Issuu

Novi izvjestilac Bundestaga za Zapadni Balkan Adis Ahmetović ocijenio je u intervjuu za Pobjedu da međunarodna zajednica, uključujući Saveznu Republiku Njemačku, sa zabrinutošću gleda na rastući nacionalizam na Zapadnom Balkanu. - Djelovi političke elite u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, aktivno doprinose daljoj fragmentaciji i destabilizaciji regiona i torpeduju napore za stvaranje jake, pluralističke demokratije - kazao je za Ahmetović za Pobjedu. On smatra da bi otvorena razmišljanja o povlačenju novih granica na Zapadnom Balkanu duž etničkih linija trebalo da budu znak upozorenja STR. 2. i 3.

Radulović: Urušavanje pravnog sistema pod parolom uvođenja vladavine prava D.MIJATOVIĆ

Djelovi političkih elita na Balkanu aktivno doprinose destabilizaciji regiona

REAKCIJE NA RAZRJEŠENJE GLAVNOG SPECIJALNOG TUŽIOCA: Advokat iz Podgorice ocijenio da je nezakonito ponašanje Tužilačkog savjeta motivisano političkom namjerom da se Katnić ukloni sa pozicije

Tužilački savjet trebalo je da prekine postupak konstatovanja prestanka funkcije specijalnom državnom tužiocu Milivoju Katniću ukoliko, kako je to saopšteno, prethodna pitanja koja se tiču utvrđivanja činjenica vezanih za godine života i staža nijesu utvrđena u upravnom postupku koji je u toku, ocijenjeno je iz Akcije za ljudska prava STR. 8. i 9.

Predsjednik Đukanović na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji imao više susreta sa evropskim zvaničnicima

Cilj je da se obezbijedi podrška vladi koja bi omogućila hitnu deblokadu pregovora

Dok je Episkopski dom CPC u Nikšiću, i pored plaćenih računa, i dalje bez električne energije, stigla im je podrška iz dijaspore

Apelacionom sudu dostavljena žalba optuženih za šverc kokaina na odluku da im se odbije jemstvo za izlazak iz pritvora

Odbrana tvrdi da je sud trebalo da se bavi garancijom Krstovića od skoro 2.5 miliona

STR. 11.

STR. 7.

STR. 2.

Braća Purović iz Njujorka donirala agregat za struju

PODGORICA: Počelo uklanjanje paviljona OŠ ,,Vladimir Nazor“- zaposlenima, bivšim i sadašnjim učenicima osjećanja pomiješana D.MIJATOVIĆ

INTERVJU: Adis Ahmetović, izvjestilac Bundestaga za Zapadni Balkan

KOLAŠIN: Sedmogodišnja djevojčica na časove stiže na konju

Olivera na Rubinu od kuće do škole STR. 12.

STR. 16. i 17.

Žale zbog rušenja stare, ali se i raduju izgradnji nove škole

Politika

Subota, 19. februar 2022.

Predsjednik Crne Gore na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji imao više susreta sa evropskim zvaničnicima

Milo Đukanović i Miroslav Lajčak

Đukanović: Cilj obezbjeđivanje podrške vladi koja bi omogućila hitnu deblokadu pregovora PODGORICA – Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović koji učestvuje na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji sastao se sa predsjednikom Slovenije Borutom Pahorom, komesarom EU za budžet i finansije Johanesom Hanom i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom. Na 58. Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji, koja je juče počela predsjednik Crne Gore učestvuje na poziv predsjedavajućeg Volfganga Išingera. Najznačajniji globalni bezbjednosni forum, čiji je program nakon godinu pauze zbog kovid pandemije, prilagođen zdravstvenim mjerama, okupila je ove godine više od 30 šefova država i vlada, ministre vanjskih poslova i odbrane, kao i visoke predstavnike međunarodnih organizacija, civilnog sektora i eksperte iz raznih oblasti. Ovogodišnja Minhenska bezbjednosna konferencija omogućiće međunarodnoj bezbjednosnoj zajednici jedinstvenu priliku za razmjenu mišljenja na visokom nivou, kao i za diskusije, bilateralne i multilateralne sastanke. Uz glavni program biće organizovano niz pratećih događaja u organizaciji renomiranih međunarodnih institucija i organizacija.

CRNOGORSKI PRIORITET

Predsjednici Crne Gore i Slovenije Đukanović i Pahor su razmijenili informacije o ključnim dešavanjima na unutrašnjem i regionalnom planu od njihovog posljednjeg susreta u novembru u Parizu, kao i planovima inicijative Brdo - Brioni. Saglasili su se o neophodnosti intenziviranja dinamike politike proširenja za dostizanje stabilnosti regiona, uz zajedničku ocjenu da se nacionalizam može zaustaviti jedino evropskim projektom. Slovenija će, navodi se u saopštenju, nastaviti da snažno podržava evropski put Crne Gore. Predsjednik Đukanović je upoznao Pahora da deblokada pregovaračkog procesa Crne Gore mora biti ključni prioritet njene

buduće vlade, što je uslov za njegovu podršku budućoj većini. Dogovorena je uzvratna zvanična posjeta Ljubljani u drugoj polovini ove godine. - Sastanak s komesarom Hanom bila je prilika za detaljniji osvrt na napredak regiona u odnosu na period kada je Han obavljao funkciju komesara za proširenje. Komesar Han se interesovao za ocjenu predsjednika Đukanovića, stanja u regionu i unutrašnju situaciju u Crnoj Gori i perspektivu formiranja nove vlade, navodi se u saopštenju. Saglasili su se da bi napredak pregovora u više zemalja povećao povjerenje u politiku proširenja među zemljama EU. Predsjednik naše države ocijenio je da bi to bilo kapitalno važno i zahvalio Hanu na inicijativi za susret, računajući da je i to potvrda da je pitanje proširenja pitanje cjelokupne EK.

DEOBLOKADA PREGOVORA SA EVROPSKOM UNIJOM

Predsjednik Đukanović je kazao da je primarni cilj obezbjeđivanje podrške vladi u parlamentu koja bi omogućila hitnu deblokadu pregovora u poglavlju 23 i dobijanje nove dinamike zatvaranja poglavlja. U razgovoru sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom razmijenjena su mišljenja o najznačajnijim regionalnim pitanjima, kao i o unutrašnjim prilikama u Crnoj Gori, uz konstataciju da je za probleme na Zapadnom Balkanu odgovor u zajedničkoj evropskoj perspektivi. Predsjednik je, takođe, razgovarao sa novim premijerom Sjeverne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Na marginama MSC, Đukanović je razgovarao i sa Svetlanom Tihanovskajom, liderkom opozicije u Bjelorusiji, na njenu inicijativu. Đukanović je informisan o situaciji u Bjelorusiji nakon posljednjih predsjedničkih izbora i izazovima opozicije u toj zemlji. Ponovio je da Crna Gora pažljivo prati razvoj situacije, da to čini u bliskoj koordinaciji sa EU. R. P.

INTERVJU: Adis Ahmetović, izvjestilac Bundestaga za Zapadni Balkan

Djelovi političkih elita Balkanu aktivno dopr destabilizaciji regiona PODGORICA – Adis Ahmetović, novi izvjestilac Bundestaga za Zapadni Balkan, ocijenio je u intervjuu za Pobjedu da međunarodna zajednica, uključujući Saveznu Republiku Njemačku, sa zabrinutošću gleda na rastući nacionalizam na Zapadnom Balkanu. - Djelovi političke elite u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, aktivno doprinose daljoj fragmentaciji i destabilizaciji regiona i torpeduju napore za stvaranje jake, pluralističke demokratije, kazao je za Ahmetović za Pobjedu. On smatra da bi otvorena razmišljanja o povlačenju novih granica na Zapadnom Balkanu duž etničkih linija trebalo da budu znak upozorenja. Novi izvjestailac Bundestaga ima zanimljivu biografiju jer su mu roditelji kao izbjeglice 90-tih iz Bosne i Hercegovine prebjegli u Njemačku. POBJEDA: Porijeklom ste sa Balkana, iz Bosne i Hercegovine, ali ste rođeni u Njemačkoj. Kako iz daljine izgleda Balkan i situacija u regionu? AHMETOVIĆ: Trenutna politička situacija u Bosni i Hercegovini može se opisati kao krhka. Međunarodna zajednica, uključujući Saveznu Republiku Njemačku, sa zabrinutošću gleda na rastući nacionalizam. Secesionistički napori djelova političke elite uznemiravaju ljude u zemlji i destabilizuju ne samo Bosnu i Hercegovinu, već i dovode do primjetnih tenzija u čitavom regionu Zapadnog Balkana. Pokušaji podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i nastojanja za otcjepljenje ugrožavaju stabilnost ne samo u Bosni i Hercegovini, već i u Evropi u cjelini. Želim da istaknem da rata neće biti, i da se neće ponoviti istorija devedesetih. To nećemo dozvoliti iz evropske perspektive, a i Njemačka je svjesna svoje odgovornosti u ovom regionu. POBJEDA: Prije dvije nedelje započeli ste svoju drugu posjetu Balkanu otkako ste izabrani za izaslanika Bundestaga u regionu. Posjetili ste Beograd i Sarajevo i razgovarali sa tamošnjim zvaničnicima. Preskočili ste druge balkanske zemlje. Zašto? AHMETOVIĆ: Redovno ću posjećivati države Zapadnog Balkana kako bih razgovarao sa raznim predstavnicima politike, biznisa, nauke, kulture i civilnog društva. U nared-

Crna Gora je uvijek igrala važnu ulogu za Njemačku i EU i takođe je naš saveznik u NATO-u. Crna Gora je 2008. godine podnijela zahtjev za članstvo u EU i otvorena su sva pregovaračka poglavlja. U svojim izvještajima Evropska komisija potvrđuje suštinski dobar razvoj Crne Gore u brojnim oblastima približavanja EU. Tamo gdje su identifikovani deficiti, potrebni su dalji napori. Nastavljamo da radimo na približavanju EU i evropskim integracijama kao prioritetu - kaže Ahmetović

Adis Ahmetović

Srbija mora doprinositi stabilnosti regiona POBJEDA: Više puta ste upozoravali na opasno ponašanje i retoriku Milorada Dodika. Kako vidite retoriku Aleksandra Vučića, mislite li da bi njegovo ponašanje moglo biti prijetnja jedinstvu Balkana?

ostaju bliski i zasnovani na povjerenju. Pored toga, Srbija je poslednjih godina ostvarila veliki ekonomski napredak. Ovo takođe čini zemlju važnim motorom za region. Međutim, ovo takođe dolazi sa odgovornošću i očekivanjima. Srbija ima veliki i važan zadatak da proaktivno

doprinosi stabilizaciji regiona i gradi ili podržava mostove razumijevanja. Pored evropskih integracija, saradnja sa susjednim državama i regionalna stabilnost su takođe važni kamen temeljac za obezbjeđivanje stabilnosti i napretka u regionu Zapadnog Balkana.

nim nedeljama i mjesecima putovaću u Crnu Goru, Makedoniju, Kosovo, a takođe i Hrvatsku da razgovaram sa njima. Tokom razgovora će mi svakako biti od koristi to što zbog svog porijekla razumijem jezike, dobro geografsko i istorijsko znanje, a imam i osjećaj i empatiju za kulture i način života. POBJEDA: Šta trenutno vidite kao najveće izazove na Balkanu i koliko su oni opasni? AHMETOVIĆ: Međunarodna zajednica, uključujući Saveznu Republiku Njemačku, sa zabrinutošću gleda na rastući nacionalizam. Djelovi političke elite u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, aktivno doprinose daljoj fragmentaciji i destabilizaciji regiona i torpeduju napore za stvaranje jake, pluralističke demokratije. Otvorena razmišljanja o povlačenju novih granica na Zapadnom Balkanu duž etničkih linija trebalo bi da budu

znak upozorenja. Ovaj etnonacionalizam se mora zaustaviti. Hitno moramo prekinuti spiralu stalnog podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ovakav pristup je zabrinjavajući i predstavlja značajne rizike spoljne i bezbjednosne politike za EU. Potreban nam je novi početak njemačke politike prema Zapadnom Balkanu. U suprotnom će se povećati uticaj restriktivnih snaga poput Rusije, Kine ili Mađarske. POBJEDA: Došli ste na poziciju izvjestioca Bundestaga za Zapadni Balkan u vremenu kada se na ovim prostorima dešava nekoliko političkih kriza – pad vlade u Crnoj Gori, dok su u Bosni i Hercegovini tenzije između lidera tri konstitutivna naroda sve veće. Koliko Njemačka može pomoći u rješavanju ovih kriza? AHMETOVIĆ: Pokušaji podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i daljeg otcjepljenja ne ugrožavaju samo stabilnost na Zapadnom Bal-

kanu, već i u Evropi u cjelini. Sadašnje stanje se ne može riješiti samo spoljnim uticajem, već cilj mora biti jačanje demokratsko-liberalnih snaga, a i civilno društvo mora učestvovati u procesu jačanja pluralističkog demokratskog društva. Kao član Bundestaga, želio bih da radim na stvaranju povjerljivih i otpornih odnosa između Zapadnog Balkana i Njemačke. Vjerujem u mirnu i perspektivnu budućnost Zapadnog Balkana I u dobre bilateralne odnose sa Saveznom Republikom Njemačkom. I zato stojim uz svih šest država i pozivam ih da zajedno rade na stabilnoj demokratiji, rastućem prosperitetu i izgledima za mladu generaciju i da konkretizuju proširenje EU za sve države Zapadnog Balkana. I iz tog razloga, prioritetno radimo na približavanju EU integracijama. Takođe želim da gradim mostove. Samo kroz dijalog možemo napredovati u saradnji.

AHMETOVIĆ: Bilateralni odnosi Njemačke i Srbije

Politika

Subota, 19. februar 2022.

a na rinose na POBJEDA: „Ako brod Bosna i Hercegovina potone, počeće tonuti i drugi brodovi u regionu“, upozorili ste nedavno. Kako spriječiti potonuće BiH, ali i scenario koji predviđate? Da li je međunarodna zajednica dovoljno angažovana po ovom pitanju? AHMETOVIĆ: Sve s n a ge treba da rade na snažnoj budućnosti regiona. Pri tome se mora doprijeti posebno do mlade generacije. Region Zapadnog Balkana ima mnogo toga da kulturno, istorijski i ekonomski doprinese zajedničkoj evropskoj budućnosti. EU i Njemačka stoga ostaju pri obećanju o pouzdanoj perspektivi pristupanja EU za države Zapadnog Balkana. Želimo da pružimo podršku liberalno-demokratskim snagama na Zapadnom Balkanu. I iz tog razloga, prioritetno radimo na približavanju EU i EU integracijama. Trenutno radim sa svojim kolegom u Bundestagu Dietmarom Nietanom i drugim poslanicima i stručnjacima na konkretnom planu stabilizacije Bosne i Hercegovine, na primjer. Plan je trenutno u procesu konsultacija. Pod uslovom da se druge dvije stranke u koaliciji, FDP i Zeleni slažu sa ovim planom, on može ići na parlamentarno glasanje. POBJEDA: Kao i Vaš prethodnik, gospodin Juratović, zalažete se da Njemačka prestane da sarađuje sa autokratskim i destabilizujućim snagama u regionu. AHMETOVIĆ: Kao što sam ranije pomenuo, djelovi političke elite u zemljama Zapadnog Balkana aktivno doprinose daljoj fragmentaciji i destabilizaciji regiona i torpeduju napore za stvaranje jake, pluralističke demokratije. Ali sadašnja situacija se ne može riješiti samo spoljnim uticajem. Cilj mora biti jačanje demokratsko-liberalnih snaga, a i civilno društvo mora učestvovati u procesu jačanja pluralističkog demokratskog društva. Ali, sankcije koje su izdale SAD su neophodan i ispravan korak, koji bi trebalo da slijedi i Njemačka. Moramo preduzeti odlučnu akciju protiv onih koji se bave korupcijom, destabilizacijom i podjelama u regionu, kao i protiv onih koji omogućavaju i podržavaju te akcije. POBJEDA: Sada kada je SPD najjača politička grupacija u Bundestagu, može li doći do promjena u odno-

Funkcioner Demokratske partije socijalista potvrdio da je kandidat za čelnu funkciju u Pljevljima

Otvorena razmišljanja o povlačenju novih granica na Zapadnom Balkanu duž etničkih linija trebalo bi da budu znak upozorenja. Ovaj etnonacionalizam se mora zaustaviti. Hitno moramo prekinuti spiralu stalnog podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ovakav pristup je zabrinjavajući i predstavlja značajne rizike spoljne i bezbjednosne politike za EU. Potreban nam je novi početak njemačke politike prema Zapadnom Balkanu. U suprotnom će se povećati uticaj restriktivnih snaga poput Rusije, Kine ili Mađarske su prema zemljama Zapadnog Balkana i da li su SPD i njeni koalicioni partneri spremni da manje gledaju kroz prste pojedinim ličnostima na Balkanu? AHMETOVIĆ: Svakako, njemačka politika sada jasno nosi više socijaldemokratski potpis. Što se tiče spoljne i bezbjednosne politike, posebno u pogledu Zapadnog Balkana, EU i Njemačka posebno dijele odgovornost za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Za Njemačku i ogromnu većinu demokratsko-liberalnih snaga u EU, malo se može raspravljati, na primjer, o pitanju zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. Pored toga, želimo da se fokusiramo na jačanje privrede, poboljšanje kvaliteta vazduha i zaštite klime i poboljšanje situacije i perspektiva mlade generacije. POBJEDA: Da li je, prema Vašem mišljenju, Crna Gora lider kada su u pitanju evropske integracije, kako to često naglašavaju evropski zvaničnici? AHMETOVIĆ: Crna Gora je uvijek igrala važnu ulogu za Njemačku i EU i takođe je naš saveznik u NATO-u. Crna Gora je 2008. godine podnijela zahtjev za članstvo u EU. U međuvremenu su otvorena sva pregovaračka poglavlja. U svojim izvještajima (posljednji 19. oktobra 2021.) Evropska komisija potvrđuje suštinski dobar razvoj Crne Gore u brojnim oblastima približavanja EU. Tamo gdje su identifikovani deficiti, potrebni su dalji napori. Međutim, kao što sam ranije pomenuo, nastavljamo da radimo na približavanju EU i EU integracijama kao prioritetu. Jovana ĐURIŠIĆ

PODGORICA - Funkcioner Demokratske partije socijalista Rajko Kovačević potvrdio je u izjavi za Pobjedu da je kandidat te partije za funkciju predsjednika Opštine Pljevlja. Ta funkcija je ostala upražnjena nakon što je doskorašnji predsjednik Opštine Igor Golubović podnio ostavku zbog izjave Gradskoj televiziji Podgorica u vezi sa krečenjem grafita sa imenom Ratka Mladića ispisanim na jednoj od stambenih zgrada u centru Pljevalja. - Prijedlog je dobio podršku Opštinskog odbora DPS-a Pljevlja i Izvršnog odbora pa potom i Predsjedništva DPSa - rekao je Kovačević u kratkoj izjavi za Pobjedu. Sjednica SO Pljevlja na kojoj će se birati čelni čovjek je zakazana za 23. februar. Kandidaturu Kovačevića podržaće i koalicioni partneri na lokalnom nivou Socijaldemokrate Crne Gore i Bošnjačka stranka, koja je tražila ostavku Golubovića. Iz pljevaljskih opozicionih partija saopštili su da neće podržati kandidata DPS-a. Kovačević ima bogato političko iskustvo jer je ranije bio portparol DPS-a ali i šef Kabineta tadašnjeg premijera Đukanovića. Kovačevič je u ruke dobio

Rajka Kovačevića 23. februara biraju za predsjednika Opštine Kovačevič je u ruke dobio „vruć krompir“ jer su posljednja dva predsjednika iz DPS-a Mirko Đačić i Igor Golubović u posljednje tri godine podnijeli ostavke „vruć krompir“ jer su posljednja dva predsjednika iz DPSa Mirko Đačić i Igor Golubović u posljednje tri godine podnijeli ostavke. U gradu su u posljednje dvije godine, posebno nakon promjene vlasti, izražene etničke tenzije ali i razni pri-

Rajko Kovačević

tisci na pripadnike manjinske bošnjačke zajednice kroz prijetnje i crtanje uvredljivih

Predsjednik Socijaldemokratske partije saopštio da Draginja Vuksanović-Stanković ima pravo na drugačiji stav

grafita kojim se vrijeđaju Bošnjaci, veličaju ratni zločinci i genocid u Srebrenici. N. Z.

Centar za građansko obrazovanje upozorio da bi ponovno formiranje ministarstva za evropske poslove bilo loše rješenje

Konjević: Ranko Krivokapić je bio kod Đukanovića, a ne u SDP-u Zindović: kad se raspravljalo o Cetinju MEP bio PODGORICA- Lider Socijaldemokratske partije Raško Konjević kazao je da odluka njegove stranke o formiranju vlasti na Cetinju nije bez mana, ali da ne treba zaboraviti rezultate koje je DPS tamo postigao. - Ali ne zaboravite da je promijenjena lokalna vlast, da je DPS vladao 17 godina. Dug te lokalne vlasti je došao na oko 38 miliona eura, to je rezultat rada te lokalne vlasti – kazao je Konjević u emisiji Gradske TV kod Senada Pećanina. Upitan o reakciji potpredsjendice SDP-a Draginje Vuksanović-Stanković koja je kritikovala odluku o formiranju vlasti na Cetinju, Konjević je rekao da ga je ona upoznala sa tvitom prije nego je objavljen. - Imala je rezervisaniji stav u odnosu na odluku cetinjskog odbora. Odavno smo poznati

kao subjekt gdje ljudi u rukovodstvu imaju pravo da iskažu drugačiji stav. To je godinama radio i Džavid Šabović. Mi tu vrstu demokratije njegujemo. Ako neko smatra da svoj stav treba da iznese – ne snosi nikakve posljedice. Ali budite uvjereni da će gospođa Vuksanović-Stanković jednako zastupati stavove koje je zastupala i prije, sa pravom da se sa nekim odlukama predsjedništva ne slaže – rekao je Konjević. Lider SDP-a je negirao da je počasni predsjednik SDP-a Ranko Krivokapić bio na konsultacijama u SDP-u kada je burno raspravljano o odluci o Cetinju zbog koje je reagovala Vuksanović. -Krivokapić je tada bio na sastanku kod Mila Đukanovića, rekao je Konjević. Funkcioner DPS-a Predrag Bošković kazao je da je DPS

kao pobjednik izbora na Cetinju bio iskreno otvoren i zainteresovan za okupljanje kompletnog suverenističkog biračkog tijela. - Sva naša istraživanja su pokazivala da bismo zajedno uzeli preko 75 odsto birača. Govorili smo im da je to možda i najbolji vid nastupa jer bi to značilo homogenizovanje građanskog i evropskog koncepta Crne Gore i podstrek suludog nauma koji je zahvatio Crnu Goru nakon parlamentarnih izbora. Odlučili su da idu samostalno. U susret izbora nije došao nijedan otrovan napad na SDP iz razloga da bi olakšali predizborni politički naboj i da bi Cetinjani mogli da izaberu sa strane prosuverenističkih stranaka. Da smo željeli, mogli smo im prigovoriti štošta, naročito na lokalnom nivou – kazao je Bošković. Đ.Ć.

neuspješan eksperiment

PODGORICA – Centar za građansko obrazovanje ukazao je da bi formiranje novog ministarstva evropskih poslova bilo loše, sistemski neuklopivo rješenje bez utemeljenja u dobroj komparativnoj praksi država koje pristupaju Evropskoj uniji. Saradnica na programima u toj NVO Milica Zindović podsjetila je da je ministarstvo evropskih poslova postojalo u prvoj polovini rada Vlade Duška Markovića, a da je rasformisano u maju 2018. godine. - MEP se pokazao kao neuspješan eksperiment, a rezultirao je i brojnim situacijama konfuzije unutar institucija. Vještačko insistiranje na tom rješenju dovodilo je često do preklapanja nadležnosti i jasno je bilo i tada da je ono nastalo samo kako bi se zadovoljile nečije lične ambicije – istakla je Zindović. Kazala je da su nakon ukidanja ministarstva upravo predstavnici Ure javno isticali da ono ne treba da postoji, ali da je potpredsjednik te stranke Filip Adžić prije neki dan iznio drugačiji stav najavljujući ponovno formiranje ovog resora. Ž. Z.

Politika

Subota, 19. februar 2022.

Otvorenim pismom Socijaldemokratskoj partiji obratio se njen bivši član i funkcioner

Administrativni odbor donio rješenje o prestanku prava na zaradu bivšem predsjedniku Skupštine

Adžić: Akt prevare i kolaboracionizma

PODGORICA – Ako se pogonsko gorivo četnicima i njihovoj ofanzivi mislilo dati, nije moglo bolje i više od ovoga što se zbilo na našem Cetinju, od političkih subjekata i propalih pregovarača – poručio je juče u otvorenom pismu Socijaldemokratskoj partiji bivši član i funkcioner ove stranke istoričar i pravnik Novak Adžić. - Imam istorijski i moralni, pravni, činjenični legitimitet da ovo kažem, i to umjereno još, iako vaše foliranje i gramzivost za fotelje (to je, kao i Bečićevim, vašim novim koalicionim partnerima, izgleda jedina vaša nacija) nije zaslužila nakon svega naša Crna Gora i pogotovo moje i naše Cetinje, moju prema vama folirantima i feloncima, baš toliku emaniranu akademsku obzirnost, koju manifestujem – poručio je on svojim nekadašnjim partijskim saborcima. Ovo što je vođstvo lokalnog SDP-a, uz podršku većine iz centrale SDP-a (čast pojedinkama i pojedicima, ako je ovih drugih bilo) uradilo jeste, istakao je Adžić, akt prevare i kolaboracionizma, iznevjeravanje ideja Belvedera đe smo bili, pojedini mi ( ja kao jedan od prvoboraca crnogorskog suverenizma već dvije godine ne pripadam SDP-u). - Dakle, nijesmo svi isti i isto radili. Evo, da budem blag, makar ne svi, a znamo ko je i kad bio od 3. do 5. septembra 2021. na Cetinju, a to što se sada čini,



Što nam se zbiva? Tobože „sjajna“ od SDP šahovski povlačena figura u prilog suštinski velikosrpskih protagonista aneksije Crne Gore i asimilacije Crnogoraca. I ponižavanja simbola otpora - Cetinja. Ovo zborim kao rođeni i istorijski vjekovima utemeljeni Cetinjanin i Crnogorac

Novak Adžić

po kuplerajskom političkom modelu, samo radi fotelja i sujeta pojedinaca - mediokriteta odbacujem kao moralno i, koherentno tome, očajno i neprihvatljivo. Odbijam moralno to da prihvatim. Ponavljam, lično zato što sam na lokalnim izborima na Cetinju, vjerujući u jedinstvo crnogorskog bloka suverenista glasao za SDP. I politički pogotovo. I sam sam kriv što sam obmanut – napisao je Adžić. Nakon ove prevare, piše on dalje, „možda bi pravedno bilo da mi se osuši ruka, za koga sam glaso“. - Mojom dobrom voljom i vjerujući u iluziju. Sam sam kriv.

Nikad više. I najbolja namjera može biti popločan put za pakao. Ali nikad više, dok sam živ. Što nam se zbiva? Tobože „sjajna“ od SDP šahovski povlačena figura u prilog suštinski velikosrpskih protagonista aneksije Crne Gore i asimilacije Crnogoraca. I ponižavanja simbola otpora - Cetinja. Ovo zborim kao rođeni i autohtoni i istorijski vjekovima utemeljeni Cetinjanin i Crnogorac, bivši član LSCG-a i SDP-a, koju sam napuštio s razlogom 2020. Jer su većina oportunisti i trgovci. Kalkulanti i foliranti. Ne govorim o časnim članovima, no o predstavnicima značajnim dijelom u organima bivše

mi partije – napisao je Adžić. S prezrenjem, ističe, gleda „akte i postupke radi ličnih pozicija, onih koji su zarad sitnih pozicija spremni biti vjerolomnici ideja emaniranih na drugom Belvederu 2021“, uz podsjećanje da je prvi bio 1936. - Ni u kom slučaju ovo oko Cetinja i postizbornih pregovora, ne aboliram DPS, ali je nepametno bilo uraditi što je urađeno. Ako se pogonsko gorivo četnicima i njihovoj ofanzivi mislilo dati, nije moglo bolje i više od ovoga što se zbilo na našem Cetinju, od političkih subjekata i propalih pregovarača. Zastiđe – zaključio je Adžić. K. K.

Članica Izvršnog odbora DPS-a prijestonice ocijenila da su događaji na Cetinju i odluka SDP-a uništili iluziju da postoji jak građanski blok

Dizdar: Privatizacija Belvedera je moralno i politički neodgovorna PODGORICA – Događaji oko formiranja vlasti na Cetinju donekle su uništili iluziju da postoji jak građanski blok u Crnoj Gori, ocijenila je članica Izvršnog odbora DPS-a prijestonice Dejana Dizdar. Ona je, u emisiji Gradske televizije „Znam da znaš“, kazala da su u pregovorima oko formiranja vlasti SDP i DPS imali identične ponude. - SDP kao razlog prestanka pregovora navodi tvit sa ponudom DPS-a. To nije poteklo iz Podgorice, to je naš dogovor – kazala je Dizdar. Navela je da nije prirodno da koaliciju SDP-a i Stare garde podržavaju Demokrate koji su, kako je kazala, i na državnom nivou pokazali da su profilisani i da idu u nacionalističkom smjeru. Istakla je i da je privatizacija Belvedera od strane SDP-a mo-

ralno i politički neodgovorna. - To nijesu događaji koje je organizovao SDP, već građani Cetinja i Crne Gore koji su protestom iskazali neslaganja sa određenim rješenjima koje je država u tom trenutku donijela. To je moralno i politički neodgovorno, jer je uzet lični osjećaj građanina i iskorišćen za političku kampanju. Svi koji su bili prisutni tih dana na Cetinju su željeli građanski blok – naglasila je Dizdar. Podsjetila je da gradonačelniku Cetinja Aleksandru Kašćelanu mandat ističe 27. februara, te kazala da će već narednog dana biti zakazana sjednica za izbor novog. Događaje u prijestonici komentarisao je juče i kandidat sa liste „SDP i Građani“ Milutin Daka Darić. On je kazao da je njihov koncept otvorio vrata perioda u kojem će Cetinjani biti odgovorni i oku-

Aleksa Bečić

Bečić će primati poslaničku platu PODGORICA – Administrativni odbor, na jučerašnjoj sjednici, donio je rješenje o prestanku prava na zaradu bivšem predsjedniku Skupštine Aleksi Bečiću koji će ubuduće primati poslaničku platu. Mandat je po sili zakona prekinut i Bečićevim savjetnicima Nevenu Gošoviću, Vuku Jankoviću, Dušku Stijepoviću, Sandri Radević, Dubravki Joksimović, Dušanu Masoničiću, Valentini Minić i Aleksandru Novoselu. Izuzev Gošovića, svi bivši savjetnici su podnijeli zahtjeve za ostvarivanje prava na naknadu još godinu po isteku funkcije, što je Odbor jednoglasno podržao. Odbor je usvojio zahtjeve za otpremninu koje su zbog odlaska u starosnu penziju podnijeli bivša poslanica Demokratskog fronta Ljiljana Đurašković, bivši sudija Ustavnog suda Dragoljub Drašković i nekadašnja ministarka bez portfelja Marija Vučinović. Odlučili su da je CANU dostavio potpunu dokumentaciju za novog člana Savjeta RTCG i predložio za tu funkciju Predraga Miranovića. Pokrenuli su postupak imenovanja predsjednika i jednog člana Savjeta Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama. Javni poziv će trajati 15 dana. Na sjednici je jednoglasno odlučeno i da se pokrene postupak imenovanja jednog člana Državne izborne komisije iz reda predstavnika civilnog društva, NVO i Univerziteta, koji je stručan za pitanje izbornog zakonodavstva. R. P.

Penzioneri sa sjevera organizuju humanitarnu akciju pomoći poslanicima Povodom 20. februara - Međunarodnog dana socijalne pravde, penzioneri sa sjevera Crne Gore u ponedjeljak će ispred Opštine Bijelo Polje organizovati u 12 sati humanitarnu akciju, u cilju, kako su saopštili, pomoći poslanicima Skupštine Crne Gore. - Penzioneri će taj dan od svog povećanja penzija odvojiti da doniraju za pomoć poslanicima Skupštine Crne Gore koji primaju male plate od 2.000 do 2.500 eura, a s obzirom na to da su sami sebi na ove plate povećali samo još dodatnih 200 eura, penzioneri sa sjevera Crne Gore smatraju da su njima velika povećanja njihovih penzija od dva odsto na 147 eura, pa bi da svoje povećanje doniraju za pomoć poslanicima Skupštine Crne Gore - navodi se u saopštenju. Najavljuju i proteste penzionera za 1. mart na gradskom trgu u Bijelom Polju u 12 sati.

Predsjednik Bošnjačkog saveza Crne Gore u Njujorku razočaran neodgovornom odlukom na Cetinju

Rastoder povukao podršku SDP-u

Dejana Dizdar

pljeni oko ideje da njihov grad više ne može živjeti na način na koji je živio posljednjih 30 godina. Upitao je i zbog čega su prisutni neutemeljeni i niski udarci ljudi koji su bliski bivšem sistemu, te im poručio da im ne pomažu, već da će se dogovo-

riti sami. - Na Cetinje dođite kad očistimo i sredimo kuću, jer ste puno prljavštine ostavili dok ste bili u prolazu sa namjerom da pomognete. Dođite kad i mi zasijamo, dođite da se družimo i smijemo uz kvalitetan cetinjski humor – naveo je Darić. Ž. Z.

PODGORICA - Predsjednik Bošnjačkog saveza Crne Gore u Njujorku Esad Rastoder povukao je podršku Socijaldemokratskoj partiji zbog, kako je naveo, raspleta na Cetinju. - Nažalost, u ponedjeljak je neodgovorno rukovodstvo SDP-a zakucalo i zadnji ekser u sanduk SDP-a. Poštovano rukovodstvo ove partije, vama i svim vašim članovima i simpatizerima, želim da pošaljem poruku da povlačim svaku moju podršku koju sam vam davao ovih godina - napisao je Rastoder na Fejsbuku i poručio da je razočaran neodgo-

vornom odlukom na Cetinju. Smatra da je ta partija, kako je rekao, pogazila sve ono za šta se zalagala. - Mada smo znali da ste skloni prevrtljivosti i pogađanju ko na pijaci, samo za svoje uske interese, sada ste to konačno i objelodanili. Poslije svega šta su građani Cetinja doživjeli od ove vlasti, vi ste se uhvatili pod ruku sa onima koji su vam trenirali strogoću palicama, imate li obraza! Sa ovom sramnom odlukom vi ste sahranili SDP, a to ćete uskoro osjetiti na izborima u Podgorici - napisao je Rastoder. R. P.

Ekonomija

Subota, 19. februar 2022.

Dekan budvanskog Fakulteta za biznis i turizam prof. dr Rade Ratković kaže da je veliki spisak propuštenih šansi u posljednjoj godini

Turizam nije na listi prioriteta Krivokapićevog kabineta PODGORICA - U posljednjih godinu stvorili smo loš ambijent za održivost turizma u strateškom i operativnom smislu, a nepostojanjem resornog ministarstva ova naša najisplativija privredna grana ne učestvuje u prvom timu Vlade, što je zabrinjavajuće - kazao je Pobjedi prof. dr Rade Ratković, dekan budvanskog Fakulteta za biznis i turizam.

Stihijski pristup Ratković tvrdi da je, nažalost, naš turizam ,,pušten“ da se odvija stihijski i da nema nikakvog upravljanja. - Nema odgovarajućeg institucionalnog modela upravljanja turizmom Crne Gore. Sve se odvija po nekoj inerciji. Nužna je reforma institucionalnog sistema, nakon čega slijedi odgovarajuća turistička politika - smatra prof. Ratković.

POSLJEDICE

Rade Ratković

nizaciji na listi privrednog prioriteta, iako generiše četvrtinu domaćeg prozvoda i približno toliko zapošljenih u privredi (direktno i indirektno – zapošljenost generisana turizmom) - naglašava prof. Ratković. Da smo imali visoko pozicioniranog i kompetentnog ministra turizma, ističe, vjerovatno bismo izbjegli većinu, ako ne i sve pobrojane propuste, uprkos činjenici da su posljednji izbori proizveli dugotrajnu histeričnu politizaciju društva, koja je klizav teren za reforme i društvenu stabilizaciju. - Umjesto reformi i ubrzavanja evropskog puta, dobili smo političku ćeraniju i derogaciju institucija sistema. Podjele društva po etničkoj osnovi i

Umjesto reformi i ubrzavanja evropskog puta, dobili smo političku ćeraniju i derogaciju institucija sistema. Podjele društva po etničkoj osnovi i po odnosu prema vlastitoj državi dobile su zabrinjavajuće razmjere, na što neprestano upozoravaju naši partneri na evroatlantskom putu - poručio je Ratković po odnosu prema vlastitoj državi dobile su zabrinjavajuće razmjere, na što neprestano upozoravaju naši partneri na evroatlantskom putu - poručio je Ratković dodajući da je vlast u posljednjih godinu dana proizvela niz negativnosti, - U materijalnom razvoju primjetno je ubrzanje negativnog

Postupak oko stečaja za Vektra Boku krenuo ispočetka kod drugog sudije

trenda sekundarnog stanovanja, što je najveća prijetnja održivosti turizma i njegovog degradiranja ka masovnom kvaziturizmu najniže razine. Nedostatak strategija i na njima zasnovanog akcionog plana pogoduje ovom kancerogenom razvoju. Na planu kadrovskog razvoja nema

Četvrti javni poziv u okviru IPARD programa

Dug narastao pola miliona Zahtjevi do PODGORICA – Nakon što je predsjednik Privrednog suda Blažo Jovanić usvojio zahtjev kompanije Dragana Brkovića Vektra Boke i izuzeo sudiju Dragana Vučevića, postupak po prijedlogu Uprave prihoda i carina (UPIC) za uvođenje stečaja krenuo je ispočetka. Kompaniji novi sudija Ivan Kovačević nije odobrio dvomjesečno odlaganje ročišta, ali je uvažio sugestiju privremenog stečajnog upravnika Vidaka Boričića da je potrebna do-

Jedan od protesta radnika Vektra Boke

puna izvještaja koji je sačinio u prethodnom postupku. Na jučerašnjem ročištu, kom nijesu prisustvovali predstavnici Vektra Boke, zastupnica UPIC-a Anka Medojević je naglasila da je u međuvremenu na naplatu dospjelo dodatnih 514 hiljada eura, pored već ranijeg duga koji je prešao milion. Imajući u vidu ovo dodatno potraživanje, sudija Kovačević je naložio Vektra Boki da dostavi dokumentaciju Boričiću da u što kraćem roku dostavi dodatno izjašnjenje, a

naredno ročište zakazao za 11. mart. Dopunu izvještaja u prethodnom postupku tražili su i iz Vektre, navodeći da su izmirili još neke obaveze iz plana reorganizacije, ali im je to odbijeno. Tvrdili su da je pandemija uticala na njihovo poslovanje i nemogućnost realizacije plana od kog je, kako je procijenio Boričić, realizovano 60 odsto. Brković je prije dvije nedjelje, obraćajući se javnosti, potvrdio da radnicima Boke od prošlog februara duguje treću ratu od 274 hiljade i još toliko za posljednju, koja je dospjela početkom mjeseca. Najavio je da će tokom ovog mjeseca izmiriti sve obaveze prema povjeriocima Vektra Boke iz plana reorganizacije. Optužio je nevladinu organizaciju koja okuplja bivše radnike da ih je instrumentalizovala aktuelna vlast i najavio tužbe protiv svih partija i institucija koje su učestvovale u „osmišljenoj kampanji za uništavanje“ i otimanju imovine, kao i međunarodnu arbitražu protiv države. M. Lk.

31. marta

PODGORICA - Ministarstvo poljoprivrede objavilo je četvrti javni poziv za mjeru tri u okviru IPARD programa. Riječ je o podršci investicijama u fizički kapital, koja se odnosi na preradu i marketing poljoprivrednih i proizvoda ribarstva. Otvoren je 45 dana, a rok za podnošenje zahtjeva je 31. mart. Prihvatljivi troškovi kroz mjeru tri kreću se od 40 hiljada eura do 1,5 miliona eura, a cilj je ispunjavanje evropskih standarde u pogledu bezbjednosti hrane. Podrška iznosi do 50 odsto od prihvatljivih troškova po projektu, a dodatna sredstva od deset odsto mogu se dodijeliti za dio prihvatljivih troškova upravljanja otpadom, nusproizvodima, prečišćavanja otpadnih voda i iskorišćavanja otpada. EU kofinansiranje iznosi 75 odsto od javnih troškova, a nacionalno kofinansiranje 25 odsto. S. P.

vidljivih procesa, a takođe ni u reformi modela menadžmenta destinacije, što frustrira egzistenciju i razvoj turizma – tvrdi Ratković dodajući da je i u pogledu razvoja turističkog tržišta situacija zabrinjavajuća. - Van fokusa je organizovano turističko tržište i najjača emitivna tržišta Evrope, a akcenat

Kursna lista

Ističe da je spisak propuštenih šansi u upravljanju turizmom podugačak, a posebno se ističu: nepotreban prekid od, skoro godinu dana, izrade prostornog plana, nedonošenje srednjoročnog plana oporavka turizma od pandemije, nedonošenje vektoralne strategije razvoja turizma na vremenski horizont do 2040. godine, nedonošenje strategije razvoja ljudskih resursa u turizmu, nesprovođenje i neažuriranje Marketing plana turizma od 2018. godine, nedonošenje propisa o turizmu po evropskoj agendi i standardima, nenalaženje rješenja za kontinuitet rada našeg brend hotela ,,Sveti Stefan“, iznenadno zatvaranje nacionalne avio-kompanije i osnivanje nove i ,,starije“… - Na državnom nivou turizam nije zastupljen na prvoj razini državne organizacije (ministarstvo), već je spušten na nivo sekretarijata. To znači da turizam nije u državnoj orga-

je stavljen na izrazito siromašno i kratkosezonsko tržište regiona, na kojemu se ne može izgraditi ekonomski održiv turizam - smatra Ratković.

PRIPREME ZA SEZONU?

Po njegovim riječima, nova vlada bi trebala što prije oformiti ministarstvo turizma, a vodeći čovjek treba imati reference za ovu privrednu granu. - Vjerujem da će turizam biti dio programa nove vlade koja se najavljuje. Očekujem da će i kadrovska rješenja biti po kriterijumu referenci u turizmu, a ne partijske ili možda vjerske pripadnosti. To je veoma hitno, jer na Mediteranu predsezona počinje u martu, a mjere pripreme sezone su uveliko u toku - poručio je Ratković. Ističe da su promjene, za koje tvrdi da su hitne, nemoguće i uzaludne, ,,ako se radikalno ne spusti politička temperatura, a ona će se, po svoj prilici, povećavati do političkog delirijuma“. - Moraju se okupiti snage koje su na poziciji očuvanja ustavnog sistema i strategije euroatlanskih integracija. Istraživanja pokazuju da je na tom fonu 70 do 80 odsto građana. Ta većina treba da stabilizuje društvo, reformiše i kompletira institucije i ubrza proces evropskih integracija. Nakon toga na red dolaze strategije koje su propuštene u protekle dvije godine, čime bi se otvorili reformski koridori za turizam - poručio je Ratković. N. K.

USD

1.10350

CHF

1.07120

GBP

0.84313

AUD

1.61270

JPY

120.96000

CAD

1.44910

Sjednica Socijalnog savjeta

Ograničavaju cijene osnovnih namirnica PODGORICA - Ministarstvo ekonomskog razvoja pripremilo je nacrt zakona o privremenom ograničavanju cijena osnovnih namirnica, kazao je resorni ministar Jakov Milatović, nakon sjednice Socijalnog savjeta. Pored toga, kako prenosi portal RTCG, Socijalni savjet je pozvao poslanike da što prije usvoje izmjene Zakona o akcizama, kojim bi se ograničio rast cijena goriva. Milatović je kazao da će zakon o privremenom ograničavanju rasta cijena osnovnih namirnica od naredne sedmice biti na javnoj raspravi, a da će Vlada opet utvrditi iste izmjene Zakona

o akcizama, kojima će normativno biti moguće reagovanje na tržištu cijena goriva, koje Skupština nije htjela da usvoji krajem decembra prošle godine. Generalni sekretar Saveza sindikata Duško Zarubica je kazao da je zadovoljan primjenom programa ,,Evropa sad“ i pozvao sve zaposlene da prijave eventualne nepravilnosti u sprovođenju tog programa. Predsjednik Unije poslodavaca Predrag Mitrović je naveo da analize pokazuju da zanemarljiv broj poslodavaca ne sprovodi taj program, a da će njegova asocijacija nastaviti da ga podržava. S. P.

Ekonomija

Subota, 19. februar 2022.

Pojačane kontrole inspekcije u pekarama i kod primjene programa ,,Evropa sad“

Pekare kaznili 38, poslodavce 60 hiljada eura

PODGORICA - Tokom protekle dvije nedjelje tržišna inspekcija vršila je pojačani nadzor kod svih pekara, a pojačana je bila i kontrola primjene programa ,,Evropa sad“. Kako su odgovorili Pobjedi

Predstavnici saudijske avio-kompanije sa crnogorskim zvaničnicima

Spremni za direktne letove za Crnu Goru PODGORICA - Predstavnici avio-kompanije Flajnas iz Saudijske Arabije saopštili su juče da su spremni da uspostave direktnu avio-liniju sa Crnom Gorom. Izvršni direktor Flajnasa Stafan Magiera, potpredsjednik Abdulilah Al Eidi i regionalni menadžer Mehmed Cajmaz su juče razgovarali sa potpredsjednikom Vlade Dritanom Abazovićem i sa predstavnicima Aerodroma Crne Gore. - Na korak smo od otvaranja novog turističkog tržišta za Crnu Goru - kazao je Abazović, dok je član borda Aerodroma CG prof. dr Eldin Dobardžić, koji je vodio pregovore u ime kompanije, ocijenio da je to šansa za razvoja sjevera. R.E.

iz Uprave za inspekcijske poslove inspektori su kontrolisali 160 pekara, utvrdili 89 nepravilnosti, donijeli tri ukazivanja i podnijeli 142 prekršajna naloga u iznosu 38.130 eura. Kada je u pitanju program

,,Evropa sad“ već su ranije najavili da će biti pojačane kontrole od 10. februara. - Zbog utvrđenih nepravilnosti od početka godine izdato je 112 prekršajnih naloga od skoro 60.000 eura i podneseno 12 zahtjeva

za pokretanje prekršajnog postupka -saopštili su iz inspekcije. Od početka godine, kako su dodali, primljeno je ukupno 219 podnesaka koji se odnose na program „Evropa sad“ , od čega 175 anonimnih. - Iz Podgorice je bilo 83, a iz Nikšića 15. Tu spadaju kako prijave tako i razna pitanja za pojašnjenje određenih zakonskih normi u vezi sa samim programom. Prijavljuju se ugostiteljski objekti, veliki trgovinski lanci, sekjuriti firme, preduzetnici. Najčešće se prijave odnose na: neobračunatu zaradu po programu „Evropa sad“ tj. zarada je manja nego što program predviđa, uračunavanje prekovremenih u minimalnu zaradu, odbijanje bolovanja za kovid od zarade i sl. - kazali su iz Uprave za inspekcijske poslove dodajući da je bilo i vraćanja dijela zarade „na ruke“ poslodavcu kao i osiguravanje na manje od punog radnog vremena. - Sve prijave se odmah dodjeljuju u rad inspektorima koji postupaju po njima bez odlaganja. Inspekcija je svakodnevno na terenu, a prijave po pitanju programa ,,Evropa sad“ su prioritet. Kontrole su i dalje u toku, neke su završene i u slučajevima gdje su konstatovane nepravilnosti bilo je podnešenih zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom sudu. Neke nepravilnosti su otklonjene i tokom samog inspekcijskog nadzora - poručili su iz inspekcije. N. K.

Vlasnik Uniproma počeo da ispunjava obećanje bivšim zaposlenicima KAP-a

Veselin Pejović

Pejović isplatio po 450 eura za 200 radnika

PODGORICA - Vlasnik Uniproma Veselin Pejović juče je bivšim radnicima KAP-a, koji su radili u pogonu elektrolize, isplatio mjesečnu pomoć od 450 eura, saopšteno je Pobjedi iz kompanije Uniprom. Našoj redakciji je saopšteno da je pomoć isplaćena za 200 bivših radnika. Pejović je krajem prošle godine najavio da će radnicima koji će zbog gašenja elektrolize ostati bez posla isplaćivati pomoć za šest mjeseci dok se ne organizuju i nađu novi posao. - Nažalost, zbog svega što se dešava nijesmo u mogućnosti da nastavimo primarnu proizvodnju aluminijuma. Vi ćete narednih šest mjeseci dobijati po 450 eura platu kako ne bi u potpunosti ostali bez primanja - rekao je Pejović radnicima 22. decembra prošle godine. U KAP-u je u decembru ugašena primarna proizvodnja aluminijuma, zbog toga što kompanija Uniprom nije mogla sa Elektroprivredom da dogovori povoljnu cijenu električne energije. S. P.

Podaci EKIP-a

Polovina prenijetih brojeva u M:tel-u PODGORICA – Za deset godina, od kada u Crnoj Gori postoji mogućnost promjene operatera, uz zadržavanje istog broja telefona, prenijeto je 70 hiljada brojeva – podaci su Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost. Najviše brojeva prenijeto je u mobilnu mrežu M:tela 47,5 odsto odnosno 25.797 brojeva, dok je u fiksnu 60,5 odsto odnosno 9.471 broj. U mobilnu mrežu Telekoma prenijeto je 33,2 odsto odnosno 18.046, a u fiksnu 1,9 odsto odnosno 296 brojeva. U mobilnu mrežu Telenora prenijeto je 19,3 odsto odnosno 10.501, a u fiksnu 12,4 odsto odnosno 1.939 brojeva. U fiksnu mrežu Telemacha prenijeto je 25,2 odsto odnosno 3.950 brojeva. R. E.

Željeznička infrastruktura najavljuje u ovoj godini investicije od 11 miliona eura PODGORICA - U rehabilitaciju i sanaciju željezničke infrastrukture lani je investirano 8,2 miliona eura, saopšteno je Pobjedi iz Željezničke infrastrukture (ŽICG). U ovoj godini planiraju 11 miliona eura investicija. - U prošloj godini je, u sklopu ranije početih projekata, rađena rehabilitacija osam tunela i šest armirano-betonskih mostova na željezničkoj pruzi Vrbnica – Bar , sanacija 13 armirano-betonskih mostova i zaštita na šest kosina na pruzi Nikšić – Podgorica, za šta je utrošeno 8,2 miliona eura – kazali su iz ŽICG i dodali da će ove godine nastaviti sanaciju tih projekata, koji su finansirani iz kredita EIB i EBRD, te iz fondova IPA i WBIF. - Planirana je i rekonstrukcija stanice Bijelo Polje, koja se finansira iz IPA sredstava, a realizuje u saradnji sa Ministarstvom kapitalnih investici-

Traže još 4,5 miliona iz budžeta ja i Upravom za javne radove. Cilj je rekonstrukcija stanične zgrade za smještaj državnih organa i željezničkih kompanija Crne Gore i Srbije, što će skratiti zadržavanje na granici – rekli su iz ŽICG. Naveli su da su ove godine planirani radovi vrijedni 11 miliona eura, od čega za redovno održavanje 4,5 miliona. Ova kompanija je u prva tri kvartala prošle godine bila u plusu 558.849 eura. -Došlo do smanjenja prihoda iz budžeta po osnovu programa za tekuće održavanje pruge za 438.515 eura, a kod rashoda su smanjeni troškovi materijala za šest i zarada za četiri odsto – kazali su iz ŽICG i dodali da smanjenje prihoda iz budžeta na nivou cijele prošle godine

iznosi 672.000 eura, što će svakako uticati na poslovni rezultat u 2021. godini. Naveli su da se finansiraju iz tri državnog budžeta, naknada za trase i izadavanja optičkih kablova.

Prosječna plata 771 zaposlenog 440 eura Navedeno je da ŽICG ima 771 zaposlenih, od čega 27 pripravnika. – Uz sve probleme, neto plate se redovno izmiruju, dok je prosječna plata lani bila 440 eura i duže je ispod prosjeka u Crnoj Gori – kaza-

li su iz kompanije. Navode da se smanjenje broja zaposlenih može ostvariti dominantno kroz uvođenje novih tehnologija i savremenih sistema. - Kako nijesmo došli do tog stepena razvoja, način održa-

vanja ovako složene, a zastarjele infrastrukture zahtijeva značajan broj zaposlenih. Zatekli smo nedovoljan broj izvršnog osoblja, a jedan od razloga je i što je 70 zaposlenih napustilo firmu zbog niskih zarada – rekli su iz ŽICG.

- Visinu budžeta i cijene izdavanja trasa i optičkih kablova određuje država, čime utiče na poslovni rezultat. Zato je prioritetni cilj poslovodstva na čelu sa Odborom direktora transparentnost i pravilno planiranje, jer ukupan iznos budžeta i prihoda treba da bude tačno toliki da obezbijedi zarade (koje su među najnižim u Crnoj Gori) i neophodna sredstva i rezervne djelove za održavanje pruge i sistema od čije ispravnosti zavisi bezbjednost saobraćaja – rekli su iz ŽICG. Prema njihovim riječima, standard u zemljama EU za održavanje infrastrukture je

100.000 eura po kilometru pruge, što bi za Crnu Goru značilo 32,7 miliona. -U zahtjevu za sredstva iz budžeta za ovu godinu, menadžment je naznačio minimalnih 11, a za sada je odobreno 6,5 miliona, što nije dovoljno za bruto zarade i nabavku materijala i rezervnih djelova za redovno održavanje pruga i sistema– istakli su iz ŽICG, ali su uvjereni da će Vlada imati sluha za njihove probleme i pružiti im ,,bezrezervnu podršku u realizaciji zacrtanih planova“. Rješenjem Poreske uprave iz 2017. godine usvojen je zahtjev ŽICG za reprogram poreskog potraživanja od 3,3 miliona eura. Iz ŽICG navode da su taj iznos skoro u potpunosti izmirili. - Međutim, iz već navedenih razloga ne možemo obezbijediti iz sopstvenih sredstava uredno servisiranje dospjelih obaveza po osnovu poreza i doprinosa na zarade (dug iznosi oko 2,9 miliona eura). Kako je u toku program ,,Evropa sad“, očekujemo i podršku Vlade za njegovu realizaciju i otplatu preostalih poreza i doprinosa – rekli su iz ŽICG. S. POPOVIĆ

Društvo

Subota, 19. februar 2022.

IJZ saopštio da je među 2.152 testirana evidentirano 323 nova slučaja korone

Od kovida preminula četiri pacijenta PODGORICA – Četiri osobe su preminule u četvrtak od posljedica kovida-19, dok su registrovana 323 nova slučaja infekcije, među 2.153 testirana, saopštio je Institut za javno zdravlje. Kako je saopšteno, preminu-

li su pacijenti iz Nikšića, Rožaja, Pljevalja i Bijelog Polja. Najmlađi pacijent je imao 63, a najstariji 88 godina. Od početka pandemije broj preminulih dostigao je 2.650. Prema podacima IJZ, udio novopozitivnih slučajeva u

ukupnom broju testiranih za četvrtak je iznosio 15 odsto. U Podgorici je zabilježeno 85 novih slučajeva infekcije, Baru 60, Nikšiću 33, Ulcinju 31, Herceg Novom 24, Pljevaljima 21, Budvi 14, Bijelom Polju 11, Tivtu sedam, Bera-

nama, Kotoru i Rožajama po šest, Danilovgradu i Tuzima po četiri, Cetinju tri, dok su u Kolašinu, Mojkovcu, Petnjici i Plavu evidentirana po dva slučaja. IJZ navodi da je do 15 časova prijavljen oporavak kod 482

Dok je Episkopski dom CPC u Nikšiću, i pored plaćenih računa, i dalje bez električne energije stigla im podrška iz dijaspore

Braća Purović iz Njujorka donirala agregat za struju NIKŠIĆ – Dok se Episkopski dvor Crnogorske pravoslavne crkve, i dva mjeseca nakon isplate kompletnog dugovanja za struju, i dalje osvjetljava samo kandilom, a CEDIS i Opština Nikšić nalaze formalne razloge da takvo stanje što duže potraje, podrška CPC i ovoj vjerskoj organizaciji stigla je od braće Purović koji žive u Njujorku koji su donirali agregat kako bi situacija bila prevaziđena. Nikšićani, muslimanske vjeroispovijesti, braća Enver, Brahim i Gurso Purović, koji žive u Americi, saznali su za tu situaciju preko rođaka Muhameda Đokaja iz Tuzi i odlučili da pomognu CPC, tako što su juče kupili agregat kako ljetnjikovac kralja Nikole podno Trebjese više ne bi bio u mraku. - Naš prijatelj Đokaj svojoj i našoj braći poslao je novinske tekstove u Ameriku i tako su saznali za naš problem. Oni su rekli da crkvu kao i džamiju doživljavaju kao sveta mjesta za sve vjernike bez razlike. Njihov gest zaslužuje našu neizmjernu zahvalnost i biće prilike da im je lično odamo kaže epsikop Ostroško-nikšićki CPC Boris Bojović. Pojasnio je da nadležni u CEDIS-u znaju da je ljetnjikovac

Najavili protest ispred CEDIS-a Dio vjernika i prijatelja Crnogorske pravoslavne crkve najavio je organizovanje protesta ispred zgrade Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) u Podgorici zbog, kako su naveli, diskriminacije i nezakonitog odnosa prema toj vjerskoj organizaciji kojoj već gotovo dva mjeseca, i pored izmirenih dugovanja, nije uključena struja u Episkopskom domu u Nikšiću. Protest je najavljen za 23. februar.

Sa uručenja donacije episkopu Borisu

kralja Nikole, odnosno Episkopski dvor CPC-a na spisku odobrenih nelegalnih potro-

šača električne energije još od 30. novembra 2020. godine, zaveden pod brojem 100.

On je tada kazao da s obzirom na dosadašnju praksu CEDISa da se ugovor potpisuje sa korisnikom električne energije, tj. onim koji je koristi i plaća, nije jasno zbog čega se ovoliko čeka odluka, kao i priključenje na mrežu, kada su sve obaveze izmirene prije više od mjesec i po dana. - Bez obzira na potpisivanje ugovora ili ne, CEDIS je u obavezi da nam obezbijedi uredno snabdijevanje električnom energijom kao jednim od osnovnih uslova za život – ocijenio je episkop Boris. Ra. P – I. P.

pacijenta, dok je trenutno aktivno 2.663 slučaja kovida među pacijentima. Najviše u Podgorici – 808, Baru 333, Ulcinju 296, Nikšiću 235, Herceg Novom 173, Budvi 128, Bijelom Polju 110, Pljevljima 99, Kotoru 92, Tivtu 83,

Odgovor novinarke Pobjede na demanti advokatice Saše Vukotić

Istinitost zaključivanja potvrđuju činjenice PODGORICA - Novinar ima zadatak da svaku informaciju do koje dođe stavi u pravilan kontekst i na istinit način je prikaže javnosti. To je urađeno i u tekstu objavljenom u Pobjedi naslovljenom „Markoviću osporavaju radno iskustvo, koje nema ni Raonić“, a koji je juče demantovala advokatica Javnog servisa Saša Vukotić. Njoj je zapravo, kako i sama navodi, zasmetalo što sam bila slobodna da zaključim da je prije nekoliko dana u Osnovnom sudu u Podgorici osporila osnov dugogodišnjeg novinara i urednika Nikole Markovića da traži preispitivanje zakonitosti izbora Borisa Raonića na funkciju generalnog direktora RTCG, jer ni sam nije ispunio uslov konkursa za to radno mjesto, a koji se odnosi na godine radnog iskustva u visokoj stručnoj spremi. Moj zaključak proistekao je iz sljedećih činjenjenica: Advokatica je sudu dostavila Markovićevu konkursnu dokumentaciju i jasno je da upravo ona potencira uslov koji se odnosi na radno iskustvo, jer u podnesku ističe da on „nije ispunio određene uslove iz konkursa“, a jedini sporni uslov za Markovićevu kandidaturu koji je „osporavan u javnosti“ odnosio se na to da nema dovoljno radnog iskustva pod nivoom kvalifikacija VII-1. Isti uslov nije ispunio ni Raonić. Cijenjenu advokaticu Vukotić molim da pojasni koji je to još razlog kojim bi mogla da osporava Markovićev „pravni interes i aktivnu legitimaciju“ za podnošenje tužbe, jer je u interesu javnosti da takve informacije saopšti.

Održana sjednica Administrativnog odbora

Predrag Miranović predložen za člana Savjeta RTCG PODGORICA – Administrativni odbor Skupštine jednoglasno je juče predložio prof. dr Predraga Miranovića za člana Savjeta Radio Televizije Crne Gore. Uporedo, raspisani su javni konkursi za čelnika i članove Savjeta agencije za zaštitu ličnih podataka i člana Državne izborne komisije. Miranovića je za člana Savjeta RTCG predložila Crnogorska

akademija nauka i umjetnosti (CANU), kako bi bilo popunjeno mjesto koje je u Savjetu RTCG pokrivao Žarko Mirković dok prošle godine nije dao ostavku iz ličnih razloga. Odbor je juče konstatovao da je CANU za svog kandidata blagovremeno dostavila potpunu dokumentaciju, pa će utvrđena lista kandidata biti objavljena na sajtu Skupštine, u Službenom listu Crne Gore i

dnevnim novinama Dan. Za člana Savjeta RTCG bio je predložen i Ivan Jovović u ime Matice crnogorske, ali je konstatovano da je predlagač dostavio nepotpunu dokumentaciju jer je falio finansijski izvještaj za prethodne tri godine u skladu sa zakonom. Predsjednik Administrativnog odbora Milun Zogović pojasnio je da je zakonom definisano da kad CANU i

Matica crnogorska pošalju odvojene prijedloge za svog predstavnika u Savjetu Javnog servisa, onda se razmatra prijedlog predlagača prema redosljedu, a ukoliko ne ispunjava uslove – onda se razmatra prijedlog narednog predlagača. -Zakon propisuje da u narednom postupku imenovanja Savjeta RTCG ovlašćeni predlagači mijenjanju mjesto.

Rožajama 57, Danilovgradu 48, Cetinju 43, Tuzima 38. U Beranama su aktivna 34 slučaja, Plavu 19, Mojkovcu 17, Kolašinu 16, Petnjici i Plužinama po devet, Andrijevici i Šavniku po šest, na Žabljaku tri a u Gusinju jedan slučaj. Od početka pandemije registrovano je 228.182 slučaja korona virusa.

U konkretnom slučaju prednost ima CANU – pojasnio je Zogović. Odbor je raspisao i javni poziv za predsjednika i jednog člana Savjeta Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama. -Javni poziv traje 15 dana – istakao je Zogović. Toliko će trajati i javni poziv za jednog člana Državne izborne komisije, iz reda pred-

Dakle - nema neistinitosti u tekstu Pobjede i advokatica Vukotić to zna. Koji su razlozi za njen ,,demanti“ - to već nije pitanje za Pobjedu Takođe, ako Marković treba da dokazuje da li je ispunio uslove iz konkursa, onda je sporno kako je Savjet RTCG kontrolno tijelo koje pregleda dokumentaciju i bira generalnog direktora te medijske kuće, dozvolilo da on bude jedan od kandidata za ovu važnu funkciju. U dijelu dokumentacije, Savjet je prošle godine konstatovao da formalne uslove konkursa ispunjavaju, u skladu sa Statutom i Poslovnikom tog tijela, svi kandidati sa kojima su obavili intervju. Kao novinar imam pravo da na osnovu činjenica izvedem zaključak, što sam i učinila. Nije tajna da je radno iskustvo sa visokom stručnom spremom i Raonića i Markovića bio sporan momenat i to zna svako ko je, makar i ovlaš, pratio dešavanja u Javnom servisu u avgustu prošle godine. U prilog tome govori i tužba koju je na račun čelnog čovjeka Javnog servisa podnio još jedan kandidat u trci za tu funkciju - Srđan Čović, o čemu je Pobjeda pisala. Dakle - nema neistinitosti u tekstu Pobjede i advokatica Vukotić to zna. Koji su razlozi za njen ,,demanti“ - to već nije pitanje za Pobjedu. Katarina JANKOVIĆ stavnika civilnog društva, nevladinog sektora i Univerziteta Crne Gore. -Zoranu Vujičiću mandat ističe u aprilu pa predlažem da se javni poziv raspiše sad, kako bi se postigao kontinuitet – naveo je Zogović a ostali u Odboru jednoglasno prihvatili. Utvrđeno je i da poslanički klubovi imaju rok od 15 dana da predlože dva člana Komisije za rangiranje kandidata za predsjednika Odbora Regulatorne agencije za energetiku i regulisane komunalne djelatnosti. K. J.

Društvo

Bivši specijalni tužilac najavio da će na sudu tražiti preispitivanje oduke TS

Katnić spreman da ide do Strazbura, od Aligrudića traži podatke za tri dana

Subota, 19. februar 2022.

Advokat Veselin Radulović ocijenio da je nezakonito ponašanje Tužilačkog savjeta motivisa

U pravno po

PODGORICA – Novi sastav Tužilačkog savjeta nije pokazao dobru praksu, nije postupio na dobar način i djelovao je protivzakonito zato što njegovi članovi nijesu ispoštovali ono što su osnovna pravila postupka kada nema nesporno utvrđenih činjenica, ocijenio je za Pobjedu advokat Veselin Radulović koji je autor opširnog izvještaja o radu tužilaštva iz novembra prošle godine. On podsjeća da je, kada je u pitanju glavni specijalni tužilac Miliovoje Katnić, trebalo da se nesporno utvrdi činjenica od koje zavisi prestanak tužilačke funkcije shodno zakonskim određenjima koja se odnose na to da li je ispunio uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju.

vladav

POLITIČKI CILJ

Milivoje Katnić

PODGORICA – Bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić najavio je da će pred sudom tražiti da se preispita odluka Tužilačkog savjeta (TS) kojom mu je konstatovan prestanak funkcije. On je za portal RTCG rekao da će, nakon što dobije odluku o prestanku mandata, prvo podnijeti žalbu Upravnom sudu. Na pitanje da li ostaje pri ranijem stavu da je spreman da podnese žalbu i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, odgovorio je potvrdno. -Pripadam zapadnoj civilizaciji i tekovinama pravnih dostignuća Evropske unije – dodao je Katnić. Odlazeći glavni specijalni tužilac obratio se juče pismom i direktoru Fonda za penzijsko i invalidsko osigiranje Ranku Aligrudiću, u kojem traži da mu se u roku od tri dana dostavi taksativni prikaz staža koje je ta ustanova u aktu dostavila Tužilačkom savjetu. On je naveo da od Aligrudića traži taksativan prikaz po godinama za vremenski period od 1. septembra 1985. do 17. februara 2022. godine podatake o tome koliko ima efektivnog staža osiguranja (ne penzijskog staža), koliko ima staža osiguranja uvećanog trajanja (po godinama i stepenima uvećanja); iznose uplaćenih poreza i doprinosa za efektivni staž osiguranja (po godinama), kao i iznose uplaćenih poreza i doprinosa za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem (pojedinačno po godinama i pojedinačno po stepenima uvećanja 12/14, 12/15, 12/16). Katnić je naveo da to traži zbog toga što je iz sredstava informisanja obaviješten da je Aligrudić lično Tužilačkom savjetu 16. i 17. februara ove godine dostavio navedene podatke. On je kazao da se Aligrudiću obraća jer iz tih podataka proizilazi da je taj Fond kumulativno obradio staž osiguranja i staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, kako za period dok je Katnić obavljao poslove u civilstvu, tako i dok je bio aktivno vojno lice, te da su mi u skladu sa tada važećim propisima uplaćeni porezi i doprinosi za navedene periode. - Napominjem da je prilikom dostavljanja navedenih podataka neophodno postupati u skladu sa Vašim uvjerenjem br. 05-269 od 11. juna 2021.godine, te ukidnim razlozima iz rješenja Ministarstva finansija i socijalnog staranja Crne Gore br.16-0402-13-27168/2 od 4. oktobra 2021. godine i br.16-0402-13-27168/4 od 9. februara 2022. godine, pa Vas obavještavam da ću, u suprotnom, smatrati da ste dostavljanjem predmetnih akata Tužilačkom savjetu Vi i Vaši zaposleni obradom podataka za koji niste nadležni, te dostavljanjem podataka iz upravnog postupka koji je u toku, zloupotrebili službeni položaj, čime bi se meni direktno nanijela šteta, zbog čega bih bio prinuđen da protiv Vas i Vaših službenika podnesem krivične prijave nadležnom državnom tužilaštvu - naveo je Katnić. Prethodno, Katnić je prije dva dana, uoči sjednice TS, ocijenio kao do sada nezabilježenu prevaru i zloupotrebu službenog položaja obavještenje koje je Fond penzijskog i invalidskog osiguranja prije dva dana dostavio Tužilačkom savjetu u vezi njegovog staža osiguranja i uopšte penzijskog staža specijalnog državnog tužioca. Fond se u tom obavještenju poziva na akt Ministarstva odbrane od 10. juna 2021. prema kojem je utvrđeno da je u periodu od 1. januara 1993. godine do 11. marta 2005. godine obavljao službu u Vojsci u svojstvu profesionalnog vojnog lica i u tom periodu ostvario beneficirani radni staž sa stepenom uvećanja 12/15 i 12/16 što ukupno iznosi 15 godina i sedam mjeseci, te da ukupno ima 41 godinu i četiri mjeseca staža osiguranja. Kazao je da pravo na starosnu penziju, što je, prema njegovim riječima, dobro poznato Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, ne ostvaruje se na osnovu penzijskog staža čija definicija je data u čl. 60 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju „i ona je mnogo šira od staža koji je potrebno da se ispuni za ostvarivanje starosne penzije“. – Da bi bilo koji osiguranik, pa i ja, stekao uslove za ostvarivanje starosne penzije, moram da ostvarim, a na osnovu čl. 17 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno da navršim 66 godina života i najmanje 15 godina osiguranja, što ja nijesam ispunio ili drugi uslov da navršim 40 godina staža osiguranja i 61 godinu života. Ja sam ispunio 61 godinu života, ali nijesam ispunio 40 godina staža osiguranja, jer na današnji dan imam 36 godina, 5 mjeseci i 16 dana staža osiguranja – naveo je Katnić. R.D.

- Ono što smo mogli da čujemo je da je ta činjenica sporna, da se o tome vodi upravni postupak i da ne postoji konačna odluka. Moje mišljenje je da je organ koji dodnosi odluku na osnovu te činjenice, koja tek treba da se utvrdi, trebalo da sačeka konačnu odluku u upravnom postupku. Na taj način bi imali neko rješenje koje je konačno, a Tužilački savjet je mogao tek tada donijeti deklarativnu odluku o prestanku tužilačke funkcije gospodinu Katniću. Oni to nijesu uradili i u svjetlu svega onoga što se desilo prethodne godine, utisak je da je bio jedan jasan politički cilj i politička namjera - da se ukloni ličnost gospodina Katnića sa pozicije GST-a – kazao je Radulović. On ističe da se o Katnićevom radu može misliti na jedan ili drugi način i dodaje da, prema njegovom mišljenju, ima puno razloga



Jedino što je gore od loših institucija je da ostanemo bez ikakvih institucija. Bojim se da neki potezi vladajućih partija idu u tom pravcu koji će podrazumijevati da institucije uopšte ne postoje

Ako bilo ko smatra da je Katnić nezakonito radio, to mu ne daje opravdanje da nezakonito postupa kada je u pitanju njegov prestanak funkcije. Možda on nije trebalo da bude više na toj funkciji, ali je ključna stvar bila da se to odradi na zakonit način – poručio je Radulović za opravdanu kritiku njegovog postupanja kao GST-a, ali da se to ne smije dovoditi u vezu sa načinom na koji je njemu prestala funkcija.

KRŠENJE ZAKONA

- Čak i da se nesporno utvrdi da je Katnić kršio zakon, to ne daje TS-u za pravo da sam krši zakon u slučaju njegovog udaljenja sa funkcije. To je moja ključna zamjerka na odluku TS-a, jer je prilično sporna i može u nekom sudskom postupku biti osporena, odnosno poništena. Pod parolom uvođenja vladavine prava čini mi se da je nova vlast, gdje računam i Tužilački savjet, shvatila da je dovoljno samo kritikovati ono što je bila praksa prethodne vlasti, ili konkretno Milivoja Katnića kao GST-a, i da samim tim stičete pravo i legitimitet da radite što god hoćete – kazao je Radulović. Prema njegovim riječima, naj-

manji je problem personalne prirode, odnosno da li je Katnić radio zakonito ili ne, što bi bilo neophodno utvrditi u zakonom propisanoj proceduri. - Ali ono što je ključno za Crnu Goru kao državu, za crnogorsko društvo, je da se napravi otklon od nezakonitog postupanja i od loše prakse. Mi nijesmo imali potez u tom pravcu - da su nova vlast i organi koji su formirani nakon promjene vlasti pokušali da urade nešto što će pokazati da se suštinski ne slažu sa onim što je bilo loše u prethodnom periodu. Naprotiv. Imamo nastavak iste prakse pod izgovorom „mi to možemo raditi samo zbog toga što smo bili protiv vladavine DPS-a“, a sa istom matricom vladanja – kazao je on.

DISKRIMINACIJA

Osim Katnića, na posljednjoj sjednici TS-a razriješeno je još devet tužilaca i tužiteljki po

istom osnovu kao i GST-u, s tom razlikom što je tužiteljkama utvrđen prestanak funkcije sa navršenih 64, a tužiocima sa 66 godina. Isto se desilo i sa sutkinjama prošlog ljeta. Radulović ocjenjuje da je odredba Zakona o PIO, koja je u avgustu 2020. izmijenjena, suštinski primjenom u praksi proizvela nešto što se svakako može tumačiti kao diskriminacija. - Odredba sama po sebi nije sporna sa aspekta saglasnosti sa Ustavom, ali jeste njena primjena kada se dovede u vezu sa Ustavom kada se u pitanju sudije, odnosno sa Zakonom o državnom tužilaštvu kada su u pitanju državni tužioci. Najveći problem je što Ustavni sud već toliko vremena, još od septembra 2020. godine na incijativu Sudskog savjeta o ocjeni ustavnosti te odredbe Zakona o PIO, nije donio odluku a morao je do sada. Ustavni sud, u

Reakcije političkih stranaka na odlazak glavnog specijalnog tužioca obilježile međusobne opt PODGORICA - Konstatovanje prestanka funkcije glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića poslužilo je dijelu dosadašnje vladajuće većine, odnosno Demokratama i Uri za prepucavanje o zaslugama za potez Tužilačkog savjeta, dok je Demokratski front na stanovištu da nije dovoljan odlazak prvog čovjeka SDT-a, već traži da se potegne i pitanje njegove odgovornosti. U saopštenju DF-a se navodi da je taj politički savez najveća žrtva progona koji su, kako kazali, organizovali lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović i Katnić. - Katnić je vrlo ,,temeljno“ i ,,savjesno“ obavljao svoj posao sluge Đukanovića, a posebno ono glavno zaduženje – da, zaklonjen i zaštićen državnim aparatom, vrši siledžijski i nesojski državni teror nad DF-om, njegovim liderima i funkcionerima

Ura tvrdi da je moglo i r nije bilo opstrukcije Dem

- kaže se u saopštenju. Poslanik Demokratske Crne Gore Momo Koprivica kazao je da je sjajna vijest za pravnu državu i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala odlazak Katnića, navodeći da za ovaj epilog nije zaslužan vicepremijer Dritan Abazović, već lider Demokrata Aleksa Bečić. Iz Građanskog pokreta Ura su na to odgovorili da, uporno prebacujući lopticu krivice u njihovo dvorište, lider Demokrata Aleksa Bečić i poslanik Boris Bogdanović „zanemaruju da su upravo oni punih sedam mjeseci aktivno sabotirali, odlagali i obesmišljavali izbor novog Tu-

žilačkog savjeta (TS), a samim tim i razrješenje bivšeg specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića“. Koprivica je prethodno poručio da nema većeg političkog licemjerstva nego pohvaliti se smjenom Katnića, a rušiti vladu sa DPS-om. - To je pokušaj skretanja pažnje sa sopstvene političke prevare i izdaje. Katnić se preko Abazovića osvetio parlamentarnoj većini koja je dovela do njegove smjene. Odnosno, Abazović je osvetio Katnića tako što je srušio parlamentarnu većinu koja je dovela do Katnićeve smjene - kazao je Koprivica.

Iz Građanskog pokreta Ura poručili su da je situacija jasna svakom građaninu Crne Gore, pa i samom Bečiću, ,,koji sada umjesto da bezrezervno pozdravi uticaj zakona za koji se Ura zalagala i izborila, a koji je sve ovo omogućio, patetično preko svojih ‘pulena vikača’ ponavlja u krug besmislene optužbe“. - Možda bi neko u njih i povjerovao da ne postoji opcija pretraživanja interneta i dokazi ko se zalagao za to da ova država krene naprijed, a ko za rekonstrukciju Vlade prije izbora Tužilačkog savjeta kako bi još Demokrata dobilo fotelje, jer se postojeće, a kojih je na stotine,

Društvo

Subota, 19. februar 2022.

ano političkom namjerom da se Milivoje Katnić ukloni sa pozicije GST Akcija za ljudska prava ukazala na diskriminaciju sudija i tužilaca

skladu sa svojim poslovnikom, ima ovlašćenje da prioritetno razmatra taj predmet i da donese odluku. Ustavni sud je zakazao po ko zna koji put i sada imamo ovaj problem – navodi Radulović. On se, kako kaže, pribojava da u nekom narednom periodu svi ovi tužioci i sudije, uključujući i GST-a Katnića, mogu ostvariti svoja prava pred nekim sudom zaključno i sa Evropskim sudom za ljudska prava. - Onda ćemo doći u jedan ozbiljan problem. Dakle, pored svih opravdanih kritika na račun rada gospodina Katnića, možemo doći u situaciju veoma brzo da konstatujemo da su njemu prekršena osnovna ljudska prava, da je zakon prekršen na njegovu štetu i da država treba da mu je nadoknadi. To bi poslalo veoma lošu poruku i pokazalo da se praksa novog TS-a ne razlikuje puno od prakse prethodnog, a koju su mnogi ranije kritikovali.

POLITIČKI UTICAJ

Detalj sa sjednice TS-a kada je članica savjeta tužiteljka Tatjana Begović iznijela stav da je tumačenje Zakona o PIO da se koleginice tužiteljke sa navršenih 64 godine šalju u starosnu

penziju diskriminatorsko, a potom glasala za odluke o prestanku njihovih funkcija, prema Radulovićevom mišljenju je dokaz političkog uticaja na tužilačku orgnizaciju, ali ne i jedini. - Nije samo taj primjer dokaz političkog uticaja. Sve ono što je prethodilo ovim odlukama, još od postupka usvajanja izmjena Zakona o državnom tužilaštvu pokazalo je da je očigledna namjera političkih partija da preuzmu kontrolu nad TS-om. Nije suština dakle u tome što je prethodna vlast opravdano kritikovana da je imala politički uticaj nad TS-om, već je u tome da nova vlast nije željela da napravi otklon od takve prakse. Željela je da kontrolu tužilačke organizacije preuzme u svoje ruke – rekao je Radulović. Prema njegovim riječima, to je bila očigledna namjera vladajućih političkih partija u prethodnoj godini i to je bacilo sjenku i ozbiljnu sumnju na odluke donešene na posljednjoj sjednici TS-a. Činjenica da smo na taj način ostali bez 23 sudija prošlog ljeta i 10 tužilaca u četvrtak je, kako smatra, veoma loša. - Nije čak sporno ni to da smo imali prilično loše institucije u

tužbe članova dijela dosadašnje vladajuće većine

Vidi se da je TS alatka ranije da DPS: u rukama nove vlasti mokrata čine nedovoljnim - ističe se u saopštenju GP Ura. Kako dodaju, ovakvo neodgovorno postupanje Bečića i njegovih ,,vječito uzdržanih taster poslanika“, od jula do decembra prošle godine onemogućavalo je borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, ali i, kako kažu, ostavilo prostor da organizovane kriminalne grupe nesmetano sprovode aktivnosti. Da je Tužilački savjet izabran u julu, u Uri kažu da bi već sada imali opipljive rezultate u ovim oblastima, te da proces evropske integracije ne bi bio blokiran, a demokratizacija države onemo-

Demokratska partija socijalista ocijenila je da je odluka Tužilačkog savjeta „da diskriminatornim putem pojedine tužioce ukloni iz tužilačkog sistema“, ogolila stvarnu funkciju novog saziva tog tijela. Poručili su da se sada vidi da novi članovi TS-a nijesu birani da sprovode reformu i borbu protiv svih oblika kriminala, već da budu organ, odnosno alatka u rukama nove vlasti „koja će, ne mareći za kršenje zakona i zloupotrebe sa raznih nivoa, tužilaštvo staviti pod svoju kontrolu“. Kako su naveli iz DPS-a, više puta je, tokom prošle godine, iz Venecijanske komisije upozoravano da nije dobro promijeniti kompletan sastav TS-a usljed promjene vladajuće većine. Iz te partije su dodali da je, takođe, problematizovano i učešće predstavnika Vlade u TS-u. Parlamentarna većina se, kako su kazali iz DPS-a, oglušila o te preporuke, jer promjena sastava TS-a za vlast nije bila pravno, već isključivo političko pitanje.

gućena. - Zbog toga bi, u najmanju ruku, kad se pomenu ove teme Aleksa

i Boris trebalo da budu tradicionalno uzdržani - zaključeno je u saopštenju. R. D.

koju omogućava zakonodavni okvir i inertnost Ustavnog suda

D.MIHAILOVIĆ

Urušavanje nog sistema od parolom uvođenja vine prava

prethodnom periodu. Ali jedino što je gore od loših institucija je da ostanemo bez ikakvih institucija. Bojim se da neki potezi vladajućih partija idu u tom pravcu koji će podrazumijevati da institucije uopšte ne postoje. Ustavni sud je na ivici funkcionalnosti, a pitanje je da li je uopšte i funkcionalan s obzirom na praksu i način njegovog rada, imamo v.d. stanje u Vrhovnom sudu, v.d. stanje u Vrhovonom državnom tužilaštvu, od prije dva dana nemamo GST-a, a pitanje je u kom periodu ćemo ga dobiti. Sve je to naravno loše i šalje jednu poruku da država nije sposobna da obezbijedi elementarno funkcionisanje osnovnih institucija – navodi Radulović. On se nada, kako je kazao, da će se politička oligarhija uozbiljiti i da će osloboditi ključne institucije da funkcionišu u onom kapacitetu koji je neophodan da obavljaju minimum svojih ovlašćenja i nadležnosti. - U tom smislu, postupanje TSa nije dobar pokazatelj. Ako bilo ko smatra da je Katnić nezakonito radio, to mu ne daje opravdanje da nezakonito postupa kada je u pitanju njegov prestanak funkcije. Možda on nije trebalo da bude više na toj funkciji, ali je ključna stvar bila da se to odradi na zakonit način – kazao je Radulović. Prema njegovim riječima, zakonit put je bio da za primjedbe na postupanje Katnića, kada je većina članova TS već smatrala da on nije radio svoj posao na zakonit način, iskoriste svoja ovlašćena i iniciraju pokretanje disciplinskog postupka kako bi se utvrdilo da li je on eventualno počinio neki teži disciplinski prekršaj, i da ga eventualno onda TS razriješiti. - Ako su željeli da istraju na ovoj odluci da ga razriješe sa funkcije na osnovu ispunjenja uslova za starosnu penziju, onda su tu činjenicu morali da utvrde nesporno, odnosno da sačekaju konačno rješenje u upravnom postupku. Tužilački savjet nije uradio ni jedno ni drugo i očigledno je istrajao u namjeri ostvarenja nesporno iskazanog političkog cilja od prošle godine - da se Katnić ukloni sa pozicije - i donio na kraju veoma spornu odluku – zaključio je Radulović. D. MIHAILOVIĆ

Sa sjednice Tužilačkog savjeta prije dva dana

Tužilački savjet trebalo da prekine postupak dok se ne završi upravni spor Sudski i Tužilački savjet ne bi trebalo da odlučuju ako prethodna pitanja nijesu konačno riješena u upravnom postupku, odnosno sudskom sporu. Takvu obavezu urgentno treba propisati zakonom, kao i hitnost odlučivanja u upravnom sporu protiv odluka Sudskog i Tužilačkog savjeta – saopšteno je iz HRA PODGORICA - Tužilački savjet trebalo je da prekine postupak konstatovanja prestanka funkcije specijalnom državnom tužiocu Milivoju Katniću ukoliko, kako je to saopšteno, prethodna pitanja koja se tiču utvrđivanja činjenica vezanih za godine života i staža nijesu utvrđena u upravnom postupku koji je u toku, ocijenjeno je iz Akcije za ljudska prava (HRA). - Sudski i Tužilački savjet ne bi trebalo da odlučuju ako prethodna pitanja nijesu konačno riješena u upravnom postupku, odnosno sudskom sporu. Takvu obavezu urgentno treba propisati zakonom, kao i hitnost odlučivanja u upravnom sporu protiv odluka Sudskog i Tužilačkog savjeta – saopšteno je iz HRA. Akcija za ljudska prava smatra da primjena važećih odredbi zakona i Ustava o prestanku funkcija sudija redovnih sudo-

va, sudija Ustavnog suda i državnih tužilaca ima diskriminatoran efekat na osobe koje pripadaju tim profesijama. Kako su naveli, Tužilački savjet je juče primijenio domaći pravni okvir, kao i Sudski savjet prije njega, i prema tome, nijesu postupili nezakonito, ali smatraju da je Ustavni sud odavno morao da tu spornu situaciju razriješi u skladu sa Ustavnim i međunarodnim standardom zabrane diskriminacije. - Nije opravdano da samo sudije, državni tužioci i sudije Ustavnih sudova moraju da prekinu svoje profesionalne karijere onda kada pripadnici svih drugih profesija ne moraju. Posebno je neopravdano da žene u tim profesijama moraju da obustave karijere prije muškaraca. Nejasno je zašto Ustavni sud odbija da to vrlo važno pitanje stavi na dnevni red već 17 mjeseci. Svi kojima su funkcije prestale imaju pravo da

Disciplinska tužiteljka vodila istragu koja je „pala“ pred Evropskim sudom Nova disciplinska tužiteljka Danka Ivanović-Đerić, koju je Tužilački savjet izabrao većinom glasova, vodila je izviđaj u predmetu poznatom kao „Zlatarska ulica“ u kojem su i Ustavni sud Crne Gore i Evropski sud za ljudska prava jednoglasno utvrdili da nije sprovedena djelotvorna istraga i da je država prekršila procesni aspekt zabrane mučenja, nečovječnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja u odnosu na policijsko zlostavljanje Momčila Baranina i Branimira Vukčevića 24. oktobra 2015. godine – naveli su iz HRA. Iz te organizacije navode da članovi Tužilačkog savjeta nijesu bili dužni da ovu činjenicu uzmu u obzir jer, kako konstatuju, nažalost, Zakon o Državnom tužilaštvu i prateći propisi ne zahtijevaju da se prilikom ocjene rada državnih tužilaca uzimaju u obzir presude Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava kojima se daje ocjena njihovog rada u odnosu na kršenje standarda ljudskih prava. - Akcija za ljudska prava se odavno zalaže da se propisi izmijene i u ovoj oblasti – navode iz HRA.

se obrate Evropskom sudu za ljudska prava jer Ustavni sud ne obezbjeđuje djelotvornu zaštitu od diskriminacije – naveli su iz HRA. Podsjećaju da je Tužilački savjet prije dva dana konstatovao prestanak funkcije za devet državnih tužilaca i glavnog specijalnog tužioca na osnovu ispunjavanja uslova za starosnu penziju iz člana 17 Zakona o PIO i čl. 103 Zakona o Državnom tužilaštvu, a da je prethodno Sudski savjet konstatovao prestanak funkcija za 22 nekadašnjih sutkinja i sudija na osnovu iste odredbe ZPIO i člana 121 Ustava. - Sudski savjet je prijedlog za ocjenu ustavnosti ovog člana Ustavnom sudu Crne Gore podnio prije 17 mjeseci, dok još nije odlučio o suštinski istom prijedlogu Državnog tužilaštva i Tužilačkog savjeta podnijetog prije osam mjeseci. Jedanaest sudija čija je funkcija prestala vode upravne sporove, a i oni su Ustavnom sudu prije pet mjeseci podnijeli inicijativu za ocjenu ustavnosti za zahtjevom za obustavljanje dejstva odluka kojima su im prekinute funkcije. Ustavni sud nije odlučio ni o jednom od tih pitanja – ističu iz HRA. Pritom, kako navode, jedan od sudija Ustavnog suda je ranije ispunio uslove za prestanak funkcije po istom principu. - Predsjednik Ustavnog suda je odbio da mu konstatuje prestanak funkcije, čime je taj sudija bio u povlašćenom položaju, za razliku od kolega iz redovnih sudova i Državnog tužilaštva, dok je Ustavni sud kao kolektivni organ odbijao da se izjasni o prijedlogu za ocjenu ustavnosti o kome je dužan da se izjasni. U takvoj situaciji ne preostaje ništa drugo do obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava – smatraju iz HRA. R. D.

10 Društvo

Subota, 19. februar 2022.

Agencija za zaštitu životne sredine saopštila da direktor NVO Prihvatilište za oporavak životinja iznosi netačne podatke

Miličković je prije nekoliko dana medijima kazao da će Agencija da potroši više od tri miliona eura državnog novca kako bi izgradila CITES centar sa zoološkim vrtom u Beranama, a da za to nema potrebe jer se to može učiniti na njegovom imanju. Tvrdi da mu je direktor ove institucije Milan Gazdić nagovijestio da bi taj centar sa zaštićenim vrstama mogao biti izgrađen u Blizni, gdje on drži životinje.

GAZDIĆ BIO SUZDRŽAN

Iz Agencije kategorično demantuju da je prostor, koji je naveo Miličković, adekvatan prostor „za dalje angažovanje“. -Navodi Miličkovića da je aktuelni direktor Agencije za zaštitu životne sredine Milan Gazdić „oduševljen skloništem“ apsolutno su netačni. Naime, direktor je prilikom posjete bio izričito suzdržan i bez komentara. S obzirom na to da je neko ko je ljubitelj prirode i ko smatra da je divljim životinjama mjesto u prirodnom okruženju, Gazdić nije želio iskazati svoje subjektivno mišljenje i u ovom slučaju je konačnu ocjenu povjerio struci – kažu iz Agencije Negiraju i tvrdnje da su „ljudi iz Agencije samo žrtve manipulacije jednog čovjeka i NVO u kojoj radi“ ističući da odnos Miljana Miličkovića i Darka Saveljića, te bilo kog zaposlenika u Agenciji, ni u kom slučaju ne utiče na rješavanje problema u praksi, na profesionalnost rada Agencije. -EPA se isključivo vodi profesionalnim odnosom prema svim subjektima koji su pred-

EPA: Miličković posluje u sivoj zoni i ne poštuje zakon Navodi Miličkovića da je aktuelni direktor Agencije za zaštitu životne sredine Milan Gazdić „oduševljen skloništem“ apsolutno su netačni. Naime, direktor je prilikom posjete bio izričito suzdržan i bez komentara. S obzirom na to da je neko ko je ljubitelj prirode i ko smatra da je divljim životinjama mjesto u prirodnom okruženju, Gazdić nije želio iskazati svoje subjektivno mišljenje i u ovom slučaju je konačnu ocjenu povjerio struci – kažu iz Agencije D. MIJATOVIĆ

PODGORICA – Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) saopštila je da je direktor NVO Prihvatilište za oporavak životinja Miljan Miličković iznio niz nepotpunih i površnih informacija i tvrdnji kojima se, „sa tendencijom, ili ne, javnost može dovesti u zabludu, i nanijeti šteta profesionalnom radu i zalaganjima Agencije“.

Iz Prihvatilišta za oporavak životinja u Piperima

met njene nadležnosti i donošenjem odluka na osnovu zakonske regulative. Činjenica da su se Miličković i Saveljić nalazili u sudskim sporovima koje je naš zaposleni u svojstvu građanina dobio, uticala je da Saveljić nije bio dio Ko-

misije za registraciju držaoca divljih životinja Miljana Miličkovića – kažu iz Agencije. Tvrde da u radu Agencije nije moguća selektivnost, niti pristrasnost i da su uputili dopis ekološkoj inspekciji sa spiskom oko 60 držalaca životinja

Kotoranka Mirjana Grandis zahvalna ljekaru koji joj je spasio život i stalno je podržavao

koje imaju u evidenciji, s obzirom na to „da postoje indicije da ovaj slučaj kršenja odredbi izdatih rješenja nije izolovan“.

DOZVOLE

Ističu da Miličković nema sve pojedinačne dozvole za

životinje koje drži, iako tvrdi suprotno. Saopštili su da Miličković nema dozvolu za rad, već samo privremenu dozvolu za držanje nekih životinja. -Tim rješenjem utvrđene su i obaveze, kao i bliži uslovi držanja i uzgoja zaštićenih divljih vrsta životinja koje vlasnik ne poštuje. Time Miličković krši nekoliko članova Zakona o zaštiti prirode, što utiče ili može uticati na validnost dozvole, a to je prvenstveno zakonska obaveza označavanja, informisanja ove agencije da je u posjedu životinje u roku od 30 dana od dana pribavljanja jedinke i drugo – navode iz Agencije. Miličković, dodaju, krši zakonske odredbe, što je utvrđeno prilikom posjete – da se na imanju Miličkovića nalaze primjerci životinjskih vrsta koje nijesu na listi dozvola koje je izdala Agencija.

SMJEŠTAJ ZA LAVA

Kazali su da je tačno da je ponudio smještaj za mladunče lava koje je pronađeno iznad Budve.

Sporan kengur Iz Agencije su istakli da su njihovi predstavnici i glavni ekološki inspektor posjetili imanje Miličkovića sredinom januara kako bi utvrdili da li se tamo nalazi kengur (valabi). -Kengur i pojedine druge životinje na imanju Miličkovića ne nalaze se na spisku onih za koje je Agencija izdala dozvole. Egzotične zmije, kengur i mnoge druge, što je potvrdila i Ekološka inspekcija svojim nalazom, nemaju izvozno-uvoznu dozvolu ili dozvolu o porijeklu – ističu u reagovanju. Miličkoviću je Agencija odobrila držanje ukupno 65 jedinki i 25 vrsta divljih vrsta životinja u zatočeništvu.

-Stav Agencije po tom, kao i sličnim primljenim zahtjevima – izričit je. Apostrofiramo da držanje divljih vrsta životinja iziskuje uslove koji su precizirani, kako nacionalnom, tako i relevantnom međunarodnom legislativom, i na osnovu kojih su ponuđena rješenja ocijenjena kao neadekvatna. Kako je navedeno, „prihvatilište“ posluje u sivoj zoni i dokazano krši pojedine zakonske odredbe, lav se nije mogao smjestiti tamo navode iz Agencije. Prokomentarisali su i navode Miličkovića da država ne vodi računa o divljim životinjama. -Dovoljno je istaći da je NVO Prihvatilište i oporavak životinja, samo u 2020. godini, Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove dodijelila 24.998 eura, a 2021. godine 15.998 eura. Sredstva su dodijeljena za realizaciju projekta po javnom konkursu „Unapređenje uslova zaštite dobrobiti životinja u Crnoj Gori“ – istakli su iz Agencije. K. J.

Dugogodišnja istraživanja rezultirala otkrićem u Rikavcu kod Starog Bara i u Istri

Pronađena nova vrsta vodene grinje Znanje, brižnost i osmijeh dr Ivana Đukića ulivaju snagu KOTOR – U moru loših vijesti i negativnosti, 45-godišnja Kotoranka Mirjana Grandis poželjela je da sa svojim sugrađanima, ali i cjelokupnom javnošću, podijeli jednu lijepu vijest i zahvalnost čovjeku koji joj je spasio život, ljekaru iz KBC, ginekologu-onkologu Ivanu Đukiću. Grandis je prije osam mjeseci otkrila da boluje od dva kancera. – Za mene je to bio strašan šok, ali sam odlučila da ću da se borim. U toj mojoj borbi, sam Bog mi je poslao doktora Ivana Đukića, ginekologa-onkologa, kojem dugujem veliku zahvalnost. On me je pola godine u pameti održao smirenošću, brigom, znanjem i stavom, a psihički me je dva puta izvukao iz živog blata. On je primjer ljekara kojem je Hipokratova zakletva svetinja, čovjeku kojem nijesu bitne ni vjera, ni godine, ni izgled, ni materijalne stvari, već samo posvećenost pacijentu. Dr Đukić je bukvalno 24 sata na raspolaganju pacijentima, a njegov osmijeh

uliva snagu i volju za dalje - kaže Grandis. Ističe da je riječ o ljekaru koji „manipulisanjem“ mozga pacijenta uspijeva da kod njih stvori osjećaj da nema „ne mogu“ , da se mora ići naprijed, boriti i da je sve rješivo. - Dr Đukić je ljekar koji je spreman sat da razgovara sa pacijentom kad god pokleknemo, a takvih situacija je bilo mnogo. I dok je bio na godišnjem odmoru završavao je sve što je mogao da bi pacijent bio zadovoljan. On je čovjek sa kojim smo mogli da imamo skroz otvorenu komunikaciju, a da ne naiđemo na negativan stav i zid zbog konsultacije sa drugim ljekarima i klinikama, naprotiv uvažava mišljenje drugih. Jednostavno – dr Đukić je čovjek koji nije obukao bijeli mantil da bi se zvao doktor nego da bi spasio ljudski život. Čovjek koji me vratio porodici izliječenu i zdravu i kojem zaista dugujem svoj život! Doktore Đukiću, hvala vam za sve, bili ste mi iskra svjetlosti u mraku i vratili ste mi vjeru u ljude i život. Hvala vam što postojite – poručila je Mirjana Grandis. Iv. K.

PODGORICA - Vrsta vodene grinje, ranije nepoznata nauci, otkrivena je uporedo u Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Kako je Pobjedi potvrdio redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Vladimir Pešić, u Crnoj Gori je pronađena u Rikavcu iznad Starog Bara, jednom od najljepših crnogorskih kanjona. Imenovana je ,,Sperchon milisai“, u čast profesora Marka Miliše sa Prirodoslovno-matematičkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, u znak zahvalnosti za njegova dugogodišnja istraživanja vodenih staništa Balkana, što uključuje i urednički posao sa autorom vrste na Springerovoj monografiji „The Small Water Bodies of the Western Balkans“ – o malim vodenim tijelima Zapadnog Balkana. - Vrsta je takođe nađena i u Istri, u Hrvatskoj. Nova vrsta je opisana korišćenjem molekularnih DNK barkoding analiza koje su pokazale da je najbliži rođak nove vrste iz Crne Gore i Hrvatske, vrsta koja naseljava planinske potoke u Kirgiziji od koje se razlikuje genetičkom distancom od

Nova vrsta ,,Sperchon milisai“

čak 15,6 odsto – što ukazuje na njihovu veoma dugu razdvojenost – naveo je prof. Pešić. On je dodao da je nova vrsta jedan od najkarakterističnijih (zahvaljujući svojoj jedinstvenoj obojenosti) predstavnika živog svijeta koji naseljavaju, danas veoma ugrožene, male potoke u primorskom dijelu dinarske regije. N. K.

Hronika

Subota, 19. februar 2022.

Potvrđena optužnica protiv braće iz Nikšića zbog pokušaja ubistva PODGORICA - Viši sud u Podgorici potvrdio je optužnicu protiv braće Bogdana (24) i Radomira Toljića iz Nikšića zbog sumnje da su pokušali da ubiju sugrađanina Mirka Kontića (28). Oni se terere da su 1. marta prošle godine, oko 19 sati, na poligonu kod jedne osnovne škole u Nikšiću sa umišljajem pokušali da ubiju Kontića. U optužnici se navodi da se Kontić nalazio u vozilu Bog-

Toljićima će se suditi za ranjavanje Kontića dana Toljića, „golf 5“ tamne boje, sa drugom J. S. koji se nalazio na mjestu suvozača i koji je pobjegao prilikom napada na njega. Bogdan Toljić je pesnicama

udarao Kontića na zadnjem sjedištu automobila i prijetio mu nožem tipa „leptir“ dužine sječiva oko 15 centimetara, dok je Radomir zamahivao u njegovom smjeru metalnim

ključem za odvijanje točkova. Braća Toljić su prinudili Kontića da izgovora pogrdne riječi na svoj račun i sve to snimili mobilnim telefonima. Zatim su mu zaprijetili da će ga maltretirati

Apelacionom sudu dostavljena žalba optuženih za šverc kokaina na odluku da im se odbije jemstvo za izlazak iz pritvora

Odbrana tvrdi da je sud trebalo da se bavi garancijom od skoro dva i po miliona

PODGORICA – Odbrana Budimira i Marine Krstović ocijenila je da se Viši sud prilikom odlučivanja o ponuđenom jemstvu Krstovića više bavio okolnostima koje bi ukazivale na opasnost od bjekstva negoli ponuđenim garancijama u ukupnom iznosu od 2.445.479,53 eura i predloženim mjerama nadzora kako bi se sa slobode branili od optužbi za šverc 1.206 kilograma kokaina. Ovo se navodi u žalbama na rješenje Višeg suda kojim je odbijen prijedlog za ukidanje pritvora i određivanje jemstva optuženim Budimiru i Marini Krstović u koje je Pobjeda imala uvid. Advokati Krstovića u žalbi navode da rješenje o odbijanu jemstva zapravo predstavlja rješenje o produženju pritvora. -Viši sud donio je rješenje polazeći od toga da bi Budimir i Marina Krstović usljed osude mogli očekivati relativno visoku kaznu zatvora, što ih ne može ostaviti ravnodušnom u pogledu njegovog odnosa prema sudu, odnosno da li bi se odazivali na pozive suda ili bi se pak dali u bjekstvo. Isti sud se bavi i socijalnim vezama koje Krstovići imaju van Crne Gore, pa se u prvostepenom rješenju navodi da kod činjenice da su strani državljani mogu očekivati pomoć za slučaj da se daju u bijeg. Pobijano rješenje zapravo prije predstavlja rješenje o produženju pritvora negoli odluku po predlogu za određivanje jemstva – navodi se u žalbi. Prvostepeni sud je, kako se navodi, u cjelosti zanemario visinu ponuđenog jemstva, ukupno 2.445.479,53 eura, te činjenicu da bi ono bilo obezbijeđeno konstituisanjem hipoteke na nepokretnostima čiji su vlasnici braća okrivljenih Budimira i Marine Krstović.

i snimati cijelu noć i da će snimak postaviti Instagramu, nakon čega je Kontić odbio da ispunjava njihove zahtjeve i izašao iz vozila. Radomir Toljić je krenuo za njim i metalnim ključem ga udario u desnu nadlakticu, dok ga je Bogdan nožem tri puta ubo u leđa. U optužnici se navodi da su okrivljeni bili svjesni da mogu ubiti Kontića, u čemu ih je spriječio Kontić koji ih je odgurnuo nakon napada i pobjegao. Potom su i braća Toljić auto-

mobilom pobjegli sa lica mjesta. Radomir Toljić je uhapšen dva dana nakon incidenta dok se Bogdan Toljić zbog sumnji za napad na Kontića predao policiji 18. marta. Iz policije su odmah nakon incidenta saopštili da ovo krivično djelo nije počinjeno ni na nacionalnoj, niti političkoj osnovi. Kontić je tri puta uboden nožem, a odmah nakon ranjavanja je zbrinut u nikšićkoj bolnici, gdje je operisan. C. H.

Švedske vlasti i građani pokušavaju da uđu u trag nestaloj Rožajki

Privedena jedna osoba zbog kidnapovanja Kalač PODGORICA – Švedski mediji prenijeli su juče da je uhapšen muškarac, star oko 40 godina, zbog sumnje da je učestvovao u otmici Amele Kalač, Rožajke koja je nestala u noći između 13. i 14. februara, na putu do kuće u Grastorpu. Istovremeno, potraga za Kalač koja već duže živi u Švedskoj, u punom je jeku jer osim švedskih vlasti za njom traga stotine volontera.

Ročište na kome je odlučivano o hapšenju u Okružnom sudu održano je iza zatvorenih vrata. Kako prenosi tv4.se, jedno lice je uhapšeno zbog postojanja sumnje da je umiješano u otmicu. Policija je pokrenula preliminarnu istragu koju vodi tužilac Lars Johanson. Nestanak u Grastorpu prijavljen je policiji u ponedjeljak i od tada traje potraga. C.H.

Održan sastanak u cilju zaštite bezbjednosti Slobodne zone Luke Bar

Uspostavljena veća kontrola ulaska i izlaska ljudi i roba PODGORICA – Luka Bar pojačala je nadzor i kontrolu unutar Slobodne zone, zajedničkim patrolama službe obezbjeđenja i carinika, saopštili su predstavnici te kompanije.

Sa privođenja Krstovića

-Teško je zamisliti da bi bilo ko dozvolio da jemstvo u ponuđenom iznosu propadne, te da samim tim i nepokretnosti uže porodice budu izgubljene nepovratno – navodi se u žalbama. Odbrana ističe i da je prvostepeni sud u cjelosti zanemario da je uz ponuđeno jemstvo predloženo određivanje više mjera nadzora. Podsjećaju i da dokazi koje je tužilaštvo ponudilo protiv njihovih branjenika ne ukazuju na osnovanu sumnju da su počinili krivično djelo zbog kojeg su pritvoreni. Po ocjeni advokata, sud je prilikom donošenja odluke morao da cijeni i činjenice da okrivljena Marina Krstović, u trenutku kada je pronađena droga, nije bila na licu mjesta, te da je potpuno dobrovoljno i u svojstvu građanina, pošla u prostorije Uprave policije radi izjave i sarađivala sa nadležnim organima radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činje-

ničnog stanja. Sa druge strane, njen otac Budimir Krstović, u vrijeme pronalaska droge, nalazio se u Beogradu, da bi sjutradan odmah došao u Podgoricu i to ne na poziv crnogorske policije već ćerke Marine, koja ga je obavijestila šta se desilo. -Ove činjenice same za sebe dovoljno govore koliko okrivljeni Budimir i Marina Krstović imaju potrebu ili namjeru da se daju u bjekstvo – navodi se u žalbi. Odbrana podsjeća i da je jednom odbijen prijedlog VDT-a a da se Krstovićima odredi pritvor, kao i da za vrijeme od tri dana, koliko su se ovi okrivljeni nalazili na slobodi dok rješenje nije preinačeno, nijesu iskoristili da pobjegnu. Oni su predložili da Apelacioni sud ukine rješenje Višeg suda i predmet vrati na ponovno odlučivanje. Budimir i Marina Krstović uhapšeni su nakon što je po-

licija u njihovom magacinu, u zetskom selu Mojanovići nadomak Podgorice, 24. avgusta prošle godine pronašla i zaplijenila 1.200 kilograma kokaina, kako je tada saopšteno. Marina i Budimir Krstović su pred istražiteljima tvrdili da nemaju ništa sa pronađenom drogom. Banane koje je naručila Marina Krstović za firmu „San Francisko“ u vlasništvu su njenog oca Budimira su utovarene na MSC „Katya“, koji je iz Luke Bolivar krenuo prema Panami. Za sada nije poznato da li su kontejneri sa bananama iz Paname nastavili transport brodom „Katya“ prema Malti ili su pretovareni na neki drugi teretnjak. Ono što je za sada poznato da je brod „Charlotte“ iz italijanske Luke Đoja Tauro preuzeo kontejnere sa naručenim bananama i prevezao ih do Luke Bar, gdje je droga otkrivena. B. R.

Kako je saopšteno iz Uprave prihoda i carina, na inicijativu vršiteljke dužnosti direktorice UPC Milene Petričević održan je sastanak sa predstavnicima Uprave policije, Luke Bar, Port of Adrie, MSC Montenenegra i stranog privrednog društva „Rastoder“ iz Slovenije, u cilju zaštite bezbjednosti carinskog graničnog područja Crne Gore. Navodi se da su predstavnici Luke Bar istakli da su, u okviru svojih nadležnosti, pojačali nadzor i kontrolu unutar Slobodne zone, zajedničkim patrolama službe obezbjeđenja Luke i carinika Carinske ispostave Bar. Oni su naveli i da je, pored lučkog obezbjeđenja, prisustvom službenika UP i UPC na glavnoj kapiji Luke Bar uspostavljena veća kontrola ulaska i izlaska ljudi i roba, i da će unaprijediti sistem video-nadzora, izvršiti reviziju kompletnog osvjetljenja lučkog područja i sistema tehničke zaštite. Direktor Port of Adrie Sedat Kara naglasio je da obezbjeđuju visok stepen bezbjednosti cjelokupnog koncesionog područja, primjenjujući ISPS – Međunarodni pravilnik o bezbjednosti brodova i lučkih prostora.

Predstavnici slovenačke kompanije „Rastoder“ zahvalili su na organizaciji i mogućnosti da prisustvuju sastanku i doprinesu zajedničkom cilju sprečavanja krijumčarskih pokušaja i prometa nezakonitih supstanci, navodeći da je povratak u Luku Bar njihova želja. Izvršni direktor MSC Montenegro Dalibor Pelević kazao je da je najvažnije da krijumčari znaju gdje postoji velika mogućnost otkrivanja njihovih nedozvoljenih pošiljki, kroz pojačane metode kontrole. -Jer se na taj način destimuliše svaki oblik nelegalnih aktivnosti i jasno stavlja do znanja organizovanim kriminalnim grupama da im se ne isplati bavljenje ilegalnim poslovima posredstvom linijskog, teretnog saobraćaja preko Luke Bar – pojasnio je Pelević. Kako se navodi u saopštenju, na kraju sastanka je postignuta saglasnost da će se kroz pojačan 24-časovni nadzor, uspostavljanjem elektronske evidencije prometa roba iz Slobodne zone Luka Bar, omogućavanjem pražnjenja kontejnera na jednoj lokaciji uz pokrivenost CCTV nadzorom, povezivanjem brodara u CIS sistem za automatsko preuzimanje podataka u postupku izrade sažete deklaracije, zaštititi bezbjednost carinskog područja Crne Gore, što je konstatovano da je prioritet svih. C. H.

12 Crnom Gorom

Subota, 19. februar 2022.

KolaŠIN: Sedmogodišnja djevojčica iz Bara Kraljskih na časove stiže na konju

Olivera na Rubinu od kuće do škole

KOLAŠIN – Osnovna škola ,,Radosav Jagoš Vešović“ u Barama Kraljskim ima se čime pohvaliti. Na biblioteci joj mogu zavidjeti i najveće gradske škole, kao i na kadrovima koje je iznjedrila. Ima među njima poznatih imena koja su na put znanja krenula upravo iz učionice u Barama Kraljskim. Ove zime i ove školske godine, originalnosti su dobili još jedno ime i prezime... Olivera Stanisavić. Učenica prvog razreda svakog dana jaše na konju Rubinu dva kilometra da bi stigla od kuće do škole. Zimska jakna sa kapuljačom, kišobran koji pridržava ispod pazuha, ruke na uzdama, đačka torba na sedlu... Olivera svakog jutra stigne na vrijeme u školu. Prolazi prečicama. Ima i uzbrdica i nizbrdica, seoskih mostova. Prava zimska idila, ali Olivera nema kada da u njima uživa, da o njima razmišlja. Kaže kako je nije strah da jaše.

HRaBRa I SPReTNa: Olivera i Rubin

SReĆNo, olIVeRa: Porodica prati djevojčicu

Jaše od četvrte godine. Nekad da bi stigla do babe, a kad je krenula u školu da bi stigla na časove. Iako ima tek sedam godina

vješto ,,upravlja“ konjem, nije svjesna da je spontano i samouko ovladala vještinom koja je za njene vršnjake nedostižna.

Prava je ljubimica u odjeljenju kod učiteljice Novke Zlajić, ali i u cijeloj školi. Dobar je đak. Kada zvoni da označi kraj

nastave, đaci i nastavnici upute se ka parkingu. Tamo ih čeka školski autobus a Oliveru njen Rubin. Saša Dulović, vozač autobusa kreće ka Kolašinu, a Olivera Stanisavić na konju kući. Opet će prečicom, kuća je

,,samo“ dva kilometra daleko. Sa zakopčanom kapuljačom, kišobranom koji spretno drži i osmijehom i sigurnošću kakvu može imati sedmogodišnja djevojčica... Dražen DRAŠKOVIĆ

Rožaje: Opština uz podršku Delegacije EU pomaže mikro, mala i srednja preduzeća

Drvoprerađivačima za opremu 300.000 eura

Opada broj poslodavaca

Bespovratna podrška, do 30.000 eura, može se dobiti za nabavku opreme uključene u proces proizvodnje. Predviđena je obuka za najmanje 30 lica sa Biroa rada i otvaranje 20 novih radnih mjesta – kaže šef Službe za izradu razvojnih projekata Fikret Kuč ROŽAJE – Rožaje ima višedecenijsku tradiciju i uspjeh u drvopreradi, ali je stanje u toj oblasti ispod svih mogućnosti i potencijala koji realno postoje, kako u smislu proizvodnje tako i zapošljavanja. Značaj koji je nekadašnji gigant AD „Gornji Ibar“ imao za naš grad se ni u ovim modernim vremenima ne može još reprodukovati i nadoknaditi – kaže šef opštinske Službe za izradu razvojnih projekata Fikret Kuč. On objašnjava da je kao ključna prepreka za povećanje konkurentnosti preduzeća u drvoprerađivačkoj industriji prepoznata zastarjela ili nerazvijena tehnologija. - Taj problem nastojaćemo da riješimo kroz Program/projekat unapređenja konkuren-

tnosti i zapošljavanje u drvoprerađivačkom sektoru koji se realizuje uz kontrolu i saglasnost Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori – kaže Kuč.

PRODUKTIVNOST

Program je usmjeren na razvoj produktivnih i izvozno orijentisanih mikro, malih i srednjih preduzeća. Na raspolaganju je bespovratnih 300.000 eura. Cilj je da se podrži najmanje deset preduzeća, koja maksimalno mogu dobiti do 30.000 eura. Osnovica projekta je nabavka savremene opreme kojom će se unaprijediti proizvodni kapaciteti, finalizacija proizvodnje i konkurentnost. - Tokom pripremanja projekta razgovarali smo sa drvoprerađivačima. Ukazali su na potre-

NeKaDaŠNjI GIGaNT U DRVoPReRaDI: Gornji Ibar

veoma skupa i prelazi maksimalni iznos koji korisnik bespovratne podrške može ostvariti kroz učešće u Programu – kaže Kuč. Fikret Kuč

bu nabavke savremene opreme koja će omogućiti stvaranje finalnih proizvoda i otvaranje novih radnih mjesta. Jedna od najvažnijh sugestija odnosi se na mogućnost nabavke polovne opreme jer je nova najčešće

ZAPOSLENOST

Šume pokrivaju oko 26.881 ha ili više od polovine (62 odsto) površine Rožaja. U vlasništvu države je 23.443 ha, a u privatnom 3.438 ha. U 2021. godini bilo je 135 firmi u drvoprerađivačkom sektoru od čega je 103

Udruženje paraplegičara zadovoljno projektom Program unapređenja konkurentnosti i zapošljavanje u drvoprerađivačkom sektoru Opština sprovodi u saradnji sa NVO Centar za regionalni razvoj, Udruženjem paraplegičara i Klasterom drvoprerade. Predsjednik Udruženja paraplegičara, koje broji 85 članova,

Jasminko Nokić kaže kako je projekat izuzetno značajan kako za organizaciju tako i za članove. - Projekat će doprinijeti povećanju zapošljivosti lica sa invaliditetom kroz sticanje novih znanja i vještina i njihovo osnaživanje za uključivanje u društvene i radne

tokove. Učiniće vidljivijim lica sa invaliditetom na tržištu rada i stvorio uslove za direktan i organizovan kontakt sa poslodavcima – očekuje Nokić. On dodaje da je projekat pobudio veliko interesovanje te očekuje da će biti uspješno realizovan.

imalo aktivan poreski status u čijoj strukturi su najzastupljenija mikro i mala preduzeća, sa vrlo malo srednjih. - Među njima izdvojilo se petnaestak koja imaju finalnu proizvodnju, što znači da dominiraju primarna i sekundarna proizvodnja. Prosjek zaposlenih je 2,6 po preduzeću, tj. ukupno oko 270 uzimajuću u obzir aktivna preduzeća – kaže Kuč. Osim velike zastupljenosti primarne i sekundarne proizvodnje kao problem sektora prerade drveta u Rožajama, poslodavci su naveli i nedostatak kadra koji može unaprijediti njihovo poslovanje i doprinijeti finalizaciji proizvodnje. - Zato će posebna pažnja kroz program biti posvećena zapošljavanju i podsticanju aktivnog uključivanja mladih, žena i „ranjivih“ ciljnih grupa.

Fikret Kuč kaže da se kriza izazvana pandemijom korona virusa negativno odrazila na sektor mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) u svim djelatnostima, broj poslodavaca opada iz godine u godinu. - Na osnovu podataka Uprave prihoda i carina u 2019. godini broj poslodavaca, zajedno sa opštinskim i državnim institucijama koji posluju aktivno ili neaktivno je 924. U 2020. godini bilo ih je 723, a u 2021. godini 641. U ukupnoj strukturi preduzeća sektoru MMSP pripadaju 522 preduzeća – objašnjava Kuč.

Predviđena je obuka najmanje 30 nezaposlenih sa evidencije Biroa rada koji će dobiti sertifikate, a u firmama koje su korisnici programa zaposliće se makar 20 novih lica. Dodatni kvalitet programa je što su predviđene konsultantske usluge tokom obuke i rada na nabavljenoj opremi – kaže Kuč. Poziv je raspisan u okviru IPA II – Evropske unije za Crnu Goru za zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Sprovodi se kroz projekat JAFAM. Kuč kaže da je Opština ranije izdvajala sredstva za pomoć privrednim subjektima, ali da je taj program prvi koji značajnije konkretno tretira oblast drvoprerade. Podrška ne obuhvata plaćanje troškova PDV-a, carine i sl. Rok za dostavljanje prijava je treći mart. D. Š.

Crnom Gorom

Subota, 19. februar 2022.

CETINJE: Gradonačelnik Aleksandar Kašćelan uputio inicijativu Skupštini Prijestonice

Prethodno je, u junu prošle godine, Skupština Prijestonice usvojila program podizanja spomen-obilježja za 2021. godinu, kojim je predviđeno postavljanje spomen-ploče porodici

Zvicer, koja je stradala od „Bijelog terora“ prije 98 godina u selu Rokoči. Odluka je bila proslijeđena Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta na saglasnost. Porodica Zvicer stradala je u svom porodičnom domu, u kome su u noći između 24. i 25. aprila 1923. godine srpski žandarmi mučili, a potom spalili porodicu borca za pravo, čast i slobodu Crne Gore Petra Zvicera. Mučki su ubijeni Petrova majka Anđa (60), žena Zagorka (23), sestra Plana (20), brat Vidak (13) i Petrovo troje djece. Petrovu babu Đurđu

žandarmi su zavezali za drvo ispred kuće u kojoj su u ognju nestajali njeni najmiliji. - Stradanje ove porodice je simbol stradanja nevinih, posebno nedužne, maloljetne djece, u jednom teškom vremenu koje je proživljavala tadašnja Crna Gora, događaj koji se ne smije prepustiti zaboravu iz nužnosti da se ovako nešto nikada i nigdje više ne desi. Spomen-obilježje biće pomen nevinima i nejakima, biljeg sjećanja, nauk savremenicima i zaostavština budućim generacijama, kako se ovako nešto nikada ne

ŽRTVE „BIJELOG TERORA“: Kuća porodice Zvicer

bi ponovilo – navodi se u prijedlogu Odluke. Prijestonica je obezbijedila sagla-

NIKŠIĆ: Lokalna uprava planira nadogradnju višespratnica

U stanove će pretvoriti 34 ravna krova u centru

snost porodice Krivokapić, koja je sadašnji vlasnik imanja Zvicera. C. G.

BIJELO POLJE: U Opštoj bolnici dostupne nove usluge GOV.ME

CETINJE – Gradonačelnik Cetinja Aleksandar Kašćelan uputio je Skupštini Prijestonice na usvajanje odluku o podizanju spomenobilježja civilnim žrtvama rata postavljanjem spomen-objekta članovima porodice Zvicer u selu Rokoči, na uzvišenju iznad porodičnog doma Zvicera.

S.VASILJEVIĆ

Podići spomen-obilježje porodici Petra Zvicera

Investitor će sagraditi stanove na vrhu zgrade, platiti 50 odsto komunalija. Sa njim će ugovor zaključiti skupštine stanara zgrada – kaže čelnik Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Đorđije Manojlović

U PLANU JE DA KORISTI I SUSJEDNIM OPŠTINAMA: PCR aparat u Bijelo Polju

Đorđije Manojlović

BIĆE LJEPŠE I FUNKCIONALNIJE: Višespratnice pogodne za nadogradnju

NIKŠIĆ – Većina zgrada sa ravnim krovom u Nikšiću uskoro će dobiti novo ,,lice“, bar ako je suditi po planovima lokalne uprave. Čelnik Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Đorđije Manojović kaže da su mapirali sve višespratnice u centru grada, da čak 34 zgrade ispunjavaju urbanističko-tehničke uslove za nadogradnju. Vrlo brzo biće

raspisan konkurs koji predviđa da investitori izgrade kose krovove na tim objektima o svom trošku i srede fasade na zgradama, nalazeći svoj interes u tome što će dobiti stambene jedinice. - Zainteresovani investitor će, po našem planu, sagraditi stanove na vrhu zgrade, platiti 50 odsto komunalija lokalnoj upravi, a sve će biti po smjernicama našeg urbanizma. Narav-

no, vodićemo računa da se ne remeti postojeći izgled zgrade, odnosno, njena autentičnost. U Nikšiću je predviđeno da na taj način dobijemo 25.600 kvadrata novog stambenog prostora. Ovaj projekat naći će se na dnevnom redu Skupštine opštine u martu, a ima mnogo zainteresovnih investitora. Ugovore bi pravili investitori sa skupštinam stanara zgrade, a sve pod kontrolom lokalne

uprave – kaže Manojović. On ističe kako su vodili računa o statici, te da nije baš svaka stambena zgrada obuhvaćena programom. Najviše ih je koje gravitiraju na šetalištu Alekse Backovića i Ulici Šeste crnogorske... - Tamo gdje nije još formirana skupština stanara, zakonski, mi ćemo formirati upravnika, a ukoliko se prijavi više investitora svi će dobiti po dio „kolača“, jer želimo da se što prije završi projekat, da oni koji žive u potkrovlju odahnu, da fasade u našem gradu izgledaju ljepše... – riječi su Manojlovića. R. PEROŠEVIĆ

Bjelopoljci se oprostili od cijenjenog sugrađanina

Sahranjen Milorad Smolović BIJELO POLJE – Na mjesnom groblju Krstac kod Mojkovca juče je sahranjen Milorad Milan J. Smolović, poznato ime u crnogorskom pravosuđu. Smolović je bio dugogodišnji predsjednik Suda udruženog rada u Bijelom Polju, zatim sudija za istragu i jedno vrijeme predsjednik Višeg

suda u Bijelom Polju. Nakon odlaska u penziju otvorio je advokatsku kancelariju. Poznati je sportista, bavio se boksom i u bivšoj SFRJ ukrstio je rukavice sa tada poznatim imenima plemenite vještine među kojima je bio i neprikosnoveni evropski, svjetski i olimpijB. Č. ski šampion, Mate Parlov.

Milorad Smolović

Pacijenti za PCR test i onkološku terapiju ne moraju u Podgoricu BIJELO POLJE – Opšta bolnica za kratko vrijeme, od aprila prošle godine pod rukovodstvom direktora dr Kenana Erovića, ostvarila je zadivljujuće rezultate. Objekat je renoviran i od ruine postao ustanova za ponos, obnovljen je kadar, a menadžment je domaćinskim poslovanjem ostvario velike uštede – kazala je ministarka zdravlja dr Jelena BorovinićBojović tokom posjete bjelopoljskoj bolnici koja od juče ima PCR laboratoriju. Tu uslugu do sada su imali Institut za javno zdravlje, Klinički centar, domovi zdravlja u Kotoru i Beranama. Za početak će uzimati uzorke pacijenata iz bjelopoljske opštine, a planirano je da se proširi i na susjedne. Direktor bolnice, dr Kenan Erović kazao je kako imaju bezrezervnu podršku resorne ministarke te da su dobili saglasnost za brojne specijalizacije i supspecijalizacije, a u međuvremenu je počeo da radi i onkološki konzilijum. - Bilo je nezamislivo da postoji onkološki konzilijum van

Klinike za onkologiju KCCG. Sada naši pacijenti ne moraju da putuju u Podgoricu kako bi primili redovnu terapiju. Recimo, pacijentu iz Plava kojem je do sada trebalo četiri do pet sati da dođe do Podgorice zbog pregleda, sada sve završava kod nas – objasnio dr Erović. On je kazao da će nastaviti unapređenja uslova u bolnici. Kapitalnim budžetom za ovu godinu, predviđeno je renoviranje Internog odjeljenja, prvi put poslije 50 godina, kao i nabavka magnetne rezonance. Erović je dodao i da će, zahvaljujući donaciji, biti renovirano dječje odjeljenje. Čelnik Opšte bolnice je istakao i da su tokom posljednjih deset mjeseci ostvarili velike uštede. Dug, koji je iznosio milion eura, sveden je na oko 250.000. Kao primjer Erović navodi smanjenje računa za medicinski otpad koji je mjesečno iznosio oko 20.000 eura, a sada je oko 2.000, računi za vodu smanjeni su sa 5.000 na 2.500 eura mjesečno, a računi za struju sa 13.000 na manje od 6.000 eura. B. Č.

14 Kultura

Subota, 19. februar 2022.

Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje“ biće dodijeljena u ponedjeljak

Obavještenje Osnovne škole „Marko Miljanov“ za nastavnike i učenike

Mićović ,,mora” u školu, Kuća Rista Ratkovića ,,nema uslova“ PODGORICA - Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje“ Milutinu Mićoviću za roman „Luče u tami Crne Gore“ neće biti dodijeljena u Kući Rista Ratkovića kao što je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta najavilo u decembru. To je Pobjedi potvrdio i direktor JU „Ratkovićeve večeri poezije“ Kemal Musić. Musić je rekao da „nije bilo uslova da se svečanost organizuje u kući slavnog pjesnika“, te da nema daljih komentara. Pobjeda saznaje da će dodjela biti upriličena u holu Osnovne škole „Marko Miljanov“ u Bijelom Polju u ponedjeljak, 21. novembra, u 13 sati. Vijest je odjeknula na društvenim mrežama nakon što je uprava pomenute škole obavijestila nastavnike i učenike da će zbog svečanosti u ponedjeljak nastava u ovoj školi biti organizovana onlajn. Nastavnici su obaviješteni i da će Mićoviću nagradu uručiti ministarka Vesna Bratić, u prisustvu premijera Zdravka Krivokapića, direktora direktorata u MPNKS, direktora drugih javnih ustnova, književnika itd.

Škola, kako je navedeno, ne organizuje uručenje nagrade već je zadužena da ustupi prostor i „obezbijedi prijatni ambijent“. Roman „Luče u tami Crne Gore“ i žiri koji je ovom anticrnogorskom tekstu dodijelio jedno od najvećih crnogorskih priznanja bili su predmet dugih rasprava u crnogorskim obrazovnim i intelektualnim krugovima, koje su rezultirale peticijom koju je PEN centar uputio Vladi Crne Gore da se poništi odluka o laureatu Mićoviću. Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta nije obavijestilo javnost o vremenu i mjestu svečanosti dodjele nagrade „Miroslavljevo jevanđelje“ do zaključenja ovog broja Pobjede. D. E.

„Jezička tradicija Bošnjaka“ u KIC-u PODGORICA - Povodom 21. februara, Međunarodnog dana maternjeg jezika, Bošnjačko vijeće u Crnoj Gori organizovaće edukativno-promotivnu tribinu „Jezička tradicija Bošnjaka“, večeras u 19 sati u Multimedijalnoj sali KIC-a „Budo Tomović“. Govoriće profesori jezika i književnosti: dr Sead Šemsović, dr Aleksandar Radoman, mr Sajma Feratović, Suljo Mustafić, mr Dijana Tiganj i Mirza Luboder. - Želimo ukazati na značaj poštovanja osnovnog ljudskog prava koje nam obezbjeđuje mogućnost da se u svim prilikama koristimo svojim maternjim jezikom i njegujemo jezičku kulturu naroda kome pripadamo, kao važan dio opšte kulture različitosti u Crnoj Gori – navodi se u saopštenju Bošnjačkog vijeća u Crnoj Gori. R. K.

„Mladost“ u Podgorici PODGORICA – Edukativna predstava „Mladost“, autorski projekat Dušanke Belade, biće izvedena danas, u 12 sati, u novom paviljonu u Njegoševom parku, u organizaciji Sekretarijata za kulturu i sport Glavnog grada Podgorica. Ova edukativna predstava „mladih za odrasle“ nastala je kao plod dramskih radionica polaznika škole glume NVU

Mali atelje „Arlekin“ i rediteljke Dušanke Belade. Inspirisani pjesmom „Daj nam neba“ Miladina Šobića, u predstavi se bave temom mladosti i preispitivanjem osobina koje neke ljude čine prerano ostarjelima ili istovremeno neke druge vječito mladima. Tekst je uradio ansambl predstave, a u projektu učestvuju polaznici škole glume. R. K.

Glumac Stevan Vuković za Pobjedu o novim ulogama, teatru u Crnoj

Izgubili smo se u po da se svidimo drug Nemamo sluh za drugog, shvatanje da je neko u krizi. Gledamo svoju liniju, tok misli, živimo po interesnim pravilima. Sve to isključuje drugog. To se ogleda u našoj komunikaciji, a pripomažu mu i uređaji koji su Stevan Vuković i Nikola Perišić u predstavi „Bladi mun“ stvoreni za to – koji kroz tok radnje evoluira, mac kazao, u međuljudskim što je, kako je kazao za Pobje- odnosima najviše je poljuljano rekao je Vuković PODGORICA – Mladi crnogorski glumac Stevan Vuković (1998) na scenu je prvi put stao kao dječak, a od tada je kroz Akademiju i nakon nje donosio raznolike karaktere, te za svoje transformacije bio i nagrađivan. Trenutno je na drugoj godini master studija glume, a posljednji projekat u kome publika ima priliku da ga gleda je predstava „Bladi mun“, nova produkcija Crnogorskog narodnog pozorišta. Predstava „Bladi mun“ autorski je projekat Ane Đorđević, a na Velikoj sceni CNP-a biće izvedena večeras u 20 sati.

PROPITIVANJE

U jednoj šarenolikoj priči koja je bazirana na filmu „Savršeni stranci“ Vuković donosi lika

du, bio i cilj predstave. - U komunikaciji sa rediteljkom nijesmo željeli da tipiziramo bilo kog lika na površnim nivoima. Željeli smo da gledamo iznutra, proniknemo u tajne čovjeka, koliko svako od likova nosi velike probleme. Osnovni motiv je da likovi koje igramo na sceni probude, te u ljudima izazovu novu stranu promišljanja i nekog drugog okvira. Nijedan problem na toj sceni, prvenstveno mog lika, nije mali. Problemi postoje, ali da li pozorište treba da nudi rešenje, mislim da ne. Na teatru je da preispituje, uperi prst na ono što je problematično, da natjera publiku da se osvrne na sebe i ljude koji ih okružuju – kazao je Vuković. Predstava na jedan specifičan način tretira odnos među prijateljima, a kako je mladi glu-

povjerenje. - Nekako je laž na prvom mjestu. Površnost, foliranje ljubaznosti, ljubavnosti, empatije. Čitao sam neko istraživanje u kome se navodi da je empatija na 35. mjestu ljudskih potreba. Onda stvarno dolazimo do trenutka gdje moramo da se zapitamo da li imamo osjećaj za drugog, da li nama treba pomoć ili sagovornik. Čini mi se da je sve to postalo jednostrano, izgubili smo sluh za drugog, shvatanje da je neko u krizi. Gledamo svoju liniju, tok misli, živimo po interesnim pravilima. Sve to isključuje drugog. To se ogleda u našoj komunikaciji, a pripomažu mu i uređaji koji su stvoreni za to – rekao je on. Zbog toga ne čudi i sve veća introvertnost, naročito među mladim ljudima.

- Svaka društvena mreža nosi profil, naše prikazivanje sebe drugima. Kako god drugi tebe gledali, odraziće se kroz lajkove, opciju „sviđa mi se“. Mi konstantno imamo potrebu da se svidimo drugim ljudima. Što se više dopadamo drugima, to smo sebi viši i uzvišeniji. Naravno da nas to zatvara, stvara od nas introvertne osobe, sebi dovoljne – kazao je Vuković.

SARADNJE

Pored ove predstave, Vuković je u CNP-u, sarađivao i sa poznatim evropskim rediteljem Aleksandrom Morfovim u predstavi „Posjeta“, koja bi uskoro trebalo da bude obnovljena. U pitanju je, kako je rekao Vuković, projekat koji donosi inovativnost. - Predstava tretira velike teme oko kojih se vrti čitava svjetska dramaturgija i književnost – ljubav, pohlepu, mržnju. Saradnja

Novi roman Mišela Uelbeka „Uništiti“ izaziva pažnju širom Evrope

Evropsko društvo koje nestaje

PARIZ – Poznati francuski književnik Mišel Uelbek objavio je novi roman pod nazivom „Uništiti (Aneantir)“. Ovo je osmo djelo ovog kontroverznog i najprevođenijeg francuskog pisca, u izdanju pariske izdavačke kuće „Éditions Flammarion“, koje se u jednom dijelu bavi usponom desnih populističkih i desnih konzervativnih stranaka.

„Uništiti“ je, kako prenosi portal Nova, objavljen u Francuskoj prije mesec i po dana i prvi tiraž je štampan u 300 hiljada kopija. Knjiga je smještena u 2026. i 2027. godinu, kada je „Francuska u kolapsu“, ali buržoaskim elitama ne ide tako loše. Uzgred, to što Francuska „propada“ je nešto kao lajtmotiv u radu 66-godišnjeg pisca kojeg često nazivaju „enfant terrible“ francuske književnosti, piše francuski Euronjuz. Engleska verzija romana će se pojaviti tek u drugoj polovini 2022. godine, ali su se prevodi na italijanski („Annientare“), njemački („Vernichten“) i grčki već pojavili. Uelbeka mnogi vole i dive mu se, ali pominjanje njegovog imena u francuskom baru odmah izaziva debatu. Svi se slažu

Mišel Uelbek

da je provokativan. Između mizoginih i ksenofobičnih primjedbi, uboda protiv savremene kulturne i duhovne osrednjosti i čudnog podsmijeha nižoj klasi, Uelbekov narator uvijek ispljuje svoju uobičajenu tiradu gorčine. U svom novom romanu „Uništiti“, popularni francuski pisac upotpunjuje temu koja mu je na srcu: on priča o muškarcima u patrijarhatu. - Popularni i najčitaniji živi francuski pisac govori o evropskom društvu koje nestaje, što i doživljavamo tokom posljednje decenije s usponom desnih populističkih

i desnih konzervativnih stranaka – piše Dojče vele. Najveći dio radnje romana odvija se tokom kampanje za predsjedničke izbore u Francuskoj 2027. Ministarstvo privrede radi na tome da na izborima pobijedi ministar Brino Žiž. To aktivno podržava Pol Rezon, zapravo glavni lik romana, koji ujedno i oživljava uspavanu vezu sa svojom suprugom Prudens. Sve dok mu bolest ne preokrene život. Ima tu malo i špijunskog trilera, jer Uelbekovim romanima nikad ne fali napetost. „Uništiti“ nije izuzetak, dodaje se u analizi portala Dojče Vele. „Uništiti“ je takođe portret ere koja nestaje, ere u kojoj su muškarci imali nesporan autoritet da tumače život i društvo. Na preko 700 stranica, „Uništiti“ je neobičan po svom sporom tempu i tonu koji karakteriše više saosjećanje nego ironija. Priča istražuje teme vjere i ljubavi. France Inter je opisao narativ romana kao „Uelbek negdje između nihilizma i romantizma“. Na „Evropi 1“ Dimitri Pavlenko je rekao: „Možda mislite da je ovo zlokobni i pesimistični Uelbek. Ali ne. Mnogi likovi traže dobrotu i poruka knjige bi mogla biti: Ljubav spasava“. R. K.

Kultura

Subota, 19. februar 2022.

otrebi gima NA TEATRU JE DA PREISPITUJE: Stevan Vuković

sa Morfovim je bila puna razumijevanja, proces i te kako dinamičan. Predstava je rađena u jeku korona virusa, dešavalo se da se glumci isključe na 15 dana, pa se vrate. Uz sav rad smo došli do premijere, koja je bila zatvorena, zbog čega se posebno radujem susretu sa publikom. Ljudi će nakon toga prosuditi koliko smo se pojedinačno, kao i možda pozorište samo za sebe, pomjerili u nekom koraku naprijed – rekao je on. Vuković trenutno i na Radio-televiziji Crne Gore radi dječiju emisiju za predškolski uzrast, pod nazivom „Mozgovići“. - Ja igram kurira Paja. On svakoga dana u vrtić donosi pošiljke, nespretan je, dosta stvari ne zna. Poenta svega je da djeca uče njega kako zapravo treba da se ponašaju. To mi je prvo iskustvo na televiziji. Sve je to zavodljivo, čini mi se razmaštano. Rad sa djecom, animacija klinaca, bliskost koju ostvarujem sa njima je veoma uzbudljiva – kazao je on.

Mladim glumcima nedostaju nove produkcije Kada izađu sa Akademije, mladi glumci na različite načine traže svoje mjesto i uloge, a Stevan Vuković je još na FDU imao priliku da bude dio projekata poput „Kapitala“ Andraša Urbana, više puta nagrađivane predstave. - Predstava „Bladi mun“ u CNP-u je moj 11. profesionalni projekat. Činjenica je da kod nas nema dovoljno prostora za mlade glumce. Na FDU se svake godine prima klasa. Ove ili naredne godine bićemo u situaciji da imamo oko 20 i više mladih glumaca. Na kastingu, na kome se traže jedna muška ili ženska uloga, biće nas 30. Ulazimo u zonu u kojoj ćemo jedni drugima podmetati nogu. Svi želimo da na sceni pokažemo to što znamo, ali do toga treba doći. Koliki je to put, kojim načinima će se do toga doći, postaje manje važno. Svako zaslužuje svoju priliku, ali nema dovoljno produkcija u kojima bi bar moglo da se proba – rekao je Vuković.

Ovo nije jedini rad s djecom Vukoviću, budući da je jedan od predavača u Dramskom studiju Prazan prostor u Nikšiću, čiji je i on nekada bio polaznik. - Kroz različite vježbe i program škole, želimo da osposobimo nove generacije da budu svoje, hrabre, imaju osjećaj za drugog. Kada sve saberemo, to i jesu osnovni glumački elementi – rekao je Vuković. S. VIŠNJIĆ

Javni poziv mladim klasičnim muzičarima

Prijavite programe za Muzički centar

CD poezije Sretena Perovića „Rt dobre nade“ predstavljen u Podgorici

Kada vam tragovi izviru iz crnogorskog iskona, onda se staze vaše kite trnjem i slavom. Sreten je znao prve da pretvara u poeziju, a druge u zavjet – rekao je Martinović PODGORICA - Promocija albuma poezije „Rt dobre nade“ crnogorskog književnika Sretena Perovića, koju su povodom 90. rođendana jednog od najvažnijih pjesnika Crne Gore organizovale Dukljanska akademija nauka i umjetnosti i Fondacija „Sveti Petar Cetinjski“, održana je u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“. O Perovićevim dostignućima, uz poneku anegdotu i s neskrivenim divljenjem, govorili su reditelj Blagota Eraković, predsjednik Fondacije „Sveti Petar Cetinjski“ Srđa Martinović, Zlatko Bulić iz DANU, kao i glumac Slobodan Marunović koji je objavljivanje CD-a sproveo od ideje do realizacije. Perović nije prisustvovao događaju koji slavi njegovu poeziju, ali je poslao pismo u kome je pozdravio sve prisutne i izrazio zahvalnost predsjedniku Crne Gore Milu Đukanoviću na časti koja mu je ukazana dodjelom Ordena crnogorske zastave prvog reda iako to, kako se navodi u pismu, nije očekivao. Zatim je mnogobrojna publika imala priliku da odsluša i video-poruku snimljenu u selu Beri gdje Perović provodi svoje, kako je sam rekao, „duboke“ godine.

STOŽER

Bulić je govorio o Peroviću kao velikanu koji, osim što proslavlja 90 godina života, obilježava i 70 godina aktivnog učešća u kulturnom životu Crne Gore. Prema njegovom mišljenju, mnoge su nagrade neopravdano zaobišle ovog stvaraoca, poput Njegoševe nagrade ili Miroslavljevog jevanđelja. - Ja bih samo podsjetio, budući da je gospodin Perović jedan

Posljednji izdanak prošle Crne Gore M.BABOVIĆ

j Gori, statusu dramskih umjetnika

Sa promocije CD-a „Rt dobre nade“

Utemeljivač institucija Sadašnja je situacija čudna, rekao je na promociji CD-a „Rt dobre nade“ Zlatko Bulić, ne samo kada se radi o Dukljanskoj akademiji, već o svakoj crnogorskoj instituciji. - Sadašnja vlada je zatvorila sva vrata, ona uopšte nijesu odškrinuta, nego su zatvorena za sve institucije koje imaju crnogorski predznak. Crnogorska kultura je svedena na minimum, praktično ne postoji, ali se nadamo da će se ta situacija promijeniti. Ovo pričam zato što je gospodin Sreten Perović utemeljivač praktično svih ovih institucija, čovjek koji predano 70 godina radi na afirmaciji kulturne misli i kulture uopšte u Crnoj Gori i svi smo u Akademiji ponosni na njega – rekao je Bulić.

od utemeljivača Dukljanske akademije nauka i umjetnosti, da je ona formirana u tom jednom turbulentnom vremenu 1999. godine, da je ona na neki način bila stožer oko kulturne emancipacije i afirmacije crnogorskog identiteta – rekao je Bulić i dodao da u toj misiji nije bila sama, ali da prethodna vlast nije bila naklonjena DANU koliko CANU koja je bila „više srpska nego crnogorska“. Martinović je istakao da su snovi jednog podgoričkog dječaka postali „najljepša muzika stvarnosti“. - Kada vam tragovi izviru iz crnogorskog iskona, onda se staze vaše kite trnjem i slavom. Sreten je znao prve da pretvara u poeziju, a druge u zavjet – rekao je Martinović. Prema mišljenju Blagote Erakovića, o Peroviću je vrlo lako

govoriti, a u isto vrijeme gotovo nemoguće teško. - Njegova poezija je daleko iznad onoga što se u Crnoj Gori o njemu zna i piše – rekao je Eraković i dodao da je prvu knjigu poezije objavio kao student 1951. godine u Beogradu, na ijekavskom. - U knjizi o Ristu Ratkoviću Sreten tvrdi da je Ratković prvi crnogorski moderni pisac, ali neka meni bude dozvoljeno da kažem da je prvi crnogorski moderni pisac Sreten Perović. Njegovu poeziju ljudi nijesu razumjeli ili nijesu htjeli da razumiju. A drugo, Sreten se nikada nije isticao kao pjesnik – rekao je Eraković. On je prisutnima otkrio i druge Perovićeve talente, pa i podatak da je kao dječak učio balet kod Ljudmile Dragović koja je otvorila prvu baletsku školu

u Crnoj Gori. Ipak, najveći doprinos je dao pozorišnoj kritici, u okviru koje je bio iskren, tačan i istinit. - Jedini autoritet u širim prostorima kada je pozorišna kritika u pitanju i dalje u Crnoj Gori je Sreten Perović. Ja sam imao tu sreću da radim u onoj velikoj Jugoslaviji, bukvalno od Triglava do Đevđelije, na svim jezicima naroda i narodnosti bivše Jugoslavije i svuda gdje sam dolazio našao se neko da me pita: „Kako je Sreten Perović?“ Nevjerovatna stvar. O Makedoniji neću da pričam, on je u Makedoniji legenda – rekao je Eraković.

OREOL SLOBODE

Marunović je o Peroviću govorio kao o neumornom neimaru koji je posljednji izdanak „prošle Crne Gore o kojoj smo pjevali ovjenčani oreolom slobode, slobodne duhom, nikad pokorene zemlje, gdje je duhovno i čojsko preziralo materijalno i slugarsko“. Publika je na promociji bila u prilici da čuje duboko čulnu, ekspresivnu i dirljivo emotivnu poeziju Sretena Perovića koju su govorili Slobodan Marunović, Kristina Obradović, Milivoje Obradović, Danilo Čelebić i Julija Milačić-Petrović Njegoš. Kompletan materijal sa CD-a „Rt dobre nade“ od danas je dostupan na Jutjubu. D. ERJAVŠEK

Nova zbirka Danila Lompara u izdanju „Obodskog slova“

Melanholija tišine i plemenitih otkucaja PODGORICA - Muzički centar Crne Gore objavio je javni poziv namijenjen klasičnim muzičarima iz Crne Gore, uzrasta od 18 do 30 godina, da prijave svoje programe resitala za koncertnu sezonu 2022/23. Svoje prijedloge zainteresovani mogu poslati putem linka http:// www.muzickicentar.com/konkursi/form_20220214.php (prijavni formular) najkasnije do 1. aprila. Rezultati javnog poziva biće poznati najkasnije do 1. maja na veb stranici Muzičkog centra Crne Gore – www.muzickicentar.com, a od pristiglih prijava biće odabrano najviše pet. Muzički centar će odabranim muzičarima omogućiti nastup u Kamernoj sali tokom koncertne sezone 2022/23 (u periodu od septembra 2022. do jula 2023), medijsku promociju i honorare u iznosu od po 200 eura (za diplomirane muzičare), odnosno 150 eura (za studente). Za sve dodatne informacije zainteresovani se mogu obratiti na imejl: info@mmc.co.me. R. K.

PODGORICA - „Tišina razotkrivanja/Plamen opstanka“ dvadeset prvi je naslov crnogorskog književnika Danila Lompara. Zbirka je nedavno objavljena u izdanju „Obodskog slova“. Prema riječima urednice ovog pjesničkog izdanja Olge Blažove Gajin-Vlašić, radi se o pjesniku „koji svoju poetiku dobrim dijelom ostvaruje kroz mirnoću sjećanja i san“. - Pjesme su složene u četiri jasna ciklusa, odabrane tako da mogu govoriti svaka za sebe, izazivajući određenu intuitivnu sliku i asocijaciju. Neri-

jetko s otmjenom distancom demistifikuju stvarnost i nove vrijednosti međuljudskih odnosa. Nekad su mu poetske vizure u metafizičkom zavo-

đenju, a ponekad istrajava na onom asketskom dijelu svoje ličnosti – zapisala je u predgovoru Gajin-Vlašić. U poetskom izrazu je, prema njenom mišljenju, dosta vezan za ono što predstavlja hebrejski svijet, univerzum koji je iščezao a koji je oslikan u Starom i Novom zavjetu. - Njegova melanholija – tihi otkucaji srca – nije ni malo jetka, to je melanholija tišine, plemenitih otkucaja, premda zna biti i razarajuće otrežnjavajuća nakon pjesnikovog saznanja o robotizovanom, praznom svijetu koji i nad prestankom otkucaja

dječijeg srca ostaje ravnodušan i bez trenutka zastajkivanja, hrli ubrzanim koracima za sopstvenom sebičnošću – zapisala je Gajin-Vlašić. Lompar je rođen 1978. godine na Cetinju. Prvi je pjesnik u Crnoj Gori koji je svoju poeziju, u interpretaciji Slobodana Marunovića i uz gitarsku pratnju Darka Nikčevića i Srđana Bulatovića, objavio na CD-u. Objavljivao je poeziju u mnogim časopisima i zbornicima. Član je Crnogorskog PEN centra, Crnogorskog društva nezavisnih književnika i Mediteranskog kulturnog centra Crne Gore. D. E.

16 Hronika Podgorice

Subota, 19. februar 2022.

Gradonačelnik sa saradnicima obišao nekoliko gradilišta na Starom aerodromu

Završavaju izgradnju parka i parkinga, saniraju saobraćajnice…

Počelo uklanjanje paviljona Osnovne škole ,,Vladimir N sadašnjim učenicima osjećanja pomiješana

Žale zbog rušenja raduju izgradnji n D.MIJRATOVIĆ

Žao mi je što će da ruše školu, jer me za nju vežu lijepe uspomene. Tu smo se lijepo družili, učili i igrali, uljepšavali smo zidove paviljona crtežima i napisanim pjesmama. Ali znam da će nam napraviti novu školu, još ljepšu i da će nam svima biti prelijepo. Jedva čekam da se vratimo u svoju novu školu – kazao je učenik petog razreda Vasilije Mitrović, koji nastavu već godinu pohađa u školi ,,Marko Miljanov“ na Koniku

Vuković sa saradnicima juče na novoizgrađenom igralištu na Starom aerodromu

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, sa saradnicima, obišao je juče nekoliko lokacija na Starom aerodromu gdje gradska preduzeća izvode radove na sanaciji ulica, izgradnji parka i novih parking mjesta. Kako prenosi PG biro, Vuković je istakao da Glavni grad u kontinuitetu ulaže značajna sredstva kako bi kvalitet života za više od 20.000 ljudi koji žive u ovom dijelu Podgorice bio unaprijeđen, te da su aktivnosti nastavljene i u ovoj godini i to kroz sanaciju ulica Lamela i Aerodromske, izgradnju parka iza zgrade zaposlenih u pravosuđu u Zmaj Jovinoj ulici i novih parking mjesta duž budućeg bulevara.

- Imamo priliku da budemo na lokaciji budućeg parka na površini od 3.400 kvadratnih metara, koji smo formirali na zahtjev ljudi koji žive u okolnim zgradama. Ovdje ćemo dobiti sve one sadržaje koje imamo i drugim djelovima grada, a vrijednost ove investicije je 120.000 eura – kazao je Vuković i dodao da očekuje da će u narednih deset dana ova lijepa zelena površina biti predata na upotrebu građanima koji tu žive. Gradonačelnik je obišao i radove u ulicama Lamela i Aerodromskoj gdje su u toku radovi na sanaciji kolovoza na potezu od gotovo jednog kilometra, a prethodno su pomenute ulice dobile i novu javnu rasvjetu.

- To su vrlo važne ulice, budući da ih najveći broj ljudi koji žive u ovom dijelu Starog aerodroma svakodnevno koristi. Vrijednost investicije je 300.000 eura, a moje očekivanje je da radove završimo početkom marta – kazao je gradonačelnik. Obišao je i radove na izgradnji nove ulice duž budućeg Zmaj Jovinog bulevara sa 81 parking mjestom. Riječ je o površini koja je prethodno bila vrlo problematična, naročito u kišnom periodu. - Sve kad se sabere mislim da možemo biti vrlo zadovoljni i ponosni na učinak naših privrednih društava kada je Stari aerodrom u pitanju – zaključio je Vuković. I. M.

Mještani Gornje Gorice nastavljaju mirne proteste

M. BABOVIĆ

Blokiraće radove kad stignu do njihove ulice

Rušenje jednog od paviljona OŠ ,,Vladimir Nazor“

Po nalogu Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, a na zahtjev Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, kompanija ,,Zaštita prostora Crne Gore“ juče oko 11 časova započela je rušenje paviljona Osnovne škole ,,Vladimir Nazor“ u Maslinama. Dio kolektiva škole, bivših i sadašnjih učenika, roditelji djece koja tu uče veoma emotivno i sa puno žala posmatrali su juče rušenje jedne od najstarijih škola u Crnoj Gori, za koju ih vežu lijepe uspomene. Emocije su im, opisuje većina njih, ,,pomiješane“, pa su u isto vrijeme i srećni, jer znaju da će za godinu na istom mjestu biti izgrađena veća, ljepša i modernija škola. Navodeći da su rušenje počeli mašinama juče u 11 časova, odgovorni inženjer građevinske firme ,,Zaštita prostora Crne Gore“ Draško Drašković kazao je da očekuju da će kompletan posao biti gotov za dvadesetak dana. To, objašnjava on, pored

rušenja podrazumijeva i odvoz građevinskog šuta na deponije, a kojega, prema procjeni, ima 200 kamiona.

OSJEĆANJA

Vršiteljka dužnosti direktorice Osnovne škole ,,Vladimir Nazor“ Ljiljana Marković kaže da su svi sa nestrpljenjem čekali ovaj dan, ali da im nije svejedno da gledaju rušenje škole. - Čekamo već godinu da počne rušenje. Sad kad je došlo do toga nimalo nam nije lako to gledati. Ovo je za nas izuzetno težak trenutak, ali u isto vrijeme nadamo se nečemu boljem, jer će biti izgrađena ljepša, veća i modernija škola na istom mjestu – kazala je Marković. Navodeći da OŠ ,,Vladimir Nazor“ pohađa 1.067 učenika, ona podsjeća da već godinu nastavu pohađaju u školama ,,Luča“ i ,,Marko Miljanov“, od kada je struka sa Građevinskog fakulteta utvrdila da paviljoni njihove škole nijesu bezbjedni. Očekuje

da će izgradnja nove škole početi u aprilu, a da će biti izgrađena za godinu, odnosno da sa opremanjem bude spremna da počne sa radom u septembru školske 2023/2024. godine. Kako nam je i ranije saopštila, a juče ponovila, škola je građena po projektu one koja se trenutno gradi u Tološima. Navodeći da se stara fiskulturna sala (izgrađena 1980. godine) neće rušiti jer je u dobrom stanju, Marković kaže da će u oviru nove škole biti izgrađena i nova fiskulturna sala.

USPOMENE

Učitelj Slobodan Vujović kaže da su mu zbog rušenje škole, u kojoj radi pet godina, osjećanja pomiješana. - U isto vrijeme smo srećni što ćemo dobiti novu školu, a opet žao nam je stare škole. Sve ovo nam teško pada – kazao je Vujović, koji trenutno predaje svojim učenicima u OŠ ,,Marko Miljanov“ na Koniku gdje su ih, ističe, lijepo prihvatili.

Počela izgradnja trga u Anovima Protest mještana Gornje Gorice na glavnoj saobraćajnici koja vodi prema Danilovgradu, gdje je planirana izgradnja bulevara, nastavljen je juče. Iako su za juče najavljivali da će stopirati radove to nijesu uradili nego će, poručuju, to uraditi kad mašine stignu do njihove ulice (Kosmajska ulica kod groblja u Gornjoj Gorici). - Što se tiče radikalizacije, protest traje sat vremena umjesto

pola sata koliko je ranije trajao. Mašine nećemo stopirati još uvijek, jer nijesu još stigli do mjesta gdje mi protestujemo – kazao je Pobjedi predstavnik mještana Gornje Gorice Danko Korać. Kako je dodao, nastaviće s protestima sve dok ne dobiju pismeni odgovor nadležnih službi da će riješiti problem. - Za sad smo dobili dozvolu od MUP-a do 10. marta, ali traži-

ćemo da se produži ukoliko bude bilo potrebe – poručuje Korać. Podsjetimo, mještani Gornje Gorice zahtijevaju izmjenu projekta, odnosno da se kod groblja u tom naselju izgradi raskrsnica jer su im, kako ističu, sa druge strane budućeg bulevara svi potrebni objekti – Pošta, Dom zdravlja, vrtić... Za to su, tvrde, prikupili 700 potpisa. Nj. ŽIVANOVIĆ

Ugodan kutak po mjeri svih građana Izgradnja prve faze trga u Anovima u Golubovcima počela je prije dva dana. Vrijednost radova iznosi skoro 338.000 eura. - U prvoj fazi, radovi će se odvijati na površini od 1.620 kvadrata, čime će se dobiti nov estetski i funkcionalan kvalitet izgleda Anova – kazali su iz Opštine Golubovci. U decembru, podsjećaju, izabran je izvođač radova – firma ,,Bom-

beton“ sa Cetinja. - Predviđeni rok za završetak izgradnje je četiri mjeseca. Trg u Anovima biće sadržajan i njegov izgled upotpuniće fontana, uređene zelene površine, dekorativna LED rasvjeta, parking za bicikla, prilaz za osobe sa invaliditetom, klupe, kao i sve ono što jedan savremen trg treba da ima. Osim toga, njegov izgled biće obogaćen raznim rekviziti-

ma, kako za odrasle tako i za naše najmlađe sugrađane – navode iz Opštine. Trgovi, ističu, važni su kao mjesto okupljanja i socijalne integracije, imaju svoju vizuelnu i umjetničku vrijednost. - Stoga, nastojimo da ova površina bude sa svim odlikama i funkcijama trga, po mjeri svih naših građana – navodi se u saopštenju. Nj. Ž.

Hronika Podgorice

Subota, 19. februar 2022.

I trećoj generaciji porodice Medenica žao stare zgrade

Pavle i Jakov Medenica

Šezdeset devetogodišnji Pavle Medenica sa unukom Jakovom sa velikim žalom posmatrao je juče rušenje škole ,,Vladimir Nazor“. Kako ističe, ovu školu pohađao je i on, i njegova djeca, a sada i unuk Jakov. - To je bilo čudo od škole u ono vrijeme kad je izgrađena, bilo je tada samo prizemnih kuća okolo. Nijesmo smjeli obuveni da uđemo, da ne prljamo novi parket, nego smo morali da imamo naglavke ili šputke – ispričao je Pavle. I njegovom unuku i njemu, kaže, žao je stare škole. - Ovo ti je isto kao da gledaš kuću da ti ruše. Mnogo nam je žao škole. Samo lijepe uspomene za nju nas vežu. Unuk Jakov je rekao da neće dozvoliti da sruše treći paviljon, onaj u kome je on pohađao nastavu – kaže Pavle. Sedmogodišnjak, koji drugi razred trenutno pohađa u školi ,,Luča“ u Doljanima, kazao je da mu je i tamo fino, ali da jedva čeka da se vrati u svoju školu.

Žal za starom i radost zbog nove škole osjećaju i učenici odjeljenja I-5 i njihova učiteljica Marina Paunović. - Žao mi je što nam ruše školu. Jedva čekam da izgrade novu – kazala je šestogodišnja Iskra Marović. Za starom školom žali i njen drug iz odjeljenja Milovan Rašović. - Ali, kad znam da će da nam izgrade ljepšu školu, onda sam pomalo i srećan – kazao je Milovan. Njihova učiteljica, Marina Paunović kaže da nikome od njih nije lako zbog rušenja škole, posebno kolegama koje tu rade skoro čitav radni vijek. - Ali, dobićemo novi objekat, bolji, moderniji i to vrijedi čekanja. Nadam se da ćemo uživati u novoj školi – kazala je Paunović, uz napomenu da su ih u školi ,,Luča“ prihvatili veoma lijepo i da im je prevoz organizovan kako treba. I učenika petog razreda Vasilija Mitrovića, koji je došao sa ocem

Budući izgled Trga u Anovima

Srđanom, samo lijepe uspomene vežu za stare paviljone OŠ ,,Vladimir Nazor“. - Žao mi je što će da ruše školu, jer me za nju vežu lijepe uspomene. Tu smo se lijepo družili i učili i igrali, uljepšavali smo zidove paviljona crtežima i napisanim pjesmama. Ali, znam da će nam napraviti novu školu, još ljepšu i da će nam svima biti prelijepo. Jedva čekam da se vratimo u svoju novu školu – kazao je Vasilije, koji nastavu već godinu pohađa u školi ,,Marko Miljanov“ na Koniku. Podsjećamo, škola je osnovana Odlukom NO Opštine Titograd 17. januara 1958. godine. Naziv OŠ ,,Vladimir Nazor“ dobila je 19. decembra 1964. godine. Arhitektonski je organizovana po paviljonima, gradnja je počela 1963. godine i od planiranih pet, 1965. godine završena su tri paviljona. Projektovana sala za fizičko vaspitanje izgrađena je 1980. godine. I. MITROVIĆ

Poetsko-muzičkim programom Gimnazija ,,Slobodan Škerović“ proslavila je juče 115 godina postojanja. Tom prilikom, uručen je simboličan poklon dobitnici ovogodišnje nagrade ,,Oktoih“ profesorici Mirjani Perović.

DOM UČENIKA

V. d. direktorice Gimnazije ,,Slobodan Škerović“ Biljana Vučurović kazala je da je Gimnazija moderna škola, te da ima budućnost koja treba da se zasniva na pravičnosti, transparentnosti, principima koji podrazumijevaju rad i usavršavanje, razumijevanje za poteškoće đaka, empatiju kao preduslov pedagoškog posla, asistenciju u učenju i podrške roditeljima u prihvatanju svoje krupne uloge u životu. - Sa ponosom slavimo 115. rođendan gimnazijskog programa i rada. Gimnazija je dom učenika koji čine temelj našeg društva. Time je rečeno koliko je važno ulagati u školu, ljudski kadar, pedagoške resurse, tehničke kapacitete i prostorne okvire škole. Sve je to naš prioritet. Djeci smo u obavezi da pružimo adekvatan program učenja, prateći standarde društvenog razvoja i zlatno pravilo civilizacijskog razvitka u zaključku da je dijete mjera sreće, da mora biti prihvaćeno i vođeno na putu do sticanja sigurnosti i stabilnosti koje je u ovim vremenima dragocjena i jedina značajna za opšte zdravlje pojedinca – kazala je Vučurović.

KAPACITET

U Gimnaziji, kaže Vučurović, postoje 73 odjeljenja, 2.088 učenika u različitim programima. -Tu su opšta, matematička i filološka gimnazija, zatim sportsko i dvojezično odjeljenje. Ta različitost je naše bogatstvo. Kako bismo uspjeli da sačuvamo ljepotu individualizma, trudićemo se da prilagodimo uslove konkursa senzibilitetu učenika, jer škola i postoji zbog njih i zahvaljući

Vječna ljubav i najljepša uspomena Očekivanja su krupna, i od roditelja i učenika. Naš cilj i preduslov za zdravo društvo i efikasno učenje jeste osjećaj pripadanja školi svih nas. Korak smo ispred standarda, dajući primjer kojim treba ići – poručila je v. d. direktorice škole Biljana Vučurović M. BABOVIĆ

a stare, ali se nove škole

Gimnazija ,,Slobodan Škerović“ poetsko-muzičkim programom obilježila 115 godina rada

Sa obilježavanja 115 godina Gimnazije ,,Slobodan Škerović“

njima – poručila je Vučurović. Zadatak škole, ocjenjuje ona, jeste pomoć nastavnicima u vaspitnoj misiji koju u vremenima teških iskušenja postavljaju kao primarnu. - Škola mora biti mjesto disperzije znanja, obrazovne sigurnosti, mjesto gdje sistem pokazuje svoju dobru povezanost svih njenih podsistema, gdje nema mjesta za neusaglašenost. Gdje se prevazilaze individualne razlike za bolje društvo koje se gradi. Gimnazija je vječna ljubav mladih, prostor druženja, socijalizacije. Ona je upravo zato vrlo

često najjača uspomena naše mladosti – poručila je Vučurović.

CILJ

Odgovornost ustanove, ističe direktorica, velika je. - Oči uže i šire zajednice uprte su u nju, a ona je oduvijek nudila društvu model ponašanja. Očekivanja su krupna, i od roditelja i učenika. Naš cilj i preduslov za zdravo društvo i efikasno učenje jeste osjećaj pripadanja školi svih nas. Korak smo ispred standarda, dajući primjer kojim treba ići. I kada se takmičimo i kada

uvodimo pravila o odlaganju telefona tokom nastave. I kada osvajamo stipendije u najelitnijim školama i univerzitetima. Misija ove škole i nastavnika jeste rad na sebi – zaključila je Vučurović. Predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić uputio je rukovodstvu škole čestitku povodom rođendana Gimnazije. Poetsko-muzičkim programom „Polemika o polemici“ gimnazijalci su dali unikatan pečat proslavi rođendana svoje druge kuće – Gimnazije ,,Slobodan Škerović“. Nj. ŽIVANOVIĆ

Priveli kraju sanaciju poligona na Gorici i započeli uređenje onoga iza ,,Vampirice“

Kultnim igralištima vraćaju stari sjaj Radnici Agencije za stanovanje Glavnog grada priveli su kraju sanaciju sportskog poligona na vrhu Gorice, koji je prošlog ljeta stradao u požaru koji je zahvatio taj dio brda. Prije nekoliko dana počela je i rekonstrukcija sportskog poligona iza zgrade ,,Vampirice“ u Ulici Bracana Bracanovića, koja bi trebalo da bude gotova za dvadesetak dana. Kako su i obećali iz gradske uprave, kultnom igralištu koje je izgorjelo nekoliko mjeseci pošto je rekonstruisano, vratili su stari i još ljepši sjaj. Kompletna ograda i zaštitne mreže na poligonu su promijenjene i ofarbane, postavljene su zaštitne mreže, a postavljena je i nova vještačka trava. Zamijenjeni su oštećeni reflektori, a ukoliko bude lijepo vrijeme, narednih dana će biti postavljen i novi mobilijar, nakon čega će igralište biti predato građanima. Podsjećamo, u pitanju je obno-

va kultnog poligona koji je tek što je rekonstruisan potpuno izgorio ljetos u velikom požaru koji je zahvatio ovaj dio Gorice. Vrijednost radova na sanaciji poligona premašuje 30.000 eura. Glavni grad je sprovodi u partnerstvu sa Fudbalskim savezom Crne Gore, koji su donirali specijalnu travnatu podlogu. Nakon velikog požara koji je zahvatio Goricu organizovane su akcije čišćenja i pošumljavanja opožarenog dijela. Prije nekoliko dana počela je i rekonstrukcija sportskog poligona iza zgrade ,,Vampirice“ u Ulici Bracana Bracanovića na Pobrežju. Prethodnih dana obnovljen je asfalt, nakon čega slijedi ugradnja nove ograde i zaštitne mreže, rasvjete i mobilijara. Navodeći da će na ovom igralištu biti ugrađena tartan podloga, iz Agencije za stanovanje očekuju da će kompletan posao, ukoliko ih posluži lijepo vrijeme, biti gotov za dvadesetak dana. I. MITROVIĆ

J. MARTINOVIĆ

Nazor“, zaposlenima, bivšim i

Postavljena vještačka trava na poligonu na Gorici

priprema za tartan podlogu: Novi asfalt na poligonu iza ,,Vampirice“

Arena

18 Rukomet/Vaterpolo

Subota. 19. februar 2022.

Cilj je pobjeda VEČERAS (18h): Budućnost Bemax – Podravka

FOTO: S. IVANOVIĆ/RSCG

Rukometašice Budućnosti u posljednjem meču LŠ dočekuju Podravku Grupa A DANAS 16.00 - FTC-Borusija 18.00 - Budućnost Bemax-Podravka 18.00 - Brest-Rostov SJUTRA 14.00 - Bukurešt-Esbjerg

GRUPA B DANAS 18.00 - VAjpers-Đer SJUTRA 14.00 - Krim-Savehof 16.00 - Odenze-Kastamono 16.00 - CSKA-Mec

PODGORICA – Rukometašice Budućnost Bemaxa priželjkuju najbolju partiju na oproštaju od Lige šampiona. U Podgoricu stiže Podravka i ,,plave“ vide šansu pred svojim navijačima da dupliraju bodove nakon posljednjeg trijumfa nad Borusijom iz Dortmunda. - Podravka dolazi u izmijenjenom sastavu u odnosu na naš prvi međusobni duel, ali bilo je promjena i kod nas, jer nema dosta igračica. Značajno smo napredovale tokom sezone,

vjerujemo u sebe i nadam se da možemo da prenesemo dobru atmosferu sa treninga i na utakmicu. Bilo bi dobro da ponovimo igru iz Dortmunda, kada nam je dobar osjećaj donio pobjedu – poručila Bruna Zrnić jedna od najmlađih prvotimki podgoričke ekipe. ,,Plave“ su na startu grupne faze izgubile u Koprivnici 29:22 – kada su se golgeterski istakle Valerija Maslova (8) i Tatjana Brnović (5) koje, kao što je poznato od ranije, neće biti u sastavu za današnji meč.

- Očekujemo težak meč iako Podravka dolazi u izmijenjenom sastavu, ali je željna borbe kao i mi. Potrebno je da imamo dobar nivo igre u oba pravca, ali jasno je da je odbrana ključna. Ne smijemo da dozvolimo protivniku lake golove, želimo da pružimo maksimum i da na najbolji način završimo sezonu u Ligi šampiona – kazala je Andrijana Popović. Može li najmlađi tim Lige šampiona do treće pobjede i šta je sve potrebno da se hrvatski predstavnik iskusniji, a na papi-

ru jači, nadmudri? - Vjerujem da možemo da nastavimo u dobrom ritmu nakon pobjede u Dortmundu. Djevojke u posljednjem meču treba da pruže maksimum i da prenesu dobru energiju sa treninga. Kada vjeruješ u ono što radiš, stigne nagrada kao što je to bilo u prethodnom meču. Bićemo značajno oslabljeni, jer pored duže odsutne Brnović, neće biti ni Maslove koja se pridružila novom klubu CSKA – istakla je Bojana Popović. Hrvatski tim je prije tri dana u zaostalom meču 13. kola poražen od FTC-a 33:29, ali uz odlično izdanje do odmora (16:15). I u ovoj utakmici odskočila je Dejana Milosavljević sa 11 golova. Desni bek Podravke je najopasnija i uz Anu Turk mogla bi ozbiljne probleme da napravi odbrani Budućnosti. Moraće igračice podgoričke ekipe da obrate pažnju na golmanku rumunske reprezentacije Juliju Dumansku. U Podgoricu je stigla Dijana Mugoša – crnogorska reprezentativka, koja na ljeto odlazi iz Podravke u rumunsku Krajovu. Podgoričanke imaju pobjedu više od gošći koje su posljednje u grupi A. A. M.

Četvrtfinale Kupa Crne Gore za rukometaše PODGORICA - Klupska sezona za rukometaše u Crnoj Gori nastavlja se utakmicama Kupa. Najzanimljiviji duel četvrtfinala trebalo bi da se odigra u Tivtu između Partizana 1949 i Lovćena, finalista iz sezone 2019/20. U dvorani ,,Župa“, danas od 18 sati, sastaće se trećeplasirani i drugoplasirani tim SBbet Prve lige, a uloga favorita pripada sastavu iz Cetinja, braniocu trofeja u drugom po važnosti domaćem takmičenju. Do početka meča u Tivtu biće poznat prvi polufinalista Kupa, budući da se meč Budućnost Podgorice i Brskova u podgoričkoj Univerzitetskoj dvorani igra od 15 sati. ,,Plavi“ će izaći

Lovćen na ispitu u Tivtu na teren bez ijednog zajedničnog treninga tokom zime!

Budvanska rivijera, lider prvenstva sa svih 11 pobjeda, sjutra (18 h) se sastaje sa

Jedinstvom, dok je u srijedu na programu meč Rudara i Mornara 7 (18 h). Ne. K.

Prva liga za vaterpoliste (5. kolo)

Primorac favorit protiv Budve PODGORICA – Primorac i Budva večeras od 19 sati u Kotoru otvoriće 5. kolo domaćeg šampionata. Tri dana kasnije, takođe u Kotoru, snage će odmjeriti Kataro i Jadran. Domaće prvenstvo nastavlja se nakon osam dana, a favoriti su poznati.

Primorac je nakon poraza u derbiju 3. kola od Jadrana slavio u narednom sa Katarom, a večeras ima ulogu velikog favorita. Tim Ranka Perovića krajem prošle godine osvojio je Kup (bolji u finalu od novljanske ekipe), a u 2022. doživio je dva poraza upravo od glavnog

favorita za šampionsku titulu. Međutim, ovakav epilog iz posljednja dva duela (u Regionalnoj i domaćoj ligi) nije poremetio kotorski sastav koji ima ve-

like ambicije. Sa druge strane, Budvani igraju toplo-hladno i uglavnom na individualan kvalitet su dolazili do dobrih rezultata. A. M.

Novi ugovor o generalnom sponzorstvu

Bemax i dalje uz Rukometni savez PODGORICA - Rukometni savez Crne Gore i kompanija „Bemax“ potpisali su novi ugovor o sponzorstvu. Na osnovu ugovora koji su u prostorijama Saveza potpisali predsjednik Saveza Petar Kapisoda i izvršni direktor kompanije „Bemax“ Miladin Mijajlović, ova kompanija i u narednih godinu biće generalni sponzor „crnogorske kuće rukometa“. To je drugi sponzorski ugovor potpisan u ovoj godini, nakon nedavnog produžetka saradnje sa kompanijom „SBbet“, čime se potvrđuje da su uspješne i društveno odgovorne kompanije zadovoljne saradnjom sa Savezom, zbog čega nastavljaju da ulažu u razvoj našeg rukometa i podržavaju aktivnosti reprezentativnih selekcija na međunarodnoj sceni, naveli su iz RSCG. - Nastavljamo saradnju sa jednom od najuspješnijih crnogorskih kompanija. Prošle godine smo zaključili ugovor i prvi put dobili generalnog sponzora. Sada stavljamo paraf na nastavak saradnje, što je uvijek posebno zadovoljstvo, jer je potvrda da smo u periodu iza nas ostvarili zacrtane ciljeve. Djelovanje „Bemaxa“ je primjer koji bi trebalo da slijede i druge društveno odgovorne kompanije, jer su oni

potvrdili da je ulaganje u sport najbolja investicija. Bez podrške generalnog sponzora ne bi bilo moguće ostvarenje svih aktivnosti u našem godišnjem kalendaru, pa vjerujem da je novi ugovor nastavak dobrih rezultata i dostojnog predstavljanja države na najvećim međunarodnim takmičenjima - kazao je Kapisoda. Mijajlović je kazao da je cilj kompanije „Bemax“ od osnivanja bio da pored zauzimanja jedne od liderskih pozicija u svojoj oblasti poslovanja, bude prepoznata i kao jedan od lidera u oblasti društveno odgovornog poslovanja, osluškujući potrebe zajednice i ispunjavajući ih kroz humanitarne aktivnosti – donacije i sponzorstva kojima je pomogla pojedince i udruženja u ostvarivanju svojih ciljeva. - Zaključivanjem ugovora sa Savezom imali smo za cilj da doprinesemo promociji rukometa i sporta uopšte kao jednog od ključnih faktora u razvoju pojedinaca i društva. Nastavkom te saradnje i u ovoj godini, željeli smo da damo dodatni podsticaj da naše rukometašice i rukometaše ostanu na putu kojim su i do sada hrabro koračali i predstavljali našu Crnu Goru na najljepši mogući način čineći sve nas srećnim i ponosnim na njihove uspjehe. R. A.

Žrijeb za Evropsko prvenstvo u Portugalu

Juniori sa velesilama

PODGORICA - Muška juniorska rukometna reprezentacija Crne Gore na Evropskom prvenstvu za igrače do 20 godina, koje se u julu održava u Portugalu, igraće u grupi C protiv Hrvatske, Švedske i Francuske, odlučeno je žrijebom koji je obavljen u portugalskom Gondomaru.

Na šampionatu koji se održava od 7. do 17. jula u Portu, nastupiće 16 reprezentacija, podijeljenih u četiri grupe. Selekcija koju predvodi trener Brano Božović nastup na smotri najboljih selekcija Starog kontinenta izborila je osvajanjem zlatne medalje na B prvenstvu Evrope koje je u avgustu prošle godine održano u Letoniji. Crna Gora na žrijebu je bila u posljednjem, četvrtom, šeširu. Plasman u glavnu rundu izboriće po dvije selekcije iz četiri grupe. Grupa A: Španija, Portugal, Norveška, Poljska Grupa B: Slovenija, Danska, Mađarska, Farska Ostrva Grupa C: Hrvatska, Švedska, Francuska, CRNA GORA Grupa D: Njemačka, Island, Italija, Srbija. R. A.

Arena

Subota. 19. februar 2022.

Košarka 19

Crnogorski košarkaši počeli okupljanje za nastavak kvalifikacija za Mundobasket i dvomeč sa Mađarskom

Radović: Ovaj „prozor“ će odrediti dalji tok kvalifikacija PODGORICA – Crnogorski košarkaši su sinoć počeli pripreme za duele sa Mađarskom, u kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo. Selektor Boško Radović za ovaj „prozor“ računa na 14 košarkaša, a prvi trening u Kući košarke odradio je sa momcima koji stižu iz domaćih klubova, a nijesu igrali finale Kupa. To su Nikola Pavlićević, Andrija Slavković i Emir Hadžibegović iz SC Derbija, te i Radosav Spasojević iz Sutjeske. Igrači Budućnosti Džastin Kobs, Igor Drobnjak, Petar Popović i Zoran Nikolić, te bek Mornara Vladimir Mihailović, koji su u četvrtak veče igrali finale Kupa Crne Gore, sinoć su bili na zajedničkoj večeri, jer su dobili dan poštede, a već danas će početi da treniraju. Najzad, u poneđeljak će stići i igrači iz inostranstva, Fedor Žugić (Ulm, Njemačka), Jovan Kljajić (Prienaj, Litvanija), Dino Radončić (Saragosa, Španija), Nemanja Radović (Mursija, Španija) i Bojan Du-

Suvišno je trošiti riječi o kvalitetima Dubljevića Ako ne bude neočekivanih problema, pošto u Granadi igra završnicu Kupa Španije, Bojan Dubljević (Valensija), koji je zbog povrede skočnog zgloba preskočio prethodni „prozor“ u novembru, protiv Mađarske će odigrati prve mečeve od kada je selektor Boško Radović. Dubljevića nije bilo ni u prethodnim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, jer je Valensija prošle sezone igrala Evroligu… - Suvišno je trošiti riječi o igračkim kvalitetima Bojana Dubljevića i onome koliko znači za reprezentaciju, ne sad, već posljednjih deset godina. Veliko pojačanje za nas. Već dvije-tri godine nijesmo u punom sastavu, ovog puta faliće Nikola Ivanović koji zbog obaveza u klubu neće biti u sastavu. Spisak je manje-više isti kao i u prošlom ,,prozoru“ uz veliko pojačanje u vidu Dubljevića – istakao je selektor Boško Radović.

bljević (Valensija, Španija). Slijedi dvomeč sa Mađarskom, 24. februara u Debrecinu i tri dana kasnije u Podgorici. Oba rivala su ostvarila po pobjedu i poraz u prva dva kola protiv Portugala i Francuske. Biće to, dakle, dvoboji za drugo mjesto, ali i za bodove koji se prenose u drugu fazu kvalifikacija za Mundobasket.

- Svaki prozor je važan, ovo je po meni prozor koji će odrediti dalji tok kvalifikacija. Pored apsolutnog favorita u grupi, Francuske, mislim da smo Mađari i mi ekipe koje će se boriti za to drugo mjesto. Naravno volio bih da u julu iznenadimo Francuze i da napadnemo prvo mjesto, ali je sada naš cilj da iz ovog dvomeča sa Mađar-

skom izađemo kao pobjednici što bi značilo prolaz iz grupe i da prenesemo solidan broj bodova – ističe Radović. Mađarska će biti pojačana Mikaelom Hopkinsom, bivšim krilnim centrom Cedevita Olimpije, koji sada igra za italijansku Ređo Emiliju. - Ljudi koji prate ABA ligu, znaju da je to jedan dobar

igrač. Biće to zahtjevan dvomeč gdje ćemo morati da damo maksimum da bi izašli kao pobjednici. Veoma važan ,,prozori“ za rasplet u grupi, možda će poslije njega biti sve jasnije. Većina od 14 igrača koji će konkurisati za mjesto u nacionalnom timu je u dobroj formi, što je plus pred velike izazove. - Igrači koji su na spisku ima-

ju u klubovima važne uloge i veliku minutažu, igraju na jednom konstantno dobrom nivou, tako da raduje što dolaze na okupljanje u nekoj dobroj formi – zaključio je crnogorski selektor. Naša selekcija će za vikend trenirati u dvorani u sklopu hotela „Voco“, a od poneđeljka se seli u „Bemax arenu“. S. J.

Osvajanjem 15. trofeja u 16 finala, košarkaši Budućnost Volija potvrdili dominaciju u Kupu Crne Gore, centar Zoran Nikolić ističe:

Jako dobar period je iza nas, samo tako da nastavimo PODGORICA – Osvajanjem Kupa Crne Gore, 15. u klupskoj istoriji u 16 finala, košarkaši Budućnost Volija uspješno su priveli kraju prvi zadatak u 2022. godini. Pobjeda protiv Mornara u finalu (89:77) bila je očekivana, iako su Barani bili bolji u prvom poluvremenu, u kojem su imali i 13 poena prednosti, a na poluvremenu sedam (44:37). Ipak, od sredine treće četvrtine, izabranici Aleksandra Džikića su zaigrali bolje u odbrani, Baranima su u nastavku dozvoli da upišu svega 33 poena, tri više nego što je Mornar ubacio samo u prvoj dionici. Uz to, „plavi“ su u nastavku bolje šutirali od Barana, posebno za tri poena (2210), pa su na kraju zasluženo slavili novi trofej… - Mornar je imao sjajnu prvu četvrtinu, dali su nam 30 poena, što je bio veliki problem za nas. Dozvolili smo protivniku previše lakih poena u prve dvije četvrtine. Ali, kasnije smo uspjeli da smanjimo zaostatak, koji je u jednom trenutku bio i dvocifren, i da na odmor odemo sa samo sedam poena zaostatka. Mornar je igrao mnogo bolje prvo poluvrijeme nego drugo, dok smo se mi konsolidovali u nastavku. Treću četvrtinu smo odigrali jako čvrsto, dozvolili im mnogo manje poena, imali bolji šuterski učinak i napravili preokret. Na

Bolji smo od Mađarske, to treba da opravdamo Zoran Nikolić će se danas sa saigračima iz kluba priključiti reprezentaciji, koju 24. i 27. februara očekuju mečevi sa Mađarskom, u kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo. - Mađarska ima dobru ekipu, to je sigurno. Čujem da će biti dozvoljeno prisustvo publike u Debrecinu, da će dvorana biti puna. Ali, iskreno, smatram da imamo bolju ekipu, više kvaliteta, i samo treba to da opravdamo, da odigramo najbolje što možemo. Mnogo bi nam značilo da pobijedimo u obje utakmice, jer bi to bila četiri boda za narednu fazu kvalifikacija, što bi značilo mnogo više šansi za plasman na Svjetsko prvenstvo. Potrudićemo se i dati maksimum da pobijedimo u oba meča i da onda u posljednjem „prozoru“ u julu budemo relaksiraniji, u gostima protiv Portugala, gdje smo favoriti, i kod kuće protiv Francuske, koja će, najvjerovatnije, biti u punom sastavu jer će to biti pred samo Evropsko prvenstvo – rekao je Nikolić.

kraju, u posljednjoj četvrtini smo, u neku ruku, mirno priveli meč kraju – kaže za Pobjedu centar Budućnost Volija Zoran Nikolić, koji je u finalu upisao 12 poena (7-5 za dva, 2-2 sa linije bacanja), pet skokova i asistenciju. Za Budućnost slijedi pauza, zbog kvalifikacija za Mundobasket, iako neće pauzirati sedmorica igrača podgoričkog kluba – reprezentativci Crne Gore (Džastin Kobs, Igor Drobnjak, Petar Popović, Zoran Nikolić), Srbije (Marko Jagodić Kuridža), Bosne i Hercegovine

(Edin Atić) i Litvanije (Donatas Tarolis). Džikić je ostalim igračima dao voljno do 28. februara. - Smatram da ova pauza odgovara i nama i drugim ekipama. Pogotovo našoj ekipi, da se malo i neke manje povrede zaliječe, da se igrači odmore. Istina, nas nekoliko ćemo biti sa reprezentacijom, ali, kao i ranije, nije to sad neki preveliki umor. Stručni štab reprezentacije nas maksimalno pazi i štedi, pogotovo kada su u pitanju treninzi, koji nijesu preintenzivni, već je više akcenat na taktici. Nadam se da ćemo nakon te dvije

utakmice protiv Mađarske opet svi biti kompletni, da će Danilo (Nikolić) da nam se priključi, i da ćemo nakon toga još jači krenuti sa radom – dodaje Zoran Nikolić. Budućnost Voli je trenutno u vrhu oba takmičenja, ABA ligi i Evrokupu, u trci za visok plasman. Samo jednom je do sada vezala dva poraza, što govori o kontinuitetu rezutata, i u trenucima kada igra nije bila na željenom i potrebnom nivou. - Dosadašnji tok sezone je bio jako dobar za nas. Moguće je da smo

mogli neke poraze da izbjegnemo, u gostima protiv Mege u ABA ligi, i možda na strani sa Venecijom u Evrokupu, gledajući kako se ta utakmica odvijala. Što se ostalog tiče, mislim da je jako dobar period iza nas, i sada samo treba da nastavimo. Da osvajanje Kupa bude dodatni „vjetar u leđa“ i da se potrudimo da narednih nekoliko veoma bitnih utakmica u ABA ligi i Evrokupu dobijemo i pred plej-of u oba takmičenja budemo u što boljoj poziciji – zaključio je centar „plavih“. S. J.

Arena

20 Telekom 1. CFL

Danilovgrađani lakše nego što se očekivalo ,,osvojili“ Pljevlja

Bljesak Iskre

Subota. 19. februar 2022.

Budućnost u sudijskoj nadoknadi stigla do pobjede

F. FILIPOVIĆ/FK ISKRA

,,Plavi“ vjeroval Budućnost se probila na drugo mjesto Telekom 1. CFL nakon pobjede nad Mornarom u sudijskoj nadoknadi - 2:1.

Mihailo Perović slavi pogodak u Pljevljima

Iskra je na najbolji način otvorila proljećnu polusezonu. Danilovgrađani su lakše nego što se očekivalo savladali Rudar u Pljevljima (3:0) i jasno poslali poruku da su spremni za borbu za Evropu, dok je Rudar u prvom meču u 2022. godini bio za zaborav, tako da je jasno da ga čeka težak posao da izbjegne baraž… Od početka meča vidjelo se da su gosti bolji i kvalitetniji, dok su dvije greške u uvodnim minutima prvog i drugog poluvremena skupo koštale Rudar, koji je malo toga napravio u napadu. Iskra je povela već u petom minutu. Sa dvadesetak metara šutirao je Petar Pavličević, Jasmin Agović odbranio njegov šut, ali lopta se odbila do Balše Sekulića, koji je lako pogodio za 0:1. Rudar je mogao do egala u 17. minutu kada je Vuk Striković, nakon kornera, sa pet metara šutirao glavom, ali pravo u Kordića. U 20. minu-

tu, opet poslije kornera, šutirao je Martin Prenkočević, ali neprecizno. U 38. minutu glavom je sa sedam metara šutirao , Ivan Bojović, međutim lopta je završila preko gola. Rudar je držao loptu, ali bez prave završnice, da bi gosti na startu drugog dijela praktično riješili meč. Pavlićević je sa desne strane ubacio loptu po zemlji, Dijaš lako matirao Agovića za 0:2. Iako su bili u šoku, fudbaleri Rudara mogli su brzo da uzvrate, ali je u 55. minutu Kordić sjajno reagovao nakon pokušaja Dušana Živkovića. U 60. minutu Mihailo Perović dobio je duel sa Banovićem, koji je ostao na travi, a napadač gostiju bez problema savladao čuvara mreže Rudara. Baš zbog toga, posljednjih pola sata protekli su bez posebnih dešavanja, jer su i jedni i drugi jedva čekali kraj, koji je donio dosta zadovoljstva gostima, a domaćinu ostavio brige… R. P.

Rudar

Iskra

00 3 1

Stadion: pod Golubinjom. Gledalaca: 300. Sudija: Miloš Savović. Golovi: 0:1 Sekulić u 6, 0:2 Da Silva u 49, 0:3 Perović u 61. Žuti kartoni: M. Golubović (Rudar), Pešukić (Iskra).

Rudar

Iskra

Agović Striković (od 66. A. Golubović) Macui Živković (od 79. S. Golubović) Čavor Prenkočević Gašević Bojović Banović Krneta (od 46. Popović) M. Golubović

Kordić Šahman Bakrač Pavlović (od 65. Jamamoto) Sekulić (od 79.Vuković) Vukotić Pavlićević (od 79. Obradović) Da Silva (od 74. Kojašević) Tučević Pešukić Perović (od 65. Najdenov)

,,Plavi“ su na tabeli pretekli Dečić nakon proljećne premijere, a ispred sebe sada imaju samo Sutjesku koja je zadržala devet bodova prednosti. Podgoričani su bili bolji od Mornara pod Goricom, ali su za trijumf morali da ulože posljednji atom snage, energije, vjere i strpljenja. Krenuo je da teče treći minut dodatka kada je domaći tim izvukao ono najbolje - Raičković je proigrao Miloševića, uslijedio je pas za Ražnatovića, pa nepogrešiv šut u praznu mrežu za delirijum ,,varvara“ i uspješan početak druge polusezone. Mornar se iz penala vratio u egal pogotkom Vujačića, ali kada se činilo da u džepu ima bod, ponajviše zahvaljujući golmanu Baltiću, ekipa je poklekla u trenutku kada je trebalo da odbije još taj jedan napad protivnika. Budućnost je krenula agresivno i od starta je zasula rivala loptama u kazneni prostor. Tri vezana kornera, par centaršuteva i udaraca sa distance - bila je to najava ofanzivne igre ,,plavih“ od samog početka. Barani se nijesu snašli u uvodnom dijelu meča, a to je pokušao da kazni Raičković na isti način kao u prošlom duelu istih ekipa na Topolici - lobom sa centra. Ipak, ovoga puta nije bio tako hirurški precizan. Mornar se konsolidovao i uspostavio ravnotežu nakon petnaestak minuta. Pokušali su gosti da

Budućnost slavi pobjedonosni gol

kombinuju u posljednjoj trećini terena i da urade nešto više preko Grbića. Da još uvijek ima zavidnu brzinu, bivši kapiten Podgoričana pokazao je kada se potrkao sa Raspopovićem, a potom izborio prekid koji nije dobro izveden. Sredinom prvog dijela rivali su razmijenili vatru iz daljine - Ivanović je zaprijetio sa dvadesetak metara, a Pajović na drugoj strani sa još veće udaljenosti, doduše nepreciznije. Nije falilo zalaganja, ali u prvih pola sata izostala je prava šansa. U 32. minutu trener Mornara Andrija Delibašić bio je primo-

ran na izmjenu - zbog povrede je izašao Kaluđerović, a sa klupe priliku dobio Bakić. Šezdeset sekundi kasnije ,,plavi“ su bili blizu vođstva. Adžić je glavom prebacio prečku, dok je Mijović bio kratak na upotrebljiv pas sa krila. Budućnost je nastavila da izvodi udarce iz ugla, a pred odlazak na odmor zavarničilo je na terenu u žaru borbe. Raičković je na polovini igrališta, kod aut linije, grubim klizećim startom spriječio kontru protivnika, nakon čega je klupa Mornara tražila direktno isključenje. Sudija Pajović je, ipak, pokazao samo žuti karton

Podgorica remijem protiv Petrovca otvorila drugi dio sezone

VATROMET GOLOVA U

Podgorica je jurila pobjedu da se primakne sigurnoj zoni, a Petrovac želio brejk da uđe u zonu koja garantuje Evropu, ali je goleada donijela remi (2:2), koji je slaba utjeha za oba tima.

Kakav početak proljećne polusezone za Jezero - na krilima zimskih pojačanja, Rodriga Fausta i Bošnjaka, Plavljani su u Danilovgradu savladali Dečić sa 4:2.

Podgorica je, i pored velikih promjena u polusezoni, pokazala da u drugom dijelu sezone može dosta, a ono što raduje sve u timu iz Lješkopolja svakako je dobro otvaranje Admira Adrovića, koji je sa dva gola najavio da će gurati ovu ekipu ka spasu. Sa druge strane Petrovac, koji želi Evropu, bez nekoliko igrača koji su imali važne uloge u prvom dijelu, pokazao se kao ranjiv i jasno je da i jedne i druge čeka težak put ka svojim planovima… Dobar početak za Podgoricu nagovijestio je Admir Adrović, koji je u 11. minutu, nakon slobodnjaka Boljevića sa desne strane, uspio glavom da matira Joksimovića za 1:0. Bio je to šok za goste, koji su odmah krenuli ofanzivnije, svjesni da nemaju šta da kalkulišu i da moraju neutralisati minus. Otvorena igra Petrovcu brzo se isplatila. Samo pet minuta kasnija, nakon povratne sa Tačibanom, Vujović je uspio da matira mrežu bivšeg kluba - 1:1.

Goleada za bod koji je slaba utjeha za oba tima

Jovan Vujović dao dva gola protiv svog doskorašnjeg kluba

Bilo je jasno da će gledati meč ,,otvorenog garda“, u kojem oba tima, iako različitih ambicija, žele pobjedu. Podgorica je pokušala da odgovori, ali je Petrovac već u 22. minutu stigao do preokreta, a strijelac je opet bio Vujović, koji je kaznio lošu reakciju odbrane domaćeg ti-

ma - 1:2. Gosti su ekspresno izašli iz minusa, ali nijesu mogli dugo da zadrže prednost. Igrao se 25. minut, kada je Marković nepotrebno srušio Ukšanovića na ivici kaznenog prostora, zbog čega je sudija Predrag Radovanović pokazao na bi-

jelu tačku. Odgovornost je ponovo preuzeo Adrović, koji je bio siguran sa 11 metara - 2:2. Igra se rasplamsala, a u želji da se dođe do gola, oba tima dosta su griješila u pasovima i kombinacijama, mada je Vuković, već u 28. minutu imao šansu da Podgorici donese novu prednost. Sa druge strane, Petrovac je mogao do vođstva u finišu prvog dijela, ali je Bašić bio neprecizan. I u nastavku je bilo dosta uzbuđenja. Petrovac je pojačavao tempo, kako je vrijeme odmicalo trener Janković sve karte bacio je napad, ali bez pravog efekta. Istina, Zvrko je u 52. minutu imao šansu, kada je pokušao sa 20 metara, zatim i Bašić, kada je glavom šutirao, a prečka spasila domaće. Podgorica je izdržala pritisak, a onda u 65. minutu dočekala priliku da opet šokira rivala, ali Adrović sa 17 - 18 metara nije uspio da dođe do ,,het-trika“, već je lopta prohujala pored gola… R. P.

Podgorica

Petrovac

22 22

Stadion: ,,DG arena”. Gledalaca: 400. Sudija: Predrag Radovanović. Golovi: 1:0 Adrović u 11, 1:1 Vujović u 16, 1:2 Vujović u 22, 2:2 Adrović u 25. (pen) Žuti kartoni: Cicmil, Sentoku, Ukšanović, Adrović, Maraš (Podgorica), Tačibana, Marković (Petrovac).

Podgorica Petrovac Ivezić Vuković Muharemović Sentoku Adrović (od 80. Mrvaljević) Bajović (od 65. Bajović) Cicmil Bulatović Krivokapić (od 65. Maraš) Ukšanović Čelebić

Joksimović Mikijelj Marković Tačibana Zvrko (od 75. Popović) Bašić (od 67. Rolović) Boričić Živanović Perović (od 75. Vuković) Milić Vujović

Latinoamerička krv, argentinski napadač koji je nedavno stigao u tim Mladena Lambulića, postigao je dva gola, dok je meč prelomio iskusni krilni ofanzivac nakon što je ušao sa klupe. Tačku na veliki trijumf Jezera stavio je Adžović, koji je u sudijskoj nadoknadni presudio bivšem klubu. Jezeru odgovora i poraz Rudara od Iskre i sada je na dva boda od luke spasa. Dečić je na samom startu imao priliku da povede, ali je to spriječio golman Asanović koji je uz pomoć prečke odbranio udarac Vuljaja. Ofanzivac Tuzana bio je u prilici i drugi put, ali ponovo nije pogodio mrežu. Kazna za promašaje stigla je ekspresno. Krenuo je da teče peti minut kada je argentinski napadač Rodrigo nagovijestio da će biti od ogromne pomoći Plavljanima - uslijedila je dobra reakcija u šesnestercu i gol na debiju u dresu Jezera. Mnogo kvaliteta i snage ima četa Miljana Radovića da bi ostala bez reakcije nakon brze kapitulacije.

Arena

Subota. 19. februar 2022.

Telekom 1. CFL 21

Sutjeska sve bliže tituli, Zeta sve dalje od baraža

e nad Mornarom

D. MALIDŽAN

Budućnost

Jezero - Dečić Rudar - Iskra Podgorica - Petrovac Zeta - Sutjeska Budućnost - Mornar

4:2 0:3 2:2 0:1 2:1

1. Sutjeska 20 13 5 2 31:13 44 2. Budućnost 20 10 5 5 38:25 35 3. Dečić 20 8 9 3 32:23 33 4. Iskra 20 9 5 6 25:18 32 5. Petrovac 20 8 7 5 36:30 31 6. Mornar 20 6 6 8 16:21 24 7. Rudar 20 6 5 9 23:30 23 8. Jezero 20 6 3 11 18:28 21 9. Podgorica 20 4 6 10 20:31 18 10. Zeta 20 1 7 12 14:34 10 U narednom kolu (22. februara) sastaće se: Iskra - Budućnost, Dečić - Rudar, Sutjeska Jezero, Petrovac - Zeta, Mornar - Podgorica.

LISTA STRIJELACA

vezisti domaćih. Strasti su se smirile, a poslije toga je petnaestominutna pauza dobrodošla jednima i drugima. Momci Aleksandra Nedovića još agilnije su otvorili nastavak. Jače su pritisli i vratili zadnju liniju Mornara bliže golmanu. Ivanović je filigrantski uposlio Ražnatovića koji je slabo reagovao iz prve, a zicer je imao Raičković koji je sa desetak metara u nogu pogodio Baltića. Lijepu atmosferu napravili su najvatreniji navijači podgoričkog kluba, ,,varvari“, koji su pjesmom, dlanovima, bakljadom i dimnom koreografijom dizali ,,plave“.

Mornar

Rezultati i tabela

10 - Miličković (Petrovac) 8 - Raičković (Budućnost), Bašić (Petrovac), Vuljaj (Dečić) 7 - Vukčević (Zeta), Ivanović (Budućnost), Camaj (Dečić) 6 - Nikač (Sutjeska), Striković, Suraka (Rudar)...

Snažnija ofanziva urodila je plodom. Mnogo kornera izvela je Budućnost, a deseti je bio taličan - Raičković je nabacio loptu, a Rašo je zakresao tek toliko da idealno uposli Raspopovića koji je poentirao sa druge stative. Podgoričani su poveli od 57. minuta, ali nijesu dugo uživali u rezultatu koji im odgovara. Barani su uzvratili u 62. - i to iz penala. Škrijelj je bio uspješniji u duelu od Ražnatovića, a zatim ga je lijevi bek sapleo s leđa unutar kaznenog prostora. Pajović je pokazao na bijelu

D. MIJATOVIĆ

ali do kraja 2 1

Veliki minimalac lidera Zeta

00 1 0

Stadion: pod Goricom. Gledalaca: 700. Sudija: Radoje Pajović. Golovi: 1:0 Raspopović u 57, 1:1 Vujačić u 63 (pen), 2:1 Ražnatović u 90+3. Žuti kartoni: Raičković (Budućnost), Grbić (Mornar).

Stadion: Trešnjica. Gledalaca: 700 Sudija: Dalibor Vujisić (Podgorica) Gol: 0:1 Matanović u 84. Žuti kartoni: Đurović (Zeta), Drinčić, Augusto (Sutjeska)

Budućnost Mornar Dragojević Raspopović Ćuković Adžić Ražnatović Mirković (od 87. Petrović) Raičković Janković (od 57. Đuričković) Ivanović Đukanović (od 57. Milošević) Mijović (od 75. Perišić)

Baltić Baošić Ćetković (75. Raičević) Grbić Kaluđerović (od 30. Bakić) Pajović Rašo (80. Cvijović) Sekulović Seratlić Škrijelj (80. Poček) Vujačić

tačku, a siguran realizator bio je Vujačić, koji je bivšem timu dao gol, a novom donio izjednačenje. Nedović je u vatru gurnuo januarsko pojačanje - napadača Miloševića, koji je lijepo trznuo glavom, ali je Baltić bravurom sačuvao mrežu. Vrijeme je curilo, trener ,,plavih“ ubacio je sve ofanzivce koje je mogao, a rizik se na kraju isplatio. U debeloj sudijskoj nadoknadi pukla je odbrana gostiju - Milošević je na ivici ofsajda povukao, a zatim asistirao Ražnatoviću kome nije bilo teško da iskosa sa lijeve strane pogodi za pobjedu. Slavlje Podgoričana koji u narednom kolu idu na noge Iskri. Mornar za četiri dana ima priliku za popravni protiv Podgorice u Baru. D. K.

Sutjeska

Duel Radusinovića i Matanovića na jučerašnjem meču

Prvo proljećno kolo i odmah bijeg Sutjeske na vrhu. Lider Telekom 1. CFL upisao je minimalnu, a veliku pobjedu na gostovanju posljednjeplasiranoj Zeti. Pogodak Marka Matanovića u 84. minutu odveo je nikšićki sastav na ,,plus 11“ u odnosu na dojučerašnjeg prvog pratioca, Dečić, dok Budućnost zaostaje devet bodova. - Važna pobjeda jer je svaki početak težak, bez obzira što se radi o Zeti koja je posljednja na tabeli. Prvo poluvrijeme smo odigrali veoma loše, ispod svakog nivoa, čak je Zeta djelovala ozbiljnije. U drugom smo pokazali kvalitet, spremu i želju, za što smo nagrađeni golom i mislim da smo zasluženo pobijedili - rekao je trener Sutjeske Milija Savović. Sutjeska je sve bliže tituli, Zeta sve dalje od zone baraža. Jezero je odmaklo čak 11 koraka, Podgorica je na ,,plus osam“. Vozovi prolaze, ,,vukovi“ nikako da uskoče na kolosijek koji bi ih odveo ka opstanku. Sutjeska je bila neubjedljiva u

prvom poluvremenu meča na ,,Trešnjici“, gdje je prvi zaprijetio domaćin - u 12. minutu šut je oprobao Srđan Krstović. Tri minuta kasnije veliku priliku za Sutjesku prokockao je Darko Nikač, koji je nakon centraršuta s lijeve strane gađao iznad prečke. Ništa se nije dešavalo sve do 38. minuta, kada je Vladimir Jovović šutirao sa 25 metara, a golman Pavle Velimirović skrenuo loptu u korner, iz kojeg se izrodila nova prilika i još jedan udarac Nikača iznad gola. Sutjeska je mogla da bude kažnjena u 42, ali u gužvi pred golom Vladana Giljena nijedan fudbaler Zete nije uspio da loptu proslijedi u mrežu. Bolja, agilnija Sutjeska u drugom poluvremenu. Jovović je u 55. u kontri šutirao iznad prečke, da bi reprezentativac Crne Gore bio akter opasne akcije i u 68. minutu. Probao je šut sa oko 20 metara i bio bi to evrogol da nije bilo sjajne odbrane Velimirovića. Na kraju je Zeta, ipak, kapitulirala. Marko Matanović je šest minuta prije isteka regularnog

Zeta

Sutjeska

Velimirović Tuzović Đurović Đ. Vukčević Đinović Krstović P. Vukčević (od 26. Roganović) Radusinović (od 62. Nakazava) Burzanović (od 62. Miranović) Đoljaj (od 71. Globarević) Maraš (od 71. Kukuličić)

Giljen Janjić Drešković Augusto (od 83. Zoćević) Matanović Eraković (od 70. Alharaiš) Drinčić Stijepović Vučić Jovović Nikač (od 61. Marković)

toka natrčao na odbijenu loptu i sa 17-18 metara matirao slabo postavljenog Velimirovića. - Dobra utakmica, u kojoj smo parirali Sutjesci u svim elementima. Nesmotrenost golmana i igrača koji je trebalo da uđe u blok koštala nas je poraza. Idemo dalje, ova ekipa ima potencijal, momci od 16, 17 ili 18 godina potputno ravnopravno igraju sa Sutjeskom koja je najkvalitetnija u ligi. Ima prostora za optimizam da možemo napraviti nešto u narednim mečevima i pokušati da pobjegnemo sa dna. Biće teško, ali dok postoji teorija borićemo se da izborimo baraž i opstanak u ligi - poručio je Zetin strateg Dragoljub Đuretić. Ne. K.

U DANILOVGRADU: Plavljani savladali Dečić (4:2) na premijeri proljećne polusezone

Početak iz snova za Jezero 4 2 Marušić je uzvratio, a zatim se Vuljaj iskupio za prethodne promašaje - egzekucijom za 1:1 u 20. minutu. Lambulićevi momci nijesu se povlačili, već otvorenim gardom nastojali da prijete protivniku. U tome im je pomogla poljuljana odbrana gostiju koja je poklekla i u 23. minutu. Novajlija Rodrigo pokazao je da posjeduje i znanje i klasu. Za novo vođstvo Plavljana poentirao je u stilu svojih daleko poznatijih zemljaka - makazicama sa desetak metara proparao je mrežu Popovića. Nije to bilo sve u uzbudljivom poluvremenu. Dečić nije čekao nastavak da ispravlja propuste zadnje linije, nego je do odmora - poravnao. Sada je u krupnom planu bilo januarsko pojačanje Tuzana iz redova Sutjeske - Marušić je sve uradio kako treba i smjestio loptu pod prečku u 39. minutu. U drugom poluvremenu ritam je opao, igrači iz navale nijesu bili tolika opasnost

FACEBOOK/PRIVATNA ARHIVA

Jezero

Aldin Adžović stavio pečat na pobjedu nad svojim bivšim klubom

po golmane, s tim što su gosti preuzeli inicijativu i kroz dodavanja tražili rješenje za

defanzivni blok formalnog domaćina. Ataci Tuzana bili su sporiji, a

samim tim i lakši za kontrolu. Najveća zvijezda Dečića, povratnik u crnogorski fudbal,

Fatos Bećiraj, nije spreman za cijelu utakmicu i zamijenjen je nakon sat igre, a prije toga imao je priliku da uradi nešto više ispred Asanovića. Dominirali su Radovićevi puleni, ali falilo je konkretnosti u završnici - udarci Marušića i Vuljaja otišli su pored mete. Jezero je bilo u podređenom položaju i rijetko je dolazilo u poziciju da zaprijeti rivalu. Uradio je to, doduše, Kontić - šutem sa distance, ali je blokiran od strane Nikolića. Oba trenera su mijenjala, a na kraju je bio uspješniji Lambulić. Strateg prvoligaša sa sjevera podigao je džokera sa klupe i pogodio - Bošnjak se u prvom nastupu za Jezero upisao u listu strijelaca i svojoj ekipi vratio prednost u 81. minutu. Tuzani su dali sve da treći put na meču izjednače, ali za tako nešto više nijesu imali snage. Da se sve završi još ljepše za Plavljane pobrinuo se Adžović u nadoknadi kada je zaključio golgeterski vatromet na

Dečić

Stadion: Braća Velašević. Gledalaca: 150. Sudija: Miloš Bešović Golovi: 1:0 Rodrigo u 5, 1:1 Vuljaj u 20, 2:1 Rodrigo u 24, 2:2 Marušić u 39, 3:2 Bošnjak u 81, Adžović u 91. Žuti kartoni: Kontić, Đurković, Račić (Jezero), Drešaj (Dečić).

Jezero

Dečić

Asanović Adžović Dedić (od 65. Jovićević) Đurković Rodrigo (od 85. Redžepagić) Kontić (od 85. Marveđo) Mendi Račić V. Radenović Vlaisavljević (od 69. Bošnjak) Vuković

Popović Drešaj Đeljaj Marušić Nikolić (od 84. Pavićević) Pešukić (od 84. Ljuljđuraj) Tući Vucaj Vuljaj Živković (od 45. Rudović) Bećiraj (od 60. Božanović)

stadionu ,,Braće Velašević“ za gromkih 4:2. I realnu nadu u opstanak bez baraža. Dečić je ostao u vrhu tabale, ali rezultatski i izdanjem na premijeri nije opravdao ulogu favorita. D. K.

Arena

22 Sportski miks Crna Gora savladala BiH u drugom pripremnom meču

Pobjeda omladinki BAR - Stadion ,,Topolica“. Sudija: Mihailo Milošević (Crna Gora). Strijelci: Petrović u 43. i Vučinić u 76. minutu. CRNA GORA: Hrastovina, Janjušević, Vučinić, Miletić (od 46. Cimbaljević), Ralević (od 60. Draganić), Marković (od 73. Bjelanović), Petrović (od 73. Kaluđerović), Simonović, Bicić (od 60. Radmanović), Petković (od 88. VIdić), Sarić. BOSNA I HERCEGOVINA: Radoš, Pandžić (od 90. Mujezinović), Stojanović, Tomić (od 46. Handžić), Hasanović (od 83. Brtan), Smajić, Šabanović (od 46. Tutnjić), Husić, Jusufović, Duvnjak, Fedena (od 76. Stevanović). Omladinska ženska reprezentacija Crne Gore savladala je Bosnu i Hercegovinu rezultatom 2:0 u drugom prijateljskom duelu ovih ekipa. Nakon 2:2 u prvom meču odigranom u srije-

du, ekipa Mirka Marića prikazala je još jednu dobru partiju i zasluženo slavila. Naša selekcija u vođstvo je došla u finišu prvog poluvremena, kada je Jelena Petrović zatresla mrežu gošći. Rezultat se nije mijenjao do 76. minuta i pogotka Jovane Vučinić, koja je tako postavila konačan rezultat. - Još jedna naša dobra utakmi-

Subota. 19. februar 2022.

Najbolja crnogorska atletičarka dana

ca, u kojoj smo zasluženo pobijedili. Možemo biti zadovoljni i rezultatom i igrom, što je još važnije. Bile su ovo dvije dobre provjere za nas, igrali smo sa kvalitetnim protivnikom, tako da sa optimizmom gledamo na naredna okupljanja i utakmice - rekao je selektor Mirko Marić poslije duela odigranog u Baru. R.P.

Radovan Kavaja objavio spisak

Pioniri na kampu u Budvi PODGORICA - Selektor pionirske reprezentacije Crne Gore Radovan Kavaja objavio je spisak igrača koji će od 21. do 25. februara boraviti na kampu u Budvi. Radi se o igračima iz klubova Udruženja klubova FSCG - Centar, a na spisku ih je 29 - golmani: Luka Kljajević (Kom), Dimitrije Minić (Stari aerodrom), Edin Lekić (Dečić); odbrana: Ognjen Liješević (Iskra), Kristijan Ljuljđuraj (Dečić), Balša Đurović (Kom), Novak Fatić, Andrija Anđelić, Jovan Jokanović, Aleksa Perišić (Budućnost), Matej Boljević, Petar Bulatović (Podgorica), Momčilo Milićević (Iskra), Vasilije Tutić (Karioke); vezni red: Vuk Pavićević, Matija Jovanović, Lazar Savović, Jovan Anđić (OFK Titograd), David Popović, Veljko Mijović (Kom), Nenad Miranović (Stari aerodrom), Radovan Zečević (Sutjeska), Damir

Đukić (Adrija), Jovan Mišović (Sutjeska); napad: Darvin Đukić (Stari aerodrom), Ognjen Sekulić (Kom), Boban Đukanović (Sutjeska), Anel Niković (Dečić), Stefan Janković (Polet stars). Krajem februara i početkom marta biće organizovani i kampovi za igrače iz klubova Udruženja klubova Jug i Sjever. R. P.

Napadač zahtijeva značajna ulaganja u prvi tim

Kejnov ultimatum upravi Totenhema Spremni da u timu upare portugalskog velikana sa Mesijem

PSŽ spremio ponudu za Ronalda Pari Sen Žermen će insistirati na dovođenju Kristijana Ronalda (37) na ljeto, a ponuda je za portugalsku legendu već spremna, objavio je Dejli Miror. Kako se navodi, veteran nije zadovoljan rezultatima Mančester junajteda i spreman je da nakon samo sezone ponovo napusti Premijer ligu. U pariskom klubu imao bi priliku da nastupa u fizički manje zahtjevnoj Ligi 1. Uprava ,,svetaca“ ima jasan plan da upari u ekipi dvije najveće zvijezde modernog fudbala, Ronalda i Lionela Mesija. Takođe, Ronaldo bi bio kratkoročna zamjena za mladu zvijezdu Kilijana Mbapea, na istoj poziciji krilnog napadača po lijevoj strani napada. Očekuju se pregovori već krajem proljeća, a Ronaldo prije svega želi da sačeka i vidi ko će biti novi menadžer Mančester junajteda, kao i koliko je uprava spremna da uloži u rekonstrukciju prvog tima od ljeta. R. A.

Hari Kejn (28) je jasno uputio poruku upravi Totenhema da moraju tokom ljeta značajno uložiti u transfere ili će napustiti klub. Napadač i jedna od najvećih zvijezda Premijer lige se prošlog ljeta, nakon mjeseci spekulacija, ipak odlučio da ostane u redovima ,,pijevaca“, klubu u kom je ponikao i afirmisao se na velikoj sceni. Ipak, engleski reprezentativac nije spreman da se obaveže na dugoročni ostanak u londonskoj ekipi, ukoliko uprava ne predstavi jasnu viziju napretka tima i ambicija, pod vođstvom menadžera Antonija Kontea. Kejn je ove sezone na 33 meča u svim takmičenjima postigao 15 golova, od čega svega pet u Premijer ligi. Njegova ekipa je u rezultatskoj krizi, na osmom mjestu na tabeli sa 36 bodova iz 22 kola i sa tri vezana poraza. R. A.

Štoper u nizu loših partija, atmosfera u timu loša

Megvajer gubi kapitensku traku Heri Megvajer (28) izvjesno će prepustiti kapitensku traku Mančester junajteda Kristijanu Ronaldu, za period do kraja sezone. Kako su objavili ostrvski mediji, engleski reprezentativac, štoper Megvajer, suočen je sa velikim pritiskom zbog niza loših partija i grešaka na bitnim mečevima. Takođe, Megvajer navodno osjeća da nema povjerenje privremenog menadžera Ralfa Rangkika, koji je povjerio mentorstvo nad mlađim igračima iskusnom Ronaldu. Atmosfera u ekipi je loša, navodno veliki broj, prije svega stranih igrača, čine svojevrstan ,,klan“ oko Ronalda i uvjereni su u njegovo liderstvo. Megvajer je razočaran, ali prije svega želi da dostigne zadovoljavajući nivo forme. Od starta sezone u svim takmičenjima bivša zvi-

jezda Lester sitija odigrao je 26 mečeva i postigao jedan gol. Član Junajteda je od ljeta 2019. godine. R. A.

Istorijski rezultat u skijanju slobodnim stilom

Drugo zlato Gu Ajling

Ajlin Gu Ajling, zvijezda skijanja slobodnim stilom, došla je do istorijskog drugog zlata na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu, u disciplini halfpajp. Prethodno, Kineskinja rođena u San Francisku

pobijedila je i u disciplini big er. U drugoj vožnji halfpajpa bila je izuzetna i stigla do skora od 95,25 poena. Za Gu Ajling ovo je treće odličje na ZOI u Pekingu, u sloupstajlu osvojila je srebro. U halfpajpu srebro je osvojila Kanađanka Kesi Šarp (90,75 poena), dok je Kanađanka Rakel Karker bila treća. Gu Ajling je tako trijumfalno završila takmičenje na ZOI i zaslužila da je već slave kao jednu od najvećih zvijezda Igara u Pekingu. R. A.

Arena

Subota. 19. februar 2022.

Sportski miks 23

as nastupa na mitingu u Birmingemu

Vuković u atletskoj eliti želi novi Budućnost sigurna savršeni let protiv Mediterana Prva liga za odbojkaše (11. kolo)

PODGORICA – Samo četiri dana nakon što je u Banskoj Bistrici preskočila 196 centimetara u dvorani, popravila lični i crnogorski rekord koji je postavila prije samo deset dana, Marija Vuković danas opet će se naći na zaletištu.

Najbolja crnogorska atletičarka i sportistkinja naše zemlje, nakon vrhunskih rezultata u posljednje dvije godine, stekla je reputaciju, a s obzirom na to da je vlasnica trenutno najboljeg rezultata u skoku uvis u dvorani na svijetu, dobila je poziv da bude učesnica mitinga u Birmingemu, gdje će naći sami atletski krem. U njenoj disciplini – skok uvis ponovo će voditi bitku sa velikom Ma-

rijom Lasickene, ali nastupiće i najbrža žena Ilejn Tompson-Hera, koja je vlasnica olimpijskog zlata na kratkim stazama (100 i 200 metara), a među brojnim poznatim imenima ističe se i najbolji skakač motkom, svjetski rekorder na zatvorenom i otvorenom Armand Duplantis. - Iza mene su dva sjajna mitinga, u Njemačkoj i Češkoj, gdje sam uspjela da u deset dana dva puta postavljam rekord. Drago mi je da je dvoranska sezona krenula fantastično, a uvijek sebi postavljam novi cilj. U Banskoj Bistrici bila sam blizu i 199 centimetara, tako da je jasno da imam te visine i želim da pokažem svoj maksimum – kazala je Marija Vuković.

ZOI: Rusija i Finska u finalu hokeja

Nakon Birmingema, Marija Vuković će učestvovati na Balkanskom šampionatu u Istanbulu, koji je posljednja provjera pred Svjetsko dvoransko prvenstvo, koje se održava u Beogradu, od 18. do 20. marta. - Svjetsko prvenstvo biće nešto posebno, ali sada sam fokusirana na ono što slijedi. U Birmingemu je veliki broj atletskih zvijezda, očekujem pravi spektakl i sigurno da ću dati maksimum da ostvarim još jedan dobar rezultat. Osjećam se dobro, motivisana sam i želim da još jednom skrenem pažnju na sebe – naglasila je Vuković. Početak takmičenja u disciplini skok uvis zakazan je za 13.20 časova. R. P.

larnom toku završena neriješeno 1:1, a promjene rezultata nije bilo ni nakon produžetaka. Odlučujući pogodak, u osmoj seriji penala, postigao je Arseni Gricjuk. Finska je nastup u finalu izborila pobjedom protiv Slovačke 2:0. Finalni meč na programu je sjutra. R.A.

PODGORICA – Odbojkaši Budućnost voleja opravdali su ulogu favorita protiv Mediterana sa 3:0, u premijernoj utakmici 11. kola Prve muške lige.

Podgoričani su upisali osam pobjeda, dok je Mediteran uknjižio i deveti poraz, i Budvani su i dalje bez osvojenog seta.

Prva liga za odbojkašice (13. kolo) PODGORICA – Galeb je opravdao ulogu favorita u Budvi, maksimalnom pobjedom protiv Mediterana.

Galeb maksimalno

Baranke su upisale 11. pobjedu, dok je Mediteran doživio 11. poraz. Amerikanka Megan Fergub je bila najbolja u pobjedničkoj ekipi, dok se kod domaćih istakla Vanja Matunović sa 10 poena. Rezultati 13. kola: Mediteran — Galeb Liko Soho Group 0:3 (15:25, 22:25, 18:25). Danas: Luka Bar – Morača (17), Gimnazijalac – Rudar (18), Jedinstvo – Albatros (19), Budućnost volej – Akademija (19). S. J.

Hokejaši Rusije i Finske igraće u finalu hokejaškog turnira. Rusija, koja brani olimpijsko

zlato, savladala je u polufinalnom meču Švedsku, nakon boljeg izvođenja penala, rezultatom 2:1. Utakmica je u regu-

PODGORICA – Prvenstvo Crne Gore standardnim vazdušnim oružjem održano na strelištu „Ljubović“ okupilo je gotovo 50 strijelaca iz deset klubova, koji učestvuju u ovom programu. Takmičenje je proteklo u najboljem redu, a priznanja najboljima uručio je predsjednik Saveza, Zoran Bošković.

Prvenstvo Crne Gore standardnim vazdušnim oružjem

Utisak prvenstva svakako su dupla zlata i to Anđele Miličković (Stara varoš) u disciplinama vazdušna puška i pištolj i Ksenije Jukić (Donje Luge) u kategorijama juniorke i kadetkinje puška. - Kontroverzna Anđelina odluka sa starta sezone da paralelno radi u obje discipline, pokazuje se kao opravdana. Vidi se da joj dodatni rad ne predstavlja napor već izazov, forma i rezultati sve više to pokazuju, iako još nije na nivou na kojem može i treba da bude. Ali, izdanje na nacionalnom prvenstvu bilo joj je dovoljno da „uzme“ oba zlata, a ne pamtimo da je nekome

Benjamin Hadžisalihović je bio najefikasniji u ekipi Budućnosti sa 18 poena, Filip Mašković je dodao 10. U poraženoj ekipi najviše poena, samo tri, osvojio je Nikola Ražnatović. Rezultati 11. kola: Budućnost volej – Mediteran 3:0 (25:16, 25:10, 25:12). Danas: Galeb Liko Soho Group – Budva (20). Sjutra: Sutjeska – Mornar (18.30). Slobodno je Jedinstvo. S. J.

Duplo zlato za Anđelu i Kseniju

u domaćem šampionatu to ikada pošlo za rukom – istakli su iz Streljačkog saveza Crne Gore. Zlatom u dvije kategorije i respektabilnim rezultatom od 614,6 bodova, jedna od najmlađih učesnica prvenstva – Ksenija Jukić, potvrdila je da je u ovom trenutku, naš najpostojaniji sportista, ali i najbolji strijelac vazdušnom puškom. U disciplini vazdušni pištolj – kategorija seniori, trijumfovao je Željko Miličković (Stara varoš) sa 560 krugova, ispred Novaka Devića (Donje Luge) koji je imao 559 krugova i svog klupskog kolege, Dušana Đukića, koji je „upucao“ 555 krugova. - Posmatrajući performanse klubova, podgorička Stara varoš je, uz dva Anđelina zlata, zlato i bronzu za Željka i Dušana, procentualno najuspješniji klub na prvenstvu, a kurioziteta radi

– otac i ćerka, Željko i Anđela, najuspješniji klupski dvojac – navode iz Saveza. Kod seniorki vazdušni pištolj,

pored Anđele na podijumu su se našle dvije predstavnice domaćeg Centra – Ivona Bulatović i Jelena Pantović.

U konkurenciji juniora vazdušni pištolj, zlato je osvojio talentovani Andrija Obadović (Donje Luge) sa 541 krugom, ispred klupskih kolega, sve boljeg Andrije Jukića i debitanta u disciplini, Miljana Devića. Jukić je svoj najbolji rezultat potvrdio zlatom u kadetskoj konkurenciji (539 krugova), ispred mladog (po godinama pionira) Maria Mijovića iz podgoričkog Centra. Puškaši su bili rezultatski raspoloženiji u gotovo svim kategorijama. Kod seniora puška, i pored pauze koju je imao, kad je u formi i u „pogonu“, prvo mjesto je rezervisano za Miloša Božovića (Berane). Božović je sa 609, 3 boda zlato osvojio ispred Nemanje Obradovića (Donje Luge, 605,7 bodova) i Nemanje Šekarića (Centar PG- 601,4 boda). Šekarić je bronzi u seniorskoj dodao zlato u juniorskoj

kategoriji, plasiravši se ispred Miljana Devića (Donje Luge) i Milovana Drobnjaka (Berane). Drobnjaku su se upornost i marljiv rad „isplatili“ zlatom u kadetskoj konkurenciji, ispred debitanata na Prvenstvu, Balše Radunovića (Donje Luge) i Damjana Gazivode (Centar PG). U disciplini vazdušna puška – dame sve po starom. Anđeli Miličković (612,7 bodova) su kod seniorki društvo pravile Darinka Bulatović (Centar PG) sa 610,1 i Lea Agović (Donje Luge) sa 599 bodova. Ksenija Jukić je najboljim rezultatom discipline osvojila zlato kod juniorki, ispred Darinke i Lee koje su ponovile plasman i medalje iz seniorske konkurencije. Jukićevoj su se na podijumu kod kadetkinja pridružile klupske drugarice, Aleksandra Obradović i Jelena Radunović. I konačno, rezultat Milana Đinovića (Berane) od 608,4 boda, dokaz je da je strijelac koji je najviše napredovao u sezoni. R. P.

24 Feljton

Subota, 19. februar 2022.

KAZIVANJA O CRNOGORSKOJ KINEMATOGRAFIJI

Hajka protiv filma ,,U ime naroda“ Živka Nikolića » Autor: Momir MATOVIĆ

NIKOLA KRAPOVIĆ, DIREKTOR, ZETA FILM (NASTAVAK)

Zatim smo bili zainteresovani i za jedan sjajan film Bari Lindon (1975) reditelja Stenlija Kjubrika koji lično, nije dozvoljavao da se film proda Jugoslaviji. To je bilo jedno dugogodišnje, tvrdoglavo odbijanje od strane Kjubrika i taj film je stigao kod nas tek poslije raspada bivše Jugoslavije i mislim da nije čak ni prikazivan u bioskopima, samo na televiziji i video distribuciji. Sjećam se filma TV mreža (1976) oskarovca Sidnija Lameta kojeg Junajted artist jedno izvjesno vrijeme nije jednostavno htio da proda komunističkim zemljama u koje su ubrajali i Jugoslaviju. Mi smo skoro 2 godine čekali odobrenje za Ugovor da možemo da prikažemo taj film u jugoslovenskim bioskopima. Slijedi, već poznati problem sa filmom Lovac na jelene (1978) reditelja Majkla Ćimina. Tematika toga filma je izazvala skandal na Berlinskom festivalu pa je sovjetska delegacija demonstrativno napustila festival u znak protesta protiv nekih scena u filmu koje su po njihovoj nekoj ocjeni štetile ugledu SSSR i mi smo imali jako velikih problema kako našu Komisiju za pregled filmova tako smo je zvali a ustvari je to bila jedna vrsta republičke cenzure pripremimo jer bila bi velika šteta da se ne odobri za prikazivanje. Mi smo napravili maltene jednu veliku knjigu raznih kritika, osvrta iz svjetskih časopisa i morali smo i mi da igramo ulogu cenzora i sjećam se jednog ili par kadrova koji su isječeni iz filma a to je scena kada se igra onaj ruski rulet a u pozadini je bila slika Staljinova ili Lenjinova, ne mogu se sada tačno sjetiti i tako je film ušao u bioskope. Film Posljednje Hristovo iskušenje (1988) Martina Skorsezea je izazvao veliku buru u svijetu. Jedan kontraverzan film na koji je oštro reagovala Katolička crkva smatrajući da je tu na jedan način karikiran i povrijeđen lik Isusa Hrista. Mi smo taj film otkupili i pustili u distribuciju i reakcije su bile u dijelu zemlje u kojima je bio većinski katolički živalj,

Poslovna zgrada „Zeta filma“ u Budvi

Tematika filma „Lovac na jelene“ (1978) je izazvala skandal na Berlinskom festivalu pa je sovjetska delegacija demonstrativno napustila festival u znak protesta. Morali smo i mi da igramo ulogu cenzora i sjećam se jednog ili par kadrova koji su isječeni iz filma a to je scena kada se igra onaj ruski rulet a u pozadini je bila slika Staljinova ili Lenjinova

Sa snimanja filma „Iskušavanje đavola“

Reditelj Stenli Kjubrik, lično, nije dozvoljavao da se film Bari Lindon (1975) proda Jugoslaviji. To je bilo jedno dugogodišnje, tvrdoglavo odbijanje od strane Kjubrika i taj film je stigao kod nas tek poslije raspada bivše Jugoslavije i mislim da nije čak ni prikazivan u bioskopima, samo na televiziji i video-distribuciji tako da su u Zagrebu kada je film počeo da se premijerno prikazuje oformljeni protesti u svim zagrebačkim kinematografima. To je naravno uticalo uz kritike koje su se pojavile da ne doživi onakav komercijalni uspjeh koji smo očekivali u tom dijelu zemlje. Pomenuo bih i probleme vezane za domaće filmove. Radi se prije svega o filmu Okovani šoferi (1975) i to jedan interesantan podatak jer sam tada tek počeo da radim. Taj film su Filmski studio Titograd i Zeta film radili u saradnji sa Mosfilmom a reditelj je bio Vladimir Pavlović koji je bio Golootočanin. Tadašnje političko rukovodstvo u Crnoj Gori je veoma negativno ocijenilo taj film ali ga nijesu zabranili i nije imao premijeru u Crnoj Gori ali je išao u distribuciju. I šta se desilo! Film, istina govoreći, umjetnički bog zna nije bio nešto posebno, jer su karikirano prikazani partizani ali je prikazan u zvaničnoj konkurenciji na Pulskom festivalu i po nekom republičkom ključu dobija Bronzanu arenu za režiju. Reditelj Pavlović je odbio da

Živko Nikolić na snimanju filma „U ime naroda“

se pojavi i primi nagradu i nije bilo druge nego sam je ja morao primiti jer sam tada u svojstvu čovjeka koji vodi propagandu bio na Pulskom festivalu. Drugi slučaj je već ozbiljniji. Radi se o filmu U ime naroda reditelja Živka Nikolića koji je sniman 1987. godine. Nakon projekcije u Pulskoj areni uz glasno negodovanje, crnogorski politički vrh je napustio gledalište. Nakon toga u Crnoj Gori je podignuta baš hajka protiv filma i pojavila se jedna, užasna, nezapamćena kritika u listu Pobjeda koje se ne bi postidio ni Gebels. O filmu je tadašnji Centralni komitet Crne Gore raspravljao pet sati i to je bio jedan od razloga zbog kojeg je smijenjen ta-

Kadar iz fima „U ime naroda,“ reditelja Živka Nikolića

dašnji ideolog CK Marko Špadijer koji je bio naš predsjednik Filmskog savjeta ali moram da kažem da je do kraja izuzetno pošteno branio film. Od mene su tražili da se smijenim sa mjesta direktora Zeta filma, da se isključim iz Partije itd. Mi smo računajući da je najbolji način da se smire te strasti, da se malo otupi oštrica, film prijavili na filmski festival u Herceg Novom gdje je dobio drugu nagradu i pored velikih pritisaka da se to ne uradi. Nakon toga je prikazan sa velikim uspjehom na poznatom filmskom festivalu u Montrealu, otišao u distribuciju i malo po malo je ta čitava afera splasnula. Raspad bivše Jugoslavije se mogao nagovijestiti u filmskim krugovima već 1989. godine. Tada počinje da se urušava sistem poslovnog udruženja Jugoslavija filma i dotadašnji način uvoza tih stranih filmova. Šta se desilo? Veliki prikazivači kao što su zagrebački i ljubljanski Kinematografi, beogradski Beograd film uradili su aranžmane sa stranim kom-

panijama o plasmanu filmova na procenat tako da umjesto fiksnih cijena koje su do tada plaćane, film je prikazivan uz diobu prihoda 20% domaćem distributeru a ostatak inostranom partneru. Tako je praktično čitav taj neki profit koji se koristio u ulaganje u domaću produkciju nestao. Naravno, u takvoj nekoj konstelaciji snaga klasični distributeri među kojima je i Zeta film koji nijesu imali sopstvenu, jaku bioskopsku mrežu izgubili su svoj uticaj. Mi smo u tom periodu odmah pokušali da se preorjentišemo i našli smo ozbiljna inostrana partnera srednje jačine. To je bio Mažestik film iz Londona i još jedna firma. Preko njih smo uvezli filmove: Igra sa vukovima; Boja novca; Posljednji kineski car; Čaj u Sahari; U ime ruže; i još nekoliko zanimljivih naslova tako da smo negdje do 1992. godine uspjevali da održimo dotadašnji nivo. Međutim, uvođenjem sankcija taj kontakt sa strancima je prekinut, zabranjen je uvoz filmova i tada nailazi jedan težak period u dis-

Knjiga Momira Matovića ,,Metri života“ u izdanju MFILM-a Montenegro iz Podgorice, po cijeni od 10 eura može se naručiti na telefon 067/257-415

Nikola Krapović

tribuciji filmova. Ono što je interesantno za sami grad Budvu je prije svega ta prikazivačka djelatnost. Dugi niz godina, ustvari od kako je sagrađena ova zgrada, imamo gradski bioskop koji je najbolji u Crnoj Gori, ali nijesmo imali ljetnji bioskop što bi moralo imati jedno turističko mjesto. Do 1979. godine postojao je jedan prelijepi prostor u Starom gradu između dvaju crkava, naravno stari Budvani se toga sjećaju, gdje je bio jedan izuzetan ambijent za gledanje filmova. Dobro se sjećam da je poznati profesor Elmar Klos sa Praške akademije govorio da je to jedan od najljepših bioskopa pod otvorenim nebom koji je on vidio u Evropi. Nažalost, nakon zemljotresa urbanisti su taj prostor prenamijenili u trg i odredili drugi prostor uz zgradu Jadranske straže gdje je trebalo da se izgradi pozornica i bioskop. Mi smo svih tih godina pokušavali u dogovoru sa Opštinom da taj prostor stavimo u funkciju ali što zbog nerazumijevanja, što zbog neriješenih imovinskih odnosa to nijesmo uspjeli i nažalost u posljednje vrijeme se nešto desilo što je dovelo da se izgubi i posljednja šansa da se taj prostor upotrebi za tu namjenu. Mislim da bi bilo neophodno da uz turističku djelatnost Budva postane i kulturno sjedište bar u ovim ljetnjim mjesecima i nađe rješenje da se uradi jedna prava ljetnja pozornica gdje bi se osim filmova naravno održavale i neke druge manifestacije i na taj način stvorili se uslovi za jedan respektabilan filmski festival. Dvije trećine radnog vijeka – 27 godina sam proveo u Zeta filmu i ono mu praktično postane druga kuća jer sam od početka zavolio FILM i sa neizmjernom radošću sam obavljao taj posao. (Intervjui iz TV filma „Zeta film“ autora Momira Matovića – produkcija Televizija Budva, 2001) (Kraj)

Oglasi i obavještenja 25

Subota, 19. februar 2022.

O B A V J E Š T E NJ E Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu ( “Sl.list CG “,broj 75/18 ) Sekretarijat za zaštitu životne sredine Opštine Kolašin obavještava zainteresovanu javnost da su nosioci projekta STABLO doo, Beppler & Partners Ltd. I Irlenia Investments Ltd, podnijeli zahtjev za izjašnjene o potrebi izrade elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu za projekat “Sportsko turistički depadansi Faza 1- Objekat A1” koje je planirano na urbanističkoj parceli 3 (UP 3) zona D u zahvatu DUP Centar Kolašin na kat. parcelama broj 279/1, 280/10, 280/1 I 280/14 KO Kolašin. U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za zaštitu životne sredine, zgrada Centra za kulturu, kancelarija Sekretarijata, radnim danima od 11 do 13 časova. Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Opština Kolašin, Buda Tomovića bb, kao i na e-mail: kolasin.urbanizam@ gmail.com je shodno članu 13 stav 3 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu, pet radnih dana od dana prijema odnosno objavljivanja obavještenja.

На основу члана 13 Закона о процјени утицаја на животну средину (“Службени лист ЦГ”, број 75/18) Секретаријат за комунално-стамбене послове, саобраћај и заштиту животне средине Општине Беране

ОБАВЈЕШТАВА заинтересовану јавност да је инвеститор „НИКОЛА“ ДОО из Берана, поднио захтјев за одлучивање о потреби процјене утицаја на животну средину за “Привремени монтажни објекат – хангар у којем ће се обављати дјелатност производње пелета од дрвнe биомасе и резање и обрада дрвета”, чија реализација се планира на локацији коју чине дјелови кат.парцела бр. 228/34, 228/35, 228/39, 228/40, 228/41, 228/57, 228/60 и 228/70 КО Доња Ржаница, у захвату ПУП-а „Беране“, општина Беране. У вези са наведеним позивамо заинтересовану јавност да изврши увид у достављену документацију у просторијама Секретаријата за комуналностамбене послове, саобраћај и заштиту животне средине Општине Беране, ул. IV Црногорске бригаде бр.1, радним данима од 12 до 14 часова, као и на веб страници Општине Беране, www.berane.me. Рок за јавни увид и достављање примједби и мишљења у писаној форми, на адресу Секретаријата или на имејл-адресу: stambeno@berane.co.me , је 25.02.2022.године.

I.br.719/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović) odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca prodajom nepokretnosti, “Hipotekarna banka ” a.d. Podgorica, adresa sjedišta ul Josipa Broza Tita br.67, koga zastupaju glavni izvršni director Esad Zaimović I izvršni direktor za rizike Jelena Vuletić, protiv izvršnog dužnika Radulović Rajka iz Danilovgrada, adresa prebivališta Lužnica bb, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 24.204,04 eura, dana 17.02.2022.godine, u skladu sa odredbama čl.169 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br. 36/11) donosi ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI I Određuje se TREĆE ročište za usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika Radulović Rajka koje su upisane u Listu nepokretnosti broj 7659 KO PODGORICA III u svojini izvršnog dužnika u obimu prava1/1 i to kat.parcela broj 3571/18, broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD14, površine 120m2. II Ročište za prodaju nepokretnosti navedene u stavu I, usmenim javnim nadmetanjem zakazuje se za dan 14.03.2022.godine u 12:00 h, u prostorijama javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice na adresi Njegoševa br.45 (PC Petrović). III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je Rješenjem I.br.719/21 od 05.10.2021. godine, na osnovu nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke na iznos od 123.000,00€. IV Zainteresovana lica mogu razgledati nepokretnosti radnim danima u vremenskom periodu od 12 do 15 časova, uz predhodan dogovor sa javnim izvršiteljem. V V Na trećem ročistu za prodaju usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca, shodno članu 173 st.4. Zakona o izvršenju i obezbjeđenju. VI Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca kao eventualnog ponuđača , da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun ovog javnog izvršitelja br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, u iznosu od 12.300,00€ što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja javnog nadmetanja osim drugom i trećem ponuđaču. VII Najbolji ponudilac-kupac dužan je da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit javnog izvršitelja na račun br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u roku od osam dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu , koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primjeniti ista pravila i na trećeg ponuđača . U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku iz položenog jemstva, izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmedu postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti , bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike izmedju svog potraživanja i postignute cijene. VIII Detaljnije informacije zainteresovani mogu dobiti od javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice, na adresi ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović ) ili putem telefona 069-545-346. IX Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u Dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. U Podgorici, dana 17.02.2022.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r. Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 19. februar 2022.

Oglasi i obavještenja 27

28 Oglasi i obavještenja Dana 18. februara 2022. preminula je poslije kraće bolesti u 70. godini života naša draga

Subota, 19. februar 2022. Sa žaljenjem obavještavam rodbinu i prijatelje da je dana 17. februara 2022. u 87. godini preminula

Obavještavamo rođake, kumove i prijatelje da je 18. februara 2022. u 92. godini preminula naša draga

NEVENKA Jovičina JOVOVIĆ

DARINKA - DARKA Branislavova

DESANKA Milanova BOLJEVIĆ

rođena Uskoković

MARTINOVIĆ

rođena Maraš

rođena Gašić Shodno epidemiološkim mjerama saučešće će se primati na gradskom groblju Čepurci dana 19. februara od 9 do 13.30 časova kada se kreće za mjesno groblje Bajice – Cetinje gdje će se u 15 časova obaviti sahrana.

Sahrana je obavljena na gradskom groblju Zagorič, dana 18. februara uz poštovanje želja pokojnice.

Saučešće primamo 18. februara od 14 do 20 časova i 19. februara od 9 do 13 časova u kapeli u Matagužima, kada će se obaviti sahrana na mjesnom groblju u Matagužima.

Sestrić MILAN KOVAČEVIĆ

Ožalošćeni: sinovi VOJISLAV - MINJA i VLATKO, ćerka VOJKA - MIKA, sestra GORKA, snahe DRAGANA, ŽANA i BOSILJKA, jetrva STANKA, bratanići, sestričići, unučad, praunučad i ostala porodica BOLJEVIĆ i MARAŠ

Ožalošćeni: sin NIKOLA, snaha MAJA, braća DRAGAN, VESELIN i BRANKO, zaova LJUBINKA, snahe SLAVICA, DANICA i TATJANA, bratanići BLAŽO, MARKO, PAVLE i MILOVAN, bratanične VIDOSAVA i SARA i ostala rodbina MARTINOVIĆ i GAŠIĆ

1405

1335

1357

Godina dana je od smrti dragog brata

Posljednji pozdrav majci

Našoj voljenoj sestri, zaovi, tetki

DESANKI BOLJEVIĆ

RADOVANA VEŠOVIĆA Vrijeme prolazi, ali tuga ne prestaje. Ne mogu da zaboravim tvoju dobrotu, ljudskost i veselost koje si nam davao. Nedostaješ. Počivaj u miru.

DARKI

Sestra NADA sa porodicom 1415

Počivaj u miru i neka ti je laka crna zemlja. Sin VLATKO sa porodicom 1360 Posljednji pozdrav dragoj

Godina dana od smrti mog voljenog brata Ostaju lijepe uspomene i srce puno ljubavi kojom si nas uvijek grlila. Počivaj u miru.

DESI

Tvoji: brat BRANKO, snaha TATJANA, bratanić PAVLE i bratanična SARA

RADOVANA VEŠOVIĆA S ljubavlju i poštovanjem. ČEDO sa porodicom

1416

od STANKE BOLJEVIĆ sa porodicom 1386 Posljednji pozdrav dragoj strini

1403 Umro je naš dragi

DESI od BUDA KALUĐEROVIĆA sa porodicom

IVO Dušanov SPASOJEVIĆ 1943 – 2022.

Pokojnik će biti izložen u gradskoj kapeli u Nikšiću, dana 19. februara 2022. od 11 do 14 časova, kada polazimo za selo Vitasojeviće gdje će se obaviti sahrana u 15 časova.

Ožalošćeni: sestre RAJKA, ROSA i VIDOSAVA, sinovac DRAGOSLAV – MADŽO, sinovica DUŠKA, snaha, sestrići, sestrične i ostala rodbina

1417

1387

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 19. februar 2022.

Година дана је од када нас је напустила наша вољена Dana 18. februara 2022. preminula je u 65. godini života naša draga

MILOJKA Golubova LALOVIĆ rođena Racković

ВЕСНА Момова ПРЕЛЕВИЋ

Shodno epidemiološkim mjerama saučešće ćemo primati u kapeli Gornja Gorica dana 19. februara od 10 do 14 časova gdje će se i obaviti sahrana u porodičnoj grobnici.

рођена Шћеповић

Kuća žalosti: Miloja Pavlovića br. 45, Podgorica.

Ožalošćeni: suprug GOLUB, sin MILJAN, kćerke DIJANA i MAJA, unučad METODIJE i DAMJANA, brat ZORAN, sestra DRAGICA, snaha MARINA, stric BLAGOTA, bratanići IGOR i BORIS, sestrić SVETOZAR, sestrične VUKICA i SVETLANA i ostala mnogobrojna porodica LALOVIĆ i RACKOVIĆ

1390 Navršava se godina dana od smrti naše drage kume, iskrenog prijatelja naše porodice

Ни један дан више није исти. Наша добра вила је отишла и однијела дио наших душа. У нашим срцима улила је вјечну љубав да кроз наше руке милује њежност њена. Оставила нас је рањене, али јаке за живот који долази и пролази без ње. Осјећамо твоју љубав, јача је и од смрти. Живиш у свим нашим одлукама, на таласима у мору живота наша си заштитница и звијезда водиља. Свјетски наш путниче, недостаје нам да нас окупиш, топло загрлиш и осмијехом уљепшаш дане, како си само ти знала. Хвала што си нам посветила свој живот и била најбоља супруга, мајка и бабица. Породица ће посјетити њену вјечну кућу 19. фебруара у 10 часова. Вољеће те заувијек твоји,

МОМО, МИХА, ЈЕЦКА, ТАМАРА, УРОШ, ВИКТОР и НЕДА

VESNE Momove PRELEVIĆ 1361 Najdraži

Svojom plemenitošću i toplinom ostavila si dubok trag u našim životima koji ništa ne može izbrisati.

Tužnim srcem javljamo da je 18. februara preminuo u 68. godini naš dragi suprug, otac, đed i brat Zauvijek će te voljeti porodica tvog pok. kuma KINA RAIČEVIĆA

TATA Volim te, Tajči. Tvoja ANĐELA

1362

VASO Dimitrijev LJUMOVIĆ

1412 Posljednji pozdrav ocu, svekru i đedu

Prošlo je 40 godina od tragične smrti mog brata Pokojnik će biti izložen u kapeli pod Trebjesom u Nikšiću 19. februara 2022. godine od 10 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana.

CAJA DAMJANOVIĆA

Ožalošćeni: supruga CVIJETA, sin MARKO, ćerke STAKA i ANĐELA, snaha JELENA, brat JANKO, sestre VERA, BRANKA i NATAŠA, tetka RADA, unučad INES, DIMITRIJE i DAMJAN, braća i sestre od stričeva i tetaka i ostala porodica LJUMOVIĆ

VASU Voljeni ne umiru.

i 40 dana od smrti mojih roditelja

OBREN DAMJANOVIĆ

1410

1413

Najdraži

Posljednji pozdrav dragom mužu

VUKOSAVA DAMJANOVIĆ

Teško je opisati bol i prazninu od kada nijeste sa nama. Neka vaša plemenita duša počiva u miru.

TATA Živjećeš vječno. Počivaj u miru a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Vaš sin NIKOLA 1409

Od sina MARKA, snahe JELENE i unuka DIMITRIJA i DAMJANA

VASU Voljeni ne umiru. Supruga CVIJETA

Šćer GAGA, unuka INES, zet SRETO 1411

1414

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 19. februar 2022.

Posljednji pozdrav uvaženom kolegi

MILORADU SMOLOVIĆU advokatu

S tugom i poštovanjem

ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE

1343 Dragom bratu

Navršava se četrdeset dana od smrti našeg voljenog

PREDRAG ĐURIŠIĆ

BATU Krstovom ĐUKANOVIĆU

Počivaj u miru. Ostaćeš zauvijek u našim srcima.

DARKA – ĐAKE VUKČEVIĆA

Kumovi KUJOVIĆI i VUJOVIĆI 1365

Hvala ti za iskrenu, bratsku ljubav i privrženost od najranijeg zajedničkog djetinjstva do posljednjeg dana. Počivaj u miru.

Navršava se četrdeset dana od smrti naših dragih

Vrijeme prolazi ali tuga i bol nikako da prođu. Nedostaješ nam svakim danom sve više. Bila je neopisiva sreća i privilegija živjeti i odrastati uz tebe. Počivaj u miru i ne boj se zaborava. Dana, 20. februara 2022. u 10 časova ćemo posjetiti tvoju vječnu kuću.

TVOJI NAJMILIJI

ANA, MILO i ACO sa porodicama

ŽARKA

BRANKE

Čuvaćemo vas od zaborava. Počivajte u miru.

1341

1408 Драгој јетрви и стрини

RADOJE ROGANOVIĆ sa porodicom 1407

ВАСКИ ЈОВАНОВИЋ Почивај у миру наша драга Васе, а ми ћемо са поштовањем и љубављу чувати успомену на тебе и нашег Славка. МАРТА, МИЛКА и СРЕТЕН са породицама 1333

Oglasi i obavještenja

Subota, 19. februar 2022.

Dana 19. februara navršava se 20 godina od kada nije sa nama

Непреболних и неутјешних прође шест мјесеци од твог прераног одласка једини, вољени

шест година откако нијеси са нама наш вољени

JAKŠA Boškov MARKUŠ

Najmiliji ne umiru dok žive oni koji ih vole.

СЛАВКО ТОМАШЕВИЋ

НИКОЛА ТОМАШЕВИЋ Tvoji: supruga MILA, kćerke SONJA KRALJ i SANDRA RADONJIĆ sa porodicama

Прођоше нам дани учећи како да живимо без вас. За све што смо, Вама дугујемо. Колико год пута да се захвалимо, мало је. Почивајте у миру. Заувијек са нама.

1400 Godina je dana od smrti našeg dragog

ВАШИ НАЈМИЛИЈИ

MOMA 1391

Драги наш

19. 2. 2010 – 19. 2. 2022.

Vrijeme nije lijek za bol ali je sjećanje vječno. Čovjek umire kad ga zaborave a ti si nastavio da živiš u našim srcima.

VERA i VESKO DROBNJAK sa porodicom

МАКИ И тако ми тужни се најбоље разумијемо свако од нас тугу у срцу носи, тешку, неподношљиву а ипак живи са њом… Кажу да вријеме учини своје па тај осјећај туге и бола нестане… Лажу … сваким даном је све јачи а тебе нема и све више недостајеш!!!

MILORAD – BATE JOVIĆEVIĆ

Bol i tuga se ne pišu, već ih nosim u srcu i duši. Neka ti moje suze ne remete vječni mir.

1393

Majka MILEVA

Тетка НАТАША, брат НИКОЛА и снаха ТАЊА са породицом

1404

1402

Četrdeset je dana od smrti

Dvanaest godina od smrti mog voljenog oca

BRANKO IVARDIĆ

BATA JOVIĆEVIĆA GORANA V. IVKOVIĆA

Čuvamo te od zaborava.

Najbolji moj. Bol ne prolazi. Svakim danom nedostaješ sve više i jače za sve trenutke koje smo trebali dijeliti zajedno. 1401

Navršava se najtužnija godina dana u našem životu. Česte misli i memorije na gubitak voljenog oca, supruga i djeda, podstiču veliku bol i gorke suze. Duboko si utemeljio svoje biće i svoj plemeniti duh u našim srcima. Tačno je da život ide dalje, ali u tvome odsustvu u našim zemaljskim životima, to su sada neki drugi životi.

Tvoja ćerka JELENA

Tvoja porodica, SVETLANA, IVONA, IVAN, JESSICA i ADRIANO

Strina DRAGICA sa porodicom

1406

1388

32 Oglasi i obavještenja

Subota, 19. februar 2022.

Dana 21. februara 2022. navršava se godina dana od smrti supruga i oca

Godina dana je otkad nije sa nama naš voljeni otac, svekar i đed

SJEĆANJE

MOMČILA - MOMA PAPOVIĆA

MOMO PAPOVIĆ

Ponosni na tvoje časno življenje, zahvalni za toplinu i pažnju koju si nam pružao, snagom naše ljubavi čuvaćemo te od zaborava.

Mislimo na tebe kad nam život donosi i radost i tugu. S ljubavlju i poštovanjem čuvamo te u našim srcima.

Tvoji: sin FILIP, snaha DRAGANA, unuci NIKŠA i BOGDAN

Tvoji: LJUBICA, PETAR i BILJANA

Godina dana

Tvoji: MIKELJA, ANĐELA, SNEŽANA i VOJIN

1396

1394

1395

Prođe tužna godina, ali ostaju vječno sjećanje, ljubav, ponos i tuga za Tobom.

21. 2. 2021 – 21. 2. 2022.

Dragom ćiku

Dragi ćiko

MOMO

MOMU

MOMO

Prođe i dođe opet ovaj februar i opet suze u očima. Bio si i ostao neko ko se sa ljubavlju pominje. Bio si i ostao neko koga mi nikada zaboraviti nećemo. Bila je čast i sreća imati te za đevera i strica…

Tvoja velika, iskrena i čista duša zaslužila je trajno sjećanje i poštovanje. Tužan je ovaj februar koji te je uzeo iz naših života, ali iz srca neće nikada.

S ljubavlju ćemo čuvati svaki trenutak od zaborava i njegovati uspomenu na Tebe.

Bratanična NEVENA i zet VLADIMIR ROGAČ Tvoji: KSENIJA, BALŠA i TAMARA

Tvoji: STEFAN, ANA, ANIKA i ITANA

1397

1398

1399

Navršava se godinu dana od smrti moga supruga

Навршава се четрдесет тужних дана од када није са нама наш драги

Opraštamo se od

MIRKA RAJKOVIĆA Dragi Mirko, hvala ti za svu pažnju koju si mi nesebično pružao. Tvoj vedar lik i plemenitost ću vječno pamtiti. Neka tvoja napaćena duša počiva u miru. Tvoja supruga KATA 1363

Твој дуг и частан живот само је мала утјеха за бол и празнину која је настала твојим одласком. Празнина је вјечна као што ће бити вјечно и наше сјећање и успомена на твој ведри лик и године проведене са тобом. Био си и остао наш понос и наша звијезда водиља. Почивај у миру.

Humanog i vrijednog sugrađanina koji je uvijek bio akter radnog pozitivnog aktivizma. Požrtvovan i posvećen opštem dobru. Pamtićemo ga.

Твоја ПОРОДИЦА

OPŠTINA KOLAŠIN

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“

020-202-455, 020-202-456.

DRAGOLJUBA Dajka LAKIĆEVIĆA

ДОБРИЛО – ЗЕКО НОВОСЕЛ

1353

1392

Oglasi i obavještenja 33

Subota, 19. februar 2022. 40 dana je od smrti moje bratanične, mog lijepog anđela

Вољени наш

Навршава се 40 дана од трагичне смрти нашег вољеног

ДАНИЛО Перов ВУКЧЕВИЋ

IVANE

Драгом тати: Вјечна туга, бол за тобом, тата.

od tetke LJUBICE RADULOVIĆ sa porodicom

ВУКЧЕВИЋ ДАНИЈЕЛА– ЛЕЛА 1331

1367

МАРКО И после четрдесет дана остаде пуно питања на које нема одговора... Остадоше успомене, остаде твој благи лик Остаде твој осмијех, остаде твоја ријеч Остаде твоја слика, да у нама вјечно живе. Вољени никад не умиру. Памтићемо твој племенити лик и топли осмјех. С поносом ћемо те помињати и од заборава чувати. Нека твоја племенита душа почива у миру. Твоји: ђед НОВО, баба ЗОРКА, ујак МИОДРАГ, ујна ЛИДИЈА, браћа НЕНАД и ДЕЈАН, сестре ДЕЈАНА, МАРИЈАНА и СЛАЂАНА са породицама

МАРКА Филиповог СЈЕКЛОЋЕ

Четрдесет дана прође, а ниједан једини трен не успјесмо наћи лијек за празну душу и горчину коју нам остави својим одласком. Нераскидиви подмукли ланци судбине одредише твој пут без повратка. Остави нас у мору туге да не видимо никад обалу. У суботу у 11 часова породица ће посјетити твоју вјечну кућу.

1345

PREDRAG MUGOŠA Dragi tata, Godišnjica je tvoje smrti. Počivaj u miru.

ТВОЈА ПОРОДИЦА Kćerka JASNA

1352

1347

MARKO

Četrdeset je dana od smrti naše

Četrdeset je dana od smrti moga voljenog tate

Kad brod života neće da se povinuje kormilu, povinovaće se podvodnom grebenu i ostati zauvijek zarobljen u mračnim dubinama nekog nepoznatog svijeta. Ostavi tugu i vječno sjećanje na jednu neukrotivu i divnu mladost. Tetka STANKA sa porodicom

DESANKE SAMARDŽIĆ Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam nesebično pružala. Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

MARKA SJEKLOĆE

1389 Navršava se 40 dana od kada nas je napustila naša draga

Tvoji: snaha BRANKA, bratanična KATARINA ZOGOVIĆ sa porodicom i bratanići GORAN i NIKOLA sa porodicama

Tata, moje srce kuca za tebe. Džaba mi cijeli svijet kada ti nijesi tu. Neka nam te anđeli čuvaju. 1385

Tvoj SAVO

1321 Navršava se 40 dana od smrti naše drage

VJERA

Neka njena duša nađe zasluženi mir, a mi ćemo je čuvati od zaborava.

MARKU SJEKLOĆI Četrdeset dana prođe, ali sjećanje na tebe i tvoj vedri lik neće nikada.

DESE Otišla si nečujno, tiho i dostojanstveno, kako si i živjela. Tvoj vedar lik i osmijeh čuvamo od zaborava. Sestra MIKICA sa porodicom 1377

Stric VICKO SJEKLOĆA sa porodicom

Pavlovići: STANKA, BAĆKO, DUŠKO i MARKO sa porodicama 1344

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

1379 Draga naša

Godina dana od smrti voljenog

MARKA SJEKLOĆE Neka te u tišini vječnog mira prati ljubav jača od vremena i zaborava.

RADOVANA VEŠOVIĆA

VJERA 1384

Svjedoci smo da vremenom ipak ne može sve da izblijedi. Životom si zavrijedio da si stalno prisutan. Tvoja ljudskost, dobrota, razumijevanje, podrška nam i dalje puni jedra. Porodica će 19. februara 2022. u 10 časova posjetiti vječnu kuću u Lijevoj rijeci. Umjesto pomena dajemo prilog za održavanje groblja.

Ostale su tužne uspomene i sjećanja. Neka tvoja duša pronađe vječni mir.

Sa ponosom Tvoji NAJMILIJI 1349

S poštovanjem, porodica MEMEDOVIĆ

ВОЉЕНОМ

OLGA, NELA, ZOJA i LUKA

МАРКУ СЈЕКЛОЋИ 1380

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

Остави нам умјесто живота тужно сјећање, умјесто радости тугу заувијек. 1346

Тетка ЈАДРАНКА i тетак БОЖО ЛАГАТОР

e-mail: oglasno@pobjeda.me

34 Oglasi i obavještenja Данас 19. фебруара 2022. је година дана од када је преминула наша драга

Subota, 19. februar 2022. Četrdeset je dana od kada nas je zauvijek napustio naš voljeni

Godinu dana od smrti dragog oca i 25 godina od smrti drage majke

ВАСИЉКА – ВАСА удова пок. Славка ЈОВАНОВИЋА рођена Поповић

PREDRAG Dragišin VUKSANOVIĆ

Сјећање на тебе је увијек праћено болним осјећајем да те више нема, и на све оно што си добро чинила нашој породици на чему ти вјечно захваљујемо.

IVANA i DANICE BOŽOVIĆ

Породица ПОПОВИЋ 1322

Tvoja ljubav, plemenitost i dobrota će zauvijek živjeti u našim srcima. Zahvalni i ponosni čuvaćemo uspomene na tvoj časni životni put.

Našoj

Vrijeme ne donosi zaborav na jedna velika srca koja su kucala za sve nas. Uskraćeni smo za jednu veliku ljubav i toplinu koju ste nam pružali i uvijek znali da nam pokažete pravi put.

TVOJA PORODICA Vaši najmiliji: MLADEN, JOVAN i MILAN sa porodicama

LIDIJI KAVARIĆ Veliko hvala, za sve godine provedene s tobom. Kumovi ĐURIŠIĆI

1383 10 je godina od smrti našeg oca i

40 dana od smrti naše tetke

1348

Prošla je godina od smrti naše voljene

1364 Godinu dana od smrti našeg supruga i oca

RAJKO POPOVIĆ

BISERKA VUJOŠEVIĆ

BRANISLAVA MIŠKA VUKOTIĆA Nedostajete, čuvaćemo vas u srcima, mislima i lijepim sjećanjima. Godinu dana bez tebe… Utjehe nema, zaborav ne postoji za one koji te iskreno vole. A za nas postoje samo suze, tuga i neizbrisiv bol. Volimo te i uvijek ćeš biti sa nama.

RUKIJE ORUČEVIĆ Ostali smo bez tvoje ljubavi, pažnje ali rado se sjećamo tvog nasmijanog lica i vedrog duha. Zauvijek ćeš ostati u našim srcima i sjećanju.

Tvoji: suprug MUSAJA, ćerka AZRA, sinovi FIKO i VAHID, unučad AMRA, DEA, MIA i AMAR, zaova HATIDŽA i zet SEMIR Vaši: VESNA, ZORICA i JELENA

Tvoji: supruga SLAVICA, ćerka LEONIDA, sinovi GRIGORIJE i VASILIJE

1329

1338

19. 2. 2021 – 19. 2. 2022.

Dana 20. februara 2022. navršava se godina od smrti našeg dragog, voljenog i poštovanog brata, strica i đevera

1359 Deset je godina od smrti našeg oca, supruga, đeda, brata, strica i đevera

Četrdeset je dana od smrti naše sestre, tetke i zaove

NJANJA Tuga za tobom velika, bol u srcu doživotna, ljubav i sjećanje vječno.

BRANISLAVA MIŠKA VUKOTIĆA

Sestra BEBA sa porodicom 1324

Kroz najljepše uspomene i sjećanje čuvamo te od zaborava. ĆAKO VUKOTIĆ sa porodicom

RAJKA POPOVIĆA

1356

BISERKE – BISE VUJOŠEVIĆ

TUŽNO SJEĆANJE 19. 2. 2021 – 19. 2. 2022.

rođ. Popović

Navršava se godinu dana od smrti našeg dragog Voljeni naši, tuga za vama je neprolazna, a vaša mjesta u našim srcima i mislima ostaju zauvijek. Počivajte u miru.

NJANJA Nedostaješ isto kao prvog dana.

ILIJA – VUKO MARAŠ

BRANKO i VLADO sa porodicama

U nedelju, 20. februara u 10 časova, uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću. 1328

PORODICA MARAŠ

1350

1325

Sestra KIKA, JASMIN, IDA, TALE i DIDA

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

Oglasi i obavještenja 35

Subota, 19. februar 2022. U nedjelju, 20. februara 2022. godine će u krugu porodice biti obavljen četrdesetodnevni pomen našim dragim roditeljima

ŽARKU

LJUBICA ŽARIĆ

BRANKI

19. 2. 2021 – 19. 2. 2022.

SJEĆANJE na 19. 2. 2009 – 2022.

ЈОВАНКА Милошева ДЕДОВИЋ

rođena Radulović

ROGANOVIĆ Vječno te žalimo i čuvamo od zaborava.

Dragi roditelji, Teško je prihvatiti da više nijeste sa nama. Bili ste naš ponos i snaga. Naša podrška, topla riječ i ispružene ruke da nas uvijek prime u zagrljaj. Tužni što vas izgubismo, a ponosni što smo vas takve imali. Vječno ćemo čuvati uspomenu na vašu dobrotu, posvećenost i neizmjernu ljubav koju ste nam pružali. Živjećete sa nama kroz najljepša sjećanja.

Braća RADE i BAJO sa porodicama

Драга наша, година патње, туге и боли за тобом. Иста туга, иста бол. Знаш да живиш у немиру наших душа као вјечност и да не можеш умријети. Може само да боли, као што боли... Са нама увијек, од нас далеко. Остала је велика празнина у нашим животима. Хвала ти за љубав и бригу коју си гајила према нама.

1326 ТУЖНО СЈЕЋАЊЕ 19. 2. 2009 – 19. 2. 2022.

С љубављу, ТВОЈА ПОРОДИЦА

Vaši BANJO i LJILJA sa porodicama

ЉУБИЦА Слободанова ЖАРИЋ Синови РАЈКО – РАФО и ДАРКО – БЕЛИ

1374

1366

1327

Četrdeset dana od smrti voljene majke

Godinu dana od smrti našeg strica

Данас се навршава година од смрти наше драге

RATKA OSTOJIĆA RADE Uroševe PEJOVIĆ Draga majko, prošlo je četrdeset najtužnijih dana u mom životu od kada si me napustila. Bol i nedostajanje nikad neće prestati dok god moje srce kuca. Nadam se da si u miru i spokoju sa svojim Ukijem i znam da kao moj anđeo i dalje paziš na mene kao što si to radila i na ovom svijetu cijeli svoj život. Tvoju vječnu kuću posjetićemo u nedjelju, 20. februara 2022. godine u 10 časova.

Sa ponosom ćemo te pominjati i čuvati od zaborava. 1334

Tvoje sinovice DARKA i DADA sa porodicama

Најдража моја бакице,

ЈОВАНКЕ Милоша-Миша ДЕДОВИЋ

Tvoj sin SAŠA 1340

ЈОВАНКА Милошева ДЕДОВИЋ

Četrdeset dana je od kada su nas napuštili naši voljeni

LJUBO VUKČEVIĆ

PERSA VUKČEVIĆ

Сјећање на тебе не блиједи. Сваки дан, као да си ту, са нама. Волимо те!

Година је откако ниси са нама. Јако нам недостајеш. Чувамо те у срцима и ту ћеш остати док постојимо и ми. Хвала ти за љубав и њежност коју си нам несебично пружала. Са поносом чувамо успомену на тебе. Волимо те!

rođ. Savković

Син ЉУБИНКО, снаха СУЗАНА и унук МИЛОШ

U našim srcima je velika tuga. Ispunjeni ljubavlju, dobrotom i snagom koju ste nam pružali, ostaje nam da vas vječno pamtimo i nikad ne zaboravimo.

МАРИЈА, НИКОЛА, ПАВЛЕ и ДУШАН S ponosom čuvamo uspomenu na vas, SLAVICA, ZORAN, LIDIJA i SILVIJA SAVKOVIĆ 1358

1375

1332

36 Oglasi i obavještenja Naša draga

Subota, 19. februar 2022. Dvije godine od kada se preselio u vječnost

У суботу, 19. фебруара 2022. навршава се четрдесет дана од смрти наше драге мајке

NAJA Gojkova KATURIĆ Dvije su godine od kada nijesi sa nama, ali u srcima zauvijek.

MIHAILO – TURO TODOROVIĆ

Tvoji, KONA, VUKOTA, BILJANA, DALIBOR, MATIJA, SANDRA, IVANA, LAZAR, PETAR, KSENIJA i DARIJA 1376

SJEĆANJE 19. 2. 2002 – 19. 2. 2022.

A mi još očekujemo da dođeš, pozoveš da zaustaviš ovo vrijeme tuge i bola. Dragi naš tata, dio si našeg razgovora, osjećanja i dio svakog dana i misli. Đe si stao mi smo nastavili, jer znamo da nas gledaš i ponosiš se nama. U subotu, u 10 časova porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću. Vole te i tuguju za tobom,

ДАНИЦЕ Г. ГРАБОВИЦЕ Драга мајко, отишла си тихо и нечујно, баш онако како си и живјела, хвала ти за сву љубав и доброту коју си нам пружала. Почивај у миру а ми ћемо те чувати од заборава. Умјесто четрдесетодневног помена породица прилаже четири стотине еура за одржавање сеоске инфраструктуре.

МИЛИВОЈЕ и РАДМИЛА ГРАБОВИЦА supruga LJUBICA, sinovi SAŠA i SLAVKO, kćerka TANJA, sestra JELIKA, snahe IVANKA i NENA, unučad ANĐELA, STEFAN, ANDREA, ANASTASIJA, FILIP, ELENA, PETAR, ANITA i LAZAR

DRAGOLJUB – MUSA ŠARANOVIĆ

Danas je 20 godina od kada si nas napustio. Hvala ti na svemu. Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

1336 Dana 25. februara 2022. godine, navršava se godina dana od smrti našeg dragog

1378 Dobri naš đede

Tvoja PORODICA

1337

Tužno sjećanje na naše voljene Trideset tri godine

Vječno će nam nedostajati tvoja neizmjerna dobrota i blagorodna narav. Volimo te!

VIDOJE TODOROVIĆ

VOJISLAVA Matijevog ŽARKOVIĆA

MIHAILO – TURO TODOROVIĆ

Dvije godine

S ljubavlju unučad: ANĐELA, STEFAN, ANDREA, ANASTASIJA, FILIP, ELENA, PETAR, ANITA i LAZAR

LJUBICA TODOROVIĆ

Dragi naš Vojo, bol za tobom ne prolazi. Svakim danom nam nedostaješ sve više. Fali nam tvoj savjet i ohrabrenje kako da rješavamo životne probleme, fali nam tvoj humor kojim si znao da svaku muku učiniš lakšom, a posebno nedostaješ tvojim unučićima koji te stalno pominju i traže. Fizički si nas napustio, ali si se u u našim srcima sakrio i tu ćeš ostati vječno. Neka tvoja plemenita duša počiva u carstvu nebeskom. Dana 20. februara u 9 časova, porodica će posjetiti Vojovu vječnu kuću na gradskom groblju Čepurci u Podgorici.

rođena Đikanović Dvije godine

Četiri godine

1381

PORODICA

Dragi moj 1373 Dana 20. februara 2022. navršava se tužna godina dana od smrti naše majke

MIHAILO – TURO TODOROVIĆ

SOFIJA – SONJA BOŽOVIĆ rođena Todorović

Neka vas u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava… 1354

PORODICA TODOROVIĆ

TATA Ne dam da me bude, želim da sanjam ... U mojim snovima, u mojoj mašti, mi smo opet zajedno. Oživimo svaki trenutak mog djetinjstva. Čujem tvoje riječi, vidim opet tvoj osmijeh i osjećam tvoj zagrljaj. Tamo smo srećni i nasmijani i zato koliko god godina prošlo ja neću prestati da sanjam ... Volim te ... nedostaješ ...

MAŠE PETRIČEVIĆ rođ. Jovićević

Tvoja ćerka TANJA sa porodicom

i tužno sjećanje na prerane smrti našeg brata i oca

1382

Dvije godine od kada nijesu sa nama

Prošlo je 7 godina od kada nije sa nama muž, otac i đed

LJUBICA rođena Đikanović

MIHAILO – TURO TODOROVIĆ

Sa poštovanjem i ponosom čuvamo uspomenu na vas. DRAGOLJUB BOŽOVIĆ sa djecom 1355

VOJO Vladov MARKOVIĆ Vrijeme leti, sjećanja su sve jača. Svaki dan si u našim mislima i razgovorima. Živjećeš vječno u našim srcima. 1320

TVOJA PORODICA

NIKOLA Ljubov PETRIČEVIĆ 1963 – 2018.

LJUBO PETRIČEVIĆ 1942 – 2000.

Kćerke i sestre GVOZDENIJA ŠAĆIRI i VALENTINA SVRZIĆ 1351

Oglasi i obavještenja 37

Subota, 19. februar 2022. Дана 9. фебруара навршило се 18 година од смрти мог оца, 21. фебруара је 7 година од смрти моје мајке, 26. фебруара година дана од смрти мог брата

Година дана је од смрти мог брата

MARKO Mirkov KALEZIĆ

U nedjelju, 20. februara 2022. u 10 časova na gradskom groblju Čepurci održaće se četrdesetodnevni pomen za tvoju čestitu i plemenitu dušu koja je našla mir i blagostanje u carstvu nebeskom.

OŽALOŠĆENA PORODICA

ДУШАНА – ДУРЕ

ДЕСАНКЕ – ДЕСЕ

ЈОВИЋЕВИЋА ЈОВИЋЕВИЋ

СЛАВКА Душановог ЈОВИЋЕВИЋА

СЛАВКА Душанова

ЈОВИЋЕВИЋ

рођена Стругар

Ова бол је превелика. Много ми недостајете. Поносна сам што сам вас такве имала. Почивајте у миру. Нек вас анђели чувају.

Година дана без тебе а мени читава вјечност патње, туге и боли за тобом. Поносна сам што сам те таквог имала. Почивај у миру и нек ми те анђели чувају кад ја нисам могла.

1330 Četrdeset je dana od kada nije sa nama naš voljeni

Твоја сестра СЛАВИЦА Кћер и сестра СЛАВИЦА МАРТИНОВИЋ

VLADIMIR GRGUROVIĆ

Toplina tvoje duše i srca, zauvijek će nam nedostajati. Porodica će u neđelju posjetiti tvoju vječnu kuću.

1368

1372

Godina dana je od smrti našeg supruga i oca

Ујаку

Tvoji NAJMILIJI

SLAVKA JOVIĆEVIĆA Bol i tuga se ne mogu mjeriti riječima niti vremenom već prazninom koja je ostala. Ponosni što smo te imali, živjećeš zauvijek u našim srcima. Porodica će posjetiti tvoju vječnu kuću.

1323

СЛАВКУ Душановом ЈОВИЋЕВИЋУ

Tvoji: MAJA, MILICA, MILENA i NIKOLA

Godina dana je od smrti 1369

Годинa дана је од смрти нашег ујака и пријатеља

SLAVKA JOVIĆEVIĆA Neka tvoja dobra duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava. DRAGE, MARE, VUKICA, VESNA i BOSE sa porodicama 1342

Прави си био и ту си био за мене кад је највише требало, кад су скоро сви леђа окренули. Знам да сам ја мало урадио, а требало је и морало је много више. ОПРОСТИ! Видимо се ми опет горе кад дође вакат!

СЛАВКА Душановог ЈОВИЋЕВИЋА

Navršava se godinu dana od kada nas je napustio naš voljeni Почивај у миру, живот овај је само пролазна станица. Част је била имати тебе за ујака и пријатеља. МИХАИЛО, ПЕТАР, МИЛИЦА, АНА, МАРИЈА

Сестрић ПЕТАР

1370

BRANKO IVARDIĆ S ponosom i ljubavlju čuvamo sjećanja na tvoju dobrotu, plemenito srce i vedar duh. Sjećanja i ljubav jača su od vremena i zaborava. Tvoja sestra BRANKA – SEKA i MARIJANA, SAŠA i VLADANA sa porodicama 1339

1371

38 Oglasi i obavještenja Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKo ĐURANoViĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MilENA GolUBoViĆ

Direktorica marketinga: ŽElJKA RADUloViĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMilA USKoKoViĆiVANoViĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEViĆ (politika) JADRANKA RABRENoViĆ (ekonomija) JElENA MARTiNoViĆ (društvo) MARiJA JoViĆEViĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JoVAN NiKiToViĆ (kultura) MARiJA ŽiŽiĆ (crna hronika) DRAGiCA ŠAKoViĆ (Crnom Gorom) NiKolA SEKUliĆ (hronika Podgorice) JoVAN TERZiĆ (Arena) SloBoDAN ČUKiĆ (feljton i arhiv) VUKMAN iVANoViĆ (dizajn) DRAGAN MiJAToViĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JoVANA ĐURiŠiĆ

Zamjenik BoRiSlAV ViŠNJiĆ OBJEKTIV

Urednica MARiJA iVANoViĆ -NiKiČEViĆ KULT

Urednica TANJA PAViĆEViĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Subota, 19. februar 2022.

Javni izvršitelj Dejan Čogurić Ul.Slobode,Bijelo Polje Ivm.br.266/2021 Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca HIPOTEKARNA BANKA AD Podgorica, Ul.Josipa Broza Tita br.67, Podgorica, protiv izvršnog dužnika DOO “MARTINOVIĆ AUTO CENTAR”, Ul.Kneza Miroslava bb, Bijelo Polje, radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca,u smislu čl.45 ZIO-a,donio je dana 18.02.2022 godine, ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku DOO “MARTINOVIĆ AUTO CENTAR” sa poslednjom poznatom adresom Ul.Kneza Miroslava bb, Bijelo Polje vrši se dostavljanje pismena: Zaključak o I prodaji nepokretnosti Ivm.br.266/2021 od 15.02.2022 godine. Izvršni dužnik DOO “MARTINOVIĆ AUTO CENTAR” iz Bijelog Polja može se obratiti Javnom izvršitelju Dejanu Čoguriću na adresi Ul.Slobode br.10 u Bijelom Polju i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena. Ukoliko izvršni dužnik u ostavljenom roku ne preuzme pismena, ista će se istaći na oglasnoj tabli nadležnog suda. Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, nakon što je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. U Bijelom Polju,dana 18.02.2022 godine Javni izvršitelj Čogurić Dejan

Poslovni broj: Ivm. br. 1400/15. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca ATLAS BANKA AD PODGORICA u stečaju, Ul. Vaka Đurovića bb, Podgorica, matični broj 02348772, protiv izvršnog dužnika Vučićević Igor iz Bara, Popovići br. 17, na osnovu vjerodostojne isprave – mjenice ser.br. AA 1506382, radi naplate novčanog potraživanja, dana 17.02.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Vučićević Igor iz Bara, Popovići br. 17, na osnovu vjerodostojne isprave – mjenice ser.br. AA 1506382. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu zaključka o III prodaji od dana 02.02.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnici. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 17.02.2022. godine

OPŠTINA DANILOVGRAD Sekretarijat za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), ovaj Sekretarijat

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosilac projekta „UMAMI“ d.o.o. Danilovgrad, podnio zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu projekta „Pogon za preradu voća i povrća Umami DOO’’, koji se planira na katastarskoj parceli broj 1291/17, KO Ćurilac, u zahvatu Prostorno – urbanističkog plana opštine Danilovgrad“. U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine, radnim danima od 11.00 do 13.00 časova. Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi je 25. 2. 2022. godine, na adresu Opština Danilovgrad, Sekretarijat za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine, Ul. Blaža Mrakovića bb, kao i na e-mail urbanizam. prostora@danilovgrad.me i broj telefona 020 812 040.

Poslovni broj : I.br.719/21 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, “Hipotekarna banka ” a.d. Podgorica, adresa sjedišta ul Josipa Broza Tita br.67, koga zastupaju glavni izvršni director Esad Zaimović I izvršni direktor za rizike Jelena Vuletić, protiv izvršnog dužnika Radulović Rajka iz Podgorice, adresa prebivališta ul. Veliše Mugoše br.1/11, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 24.204,04 eura, u smislu člana 45 ZIO-a dana 17.02.2022.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik Radulović Rajko iz Podgorice, adresa ul. Veliše Mugoše br.1/11 ,u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bu se istom uručio, Zaključak o prodaji nepokretnosti I.br.719/21 od 17.02.2022.godine. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a. Podgorica 17.02.2022.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

MAli oGlASi POTREBNI radnici na duži vremenski period. Restorani u Siti Kvartu, Centru i Budvi. Pozicije: 1) kasa, 2) kuhinja 3) giros majstori Tel: BUDVA 067/658-098 CENTAR 067/060-051 CITY KVART 068/378-391 1

ZANATSKE USUGE STRUČNO savjesno i odgovorno radimo sve vrste renoviranja i popravka krovova, dimnjaka i ostalo. Tel.069/926-382, 020/629-558 2

Subota, 19. februar 2022.

Marketing 39

40 Marketing

Subota, 19. februar 2022.

19. фебруар 2022. | година II | број 103

НОВА КУЛТУРНА ПАРАДИГМА ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ISSN 2704-5226

ПРЕД ЦРНОГОРСКИМ ДРУШТВОМ ЈЕ, УКОЛИКО ЖЕЛИ ДА ИЗБЈЕГНЕ НОВЕ, И ОВОГА ПУТА МОЖДА ФАТАЛНЕ, ДЕСТРУКЦИЈЕ СОПСТВЕНИХ ГРАЂАНСКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА, ПЕРИОД ОПОРАВКА КОЈИ НЕ СМИЈЕ БИТИ НИ КОЛЕБЉИВ НИ ПРОИЗВОЉАН НИ КОМПРОМИСАН И КОЈИ ОВОГА ПУТА МОРА ДА БУДЕ УТЕМЕЉЕН У СИНЕРГИЈИ СВИХ АУТЕНТИЧНИХ ГРАЂАНСКИ ОРИЈЕНТИСАНИХ ПАРТИЈА, ПОКРЕТА, УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА И ПОЈЕДИНАЦА ВОЉНИХ ДА АРТИКУЛИШУ И ОСВОЈЕ НОВУ И ПРОГРЕСИВНУ ПОЛИТИЧКУ И КУЛТУРНУ ПАРАДИГМУ

ЈОВАНА МУГОША

савременим друштвеним теоријама познато је да након кризних периода кроз које су прошле или још увијек пролазе државе и друштва, поља вриједности, вриједносни и културни системи морају да буду управо они у којима се промјена до тада важећих парадигми које су кризу иницирале, рјешава довољно брзо и довољно одлучно. Ова брзина и одлучност понекад се могу чинити парадоксалним, јер је заправо увијек ријеч о вишегодишњим, а неријетко и вишедеценијским процесима. Брзо и одлучно овдје би се, дакле, могло односити на максималну и свјесну примјену свих оних метода опоравка које се за одређени тип друштвене кризе могу показати ефикасним. У Социологији друштвених покрета, Ален Турен указује на чињеницу да ниједан поредак није свемоћан, да не успијева да контролише цијело друштвено поље и да друштво обликују два супротна процеса – онај који преображава историчност у организацију и потом је претвара у поредак и моћ и онај који руши поредак да би посредством културног стваралаштва и друштвених покрета поново пронашао оријентације. Конкретно, када је ријеч о посљедњој кризи кроз коју пролази црногорско друштво, јасно је да би као одговор на ригидну идеологизацију, теократизацију и националистичко затварање друштва једини адекватан одговор у процесу опоравка био што ефикасније и што хитније освајање и афирмисање нове културне парадигме, као темеља нове друштвене оријентације са предзнаком отвореног, плуралистичког, деидеологизованог, секуларног и отвореног грађанског модела друштвености. Та нова културна парадигма која је црногорском друштву у његовој актуелној трансформацији неопходна – будући да је ријеч о друштву са израженом мултикултуралношћу – упућује на широку и синергијску примјену и подстицање интеркултуралног модела и афирмисање интеркултуралности као нове културне стратегије. Теоријска одређења појма интеркултуралност уједно указују и на важење његовог семантичког оквира: у овом контексту префикс интер виђен је као индикатор сусретања и суживота култура као варијетета који увијек подразумијевају и знање о самом себи и разумијевање

алтеритета. Уколико прихватимо формулацију по којој је интеркултурална комуникација кадра да отвори нови цивилизацијски простор, а интеркултурална компетенција значи способност да се тај нови мета-простор креира путем отворености, емпатије и толеранције, онда се и мисија интеркултуралности указује као креативни ангажман, као континуирана акција у смислу подешености за поништавање затворености, и коначности стигматизирајућих баналности и задатих образаца у теорији и умјетности, егзистенцији и друштвеном контексту, личним и колективним идентитетима и изборима. Управо када је ријеч о могућностима успостављања и начину перцепције европског културног идентитета Бранимир Стојковић упућује на разлику између мултикултурализма као културног плурализма који

је у основи статичан и усмјерен на „паралелну коегзистенцију култура“ и интеркултурализма који је динамичан, али се као дјелотворна културна стратегија не примјењује глобално, на односе између националних култура“.

„ИМПЕРИЈАЛНИ ЦИКЛУСИ“ Након апокалиптичног искуства културног-друштвеног-политичког, етичког и естетског разграђивања простора бивше Југославије које је завршило крвавим расплетом и њеним коначним ишчезнућем, упозорење Едварда Саида на могућност понављања „империјалних циклуса“ чини се тачним и правовременим: „Живимо у глобалном окружењу с великим бројем еколошких, економских, друштвених и политичких притисака што парају његово тек магловито схваћено, у

основи нерастумачено и несхваћено ткиво. И свако ко посједује макар нејасну свијест о овој цјелини, узнемирен је пред чињеницом да неумољиво себични, уски интереси – попут ... шовинизма, етничке, вјерске и ратне мржње – могу заиста довести до масовног уништења. Свијет, напросто не може дозволити да му се то неколико пута догоди. На питање како је новом културолошком парадигмом могуће преуредити савремени свијет и трајно га „излијечити“ од извора деструкције, етичког, идејног и естетичког исклизнућа и ентропије, од „снажних националних, етничких, вјерских или расних страсти које једногласно позивају на обнову „етничких лојалности“, Пол Керц прилично недвосмислено одговара: „Могуће је, дакле, вјеровати и показивати да су људска бића способна

за слободан и самосталан избор, да она могу бити и рационална и одговорна, да је могуће установити универзалне етичке норме, да је могуће и неопходно изградити „метанарације еманципације“ те да идеали либералне демократије и људских права имају истинску аутентичност. С друге стране ових увида могли би се препознати интелектуална еквилибристика, ескапизам, солипсизам и само(за) довољност али и, у консеквенцама високо ризично, одсуство увида о користи или штети доктринарно креираних научних хипотеза, ставова, симболичких форми и уметничких израза. Али, пита се Керц, како да тумачимо дјела једног великог филозофа (мислећи на Хајдегера) ако не и извјесним испитивањем посљедица што их његова филозофија има у етичкој и социјалној пракси, имајући у виду да његови текстови не одсликавају само онтолошка и епистемиолошка размишљања, него неизбјежно и његове етичке исказе. Уз подсјећање да су тоталитарна друштва двадесетог вијека деструктивно користила псеудонаучне идеологије, Керц закључује да бјекство од разума увијек може да угрози потенцијале отворености у друштвима и културама. У овом контексту би се управо функција нових метанарација којима би се деструирале, деконструисале и преобликовале ретроградне идеолошке матрице путем система културе, образовања и информисања, могла препознати као један од могућих путоказа: „То значи да код издавача, уредника, продуцената и писаца треба да створимо извјестан осјећај сопствене одговорности за очување истине и обавезе да подигну раван научног разумијевања и критичког мишљења“. Пред црногорским друштвом је, уколико жели да избјегне нове, и овога пута можда фаталне, деструкције сопствених грађанских потенцијала, период опоравка који не смије бити ни колебљив ни произвољан ни компромисан и који овога пута мора да буде утемељен у синергији свих аутентичних грађански оријентисаних партија, покрета, удружења грађана и појединаца вољних да артикулишу и освоје нову и прогресивну политичку и културну парадигму. То свакако неће бити ни превише лак ни увијек једнозначан пут, али ће извјесно и увијек бити једино могућ избор у процесу трансформације у модерно, демократско и отворено друштво. 

19. фебруар 2022.

ТУ СМО…

РАСХОДОВАНА ВЛАДА

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ропала Влада је своје ресоре спустила на ниво столице (фотеље) умјесто да их уздигне на разину највише одговорности…јер влада је искључиво ТО! Фотеља (итал. poltrona) је одиграла своје значење (столице с наслоном) на коју се у овом случају можеш наслонити, али ослонити тешко. Остали су и пали као истурено одјељење и полтрони власти у Београду. Оправдали су назив који су од прва дана прокламовали као властодршци и на крају заробили себе у туђина. Све је требало да се одигра за четири године а да започне блицкригом (њем. Blitzkrieg -’муњевити рат’). Пошто премијер није направио први корак већ први ,,клек“ влада је преклечала од почетка до краја. Клекнуо је пред Српским светом да одмах потврди на коме је покојно царство. У тај ‘свет’ је уложена енормна свота новца која би била довољна да макар трасира српски дио аутопута до црногорске границе. Пут иначе пролази близу Равне Горе, па би четнике било могуће (у)возити култивисанијим стазама. На крају су испали убитиње. Пали су у парламенту а отишли на своје треће јутро пред храм Христова васкрсења, да жале!...Ожаљени су и прежаљени. Ту су показали да не владају ни основним и јединим начелом... да ускрснућа не има без смрти! Тако је расходовани Бечић овјерио своју идеолошку и животну стазу. Из четника право у парла-

мент, из парламента право у четнике. Пред храмом друге братије нема. У предњем плану појавили су се, у намјенски стилизованим костимима, и неких од представника мањина. Међу њима се приказао, у првим редовима, и неки Албанац(?)…Е баш је тај (ако је) нашао цркву ђе ће се богу молит за спас свога имена. (Про)пала власт умјесто да поправи прошлу, завластила је себе и све чега се дотакла заосталошћу. Вучић је одмах еман-

(НАЦИОНАЛИЗАМ КАО ГОРИВО) ципирао четништво на сав глас:,,Сваки пут када не знате шта ћете са својом тешком економском ситуацијом, јер нема ниједне нове фабрике на северу Црне Горе, када имате проблем, за то буду криви Србија, Вучић и српска црква. Срам вас било, доста више с тим!“Од његовог наглашеног срама прилично је прекипјело и на његове умножене поданике у Црној Гори које фи-

нансира прескупо, до границе издржљивости, а да нијесу довољно испословали за српски свет. Уложио је обилато у злобу, а не у љубав...А њега баш ’заболе’, што на с́еверу ЦГ нема фабрика, кад је подигао наци погоне мржње, који раде у три смјене, да смијене све што је Црна Гора и за њу црногорско. Ваљда стога што ту обитавају најподанији Срби а у малограничном промету, кад би их запало, контролисали би све редом а Муслимане и СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

Алекса Бечић

9. фебруар 2022.

преко реда. То је тај ваздакадњи трокут српске Питагорине теореме, ђе је њихова хипоте(ну)за једнака иновјерним квадратима над катетама. Ту, у том трокуту, је обитавао Дража и његови сљедбеници до задње уре и хапшења, ту је удешено етничко чишћење у Лашванској долини. Ту се десила Буковица и удешени Штрпци. Ту су страдали квадрати над катетама а квадрат над хипотенузом остао нацистички недирнут. Због тога ће АВ ,,увек осудити антисрпски став“, а Црногорци ће осуђивати управо Ђукановића (прозивају га чак србомрсцем) што је српском свету подигао велељепне храмове и поклонио, уз то, црногорске староставне богомоље. Љепши је и приступачнији простор, подат српском храму у у Бару и Подгорици, него што га има Универзитет Црне Горе; а и он је постао српска богомоља увек спремна на клек за српски звек. Вучић, питомац са Пала, каже да ,,није неискусан у овом послу, али да алтернативу нема“... Наравно, нема је ни на помолу! Једна ситница, крупна као нацизам је показала уредбу како стоји, изражавајући суштину ствари, које пристају уз тај свет. Промакла је безмало свима који се залажу ,,за помирење“ у Црној Гори и за мир са Вучићем...који је киван на свакога! Мирко Вичевић, црногорски ватерполиста олимпијског ореола, играо је за свој Котор, за своју Црну Гору и за усвојену Југославију (Србије и Црне Горе) коју је шампионски бранио до шампионских висина. И на крају кад је

НАКОН СЛОМА ФАШИСОИДНЕ ХИСТЕРИЈЕ

ДОБРОДОШЛИЦА ЦИВИЛНОМ ДРУШТВУ а је Црна Гора још од деведесетих, па и од раније, чврсто стезана и стегнута српским империјалним нацифашизмом није потребно посебно доказивати. На дјелу је насилна, посебно клерикално-насилна србизација Црногораца, која иде дотле да, примјера ради, донедавну скупштинску већину, изузевши сићушне коалиције Црно на бијело, чине све саме српске, тачније више или мање просрпске странке, које се уз то крвнички отимају око једног те истог бирачког тијела. Све што иза пада Кривокапићеве владе слиједи једноставно, ни у ком случају, не може бити горе. Тим прије што ова влада никако, посебно као влада, није могла дјеловати, јер се бескрајно исцрпљивала у оданости Цркви и Влади Србије, неспособна да у скупштинској већини, насталој изборима од 30. августа прошле

Сав тај на први поглед уједињујући, а de facto разједињујући колоплет мање или више српских странака представља за исте политичке субјекте (ако су субјекти?), више него непремостиво оптерећење за сваке наредне изборе, из простог разлога што се једном освојено и дефинисано српско бирачко тијело не може сувише растезати да би свако добио своју мрвицу. Потписник ових редова, а више је него увјерен да није сам, смјело тврди да никада у будућности такозвани српски блок партија у Црној Гори неће више бити у прилици да барјачи ни тијесном,

а камоли изразитијом изборном побједом. Док се српско бирачко тијело, без обзира на додатне напоре Цркве Србије и Владе у Београду, све више међусобно грчи и сажима, суверенистичка маса бирача, посебно послије насилног устоличења српског митрополита на Цетињу, расте готово геометријском прогресијом.

Не треба заборавити да се једном издушена фашисоидна литијашка хистерија не може, и уз велике напоре и нова уложена средства, лако поновити, да се Цетињски манастир, примјера ради, не може антизаконски отимати од пријестонице која је његов вјековни власник, да вјештачки форсирани протести српских

Упорно сакривајући своју досадашњу евиденцију крштених и вјенчаних, Црква Србије у Црној Гори сваким даном може констатовати изразитије смањивање вјерника, уз несумњив податак да читаве породице у Црној Гори деценијама не биљеже никакву вјерску активност, почев од присуства црквеним обредима у храмовима, до чак и најмањих обичајних обиљежавања црквених празника у домовима. То свакако не значи да се баш сви Црногорци, односно противници Цркве Србије у Црној Гори, недвосмислено могу сврстати у безрезервне присталице Црногорске православне цркве, али су и они који себе сматрају атеистима свакако ближи Црногорској него Цркви Србије.

Белведер, Цетиње

и просрпских странака усмјерени само и искључиво на борбу против ДПС-а не доносе ништа друго него, у најмању руку, нову хомогенизацију суверенистички опредијељене масе. Црна Гора се послије једногодишње црквене диктатуре просто зажељела цивилног друштва, СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

године, направи или уочи баш икакве унутрашње идеолошке разлике по којима би, примјера ради, Демократе биле друкчије од Демократског фронта, или Демократски фронт друкчији од туцета српских партија и партијица, типа Јоковићеве, Даниловићеве или Милачићеве странке. Посебно није лако било уочити икакве идеолошке разлике између, примјера ради, господе Вучуровића или Бечића.

4. септембар 2021.

19. фебруар 2022.

ЗАПИС ИЗ ТЕШКИХ ВРЕМЕНА

односно могућности да у релативном миру почне рјешавати, како трагично заборављено и запостављено питање властитог придруживања Европској унији, тако и елементарног удовољавања властитих социјалних и општеживотних потреба. У том смислу најновије дивљање српске масе, названо протестима тобоже само против ДПС-а, а de facto против сваке могућности партиципирања у власти националних Црногораца и мањинских заједница у Црној Гори, представља једну врсту лабудове пјесме несумњиво одлазеће клеронационалистичке камариле која је некажњено више од године буквално владала Црном Гором. Без обзира на све очекиване мањкавости такозване мањинске владе, као и њено такође очекивано очијукање са српским национализмом, наговјештај цивилног друштва мора само да радује и бар буди наду за повратак у нормалност садашњег добрим дијелом клерикално ишчашеног црногорског друштва. Могућност да се дође до колико толико нормалних прилика у трагично запостављеној и поремећеној просвјетној дјелатности, култури или науци, послије власти која је сву своју енергију концентрисала на скрупулозно избјегавање и симболичног учешћа у власти представника још увијек колико толико већинског народа у Црној Гори – може, уз сву нужну скепсу, само да радује. 

ИЗМЕЂУ РЕДАКА ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ила је то једна од најчуднијих фраза, од оних које збуњују. Ни сада јој не знам право значење. Изговарали су је револуционари или њихови сљедбеници. Али и херетици револуције. И они су имали своје ретке и њихово између. Сјећам се свога оца. Страствени социјалист. Све што се публицира из сувремене повијести и политике чита. Не да чита, гута. А онда, критичка обрада. Ували и мени по коју отпадничку књигу. Да, једна се баш тако и звала. Ја му кажем: Па то ти и није богзнашто. А он ће мени: Кад не знаш читати између редака. Како ти то радиш, питам ја. Па тако и тако, успоређујем, проучавам, анализирам. И ти си нека студентица филозофије. Јеси ли чула за ријеч аналогија? Јесам кажем и за Антикрист. Па онда гдје ти је побогу, дијалектички, критички дух? Гледам га како се подиже и пјени у оној фотељи која је као изрезана из јединственог комада дрвета. Па послије шетка собом у кожним папучама и дугом кућном капуту у боји миша, оперваженог гајтаном. Потпасао се, хода још увијек жустро, али у очима му се назиру сјене. Човјек који се носи с болешћу. Тешком, неизљечивом. Онда одлази у купаоницу, враћа се свјеже почешљан и пита ме брзо: Реци ми молим те, али искрено, јесам ли много пропао? А ја, окрећем све на шалу и кажем: Откуд ти то питање сад, да нијеси кренуо? Уосталом револуционари никад не пропадну. Ма немој, не да се он смести, зар си заборавила неславни крај француских револуција? Или ону двојицу из Октобра, Камењева и Зиновјева, па се притом уздигне на прсте као да ће порасти и цитира Лењина мало забачене главе: Тешка времена, тежак задатак, тешка издаја! А онда, као да смо се договорили, нас двоје у исти глас у исти час узвикнемо: ПРОЛЕТЕРИЈАТ ЋЕ ИПАК ПОБИЈЕДИТИ! Утолико уђе мама с фритулама и каже: Каква је то вика забога, сав пристојан свијет спава а вас двоје зановијетате с револуцијама. Онда се ми, као мало постидимо, али једнако се хватамо приганица јер мислиоци кажу да би филозофирао мораш најприје јести. Пуно је дана прошло од тада. Најприје мајка и ја живимо привремено, у Француској. Ја предајем иначице наших језика интернационали студената. И чини се да не гледам на свијет кроз шкуре, између редака, као мој отац. Само мама, док пажљиво слуша политички есеј на француском радију о актуалној теми арапскога фундаментализма или док чита ону себи лицем тако налик Сузан Зонтаг есеј о Америци и Европи, приупита ме: Јеси ли опазила, ...ма нећу ти рећи ништа, баш ме занима што мислиш. Ја се послије потрудим па се вратим на спорна мјеста у далекометној француској реторици или писању америчке књижевнице, али не нађем ништа зазорно. То значи, ништа што нисам очекивала. Мама, тада већ лагано изнерви-

И ХОЋЕ ЛИ НАС ПОНОВО САСТАЈАТИ ИСТА ПЈЕСМА СА СВАКИМ ДАНОМ ПРОВЕДЕНИМ У ХУМАНИЗМИМА С ЂАВОЉИМ ЛИЦЕМ, НАС КОЈИ СЕ НЕ БЈЕСМО РОДИЛИ КАД СУ СКОНЧАЛИ ВЕЛИКИ И ЗАДЊИ АВАНГАРДНИ ПРОЈЕКТИ? КАД СУ ОСВАНУЛЕ МОГУЋНОСТИ РАЗЛИКА, У ЗАПАЊУЈУЋОЈ РЕТОРИЦИ ПЕДЕСЕТИХ. ИЗМЕЂУ РЕДАКА ИЛИ ИЗМЕЂУ СВЕЗАКА? ПРИВАТНА АРХИВА

позван за тренера Црвене звезде одазвао се и спортски и људски.(Иначе, Црна Гора је колијевка српског ватерпола!) А они су га контра свему томе, из Београда, из истих стопа, прогнали националистичким прозивачким урлицима, називајући га и оним што није...А у ствари јесте!...Он је представник свих различитих а блиских, који здушно живе у Црној Гори иако им скрнаве, од стране српског света, и име и презиме, и домовину и поријекло. Нико није очекивао, а и није јој имало по коме доћ’, да већ националистички заражена министарка спорта, ресорно заштити оно што заступа! Свог високог спортисту и стручњака.За очекивати је било да се бар лидери тог света, који се размилио по Црној Гори, и далеко се казало помиритељи (већина и мањина), макар доćете да у сутон свеколике политичке часности на овим просторима, проциједе заштиту свог грађанина, кад им већ спортиста, који је бранио и њихове боје, није на памети... Па слиједи закључак!? Кога ти и такви да помире, кога да испрате, кога да дочекају и одбране кад су заливени неподношљивом лакоћом скрнављења свега што Црна Гора јесте била, а под одлазећом, а по прилици и долазећом влашћу, не може и не умије бити ништа друго. Све се овђе, по црногорској традицији до овог земана, уплијетало у једно ткиво. А онда се ван традиције крзало, и на крају се расплело и расуло до поруба. Указало се дно до дна. Сви они би, од те феле, да скрпе нову власт. Кидисали су на крпљевине и закрпе а огрезли су у Братиће и браћу по неподношењу до мржње. Такви никога не могу да смијене! Такви могу само да замијене. Такви какви јесу, нијесу за свијет...а и полусвијет им је много! М.Р.Ш. 

ИЛУСТРАЦИЈА Лидија Вукчевић

рана тихо изговара: Измакло ти је круцијално, као и увијек, између редака, круцијално питање. Које мама, рекох већ и ја суморна и уморна од америчких авионских висина и европске понизности. Па лијепо између редака провејава, ту она убаци и једну маркирану ријеч да боље привуче моју позорност, ту дакле провејава једна тако империјалистичка логика човјека који свисока, с висине од толико и толико хиљада долара бруто производа по глави становника, гледа на Стари континент као на нешто инфериорно.

ТИТОВСКИ МОДЕЛ Тек касније ћу прочитати оду Америци коју је Бродски спјевао на новом језику и Новом континенту. И тад нећу моћи заједљиво узвратити о поткупљивости пјесника и пјевача, есејиста и кореографа, фотографа и филозофа. Него једноставно одговарам као и увијек својој мајци тако да своје не дам, а туђе нећу, по титовском моделу политике. Она која осјећа ствари каже како је то могло бити добар модел политичкога владања, али да мишљење итекако укључује опонирање. Не видим ништа зазорно нити ишта непријатељско у томе. Она је неуморна, не непријатељско, него неприхватљиво. Узвраћам јој: немогућа си мама. Ако и јесам, то је само за то да би се постигло могуће. Схваташ ли дијете моје? Овај филозоф на радију још није свршио своју монолошку политичку поему. Замјећујем да му код ријечи LIBERTE некако порасте интонација као у кривуљи која илустрира једнаџбу. Чини ти се, попео се даље од властитога носа, до врхова Алпа. И даље говори споро као да га слушају само странци. И осим мојег писања које се натјече с куцкањима зидног сата или нашим срцима, у кварту и на десетоме кату не чује се ништа. Тих дана био је Рамазан. Чим Сунце зађе, започиње дернек.

А тамо шкуре нису као наше, између редака не пропуштају. Него као хармоника. Кад их једном навучеш или развучеш, мрклина или свјетлина је потпуна. Па ти сад бирај, хоћеш ли пјевати или бунцати у мраку, у знаку илуминираности.

ТАНКОЋУТНОСТИ, СУПТИЛНОСТИ

Ако сам и писала неки есеј о танкоћутности свеједно ћу поново, овај часак на размеђи дана и ноћи, посветити суптилности. Она је неразумљива грубости теоријског језика већ од осамдесетих година XIX стољећа, а посебно, од оловних година XX стољећа. А то је већ богме, поприличан број годиница, лијепа сума за повратак тананостима. Ријеч у мени изазива драгу језу, као кад пролазите запуштеним творничким крајоликом а из пијеска неког отпада расту цвјетни макови. Замећу се с вјетром њихове крхке стабљике већ су искривљене од тешких глава, и наизглед ничем слична црвена боја њихова, с латицама њежним и прокрвљеним као лептировим крилима. И неподношење премјештања ни у какву вазу с водом и у грађански осјећај за ред, љепоту и ништавило. И онај њихов блиједи и тихи протест од којега се спаруше. То вам је питање неке више, непознате и неописиве осјетљивости, ћутилности. Којој ни биолози ни еколози ни револуционари нису ушли у траг. С друге стране збиље као - да се возите у једносмјерној улици обратном њеном страном – суптилност је једна добро, рафинирано развијена стилизација у обрасцима понашања свих тоталитаризама. Присјетите се обвезујућег племства у енглеским и француским освајањима па ћете видјети да нема тог романтичара који их није прихваћао, суптилно или изравно, препустивши се царском загрљају. Једном га је звао занос револуције грађанина а други пута природно право на источне про-

винције. Не чуди ме само Стендалово пристајање на римске и руске наполеонске ватре, његово опијање освајањима и фасцинација талијанским сликарством и дипломатским службама - он је био добро награђен за близину царскога скута, него и Флоберово пристајање на бонапартовске салоне, његово фриволно уживање исмијавањем опћих мјеста и истодобно тражење вјечних Индија од магребских литица до оцеанских валова. Уосталом, није ли можда највећи њемачки романтик у духу Бетовенове прилике написао првобитно своју Ероику баш императору, Наполеону I? Или протурјечна личност Бизмаркова: суптилност његових љубавних писама у управној је пропорцији с безобзирношћу његове политике. Хоћете ли ускоро приспјети на седло вјекова, XIX и XX и на суптилност авангарде? Која је започела једнако субверзивно као и објаве ратова које буду слиједиле? Или само њихови прекиди у којима се калио футуризам и припрема фашизама, црвених и црних, револуција бијелих и црвених, након добро отпјеваних кантилена у зборовима модерниста свих меридијана? И јесу ли авангардне силнице у истој мјери деконструкцијске колико и конструктивистичке, рушилачке колико и етаблирајуће: је ли пуно требало руским емигрантима на Западу од циришких кафеа до њујоршких пабова да етаблирају дадаизам? Или скандинавским краљевским комисијама да у Буњину препознају нобеловца исте године кад је горио Рајхстаг? Цинично речено: је ли случајно што се надреалистички експеримент тако брзо везао за стаљински експеримент, чак и онда кад су толики сликари емигранти исказивали ново на сасвим неконвенционалан, на геометријски или сновит начин? И је ли се збиља мајаковскијевска побуна завршила фингираним, добро организираним “самоубојством”, након спознаје о узалудности пјевања? Промотримо ли начас средњоевропски простор, то поприште скорих и трајних ужаса, али и поприште величанственог дрхтања литературе из слутње логора или њихова искуства. Можемо ли појмити самоискључење умјетника и њихов трагично изостајање свођењем до апсурдног, до чиновника ничега? Не само у Кафкиној појави - јер сва је европска суптилност у могућности да се стварност и сама халуцинантна опише и прикаже субверзивна - већ и у шулцовској тјескоби писања које ће се самодокинути као можда задња ријеч жидовске приче прије њених коначних рјешења. И хоће ли нас поново састајати иста пјесма са сваким даном проведеним у хуманизмима с ђавољим лицем, нас који се не бјесмо родили кад су скончали велики и задњи авангардни пројекти? Кад су освануле могућности разлика, у запањујућој реторици педесетих. Између редака или између свезака? 

19. фебруар 2022.

INTERREGNUM ПРИЈЕ СУДА ИСТОРИЈЕ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

а колико била тачна народна изрека да договор кућу гради, историјски наратив много више пуне они периоди неслагања, конфликата и раздруживања. Управо ти периоди чине историјску науку занимљивом и пријемчивом за истраживање и проучавање. Слично оним стиховима из популарне Бајагине пјесме како би могао да „сними сретне“, али да му то никако није намјера, бројни хроничари из разних епоха људског развоја углавном су бирали да записују ствари и догађаје који су производили нестабилност и сукобе. Због тога данас имамо бројна свједочанства и записе у којима је испричана повијест многих времена несигурности, стрепње, сукоба интереса различитих групација и анимозитета међу њима. Такође, читалачка публика кроз вјекове највише је поклањала пажњу баш овим списима и гутала садржај који је описивао такве догађаје. Ипак, мотив древних писаца и хроничара који су оставили своје записе није био да се свиди или да подилази жељама неке будуће публике, већ да остави свједочанство о смутњи и тешким временима која би задесила неко друштво, како би баш будуће генерације извукле поуке из њих и како им се не би поновиле. Циклична понављања криза и мутних времена прате и неодвојиви су дио историје сваког друштва.

ОНО ШТО ВИДИМО ЈЕ ДА СУ НАМ ДЕФИНИТИВНО ПОДЈЕЛЕ ОДНИЈЕЛЕ ПРЕВАГУ, А КОНФЛИКТ ПРЕРАСТА У СТАЊЕ ДРУШТВА. И ПОРЕД СВИХ, МАКАР ДЕКЛАРАТИВНИХ, ЗАЛАГАЊА УСМЈЕРЕНИХ КА БУДУЋНОСТИ ОВЕ ЗЕМЉЕ, ДОЗВОЛИЛИ СМО ДА НАС НАДЈАЧАЈУ СПОЉНИ УТИЦАЈИ И ПОДЛЕГЛИ СМО КЛЕРИКАЛНИМ УТИЦАЈИМА ТУЂЕ ЦРКВЕ

Борбе за власт, надмоћ и контролу друштвених снага и збивања увијек су резултирале разним сукобима и конфликтима, мањег или већег интензитета. У тим борбама, од стране науке препознато је једно посебно стање друштва које се назива interregnum. Према дефиницији овог појма, постоје два објашњења како једно друштво долази у ово стање. Као прво, interregnum означава стање првобитне заједнице, тачније друштва прије оснивања државе. У њему различите скупине, племена, родови, константно су у борби за превласт над територијом или ресурсима. То је стање које је одликовало период праисторије, али бројни су примјери и у раздобљу историјске епохе. Требали помињати разна племена са оне стране Рајне и Дунава која су се вјековима граничила са Римским царством и као таласи се разбијали о хриди ćеверних граница Царства. Или је доста поменути оно вријеме када је у Црној Гори вла-

дало стање племенске анархије након пада државе Црнојевића. Но, појам interregnum има и своје друго, модерније, значење. Оно значи међувлашће или период када нова власт није преузела функције старе или се није осамосталила у свом постојању. Свако постојање interregnuma прати период кризе, смутње и безвлашћа. Кроз историју постоји велики број примјера овог стања. Још од пропасти првог Акадског царства у Месопотамији, на самим почецима писане историје, до кризних периода којима су се завршавале епохе фараонског Египта, стање interregnuma обиљежавало је епоху Старог вијека. Још бољи примјери међувлашћа долазе нам из историје древног Рима, у њиховим бројним грађанским ратовима. Велике нестабилности и кризе пратиле су оба римска тријумвирата, обиљежена са убиством једног Јулија Цезара или трагичном смрћу Марка Антонија и Клеопатре. Ипак, Рим се из свега тога издигао још јачи

и чвршћи и као Царство, под палицом Октавијана Августа наставио своје постојање и експанзију. Мађутим, појам interregnuma највише се у историји везује за Средни вијек и Свето римско царство њемачке народности. Наиме, пропашћу и гашењем династије Хоенштауфена, која је успоставила Царство, долази период борбе за превласт међу њемачким кнежевима и присвајање царских регалија. Како је, типично за феудално уређење, дошло до стагнирања чврсте царске власти, господари разних покрајина полако су осамостаљивали своје посједе и јачали у односу на централну власт. Interregnum који је настао по смрти посљедњег Хоенфтауфена, Ричарда Корнволског, испуњен је сукобом њемачких кнежева око власти. Коначно, конфликт, који је пријетио да уруши Царство, ријешен је избором Рудолфа Хабзбуршког за цара, најслабијег од свих претендената. Иако се у датом моменту чинило да је његов избор само прелазно рјешење, испоставило се да је Рудолф утемељивач једне од најдуговјечнијих европских династија која је владала све до 1918. године. На овај начин појам interregnumа ушао је у историју. Многе друге ситуације у разним државама имале су сличне ситуације или периоде, али овај примјер Светог

римског царства остаје најпознатији. Од постојања interregnumа ни ми нијесмо били поштеђени. Након пада феудалне државе Црнојевића до успостављања модерних институција власти под Његошем, црногорски народ је живио у некој врсти interregnumа скоро три и по вијека. Једна мали примјер међувлашћа имамо и по завршетку Другог свјетског рата, када нове револуционарне власти још нијесу устоличене на прави начин и кроз уставне промјене озакониле свој систем владавине. Да ли се тренутно налазимо у стању interregnumа показаће вријеме и суд историје. Оно што видимо је да су нам дефинитивно подјеле однијеле превагу, а конфликт прераста у стање друштва. И поред свих, макар декларативних, залагања усмјерених ка будућности ове земље, дозволили смо да нас надјачају спољни утицаји и подлегли смо клерикалним утицајима туђе цркве. Коначно све то нас је довело до стања које највише сличи interregnumu, у ком, опет да употријебим Владику Рада, „великаши проклете им душе...“, битка за власт и личне амбиције постају доминантни фактори. Док је једна влада пала, а друга није још ćела, остаје нам само смутно вријеме у коме очигледно свако бива препуштен себи и тражи сатисфакцију својим потребама. До сада, историјски примјери нас уче, да из сваког стања interregnumа људи су успијевали да изнађу рјешење и створе нови квалитет. Зато нам остаје само да чекамо расплет. 

ЦРТИЦА О МАРТИНУ ИЗ ПОСРАЊА

БРИШИТЕ, АЛИ С НАШИМ П

осрање је лијепо село, иако се то по називу не би рекло. Смјештено на сунчаној страни, поред велике воде. Одавно овдје до сваке куће стиже асфалт. Посрањци важе за сналажљиве и вриједно домаћине. Колико су превазишли простор на којем живе свједочи довољно то да ће на упит од стране било ког и на било ком мјесту, на питање одакле су с поносом одговорити: Ми смо из Посрања, или ми смо Посрањци. Назив свог села мјештани дугују дједу, тренутно најпознатијем Посрањцу, Мартину. Његов дјед такође се звао Мартин. Родио се још у 19. вијеку, имао дуг и необичан живот и као његов унук Мартин, такође је био најугледнији мјештанин села. Мартин, дјед Мартинов, био је оштроуман и напредан човјек. Био је иновативан и лако је усвајао оно што је сматрао напредним. Прелазак из 19. у 20 вијек обиљежиле су многе новине, а међу њима је била и изградња пољског wc који више није могао бити дио куће. За оне који нијесу практиковали да имају wc, то је тек био револуционарни напредак. И одиста се догађала својеврсна социјална револуција. Ко год је држао до себе више није могао да сере у сред куће, по путу, иза шљиве, поред потока или било гдје друго изузев пољског wc. Е ту се Мартин специјализовао. За разлику од осталих мајстора тог времена, Мартин је изградњи wc прилазио студиозније неголи изградњи куће.

Такође, знао је и да остави утисак озбиљног човјека са необоривим аргументима. ,,Ти такав домаћин да немаш ћенифу како треба. Ти си јуначка и угледна кућа, ти то просто мораш да имаш. Шта би ти преци рекли?“ Након ових Мартинових ријечи газда домаћинства би закључио да нема друге већ да се прави wc. Али ту не би био крај. Мартин би одређивао и мјесто и положај за wc. Дакле, ћенифа не смије бити преблизо да не ,,мирише“ под пенџер, али не смије бити предалеко, јер са свим се човјек лакше носи осим са властитом гузицом. Када би договорио удаљеност, онда би Мартин добро истражио да ли је у питању осојна или сунчана страна. ,,Ћенифа мора бити на сунчану страну. Лако ти је, мој домаћине, љети, али нећеш да сереш само љети него цијели живот“. И то би било то. Гдје ти Мартин лоцира wc, ту је. И сви су били задовољни. Мартин је стекао велики углед и капитал. И оставио важну поруку потомству: ,,За посао је најважније да имаш добру причу да убиједиш људе. Послије је лако“. Његов унук Мартин се управо спремао за нови подухват. Једној политичкој странци се спремао да понуди своју услугу. У централи странке су се чудили шта ће код њих неко ко се бави производњом тоалет-папира, али како је упорно наваљивао

на крају су одлучили да га приме. Мартин из Посрања је био самоувјерен човјек као и његов дјед. Паркирао је своје најбоље ауто на којем је била исписана реклама: ,,Бришите се њежно и лако - Мартин тоалет папири“. Унутра је био цијели страначки штаб једне од најјачих партија у Црној Гори. Овај пут су жељели да побиједе по сваку цијену и нијесу били расположени за типа који се бави производњом тоалет папира. Али чим се на вратима појавио висок, насмијан и самоувјерен човјек, буквално су одједном били омађијани с њим.

,,Радили сте све, пробали све, упаљаче, оловке, билборде, роковнике, матраке, вазда на корак до побједе и онда прц, ништа? Је ли тако, јесте“ - бриљирао је Мартин. Е, ја вам нудим револуцију. Производњу тоалет папира на којој ће бити страначка застава и на њој порука: Бришите, али с нашим. Такође бих убацио и слоган: С нашим, лакше се брише, а убацио бих и: С нашим је њежније. Шокирани, задивљени и омађијани у исто вријеме, у штабу су прихватили. Убрзо је погон у Мартиновој породичној кући радио у три смјене. И одиста, гласачи су сада већ и куповали страначки тоалет-папир презирући остале. Убрзо је Мартин добио понуде и од осталих странака у Црној Гори: грађанске, националне, зелене партије, независни кандидати, сви су хтјели тоалет папир у својој страначкој застави и наравно са слоганом који би Мартин смислио.

А Мартин је добро знао да за народ порука мора бити глупа и кратка јер се једина та прима у мозак. Тако је Мартин из Посрања смислио већину изборних слогана те изборне године: Бришемо се заједно, Док се бришемо мислимо на вас, Чисти и обрисани. Избори су прошли. Мартин из Посрања је у трагању за новим бизнисом. Што се тиче обичног народа најприкладнија парола би била “Џабе сте брисали”. Али народ, глуп и самољубив, то никада није нити ће признати. Уосталом, које је још када у животу казао: Ја се уср’ о. А опет док не схватимо да смо усрани до за врат нема нам изласка из ове ћенифе која “мирише”. Толико “мирише” да су њом почели да се баве на озбиљним адресама. Сва је прилика да ће неко са стране да дође и да нам грубо и заповједнички једноставно нареди: Доста срања!!! 

Getty Images / fox8.com

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

ДОК НЕ СХВАТИМО ДА СМО УСРАНИ ДО ЗА ВРАТ НЕМА НАМ ИЗЛАСКА ИЗ ОВЕ ЋЕНИФЕ КОЈА ,,МИРИШЕ“. ТОЛИКО ,,МИРИШЕ“ ДА СУ ЊОМ ПОЧЕЛИ ДА СЕ БАВЕ НА ОЗБИЉНИМ АДРЕСАМА. СВА ЈЕ ПРИЛИКА ДА ЋЕ НЕКО СА СТРАНЕ ДА ДОЂЕ И ДА НАМ ГРУБО И ЗАПОВЈЕДНИЧКИ ЈЕДНОСТАВНО НАРЕДИ: ДОСТА СРАЊА!!!

19. фебруар 2022.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

лобода народу, смрт фашизму - или смрт народу, слобода фашизму! Или живио народ фашистички. Или „пучина је стока једна грдна, добре душе кад јој ребра пучу“... Или ко је гори, сад је доли, а ко гори, доли остаје... Све је написано, и све је већ виђено, али из написаног или виђеног не научисмо ништа. Ја сам само научила, да народ нијесам, јер иза интереса народа, често се крије фашизам. Али да би народ био слободног ума, народ треба едуковати. У недјељи која је прошла и која је обиљежена низом турбулентних догађаја, одгледах, са великим закашњењем, у односу на један дио народа, Нетфликсову серију „Сексуално образовање“. И из те серије сам научила да народ, онај најгори, тинејџерски, може да буде племенит, драг, мудар ако је образован да разумије, да разговара и није неважно а суптилно је спроведено - да прихвати свој идентитет, и поштује туђи. Јер како говоре, да би волио друге, мораш завољети себе. У два дана одгледала сам све сезоне, са пуном пажњом, уз пуно смијања, понеком сузом и тренутним заборавом - на оно гдје сам и оно о припадању. И да закључим, моја култура живљења је ближа овој (коју спроводе протагонисти) из поменуте серије, у односу на све наслове актуелне збиље. Јер ја волим свој идентитет, и онда сам способна да прихватим друге. Иако је серија са „срамотним“ називом спроведена тако да постоји емпатија и са антагонистом и са протагонистом. А у цитатима из прошлости, могу да поменем и онај „све се човјек гледа са човјеком, гледа мајмун себе у зрцало“, док зрцало нијесмо прогласили туђом кованицом и превели је као огледало. Јер, све је могуће. И на нивоу смо измишљене средње школе Мордејл, у којој се

Златко ПАКОВИЋ

опић је не само један од најомиљенијих него и, несумњиво, један од најбескомпромиснијих наших писаца свог доба. Отварао је увек први горуће, трагичне теме у друштву и о њима писао без зазора, луцидно, јетко и духовито. Од реалистичног приказа братоубилачке борбе током Другог светског рата, у романима „Пролом“ и „Глуви барут“, преко критике покондирености врха Комунистичке партије, у „Јеретичкој причи“, до пораза сопствених идеала у стварности, што је описао дирљиво у последњим приповеткама књиге „Башта сљезове боје“, Бранко Ћопић – излажући се јавним осудама с највише инстанце власти – развио је аутентичну, данас недовољно истицану, поетику отпора у југословенској књижевности. Мало је ко у нашој књижевности тако храбро и лепо као Бранко Ћопић одговорио својим делом и животом на питање: шта је писцу чинити у свом времену? Бранко је, то се ретко помиње, дипломирао педагогију. Оно што се добро зна и увек истиче, јесте да је био и дечји писац. Једном речју, био је педагог. Био је Бранко комуниста. Постао је то још у Учитељској школи у Сарајеву, као омладинац. Због тога је из те школе два пута исписиван, да је сврши другде. Дакле, као ученик, припадајући

ПРАВОСЛАВЉЕ И „ЕВРОПА САД“ ПАД ВЛАДЕ НИЈЕ НИШТА СТРАШНО, У ИСТОРИЈИ НЕМАЊИЋА, СИНОВИ СУ УБИЈАЛИ ОЧЕВЕ И БРАЋУ, А МАЈКЕ СУ ТОЛИКО НЕБИТНЕ ДА ИХ И ДАЉЕ УБИЈАМО БЕЗ ПОСЉЕДИЦА. ЈЕР СВАКА ЖЕНА, АКО ЈЕ ПО ПРАВИЛИМА СЛУЖБЕ, МОРА ДА БУДЕ МАЈКА И УДАТА, СЕМ АКО НИЈЕ МИНИСТАРКА. НЕ ПЕЖОРАТИВНО И КРИТИЧКИ КАО КОД НУШИЋА, НЕГО У СКЛАДУ СА, ПО ЊИХОВОМ, БОГОУГОДНИМ ПОСТУЛАТИМА

не зна „ко кога“ ал’ без икога да помогне људима. Sex education је духовота серија о потреби за разумијевањем. А томе се учимо у средњој школи. Ненаметљиво. У великим културама или у моћним демократским традицијама. И шта још можемо да научимо из серије, која има ознаку преко 16 година, јер тим ознакама сада робујемо сви, да смо сви некада рањиви попут тинејџера. А то да ли ћемо бити фашисти или не, дефинишемо и одрастањем, у којем ако останемо недорасли, и неодговорни, кријемо се иза народа или ауторитета. Јер народ је мисаона именица или збирна на коју мени некада закуца срце, од поноса, а некада се од исте уплашим. И ако се народ води, морамо да освијестимо да је разнолик и да нађемо заједничку категорију у којој повећање плата не може да се зове ,,Европа сад“, јер то није категорија то је демагогија, јер они којима се слоганом ,,Европа сад“ обраћају не воле Европу, и гледају како да покрију рачуне, тако да је Европа за наше народе, у оном што по флоскули представља мисаона именица. Али све се некада чини као борба за управника средње школе без сексуалног одгоја, у тренутку када хоће

ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАНА БОЖОВИЋ

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

или су хтјели да нам уведу вјеронауку. Јер ако смо Европа сад, никако нијесмо сви православни, и најбољи другари од наше браће, поред православних су Кинези, који никако нијесу православни, и ето нас у хаосу. А Каин је мрзио Авеља, и опет се пона-

вљам, она која је хтјела плод са дрвета знања, добра и зла, прогнана је из раја. Али ако неко то протумачи на вјеронауци немам ништа против, јер смо за грађанско образовање апсолутно неспремни. Јер да јесмо знали би сљедеће, пад владе није

ништа страшно, у историји Немањића, синови су убијали очеве и браћу, а мајке су толико небитне да их и даље убијамо без посљедица. Јер свака жена, ако је по правилима службе, мора да буде мајка и удата, сем ако није министарка. Не пежоративно и критички као код Нушића, него у складу са, по њиховом, богоугодним постулатима. Још увијек као у свијетлој традицији нико никог није убио, иако смо сви помало слијепи. И пуни страхова. Које прикривамо народом, којем „пучу ребра“. И уз „православље“ и уз Европу сад, ако занемаримо чињеницу да у Црној Гори живи велики проценат и неправославних, и атеиста, које не пребројавамо кроз емотивно-сексуалне постотке. Јер се надам да је у препричаваним сусретима било и мало емоција. Разумијевања није, јер се о томе тако не говори. Емотивне везе региструјемо по људском, а не по националности. Од друге боје коже смо далеко. Симпатично, као драмски материјал или предложак. Док чекамо расплет, на који, а то се учи још у тинејџерским данима, морамо да утичемо. И ми који „нијесмо народ“, а јесмо народ, и којем је нужно да Европу види не као демагогију, него као конкретну могућност да се лакше функционише, а свима нам је неопходан функционалан преговарач и сва она поглавља са којима смо добрано успорили. А свом народу препоручујем и поменуту серију, већ је традиционална по освојеном успјеху, иако у наслову исте постоје двије срамотне ријечи, од којих она која више изазива агресију од прве је латинска и зове се едукација. Ко год да дође, мора да прихвати одговорност и позабави се овом другом туђом ријечи, чије је поријекло старије од термина народ. Као и секс додуше, али наши народи, на малом простору, никако да постигну ни допунске часове. На било коју тему. 

СЈЕЋАЊЕ БЕЗ ПОВОДА: БРАНКО ЋОПИЋ

ПЕДАГОГ ОТПОРА МАЛО ЈЕ КО У НАШОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ТАКО ХРАБРО И ЛИЈЕПО КАО БРАНКО ЋОПИЋ ОДГОВОРИО СВОЈИМ ДЈЕЛОМ И ЖИВОТОМ НА ПИТАЊЕ: ШТА ЈЕ ПИСЦУ ЧИНИТИ У СВОМ ВРЕМЕНУ?

омладини слободарског покрета проскрибоване партије, која се борила за права потлачених и за промену друштвене збиље на принципима хуманизма, био је педагог својим наставницима. По нацистичкој окупацији Југославије у Другом светском рату, Ћопић је пружио отпор окупатору као првоборац у партизанској војсци. Била је то педагогија у пракси. По ослобођењу земље, Бранко Ћопић је почео да пише и сатиричну прозу, критикујући бахаћење власти и ригидност бирократије. Због тога је, како смо на почетку већ рекли, укорен с највишег државног и партијског места. Није устукнуо. Била је то педагогија истинског интелектуалца. Педагогија отпора. Осамдесетих година, увиђајући да код нас све утицајнији постају гласови поражене стране у Другом светском рату, да друштвену сцену све више заузимају националисти и они који о идеалима социјализма говоре само из

опортунизма, без икаквих уверења, да се на сцену, наиме, све више успињу поборници четништва и усташтва, да су заговорници капитализма и приватног власништва све моћнији и моћнији, стари је педагог, писац за омладину и револуционар, извршио самоубиство: готово ритуално, као перформанс који се не може репризирати. Био је то педагошки перформанце par excellence, перформанс једног старца који је са својим идеалима остао сам, без иједног саборца у животу. Последњи партизан, последњи социјалиста, последњи Југословен, последњи педагог без омладине. „Никог није брига што је очигледно да се наша лепа земља растаче. Ја то не могу да поднесем и нећу више да чекам ту смрт“, рекао је Бранко и предухитрио смрт југословенске федерације, коју је градио, и растакање југославенске културе, којој је припадао. Био је то самурајски педагошки потез, над којим остају најлепше

васпитне речи поетике отпора: Леп је погреб кад идеали сахрањују свог човека. Ружан је погреб кад човек сахрањује своје идеале. Бранко Ћопић се први суочио с нашом садашњицом, пре но што је наступила, с онима који је данас одређују (пре но што су дошли на власт и до моћи) – док су надирали. Назвао их је „црним коњаницима“, „тамним џелатима“, у дивној својој посвети књиге „Башта сљезове боје“ Зији Диздаревићу, своме другу, којег су усташе убиле у логору Јасеновац 1942. године. Пише Бранко своме мртвом другу у својој црној слутњи овако: „Видим неку ноћ, прохладну, са звијездама од леда, кроз коју ме одводе незнано куд. Ко су ти тамни џелати у људском лику? Јесу ли слични онима који су тебе одвели? Или браћа оних пред којима је отишао Горан? Зар то нису тамне Кикићеве убице?“ Данас су управо убице Ивана Горана Ковачића, Хасана Кикића и Зије Диздаревића добиле право да одређују шта је уљудно и политички пробитачно. Они сахрањују идеале, да би узурпирали јавно добро. Педагози покорности. Чујем зато да Бранко говори: „Ја сам и убијајући се, док сам падао с мо-

ста на бетон, у последњим тренуцима горчине свог живота, тужећи за идеалима које други газе, и за стварношћу, на њима грађеној, коју сад силују, био слободан човек и могао сам осетити љубав; волео сам своје идеале као своје другове, које су због тих идеала убили најгори међу људима. А ви, можете ли ви да осетите данас тако снажну љубав која живот мења из основа? Ви који васпитавате генерације да никад не буду способне да се за идеале и угрожене праведнике жртвују? Љубав не може бити опортунизам. Љубав је увек у отпору. А ви, имате ли отпора, имате ли пријатеља? Уместо пријатеља, вама су партнери. Уместо љубавника, вама су партнери. Уместо братства, сад је партнерство. Уместо социјализма, капитализам. Уместо антифашизма, сад су мера Анте Павелић и Милан Недић, Дража Михаиловић, Мустафа Бусулаџић и Аћиф Ефендија. Умножавају се ноћни и дневни вампири, мрке убице с људским лицем, умножавају се и роте у овом стешњеном свету, и уносе у њега своју хладну језу. Али, знајте, још није искована сабља која може сећи наше насмејане зоре!“ (извор: https://www.danas.rs/ kolumna/zlatko-pakovic/brankocopic-secanje-bez-povoda/ ) 

19. фебруар 2022.

КАД НЕПРАВДА ЗАГОСПОДАРИ

ешко је замислити да једна нетрадиционална црква, као што је СПЦ у Црној Гори, створена тек 1920. године декретом краља Александра Карађорђевића, може више од вијека правити екстремне националистичке проблеме. Но кад неправда загосподари, од оних који то раде у име Божије, у сваком вјернику који критички промишља јавља се борба против неправде. Тако су наши преци, који су и изабрали свештенички позив, покушали да зауставе и исправе велику историјску неправду од стране СПЦ, још давне 1945. године. Скупштина православног свештенства Црне Горе одржала се 14. и 15. јуна 1945. године у Никшићу. На истој је донијета резолуција са пет тачака коју је потписало свих 78 свештеника који су присуствовали. Резолуција гласи: „1) Црногорско свештенство вјерно Св. Јеванђељу, канонима, догматима своје цркве, вјерским и националним традицијама народа свештенства, славних владика из разних племена и владика Петровића, завјетује се да ће чувати крвљу стечене тековине током ослободилачког рата и брисати из својих редова све оне који су се окаљали и огријешили о наше светиње. Да ће се борити до посљедње капи крви против свих оних који буду покушали да дирају у тековине наше борбе. У циљу учвршћивања ових тековина, а у вези демократског уређења кроз које је црногорски народ добио правилно рјешење националног питања, мишљења смо да је нужна потреба да се организује православна црква у Југославији у којој ће бити равноправни сви православни без обзира на националну припадност. 2) Ради оздрављења црквеног живота у Црној Гори, гдје нема архијереја нити администратора, јер митрополит Јосиф, који је нама наметнут за администратора, а кога не прима његова паства скопске митрополије због противнародног рада, то тражимо да се постави за администратора наше епархије епископ Емили-

У ИМЕ БОЖИЈЕ НАШИ ПРЕЦИ, КОЈИ СУ И ИЗАБРАЛИ СВЕШТЕНИЧКИ ПОЗИВ, ПОКУШАЛИ СУ ДА ЗАУСТАВЕ И ИСПРАВЕ ВЕЛИКУ ИСТОРИЈСКУ НЕПРАВДУ ОД СТРАНЕ СПЦ, ЈОШ ДАВНЕ 1945. ГОДИНЕ. ДОНИЈЕТА ЈЕ РЕЗОЛУЦИЈА СА ПЕТ ТАЧАКА КОЈУ ЈЕ ПОТПИСАЛО СВИХ 78 СВЕШТЕНИКА

јан, који се није својим радом у току окупације и току ослободилачког рата огријешио о националне и вјерске интересе. Како не постоји стварно архијерејски намјесник ни црквени суд у нашој епархији, то основано привремено свештеничко удружење, којем стављамо у дужност да предложи једно свештено лице из наше средине за архијерејског замјеника, који ће са њим у споразуму са администратором, уколико то буде епископ Емилијан, оживјети црквени живот у Црној Гори, успоставити искрене односе са нашим државним властима и са њима сарађивати на обнови и изградњи наше домовине, чувајући тековине наше народноослободилачке борбе. 3) Како свештенство у Црној Гори не прима плату, а економско стање усљед рата је слабо базирајући се на пуно право пристојне награде као што то имају и чиновници других сталежа, стављамо на дужност свештеничкој управи да затражи од државних власти материјалну помоћ свештеницима, који својим радом то заслужују до коначног рјешења односа између цркве и државе. 4) Да се свештеничко удружење повеже са осталим свештеничким удружењима на територији демократске федеративне Југославије и даде иницијативу за сазивање свештеничке скупштине свих православних свештеника у Југославији на којој би се основало централно свештеничко удружење, а које би имало задатак да хитно регулише положај православне цркве у нашој земљи, регулише односе између демократске федеративне Југославије и наше православне цркве, пошто до данас то није учинио Синод српске цркве, чиме је наше родољубиво свештенство и нашу цркву довео у положај који не припада народ-

ПРИВАТНА АРХИВА

ТИЈАНА ЛОПИЧИЋ

Резолуција коју су потписали свештеници

Побједа, 24. јун 1945.

номе свештенству, које се са својим народом борило против окупатора и издајника за слободу свога народа. Тако држање Светог синода наше цркве, сматрамо да не одговара интересима народа

и св. цркве, јер се преко цркве не могу спроводити никакве па ни њихове велике српске шовинистичке идеје. 5) Жеља је црногорског свештенства да преко свог удружења, а ово

преко будућег Централног православног свештеничког удружења, дође до демократског црквеног удружења, тако да се измијени Закон и Устав Српске православне цркве, како би се дало право народу и свештенству да директно учествује у избору свих црквених представника“. На основу наведене резолуције долазимо до закључка, да је СПЦ увијек радила противно интересу црногорског народа. Преко цркве су настојали да спроведу, како и у резолуцији црногорски свештеници наводе: „њихове велике српске шовинистичке идеје“. Но питање цркве ни данас није ријешено. Поред тога што су нелегално и нелегитимно укинули аутокефалну ЦПЦ, постављали су њихове митрополите. Иако, Свети Петар Цетињски још 1813. године јасно каже: „Митрополит је природни Црногорац, као што су и први митрополити и не може у Црну Гору бити митрополит странац, нако родни Црногорац из првијех црногорскијех фамилија“. Подсјетићемо се да су и српски војници 1918. године покушали да закопају моште црногорских светитеља. Будући да нијесу успјели направили су 3 ковчега са именима: Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког и црногорске круне. Закопавши ковчеге уз церемонију налик опелу, симболично су доказали да је Црна Гора окупирана и анексирана од Србије. Избрисали су: државу, национални идентитет, цркву... Данас оваква СПЦ присваја и посрбљује црногорске светитеље, а прикрива истину да су све до 1996. године у њиховим црквеним календарима били обиљежени црном бојом, што није својствено за светитеље. На крају, можемо поштовати наше претке и чувати њихове „крвљу стечене тековине“. Демократским средствима наставити ‚свети рат’ који су започели још 1918. године дио црногорских свештеника против окупаторске СПЦ. Та црква и данас тежи да буде изнад Устава Црне Горе, и да легализује историјску крађу црногорских светиња и гробља. Или, пак, можемо бити запамћени као Саво Фатић који је 1918. године рекао: „Ми више нијесмо Црногорци него Срби“. Избор је на Вама, а „част и брука живе довијека“. 

ОБЈАВЉЕН ЗБОРНИК РАДОВА О АНТИЧКОЈ БУДВИ ДУШАН МЕДИН

ослије више од осам деценија од открића остатака античких некропола, илирско-хеленистичке и римске, на простору хотела „Авала“ крај Старог града – објављен је први зборник научних радова посвећен овом вишеслојном локалитету, чији културни и историјски значај умногоме превазилази локални контекст и сврстава га међу важније градове Старог Медитерана. Књига „Античка Будва: Зборник радова с Међународног мултидисциплинарног научног симпозијума по позиву одржаног у Будви 28-30. новембра 2018. године“, коју је новембра 2021. објавила ЈУ Музеји и галерије Будве – након три године рада и низа искушења угледала је свјетлост дана. Публикације овог типа одавно су нам биле потребне, тим прије што од времена открића некропола до данас обимна материјална заоставштина античке Будве, али и писани извори који се на њу односе, с истим интензитетом интригирају машту, не само изучавалаца с простора бив-

ЧИТАЊЕ ПРОШЛОСТИ ше Југославије већ и оних знатно шире. Но, ваља подсјетити да је и досад овој проблематици посвећивана пажња: написано је на десетине научних, стручних и популарних радова, те неколико посебних издања, од којих су многи цитирани на страницама књиге. Међу њима се обимом и садржајношћу издваја монографија „Античка Будва: некрополе: истраживања 1980–1981“ др Чедомира Марковића (Подгорица, 2012), руководиоца систематских археолошких истраживања реализованих приликом обнове града након земљотреса 1979, која је ауторима текстова у зборнику неријетко била основа за даљу научну надградњу – ново читање прошлости и баштине античке Будве. То ново читање претходно је представљено на симпозијуму „Античка Будва“ у Модерној галерији „Јован Јово Ивановић“ (ЈУ Музеји и галерије Будве) новембра 2018. поводом обиљежавања двије важне обљетнице – осам декада од

открића некропола и петнаест година од оснивања Музеја града Будве. На том првом научном скупу посвећеном античкој Будви 29 учесника из разних културних, научних и просвјетних институција Црне Горе, Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Аустрије, Италије и Аустралије саопштило је укупно 25 реферата. Њихови радови били су утемељени на теоријским и методолошким полазиштима различитих наука, дисциплина и дјелатности, превасходно археологије, али и епиграфике, историје, историје умјетности, херитологије, музеологије, архитектуре и конзервације, ширећи спектар знања о датој тематици и отварајући бројна нова питања на која тек треба пронаћи одговоре. У овом зборнику објављено је 19 радова 23 аутора, афирмисаних у проучавању антике источне обале Јадрана и Балкана: проф. др Аднан Каљанац (Филозофски факултет, Сарајево), др Ми-

лијан Димитријевић (Универзитет у Сиднеју), доц. др Зорица Кузмановић (Филозофски факултет, Београд), доц. др Луцијана Шешељ (Филозофски факултет, Ријека), др Марина Угарковић (Институт за археологију, Загреб) и др Алис Валднер (Аустријски археолошки институт, Беч), Вера Крстић (Народни музеј у Београду), проф. др Мирослав Вујовић (Филозофски факултет, Београд), проф. др Мартина Блечић Кавур (Факултет за хуманистичке студије, Копар), проф. др Ирена Лазар (Факултет за хуманистичке студије, Копар), Нина Гостински, МА, и Ања Бертол Стипетић и МА (Археолошки музеј у Загребу), доц. др Јелена Цвијетић (Филозофски факултет, Београд), мр Бруно Бијађија (Дубровачки музеји), мр Младен Загарчанин (ЈП Културни центар Бар), Стефан Новаковић, МА (Београд), мр Вилма Ковачевић (Котор), мр Гордана Каровић (Музеј науке и технике, Београд), мр Маја Франковић, Душан Мак-

симовић и Дуња Давидовић Гњатовић (Централни институт за конзервацију, Београд), мр Добрила Влаховић (Министарство културе Црне Горе, Цетиње), и Катарина Јовић, МА (Филозофски факултет, Београд). Ови радови чине централни дио књиге, а претходе им говори с отварања Симпозијума мр Луције Ђурашковић, Драгана Краповића, Александра Богдановића и проф. др Александра Чиликова. На крају је „Додатак“ с радом Александре Фабер из Загреба, посвећен резултатима ископавања будванских некропола на којима је учествовала педесетих година XX вијека, којима је руководио Дује Рендић-Миочевић, истакнути археолог из Сплита. Са жељом да књига подстакне савременике и будуће генерације да наставе с истраживањем и објављивањем будванске прошлости и баштине, овај зборник, уз дужну благодарност, посвећен је свима који су ископавали, проучавали и писали о античкој Будви. 

19. фебруар 2022.

СВЕ ЗА СЛОБОДУ И НЕЗАВИСНОСТ ПРЕГНУЋЕ ЗА ЦРНУ ГОРУ (1918-1929)

ротив групе 14 црногорских устаника и зеленаша са Љуботиња и Метериза (Ријечка нахија, околина Цетиња) вођен је исљедни кривични поступак током 1919. и 1920. године, под оптужбом Окружног начелства Краљевине СХС на Цетињу да су учествовали као помагачи („јатаци“) устаничке акције („одметничког покрета“), коју и кога је предводио устанички вођа командир Крсто Зрнов Поповић, након доласка, Петровдана 1919. године, његове експедиције из Италије, састављене од 130 официра и војника.

Ту експедицију послали су у Црну Гору: црногорска Влада и двор из Француске и Команда црногорских трупа у Гаети (Италија), ради подизања народа на устанак, односно, на оружану ослободилачку борбу Црногораца великосрпске окупације и насилне анексије Црне Горе и против правног и политичког система КСХС и њеног бесправног, насилничког и освајачког режима крви и пепела, наметнутог на подручју Црне Горе. Окупационе власти су, тада, тврдиле да су се устаничким трупама придружили као помагачи 15 лица из ријечких села - Прекорнице (Љуботиња) и Метериза и одлучиле су да их хапсе и кривично гоне и процесуирају. Кривични процес, окупационих власти прогон њихов, је трајао више од једне године. Отпочео је 1. августа 1919. године, а завршио се 29. септембра 1920. године судском одлуком о прекиду истражног кривичног поступка, којом су оптужени оглашени невинима. Наиме, цетињском Окружном суду КСХС, с позивом на норме Кривичног законика Књажевине Црне Горе (из 1906. што је био правни и стварни парадокс!) Окружно начелство КСХС-Цетиње поднијело је и процесуирало на даљи поступак двије тужбе: 1. августа 1919. године (број 7833) и 9. августа 1919. године (пов. број 589), којима оптужује црногорске родољубе: Ника Илијина Вучковића, Пера Николина Вучковића, Блажа Јокова Вучковића, Ђура Перова Вучковића, Васа Митрова Бановића, Марка Николина Бановића, Илију Милова Бановића, Марка М. Пејаковића, Ника М. Дрецуна, Андрију М. Дрецуна, Шпира Шоћа, Мила Маркишића, (сви су из Љуботиња), те: Сава Николина Вујановића и Луку Јокова Вујановића с Метериза, квалификујући поменута лица да су кривци зато што су јатаковали црногорским „одметницима“, како их је режим клеветао, а они нијесу били одметници, него патриоте и борци за тада погажено и отето ПРАВО, ЧАСТ И СЛОБОДУ ЦРНЕ ГОРЕ.

КАЗНА ЗА ОДМЕТНИКЕ Среско начелство са Ријеке Црнојевића неколицину од поменутих лица је теретило да су починили кривично дјело из члана 92 Кривичног законика, а неке је оптужило да су починили кривично дјело из члана 93 КЗ. Оптужује их да су починили кривична дјела „противстајања властима“, односно, да су починиоци дјела „против закона, власти и јавног поретка“, које је нормирао као такве и за њих предвидио казне Кривични законик Црне Горе из 1906. године. Евидентни су политички разлози и мотиви у оптужби против

ИСТАКНУТИ ЦРНОГОРСКИ УСТАНИЧКИ И КОМИТСКИ КОМАНДАНТИ ИСТАКЛИ СУ У ЈЕДНОМ ДОКУМЕНТУ И ОВО: „УБИЈЕЂЕНИ У УСПЈЕХ НАШЕ ПРАВЕДНЕ СТВАРИ, ГОРОСТАСНО ЦИЈЕНЕЋИ: ДА ЈЕ ЧАСТ, СЛОБОДА И НЕЗАВИСНОСТ НАШЕ ДОМОВИНЕ ИЗНАД СВЕГА. ОД ТЕ ИДЕЈЕ САМО НАС СМРТ РАСТАВИТИ МОЖЕ И НИШТА ДРУГО; ЗА ТУ ИДЕЈУ БОРИМО СЕ НЕПРЕСТАНО“ поменутих лица, што илуструје и њихова идеолошко-политичка припадност зеленашком државотворном устаничком покрету и њихово судјеловање у Божићном устанку црногорског народа јануара 1919. године. Један дио оптужених (Нико Илијин Вучковић, барјактар Перо Николин Вучковић) су након слома Божићног устанка ухапшени и утамничени у подгоричкој „Јусовачи“. Група наведених Ријечана се, према оптужби среског начелства, прикључила „одметничкој акцији“ у смислу подршке (помагања, јатаковања), због чега је ухапшена, притворена и над њом отворена и спроведена кривична истрага. Идеолошко-политички државотворни програм, кохерентно ставу црногорске Владе Јована С. Пламенца и двора краља Николе у егзилу, истакли су и вође црногорског устанка и комитског покрета, у више прогласа, представки меморандума и других докумената, а они се у суштини своде на један циљ, за који се жртвују: а то је борба за слободну и суверену Црну Гору. Група истакнутих комитских вођа и официра Црногорске војске и повјереника Двора краља Николе I Владе Јована С. Пламенца у егзилу дефинисали су зашто су се борили, а са тим њиховим ставовима и хтјењима солидарисали су се црногорски зеленашки комити. Црногорски устанички и комитски команданти, командир Петар Милов Лекић, командир Војин Заријин Лазовић, командир Перо Тујов Вуковић, капетан Мило Савов Лековић, поручник Божо Бећир и поручник Саво Распоповић истакли су у једном комитском документу и ово: „Убијеђени у успјех наше праведне ствари, горостасно цијенећи: да је част, слобода и независност наше домовине изнад свега. Од те идеје само нас смрт раставити може и ништа друго; за ту идеју боримо се непрестано“.

банди почињених против Црне Горе и црногорског народа, те говорећи и о црногорском суверенистичком народном покрету отпора, а надасве и о томе како га је режим погрешно и злурадо квалификовао као „одметничко питање“ и како је држава КСХС водила многобројне судске процесе против црногорских патриота..., констатује и ово: „Друга врста злочина, учињених народу Црне Горе, су уништење имовине и паљење домова. И најокорелији злочиначки инстинкти задовољени бише са казном убијања „криваца“, као највећом, која се над њим може изрећи. Црногорске омладинске организације (бјелашки контракомити-Н.А) нису се са тим задовољиле, него су унијеле угарак у домове ситне дјеце и немоћних стараца, којима су хранитељи или били поубијани или протјерани. То је врхунац вандализма, то чине само дивљи освајачи над својим непријатељима, које жеље до посљедњег уништити, а у Црној Гори то су чинили „зидари“ Велике Србије, једну једни називаху нову државу или Југославије како је други називаху! Овим паљењем порушени су и посљедњи мостови за повратак одметника из шуме, који и да би се хтјели и у колико су хтјели вратити се-нијесу више имали куда. Они су били револтирани и разјарени оваквим злочинима Извршног одбора (тзв. Подгоричке скупштине с краја 1918-Н.А.) до ужаса... Као што сам већ напоменуо судбина ових комита била је тројака: једни су одмах послије слома устанка емигрирали у иностранство; други су заробљени или, пошто нијесу извршили никакво криминално дјело, предали се добро-

вољно, а трећи су остали у шуми и даље, гдје су већином изгинули или похватани. Тек око 1925. год. почиње се ликвидирати одметничко питање, јер их по шумама бјеше скоро нестало, по апсанама пуно, а из иностранства се почеше враћати на позив власти. У то вријеме долази једна амнестија Њ. Вел. Краља Александра, којом се опроштају све политичке кривице црногорским одметницима, учињених за вријеме покрета народних маса. Ова амнестија, на велику жалост црногорског правосуђа, које није тај историјски важан гест знало појмити у суштини, није постигла оно што се жељео постићи. Један мали дио невиних незадовољника пуштен је у слободу, а кривим тумачењем указа заобишло се да се под њим подведу сви ухапшени и осуђени одметници. Овакво тумачење указа о амнестији дао је подгорички Велики суд, посљедња судска инстанца у Црној Гори, наређујући првостепеним (окружним) судовима да имају судити по таквом тумачењу. Но, није то највећа грешка црногорских судова (судова КСХС у Зетској области како је на жалост била тада преименована Црна Гора-Н.А). Они су свјесно или несвјесно-све једно-допустили да људи из доба тих покрета народних маса пођу потпуно невини на робију. Поред осталих сличних томе грешака, са којима је јавност у своје вријеме упозната, то је највећи гријех црногорског правосуђа. У овим грешкама изгледа да је Велики суд најиздашнији, чак једини кривац да се оне чине. То, на сваки начин, уколико се односи на одметнике, долази отуд, што су великосудије скоро сви активни вође и прваци Велике Народне Скупштине и омладинских организација. За-

тим, фатална је грешка учињена што су стали на гледиште да је Црна Гора престала постојати као држава 13. новембра 1918. год. а не 20. децембра 1920. године. Будући да Црна Гора постоји до 20. децембра 1920 год., црногорски одметници до тога дана што год су учинили, било ради васпоставе независне Црне Горе, било ради личне одбране, чинили су то, јер су морали, јер су им то одобравали позитивни закони и устав, који ничим пуноважним нијесу стављени ван снаге. Према томе, та дјела морала су им бити опроштена, а под суд су се требали ставити они, који су њих прогонили и убијали до тога дана. Што су одметници и послије 20. децембра 1920. год. продужили да комитују кривица је до црногорских власти, који су њихов дотадањи рад сматрали антидржавним и, држећи их за њега одговорним, прогонили их и убијали на сваком кораку. Ако су хтјели сачувати живот и продужити га бар за који дан, морали су остати као одметници од власти у шуми. Њихови противници, не само да нису одговарали за стотине поубијаних људи, хиљаде попаљених домова, упропашћену бољу будућност Црне Горе, обешчашћење њене прошлости и сва зла, која су на њеној територији запажена до данас, него се и даље налазе у врховима државе, као представници Црне Горе, гдје врше, и ако на високим положајима, своје сталне улоге дошапташа и подметача на туђ рачун. Не само да је са њихове стране држање на тим положајима противно сваком моралу и свим осјећајима човјечности, него је то ругло за оне који их држе и, идентификујући државне интересе са њиховима, у име државе и нације траже од Црне Горе да их толерира и помаже; то је за њих срамота, која вријеђа поштење и осјећаје хуманитарности свих часних људи“. (Савић Марковић Штедимлија, „Горштачка крв“, Београд, 1928. стр. 39-42).  ПРИВАТНА АРХИВА

НОВАК

(ДАЦГ, Цетиње, Фонд избјегличке Владе, фасцикла 107, Петар Лекић, Војин Лазовић, Перо Вуковић, Мило Лековић, Божо Бећир и Саво Распоповић - Министру Милу Вујовићу у Риму, Сан Ђовани ди Медуа, 26. јануар 1920. године).

ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНИ Црногорски интелектуалац, истакнути новинар, публициста и књижевник Савић Марковић Штедимлија, у својој књизи „Горштачка крв“ (коју је режим забранио и плијенио), објављеној у Београду 1928. године, наводећи да је број попаљених домова у Црној Гори премашио цифру од пет хиљада, а везано за злочине великосрпских оружаних трупа и

Црногорска војска у Италији (Формија)

1919.

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

19. фебруар 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: ЈОСИП СЛАДЕ ШИЛОВИЋ

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ПРОСТОРНИ ВИЗИОНАР

СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

о живи на Цетињу или пролази Бајовом улицом, у Никшићу шета градом, око Дворца, шета обалом у Бару, доживљава увијек изнова лијепа изненађења, када угледа палате које више од вијека надахњују пролазнике. Аутор тих палата је архитект Јосип Сладе Шиловић (1828-1911) из Трогира.

Дворац краља Николе у Бару

ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВИЈЕКА СЛАДИНИ ОБЈЕКТИ, НАЈЉЕПШИ У ЦРНОЈ ГОРИ, ПРКОСЕ ВРЕМЕНУ И ИДЕОЛОГИЈАМА. ТО СУ ЗДАЊА КОЈА БИ СВОЈОМ ИСТОРИЈСКОМ АРХИТЕКТУРОМ МОГЛА КРАСИТИ СВАКУ ЕВРОПСКУ МЕТРОПОЛУ дјело, грађено када није постојала механизација. Цетиње - Ријека Црнојевића (1881); Ријека Црнојевића - Подгорица; Бар -Вирпазар (1884); Ријека Црнојевића Вирпазар (1896-1905); Подгорица – Даниловград - Никшић (1885/8694); су саобраћајнице, скоро све изведене по Сладиним трасама. До почетка 1900. год. изграђено је 193 км путева. Поред трасирања саобраћајница, Сладе поставља модеран урбани развој. Регулациони план Никшића (1883) са Римским мостом на Моштаници, средњовјековним Оногоштом и Требјесом, Сладин Никшић израста на мјесту турске вароши у нови ренесансни градић. Градитељство узима маха. Осјећа се будућност новог града. По овом плану Никшић се изграђивао до 1952. године.

позитора и министра финансија (1888), је прва породична вила на Цетињу.

Дворац на Тополици у Бару (1885) лоциран на морској обали, складних пропорција, рафиниране естетике, неороманичких и неоготичких прозора, с централном кулом асоцирајућом на замак. У парку медитеранског биља дворац са малим гатом постаје мјесто кроз које се с мора улази у Црну Гору, а сама књажева породица воли да проводи у Бару, гдје влада топла медитеранска клима. Кућа Шпира Огњеновића, ком-

Дворац у Никшићу (1890), Сладе се опредјељује за раскошну, импресивну архитектуру неоренесансе. По волумену и квадратури дворац је највећи у региону. Раскошне лучне аркаде, са портиком у приземљу и на спрату, истурени балкон са дорским стубовима који прихватају тимпанон с грбом књаза Николе I Петровића, у инсценацији класичних принципа антике граде свечану и раскошну архитектуру.

Јосип Сладе Шиловић, 1869.

Ловћенске серпентине

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Ријеткост је у животу једног архитекте да гради два позоришта. Послије Шибеника (1870) пројек-

тује и изводи Зетски дом на Цетињу (1884–1888) позориште, музеј и библиотеку. Удаљавањем од улице, формира визуелни и психолошки доживљај првог јавног објекта културе у Црној Гори. Пројектује га и гради у духу неороманичке архитектуре с барокним тимпаноном, свечаним улазним тријемом, сликовитим романичким прозорима. Зетски дом је оригинално архитектонско здање, међу десетину барокних позоришта грађених у XIX вијеку дуж јадранске обале.

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Књаз Никола Јосипу Сладу даје статус инжињера ,,Extra Statum“ (данашни Главни државни архитекта). Саобраћајна мрежа је први Сладин посао: од Никшића долином Зете до Подгорице и преко Скадарског језера и Бојане стиже се до мора. Пут Цетиње – Његуши Тројица (1877-1884) са 25 серпентина на стрмој подловћенској падини је задивљујуће градитељско

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

На позив Књаза Николе долази у Књажевину Црну Гору 1877. Станује наредних десет година у Котору, одакле обилази терен и градилишта по Црној Гори. Књажевина је са 4.200 км2 на Берлинском конгресу 1878. године повећана на 9.475 км2. Црна Гора је рурална, без путева, са почетним формирањима насеља: Цетиња, Ријеке Црнојевића и Вирпазара. Новодобијени: Подгорица, Никшић, Колашин, Плав, Гусиње, Бар и Улцињ су насеља која су живјела исламским моделом живота. Вјековни ратни менталитет Црногорца трансформише се у нове квалитете живота, 27. признате европске државе. Мир преовладава у Црној Гори и тек је сада могуће планирати и изграђивати простор.

Црна Гора није до сада успијевала да институционално спозна и валоризује и региструје градитељску историју коју баштини неколико вјекова. Десетине међународних конвенција је на то обавезују. Посебне су у случају архитектуре: Конвенција о заштити архитектонског насљеђа Европе из Гранаде 1985. године, а Савјет Европе је још 1991. донио Препоруке о заштити архитектонског насљеђа XX вијека.

ПРИВАТНА АРХИВА

Био је слободоумна личност, чврстог карактера од најмлађих дана. Када је послије Сјеменишта одустао да студира теологију, сплитски надбискуп, убјеђујући га да гријеши, остао је запањен када му је Сладе са својих 18 година рекао: ,,Препустите Ви мене мојој судбини“. На Универзитету у Падови дипломира филозофију (1850), инжињерство и архитектуру (1853). Своју докторску тезу посвећује очуху Јури Шиловићу у знак захвалности за пажњу и подршку, те свом презимену додаје Шиловић.

Зетски дом

ПОБЈЕДА – КУЛТ указује на значајна архитектонска дјела која красе дјелове наших градова, поред којих са задовољством пролазимо а често не знамо ауторе тих здања.

Аустроугарско посланство, централни ризалит

Царев мост на Пријеспи у Никшићу (1890-94) представља најмонументалније градитељско дјело Књажевине Црне Горе од камена са 18 лучних окана, ширине 6 м, дужином од 269 м. Због великих плављења Никшићког поља мост је био неопходно рјешење на путу Даниловград - Никшић и био активан све до 1972. године када је изграђена нова траса пута Подгорица - Никшић. Аустроугарско посланство (1896) на Цетињу својом архитектуром досљедно одражава моћ царевине. То је монументална неоренесансна грађевина, са раскошним ризалитом и богатим архитектонским детаљима. Римокатоличка црква прислоњена уз посланство је посебна архитектонска цјелина с барокном атиком и скулптурама Богородице и два анђела. Радну и политичку каријеру Сладе завршава у родном Трогиру као градоначелник. Његов Далматински архитектонски циклус се разликује од Црногорског опуса. Обиман је, стилски прочишћен, рафиниран у тесаном камену: у Шибенику, Дубровнику, Корчули, Вису, Јелси, Скрадину, Трогиру… Просторно визионарство и универзално градитељско стваралаштво Јосипа Сладе Шиловића уграђено је у урбане фундаменте Црне Горе. Више од једног вијека Сладини објекти, најљепши у Црној Гори, пркосе времену и идеологијама. То су здања која би својом историјском архитектуром могла красити сваку европску метрополу. 