Issuu

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

Predsjedništvo Socijalističke narodne partije ocijenilo da formiranje vlasti u Beranama predstavlja prevaru građana i najavilo oštre recipročne mjere

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

D.MALIDŽAN

SKANDALOZNE IGRE SKRIVALICE: Ministar pravde Marko Kovač iznenada na Vladi predstavio informaciju o nastavku pregovora sa Crkvom Srbije u kojoj - nema informacija

S.VASILJEVIĆ

Pregovore i tekst ugovora sa Crkvom Srbije Abazović krije SNP ruši vlast u Nikšiću i Mojkovcu i smjenjuje sve od javnosti i ministara kadrove DF-a i Demokrata iz javnih preduzeća

STR. 3.

S.VASILJEVIĆ

SLUČAJ PILOTA MUP-A: Priveden kraju disciplinski postupak protiv dvojice službenika koji su zbog ugrožene sigurnosti akcije odbili 5. septembra 2021. da „podignu“ helikopter i prevezu čelnike Crkve Srbije na Cetinje

STR. 3.

Na sjednici Vlade odlučeno da se poslanici Socijaldemokratske partije dodijeli status štićene ličnosti

Vuksanović-Stanković pod 24-časovnom zaštitom policije zbog prijetnji ekstremista STR. 5.

Traže se rješenja na visokom diplomatskom nivou STR. 6. i 7.

Nastavak obračuna mafijaških klanova

U Budvi ubijen Minja Šaković

Nezadovoljni ,,željezarci“ protestovali ispred Vlade, pa razgovarali sa premijerom I.MANDIĆ

Vlahoviću ukinuto rješenje o suspenziji, ali ga Adžić još nije vratio na posao

Ako je ugovor koji treba da se potpiše sa patrijarhom Porfirijem u skladu sa Ustavom Crne Gore, ako nema spornih detalja o ,,osam stotina godina kontinuiteta Srpske pravoslavne crkve“ i ako se ne dira u imovinu države Crne Gore, zbog čega crnogorski premijer ne dozvoljava crnogorskoj javnosti, čak ni ministrima u Vladi, da vide detalje famoznog ugovora? STR. 2.

STR. 11.

Bračni par iz Kalifornije saslušan o okolnostima izručenja SAD zbog nezakonitog prisvajanja 18.000.000 dolara iz kovid fonda

STR. 11.

Ajvazjan traži politički azil, a njegova supruga da je odmah izruče

Politika

Subota, 18. jun 2022.

SKANDALOZNE IGRE SKRIVALICE: Ministar pravde Marko Kovač iznenada na Vladi predstavio informaciju o nastavku pregovora sa Crkvom Srbije u kojoj nema ni teksta ugovora niti se zna ko, kad i o čemu pregovara

Osim što je kršena procedura, sadržaj informacije koju je pripremilo Ministarstvo pravde izazvao je dodatne polemike i oštra sukobljavanja između premijera Dritana Abazovića, potpredsjednika i ministra poljoprivrede Vladimira Jokovića, njegovog kolege iz SNP-a ministra zdravlja Dragoslava Šćekića sa socijaldemokratama, potpredsjednikom Vlade i ministrom odbrane Raškom Konjevićem i ministrom vanjskih poslova Rankom Krivokapićem. Konjević je istakao da informacija koju je predstavio ministar Kovač ne treba da bude usvojena bez rasprave, uz podsjećanje da na Vladi do sada nije bilo informacija o dosadašnjim pregovorima. - Kako možemo usvojiti informaciju o nastavku pregovora a niko nema informaciju o dosadašnjim pregovorima – zapitao je Konjević. Reagovao je premijer Dritan Abazović riječima da problem ne postoji, ni u jednom segmentu. - Ugovor koji treba da se potpiše identičan je ugovorima sa drugim vjerskim zajednicama i ne može da bude iznad Ustava i zakona - kazao je Abazović. Crnogorski premijer nije, međutim, pružio odgovor na Konjevićevo pitanje - ko je i kada pregovarao sa Srpskom pravoslavnom crkvom i kako izgleda nacrt ugovora sa tom vjerskom organizacijom.

INFORMACIJA KOJA TO - NIJE

Tih podataka nema ni u kratkom tekstu, na samo jednoj stranici, koji je sačinilo Ministarstvo pravde. Osim opštih mjesta o slobodi vjeroispovijesti ,,kao važnom dijelu identiteta svakog ljudskog bića“, koja je zaštićena crnogorskim Ustavom, infor-

Pregovore i tekst ugovora sa Crkvom Srbije Abazović krije od javnosti i ministara

PODGORICA – Ministar pravde Marko Kovač usijao je atmosferu na jučerašnjoj sjednici Vlade kada je na početku zasijedanja predložio da se usvoji informacija o nastavku pregovora o statusu i ugovorenim odnosima između vjerskih zajednica i države Cne Gore iako taj dokument nije bio predviđen dnevnim redom od 39 tačaka i nije prethodno prošao verifikaciju na nadležnoj komisiji Vlade.

Sa jučerašnje sjednice Vlade

macije da je do sada potpisan Temeljni ugovor između Crne Gore i Svete Stolice, te Ugovor sa Islamskom zajednicom u Crnoj Gori i Jevrejskom zajednicom u Crnoj Gori pominje se i podatak da još nije potpisan ugovor sa ,,najvećom vjerskom zajednicom u Crnoj Gori, Srpskom pravoslavnom crkvom“. Zašto ugovor sa Crkvom Srbije nije potpisan, da li je tekst ugovora usaglašen, ko pregovara u ime Crne Gore – sva ta pitanja, od interesa za državu Crnu Goru i njene građane, Ministarstvo pravde je zatajilo. Ne samo od crnogorske javnosti, nego i od ljubopitljivih ministara - socijaldemokrata u Vladi. Kao što je ostalo nepoznanica: zbog čega su ministar Kovač i premijer Abazović ignorisali postojanje Crnogorske pravo-

slavne crkve, koja je regularno upisana u ebvidenciju vjerskih zajednica. - Jedina vjerska zajednica koja nije navedena u informaciji je Crnogorska pravoslavna crkva. Ako nominujete jednu da nije potpisan temeljni ugovor, nominujte i drugu. Srpska pravoslavna crkva je pomenuta, a Crnogorska pravoslavna crkva nije pomenuta. Stavimo onda i CPC - predložio je Konjević. Ministar pravde Kovač, na čiji je prijedlog informacija o statusu pregovora između države i vjerskih zajednica uvrštena u dnevni red jučerašnje sjednice, objasnio je da je riječ o dokumentu tehničke prirode. No, kada se sagleda sadržaj informacije, teško je utvrditi o kojim se tehničkim detaljima radi jer se – oni ne pominju. Umjesto toga, samo opšta mje-

sta. Ministarstvo pravde, kako se navodi, promoviše liberalni kontekst slobode vjeroispovijesti i u tom smislu je odlučno da vodi dijalog sa svim zainteresovanim vjerskim zajednicama koje su, shodno Zakonu o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica u Crnoj Gori, upisane u Jedinstvenu evidenciju vjerskih zajednica.

RAZLOZI ZA NERVOZU

Tokom jučerašnje burne rasprave premijer Abazović je, osim ispoljene nervoze, vrlo jasno stavio do znanja da će tekst ugovora sa Crkvom Srbije biti i dalje tajna. U tome su ga, vrlo otvoreno, podržali i ministri iz redova Jokovićeve Socijalističke narodne partije, oštro se konfrontirajući sa kolegama iz Socijademokratske partije

Otvorena rasprava u vladi Duška Markovića o Temeljnom ugovoru sa Svetom Stolicom Za razliku od pregovora o potpisivanju ugovora sa Crkvom Srbije koji su obavijeni velom tajne, u vrijeme vlade Duška Markovića raprava o Temeljnom ugovoru sa Svetom Stolicom vodila se na sjednicama Vlade. To pokazuje i dokument u koji je Pobjeda imala uvid. Tako su 21. juna 2011. godine na zajedničkoj sjednici Komisija za politički sistem unutrašnju i vanjsku politiku i Komisija za ekonomsku politiku i finansijski sistem prezentovali ,,Prijedlog osnove za vođenje pregovora za zaključivanje Temeljnog ugovora između Crne Gore i Svete Stolice“ koji je dostavljen Ministarstvu vanjskih poslova. Tada je konstatovano da bi zaključeni Temeljni ugovor, kao međunarodni ugovor, imao veću pravnu snagu od važećih crnogorskih zakona, pa se navodi da treba još detaljno sagledati neka rješe-

nja, posebno za članove 2, 10, 12, 13, 18 i 19. Sve je to rađeno, kako se navodi u izvještaju, u cilju da interesi obje strane budu zadovoljeni a sačuvan interes svih građana Crne Gore. U tom cilju se i usvojio radni zaključak kojim je ,,zadužen obrađivač da, do sjednice Vlade, preduzme potrebne aktivnosti u cilju usaglašavanja stavova sa Svetom Stolicom, a u skladu sa izrečenim sugestijama....“

Konjevićem i Krivokapićem. Izvori Pobjede iz Vlade Crne Gore ističu da je informacija iz Ministarstva pravde tajno pripremana i plasirana na sjednici Vlade kao neka vrsta političke pripreme za posjetu premijera Abazovića, planiranu za 29. jun.

- Bila je to neka vrsta manevra da se, pred odlazak u Beograd i razgovore sa Vučićem i vrhom srpske vlasti, premijer Abazović predstavi kao politički kooperativan igrač koji je namjeran da potpiše ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kao znak da njegova vlast želi da stvara ,,najbolje odnose sa Srbijom“. Potpisivanje ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom treba da bude Abazovićeva ,,ulaznica u krug iskrenih srpskih prijatelja“ – ocjenjuje dobro upućeni izvor iz vrha Vlade Crne Gore. Ipak, ostalo je najasno: ako je ugovor koji treba da se potpiše sa patrijarhom Porfirijem u skladu sa Ustavom Crne Gore, ako nema spornih detalja o ,,osam stotina godina kontinuiteta“ i ako se ne dira u imovinu države Crne Gore, zbog čega crnogorski premijer ne dozvoljava crnogorskoj javnosti, čak ni ministrima u Vladi, da vide detalje famoznog ugovora? Draško ĐURANOVIĆ

ABAZOVIĆ: Ako zbog ugovora treba da se razdvojimo, ja sam tu! Polemika je u jednom času dovela do pitanja opstanka manjinske vlade, u slučaju da nema dogovora o ugovoru sa Crkvom Srbije. Premijer Abazović je istakao da taj ugovor znači samo legitimisanje međusobnih obaveza i prava. - Ovdje nema nikakvih obećanja, ja se bojim da obećanja postoje sa drugih strana da se to nikada neće završiti. Hoću jednu stvar da vam kažem, ono što ovaj čovjek kaže ili potpiše, on će uložiti i zadnji atom da se to i sprovede u djelo. Ako to podrazumijeva da nemamo više saradnju vrijeme je da se pozdravljamo - poručio je Abazović govoreći o sebi u trećem licu. Kazao je i da temeljni ugovor za njega

ne postoji kao problematično pitanje. - Ako zbog toga treba da se razdvojimo ja sam tu, i to treba da učinimo javnim i glasnim, naveo je Abazović i dodao da želi da se odluke donose i rješavaju otvorena pitanja. Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić ocijenio je da je rješavanje pitanja temeljnog ugovora sa SPC na fonu evropskih integracija. U raspravu se uključio i šef diplomatije Ranko Krivokapić koji smatra da ova informacija metodološki u stvari ne predstavlja informaciju. - Crkva Srbije u Crnoj Gori je nelegalni subjekt u državnom smislu, jer je crkva druge države i ne može imati temeljni ugovor - rekao je Krivokapić.

Premijer Abazović je, odgovarajući na to, kazao da je percepcija o problemu individualna, a da problem ne postoji. Kazao je da neki čanovi Vlade samo pokušavaju ,,klizećim startovima“ da tako nešto uspore. - Građani Crne Gore, problem ne postoji. Ako zbog toga treba da se razdvojimo, ja sam tu. I to treba da učinimo javnim i glasnim. Milo mi je što su otvorene sjednice. Najbolje je da pričamo otvoreno o stvarima. Treba da rješavamo otvorena pitanja, a neki članovi Vlade pokušavaju to da uspore. Nije problem da udarci dolaze od ljudi koji nijesu članovi Vlade ili su protiv nje, ali s vremena na vrijeme primamo udarce od ljudi koji su dio tima - rekao je Abazović. Ministar vanjskih poslova Ranko Kri-

vokapić je objasnio kako, na osnovu Ustava, ne postoji uzajamno priznanje države i Crkve. - Crkva nama ne može dati nikakvo priznanje. Zato je i odvojena od države. Zato se registruje u državi i država joj može ukinuti registraciju. Država registruje Crkvu i priznaje je i dozvoljava joj da djeluje - naveo je ministar Krivokapić. Potpredsjednik Vlade i ministar poljoprivrede Vladimir Joković ocijenio je da se pojedini ministri upotrebom termina „Crkva Srbije“ igraju sa osjećanjima vjernika. - Kao Srbin ne dozvoljam da se govori Crkva Srbije. SPC ima svoje ime, registrovana je i priznata od Vaseljenske patrijaršije - rekao je Joković.

Politika

Subota, 18. jun 2022.

Glavni odbor

SNP ruši vlast u Nikšiću i Mojkovcu i smjenjuje sve kadrove DF-a i Demokrata iz javnih preduzeća Svi kadrovi DF-a i Demokrata, koji su po političkoj liniji namješteni u javnim i državnim preduzećima i elektroenergetskim kompanijama, biće smijenjeni. Prekompozicija vlasti ili novi izbori u svim lokalnim samoupravama, gdje to zavisi od SNP-a, su sada glavna opcija, precizirao je izvor Pobjede iz vrha SNP-a PODGORICA – Predsjedništvo Socijalističke narodne partije ocijenilo je da formiranje vlasti u Beranama predstavlja prevaru građana i iznevjeravanje demokratskih i ljudskih načela, zbog čega će ova stranka, kako su kazali, odgovoriti recipročno – kako u opštinama, tako i na državnom nivou. Nakon pregovora koji su trajali nešto više od dva mjeseca, vlast u Beranama formirali su Demokratski front, Demokrate, pokret „Berane sad“, Prava i Ujedinjena Crna Gora, a stranka Vladimira Jokovića je poslije osam godina upravljanja prešla u opoziciju. Za isključivanje SNP-a iz vlasti, njihovi dojučerašnji koalicioni partneri odlučili su se zbog učešća ove stranke u manjinskoj vladi. Iz SNP-a su poručili da će nadležni stranački organi naredne sedmice zasijedati i odlučiti o konkretnim mjerama i potezima koje će shodno novim okolnostima preduzeti. Izvor Pobjede iz samog vrha SNP-a kazao je Pobjedi da taj stav Predsjedništva znači izlazak odbornika SNP-a iz svih lokalnih vlasti, uključujući Mojkovac i Nikšić, kao i uklanjanje svih kadrova DF-a i Demokrata iz javnih i državnih preduzeća kao i elektroenergetskih kompanija. - Svi kadrovi DF-a i Demokrata koji su po političkoj liniji namješteni u javnim i državnim preduzećima i elektroenergetskim kompanijama biće smijenjeni. Prekompozicija vlasti ili novi izbori u svim lokalnim samoupravama gdje to zavisi od SNP-a sada su glavna opcija, precizirao je izvor Pobjede iz vrha SNP-a. Pobjeda je juče objavila da će Glavni odbor stranke, koji je nadležan za donošenje takvih odluka, zasijedati u utorak u Beranama, a izvor našeg lista iz vrha SNP-a kazao je da ozbiljno razmatraju mogućnost rušenja vlasti u Nikšiću i Mojkovcu. Ova stranka juče je saopštila da žale zbog odluke da se u Beranama formira slaba i nestabilna vlast, koju će, kako su naveli, činiti grupacije i pojedinci koji jedni o drugima misle sve najgore i koji nijesu sposobni da upravljaju u korist građana te opštine. - Dovoljno je poređati iskustva zajedničkog rada novih konstituenata vlasti u Beranama i u drugim opštinama, pa vidjeti da su oni jedni sa drugima kao ,,rogovi u vreći“ i da njihov dogovor u Beranama neće izaći na dobro. Na sve ovo odgovorićemo kako i priliči - prema akterima ovog avanturističkog čina u Beranama striktno ćemo se držati principa reciprociteta – istakli su iz SNP-a. Ocijenili su da su DF i Demokrate, za manje od godinu i po, u Budvi upropastili ubjedljivu pobjedu nad DPS-om, te kazali da je stranka Alekse Bečića, kako bi sačuvala funkcije u Kotoru, ,,kupila“ dvojicu odbornika. - Da bi danas u Beranama napravili koaliciju sa Zdravkom Krivokapićem, koga su svi već zaboravili, koji nam je prokockao veliki reformski momenat koji je nastao velikom avgustovskom pobjedom 2020. godine i o kojem ni jedan od novih Zdravkovih partnera nema jednu lijepu riječ da kaže – naglasili su. Smatraju da je novu vlast u Beranama integrisala samo jedna ideja – želja da se napakosti SNP-u koji je, kažu, velikom pobjedom nad DPS-om na lokalnim izborima u toj opštini 2014. godine i najavio procese „koji će voditi ka razvlašćivanju DPS-a u cijeloj Crnoj Gori“. Podsjetili su i da je SNP u Beranama osvojio više mandata nego na izborima prije četiri godine, čime su građani, dodali su, pokazali da su dobro upravljali Opštinom i da je odluka da učestvuju u formiranju manjinske vlade bila dobra. Ž. Z. - N. Z.

SLUČAJ PILOTA MUP-a: Priveden kraju disciplinski postupak protiv dvojice službenika koji su zbog ugrožene sigurnosti akcije odbili 5. septembra prošle godine da „podignu“ helikopter i prevezu čelnike Crkve Srbije na Cetinje

Vlahoviću ukinuto rješenje o suspenziji, ali ga Adžić još nije vratio na posao PODGORICA – Komisija za žalbe uvažila je prije dvije sedmice žalbu pilota Ministarstva unutrašnjih poslova Dražena Vlahovića i ukinula rješenje o suspenziji koje mu je uručeno u septembru prošle godine, nakon što je sa kolegom Igorom Delevićem odbio da, zbog zabrinjavajućih bezbjednosnih procjena sa terena, „podigne“ helikopter i iz Podgorice na Cetinje preveze velikodostojnike Crkve Srbije – Joanikija Mićovića i Porfirija Perića. Ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić, prema saznanjima Pobjede, međutim, još nije postupio po ovom obavezujućem rješenju komisije i nije Vlahovića vratio na posao! Izvori Pobjede iz MUP-a kažu da disciplinski postupak protiv Delevića i Vlahovića nije okončan, ni devet mjeseci pošto je pokrenut, a za 24. jun zakazane su završne riječi.

s.vasiljević

Predsjedništvo Socijalističke narodne partije ocijenilo da formiranje vlasti u Beranama predstavlja prevaru građana i najavilo oštre recipročne mjere u opštinama i na državnom nivou

Pancir ustoličenje ispred Cetinjskog manastira

URA TE TUŽI, URA TI SUDI

Rješenje o suspenziji Delevića i Vlahovića donio je tadašnji ministar Sergej Sekulović, koji je kao i Adžić, kadar Ure aktuelnog premijera Dritana Abazovića i sada je na poziciji premijerovog savjetnika. Protiv Delevića i Vlahovića pokrenut je disciplinski postupak zbog teške povrede dužnosti. Portal CdM je prije nekoliko dana objavio kako Adžić vraća na posao pilote koji su odbili da prevezu Mićovića i Perića na Cetinje, te da je, navodno, odmah nakon stupanja na dužnost tražio informaciju o ovom slučaju. Napisali su i kako saznaju da će on ukinuti rješenja o suspenziji, te da će pilote „prije okončanja postupka vratiti na posao“. Adžić, međutim, ne da nije ukinuo rješenja o suspenziji, nego, kako kažu izvori Pobjede, ni dvije sedmice od kada je donešeno - nije postupio po odluci Komisije za žalbe koja je oborila Sekulovićevu odluku. Na informaciju da će dvojica pilota biti vraćena na posao reagovale su Socijaldemokrate, uz podsjećanje da „njihov nadređeni, Miodrag Bešović, koji je sproveo odluku o suspenziji, kao istaknuti kadar DF-a biva nagrađen produženjem mandata od strane 43. Vlade Crne Gore kojoj je DF formalno žestoka opozicija“. - Ne, gospodo, na ovaj način nećete uspjeti da prikrijete vaše sramotno djelovanje 4. i 5. septembra prošle godine, kao ni nakon ovih događaja – poručili su Uri iz SD-a. Istakli su da „ta naknadna pamet ne mijenja činjenicu da“ je Ura pilote makla s posla. - I da je to vaša bruka i sramota.

Sergej Sekulović

Filip Adžić

Kao i, uostalom, sve vezano za dešavanja na Cetinju 4. i 5. septembra prošle godine – zaključili su iz SD-a.

Prema njegovom svjedočenju, u 7.16 minuta saopštio je Rakonjcu podatke koje je dobio o prijetnjama po let i kazao mu da ne postoje bezbjednosni uslovi za podizanje letilice, s čim se saglasio i drugi pilot Dražen Vlahović. U ovoj prijavi se navodi kako je Bešović kasnije istražiteljima rekao da je smatrao da je podatak koji mu je saopštio Delević „neozbiljan i neistinit“, jer da je tačan, kako je kazao, to bi njemu saopštili ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović i direktor Uprave policije Zoran Brđanin. Bio je decidiran da nije provjeravao ni tu, ni informacije o naoružanim ljudima na Cetinju i eksplozijama koje odjekuju. S druge strane, Gorović je istražiteljima kazao da je siguran da on nije Deleviću saopštio informaciju o dronu sa eksplozivom, ističući kako on takav podatak nije ni mogao da ima?! Nije primijetio ni da je na Cetinju bilo ko koristio dronove, ali se sjetio kako je 5. septembra ujutro preko radioveze čuo da je u gradu primijećen dron.

SVJEDOČENJE DELEVIĆA

Pobjeda je u aprilu objavila da se u predmetu formiranom protiv Cetinjanina Nenada Kaluđerovića, protiv kojeg je podignuta krivična prijava za terorizam i koju je Specijalno tužilaštvo odbacilo, navodi i izjava pilota Avio-helikopterske jedinice MUP-a Igora Delevića. On je ispričao da je 5. septembra u 5.23 sati kontaktirao Dragana Gorovića (pomoćnik direktora Uprave policije) koji je bio na Cetinju, koji mu je na SMS poruku odgovorio „napeto, znaju da dolaze dva helikoptera“. Poslije toga ga je, kako je naveo, Gorović nazvao i objasnio mu da je policija, mjerama tajnog nadzora, prethodnog dana došla do podatka da „postoji spreman dron sa eksplozivom koji samo čeka helikopter, ako sleti neće polećeti“. Delević je rekao da je odmah obavijestio pretpostavljene, a da ga je direktor Sektora za vanredne situacije Miodrag Bešović nazvao i rekao mu da ne brine. O informacijama koje je dobio Delević je, kako piše u tom dokumentu, obavijestio i komandanta operacije nasilnog ustoličenja Mićovića u Cetinjskom manastiru, pomoćnika direktora Uprave policije Miloša Rakonjca.

GRAĐANSKI PROTEST

Interesantno je da u dokumentu Uprave policije nazvanom ,,Poseban izvještaj sa analizom postupanja policijskih službenika Uprave policije, u cilju obezbjeđenja i uspostavljanja narušenog javnog reda i mira

na Cetinju 4-5. 9. 2021. godine“, nema slova o tome da su dvojica pilota odbila da pilotiraju. Ni riječju se ne navodi da je transport policijskim helikopterom uopšte i bio opcija. Mitropolit Crkve Srbije Joanikije Mićović intronizovan je u Cetinjskom manastiru 5. septembra 2021. godine na način nikada i niđe ranije viđen. Na Cetinje je transportovan vojnim helikopterom, u pratnji specijalnih jedinica Crne Gore, ali i specijalaca iz Srbije, dok je policija brutalnom silom rastjerivala građanke i građane okupljene u prijestonici u znak protesta zbog ove nasilne inauguracije. Crnogorska prijestonica duže od četiri sata bila je zasuta suzavcem, šok i fleš bombama, a na građane su ispaljivani i zabranjeni gumeni meci. Desetine građanki i građana su povrijeđeni. Tadašnja crnogorska vlast, u kojoj je bila i Ura, a njen lider, aktuelni premijer Dritan Abazović bio je potpredsjednik Vlade, bespogovorno je ispunila nalog Beograda da Mićović mora biti ustoličen baš u Cetinjskom manastiru, bez obzira na to što su se Cetinjanke i Cetinjani tome oštro usprotivili. Oglušila se vlada Zdravka Krivokapića o bezbjednosne procjene koje su upozoravale da ova ceremonija može izazvati nesagledive posljedice po mir u našoj zemlji. Prosrpska i proruska vlast i vlada imali su druge prioritete, ali i ogroman dug prema Crkvi Srbije. Krivokapićeva vlada i konstituisana je u jednom od manastira ove crkve, uz blagoslov i kadriranje sada pokojnog mitropolita Amfilohija Radovića. Povodom cetinjskih događaja Socijaldemokrate pokrenule su, na inicijativu Crnogorskog helsinškog odbora, proceduru za parlamentarnu istragu. K. KRSMANOVIĆ

Politika

Subota, 18. jun 2022.

ANALIZA

Inkluzija » Piše: Milorad PUSTAHIJA Slušam ovih dana tupave i neiskrene bajke političkih lidera u Crnoj Gori i vokabular koji samo neznavenost, necivilizovanost i neiskrenost može da uzdiže i fanatično koristi. Politička, ekonomska i društvena regresija haraju, a banalni gurui uzvikuju: borba protiv korupcije i kriminala, vladavina prava, inkluzija svega i svačega... I, kao mantra: zaboravimo prošlost mislimo na budućnost... Prezirem takvu misiju i viziju. Nijednu državu ne vodi ovakav polusvijet, nigdje na političkom nebu ne gori ovakav vatromet floskula i trivijalija na opštu radost brojnih klijentelističkih brava i hijena, i nigdje otpor tome nije tako pozerski, nekreativan, bezidejan, gotovo folirantski. Sigurno se nikome ne smiju kao nama niti koga sprdaju kao nas naši zapadni i istočni „prijatelji i pokrovitelji“. Ali, dosta sam leleka’, da sada pokušam demistifikovati neke gorepomenute termine do neprepoznatljivosti izlizane od upotrebe. Prvo treba eliminisati iz medija i javnog života ordinarnu premijerovu glupost o zaboravljanju prošlosti i za početak ga kazniti novčano i uslovno, a ukoliko nastavi insistirati na tome onda ga smijeniti i osuditi na dugo-

Ovdašnja priča o inkluziji mi liči na onu robova u ranom hrišćanstvu. Svi su rođeni jednaki i svi su božja đeca, samo rob ne može da se zamonaši u manastiru bez odobrenja gospodara. Imam osjećaj da će se smisliti i neka inkluzija za ove naše popove osumnjičene za pedofiliju. Uostalom, pop Gośa reče da ne pripada samo majci plod u utrobi jer je to i čedo božje, pa se popovska pedofilija može smatrati inicijacijskim ritualom i osveštavanjem, te ih ne treba suditi. Hoćemo li više u borbu, ne bilo nas! trajno prinudno školovanje i izučavanje istorijskih, kulturnih, religioznih i običajnih nasljeđa naroda, filosofija, pravnih tekovina, moralnoetničkih nasljeđa, a naročito istoriju političkih doktrina što je doktor politike očigledno prepisao na ispitu. Iz svega toga nastaje pravo i propisuje se način njegovog donošenja i njegove vladavine. Mali Berija bi morao da zna: zakoni koje mi prepisujemo iz „evropskih pravnih tekovina“ – svi su nastali na evoluciji duha evropskih naroda u prošlosti i samo skorojevići sumnjivog duha, potencijala i namjera u startu eliminišu prošlost. Ne vjerujem u iskrenost u uvođenju vladavine prava od strane nekoga ko vlada na osnovu tri skupštinska mandata, a bogami ni ovih što ga podržavaju, a pogotovo onih kleronacionalista što je sa njima donedavno uvodio tu istu vladavinu prava. Bez ozbiljne vladavine prava, reforme političkog sistema i reforme institucija nema ni borbe protiv kriminala. Svi vi ovim akrobacijama zagova-

rate, u stvari, vladavinu prava pomoću vaših klanovskih i stranačkih pravnika. A sad o čuvenoj inkluziji. Pođimo prvo od etimologije riječi inkluzija da nam se ne desi kao sa čuvenom valorizacijom koja u suštini znači vagati, mjeriti, procjenjivati, a u praksi nam je prodavana kao pojam opštega ekonomskog usrećivanja osrednjim i mutnim projektima i u stvari je bila korupcionaško šklapanje i grabljenje od strane vladajuće kamarile. Dakle: inkluzija (lat. inclusio) znači uključenje, uključivanje, obuhvatanje sobom, sadržavanje u sebi, podrazumijevanje. Ali viđi đa’ola inkludirati (od lat. claudere) znači i zatvarati, zaključavati. Dakle: u političkom smislu inkluzija je gest dobre volje vlasti radi zadovoljenja svojih, na primjer izbornih ili drugih interesa, uz obavezno obuhvatanje sobom i sadržavanje u sebi, uz mogućnost zatvaranja ili zaključavanja. E jebi ga, ja bi već ovdje odbacio inkluziju i postao ekskluzivan. Ne ekskluzivan u

šminkerskom ili elitističkom smislu, nego ekskluzivan kao slobodan čovjek koji zna da po pitanjima slobode, prava i ljubavi nema inkluzije. Sloboda i pravo se osvajaju, i to borbom, a ljubav se postiže nadahnutim osjećanjima i obostranom privlačnošću, a boga mi i trudom pa i borbom u slučaju pojave žešće konkurencije. Inkluzija u ljubavi odmah miriše na kupleraj ili pripuštanje, kao ono kod goveda. U politici inkluzija je investiranje u vidu manjeg dara radi većih benefita. Kako to kod nas izgleda navešću dva primjera. Kad smo krenuli u pregovore o ulasku u EU odmah se nametnuo imperativ inkluzije LGBTQ populacije, i da bismo, kako ta populacija kaže, izašli iz ormara morale su se organizovati „parade ponosa“. Sa ne baš previše oduševljenja prošla vlast je to prihvatila i krenule su parade, ali je bilo potrebno ozbiljno policijsko obezbjeđenje da ih kleronacionalistički huligani ne bi isprebijali. Popovi su raskuživali i kadili ulice i trgove kojima je ta

Konstitutivna sjednica radnog tijela za pripremu prijedloga zakona o Vladi

Riješiti brojne nedoumice PODGORICA - Zakon o Vladi treba da uredi na adekvatan način brojna pitanja koja su do sada izazivala nedoumice, davala mogućnost za djelovanje suprotno demokratskim standardima i principima - ocijenio je potpredsjednik Vlade za politički sistem i unutrašnju politiku Raško Konjević na konstitutivnoj sjednici radnog tijela za pripremu prijedloga ovog akta kojoj je prisustvovao i ministar javne uprave Maraš Dukaj. - Važno je da poštujemo rokove prilikom izrade akta, odnosno plan da zakon bude na prvom jesenjem zasijedanju Skupštine Crne Gore, kazao je potpredsjednik Konjević članovima radnog tijela. Osim što će se precizno urediti ovlašćenja i nadležnosti

Raško Konjević

Vlade, ovim zakonom biće definisan odnos između Skupštine i Vlade, kao i odnos u pogledu nadležnosti i ovlašćenja između Vlade i predsjednika Crne Gore. Takođe, biće defi-

nisana ovlašćenja Vlade u tzv. tehničkom mandatu. Ministar Dukaj je kazao da je priprema ovog propisa prioritet Ministarstva javne uprave. - Pripremom prijedloga za-

kona o Vladi, Ministarstvo javne uprave, kao i 43. Vlada Crne Gore pokazuju zrelost i ozbiljnost svog djelovanja, što će u krajnjem rezultirati da ova, i svaka buduća, vlada u skladu sa najboljim praksama i principima dobrog upravljanja vrši svoju funkciju otvoreno i usmjereno prema građankama i građanima Crne Gore - zaključio je Dukaj. Na sastanku je konstatovano da bi bilo dobro da se paralelno sa izradom zakona o Vladi radi i na zakonu o Skupštini i apelovano na parlament da što prije krene sa ovom aktivnošću. Nakon što Vlada da saglasnost na nacrt zakona o Vladi, shodno proceduri, on će biti stavljen na javnu raspravu, kako bi se dobio dodatan kvalitet i zainteresovanoj javnosti dala prilika da učestvuje u kreiranju ovako važnog akta. R. P.

grešna kolona prolazila. I tako iz godine u godinu uz vulgarne pogrde, kamenje policiju i popove. I onda 2020. godine – tobožnji mirakul. U litijama SPC u okviru kleronacionalističke revolucije ponosno su koračali predvodnici LGBT nevladinih organizacija. I odjednom su presretni i ne čuju se živi. Jesu li najzad ostvarili svoja prava ili su ih popovi nježno obuhvatili sobom pa zaključali nazad u ormar, ili njihove predvodnike napunili lovom? Ne znam, ali sada mi Crnogorci pravimo parade ponosa i tražimo da izađemo iz svetosavskog ormara. Njih su terorisali huligani, a nas terorišu odredi specijalne policije. I sad nas Vučićev i Ramin prokurator u Crnoj Gori, žovijalni Berija, zove iz ormara u ,,Open Balkan“. Kaže - jebeš negativna mišljenja eksperata, to će on i Joković sa svojim kadrovskim lumenima da proanaliziraju, a on smatra da je za nas OB inkluzivan po svim pitanjima. Još samo temeljni ugovor i Srbija će nas obuhvatiti sobom. Naći će ponešto i za Ramu. I onda se mi zanosimo članstvom u NATO i Eskobarom i sličnima. Očito je: postoji veći cilj privući Srbiju na njihovu stranu, a mi smo onaj gore pomenuti darak radi višeg cilja. Iako znaju da ćemo mi nastaviti da paradiramo i gromko pojemo pjesme o Krstu Zrnovu, OB je već krenuo u ofanzivu te Kole, srpski kralj šećera, već traži da kupi Budvansku rivijeru i Miločer i Sveti Stefan. Naša će država platiti više od sto miliona eura odštete za četničku ofanzivu tjeranja Statisa i Aman Resorts-a radi širenja Koletove imperije. A Daka mirotočivi, abolirani krimos i žestoki srpsko-ruski momak već kupuje Željezaru Nikšić. A mi paradiramo i šetamo opanke, kako to profesor Samardžić reče. Ovo mi liči na onu inkluziju robova u ranom hrišćanstvu. Svi su rođeni jednaki i svi su božja đeca, samo rob ne može

da se zamonaši u manastiru bez odobrenja gospodara. Imam osjećaj da će se smisliti i neka inkluzija za ove naše popove osumnjičene za pedofiliju. Uostalom, pop Gośa reče da ne pripada samo majci plod u utrobi jer je to i čedo božje, pa se popovska pedofilija može smatrati inicijacijskim ritualom i osveštavanjem, te ih ne treba suditi. Hoćemo li više u borbu, ne bilo nas! Na kraju ću navesti i jedan lijep istorijski primjer inkluzije. Za vrijeme Vavilonskog carstva i Nabukodonosorove vladavine Jevreji su mu pravili pizdarije na Mediteranu pa ih je protjerao u Vavilon u čuveno vavilonsko ropstvo. Ali dao im je da žive kao slobodni ljudi u svojim kvartovima i da se bave trgovinom i zanatima i dozvolio slobodno ispovijedanje njihove vjere. Oni su prvo plakali na obalama vavilonskih rijeka prisjećajući se Jerušalaima, i onda se od tuge uozbiljiše te nastade mnogo novih psalama i pojaviše se i novi proroci. Unesoše istočnjačku kosmogoniju u svoje spise te njihova religija prestade biti ugovor čobana sa Jahveom već ozbiljna i moćna teologija, a Tora dobi veliku ontološku težinu. Sve to uradiše za šezdesetak godina i kada persijski car Kir osvoji Vavilon dozvoli im da se vrate u Izrailj. Iz, u izgnanstvu obogaćenog, judaizma kasnije nastadoše dvije velike svjetske religije hrišćanstvo i islam. Znači inkluzija može biti i dobra. Da, ali su to bili Jevreji u pitanju. Mi ne plačemo u ropstvu nego pjevamo borbene, i ne mislimo i ne stvaramo - nego šetamo crevlje. I ljepše su borbene pjesme od nas pjevali obespravljeni crnci u Americi. Zato su oni stvorili gospel, džez, bluz i soul, a mi turbofolk.

Vlada predložila da se opozove ambasador Crne Gore u Rumuniji i Moldaviji

Goran Poleksić

Goranu Poleksiću istekao mandat PODGORICA - Vlada je na jučerašnjoj sjednici utvrdila prijedlog da se Goran Poleksić opozove sa dužnosti izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Crne Gore u Rumuniji, na rezidentnoj osnovi, sa sjedištem u Bukureštu, zbog isteka mandata. Vlada je zbog istih razloga predložila da se Poleksić opozove sa dužnosti izvanrednog i opunomoćenog u Republici Moldaviji, na nerezidentnoj osnovi, sa sjedištem u Bukureštu. R. P.

Politika

Subota, 18. jun 2022. PODGORICA - Crna Gora je ostala na matičnom toku razvoja, sačuvala nezavisnost, učvrstila međunarodni i međunacionalni sklad i dobre odnose sa susjedima, sačuvala NATO poziciju i lidersku poziciju u pregovorima sa EU - kazao je Milo Đukanović, predsjednik Demokratske partije socijalista, na proslavi koja je sinoć u Podgorici održana povodom dana ove partije i njenog 31. rođendana. - Nije Crna Gora to sačuvala zato što nije bila napadnuta. Ostala je Crna Gora na tom kolosijeku zahvaljući državno-odgovornoj opoziciji koju je predvodila DPS i ostala je na tom kolosijeku zahvaljujući probuđenom patriotsko-građanskom aktivizmu. Zbog toga imamo razloga biti ponosni ne samo na period kada smo vršili vlast nego i na ono što smo uradili u prethodne dvije godine - poručio je Đukanović. Podsjetio je na uspjehe politike Demokratske partije socijalista u proteklu 31 godinu: ranih devedesetih sačuvala mir, učvrstila stabilnost i unapređivala međunacionalne i međuvjerske odnose, uspostavila ekonomsku održivost, trasirala nacionalne interese i njenu viziju razvoja, obnovila nezavisnost i realizovala krupne investicije u saobraćajnoj, turističkoj i energetskoj infrastrukturi. Kazao je da su i za DPS i za građansku i evropsku Crnu Goru 30. avgusta 2020. godine počela nova iskušenja. Zrelo su se suočili sa svojim slabostima i nakon detekcije odgovorno i odlučno otpočeli njihovu eliminaciju i upustili se u proces reformi. Najteže iskušenje, kazao je predsjednik najveće crnogorske partije, bilo je kako odbraniti Crnu Goru od nacionalističkih nasrtaja poslije 30. avgusta 2020. godine. - Svi ideolozi i akteri velikodržavnog nacionalizma na Balkanu su naš poraz razumjeli kao otvorena vrata za promociju retrogradne politike i kao okidač za ponovni pokušaj anek-

Demokratska partija socijalista sinoć u Podgorici proslavila dan partije i 31. rođendan

Draginja Vuksanović-Stanković

Milo Đukanović

sije Crne Gore. Krupno iskušenje je bilo suočiti se sa tom političkom, medijskom i finansijskom ofanzivom na Crnu Goru. To je bila najteža ofan-

ziva u savremenoj Crnoj Gori. Iskušenje je bilo toliko veće što se trebalo nositi sa njim iz posve nove perspektive - iz perspektive opozicionog djelova-

nja - kazao je Đukanović. Ipak, kazao je on, Crna Gora je ostala na matičnom toku razvoja, sačuvala nezavisnost, učvrstila međunarodni i međunacionalni sklad i dobre odnose sa susjedima, sačuvala NATO poziciju i lidersku poziciju u pregovorima sa EU. - Sada imamo novu, manjinsku vladu, koja predstavlja prelazno rješenje do parlamentarnih izbora koji će se održati naredne godine - poručio je on. Siguran je, kako je rekao, da se Crna Gora nalazi u boljem stanju nego prije nekoliko mjeseci. Veoma je važno, kazao je Đukanović, da DPS ima kontrolne mehanizme i pouzdane partnere koji su konstituenti Vlade i koji će voditi računa o ključnim nacionalnim interesima Crne Gore. - Ne smijemo misliti da smo posao završili. Ključni izazovi su tek pred nama. Moramo pokazati da smo spremni da nastavimo sa reformama, da radimo na daljem unapređivanju našeg rada kako bismo naredne godine nakon izbora preuzeli stožer državne politike - poručio je predsjednik Demokratske partije socijalista. Z. D.

Kuzman: Nadležni organi će utvrditi čiji se ugled pokušao urušiti

CGES je prvobitno reagovao na tvrdnje Kuzmana da je Mijušković, uz pomoć izvršnog direktora CGES-a Ivana Asanovića i bivšeg državnog sekretara Ministarstva kapitalnih investicija Marka Perunovića, nezakonito uticao na postupak javne nabavke. Šef službe za javne nabavke o

Na sjednici Vlade odlučeno da se poslanici Socijaldemokratske partije dodijeli status štićene ličnosti

Đukanović: Uspjeli smo da odbranimo Crnu Goru Vuksanović-

Šef službe za javne nabavke Crnogorskog elektroprenosnog sistema odgovorio na reagovanje kompanije

PODGORICA – Šef službe za javne nabavke Crnogorskog elektroprenosnog sistema Ivan Kuzman odgovorio je na reagovanje CGES-a u kojem su ustvrdili da je imao namjeru da „implicira sumnju da su se CGES i njegovi rukovodioci bavili korupcijom“, te da je pokušao da uruši ugled predsjednika Odbora direktora CGES-a Aleksandra Mijuškovića.

tome je dopisom informisao ministre finansija Aleksandra Damjanovića i kapitalnih investicija Ervina Ibrahimovića, ujedno ih obavještavajući da je Agencija za sprečavanje korupcije njegove prijave korupcije protiv Mijuškovića, Asanovića i Perunovića proslijedila Specijalnom državnom tužilaštvu. U reagovanju CGES je poručio da više neće reagovati na napade, jer smatraju da je „sud zapošljenih i javnosti, kao i rezultati na svim poljima poslovanja mjerodavniji u odnosu na klevete koje nažalost lansiraju pojedinci koji ′hljeb′ zarađuju u CGES-u“. - „Hljeb“ koji mi se pokušava spočitati u reagovanju svi zajedno zarađujemo, samo neko na jedan, a neko očigledno na drugi

način. Nikada nijesam, niti ću biti kolega sa onima koji su, zarad ličnih ili nekih drugih interesa, spremni da podmetnu drugima – odgovorio je Kuzman. Poručio je da je neistina da pokušava da uruši ugled Mijuškovića i pozvao CGES da na sajtu kompanije hronološki objave set dokumenata. - Dopise Ministarstva kapitalnih investicija broj 12-011/21/9609/1 od 7. septembra 2021. godine i broj 12-011/21/9609/2 od 13. septembra 2021. godine, zapisnik sa sjednice Odbora direktora održane 17. septembra 2021. godine i zaključak koji je donijet na toj sjednici broj 10-008546, rezultat i način na koji je glasao svaki član Odbora direktora povodom ovog zaključka, dopise koje sam dostavio pred-

sjedniku Odbora direktora i tada v. d. izvršnog direktora broj 8503 od 16. septembra 2021. godine i broj 9892 od 25. oktobra 2021. godine, sve zahtjeve za slobodan pristup informacija koje smo podnosili moj punomoćnik – advokat Miljan Knežević i ja, kao i rješenja koja ste donosili povodom tih zahtjeva, dokumentaciju koja se odnosi na nagrađivanje pojedinih „kolega“ nakon što ste raspisali novi postupak javne nabavke – istakao je Kuzman. Čiji se ugled pokušao urušiti, iz kojih razloga, motiva i interesa, naglasio je, utvrdiće nadležni državni organi i institucije, na osnovu velikog broja dokaza koji su im dostavljeni. - Vrlo smireno čekam ishod tih postupaka. A vi? – zaključio je Kuzman. Ž. Z.

Stanković pod 24-časovnom zaštitom policije zbog prijetnji ekstremista

PODGORICA - Poslanicu Skupštine Crne Gore Draginju VuksanovićStanković štitiće policija 24 sata, odlučeno je na jučerašnjoj sjednici Vlade Crne Gore nakon što je Agencija za nacionalnu bezbjednost utvrdila da joj je ugrožena bezbjednost, saznaje Pobjeda. - Postupak određivanja poslanice Skupštine Crne Gore, doc. dr Draginje Vuksanović-Stanković, za štićenu ličnost shodno članu 10 Vladine Odluke o određivanju ličnosti, objekata i prostora koje obezbjeđuje Uprava policije, je u toku, uz napomenu da o istome, nakon sprovedene procedure, odlučuje Vlada Crne Gore – saopšteno je Pobjedi u srijedu. Kako je naš list pisao, crnogorska policija od početka februara obezbjeđuje mjesto stanovanja poslanice Vuksanović-Stanković, nakon što su od Agencije za nacionalnu bezbjednost dobili informaciju da je nekoliko članova ekstremnih prosrpskih navijačkih grupa pripremalo fizički napad na nju. Pobjeda je 28. januara objavila informaciju da su operativcima ANB-a proslijeđena saznanja kako pojedini članovi srpskih navijačkih grupa iz Crne Gore ,,planiraju da fizički napadnu i razlupaju privatni automobil jedne osobe iz opozicionih klupa u parlamentu, inače veoma popularne unutar suverenističkog bloka partija“. Tadašnji direktor ANB-a Dejan Vukšić i njegova

ekipa operativne informacije o ugroženosti Vuksanović–Stanković nijesu odmah prenijeli Upravi policije. Čak su u početku negirali da raspolažu takvom informacijom i tek nakon razgovora sa predsjednikom SDP-a Raškom Konjevićem, Vukšić je operativne podatke proslijedio direktoru Uprave policije Zoranu Brđaninu, koji je pozvao poslanicu i obavijestio je da su, u cilju eliminisanja prijetnji, preduzeli mjere zaštite prostora u kojem stanuje, ali da, shodno procjeni, za sada nema osnova za 24-satno obezbjeđenje. Kako je tada potvrdilo više izvora našeg lista, Vuksanović–Stanković našla se na meti ekstremista zbog njenih javnih nastupa u kojima je iskazivala nezadovoljstvo zbog desantnog ustoličenja Joanikija na Cetinju 5. septembra i njenog aktivnog učešća na protestima. Vuksanović- Stanković trebalo je da bude napadnuta 26. januara, nakon sastanka Ženskog poslaničkog kluba sa Stjuartom Pičom, specijalnim izaslanikom za Zapadni Balkan britanskog premijera. Planiran je bio fizički napad nakon završetka radnog ručka i razgovora, kada bi poslanica SDP-a krenula do svojih kola koja su bila parkirana u blizini Njegoševog parka. Sticajem okolnosti, zbog jednog prethodno dogovorenog sastanka, Vuksanović-Stanković je otišla sa razgovora koji su vođeni u hotelu ,,Hilton“ – sat ranije. A. RAIČKOVIĆ

Ekonomija

Subota, 18. jun 2022.

U bankama 4,57 milijardi eura depozita, a od aprila prošle godine stranci prenijeli 393,45 miliona

Nezadovoljni ,,željezarci“ juče protestovali ispred Vlade

Crnogorski građani za godinu uštedjeli 210 miliona

Radnici, njih stotinu, juče ujutro su se okupili ispred Vlade poručujući da više Dominiraju depoziti crnogorskih građana koji iznose 1,48 milijardi eura. ne mogu da čekaju i Depoziti privrede bili su 1,24 milijarde i porasli su 242 miliona eura tražeći da se država PODGORICA - U bankama uključi u rješavanje koje posluju na crnogorskom tržištu na kraju aprila bilo je problema. Predložili ukupno 4,37 milijardi eura desu da Vlada, koja pozita, koji su za godinu porasli 25,6 odsto, pokazuju podaci je fabriku prodala Centralne banke (CBCG). Turcima, sada je Da štednja u bankama poraste i otkupi, kako bi za četvrtinu najviše su doprinijeli nerezidenti. Oni su od prošmogli da nastave da log aprila u domaće finansijske institucije prenijeli 393,45 mirade, a ne da idu po liona eura, pa njihovi ukupni ulicama depoziti iznose 1,25 milijardi. Domaći građani za godinu su uštedjeli 210 miliona eura. - U ukupnim depozitima dominirali su depoziti stanovništva sa 33,95 odsto. Oni su na kraju aprila iznosili 1,48 milijardi eura - navodi se u biltenu CBCG. Depoziti privrede bili su 1,24 milijarde i porasli su 242 miliona eura. Kada je riječ o ročnosti, depoziti po viđenju činili su 74,75 odsto ukupnih, a oročeni 20,75 odsto. Od toga je većina depozita ročnosti od tri mjeseca do godine 46 odsto, a od jedne do tri godine 35 odsto.

KReDItI

Vrijednost odobrenih kredita na kraju aprila iznosila je 3,54 milijarde eura, što je 7,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine. - Po osnovu kredita, banke su

najviše potraživale od privrede i stanovništva - 77 odsto - pokazuju podaci CBCG. U aprilu su krediti banaka odobravani po prosječnoj nominalnoj kamati od pet odsto, odnosno po efektivnoj od 5,71 odsto. Nominalne kamate mikrofinansijskih institucija bile su znatno veće i iznosile su 20,53 odsto. Bilansna suma banaka dostigla je 5.568,78 miliona eura, što je godišnji rast od 19,26 odsto. - Ukupan kapital banaka na kraju aprila je vrijedio 615,34 miliona eura i bilježi rast od 2,43 odsto na godišnjem, odnosno 0,56 odsto na mjesečnom nivou – dodaje se u biltenu CBCG.

LIkvIdnost

Svih jedanaest banaka koje posluju u Crnoj Gori bile su likvid-

ne u aprilu, a njihova ukupna aktiva iznosila je 1,47 milijardi eura, što je godišnji rast 410 miliona ili 38,5 odsto. - Koeficijenti likvidnosti za bankarski sistem u cjelini u aprilu su, na dnevnom i dekadnom nivou, bili iznad propisanih minimuma - navodi se u dokumentu vrhovne monetarne institucije. Obavezna rezerva banaka izdvojena kod CBCG bila je 224,47 miliona eura i bilježi rast od 39,80 miliona eura ili 21,55 odsto godišnje. - Efektivna stopa obavezne rezerve, mjerena odnosom izdvojene obavezne rezerve i ukupnih depozita, iznosila je 5,13 odsto i bilježi pad u odnosu na april 2021. godine kada je iznosila 5,30 odsto - zaključuje se u biltenu. B. d.

Jednočasovna blokada saobraćaja ka aerodromu pravi sve veću gužvu

Radnici Montenegro erlajnza apeluju na Vladu da nastave dijalog

Abazović: rješenja na diplomatsk

PODGORICA - Vlada će nastaviti da preduzima aktivne mjere kako bi se našlo zadovoljavajuće rješenje za radnike željezare Tosčelik iz Nikšića, kazao je premijer Dritan Abazović radnicima Tosčelika koji su se juče okupili ispred Vlade, nezadovoljni što ni nakon 15 dana otkad su započeli proteste za njih nije pronađeno rješenje. Abazović ih je zajedno sa ministrima finansija i rada i socijalnog staranja Aleksandrom Damjanovićem i Admirom Adrovićem, kao i savjetnikom za pravna pitanja Ivom Šoćem primio na sastanak koji su tražili i poručio da su upoznati sa njihovim zahtjevima.

InteresI radnIka

-Preduzete su određene mjere kako bi se i na visokom diplomatskom nivou pokušao riješiti ovaj problem - kazao je Abazović dodajući da su njihove mogućnosti ograničene, imajući u vidu da je riječ o privatnoj kom-

Sa jučerašnjeg protesta

paniji. Ipak, uvjerio ih je da će Vlada učiniti sve da sačuva interese radnika, koji su kazali da su bili prinuđeni na radikalizaciju protesta zbog postupanja ove turske kompanije. Dogovoreno je da se ponovo sastanu idućeg četvrtka, kako bi se pokušalo naći rješenje prihvatljivo za sve. Radnici, njih stotinjak, juče ujutro su se okupili ispred Vlade poručujući da više ne mogu da čekaju i tražeći da se država

uključi u rješavanje problema. Predložili su da Vlada, koja je fabriku prodala Turcima, sada je i otkupi, kako bi mogli da nastave da rade, a ne da idu po ulicama. Njihov predstavnik Ivan Vujović Pobjedi je kazao da su za sada odustali od radikalizacije protesta, nakon što su razgovarali sa premijerom i ministrima, koji su im, kako je naveo, ulili nadu da će njihov problem biti riješen. Kazao je da su svi radnici zadovoljni

PODGORICA – Bivši radnici Montenegro erlajnza (MA) juče su ponovo blokirali saobraćajnicu ka podgoričkom aerodromu od 13 do 14 časova, ukazujući na, kako su naveli, nepravdu koja im je pričinjena u decembru 2020. godine.

Prigodnom proslavom obilježeno 15 godina postojanja NBO CG

-Tada je, odlukom da se jedna kompanija pusti niz vodu, preko 350 radnika MA ostavljeno bez posla, a njihove porodice bez izvora prihoda. Potpuno nepromišljeno i brzopleto, odlučeno je da je najbolje i najekonomičnije da se kompanija prosto ostavi da odumre. Kako je Crna Gora dominantno avio destinacija, odlučeno je i da se formira nova kompanija – zaposliće se potreban broj ljudi iz stare kompanije, i to je u redu – čulo se na jučerašnjem protestu. Smatraju da nije u redu što se čekalo četiri mjeseca da se uvede stečaj, iako su uslovi za to postojali mnogo ranije. -Nije u redu što ste u međuvremenu nevješto pokušavali da preuzmete resurse stare kompanije za potrebe nove, pogrešno podrazumijevajući da je nova kompanija pravni sljedbenik stare, što nije bila ni tada, a nije ni sada, jer ni taj dio nije odrađen kako valja - kazali su

PODGORICA - Od osnivanja Nacionalnog biroa osiguravača Crne Gore (NBO CG) ukupno je evidentirano 6.896 odštetnih zahtjeva, a do sada je izvršeno plaćanje u više od 5.230 odštetnih zahtjeva, u iznosu od preko 16,9 miliona eura. Prigodnom proslavom obilježeno je 15 godina postojanja NBO CG.

Isplaćeno 16,9 miliona eura za 5.230 odštetnih zahtjeva

Sa jučerašnje blokade

nezadovoljni radnici. Poručili su premijeru Abazoviću da sada kada je MA u stečaju, Vlada ne može raspolagati njegovom imovinom kako bi željela. Ukazuju da je napravljen niz grešaka i donijeto više loših odluka, ali vjeruju da još ima načina da se stvari poprave. - Zato, poštovani predstavnici Vlade, pozivamo još jednom - organizujte što hitnije nastavak socijalnog dijaloga, u kome bismo dogovorili način da se zaposlenima poveže radni staž za tri i po godine, da se isplate zarade za sedam mjeseci i da se zaposlenima koji su tada ostali

bez posla isplate otpremnine – ponavljaju radnici već nedjeljama. Pobjedi su kazali da im je iz Ministarstva kapitalnih investicija rečeno da su inicirali određene aktivnosti sa kolegama iz Ministarstva finansija radi rješavanja problema neisplaćenih zarada te da će im se javiti čim budu imali konkretnih informacija. Do tada, radnici će, svakog utorka i petka, blokirati ovu saobraćajnicu od 13 do 14 časova, za koje vrijeme putnici jedan dio puta, sa prtljagom, do aerodroma moraju proći pješke. M. Lk.

Predsjednik Skupštine NBO CG i izvršni direktor Lovćen osiguranja Matjaž Božić naveo je da je branša osiguranja u ovih 15 godina izgradila poziciju sa koje vidi dalje i nastupa jače opravdavajući, u punom smislu, svoju društvenu ulogu. – Siguran sam da će NBO CG nastaviti da bude institucija u kojoj ćemo artikulisati naše zajedničke interese, ali i institucija koja je garant sigurnosti ukupnog sektora osiguranja i garant ispunjenja njegove značajne, društvene uloge – rekao je Božić.

Izvršni direktor NBO CG Boris Šaban je podsjetio na rezultate ostvarene u 15 godina rada Biroa. – Pored aktivnosti na domaćem tržištu u proteklih 15 godina značajni napori su urađeni da NBO CG izbori ravnopravan status na međunarodnom planu sa ostalim nacionalnim udruženjima i međunarodnim organizacijama. Posebno mi je zadovoljstvo što mogu da konstatujem da smo taj cilj u potpunosti ispunili bez obzira na skromnu snagu našeg tržišta, mi smo apsolutno ravnopravan partner svim tim organizacijama i ravnopravna članica relevantnih međunarodnih institucija – istakao je Šaban. On je naveo da su brojni izazovi i dalje pred Biroom. – Aktivnosti na održavanju garantnog fonda i borba protiv neosiguranih vozila će i dalje biti jedan od glavnih prioriteta i u budućem

periodu – rekao je Šaban. Prema njegovim riječima, novi način komunikacije u okviru sistema koji je potpuno digitalizovan predstavlja ozbiljan izazov za čitavo tržište. - Budući status naših društava umnogome će zavisi od toga da li smo u mogućnosti da ispratimo sve zahtjeve. Takođe, mislim da u narednom periodu moramo ozbiljno intenzivirati napore na razvoju kulture osiguranja i razvoja branše uopšte. Aktivnosti na ovom polju koje su počele u godini prije korone moraju biti nastavljene u godini koja je ispred nas. Siguran sam da dugoročni razvoj branše osiguranje će umnogome zavisiti od toga u kolikoj ćemo mjeri podići interes građana za osiguranje kao najznačajniji vid zaštite imovina i lica – kazao je Šaban i dodao da će na tom putu kao i do sada nastaviti saradnju sa partnerom Agencijom za nadzor osiguranja. s. P.

Ekonomija

Subota, 18. jun 2022.

e, a potom razgovarali sa premijerom

Traže se a visokom kom nivou

sastankom sa predstavnicima Vlade te da su dobili obećanje da država stoji iza njih. Kazao je da se pominje više modaliteta izlaska iz ove krize, ali da bi o njima trebalo da bude riječi idućeg četvrtka.

Posjeta ambasadi

Nakon sastanka sa predstavnicima Vlade, radnici su pošli pred tursku ambasadu tražeći prijem kod ambasadorke Ozan Songul, koja je to odbila. Kazala

je, kako je naveo Vujović, da kao što Crna Gora ima svoje zakone, ima ih i Turska, te da bi, ukoliko žele sastanak, to trebalo da iniciraju preko Ministarstva vanjskih poslova. Radnici su predali zahtjev ambasadorki u kojem traže da se automatski povuku otkazi za njih 229 i da im se nastavi sa isplatom zarade, kao i do sada, te da čelnici Tosčelika povuku krivične prijave koje su zbog protesta podnijeli protiv pregovaračkog tima željezaraca. U dopisu ambasadorki su podsjetili da su tokom deset godina korektno ispunjavali svoje radne obaveze u Tosčeliku i da ničim nijesu doprinijeli stanju u kojem se fabrika trenutno nalazi. Tražili su da založi svoj autoritet i utiče na tursku kompaniju da prihvati njihove zahtjeve. Početkom nedjelje u Ministarstvu ekonomskog razvoja, uz posredovanje ministra Gorana Đurovića, održan je sastanak predstavnika Tosjali grupe, vlasnika Željezare sa biznismenom Miodragom Dakom Davidovićem, koji je zainteresovan da fabriku kupi za 15,1 milion eura, ali njihova ponuda od 25 miliona je za njega bila neprihvatljiva. Insistirao je da se sastane sa vlasnikom kompanije Tosjali, ali o tom sastanku još nije bilo dogovora. m.Lk.

Podaci Monstata za prošlu godinu

Vrijednost građevinskih radova 792 miliona eura PODGORICA - Ukupna vrijednost izvršenih građevinskih radova u prošloj godini iznosila je 792 miliona eura, što je 4,8 odsto manje u odnosu na 2020, pokazuju podaci Monstata. Vrijednost izvršenih građevinskih radova na zgradama iznosila je 329 miliona eura, dok je na ostalim građevinama iznosila 463 miliona eura. U prošloj godini završeno je 3,07 hiljada stanova sa korisnom površinom od 191 hiljadu metara kvadratnih. R. e.

Održana sjednica skupštine akcionara Luke Bar

U novom bordu kadrovi Ure, DPS-a, BS-a i SNP-a PODGORICA - Luka Bar je na jučerašnjoj sjednici skupštine akcionara izabrala novi odbor direktora. U novom bordu direktora su Darko Pekić, menadžer iz Bara (GP Ura), ekonomista iz Bara Marko Nišavić (DPS), pravnik Nedžib Ibrišimović (BS) iz Bara i ekonomista Vladimir Dragović (SNP) i predstavnik manjinskih akcionara Vladan Vučelić, bivši izvršni direktor barske kompanije. R. e.

U Vladi smatraju da je prošla zimska turistička sezona bila izuzetno uspješna PODGORICA - Tokom prošle zimske turističke sezone (decembar 2021 – mart 2022) u Crnoj Gori je registrovano 107.143 dolaska, što je 130,9 odsto više u odnosu na zimsku sezonu 2020/2021. godine. Tokom prošle zimske sezone realizovano je 282.101 noćenje što je za 141,5 posto više u odnosu na prethodnu zimsku sezonu, navodi se u informaciji o rezultatima prošle zimske turističke sezone, koju je Vlada usvojila juče. U Vladi su ocijenili da se prošla zimska turistička sezona po svim parametrima može smatrati izuzetno uspješnom.

Gostiju bilo 130,9 posto više nego lani Trogodišnji projekat implementacije sistema za centralizovani obračun zarada (COZ), koji je u upotrebi od februara, biće završen krajem godine, a do tada je preostalo da se u ovaj sistem uključe još Ministarstvo prosvjete i sve škole, Fond za zdravstveno osiguranje i sve zdravstvene ustanove, kao i Ministarstvo odbrane uključujući i Vojsku Crne Gore

Posjećenost

Navedeno je da su zimski turistički centri u toku trajanja sezone zabilježili veoma dobru posjećenost. - Pored ograničenja izazvanih kovid-19 virusom, koja su bila na snazi tokom trajanja zimske turističke sezone, bilježi se rekordna posjećenost skijalištima. Dominantan turistički promet se odvijao na skijalištima ,,Kolašin 1600“, ,,Kolašin 1450“ i Savinom kuku. Evidentiran je i porast prihoda na skijalištima u Kolašinu za 70 posto, dok je na Savinom kuku zabilježen porast od 48 posto – kaže se u Vladinom dokumentu. Navedeno je da su i u centralnom i primorskom regionu takođe zabilježeni pozitivni rezultati, pa južni region bilježi porast turista za 194 odsto, dok je ostvareno 216,6 odsto više noćenja. U centralnom regionu zabilježen je rast broja turista za 100 odsto, a noćenja za 90,99 odsto. Trogodišnji projekat implementacije sistema za centrali-

Sa sjednice Vlade

zovani obračun zarada (COZ), koji je u upotrebi od februara, biće završen krajem godine, a do tada je preostalo da se u ovaj sistem uključe još Ministarstvo prosvjete i sve škole, Fond za zdravstveno osiguranje i sve zdravstvene ustanove, kao i Ministarstvo odbrane uključujući i Vojsku Crne Gore.

softVeR za obRačun

U informaciji koju je Vlada usvojila, konstatuje se da je zbog roka za završetak projekta neophodno intenzivirati aktivnosti kako bi se ovi sektori

uključili. Za to je potrebno analizirati propise u oblasti zarada iz ovih sektora, prilagoditi sistem svim specifičnostima u skladu sa granskim kolektivnim ugovorima, te organizovati obuku za zaposlene koji će koristiti COZ. Predviđeno je da Ministarstvo finansija nakon isteka trajanja projekta upravlja COZ-om i obezbijedi stalnu podršku i održavanje Sistema uz mogućnost nadogradnje. Ovaj projekat započet je uz pomoć IPA fondova, kako bi se napravio jedinstveni softver za obračun zarada svih zaposlenih

Konjević: Ne treba kondukter i ugostitelj da budu predstavnici državnog kapitala Juče je usvojena i odluka o imenovanju četiri člana predstavnika državnog kapitala u Odboru direktora željezničke kompanije Montekargo. To su miroslav brajović, Žarko Pušica, Vladana Lompar i Đok dedivanaj. Tokom rasprave izdvojena su tri mišljenja. Ministar odbrane Raško Konjević ocijenio je da bar dvoje ne mogu da odgovore zadatku zaštite državnog kapitala. - Ne mogu da odgovore zadatku barem dvoje njih. Neću spominjati imena, radi korektnosti. Njihove biografije su nešto što treba da bude

garant da mogu da odgovore zadatku - naveo je Konjević. Pitao je i zašto su predloženi ljudi koji su već bili u Montekargu, a ako rezultati nijesu bili adekvatni. Za dogovor, kako je ponovio, jeste, ali da kondukteri i ugostitelj ,,uz maksimalno poštovanje tih profesija“, ne treba da budu predstavnici državnog kapitala. - Mislim da nemaju dovoljno znanja i iskustva. Ako je nekom kondukteru neka politička struktura zalogaj da može da ostane na tom mjestu, možemo da otvorimo i to pitanje - istakao je j.mi. Konjević.

Predstavnici ANO i FMA potpisali memorandum

Saradnja u oblasti nadzora osiguravajućih društava PODGORICA - Predstavnici crnogorske Agencije za nadzor osiguranja (ANO) i austrijskog Saveznog ministarstva finansija i Regulatornog tijela za finansijska tržišta Austrije (FMA) potpisali su u Dubrovniku memorandum o saradnji, u cilju razmjene najboljih praksi. Sporazum su potpisali predsjednik Savjeta ANO Uroš Andrijašević i direktor za nadzor osiguranja i penzione fondove u FMA-u Piter Braumiler. - Potpisani memorandum samo je dogradnja veoma dobre osnove za saradnju koju

smo već imali kroz prethodni sporazum sa austrijskom FMA - rekao je Andrijašević. Memorandumom se, kako je ocijenio, dodatno stvaraju pretpostavke za razmjenu najbolje prakse, kao i frekventniju komunikaciju i saradnju sa jednim od najrespektabilnijih regulatora tržišta osiguranja u Evropi. - Za Crnu Goru je posebno važna činjenica da se radi o regulatoru iz Austrije, s obzirom na to da u ukupnom akcijskom kapitalu crnogorskih društava za osiguranje kapital iz Austrije učestvuje

sa 52 odsto, a da pet od devet crnogorskih osiguravača ima matično društvo sa sjedištem u Austriji - naveo je Andrijašević. Iz ANO-a su rekli da je memorandumom bliže definisana saradnja na osnovama zajedničkog povjerenja i razumijevanja u oblasti nadzora osiguravajućih društava na principima i procedurama najbolje evropske i međunarodne prakse. Između ostalog, memorandumom je definisano obavljanje zajedničkog posrednog i neposrednog nadzora nad osiguravajućim društvima u Crnoj Gori i Austriji, razmje-

u javnom sektoru, imajući u vidu da je do sada Ministarstvo finansija obračunavalo zaradu samo za četvrtinu javnog sektora. Većina institucija, koje imaju najveći broj zaposlenih, kao što je MUP, Ministarstvo odbrane, Fond za zdravstvo, Ministarstvo prosvjete i drugi plate je obračunavalo samostalno. Problem je bio u neujednačenim softverskim rješenjima, što je dovodilo do toga da obračun i izvještavanje o zaradama nije bilo jedinstveno čak ni u jedinicama sa istim granskim kolektivnim ugovorom. To je onemogućavalo adekvatnu kontrolu imajući u vidu da se radi o velikom broju zaposlenih, kao i tačnu evidenciju o broju zaposlenih kojom bi se pouzdano i transparentno obezbijedio kontinuirani monitoring, kako broja zaposlenih, tako i podataka o zaradama i dodacima. Trenutno se na ovaj način obračunava zarada za 138 institucija i to za oko deset hiljada zaposlenih, dok bi tokom juna i jula na ovaj način plate trebalo da obračunavaju i za zaposlene u MUPu, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Zavodu za zapošljavanje i Fondu PIO, čime bi se taj broj popeo na 16 hiljada. s.P. – m.Lk. na prakse u vezi sa nadzorom i upravljanjem proizvodima osiguranja, tehnička saradnja posebno u nadzoru IT sistema i istraživanju i analizi podataka o tržištu osiguranja, kao i saradnja u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, ograničena na opseg nadležnosti i odgovornosti dva regulatora. Takođe, ANO i FMA će, u skladu sa raspoloživošću kadra i resursa, organizovati programe stažiranja, studijske posjete, obuke i tehničku pomoć potrebnu kako bi se pospješio razvoj nadzorne prakse u osiguranju i regulatorni okvir tržišta osiguranja, kako u Crnoj Gori, tako i u Austriji. Razmjena potpisanih memoranduma organizovana je u okviru Globalnog seminara Međunarodne asocijacije supervizora osiguranja (IAIS) koji se održava u Dubrovniku. R. e.

Društvo

Subota, 18. jun 2022.

Neophodna izmjena Zakona o dječjoj i socijalnoj zaštiti

Damjanović: Vlada će isplatiti novac za bebe

Aleksandar Damjanović

PODGORICA - Vlada će isplatiti jednokratne naknade za bebe u skladu sa odlukom bivše administracije, rekao je na jučerašnjoj sjednici Vlade ministar finansija Aleksandar Damjanović. Na početku sjednice premijer Dritan Abazović je kazao da će početi upravo od te tačke zbog spinova u javnosti. - Niko nije rekao da obaveze neće biti ispunjene, naprotiv 100 puta je rečeno da će biti ispunjene. Vlada će izvršavati svoje obaveze i tražiće sistematsko rješenje za djecu... To je važna stvar i dugoročni cilj i nema nikakvih dilema i biće novac za našu djecu u skladu sa pravilima, a ne populistički i kampanjski – rekao je Abazović. Damjanović je kazao da je neophodan zakonski osnov u Zakonu o dječjoj i socijalnoj zaštiiti, što bivša vlada nije uradila. - Prethodna administracija je 8. aprila donijela zaključke kojima je Vlada usvojila informaciju i zadužila Ministarstvo ekonomskog razvoja i Ministarstvo finansija i socijalnog

staranja da pripreme uputstvo i da se iz tekuće rezerve obezbijede između pet i 5,8 miliona eura – rekao je Damjanović. Istakao je da prethodna vlada nije pripremila uputstvo za realizaciju niti su izvršili obavezu koja je ostala ovoj vladi. - Bez obizira što se kaže u javnosti i prenosi i što se svaka riječ odmjeri, dođu neki tvitovi od strane bivše administracije i nije lijepo da se laže javnost, jer ko laže taj i krade i onda ovdje moramo biti potpuno precizni kad biramo riječi i govorimo o čemu se radi – rekao je Damjanović. On je rekao da je njegov prijedlog da se uđe u realizaciju ove obaveze uz opasku da nije definisana u skladu sa Zakonom o dječjoj i socijalnoj zaštiti jer on u članu 41 definiše šta je naknada za novorođenčad. - Trebalo je promijeniti taj član i obezbijediti sredstva, a ne zbog jeftinih poena igrati se sa sedam hiljada novorođene djece. Drugo, ovo je predviđeno samo za ovu godinu, znači neko je mislio samo za 2022. godinu da završi posao – kazao je ministar Damjanović. J.M.

Milatović: Uputstvo postoji, zaključak se morao sprovesti Bivši ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović, koji je i predlagač ideje o naknadama, reagovao je juče na izjave ministra finansija. - Ministar je izjavio da prethodna vlada nije pripremila uputstvo za realizaciju - što je neistina – kazao je Milatović. Naveo je da je uputstvo pripremljeno od strane radne grupe još krajem aprila, a kao rezultat zaključka prethodne vlade. - Međutim, od tada do danas se ništa nije uradilo, iako se morao sprovesti zaključak prethodne vlade. Postavlja se pitanje za sadašnju vladu zašto implementacija nije počela 4. maja kako je bilo predviđeno preko centara za socijalni rad – pitao je Milatović. On je podsjetio da je odlukom Vlade naknada od 1.000 ili 500 eura predviđena da bude dodatna na 116 eura koliko je sada predviđeno Zakonom o dječjoj zaštiti, zbog važnosti teme za razvoj Crne Gore. - Pozivam sadašnju vladu da prestane sa demagogijom i počne da sprovodi stvari u korist životnog standarda građana- rekao je Milatović.

Advokat Sava Kostić odgovorio na navode Centra za socijalni rad Ni

Djevojčica pušten PODGORICA – Djevojčica koja se nalazila u Skloništu za žrtve trgovine ljudima Instituta za socijalnu i obrazovnu politiku puštena je juče, potvrdio je Pobjedi advokat njene porodice Sava Kostić. Ona je odvedena u to sklonište sredinom maja, jer su iz Centra za socijalni rad Nikšić procijenili da joj je ugrožena sigurnost zbog sumnje da su roditelji namjeravali da je udaju iako je maloljetna. Porodici je rečeno da će biti vraćena kući kada nadležni utvrde da u tom slučaju ne postoje elementi krivičnog djela trgovine ljudima. Povod za odvođenje djevojčice u Sklonište zaposleni u Centru za socijalni rad Nikšić su vidjeli u prijavi da njeni roditelji pokušavaju da ugovore brak. Nakon što su prijavljeni da nedozvoljeno ugovaraju brak izme-

Sava Kostić

Prošle subote je porodica djevojčice došla do Skloništa sa namjerom da je preuzmu jer, kako tvrde, nijesu bili u mogućnosti ni da stupe u kontakt s njom. Kostić je Pobjedi tada kazao da je maloljetnica neosnovano i nezakonito odvedena iz porodične kuće, zbog čega je on, u ime djevojčicinih roditelja, podnio krivičnu prijavu protiv službenika Centra za socijalni rad Nikšić i odgovornih lica u ISOP đu djevojčice i punoljetnog muškarca, po nalogu VDT Danke Ivanović-Đerić ispitani su njeni roditelji, ali i S.H.M. i S.S.M.

POSTUPAK

VDT Danka Ivanović-Đerić se izjasnila da u ovom slučaju nema elemenata krivičnog djela, ali je stručna radnica Centra za socijalni rad iz Nikšića, ipak, smjestila maloljetnu djevojčicu u Sklonište u Danilovgradu. To je Pobjedi rečeno iz Centra za socijalni rad Nikšić, kojem smo se obratili nakon što nam se prije nekoliko dana advokat Sava Kostić požalio da je maloljetnica neosnovano i neza-

konito odvedena iz porodične kuće. Prošle subote je porodica djevojčice došla do Skloništa sa namjerom da je preuzmu jer, kako tvrde, nijesu bili u mogućnosti ni da stupe u kontakt s njom. Kostić je Pobjedi tada kazao da je maloljetnica neosnovano i nezakonito odvedena iz porodične kuće, zbog čega je on, u ime djevojčicinih roditelja, podnio krivičnu prijavu protiv službenika Centra za socijalni rad Nikšić i odgovornih lica u ISOP. On je tražio da nikšićko tužilaštvo pokrene postupak i sasluša djevojčicu na zakonit način. - Cijelo ovo vrijeme djevojčica

Centar za socijalni rad u Nikšiću

je protivpravno lišena slobode i krše joj se osnovna prava i slobode zbog čega svi vinovnici koji su doveli do toga trebaju biti izvedeni pred lice pravde poručio je Kostić odgovarajući na navode službenika Centra. Kazao je da je izjašnjenje koje su iz Centra dali za Pobjedu bez uporišta u činjeničnom stanju i materijalnom pravu. - Nadležno tužilaštvo se izjasnilo da nema krivičnog djela, kojeg ne može ni biti, jer ni roditelji djevojčice niti djevojčica nijesu počinili nikakvu nezakonitost u konkretnom slučaju - ističe Kostić. On je istakao da se radi o maloljetnoj osobi koja je morala biti

Rediteljka Ana Vukotić tokom razgovora „Śednik četvrtkom“ Matice crnogorske kao ključni p PODGORICA - Događaj 5. septembra na Cetinju predstavlja najveličanstveniji građanski otpor koji je ovo društvo artikulisalo u posljednjih nekoliko decenija, zbog čega političkim partijama ne smijemo dozvoliti da, manipulišući njime, ubiraju političke poene i od Belvedera prave paradu, poručila je rediteljka i direktorica Festivala internacionalnog alternativnog teatra (FIAT) Ana Vukotić. Ona je, govoreći u okviru serijala Matice crnogorske „Śednik četvrtkom“, ocijenila kako su nepotizam i partitokratija najveći neprijatelj crnogorskog društva i problem koji prevazilazi čak i nacionalizam i nacionalne podjele. Vukotić smatra i da je duhovni i identitetski kapacitet jednog društva moguće graditi isključivo jakim institucijama, a ne „himnom, zastavama i kapicama“. - Crna Gora se nakon ponovnog sticanja nezavisnosti zadovoljila time da je priznata, a vrlo malo se bavila razvojem institucija. Ja sam te 2006. godine vjerovala u progres i dolazak nekog boljeg vremena, a to se nije desilo – rekla je Vukotić.

Politika je ugušil Ako se oslobodimo nepotizma, oslobodićemo se i podjela i nacionalizma. Svjedoci smo da najbolji u Crnoj Gori nijesu dobijali šansu. Oni su ili na margini ili su odavno otišli iz ovog društva. I to je tako, koja god vlast da dođe. Vlasti se mijenjaju, ali se po tom pitanju suštinski ništa ne mijenja. Dok ne shvatimo da najbolji treba da budu na pozicijama, ne možemo očekivati ni promjene nabolje – kaže Vukotić ma, oslobodićemo se i podjela i nacionalizma. Svjedoci smo da najbolji u Crnoj Gori nijesu dobijali šansu. Oni su ili na margini ili su odavno otišli iz ovog društva. I to je tako koja god vlast da dođe. Vlasti se mijenjaju, ali se po tom pitanju suštinski ništa ne mijenja. Dok ne shvatimo da najbolji treba da budu na pozicijama, ne možemo očekivati ni promjene na-

bolje – kaže Vukotić. Ona u tom kontekstu ističe i da je politika u Crnoj Gori ugušila kulturu. - U kulturi i umjetnosti su najznačajniji oni ljudi koji se bune. Mi smo išli drugom linijom. Kod nas su prihvatljivi samo oni poslušni. Ti poslušni vode institucije i zato smo mi danas tu gdje jesmo. Bojim se da kultura ovdje nije korektiv. Nije-

NEPOTIZAM KLJUČNI PROBLEM

Upozorila je i da ključni problem crnogorskog društva nijesu ni nacionalizmi i podjele, već nepotizam koji nam ne dozvoljava da se građanski razvijamo. - Ako se oslobodimo nepotiz-

Sa „Śednika četvrtkom“ u Matici crnogorskoj

smo spremni da čujemo drugačije mišljenje i kritiku, a ljude koji se na to usude automatski proglašavamo državnim neprijateljima. Moramo se konačno dovesti u situaciju da se rukovodioci biraju na konkursima i na osnovu četvorogodišnjeg plana. To se ne dešava, a to je naš najveći problem – ističe Vukotić.

TREBA DA SE BAVIMO SOBOM...

Ona je kazala da su u Crnoj Gori kulturna dobra najvišeg reda u katastrofalnom stanju i za to nam niko nije kriv do mi sami. - Odnos prema našem kulturnom blagu je naš problem. To nije problem ni Crkve Srbije niti bilo koga drugog već isključivo naš. Priča o „srpskom svetu“ je besmislica. Mi treba da se bavimo sobom, a ne dokazivanjem šta nijesmo. Sveli smo se na zastave, kapice i himnu. Zastave kačimo na štriko-

Društvo

Subota, 18. jun 2022.

ikšić, tvrdi da nema elemenata krivičnog djela

na iz Skloništa

saslušana u prisustvu zakonskih zastupnika ili pak staratelja, što se nije desilo. Pobjedi je iz Centra prekjuče rečeno da je stručna radnica Centra prisustvovala njenom saslušanju iz kojeg se zaključilo da postoje indicije o ugovorenom braku. Međutim, na naše pitanje zašto ne uvažavaju to što je, kako Kostić tvrdi, djevojčica tražila da se vrati roditeljima i rekla im da uslovi u ISOP nijesu dobri, iz Centra navode da nemaju informaciju od nadležnih institucija, te prema tome „ne znaju da li je djevojčicina bezbjednost ugrožena“. Kostić je takođe naveo da je

djevojčica redovan đak u jednoj osnovnoj školi, a iz Centra kažu da su kontaktirali upravu škole i da su ih oni obavijestili o ,,sumnji na postojanje maloljetničkog braka“. - Da je kojim slučajem Centar u pravu u pogledu sumnji za krivično djelo koje navode, odgovorna lica bi bila procesuirana u svojstvu osumnjičenih i prema njima bi bile preduzimane odgovarajuće radnje. To se nije desilo niti će se desiti, jer u ovom predmetu nema nikakvog krivičnog djela na strani djevojčice i njenih roditelja – rekao je Kostić. Kostić je kazao da sumnja da se ovo radi na organizovan način radi sticanja nezakonite koristi zbog čega je potrebna urgentna reakcija svih nadležnih institucija.

UsLOvi

Pobjeda je početkom aprila objavila da je Odsjek za inspekciju socijalne i dječje zaštite zbog utvrđenih nepravilnosti koje su se odnosile na kvalitet pružanja usluge smještaja u ISOP, čiji je direktor Mitar Radonjić, Ministarstvu finansija i socijalnog staranja još u oktobru prošle godine podnio zahtjev za vršenje nadzora nad kvalitetom stručnog rada u toj NVO, ali da im odgovor nije dostavljen. Inspekcija je nadzorom utvr-

dila da je ISOP pružao uslugu smještaja u prihvatilištu-skloništu suprotno izdatoj licenci za rad, odnosno za osam korisnika, što je za dva više u odnosu na izdatu licencu. Stoga je inspektor socijalne i dječje zaštite, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i zapisnički konstatovanih nepravilnosti, uz saglasnost odgovornog lica da se nepravilnosti otklone bez donošenja pisanog rješenja, uz određivanje primjerenog roka, ukazao izvršnom direktoru Mitru Radonjiću da u primjerenom roku otkloni nepravilnosti vezano za veći broj korisnika od dozvoljenog. Ova NVO dospjela je u fokus javnosti nakon pisanja Pobjede 22. marta, kada je ukazala na činjenice da je odgovorno lice u ISOP-u, koji pruža socijalne servise žrtvama nasilja i trgovine ljudima, Mitar Radonjić više puta pravosnažno osuđivan za krivična djela nasilničko ponašanje, protivpravno lišavanje slobode i samovlašće. Radonjiću država samo ove godine finansira uslugu SOS telefon za djecu i mlade koji su žrtve zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja u porodici i eksploatacije ili kod kojih postoji opasnost da će postati žrtve sa 40.000, a za uslugu smještaja u prihvatilištu za žrtve trgovine ljudima sa 60.000 eura. K. J.

 la kulturu

problem izdvojila partitokratiju i nepotizam

ve za veš. Ja mislim da se tako ne brani nacionalni identitet. Izgubili smo ozbiljno vrijeme dokazujući šta nijesmo – smatra Vukotić.

vELičaNstvEN OtPOR

Ističe i kako događaji na Cetinju, koji su prethodili intronizaciji mitropolita Srpske pravoslavne crkve u Cetinjskom manastiru prošle godine, predstavljaju „najveličanstveniji građanski otpor koji je ovo društvo artikulisalo svih ovih godina“. Vukotić, međutim, primjećuje da taj događaj određene političke partije sada koriste za ubiranje političkih poena. - Voljela bih da se taj događaj ne politizuje i da se njime ne manipuliše. Političke partije su od Belvedera napravile paradu – rekla je Vukotić. Kada je riječ o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vukotić ističe i kako SPC, pod različitim imenima, nosi vlasničku strukturu nad velikim dijelom crnogorske kulturne baštine i da je to, prije svega, odgovornost naših institucija i Zavoda za zaštitu kulture koji je dozvolio da ti objekti budu devastirani. - SPC je okupatorska institucija koja raspolaže sa ogromnim kapitalom. Znamo da kroz te svetinje prolazi veliki novac

nad kojima država nema nikakvu kontrolu. Crnogorska pravoslavna crkva, sa druge strane, nije dobila status koji zaslužuje, a to je, takođe, naš problem. Vlasti su mislile da će crkvu da odvoje po istom principu po kome su odvojile državu, a to su dva potpuno različita sistema – ističe Vukotić. Kada je riječ o temeljnom ugovoru između SPC i države Crne Gore, Vukotić smatra da taj dokument treba potpisati. – Samo je pitanje šta će u njemu pisati. SPC ne smije biti iznad svih drugih crkava u Crnoj Gori – naglašava ona. Kada je riječ o onom što je uslijedilo nakon 30. avgusta 2020. godine i smjene dugogodišnje vladavine Demokratske partije socijalista, Vukotić ističe da su ti događaji bili „neprijatni, ali i poželjni“. – Jer smo vidjeli ko su ljudi sa kojima živimo i na kom smo mi civilizacijskom stupnju. To govori o društvu koje nije ulagalo u obrazovanje, nauku i kulturu – ističe ona. Kaže i da Crna Gora više nema „nevladin, već vladin sektor“. - Ljudi iz civilnog društva su ušli u institucije i to više nije nevladin, nego vladin sektor – navodi Vukotić. Kada je riječ o Univerzitetu Crne Gore, Vukotić naglašava

Kada je riječ o onom što je uslijedilo nakon 30. avgusta 2020. godine i smjene dugogodišnje vladavine Demokratske partije socijalista, Vukotić ističe da su ti događaji bili „neprijatni, ali i poželjni“. – Jer smo vidjeli ko su ljudi sa kojima živimo i na kom smo mi civilizacijskom stupnju.

kako se ta ustanova godinama sistemski urušava. – Lažne diplome i trgovina diplomama su urušile Univerzitet. Bolonja nas je, takođe, mnogo koštala. Sada smo došli u situaciju da je teže završiti gimnaziju ili bilo koju srednju školu nego fakultet po Bolonji – kaže Ana Vukotić. Govoreći o tri nagrade koje je pozorišna predstava „Šćeri moja“, koju je režirala, nedavno osvojila na 14. Teatar festu „Petar Kočić“ u Banjaluci, Vukotić ističe kako je to za nju bilo veliko iznenađenje. – Prije svega jer je premijera te predstave bila još 2016. godine. Ta nagrada je bila iznenađenje, ali i veliko osvježenje i za nas i za Crnogorsko narodno pozorište – zaključila je Vukotić. Razgovor je vodila novinarka Tanja Pavićević. J.M.

Stav

» Piše: Peter LUNDBERG, rezidentni koordinator UN u Crnoj Gori

Ojačajmo imunitet protiv virusa mržnje Pozdravljam to što je Crna Gora preduzela pravne radnje u slučajevima podsticanja na diskriminaciju i nasilje. Brza akcija je od ključne važnosti u svim takvim slučajevima kako bi žrtve dobile zadovoljenje u vidu pravde i kako bi se zaustavila dalja šteta u društvu. Govor mržnje i stvarna šteta koju izaziva „naoružavanje“ javnog diskursa s ciljem političke koristi takođe nije novina. Istorija je pokazala da govor mržnje vodi ka zločinima Danas po prvi put obilježavamo Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje. Generalna skupština Ujedinjenih nacija odredila je 18. jun za obilježavanje ovog dana, nakon što je generalni sekretar Antonio Gutereš upozorio na „cunami mržnje i ksenofobije, neopravdanog svaljivanja krivice, stigmatizacije i korišćenja omalovažavajućeg, mizoginog, rasističkog, ksenofobnog, islamofobnog ili antisemitskog jezika“ koji je preplavio svijet. Svjedoci smo da govor mržnje može biti moćno „oruđe“ za podsticanje diskriminacije, nasilja, produbljivanje podjela i podrivanje društvene kohezije unutar ili između društava. Govor mržnje obično predstavlja izraz uskraćivanja. Uskraćivanja poštovanja, uključivanja, različitosti, što je u suprotnosti sa suštinom ljudskih prava. Ako se ne obuzda, govor mržnje može podstaći tenzije, društvene nemire, pa čak i rezultirati nasilnim sukobima koji mogu dovesti do teških kršenja ljudskih prava. To je posebno slučaj kada govor mržnje instrumentalizuju oni koji su na pozicijama uticaja. Politički i vjerski lideri igraju ključnu ulogu u ublažavanju mržnje u društvu, naročito među onima koje predstavljaju. Lideri koji prihvataju inkluziju dajući prostor svima, koji istinski poštuju različitosti i cijene razlike u mišljenjima, svjedoci su napretka njihovih društava. Svi dijelimo odgovornost da se uzdržimo od mržnje kada želimo da se izrazimo. Sve počinje od mene i tebe. Protiv mržnje moramo govoriti i pojedinačno i kolektivno. Onlajn mediji – megafon za govor mržnje ili slobodno izražavanje? Širenje mržnje, nažalost, nije novina. Ni ovdje, u Crnoj Gori, niti drugdje. Obim i uticaj govora mržnje, iz dana u dan sve je veći i brži, naročito imajući u vidu društvene medije koji nude globalnu platformu za širenje mržnje. Govor mržnje na internetu proizvodi se i distribuira lako – uz niske troškove, često anonimno, pritom dopirući do globalne publike u realnom vremenu. Ovaj fenomen razotkriva krhkost demokratija širom svijeta i otvara pitanje odgovornosti ovih platformi, moderiranja i uklanjanja uvredljivog sadržaja. Ovo je pokrenulo debatu o granicama između slobode izražavanja i cenzure. Suprotstavljanje govoru mržnje ne znači proizvoljno ograničavanje slobode izražavanja, već sprečavanje da mržnja eskalira u nešto opasno, naročito podsticanje na

diskriminaciju, neprijateljstvo i nasilje, koji su – kako kaže Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima – zabranjeni zakonom. Ujedinjene nacije pozivaju na više govora, a ne manje. Sloboda izražavanja je norma, a njeno ograničavanje – izuzetak. Ipak, u izražavanju se moraju poštovati prava i dostojanstvo svih – žena, muškaraca, djece, osoba s invaliditetom, starijih osoba, etničkih, vjerskih i seksualnih manjina, između ostalih. Pozdravljam to što je Crna Gora preduzela pravne radnje u slučajevima podsticanja na diskriminaciju i nasilje. Brza akcija je od ključne važnosti u svim takvim slučajevima kako bi žrtve dobile zadovoljenje u vidu pravde i kako bi se zaustavila dalja šteta u društvu. Govor mržnje i stvarna šteta koju izaziva „naoružavanje“ javnog diskursa s ciljem političke koristi takođe nije novina. Istorija je pokazala da govor mržnje vodi ka zločinima. Holokaust nije započeo gasnim komorama, već govorom mržnje. Upravo ove lekcije na sve nas stavljaju ozbiljnu odgovornost da se pozabavimo govorom mržnje i spriječimo buduću štetu. Jačanje otpornosti na mržnju Globalna strategija protiv govora mržnje s pratećim akcionim planom, koju su Ujedinjene nacije objavile 2019. godine, poziva na sveobuhvatan pristup u borbi protiv ove pojave, na praćenje i razumijevanje dinamike govora mržnje, na potrebu za ranim upozoravanjem, kao i na podršku nacionalnim zakonodavstvima za adresiranje govora mržnje. Prevencija je neophodna, a tu je ključno obrazovanje jer ima moć da transformiše društvo kroz adresiranje osnovnih uzroka i pokretača govora mržnje. Putem obrazovanja možemo promovisati mirna, inkluzivna i pravedna društva za sve – u skladu s vizijom Agende 2030 i Ciljevima održivog razvoja. Edukacija u oblasti digitalne i medijske pismenosti neophodna je svima, a naročito mladima, kako bi koristili medije i druge izvore informacija i kako bi se usadila odgovornost i kritičko razmišljanje prilikom njihovog korišćenja i analize. Kritičkim mišljenjem ćemo odbaciti virus mržnje i izgraditi imunitet protiv njega. Borba protiv govora mržnje, bez sumnje, nalaže odgovor cijelog sistema. Moramo mobilizovati naša društva i raditi na tome i izvan granica naših zemalja. Kao što je rekao generalni sekretar UN – „Mržnja je opasnost za sve – zato i borba protiv nje mora biti posao za sve“.

10 Društvo

Subota, 18. jun 2022.

CHO i Pobjeda organizuju konferenciju o pravnim i političkim aspektima sporazuma Vlade sa SPC i CPC

Temeljni ugovor ili ugovor bez temelja Ovim skupom želimo da doprinesemo informisanju najšire javnosti o svim relevantnim aspektima postizanja sporazuma Vlade Crne Gore sa vjerskim zajednicama koje djeluju u Crnoj Gori – saopštili su organizatori

Bivši ministar pravde Vladimir Leposavić govorio u objektu u vlasništvu Ministarstva odbrane, koji je ustupljen Opštini Pljevlja

Negator genocida predavao o SPC

PODGORICA - Crnogorski helsinški odbor za ljudska prava (CHO) i dnevni list Pobjeda, na tragu uspješne saradnje (nedavna konferencija ,,Belveder 2021 - Uzroci i posljedice“), organizovaće 29. juna ove godine konferenciju ,,Temeljni ugovor ili ugovor bez temelja“, koji tretira pravni i politički aspekt sporazuma Vlade sa SPC i sa CPC.

PODGORICA - U pljevaljskom Domu armije u četvrtak veče je bivši ministar pravde Vladimir Leposavić, koji je smijenjen zbog negiranja genocida u Srebrenici, održao predavanje o Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- Ovim skupom želimo da doprinesemo informisanju najšire javnosti o svim relevantnim aspektima postizanja sporazuma Vlade Crne Gore sa vjerskim zajednicama koje djeluju u Crnoj Gori, sa kojima takav sporazum još nije postignut, ali i da problematizujemo određena pitanja i nedoumice koji prate ovaj kompleksni proces, kroz koji se prelamaju mnoga istorijska, ali i aktuelna politička, pravna i kulturna pitanja – saopštili su organizatori. Istaknuto je da je društveni dijalog o ovim pitanjima neophodan, „što je pokazala i jučerašnja sjednica Vlade i da je potreba svih zainteresovanih strana i svih građana Crne Gore da se slobodno i javno razgovara o pitanjima koja mogu imati važne društvene i političke posljedice“. Pobjeda i CHO će ovim skupom dati svoj doprinos društvenom dijalogu na ove i povezane teme koje se, u svojoj suštini, tiču temeljnih ljudskih prava i sloboda u našoj zemlji. R. D.

Kako je najavljeno, Leposavićevo predavanje je bilo posvećeno ,,Položaju SPC u Crnoj Gori“, a organizator je bio Srpski kulturni centar ,,Patrijarh Varnava“. Pošto je u pitanju zgrada koja se zove Dom vojske, kontaktirali smo Ministarstvo odbrane iz kojeg je Pobjedi objašnjeno da je još od 2008. godine taj objekat ustupljen na upravljanje lokalnim vlastima. Prvi čovjek Pljevalja, predsjednik Opštine Rajko Kovačević je na pitanje Pobjede kako to da je bivši ministar, osvjedočeni negator genocida u Srebrenici, držao predavanje u ovoj sjevernoj opštini u objektu kojim raspolaže Opština, kratko odgovorio: „Ko to bješe Leposavić“? On je objasnio da je percepcija javnosti pogrešna, da je objekat iako se i dalje zove Dom vojske, dat Opštini na korišćenje i da Ministarstvo odbrane nema veze sa njim. - Prostor koji se koristi u bivšem Domu JNA u Pljevljima, kojim raspolaže Sekretarijat za društvene djelatnosti Opštine Pljevlja, otvoren je za razne tribine i koriste ga ljudi iz raznih vjerskih zajednica ili sportskih organizacija – kazao je Kovačević. On je rekao da nije postojao nikakav zakonski osnov da se bilo što tu zabrani, iako bi, kako je kazao, politička konkurencija vjerovatno to priželjkivala. Leposavić je sa mjesta ministra pravde smijenjen prošle godine, nakon što je u parlamentu



Prvi čovjek Pljevalja, predsjednik Opštine Rajko Kovačević je na pitanje Pobjede kako to da je bivši ministar, osvjedočeni negator genocida u Srebrenici, držao predavanje u ovoj sjevernoj opštini u objektu kojim raspolaže Opština, kratko odgovorio: „Ko to bješe Leposavić“?

relativizovao genocid u Srebrenici i osporavao legitimitet odluka međunarodnih pravosudnih institucija. D.m.

Biolog dr Bogić Gligorović upozorava da su se zbog blage zime i manjeg broja ptica namnožile štetočine koje uništavaju biljke PODGORICA - Na području centralne Crne Gore pojavile su se gusjenice gubari - u velikom broju. Kako je Pobjedi kazao biolog dr Bogić Gligorović prenamnožavanje je posljedica blage zime uzrokovane klimatskim promjenama i smanjene brojnosti predatora poput ptica i insekata. - Ova vrsta kada se prenamnoži izaziva velike štete. Može dovesti do potpune defolijacije - nestanka listova u hrastovim ali i drugim listopadnim šumama na nižim nadmorskim visinama. Takođe može da izazove štete u voćnjacima. U ekstremnim slučajevima može da dovede do masovnog uginuća biljaka – ističe Gligorović.

PoRemećaj

Kako navodi u šumama u kojima dođe do prenamnožavanja dolazi do poremećaja ekološke ravnoteže. - Smanjuje se produktivnost biljaka usljed defolijacije, takođe biljke nijesu u mogućnosti da daju plod što utiče na širenje i obnovu šuma kao i na životinje koje se hrane plodovima. U slučaju totalnog gubitka listova, dolazi do uginuća biljaka, što dovodi do nestanka šuma za čije obnavljanje su potrebne desetine godina – tvrdi Gligorović. On dodaje da je najveća brojnost gusjenica gubara zabilježena u hrastovim i grabovim šumama na područje centralne Crne Gore. Masovno prisustvo gusjenica je primijećeno u voćnjacima na teritoriji opštine Danilovgrad.

Najezda gusjenica gubara opasnost za šume i voćnjake

Kada se prenamnoži gusjenica gubar izaziva velike štete. Može dovesti do potpune defolijacije - nestanka listova u hrastovim ali i drugim listopadnim šumama na nižim nadmorskim visinama. Takođe može da izazove štete u voćnjacima – poručuje Gligorović - Topla zima bez mraza omogućila je prezimljavanje jaja. Takođe smanjena brojnost životinja koje se hrane ovim gusjenicama poput ptica i nekih insekta dovela je do masovnog preživljavanja u ranim fazama razvoja. Brojnost ptica i insekta se smanjuje usljed poremećaja ravnoteže u prirodi izazvane različitim antropogenim aktivnostima, poput uznemiravanja, gubitka staništa, intenzivnog korišćenja hemijskih sredstava i dr – istakao je Gligorović. Kako tvrdi klimatske promjene u kombinaciji sa aktivnostima čovjeka predstavljaju jedan od najznačajnijih faktora koji dovodi do poremećaja osjetljive prirodne ravnoteže i do sukcesija ekosistema. Intenzitet ovih promjena je sve izraženiji. - Porast prosječne godišnje temperature, poremećeni ciklusi padavina, dovode do pojave prenamnožavanja pojedinih vrsta koje nanose štete. Takođe pogoduju i širenju alohtonih vrsta koje se zbog uspostavljanja odgovarajućih uslova za njih intenzivno šire. Neke od tih vrsta mogu nanijeti velike štete u poljoprivredi

Bogić Gligorović

i šumarstvu ili biti prenosioci bolesti ljudi, životinja i biljaka – kazao je Gligorović.

Globalni fenomen

Već duže vrijeme naučna zajednica, institucije, građanski aktivisti i organizacije upozoravaju na ovaj globalni fenomen koji prijeti opstanku života kakav danas poznajemo. - Međutim problem nije prepoznat u široj društvenoj zajednici, iako ima značajan negativni efekat. Neophodno je da cjelokupno društvo shvati opasnost koja prijeti i da se uključi u

Gusjenica gubar

borbu za smanjenje negativnih efekata klimatskih promjena – kazao je Gligorović. Dodaje da se ovaj problem povrememo javljao i ranije, ali sa

manjim intenzitetom i površinom koja je zahvaćena najezdom, ali poremećaji koji dovode do njega su intenzivirani i u budućnosti će biti sve češći, za

što imamo potvrdu kroz prenamnožavanje gusjenica borovog četnika - Thaumatopoea pityocampa zadnjih nekoliko godina, koje nanose značajne štete na četinarskim šumama. Za očuvanje prirode kod nas, kako tvrdi Gligorović, nedovoljna je zainteresovanost. - Prenamnožavanja različitih vrsta se prvenstveno rješava otklanjanjem uzoraka tj. smanjenjem negativnih efekata klimatskih promjena kroz očuvanje šuma i voda, prevencijom požara, smanjenjem antropogenih uticaja i dr. U prirodi su sva dešavanja povezana i negativni uticaji u jednom segmentu reflektuju se na sve ostale. Neophodno je podizanje svijesti stanovništva i povećanje kapaciteta institucija i intenzivno uključivanje naučne zajednice u rješavanje ovih problema – tvrdi Gligorović. Kada dođe do ovakvih pojava u konkretnom slučaju najezde gusjenica gubara, problem se, kako naglašava, rješava, prvenstveno uklanjanjem gusjenica, korišćenjem hemijskih sredstava, što negativno djeluje i na ostale vrste insekata i zagađenje životne sredine. - Sredstva za biološku borbu se kod nas ne koriste, dok tretiranje biološkim zaštitnim proizvodima koji ne djeluju negativno na okolinu kod nas sprovode rijetki entuzijasti – kazao je Gligorović i poručuje na kraju da se preventivna mjera uklanjanja jaja leptira gubara tokom zimskog perioda, posebno tokom toplih zima, kod nas rijetko sprovodi. n. K.

Hronika

Subota, 18. jun 2022.

Saslušan bračni par iz Kalifornije na okolnosti izručenja vlastima SAD zbog nezakonitog prisvajanja 18.000.000 dolara iz kovid fonda

Nastavak obračuna mafijaških klanova

U Budvi Ajvazjan traži politički ubijen azil, a njegova supruga Minja Šaković

da je - odmah izruče PODGORICA – Američki državljanin Ričard Ajvazjan (43) koji je prije četiri mjeseca uhapšen u Tivtu po međunarodnoj potjernici SAD, jer je tu državu oštetio za 18.000.000 dolara, najavio je da će tražiti politički azil u Crnoj Gori. To je za Pobjedu potvrdio njegov branilac, advokat Ratko Pantović. Ajvazjan, porijeklom iz Jermenije je osuđen na 17 godina zatvora i označen je kao organizator mreže koja se bavila finansijskim malverzacijama. Njegova supruga Marijet Terabelian (37) zatražila je od sutkinje za istragu Višeg suda u Podgorici Suzane Mugoše da se u skraćenom postupku izruči američkim vlastima koje su je u odsustvu osudile na šest godina zatvora.

HAPŠENJE

Terabelian i Ajvazjan uhapšeni su po potjernici koja je za njima raspisana na zahtjev Okružnog suda centralnog distrikta u Kaliforniji zbog malveracija sa kovid kreditima, utajom poreza i pranjem novca.

Ričard Ajvazjan

Sutkinja Mugoša će u narednim danima dati mišljenje vanraspravnom vijeću Višeg suda koji će u ovom slučaju donijeti odluku da li će izručiti bračni par američkim vlastima. Obrazlažući zahtjev za politički azil, Ajvazjan je pred sudom pojasnio da razlog leži „u činjenici da je sudski postupak koji se vodi protiv njega u SAD fabrikovan i da je osuđujuća presuda zasnovana na nevladinim dokazima“. Razlog zbog kojeg se našao na meti američkih vlasti je, kako je kazao, njegovo članstvo u Repu-

Pantović podnio zahtjev da im se vrate nakit i automobili Advokat Ratko Pantović kazao je da je podnio zahtjev Višem sudu da se bračnom paru Marijet Terabelian i Ričardu Ajvazjanu vrate dva automobila, nakit i satovi velike vijednosti, a koji su oduzeti prilikom pretresa kuće u Tivtu u kojoj su boravili. - Dostavili smo prevedeni dokumet Okružnog suda u SAD iz kojeg se vidi da su satovi i nakit bili oduzeti tokom postupka koji se protiv njih vodio u SAD, ali da je sud naložio da im se određene stvari velike vrijednosti vrate jer su kupljene od novca koji nije stečen od krivičnih djela iz oblasti finansijskog kriminala.

blikanskoj stranci te da je zbog aktivnosti za tu stranku na posljednjim izborima u SAD njegovoj porodici i njemu prijećeno smrću. Zbog političke opredijeljenosti, tvrdi da je bio pretresan i zatvaran.On je potvrdio da je u SAD osuđen na 17 godina robije, navodeći da je u toku postupak po žalbi odbrane na tu presudu sa velikim izgledima da dobije u ovom procesu. Ričard Ajvazjan je ubijeđen da će drugostepeni sud uvažiti njegovu žalbu i iz spisa predmeta izuzeti dokaze na kojima tužilaštvo zasniva optužbe protiv njega. On je naveo da ukoliko ti dokazi budu izuzeti, optužnica ostaje bez ijednog dokaza protiv njega.

BJEKSTVO

Ajvazjan i Terabelian odsjekli su svoje elektronske narukvice za praćenje i nestali u avgustu prošle godine. Ričard Ajvazjan se, prema pisanju portala Los Anđeles tajms, nalazio na čelu grupe koja je koristeći fiktivnu dokumentaciju, lažne i ukradene identitete pod-

nijela 151 lažnu prijavu za kredite koji bi spriječili mala preduzeća širom SAD od propasti tokom početnih blokada pandemije kovid-19. U sudskom procesu pred američkim sudom snaha i brat Ričarda Ajvazjana, Tamara Dadjan i Artur Ajvazjan su pred sudom priznali učešće u finansijskim malverzacijama, prebacujući krivicu jedno na drugo. Dadjan je osuđena na 10 godina i 10 mjeseci zatvora, a 28. janura je pobjegla. Artur Ajvazjan je dobio pet godina zatvora. Sa nezakonito stečenih 18 miliona dolara od kovid kredita, optuženi su plaćali luksuzne kuće u Tarzani, Glendejlu i Palm Dezertu, kupovali zlatnike, dijamante, nakit, luksuzne satove, skupocjeni namještaj, dizajnerske tašne, odjeću i motocikl Harli Dejvidson. Prema pisanju portala Los Anđeles tajms, od nezakonito stečenog novca Ajvazjan i Terabelijan su u junu 2020. godine 640.000 dolara kupili vilu u mediteranskom stilu sa panoramskim pogledom u Tarzani vrijednu 3,25 miliona dolara. Kada su federalni agenti u novembru 2020. godine upali na njihovo imanje od 2,6 hektara Terabelian, koji je bio pušten uz kauciju, izjurio je kroz zadnja vrata i bacio torbu sa namirnicama u žbunje. Pregledom torbe agenti su našli 450.000 dolara. Porota je nakon osuđujuće presude odlučila da bi Vlada mogla da konfiskuje kuću, gotovinu, zlatnike, dijamantske minđuše, ručne satove i drugu imovinu stečenu pandemijskim poslovnim kreditima koji bi sačuvali radna mjesta. B. ROBOVIĆ

Italijanski istražitelji dobili nove informacije o krijumčarenju droge na međunarodnom nivou

Crnogorski državljanin uhapšen zbog šverca četiri tone kokaina PODGORICA – Crnogorski državljanin Đorđe Kotlaja našao se na listi osumnjičenih švercera za više od četiri tone kokaina koji je zaplijenjen početkom juna u Trstu, piše italijanski portal Trueste Prima. Kako navode, mnogi uhapšeni tokom velike istrage koja je dovela do najveće zapljene kokaina ikada sprovedene u Italiji odlučili su da priznaju, pružajući istražiteljima odličan razvoj događaja za nove istražne tragove. To je za Trieste Prima saopštio glavni tužilac Antonio de Nikolo. Od kolumbijskog bosa do srp-

skog državljanina Milana Miljenovića, mjere predostrožnosti stigle su do nekoliko osumnjičenih iz Srbije, Albanije, Venecije, Barija, Bugarske, Moldavije... Ispitivanja vodi sudija za prethodnu istragu Marko Kazavekija. Otkriveno je više od četiri tone droge, kroz 19 kontrolisanih isporuka u dvijema različitim fazama operacije. – Među imenima uhapšenih je i trideset trogodišnjak srpskog porijekla Saša Vučković. Uhapšen je u Zagrebu, oduzeti su mu telefoni, lap-top i automobile ,,škoda“, iako je javnosti na Balkanu poznat po tome

što je 2010. godine u Beogradu oteo sina jednog poznatog biznismena. Jedan od Vučkovićevih poslovnih partnera (M. M.) prije nekoliko godina završio je u zatvoru jer je organizovao isporuku 38 kilograma kokaina iz Perua u Hrvatsku u periodu od 2005. do 2009. godine – piše italijanski portal. Kako je ranije objavio srpski RTS, italijanska policija zaplijenila je 4,3 tone kokaina ulične vrijednosti 240.000.000 eura, čime je zadala težak udarac kolumbijskom Klanu del Golfo. Ovaj portal objavio je da je policija saopštila da je to jedna od najvećih zapljena u Evropi i da

su raspisani nalozi za hapšenje 38 osoba u šest zemalja – Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Holandiji i Kolumbiji. U istragu, koja je trajala više od godinu, bilo je uključeno kolumbijsko pravosuđe i Agencija za nacionalnu sigurnost SAD. Pored kokaina, zaplijenjeno je i 1.850.000 eura. Kolumbijske vlasti saopštile su prošlog novembra da su fokusirane na razbijanje Klana del Golfo, čija se mreža proteže na 28 zemalja širom svijeta, nakon hapšenja vođe tog klana Daira Antonija Usage, zvanog Otonijel, oktobra 2021. godine. A. R.

BUDVA - Jedan od visokopozicioniranih članova škaljarskog klana Milić Minja Šaković ubijen je sinoć, nešto poslije 23 sata u Budvi, ispred zidina Starog grada, potvrđeno je Pobjedi. Za sada nema informacija o napadaču ili napadačima. Šaković je imao dosje u crnogorskoj policiji. On i njegov brat Marko osuđeni su zbog ubistva Podgoričanina Miroja Baošića, koji je likvidiran 2005. godine u sačekuši ispred kuće. Njegovo ime pominjano je u srpskim medijima u okviru istrage o ubistvu vođe navijača Partizana Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, ali srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nikada ga nije zvanično teretilo za taj zločin. Milić Šaković je ranjen 8. septembra 2017. godine ispred lokala „Auto Zeta“ u Podgorici. Tada je ubijen njegov prijatelj Ivan Nedović. Operativna saznanja policije ukazuju da je Nedović bio slučajna žrtva, a da je ključna meta bio Šaković. Minja Šaković je bio više puta privođen zbog nedozvoljenog držanja oružja, nasilničkog ponašanja i iznuda. Šaković je bio osuđen na godinu zatvora, jer je sa prijateljem Darkom Lakovićem 2010.godine pokušao da nelegalno pribave korist iz magacina firme Ljupčeta Videvskog, odnosno da oduzmu piće vrijednosti oko 12.000 eura. Na teret im je stavljeno krivično djelo iznuda. Samo godinu dana kasnije, osuđen je na pola godine zatvora zbog nasilničkog ponašanja nad porodicom Škrijelj. Istražitelji su više mjeseci provjeravali porijeklo imovine Šakovića i na kraju obustavili finansijsku istragu protiv njega. T.K.

Potvrđena odluka o produženju pritvora optuženima za ubistvo dvojice Podgoričana na Veruši

Zekićeva grupa ostaje u pritvoru

Nemanja Prelević i Danilo Peković ubijeni na Verusi

PODGORICA – Dragan Biletić, Vasilije Đukić, Mirčeta Mihailović, Nenad Miličić i Miomir Đukić zbog opasnosti od bjekstva i ponavljanja krivičnog djela ostaće do daljnjeg u pritvoru gdje su dospjeli zbog sumnje da su kao pripadnici kriminalne organizacije Marka Zekića učestvovali u likvidaciji Nemanje Prelevića (28) i Danila Pekovića (20) na Veruši u oktobru 2020, u mjestu Ljevorečke Tuzi. Ovo se navodi u dokumentu Apelacionog suda kojim je potvrđena odluka o produženju pritvora ovim osumnjičenima. Na optužnici su – Branislav Ivanović, Goran Milašinović i Dragan Tarić. Prema prikupljenim dokazima, Zekić, Đukić i Mihajlović su 17. oktobra 2020. godine u mjestu Uvač, sa umišljajem i po prethodnom dogovoru zajedno ubili Prelevića i Pekovića. Zadatak dijela grupe bio je da prate kretanje Prelevića i Pekovića kako bi odredili

najpovoljnije mjesto i vrijeme za njihovu likvidaciju. – Nakon što su doznali da će mete 17. oktobra biti u kući Prelevića u mjestu Uvač, tu su informaciju saopštili Zekiću, Đukiću i Mihailoviću koji su se uputili ka Veruši – navodi se u optužnici. Pošto su eliminisali Prelevića ušli su u vikendicu i ubili Pekovića. Ubistvo dvojice Podgoričana otkriveno je dan kasnije kada je supruga Prelevića oko 18 časova pozvala prvog komšiju i zamolila ga da pođe do vikendice jer joj se muž nije javljao dva dana. Pošto je prišao vikendici, dvojica komšija su primijetila da su ulazna vrata od kuće otvorena, a onda i da na pragu leži Prelević u lokvi krvi. Transkripti Skaj aplikacije koju su koristili pripadnici ove kriminalne organizacije otkrili su da je ubistvo Prelevića i Pekovića planirano nekoliko mjeseci ranije. Organizovanjem likvidacije u ovom slučaju rukovodio je Zekić. B. R.

12 Crnom Gorom

Subota, 18. jun 2022.

DANiLOVGRAD: Skupština dala saglasnost da se opštinska kasa poveća za 555.000 eura

DANILOVGRAD – Skupština je usvojila prijedlog odluke o izmjeni budžeta za tekuću godinu a koja se odnosi na kreditno zaduženje za eksproprijaciju zemljišta duž lokalnog puta Danilovgrad Spuž (preko Martinića), čija je rekonstrukcija u toku, kao i implementaciju programa ,,Evropa sad“ koji će, navedeno je u obrazloženju, uticati na smanjenje dijela prihoda i nadomjestiće se iz budžeta države. Prema riječima sekretarke za finansije i ekonomski razvoj Jelene Marojević ukupni prihodi budžeta za 2022. godinu su rebalansom utvrđeni na iznos od 6.855.000 eura umjesto planiranih 6.300.000 eura što predstavlja povećanje od 555.000 eura odnosno 8,81 odsto više u odnosu na plan budžeta za 2022. godinu. - Pola miliona eura je namijenjeno za eksproprijaciju a 55.000 eura su tekuće donacije. Ovako planirani rebalansirani prihodi budžeta raspoređeni su za potrebe finansiranja operativnih i kapitalnih izdataka čiju strukturu čine, finansiranje putne infrastrukture rebalansom utvrđeno na iznos od 230.000 eura umjesto 150.000 eura što predstavlja povećanje od 80.000 eura, finansiranje lokalne infrastrukture 600.000 eura umjesto 230.000 eura povećanje za 370.000 eura, rješavanje stambenih potreba zaposlenih na bazi planiranih 15.000 eura, opremu organa

Prihodi za 2022. godinu su rebalansom utvrđeni na iznos od 6.855.000 eura umjesto planiranih 6.300.000 eura. Pola miliona je namijenjeno za eksproprijaciju a 55.000 eura su tekuće donacije – kazala je sekretarka za finansije i ekonomski razvoj Jelena Marojević

RTHN

Budžet veći zbog Martinićkog puta i programa ,,Evropa sad“

Nikšić: Komandir Službe zaštite o situaciji na deponiji Mislov do

NEiZVJESNO GDJE ćE SE VATRA POJAViTi: Mislov do juče

Tadić: Požar pod kontrolom NIKŠIĆ - Požar na deponiji Mislov do kod Nikšića izbio je u četvrtak veče. Komandir Službe zaštite i spašavanja Slavko Tadić saopštio je da je situacija pod kontrolom.

ZELENO SViJETLO ZA REBALANS: Sa sjednice Skupštine grada

lokalne uprave i službi, Centra za kulturu i Umjetničke kolonije, u ukupnom iznosu od 24.250 eura umjesto 23.750 eura, investiciono održavanje građevinskih objekata 17.500 eura umjesto 18.000 eura i ostali kapitalni izdaci (troš-



kovi finansiranja projekata) u iznosu od 300.000 eura – pojasnila je Marojević. Sredstva za otplatu dugova rebalansirana su na iznos od 1.783.901 euro umjesto iznosa od 1.691.705 eura što predstavlja povećanje od 92.196 eura,

Rekonstrukcija Martinićkog puta (6,6 kilometara) počela je u avgustu 2020.godine a trebalo je da bude okončan 2021.

strukturu čine otplata dugova povećana za iznos od 84.653 eura glavnica za novi kredit i otplata obaveza iz prethodnog perioda povećana za iznos od 7.543 eura. Rekonstrukcija Martinićkog puta (6,6 kilometara) počela je u avgustu 2020.godine a trebalo je da budeu okončana 2021. Tada je sapšteno da su radovi vrijedni više od tri miliona eura a eksproprijacija blizu 400.000 eura. B. K.

Po riječima Vukašina Đurđevca, poslovođe deponije, odmah su preduzeli neophodne mjere kako ne bi došlo do širenja vatre ali je požar zbog jakog vjetra bilo teško kontrolisati. - Nije odmah bilo vode za gašenje pa treći plato u cjelosti gori. Potrebno je dosta vode da se dim ugasi da bi radnici mogli početi nasipanje tampona – kazao je Đurđevac za RTVNK. Đurđevac ističe da je opasno raditi na sprečavanju širenja požara te da su radnici Službe zaštite i spašavanja i Komunalnog preduzeća odmah reagovali. - Činimo sve da se to spriječi ali ovo je neuređena deponija koja je tu 20 godina, ništa nije urađeno po pravilima… Požar je ušao u dubinu ne zna se gdje će se i kada pojaviti – kazao je Đurđevac. Mislov do je najveći ekološki



Odlaganje otpada na deponiji Mislov do, na površini od oko dva hektra, počelo je 2003. godine. Predviđeno je bilo da se na nju otpad odlaže pet godina. Procjenjuje se da se na nju godišnje deponuje oko 20.000 tona različitog otpada

problem Nikšića, a požari se događaju po nekoliko puta godišnje. Prije sedmicu predsjednik Opštine Marko Kovačević potpisao je ugovor sa konzorcijumom ,,Tekon Tehnokonsalting“ iz Beograda i ,,E3 Consulting“ iz Podgorice za izradu studije izvodljivosti sanacije deponije. Odlaganje otpada na deponiji Mislov do, na površini od oko dva hektra, počelo je 2003. godine. Predviđeno je bilo da se na nju otpad odlaže pet godina. Procjenjuje se da se na nju godišnje deponuje oko 20.000 tona različitog otpada. C. G.

kOLAšiN: Predsjednica Opštine Marta Šćepanović održala prvi ,,Građanski sat“

Selima fale voda i putevi, gradu je problem kanalizacija

KOLAŠIN – Cilj mi je da saznam šta građani vide kao prepreke da se u Kolašinu živi kvalitetnije i bolje. Da se upoznamo sa procesom donošenja odluka koje se kreiraju na lokalnom nivou i da se građani uključe u njihovo donošenje, da budu aktivni akteri transparentnosti rada lokalne uprave – kazala je predsjednica Opštine Marta Šćepanović tokom prvog ,,Građanskog sata“ koji će, najavila je, odražavati četvrtkom.

Poziv Šćepanović za učešće na prvom ,,Građanskom satu“ je prihvaćen i sa sela i iz grada. Problem snadbijevanja vodom je prilično tretiran a kako voda, odnosno njen manjak, donosi nevolju naseljenima u Dulovinama, ispričao je Dragoslav Šćepanović. Primoran je bio da kupi rezervoar i da zamoli vatrogasce da ga pune kako bi obezbijedio minimum potreba vode. Pitao je i šta je sa velikim rezervoarom koji je izgrađen u Dulovinama i koji je u sistemu gradskog vodovoda. Ukazano

je i na često nestajanje vode u Smajlagića Polju, Selištima, Gornjem Pažanju kao i na problem koji atmosferske vode slivanjem od željezničke stanice, stvaraju naselju pored fabrike ,,Gorska“. Na problem lutalica ali i vlasničkih pasa koji i te kako smetaju turizmu i turističkoj

I MZ da imaju korist od koncesija

ponudi podsjetio je Duško Raketić iz Udruženja vlasnika privatnog smještaja i zatražio da se tome što hitnije posvete nadležni organi. Sa seoskog područja su stigle informacije o problemima putne infrastrukture, dotrajalim mostovima, suvim vodoizvorištima na katunima. Crkvinama treba asfaltni put od magistrale do seoskog groblja. Prema riječima Predraga Šćepanovi-

ća i Vasilija Ivanović, put ka Rečinama u dužini od sedam kilometara ima dosta problematičnih tačaka pa je potrebno hitno intervenisati. Imali su i pohvalu da je ove zime Komunalno preduzeće kvalitetno održavalo put od sniježnih padavina. O problemima putne mreže u Vranještici, govorio je Rajo Đukić, ističući koliko su mještani ulagali da putevi budu prohodniji i kvalitetniji.

– Kada je u pitanju seoska putna infrastruktura, želimo da ulaganja budu primjerena veličini sela i broju domaćinstava koja tamo žive. Planiramo da razmotrimo zakonske mogućnosti da se dio sredstava, koja se dobijaju od koncesija, direktno usmjeri mjesnim zajednicama na čijim teritorijama se eksploatišu šuma i voda – kazala je Marta Šćepanović. GRAĐANi SE MASOVNO ODAZVALi POZiVU: ,,Građanski sat“

Dragan Bulatović, sekretar za finansije i razvoj, je kazao da je 10.000 eura koje je dobijeno od resornog ministarstva uloženo u zamjenu cijevi u Dulovinama ali se ispostavilo da je problem u kaptaži. Ljiljana Rakočević, sekretarka za uređenje prostora, komunalne poslove i saobraćaj, istakla je da su svjesni problema snabdijevanja vodom i da će ga rješavati

u nekoliko faza. Predstoji izgradnja sistema za osnježivanje staza na skijalištima i kroz tu investiciju će se obezbijediti značajne količine za snabdijevanje grada. Ona je kazala da je izgradnju fekalne i atmosferske kanalizacije u Ulici Boška Rašovića trenutno zaustavilo poskupljenje građevinskog materijala pa je prethodno projektovani iznos sredstava nedovoljan. Predsjednica Opštine kazala je da se bazen u Dulovinama mora staviti u funkciju i na tome će raditi Uprava javnih radova dok će lokalna uprava u saradnji sa preduzećem Vodovod i kanalizacija raditi na rješavanju problema gradskog vodovoda. – Pokušaćemo sve da pasa lutalica ne bude na ulicama. Razmišljamo da premjestimo privatno prihvatilište za pse na opštinsku lokaciju u Bakoviću. Takođe je i varijanta da lutalice smjestimo u azil u drugom gradu. Rješenje za vlasničke pse tražićemo u primjeni zakona – najavila je predsjednica Kolašina. Dr. DRAŠKOVIĆ

Crnom Gorom

Subota, 18. jun 2022.

Odbornici koalicije ,,Evropski tim za Nikšić“ napustili sjednicu Skupštine opštine

Muratović: Lokalna vlast pokazala da ne poštuje Crnu Goru i njene simbole

Rožaje

Dijaspora kupila rendgen aparat ROŽAJE - U rožajskom Domu zdravlja instaliran je rendgen aparat nove generacije, koji je obezbijedila dijaspora iz Njemačke. Radi se o digitalnom uređaju za dijagnostiku koji funkcioniše sa veoma malom dozom zračenja. Iz Doma zdravlja su poručili da je nabavka visokokvalitetnih uređaja strateški cilj te ustanove, kako bi građanima Rožaja omogućili pravovremenu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. C. G.

Budva

Uklonjena zastava

dIo odBoRNIČKIH SToLICa PRaZaN: Juče u nikšićkom parlamentu

Iz Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije su objasnili kako su pokazali odgovornost dajući kvorum sjednici, ali da izražavaju protest zbog poteza vlasti u Nikšiću kao što je uklanjanje crnogorske zastave sa zgrade Opštine kvorum i legitimitet sjednici. - Ipak želimo da izrazimo protest zbog skidanja crnogorske zastave sa zgrade Opštine. Pitamo - kada ćete smijeniti sve one koji sjede tokom intoniranja himne. Izražavamo i revolt povodom kreativnog ukrašavanja grada povodom 21. Maja. Možda je idejni tvorac ovog šibicarskog čina mislio kako će doskočiti onima kojima je Dan nezavisnosti najsvjetliji i najsvetiji praznik novije crnogor-

NIKšIć: Izborna skupština OO Crvenog krsta

ske istorije, ali doskočio je sebi i svojoj niskoj namjeri - kazao je Muratović. Nezadovoljstvo su iskazali i zbog toga što nije dozvoljeno Udruženju boraca Narodno oslobodilačkog rata da na gradskom Trgu organizuje svečanost povodom obilježavanja 13.jula čime je lokalna vlast pokazala da ne poštuje Crnu Goru i njene simbole. Odbornik Socijaldemokrata Nikola Zirojević je kazao da

Vlada dala saglasnost na novi cjenovnik JP Morsko dobro PODGORICA – Vlada je juče dala saglasnost na novi cjenovnik početnih naknada za korišćenje/ zakup morskog dobra, a koje su prethodno usvojile Komisija za ekonomsku politiku i finansijski sistem i Komisija za politički sistem, unutrašnju i vanjsku politiku Vlade.

oČeKuju PovRaTaK RedovNIM aKTIvNoSTIMa: Sa sjednice

Rade Perišić umjesto Ljubiše Markovića NIKŠIĆ – Rade Perišić novi je predsjednik Opštinske organizacije Crvenog krsta. To je juče odlučeno na izbornoj skupštini, a usvojeni su i izvještaji o radu za prethodne dvije godine sa finansijskim izvještajima, kao i plan rada za ovu godinu. Sekretarka nikšićkog Crvenog krsta Ana Macanović kaže da su u prethodne dvije godine, zbog pandemije, bili više fokusirani na raspodjelu pomoći, te da su pretprošle godine podijelili više od pet hiljada donacija, a lani nešto manje. - Očekujemo da se ove godine vratimo redovnim aktivnostima, a kod nas su najvažnije njega starih lica pogotovo na ruralnom području. ponosni smo na sve što smo uradili - kazala je Macanović. Juče su verifikovani mandati novim delegatima Skupštine. Ra. P.

kom juna. Nakon što su o tome izvijesitli mediji lokalna uprava je saopštila da je to urađeno po nalogu Sekretarijata za inspekcijski nadzor, a nakon redovne inspekcijske kontrole komunalnog inspektora jer je postavljena suprotno Zakonu o izboru, upotrebi i javnom isticanju nacionalnih simbola, saopšteno je iz Opštine Nikšić. Sjednica je nastavljena nakon što su odbornici koalicije ,,Evropski tim za Nikšić“ napustili salu. Na dnevnom redu su osnivanje DOO autobuska stanica, prijedlog odluke o Studentskoj nagradi, zatim izvještaji o radu javnih preduzeća- Komunalno, Autobuska stanica, Parking servis… Ra. P.

Cijene za već zakupljena kupališta i privremene objekte sa kojima Javno preduzeće za upravljanje Morskim dobrom ima zaključene ugovore o korišćenju, neće se mijenjati do isteka petogodišnjeg perioda važenja Programa privremenih objekata u zoni Morskog dobra, odnosno Atlasa crnogorskih plaža i kupališta, koji su važeći do kraja 2023. godine. U dokumentu se navodi da su svi ugovori o zakupu privremenih lokacija za postavljanje kućica na rijeci Bojani istekli, zbog čega će biti raspisan javni poziv i to isključivo za period važenja Programa privremenih objekata, odnosno do kraja 2023. godine. Prema važećem cjenovniku, cijena početnih naknada za sve objekte na Adi Bojani iznosi: za kućice do 35

Duplo skuplji zakup za kućice na Bojani D. maliDžan

NIKŠIĆ – Nezadovoljni ophođenjem lokalne vlasti prema državnim simbolima i civilizacijskim vrijednostima odbornici ,,Evropskog tima za Nikšić“ DPS, SD, LP i nezavisna odbornica Tanja Knežević-Perišić napustili su juče sjednicu Skupštine opštine. Odbornik Demokratske partije socijalista Boris Muratović objasnio je kako su pokazali odgovornost dajući

iz revolta napuštaju sjednicu, ali da već sjutra nastavljaju sa borbom. - Potpuno je ubijen stari duh Nikšića... Svjedočimo sunovratu vrijednosti sistema u našem gradu - kazao je Zirojević. Nakon što je opozicija napustila salu predsjednik Opštine Marko Kovačević je kazao da je ,,zastava na zgradi Opštine bila duže za vrijeme nove, nego prethodne vlasti“. - Laž je da smo zastavu skinuli protiv zakona. Državne simbole imamo ispred zgrade Opštine. Ako smo nešto uradili protiv zakona, to se može lako provjeriti - kazao je Kovačević. Crnogorska zastava sa zgrade Opštine je uklonjena počet-

,,Srdelada“ sjutra u Gradskoj kafani

BUDVA - Peta ,,Srdelada“ biće održana u neđelju, s početkom u 20.30 časova, u Gradskoj kafani hotela ,,Mogren“, a u organizaciji NVO Feral. U muzičkom dijelu programa će nastupiti Gradska muzika Budva i klapa Stari kapetan. - Riječ je o događaju koji promoviše mediteransku, lokalnu kulturu i kuhinju, i podrazumijeva degustaciju raznovrsnih jela čiji je osnovni sastojak srdela. Srdela zauzima istaknuto mjesto u kulturnoj istoriji Budve i Mediterana, a u narodu je poznata kao ,,sirotinjska majka“, jer je u vremenima gladi i oskudice bila osnovna prehrambena namirnica. Budvani su srdelu najčešće jeli usoljenu, jer je tako mogla dugo da traje, ali su osmišljavali i raznovrsne recepte da im ne bi dosadila – kazali su iz NVO Feral. Društvo Feral, dalje navode, ovim događajem srdelu stavlja na pjedastal mediteranske gastronomije, dajući joj mjesto koje joj pripada, stavljajući akcenat i na lokalnu gastronomiju, namirnice i načine pripreme, koje Budva treba da njeguje zbog autentičnosti i prepoznatljivosti. NVO Feral je aktivna od 2015. godine i bavi se promocijom mediteranskog kulturnog nasleđa, osnaživanjem lokalne zajednice i podrškom razvoja mladih. I. R.

BaR

TOB izradila mape za planinare ISTeKLI uGovoRI o ZaKuPu: Bojana

m² – 10 eura po m², povećanje po m² od 36 do 60 m² – 15 eura, povećanje po m² od 61 do 100 m² – 25 eura, povećanje preko 100 m² – 35 eura. Po novom cjenovniku početne cijene su podijeljene po zonama. U ekskluzivnoj zoni 1: za kućice do 35 m² zakup je 20 eura po m², povećanje po m² od 36 do

60 m² – 30 eura, povećanje po m² od 61 do 100m² – 50 eura, povećanje preko 100 m² – 70 eura. U drugoj zoni: za kućice do 35 m² cijena – 15 eura po m², povećanje po m² od 36 do 60 m² – 22,5 eura, od 61 do 100 m² – 37,50 eura, doke j za objekte veće od 100 kvadrata cijena je 52,50 eura po kvadratnom metru. D. Š.

BAR - Turistička organizacija je izradila planinarsku mapu. Štampana je na engleskom jeziku sa svim potrebnim informacijama i objašnjenjima, oznakama i preporukama i doprinijeće kvalitetnijem boravku korisnicima naših pješačkih/planinarskih staza. TO Bar je markirala 160 km planinarskih staza, pa je mapa upotpunila ponudu te vrste aktivnog odmora. I.R.

14 Kultura

Subota, 18. jun 2022.

Reditelj Danilo Marunović režira u Sarajevu

Danilo Marunović

„Hasanaginica“ na savremeni način

PODGORICA – Crnogorski reditelj Danilo Marunović na sceni Narodnog pozorišta u Sarajevu počeo je rad na predstavi „Hasanaginica“, po motivima teksta Alije Isakovića. Premijera predstave biće priređena u septembru, na otvaranju nove sezone ovog teatra. Marunovićeva „Hasanaginica“, kako piše Portal Analitika, biće posvećena diktatu logike društva spektakla prema bazičnom pitanju – šta su slobode danas, u vremenu ,,cancel kulture“. - Može li pravdu i moral da zastupa Holivud sa tabloidnim, površnim i radikalnim odnosom prema pojedincu – grešniku? Da li je epoha „Me Too“ pokreta sterilizovala i getoizirala muško-ženske odnose ili su

žrtve koje su podnijete javnosti na panj poslužile kao primjer za buduće predatore? Sve su ovo pitanja koja ćemo otvoriti kroz našu „Hasanaginicu“ baš danas, baš u ovakvom Sarajevu, Bosni, Balkanu – kazao je on za Portal Analitika. Glumačku postavu predstave čine: Izudin Bajrović, Mediha Musliović, Jasna Diklić, Ermin Sijamija, Milan Pavlović, Nerman Mahmutović, Sanela Krsmanović-Bistrivoda, Mona Muratović, Mak Čengić i Belma Salkunić. Dramaturgiju komada uradiće Ksenija Popović, za scenografiju je zadužena Marijela Hašimbegović, za kostimografiju Adrijana Pajić, dok će muzika biti djelo Damira Imamovića. R. K.

Skulpture Nikole Smilkova u Budvi PODGORICA – Izložba skulptura akademskog vajara Nikole Smilkova biće otvorena večeras u 21 sat u Modernoj galeriji „Jovo Ivanović“. Izložbu će zvanično otvoriti mr Lucija Đurašković, autorka teksta u katalogu i direktorica JU Muzeji i galerije Budve. U muzičkom dijelu programa nastupiće učenice petog razreda Škole za osnovno muzičko obrazovanje iz Budve, Andrea Radović i Kalina Vukadinović, u klasi profesorice Nevene Rosandić. Izložba će biti otvorena do 15. jula. Nikola Smilkov rođen je 1973. godine u Štipu (Makedonija). Diplomirao je na Fakultetu likovnih umjetnosti Univerziteta „Sveti Ćirilo i Metodije“ u Skoplju, gdje je i magistrirao 2002. godine iz oblasti vajarstva u klasi prof. Dragana Poposkog – Dada. Godine 2012. je stekao zvanje doktora nau-

Direktor Harmonika festa Predrag Janković o festivalu koji će biti održan Mi iz organizacije smo duži niz godina smatrali da je neophodno da se jedne godine ovaj veliki kulturni događaj održi tokom ljeta kako bismo napravili analizu i ujedno provjerili prednosti ili eventualno mane u odnosu na ustaljeni termin održavanja festivala, krajem maja – rekao je Janković PODGORICA – Dvanaesti Harmonika fest koji se održava u Tivtu vraća se pred publiku 24. juna i trajaće tri dana. Osim cjelovečernjih koncerata biće realizovan pedagoški i takmičarski dio festivala. Ove godine će dio festivala koji slavi klasičnu harmoniku ponovo biti Radu Ratoi, mladi moldavsko-rumunski harmonikaš, pobjednik Svjetskog kupa, Svjetskog trofeja, Kastelfidarda i Klingentala, riječju: svih najvažnijih takmičenja u svijetu ovog instrumenta. Poseban koncert će održati i najbolji učenici osnovnih i srednjih škola kao i studenti Muzičke akademije sa Cetinja, a treće večeri festivala biće upriličen koncert pobjednika. Takmičenje će se odvijati u četiri kategorije: harmonika solo, kamerna muzika, orkestri i varijete. Mirko Patarini, pred-

Svaki povratak predstavlja nov

Osnivač i direktor Harmonika festa Predrag Janković

sjednik Svjetske konfederacije akordeonista i Vojin Vasović (FILUM, Kragujevac) će održati majstorske radionice u dnevnim terminima.

NESTRPLJENJE

Osnivač i direktor Harmonika festa Predrag Janković zadovoljan je što se, nakon dvije godine, vraćaju pred publiku. – Svaki povratak na scenu predstavlja novi izazov, iskušenje i novi kreativni momenat za mene kao umjetnika, a takođe i kao organizatora. Rekao bih da tu i ne postoji neka razlika, da li se ponovo nalazite na sceni kao izvođač ili organizator, zadaci i ciljevi su slični

i korespondiraju uzajamno. Poslije ovako značajne pauze i konstantne neizvjesnosti, uslovljene pandemijom korona virusa, sve je pomalo neobično, i čini mi se kao da nijesam još uvijek siguran da se događaji, kao što je muzički festival, mogu nesmetano odvijati kao ranije. Ipak, sretan sam i sa puno želje i nestrpljenja, kao i mnogobrojne kolege i umjetnici, iščekujem novo izdanje Harmonika festa – rekao je Janković za Pobjedu. Ovo izdanje Harmonika festa će se, prema njegovim riječima, razlikovati u odnosu na sve prethodne edicije festivala i po terminu održavanja.

Film Draška Đurovića podržao Hrvatski audio-vizuelni centar

Za „Zaliv“ 69.000 eura ka na Pedagoškom fakultetu Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski“ u Bitolju, iz oblasti metodike. Predaje metodiku nastave likovne kulture i vajanja na Fakultetu obrazovnih nauka u Štipu. Izlagao je u regionu i svijetu, dobitnik je značajnih priznanja. R. K.

Koncert učenika na Dvorskom trgu PODGORICA – Koncert učenika Škole za osnovno muzičko obrazovanje ,,Savo Popović“ sa Cetinja biće priređen sjutra u 19 sati, na Dvorskom trgu na Cetinju, u okviru programa „Cetinje otvorenog srca“ koji sprovodi Sekretarijat za obrazovanje, sport i mlade Prijestonice u saradnji sa Turističkom organizacijom. Na koncertu će nastupiti mali i veliki hor škole, učenici će izvoditi tačke solfeđa i tačke na harmonici, klaviru, gitari, violončelu, violini i flauti. R. K.

PODGORICA – Dugometražni igrani film „Zaliv“, reditelja Draška Đurovića, u produkciji kompanije Montenegro Max Film, podržan je na konkursu za sufinansiranje manjinskih koprodukcija Hrvatskog audio-vizuelnog centra sa oko 69.000 eura. Na javni poziv za podršku filmskim koprodukcijama manjinskim hrvatskim udjelom stigle su 34 prijave. Razmatrana su 32 projekta, od čega su sredstva odobrena za osam projekata. Film „Zaliv“ većinska je crnogorska koprodukcija, a hrvatski koproducent je Interfilm produkcija. U scenama snimljenim u prvoj fazi igra američka glumica Marisa Berenson, poznata zvijezda kultnih filmova „Kabare“, „Smrt u Veneciji“, „Beri Lindon“, te glumica iz Srbije

Draško Đurović i Marisa Berenson na snimanju filma „Zaliv“

Isidora Građanin, kao i mladi glumac iz Herceg Novog Danilo Babović. Producent filma je Karlo Kalezić, direktor fotografije Radan Popović, kasting je radio Slado Divanović, kostimografkinja je Seka Martinović, a scenograf Stanislav Nikičević. Snima-

telj i dizajner zvuka na filmu je Nenad Vukadinović. Kako je navedeno u sinopsisu, radnja prati tri religije, tri nacije, jedan grad u Bokokotorskom zalivu u Crnoj Gori na početku Prvog svjetskog rata. – Sudbine nijesu uvijek režirane, neke se mijenjaju vre-

– Mi iz organizacije smo duži niz godina smatrali da je neophodno da se jedne godine ovaj veliki kulturni događaj održi tokom ljeta, kako bismo napravili analizu i ujedno provjerili prednosti ili eventualno mane u odnosu na ustaljeni termin održavanja festivala, krajem (mjeseca)maja. Odgovore na naša pitanja, ideje i programski koncept ćemo dobiti odmah po završetku ovogodišnjeg projekta – rekao je Janković. Posebno je zadovoljan činjenicom da će ove godine takmičare ocjenjivati najeminentniji stručnjaci iz oblasti klasične harmonike, istaknuti menom, a okolnosti utiču na ličnosti. Da li je čista sila ono što garantuje preživljavanje u teškim i nestabilnim vremenima ili humanost pobjeđuje? – navedeno je u sinopsisu. Film je ranije podržao Filmski centar Crne Gore, Filmski centar Srbije, Fondacija za kinematografiju Sarajevo i Radio-televizija Crne Gore. U ranijem intervjuu za Pobjedu, Đurović je rekao da mu je u ovom ostvarenju važna „patetika koju je ljubav uvijek nosila ovdje, i njena razarajuća moć“. – Teorije su kazivale da ona spaja i pomaže. To je tačno, ali ima taj klimaks momenat kada počinje da razara. A sa druge strane, arogancija koja se u svijetu pojavljuje u ciklusima i vi samo čekate kako će da eksplodira, jer je koncept kapitalizma da ljudi jednostavno nijesu jednaki. Nas u socijalizmu učili su da jesu i kad god je ta polemika na vrhuncu, vi vidite sliku da neko stoji nad ljudskim lešom i broji pare. Brojanje para je civilizacija – rekao je Đurović. S. V.

Kultura

Subota, 18. jun 2022.

n od 24. do 27. juna u Tivtu

Izložba radova ,,Odraz“ Balše Gobovića otvorena u Perjaničkom domu

Nijedan lik ili karakter ne k na scenu možemo sagledati do kraja Dosadašnja izdanja bila su priča za sebe Predrag Janković nije siguran da bi, sa pozicije osnivača i direktora, neko izdanje Harmonika festa mogao da izdvoji kao najuspješnije. – Jedne godine, na primjer, imamo fenomenalnog Renca Ruđerija, čuvenog majstora džez harmonike, zatim nastup na prvoj ediciji festivala Stjepana Hausera, jednog od najboljih violončelista današnjice, takođe, ugostili smo Jurija Šiškina, koji se po mišljenju stručne javnosti smatra najvećim umjetnikom na harmonici. Ovo su samo neki od umjetnika koji su svojim nastupom obogatili naš festival. Svaka vrsta upoređivanja ovih umjetnika ili koncerata bi bilo svrstavanje istih u neku sportsku disciplinu, što ne bi bilo ispravno, tako da ne bih mogao da odgovorim drugačije – rekao je Janković.

profesori sa muzičkih akademija i renomirani umjetnici. Među njima je i Patarini, koji je i predsjednik Svjetskog kupa, jednog od najznačajnijih i najprestižnijih takmičenja na svijetu. Promovisanje mlade crnogorske scene harmonikaša, kao i njegovanje i unapređivanje njihovog umjetničkog nivoa sviranja na harmonici jedan je od najvažnijih ciljeva Festivala. Zato je važna druga festivalska noć u kojoj će najbolji dobiti svoj prostor. Koncerti će se održavati u Velikoj i Maloj sali Centra za kulturu u Tivtu, a neki od koncerata će se održati na otvorenom.

TIMSKI REZULTAT

Na pitanje da li smatra da je ovim festivalom i svojim zalaganjima doprinio popularisanju harmonike u Crnoj Gori, Predrag Janković nema prostora za skromnost, ali ne

zaboravlja da pomene da je uz sebe imao vrijedne saradnike. – Poslije ovoliko godina moje koncertne djelatnosti, rada sa djecom i studentima na svim nivoima obrazovanja, a takođe osnivanjem i dvanaestogodišnjim bavljenjem, osmišljavanjem i organizovanjem Harmonika festa, zajedno sa mojim kolegama i prijateljima iz organizacionog tima, mogu da kažem da sam dobrim dijelom zaslužan za veće interesovanje za klasičnu harmoniku od strane mladih generacija, i srećan sam i ponosan na tu činjenicu, na sebe i svoj tim koji je takođe zaslužan za ukupni rezultat – rekao je Janković za Pobjedu. Festival Harmonika fest podržava Opština Tivat, Centar za kulturu Tivat, Ministarstvo kulture, Muzička akademija, UCG, a generalni sponzor Harmonika festa je Crnogorska komercijalna banka. D. ERJAVŠEK

Raspisan tender za digitalizaciju Nikšićkog pozorišta

Publika će gledati i savremene filmove NIKŠIĆ – Raspisan je tender za digitalizaciju sale Nikšićkog pozorišta, a iz lokalne uprave podsjećaju da je i te kako bilo razloga za ovaj poduhvat, tim prije što je ova kulturna institucija prethodnu sezonu krunisala s dvije premijere iz sopstvene produkcije, te da su imali brojna gostovanja najeminentnijih glumačkih imena i pozorišnih kuća. Realizacijom ovog projekta, kako je saopšteno, u Nikšićkom pozorištu će biti moguće prikazivanje savremenih filmova i najmodernije produkcije, što je do sad bilo nemoguće. – To će koštati 110.000 eura, a projekat smo započeli u saradnji s Filmskim centrom Crne Gore. Sufinansijer je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, a najveći dio sredstava obezbijedila je lokalna uprava – navodi se u saopštenju Opštine Nikšić. U saopštenju se podsjeća i na to da su posljednji dani sezone Nikšićkog pozorišta obilježeni brojnim pozivima za gostovanja predstava na crnogorskim scenama, ali i scenama i festivalima van granica Crne Gore. – Inspirisani dosadašnjim uspjesima već planiramo koprodukcijske projekte i rad na novoj predstavi za početak naredne sezone, kao i organizaciju Međunarodnog festivala glumca po osamnaesti put. Uporedo sa umjetničkim programima intenzivno radimo i na osavremenjavanju pozorišne sale i ostalih prostora u zgradi, a sve s ciljem širenja mogućnosti prikazivanja najraznovrsnijih kulturnih sadržaja – navodi se u saopštenju. Ra. P.

– Kada je riječ o simbolici naslova izložbe, to je odraz onoga koji se snima, sa jedne strane, a sa druge, to je i njihov unutrašnji odraz – njihovih emocija, leksikona, života – svega onoga sto su živjeli i proživjeli do momenta dok su došli na snimanje. To je i odraz njihovog okruženja. To je zapravo odraz svega što dopušta tehnika kojom sam se bavio, a koja je meditativna i za mene i za njih. Nije poenta sam portret, oni su, kao što vidite, mutni, nijesu reprezentativni. Ovo je više projekat o portretu kao medijumu – istakao je Gobović. Mutnoća portreta, prema njegovim riječima, simboliše da ne možemo nijedan lik ili karakter sagledati od početka do kraja. – I ne samo to, nijednu komunikaciju, a fotografija jeste vid komunikacije, ne možemo sagledati do kraja. Ne možemo sagledati sve njene aspekte – kazao je Gobović. Odabrao je da portreti budu cr-

M. BABOVIĆ

vi izazov

PODGORICA – Izložba fotografija ,,Odraz“ profesora na Fakultetu vizuelnih umjetnosti (FVU) Univerziteta Mediteran Balše Gobovića otvorena je u Perjaničkom domu. Riječ je o njegovoj prvoj izložbi portreta, s obzirom na to da je njegov dosadašnji umjetnički rad vezan za landscape i urbanscape fotografiju. Izložio je 12 portreta, među kojima je dosta njegovih kolega sa FVU.

Sa otvaranja izložbe u Podgorici

no-bijeli jer bi boja, kako je rekao, u ovom slučaju oduzimala od same koncentracije na rad. – Drugi razlog je praktična izvedba rada. Ovo je 4x5 inča, takozvani veliki format. Koristio sam papir kao medijum za negativ. Poslije se taj papir skenira i iz njega se prave pozitivi. Vidjećete da su fotografije štampane na mat papiru koji više podsjeća na slikarski papir nego na fotografski. I to ima neku svoju ulogu kao formalni dio te priče – kazao je Gobović. Kod izloženih portreta je neobično da su nastajali u studiju, ali ne u prisustvu fotografa koji bi ih fotografisao. – Fotograf koji je interpretator

onoga koji snima je odsutan kako bi se realnost snimila što realnije. Osoba koju snimam dođe, sjedne na stolicu, namjesti se onako kako joj je najugodnije da provede narednih 15 minuta. Sa druge strane pripremim kameru, pustim je da radi i njih dvoje ostanu da komuniciraju tih petnaestak minuta. Bio sam na par metara od njih, nijesam bio u njihovoj liniji od pogleda, nijesam bio iza kamere i govorio im šta da rade. Kada se proces završi i kada mislim da je negativ dovoljno osvijetljen, dođem i prekinem proces snimanja. Dalje idem u mračnu komoru, razvijam papir u razvijaču, fiksiru, on se

suši. Diram ga prstima, pa ćete na dosta fotografija vidjeti moj otisak prsta. Eto, toliko utičem na fotografiju. Ne utičem na onoga koga snimam – kazao je Gobović. Profesor fotografije Balša Gobović dio je FVU tima od 2018. godine. Diplomirao je na Fakultetu za medije i dizajn u Čarlstonu, a 2015. godine je magistrirao na prestižnom SCAD-u (The Savannah Colledge of Art & Design) u Atlanti. Ovo je njegova osma samostalna izložba. Izložbu je otvorila dekanica FVU Marija Džoganović, a može se pogledati do četvrtka 23. juna. A. Đ.

Dodjelom nagrada zatvoren Festival dramskih amatera u Bijelom Polju

Trijumfovala predstava „Danilo“ „Prčanjski đir“ sjutra

PODGORICA – Predstava „Danilo“, koju je u produkciji bjelopoljskog pozorišta Centra za kulturu „Vojislav Bulatović – Strunjo“ režirao Dragan Koprivica, dobila je prvu nagradu na Festivalu dramskih amatera, koji je od 10. do 15. juna održan u Bijelom Polju. Drugu nagradu osvojila je predstava „Livada puna tame“, u režiji Petra Mihajlovića i Filipa Medenice, produkcije Studija „Solaris“ iz Mojkovca, dok je kao trećeplasirana nagrađena predstava „Kovači“, u režiji Petra Novakovića, nastala u produkciji bjelopoljskog pozorišta Centra za kulturu „Vojislav Bulatović – Strunjo“. Žiri Festivala dramskih amatera činili su predsjednica Jovana Bojović, Branka Otašević i Izet Mulabegović. Nagrađene predstave, kako su naveli u obrazloženju, odisale su različitim kvalitetima: vještim zanatskim pozorišnim rješenjima, svježinom i umjetničkom hrabrošću, ali i radošću igre namijenjene najmlađoj publici. - Imali smo priliku da kao publika budemo dio jednog teatra koji korespondira sa savreme-

u Tivtu

Scena iz predstave „Danilo“

nim gledaocem, provocira ga i navodi na razmišljanje. Stoga pohvaljujemo i posvećen rad mentora koji svoju energiju i znanje posvećuju radu sa mladim ljudima. Ali, od mladih ljudi posebno moramo pohvaliti umjetnički rad Vukića Antovića pred kojim niko od publike nije ostao ravnodušan – navedeno je, između ostalog, u obrazloženju. Antović je, inače, dobitnik nagrade za najbolji dramski tekst. Na Festivalu su, uz priznanja za najbolje predstave, dodijeljene i druge nagrade, a nagradu za najbolju režiju dijele Dragan Koprivica i Filip Medenica i Petar Mihajlović. Za

najbolju žensku ulogu nagrađene su Slađana Merdović za ulogu Majke Milice u predstavi „Danilo“ i Sanja Ćirović, za ulogu Lujze u predstavi „Kovači“. Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Predragu Vukojeviću, za ulogu Danila Kiša u predstavi „Danilo“ i Vladu Tomoviću, za ulogu Petera u predstavi „Kovači“. Najbolji mladi glumac je Matija Gredić, koji je nagrađen za ulogu u predstavi „Besmrt u Kopenhagenu“ Gimnazije „Stojan Cerović“ Nikšić, dok je nagrada za bravuru „Fuad Zaimović – Strela“ pripala Srđanu Neneziću, za ulogu u istoj predstavi. S. V.

PODGORICA – Scenski prikaz poetske priče „Prčanjski đir na valima bokeljskih priča“, u izvedbi amaterskog kazališta Hrvatskog nacionalnog vijeća Crne Gore, biće priređen sjutra u 17.30 sati, u Domu kulture „Josip Marković“ u Tivtu. Scenski prikaz je dio projekta „Glasi Hrvata na valima bokeljskih priča“ kojim se putem niza priča o kulturi i tradiciji malih bokeljskih mjesta, kao i znamenitih ličnosti i stvaralaca iz Boke kotorske, predstavlja tradicija i zaostavština Hrvata Boke. U sklopu projekta predstavljen je filmski prikaz i tiskana brošura „Prčanjski đir na valima bokeljskih priča“. Projekt finansira Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava Crne Gore, u organizaciji Hrvatskog nacionalnog vijeća Crne Gore. R. K.

16 Hronika Podgorice Sekretar za planiranje prostora i održivi razvoj Miljan Barović:

Subota, 18. jun 2022.

Zamjenik gradonačelnika Časlav Vešović juče obišao MZ Lijeva Rijeka

Učinili smo sve da ne bude gradnje novih zgrada u podnožju Gorice Glavni grad je učinio sve da spriječi gradnju novih zgrada u podnožju brda Gorica nudeći investitorima adekvatne parcele kao alternativu, ali je u rješavanju tog problema izostala saradnja sa prethodnom vladom - saopštio je sekretar za planiranje prostora i održivi razvoj Miljan Barović gostujući u emisiji „Lice Podgorice“ na Gradskoj RTV. Prethodno je Građanski pokret Ura pozvao gradsku upravu da razmjenom parcela spriječi gradnju nove zgrade na Gorici. Iz Glavnog grada podsjećaju da su investitorima, umjesto gradnje u podnožju Gorice, ponudili druge, atraktivne urbanističke parcele, ali da oni to nijesu prihvatili. Iako su pregovori prekinuti krajem marta, iz Glavnog grada kažu da su raspoloženi za njihov nastavak. - Glavnom gradu su u ovakvoj situaciji vezane ruke. Ponuda je i dalje na stolu, spremni smo da nastavimo pregovore sa investitorima na isti način na koji smo pregovarali i prvi put. Potrebno je uraditi procjene vrijednosti zemljišta koje je predmet razmjene. To je postupak koji smo započeli, ali je prekinut u martu 2022. godine – kazao je Barović. On je naglasio da je poziv da

se spriječi gradnja na Gorici GP Ura uputila na pogrešnu adresu. - Ako se vratimo u kontekst vremena kada se sve ovo događalo, na čelu Vlade je bio čovjek koji je rekao da neće imati nikakvu komunikaciju sa Glavnim gradom dok je određena uprava na čelu, što je, po mom mišljenju, poražavajuće. Iz tih razloga dolazimo do ovakvih situacija. Razočaravajuć je i taj odnos i nedostatak komunikacije, posebno kada su ovakva pitanja na stolu. Ovdje se nesumnjivo radi o javnom interesu -dodao je Barović. On je podsjetio da je Glavni grad u novembru prošle godine resornom ministarstvu uputio zahtjev za zabranu gradnje u podnožju brda Gorica, ali da odgovora još nema. U tom slučaju je, smatra Barović, moralo biti saradnje kako bi se problemi preduprijedili. I gradonačelnik Ivan Vuković juče je kazao da je Glavni grad mjesecima pokušavao da spriječi novu gradnju na Gorici na način što je investitoru nudio razmjenu parcela. Naglašavajući da je na ovaj slučaj upozoravao i na sjednici lokalnog parlamenta, Vuković je podsjetio da je proces pregovora završen bez uspjeha jer investitoru nije bila prihvatljiva ponuda Glavnog grada. N. S.

Predložena izmjena načina obračuna poreza na nepokretnosti

Skup kod MZ Lijeva Rijeka

Glavni grad ponudio privremeno rješenje za petlju Veruša

Zamjenik gradonačelnika Časlav Vešović obišao je juče MZ Lijeva Rijeka i sa mještanima razgovarao o problemu saobraćajnog povezivanja petlje Veruša sa regionalnim putem Bioče – Mateševo. Vešović je izrazio spremnost da Glavni grad participira u rješavanju tog problema iako je to u isključivoj nadležnosti države i njenih institucija. – Iako lokalna samouprava nema nikakvih nadležnosti kada je u pitanju realizacija projekta izgradnje auto-puta i regionalnih saobraćajnica koje treba da povežu petlju sa postojećom

infrastrukturom, Glavni grad je kao odgovoran partner izrazio spremnost da pomogne da se nađe adekvatno privremeno rješenje – rekao je zamjenik gradonačelnika. Vešović je naglasio da, bez obzira na to što se auto-putem povezuju velike urbane cjeline, oni koji gravitiraju u tom prostoru treba jednako da osjete benefite takve investicije. – To je jedino moguće ukoliko se petlja stavi u funkciju istovremeno kada i auto-put bude otvoren za saobraćaj. S tim u vezi, Glavni grad je preduzeo sve neophodne korake kako bi bila izgrađena

lokalna saobraćajnica koja će poslužiti kao privremeno rješenje, ali i koja će omogućiti da se obezbijedi saobraćajna veza petlje i regionalnog puta Bioče – Mateševo – kazao je Vešović. Na skupu su predstavnici Monteputa i Uprave za saobraćaj predstavili građanima način na koji će trajno biti riješena ta saobraćajna veza i preuzeli obavezu da država projektuje i finansira izvođenje radova na tom pojasu. Predstavnici državnih organa su preuzeli obavezu da, u slučaju neriješenih imovinsko-pravnih pitanja, u najskorijem roku oslobode trasu za izgradnju saobra-

ćajnice. Kompanija Bemax je i ovog puta pokazala spremnost da pomogne u rješavanju određenih potreba građana Podgorice i odlučila da donira izvođenje radova na lokalnoj saobraćajnici koja će biti u funkciji kada i auto-put. Mještani su naglasili da su se više puta obraćali Vladi Crne Gore, te da očekuju da će ovo pitanje biti riješeno zajedničkim snagama, na način koji će biti odgovarajući za sve. Osim toga, mještani su zahtijevali da od Monteputa i Uprave za saobraćaj dobiju garancije da će pomenuti put biti izgrađen. H. P.

Osnovica za Glavni grad će pomoći u stvaranju boljih uslova za korisnike usluga i zapošljene u obračun biće 1.081 Zavodu za hitnu medicinsku pomoć euro po kvadratu Zajednički do novog Prijedlog odluke o utvrđivanju poreske osnovice za obračun poreza na nepokretnosti za 2022. godinu, koji će se naći pred odbornicima na sljedećoj sjednici Skupštine Glavnog grada, predviđa da porez na nepokretnost za ovu godinu bude obračunavan na vrijednost kvadratnog metra stambenog prostora od 1.081 euro. Razlog za podnošenje ove inicijative je sprečavanje znatnog povećanja iznosa poreza na nepokretnost. Prema Zakonu o porezu na nepokretnosti, propisano je da ukoliko je prema podacima Uprave lokalnih javnih prihoda prosječna tržišna cijena kvadratnog metra nepokretnosti u odnosu na prethodnu godinu povećana za više od 20 odsto, Opština može poresku osnovicu utvrditi na osnovu prosječne tržišne cijene kvadratnog metra nepokretnosti za tri godine koje prethode godini za koju se porez utvrđuje. – Uprava lokalnih javnih prihoda Glavnog grada obaviještena je da je prosječna cijena kvadratnog metra stana u novogradnji u 2021. godini iznosila 1.211 eura, u 2020. godini 966, dok je prosječna cijena kvadrata u 2019. iznosila 1.066 eura. Kako je nesporno došlo do povećanja prosječne cijene kvadratnog metra stana u novogradnji više od 20 odsto, što bi za posljedicu imalo značajno povećanje iznosa poreza na nepokretnosti u odnosu na utvrđeni iznos poreza za 2021. godinu, ovim aktom se utvrđuje poreska osnovica u nižem iznosu na osnovu prosječne tržišne cijene kvadratnog metra nepokretnosti za tri godine koje prethode 2022. godini, pa proizilazi da prosječna tržišna cijena kvadratnog metra nepokretnosti iznosi 1.081 euro – navedeno je u prijedlogu. Nj. ŽIVANOVIĆ

Gradonačelnik Ivan Vuković razgovarao je juče sa direktorom Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore dr Vukom Nikovićem o pitanjima od značaja za stvaranje uslova za pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite građanima Podgorice.

Gradonačelnik je istakao da Glavni grad prepoznaje ulogu Zavoda za hitnu medicinsku pomoć kao izuzetno važnu za sve koji žive i posjećuju Podgoricu, zbog čega je u više navrata i pružao pomoć prilikom adaptacije i opremanja prostora, kao i obezbjeđivanja opreme za zapošljene. Konstatovano je da prostorni kapaciteti ZHMP-a nijesu adekvatni kako za korisnike usluga, tako i za zapošljene, te da je potrebno preduzeti aktivnosti na rješavanju ovog problema. Zaključeno je da je pitanje novog prostora za Zavod za hitnu medicinsku pomoć potrebno rješavati kroz saradnju lokalne

prostora za ZHMP

Sastanak predstavnika Glavnog grada i ZHMP-a

samouprave, menadžmenta te ustanove i resornih ministarstava.

Direktor ZHMP-a podsjetio je na ulogu Zavoda u ukupnom zdravstvenom sistemu, ali i

upoznao sa primjerima dobre prakse koji se mogu primijeniti u našem gradu i državi. H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 18. jun 2022.

Potpisan Memorandum o saradnji NVO SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja i više institucija

Zajednički do efikasnije zaštite žrtava nasilja u porodici

SINHRONIZACIJA

PODRŠKA

Potpisnici memoranduma

hronizovano djelovati, te da će Memorandum koji definiše osnovne principe rada, komunikacije i razmjene informacija između nadležnih službi i SOS telefona Podgorica olakšati tu saradnju, a postojeće usluge podrške učiniti dostupnim što većem broju osoba sa iskustvom nasilja u porodici. Rukovodilac Osnovnog dr-

M. BABOVIĆ

Načelnik Centra bezbjednosti Podgorica Goran Jokić kazao je da institucije i organizacije na lokalnom nivou moraju sin-

randuma iskazali svoju posvećenost i snažnu volju da daju puni doprinos razvoju multisektorske saradnje i jačanju zaštite osoba sa iskustvom nasilja.

Prekopan dio puta ka Marezi Nakon radova koji su nedavno izvedeni u Ulici Partizanski put, koja od Tološa vodi ka Marezi, ostala je prekopana čitava jedna kolovozna traka. Iskopani kanal djelimično je nasut, ali je ostalo udubljenje od desetak centimetara, koje predstavlja veliku opasnost za automobile. Kako bi skrenuo pažnju vozačima na opasnost koja im prijeti na kolovozu, neko je postavio paletu koja fizički sprečava prolaz tom saobraćajnom trakom. Jasno je da je to bila tek iznuđena reakcija nekog građanina na nastalu situaciju i da ovo oštećenje asfaltnog sloja zahtijeva hitnu sanaciju kako ne bi došlo do teških posljedica po nekog učesnika u saobraćaju. H. P.

žavnog tužilaštva Podgorica Duško Milanović rekao je da sa zadovoljstvom potpisuje Memorandum, svjestan uloge svih aktera u prevenciji, prepoznavanju i pružanju podrške žrtavama nasilja u porodici, kao i značaja proaktivnog pristupa nevladinih organizacija kao pružaoca usluga u predlaganju konkretnih rješenja,

akcija i inicijativa. Predsjednica Osnovnog suda Podgorica Željka Jovović podsjetila je da su nadležni organi i ustanove dužni da u okviru svojih ovlašćenja pruže potpunu i koordiniranu intervenciju koja je neophodna za zaštitu žrtve u zavisnosti od stepena njene ugroženosti, te da su potpisnici ovog Memo-

Predsjednica podgoričkog Suda za prekršaje Nada Bjeković navela je da će prioritet u zajedničkom djelovanju i saradnji biti afirmacija, usavršavanje i prihvatanje nulte tolerancije nasilja kao ključnog koncepta u prevenciji i zaštiti od nasilja, te da će obezbjeđivanje redovne i blagovremene komunikacije između potpisnika, razmjena informacija, promovisanje postojećih mehanizama zaštite i informisanje žrtava nasilja o postojećim specijalizovanim servisima u državnom i civilnom sektoru, omogućiti kvalitetniju i sveobuhvatniju podršku i zaštitu žrtava nasilja. Ukazujući da su zdravstveni radnici najčešće prvi predstavnici institucija sa kojima se susreće žrtva nasilja, zbog čega je njihova uloga u identifikaciji, pružanju adekvatne podrške žrtvi i prijavljivanju nasilja izuzetno značajna, direktor Doma zdravlja Podgorica dr Danilo Jokić naglasio je da se bez obzira na pojedinačne ingerencije svih institucija

u sistemu, bez snažne međusektorske saradnje ne može govoriti o efikasnoj podršci žrtvama. Direktorica Centra za socijalni rad za Glavni grad Podgorica, Opštinu u okviru Glavnog grada – Golubovci i Opštinu Tuzi Marija Popović podsjetila je da je reforma socijalne i dječje zaštite u Crnoj Gori postupak odgovora na slučajeve nasilja u porodici i nasilja nad ženama uredila kroz postupak vođenja slučaja gdje koordinirajuću ulogu među svim relevantnim akterima i profesionalcima iz drugih sistema ima Centar za socijalni rad. Ona je upozorila da će uspješnost centara za socijalni rad na tom planu u velikoj mjeri zavisiti i od dostupnosti i kvaliteta licenciranih usluga za žrtve, poput usluga savjetovanja i urgentnog smještaja koje su u fokusu SOS telefona Podgorica. Potpisivanje Memoranduma je jedna od aktivnosti koju je SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja Podgorica realizovao kroz projekat ,,Znam gdje – samo mi pokaži kako“ koji su kofinansirale Evropska unija i Vlada Crne Gore. Svrha projekta je jačanje sistema socijalne zaštite i sigurnosti žena sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u skladu sa standardima i zahtjevima EU. H. P.

Bujno zelenilo i neorezane krošnje drveća osvojili korito rijeke od Drača do Stare varoši

Ribnica sakrivena rastinjem Drveće i nisko rastinje na obalama Ribnice toliko je naraslo da se rijeka gotovo i ne vidi sa mostova Braće Zlatičanin i Žrtava bombardovanja 5. maja. Za orezivanje su zrele i smokve koje su obgrlile ograde Kapadžića mosta, kao i krošnje drveće iznad pješačke staze na Mostu žrtava bombardovanja 5. maja (kod Muzičkog centra). Takva je situacija praktično čitavom dužinom korita rijeke od Centra kulturnih zbivanja ,,Ribnica“ (nekadašnji istoimeni restoran), pa skoro do Sastavaka i ušća u Moraču. Drače i drveće na obali kod CKZ ,,Ribnica“ toliko su izrasli da praktično skrivaju pogled na rijeku sa terasa ovog veoma posjećenog mjesta. Drača i poludivljih smokava ima svuda

I. MITROVIĆ

Juče je potpisan Memorandum o saradnji i zajedničkom djelovanju NVO SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja Podgorica i nadležnih službi za postupanje u slučajevima nasilja u porodici – Centrom bezbjednosti, Osnovnim državnim tužilaštvom, Osnovnim sudom, Sudom za prekršaje, Centrom za socijalni rad, Domom zdravlja i Zavodom za hitnu medicinsku pomoć. Direktorica SOS telefona Podgorica Biljana Zeković istakla je da je nasilje u porodici ozbiljan i složen problem sa kojim se susreću kako same porodice, tako i socijalne, zdravstvene i obrazovne ustanove, policijske službe i institucije pravosudnog sistema. – Efikasna zaštita žrtava nasilja počiva na principima zaštite od nasilja u porodici i nasilja prema ženama, snažnoj međuinstitucionalnoj saradnji koja podrazumijeva jasno iskazanu volju i namjeru i jasno definisano i usklađeno postupanje svih institucija i organizacija u sistemu zaštite i prevencije nasilja – ocijenila je Zeković.

Most žrtava bombardovanja 5. maja

oko Kapadžića mosta i na njegovim ogradama, a slična situacija je i ispod Kuslevove kuće i malo

Most Kapadžića

uzvodno, gdje je gusto rastinje sakrilo ostatke starih mlinova na Ribnici. Suvišno je i govoriti da bi

Zelenilo: Detaljno uređenje kada nivo vode bude omogućavao pristup koritu Odgovarajuci na pitanja Pobjede, iz gradskog preduzeća Zelenilo naveli su da je u njihovoj nadležnosti održavanje uređenih javnih zelenih površina, što uključuje održavanje uređenih plaža, odnosno kupališta. - U skladu s tim, Zelenilo je izvršilo košenje plaže na Sastavci-

ma, te uklanjanje samoniklog rastinja sa pristupačne zone. Pored toga, ovo Društvo u saradnji sa drugim gradskim preduzećima, NVO sektorom i građanima redovno organizuje akcije čišćenja obala rijeka, pa će ova dugogodišnja praksa biti nastavljena i ove godine. Takođe, privredno

društvo Čistoća će, u okviru svojih nadležnosti, a shodno programskim aktivnostima, takođe raditi na uređenju korita gradskih rijeka, uključujući i Ribnicu. Ovi poslovi sprovodiće se detaljno tokom ljetnjih mjeseci, kada nivo vode bude omogućavao pristup koritu – saopštili su iz Zelenila.

i stariji Podgoričani danas teško prepoznali mjesta u ovom dijelu korita koja su nekada bila i te kako posjećena kupališta. Prolazeći mostovima Braće Zlatičanin ili Žrtava bombardovanja 5. maja (kod Muzičkog centra), Podgoričani znaju da je ispod njih Ribnica, ali turisti koji dolaze u naš grad rijeku ne mogu vidjeti od gustih krošnji drveća i bujne vegetacije. Ova rijeka opjevana u staropodgoričkim pjesmama zaslužila je da je pazimo i da je s ponosom možemo pokazati našim gostima, a ne da je prebujno i zapušteno rastinje sakriva i od nas samih i od posjetilaca našeg grada. I.MITROVIĆ

18 Svijet

Subota, 18. jun 2022.

STO ČETRNAESTI DAN RUSKE INVAZIJE NA UKRAJINU: Nastavljene teške borbe u Donbasu

Kijev dobija status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji KIJEV/MOSKVA - Evropska komisija predložila je juče da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, uz uslov da sprovede niz važnih reformi iz oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. To je na konferenciji za medije, nakon sastanka u Briselu, potvrdila predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. - Komisija predlaže Evropskom savjetu da se Ukrajini da evropska perspektiva i kandidatski status, uz uslov da zemlja sprovede niz važnih reformi. Ukrajina je pokazala odlučnost da njeguje evropske vrijednosti - rekla je predsjednica EK. Ona je dodala kako je Ukrajina i prije rata preduzela važne korake na evropskom putu, ali i da joj predstoji još dosta posla, naročito iz oblasti vladavine prava. - Fokus bi trebao biti na ubrzanju biranja sudija Vrhovnog suda. Što se tiče oligarha, Ukrajina je usvojila hrabar zakon o oligarsima. Sada ga treba implementirati. Želimo da vidimo rezultate - dodala je Ursula fon der Lajen. Komentarišući preporuku EK, predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski naveo je kako je riječ o istorijskoj odluci i prvom koraku na putu ka članstvu u EU zbog kojeg će pobjeda njegove zemlje biti bliža. Zelenski je dodao i kako očekuje da će evropski lideri prijedlog EK odobriti iduće nedjelje, prenio je Rojters. Dok Kijev čeka pozitivan ishod sa sastanka lidera EU, rat u Ukrajini se nastavlja.

Komentarišući preporuku EK, predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski naveo je da je riječ o istorijskoj odluci i prvom koraku na putu ka članstvu u EU zbog kojeg će pobjeda njegove zemlje biti bliža. Zelenski je dodao i kako očekuje da će evropski lideri prijedlog EK odobriti iduće nedjelje

Ukrajina neće biti domaćin Eurosonga iduće godine Eurosong naredne godine ne može biti održan u Ukrajini zbog rata, saopštila je juče Evropska radiodifuzna unija (EBU) dodavši da je u pregovorima sa BBC-jem da Eurosong bude održan u Ujedinjenom Kraljevstvu. - Ukrajinski javni emiter ne može ispuniti sigurnosne i operativne garancije potrebne da bude domaćin, organizator i producent takmičenja za Pjesmu Evrovizije. EBU želi da zahvali ukrajinskom javnom emiteru za njihovu svesrdnu saradnju i posvećenost u istraživanju svih scenarija u sedmicama nakon pobjede Kaluškog orkestra 14. maja u Torinu i podijeli njihovu tugu i razočaranje što se takmičenje sljedeće godine ne može održati u Ukrajini - navodi se na Tviteru. Ukrajinski Kaluški orkestar pobijedio je na ovogodišnjem takmičenju prošlog mjeseca, dok je Velika Britanija bila druga.

Ukrajinska odbrana u regionu Donjecka

Tokom jučerašnjeg dana teške borbe vođene su u regionu Donbasa, a ukrajinske snage su bile na meti ruskog bombardovanja Sjeverodonjecka i okoline tog grada. Ministarstvo odbrane Velike Britanije je u svom dnevnom obavještajnom biltenu juče objavilo da je u posljednja 24 sata ruska vojska vjerovatno nastavila sa pokušajima da povrati prednost kod grada Popasna, nekih 55 kilome-

tara južno od Sjeverodonjecka, odakle nastoji opkoliti grad. Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je da su borbe bile posebno teške u i oko Sjeverodonjecka i Lisičanska. Borbe u Sjeverodonjecku traju sedmicama, a ukrajinski predsjednik smatra da bi bitka za taj grad mogla odrediti dalji tok rata i sudbinu Donbasa. Moskva bi kontrolisala čitav region Luganjska ukoliko bi njene

Pucnjava u crkvi u američkoj saveznoj državi Alabami

Dvije osobe ubijene, jedna povrijeđena MONTGOMERI - Dvije osobe su ubijene, a jedna je povrijeđena u pucnjavi koja se juče odigrala u jednoj crkvi u američkoj saveznoj državi Alabama. Napadač je uhapšen, saopštile su vlasti. Do pucnjave je došlo tokom

okupljanja manje grupe ljudi u Episkopalnoj crkvi Svetog Stefana u predgrađu Birmingema. Kako je rekao kapetan policije Šejn Var, policija je izašla na mjesto događaja nakon dojave da je napadač ušao u crkvu i

počeo da puca, prenosi AP. Prema njegovim riječima, pogođene su tri osobe, od kojih su dvije preminule od zadobijenih povreda. Var je dodao da je napadač uhapšen i da nema prijetnji za javnu bezbjednost.

Saopštenje srpskog Instituta za javno zdravlje BEOGRAD – Srpski Institut za javno zdravlje „Batut“ saopštio je da je u toj zemlji registrovan prvi importovani slučaj obolijevanja od majmunskih boginja. - Slučaj je dijagnostički prepoznat i terapijski zbrinut - navodi se na sajtu „Batuta“. Laboratorijska dijagnostika je sprovedena na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. Kako se navodi, teritorijalno nadležni zavod za javno zdravlje izvršio je epidemiološko istraživanje slučaja i sprovedene su sve mjere evidencije, testiranja, prijavljivanja i kontrole daljeg širenja infekcije u skladu sa stručno metodološkim uputstvom.

trupe uspjele da zauzmu Sjeverodonjeck i Lisičansk. Vojni guverner istočne regije Luganjsk Sergij Gajdej rekao je da je oko 10.000 civila, od predratne populacije od 100.000, i dalje zarobljeno u Sjeverodonjecku, a osnovnih zaliha ponestaje. Mnogi civili se sklanjaju u bunkere ispod gradske hemijske fabrike „Azot“. Moskva je najavila i mogućnost nastavka pregovora, što je naišlo

na kritiku Kijeva. Ukrajinski pregovarač Mihail Podoljak rekao je da je to zapravo pokušaj da se zavara svijet i da se zatim zarije nož u leđa Ukrajine. Predsjednik Zelenski ponovo je tražio od Zapada da poveća isporuke oružja, poručujući da će „što više oružja budu dobili, prije osloboditi svoje teritorije“. Najmanje 1.348 civila je ubijeno tokom bitke za Marijupolj, uključujući 70 djece, izjavila je visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašele. - Stvarni broj poginulih u dejstvima protiv civila vjerovatno iznosi još nekoliko hiljada više - navela je Bašele, prenosi CNN.

Ona je dodala da su civili ubijeni u vazdušnim napadima, tenkovskim i artiljerijskim granatiranjem i prenosivim i lakim oružjem tokom uličnih borbi, te da je u Marijupolju uništeno ili oštećeno čak 90 odsto stambenih zgrada, a taj grad je nazvala ,,vjerovatno najsmrtonosnijim mjestom u Ukrajini“. - Tijela su pronađena u improvizovanim pojedinačnim ili kolektivnim grobnicama u dvorištima, ulicama i parkovima, u kućama i napuštenim stanovima. Mnogi tek treba da budu sahranjeni - navela je Bašele. Bašele je dodala i da je trenutno ,,nemoguće znati“ tačan broj poginulih.

Odluka britanskog ministarstva unutrašnjih poslova

Asanž će biti izručen Americi

Džulijan Asanž

Registrovan prvi slučaj majmunskih boginja Institut „Batut“

U skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom i protokolima, o prvom potvrđenom slučaju obaviještene su međunarodne zdravstvene institucije.

Iz „Batuta“ apeluju na građane da, radi očuvanja zdravlja, primjenjuju sve preventive mjere i poštuju preporuke zdravstvenih institucija.

LONDON - Britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel donijela je juče odluku kojom se odobrava izručenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža Sjedinjenim Američkim Državama, pišu britanski mediji. Višegodišnja drama kada je riječ o slučaju Asanža tako će odlukom britanskog ministarstva dobiti novi zaplet, naročito zbog toga što njegova odbrana sada ima pravo na žalbu kada je riječ o odluci ministarstva. - Odbrana će se vjerovatno fokusirati na osnove kao što su pravo na slobodu izražavanja i mogućnost da je izručenje poli-

tički motivisano - piše Gardijan. Povodom ove odluke, oglasio se i portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Velike Britanije naglasivši kako, prema zakonu o ekstradiciji iz 2003. godine, državni sekretar mora potpisati nalog za ekstradiciju. - Zahtjevi za izručenje šalju se ministru unutrašnjih poslova tek kada sudija odluči da se slučaj može nastaviti nakon razmatranja različitih aspekata - navodi se. Iako je Asanž izgubio niz pravnih borbi kroz koje se tražio ostanak u Velikoj Britaniji, on i dalje, i kroz ovu odluku, ima pravo na žalbu što znači da će

se na njegovo izručenje Sjedinjenim Američkim Državama sačekati određeni period. Asanž se nekoliko godina nalazio u svojevrsnom pritvoru u ambasadi Ekvadora u Londonu nakon što se suočio sa optužbama iz Švedske i Sjedinjenih Američkih Država. Nakon što su optužbe jedne Šveđanke za silovanje odbačene, američka vlada je 2019. godine optužila Asanža za špijunažu i objavljivanje stotine hiljada stranica povjerljivih dokumenata državnih i drugih institucija putem stranice Vikiliks. » Priredila: Bojana PRELEVIĆ

Subota, 18. jun 2022.

Arena

Fudbal 19

Crnogorski reprezentativac Aleksandar Šćekić karijeru nastavlja u Dibi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata

Što duže u Aziji, sa ,,sokolima“ na Euro PODGORICA - Aleksandar Šćekić spreman je za nešto novo u karijeri – prvi put igraće na azijskom tlu, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, za klub koji je ušao u elitni rang tamošenjeg fudbala, a zove se Diba Al Fudžaira. Tridesetogodišnji Beranac, vezista crnogorske ,,A“ reprezentacije, ostavio je trag u turskom Genčlebirligiju i beogradskom Partizanu, iz kojeg se zimus preselio u Zaglebje. Misija u Poljskoj trajala je pola godine, a potom je stigla ponuda iz arapskog svijeta. Šćekić je dogovorio lične uslove, a ugovor će biti ozvaničen kada završi ljekarske preglede koji su zakazani za 27. jun. - Zaglebje je odličan klub, sa vrhunskim uslovima i organizacijom. Sa te strane je sve na najvišem nivou, ali grad nije nešto. Pored toga, još neke stvari uticale su da brzo napustim Poljsku. Javili su se ljudi iz Emirata. Sjedio sam sa gazdom i trenerom Zoranom Popovićem koji je insistirao da dođem. Dogovorili smo sve. Ostalo je samo da prođem ljekarske preglede – za Pobjedu kaže Šćekić, koji nastavlja: - Polako ulazim u godine, a ovo je za mene izazov. Pokušaću da se nametnem i ostanem što duže u Aziji. Upoznat sam sa očekivanjima. Znam konkretno što je moja uloga. Klub je ambiciozan. Nadam se uspješnoj sezoni – dodao je korpuletni fudbaler sredine terena. Šćekić je proveo petnaestak dana sa ,,hrabrim sokolima“

Šćekić u duelu sa Rumunijom u Bukureštu

koji su zaslužili sve pohvale za utisak u junskom terminu Lige nacija. Za razliku od većine saigrača iz nacionalnog tima – imaće duži odmor. - Tu sam u velikoj prednosti – uz osmijeh kaže Šćekić. - Sezona je bila naporna, a iza nas su četiri utakmice u Ligi nacija, koje smo odigrali u desetak dana. Iznijeli smo to na pravi način i sada mogu

na pauzu. Dosta momaka se odmah vratilo u klubove. Ja idem za sedam-osam dana u Emirate na predstavljanje, a nakon toga sam slobodan do 12. jula. Tada počinjemo pripreme i jedan dio odradićemo na Zlatiboru. Imamo vremena da se spremimo i uigramo za prvenstvo. Nakon gromke pobjede nad Rumunijom usred Bukurešta, gdje je Crna Gora izdominira-

la – igrački i rezultatski (3:0), Šćekić je tokom povratka bio predvodnik sjajne atmosfere u avionu. Muzika, pjesma, aplauzi, skandiranje – odjekivalo je nebom na letu ka Podgorici. - Zadovoljstvo je biti dio reprezentacije. Svi volimo da dođemo i borimo se za grb države. Igrali smo dobro i ostvarili zapažene rezultate u prethodne četiri utakmice

u Ligi nacija. Pokazali smo čvrstinu, jedinstvo, zajedništvo, disciplinu, dobar fudbal... Imamo mnogo razloga za zadovoljstvo. Ostala su još dva kola u septembru, a mi smo na bod od vodeće BiH sa kojom imamo još jedan susret. Samouvjereni smo i uradićemo sve da preuzmemo ulogu lidera uoči posljednjeg duela u grupi sa Finskom pod Goricom – naglašava Šćekić.

Ženska reprezentacija odigraće kontrolni meč protiv Austrije

Test uoči gostovanja Danskoj PODGORICA - Ženska seniorska reprezentacija Crne Gore naredne sedmice odigraće prijateljski meč sa Austrijom u gostima.

Selektor Mirko Marić za tu utakmicu pozvao je 20 igračica - golmani: Anastasija Krstović (Danilovgrad), Svetlana Miličić (Breznica); odbrana: Maja Šaranović, Marija Maraš (Breznica), Helena Božić (Alanad, Finska), Tanja Malesija, Majda Drešević (Danilovgrad), Mil i c a R a d u n ov i ć ( D o k s a , Grčka), Andrea Janjušević (Ekonomist), Aleksandra Popović (Tomiris, Kazahstan); vezni red: Slađana Bulatović (Rajo Valjekano, Španija), Jasna Đoković (Split, Hr-

Mirko Marić

vatska), Darija Đukić (Minsk, Bjelorusija), Jelena Karličić (Bordo, Francuska), Jelena Vujadinović, Nađa Đurđevac (Breznica), Sara

Simonović (Danilovgrad), Jovana Sarić (Ekonomist); napad: Nikolina Cako vić (Doksa, Grčka), Medina Dešić (Lajpcig, Njemačka). Našoj selekciji ovaj meč biće jedini prije nastavka kvalifikacija i gostovanja Danskoj u septembru. - Igraćemo protiv reprezentacije koja je učesnik Evropskog prvenstva, što dosta govori o kvalitetu Austrije. Želimo da pružimo maksimum i vidimo koliko možemo protiv ekipa tog nivoa. Mali problem nam predstavlja to što je za većinu naših igračica klupska sezona završena prije dvadesetak dana, tako da imaju tu pauzu u radu. Sa druge strane, dobro je što ćemo se okupiti i odigrati ovakav meč, jer će nam ovo praktično biti ge-

neralna provjera za utakmicu sa Danskom u septembru - kazao je selektor Marić. Utakmica sa Austrijom igra se 22. juna, sa početkom u 20.30 časova na stadionu ,,BSFZ arena“ u Beču. Domaćinu je to generalna proba za nastup na Evropskom prvenstvu, očekuje se desetak hiljada navijača na tribinama, a meč će biti prenošen direktno na državnoj televiziji Austrije. - Biće to lijepo iskustvo za naše igračice. Mislim da nas nešto slično očekuje i kada budemo gostovali Danskoj. Dobro je što će djevojke osjetiti kako je to igrati pred punim tribinama u svojevrsnoj karnevalskoj atmosferi. Nadam se da će im to biti i dodatni motiv da odigraju što bolje - dodao je Marić. R. P.

Od kada je došao selektor Radulović – mnogo toga se promijenilo nabolje. On je čovjek odavde i razumije mentalitet igrača, poznaje nas jako dobro i probudio je ono što smo u prethodnom periodu izgubili – ističe Šćekić Neki novi ,,sokoli“. Bez dva najbolja igrača – Jovetića i Savića, bez nekoliko prvotimaca, a u Bukureštu i bez Marušića i Hakšabanovića, uspjeli su dva puta da dobiju Rumune, da im spakuju pet golova i odigraju 1:1 sa ful sastavom BiH. U ciklus je stao i poraz u Helsinkiju, u svjesno žrtvovanoj utakmici sa Finskom. Možda se nakon nastupa u Skandinaviji nije razumjela namjera selektora Miodraga Radulovića da promijeni devet igrača u odnosu na prethodni meč kako bi sačuvao ekipu, održao takmičarski tonus, smanjio mogućnost povreda. Ispravnost takve odluke pokazala se u duelima sa ,,zmajevima“ i drugi put protiv Rumunije u gostima. - Od kada je došao selektor Radulović – mnogo toga se promijenilo nabolje. On je čovjek odavde i razumije mentalitet igrača, poznaje nas jako dobro i probudio je ono što smo u prethodnom periodu izgubili. Ponovo dišemo kao jedan, atmosfera je fenomenalna, izgledamo ozbiljno na terenu. Ostvariti ovakve rezultate bez nekoliko ključnih momaka je znak velikog napretka u svim segmentima. Idemo polako. Čeka nas rasplet u Ligi nacija, a naredne godine kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Vjerujem da ćemo ostvariti san svih nas da odemo na veliko takmičenje. Raduje me povratak publike, energija i podršku koju nam daju, a kada je tako – ovaj tim može mnogo – zaključio je Šćekić. D. KAŽIĆ

Radovan Kavaja objavio spisak igrača

Sjeverna Makedonija testira pionire PODGORICA - Selektor pionirske reprezentacije Crne Gore Radovan Kavaja objavio je spisak igrača za prijateljske utakmice sa Sjevernom Makedonijom. Kavaja je pozvao 22 igrača - golmani: Dimitrije Minić (Stari aerodrom), Edin Lekić (Dečić); odbrana: Aleksandar Radulović (Stari aerodrom), Aleksa Perišić, Andrija Anđelić, Novak Fatić (Budućnost), Radovan Zečević (Sutjeska), Stefan Delić (Budva), Kristijan Ljuljđuraj (Dečić), Matija Jovanović (OFK Titograd); vezni red: Lazar Savović, Vuk Pavićević (OFK Titograd), Petar Ražnatović (Arsenal), Ognjen Aranzulo (Pomorac), Andrija Vukoje (Grbalj), Srđan Lero (Igalo), Nenad Miranović (Stari aerodrom), Andrej Kartal (Breznica), Viktor Bubanja (Budva), Đorđe Fabris (Budva); napad: Pavle Roćenović (Budva), Kristijan Jovović (Grbalj). Prijateljske utakmice između selekcija Crne Gore i Sjeverne Makedonije igraće se 21. i 23. juna, obje sa početkom u 20 časova na Trening kampu FSCG. R. P.

Arena

20 Fudbal / Atletika

Tim iz Lješkopolja imenovao novog trenera

FIFA promovisala Svjetsko prvenstvo u tri države

Mundijal 2026. u 16 gradova

FIFA

PODGORICA – Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) predstavila je 16 gradova koji će biti domaćini Svjetskog prvenstva 2026. godine. Prvi put će se Mundijal održati u tri države, a organizatori će biti Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko. Istorijski je i to što će na turniru nastupiti čak 48 reprezentacija, 16 više nego ove godine na SP koje će ugostiti Katar. SP će se igrati u 11 američkih gradova (Atlanta, Boston, Dalas, Kanzas, Los Anđeles, Majami, Hjuston, Njujork/ Nju Džerzi, Filadelfija, San Fransisko i Sijetl), dva kanadska (Toronto i Vankuver) i tri meksička grada (Gvadalahara, Meksiko, Monterej). – Prošli smo dug put u odabiru ovih 16 gradova. Ovo je istorijski dan za spomenute gradove, sva tri fudbalska saveza, ali i Fifu – rekao je predsjednik Fife Đani Infantino. U konkurenciji su bili i Sinsinati, Denver, Edmonton, Nešvil, Orlando i Vašington/ Baltimor. – Oduševila nas je nenadmašna konkurentnost ovog selekcijskog procesa. Izuzetno smo zahvalni ne samo odabranim gradovima (16), već i ostalim (6) s kojima se veselimo nastavku saradnje i istraživanju dodatnih prilika za dobrodošlicu navijačima i timovima koji će učestvovati – dodao je potpredsjednik Fife i predsjednik CONCACAFa Viktor Montaljani. Većina stadiona na kojima će se igrati SP 2026. ima kapacitet veći od 60.000 mjesta. Najmanji je ,,BMO Field“ u

Bubanja preuzeo klupu Podgorice PODGORICA – Slavoljub Bubanja novi je trener fudbalera Podgorice.

Đani Infantino prvi čovjek FIFE na promociji SP u Njujorku

Torontu koji prima 30.000 gledalaca, a nakon rekonstrukcije imaće 45.000 mjesta. Najveći je stadion ,,Asteka“ u Meksiku sa kapacitetom od 87.523 mjesta. Mjesto odigravanja finala još nije poznato. – O tome još moramo raspravljati, napraviti analizu i donijećemo odluku kada dođe vrijeme – prokomentarisao je

Infantino, dodavši da će zbog udaljenosti nekih gradova, i više od 4.000 kilometara, voditi računa o određivanju gradova domaćina po grupama. – U regiji kao što je Sjeverna Amerika moramo imati to na umu, kako bismo osigurali da ekipe igraju u ,,klasterima“, gdje navijači ne moraju putovati na lude udaljenosti, baš kao i timovi. Meksiko je do sada dva puta

Crnogorska atletičarka večeras prvi put nastupa na mitingu Dijamantske lige

Vuković želi da zablista u Gradu svjetlosti PODGORICA – Marija Vuković krajem prošlog ljeta trebalo je da uđe u istoriju kao prva crnogorska atletičarka koja je učestvovala na mitingu Dijamantske lige. Ali neposredno pred put u Pariz test je pokazao da je pozitivna na korona virus što je spriječilo njeno pojavljivanje na velikoj sceni. Ipak Marija će večeras, baš u Parizu, imati priliku da bude u svjetskom kremu atletiku, jer će biti jedna od 10 skakačica uvis. Mariju čeka jaka konkurencija u glavnom gradu Fran-

Subota, 18. jun 2022.

cuske, a među glavnim favoritkinjama za najviši plasman nalaze se osvajačice srebrne i bronzane medalje sa Olimpijskih igara u Tokiju prošle godine Nikol Mekdermot iz Australije i Jaroslava Mahučik iz Ukrajine, jedina koja je ove sezone ,,preletjela“ dva metra! Mlada Ukrajinka je prije tri mjeseca na Svjetskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu osvojila zlatnu medalju, dok je Marija bila četvrta. Vuković je imala sjajne nastupe ove sezone –u Kefaloniji je išla preko 193 centimetra, za-

tim je iz prvog pokušaja najbolja sportistkinja naše zemlje u prošloj godini preskočila 195 centimetara na mitingu u Kalamati. U Kalitei je završila nastup sa rezultatom 188 centimetara, dok je 1. juna slavila na „Filothei Women Gala“ u Atini sa rezultatom 195 centimetara. Vuković je posljednjih dana imala problema sa povredom, ali ima ogroman motiv i pored toga da zablista u gradu svjetlosti… Početak takmičenja u ženskom skoku uvis planiran je za 19.30 časova. R. P.

bio domaćin SP (1970, 1986), Sjedinjene Američke Države jednom (1994), dok će ovo biti prvo domaćinstvo za Kanadu. – Mundijal 2026. biće najveći do sada i ne može se upoređivati s prethodnim. Mislim da toga zemlje domaćini još nijesu svjesne. Svjetsko prvenstvo u tri zemlje imaće ogroman uticaj na cijelu regiju i širu fudbalsku zajednicu – poručili su iz Fife. Ne. K.

Klub koji je na početku prošle sezone igrao kvalifikacije za Ligu konferencija na kraju je ispao iz Prve lige, nakon dva meča baraža sa Arsenalom. Podgorica se tako nakon dvije godine vratila u Drugu ligu, a ekspresno nakon završene sezone čelnici kluba održali su sastanak na kojem je dogovorena saradnja sa Slavoljubom Bubanjom, koji će biti na klupi Podgorice. Bubanja je dva puta vodio Bokelj i uspio da stigne do baraža za Prvu ligu, gdje su Kotorani eliminisani nakon penala od Titograda, da bi u oktobru prošle godine napustio kormilo ovog kluba. Ove sezone nakon 14 kola ponovo je preuzeo Kotorane, ali je u finišu sezone odlučio da se povuče. Jedini crnogorski stručnjak koji je sa drugoligašem uspio

da osvoji trofej (2012. godine sa Čelikom je osvojio Kup Crne Gore mimo svih očekivanja), ispisao istoriju crnogorskog fudbala, jer je sa ekipom OFK Bar za dvije godine došao iz regije do elite, što nakon toga niko nije uspio. Bubanja je dva puta vodio Mornar, koji je kasnije i izborio Prvu ligu, a u drugom mandatu je uveo Barane u elitni rang i u početku uspio da skrene pažnju, jer je Mornar bio najprijatnije iznenađenje. Osim toga, bio je na klupi Jedinstva, Arsenal iz Tivta uveo je u Drugu ligu, a bio je i van Crne Gore, jer je u Premijer ligi Bosne i Hercegovine vodio Mladost i Zvezdu, a vodio je i Pobedu iz Prilepa. Bubanju sada čeka nova misija, a ako se zna da je Podgoricu za godinu napustilo više od 30 fudbalera, jasno je da će tim iz Lješkopolja sa njim krenuti gotovo od ,,nule“da bi se vratio na staze uspjeha… R. P.

Danas i sjutra u Rumuniji prvenstvo Balkana u atletici za seniore

Rakočević otkazala zbog korone, Pejović zbog povrede

PODGORICA – Crna Gora nastupiće sa šest takmičara na seniorskom prvenstvu Balkana u atletici, koje se danas i sjutra održava u Rumuniji. Na ovom takmičenju nastupiće 400 takmičara iz 22 država, a po osnovu ispunjenih normi našu zemlju predstavljaće Danijel Futula (disk), Tomaš Đurović (kugla), Darko i Dragan Pešić (desetoboj), Mila Milašinović (sedmoboj), Ivan Kukuličić (disk). Ispunjenu normu za ovo ta-

kmičenje imala je i Slađana Pejović, koja je trebala da nastupi u trci na 3. 000 metara, ali je zbog povrede u posljednjem trenutku morala da otkaže učešće, baš kao i Kristina Rakočević, koja je trebala da nastupi u bacanju diska i kugle, ali je pred sami polazak takođe otkazala, jer je pozitivna bila na testu korona virusa. Na šampionat nije moga da otputuje ni mlada Vesna Kljajević iz Atletskog kluba Tara, koja je ispunila normu u bacanju

kugle, ali je morala da otputuje na Balkansko prvenstvo za srednje škole, koje je održano u Ohridu. Marija Vuković, šampionka Balkana u skoku uvis, neće nastupati na ovogodišnjem Balkanskom prvenstvu, jer će prvi put jedna crnogorska atletičarka uzeti učešće na Dijamanskoj ligi. Sa reprezentacijom Crne Gore kao vođa puta i trener putuje Sanja Đurnić, trener AK ,,Sanja“. R. P.

Arena

Subota, 18. jun 2022.

Košarka 21

,,Ratnici“ rutinski pobijedili Boston u gostima za sedmu titulu u istoriji

Golden Stejt NBA šampion

PODGORICA - Sedmi put na NBA tronu, i to potpuno zasluženo: Golden Stejt Voriorsi u gostima su pobijedili Boston Seltikse 103:90, za gotovo rutinskih 4:2 u finalnoj seriji i potvrdu potpune dominacije u plej-ofu ove sezone.

Treći na vječnoj listi Na vječnoj listi NBA šampiona Boston i dalje dijeli vrh sa Los Anđeles Lejkersima sa po 17 titula; posljednju su ,,Kelti“ osvojili još 2008. godine. Sada je na toj listi Golden Stejt treći, sa sedam titula uz pet izgubljenih finala. Od 2015. godine, tim iz San Franciska preskočio je finalne nastupe samo 2020. i prošle godine – a ključni razlog očigledno su bile teške povrede zvijezda Karija i Tompsona... Utisak je, kad je ova ekipa kompletna na okupu, da joj nema premca u modernoj košarci. Iza Golden Stejta, na vječnoj listi, tako su ostali Čikago Bulsi, sa šest titula u eri legendarnog Majkla Džordana.

Očekivala se žestoka borba, odgovor ,,Kelta“ i eventualna majstorica... A ipak pitao se tim koji je, četvrtom titulom u posljednjih osam godina, dokazao da je napadački najdominantniji u modernoj košarci. Već na poluvremenu šeste finalne utakmice, ,,ratnici“ su imali prednost 54:39. I sve dileme o NBA prvaku bile su otklonjene.

UBJEDLJIVI MVP FINALA

Golden Stejt, ekipa koja je bila treća u Zapadnoj konferenciji tokom ligaškog dijela sezone (skor 53-39) je u pravom momentu prevazišla sve probleme sa povredama, a u plej-ofu potpuno dominirala već od prve runde. U posljednjem meču sezone, Boston je u realnosti bio u igri samo do finiša prve četvrtine. Domaćin je posljednje vođstvo imao minut prije kraja uvodne dionice, 22:21. Zavjesu na izuzetnu NBA sezonu spustio je, kako dolikuje, najbolji igrač novog šampiona i po mnogima najbolji šuter moderne košarke Stefon Kari. Obilježio je meč dominantnim izdanjem, sa čak 34 poena, po sedam skokova i asistencija i dvije ukradene lopte. Slavni bek šutirao je odlično 21-12 iz igre (trojke 11-6), a imao je čak i jednu blokadu. Kari je u sedmom finalu karijere dočekao četvrtu titulu. I ne samo to: prvi put u karijeri izabran je za najboljeg igrača (MVP) finalne serije. Tokom ovih šest mečeva imao je učinak od 31,2 poena, šest skokova i pet asistencija u prosjeku, šutirajući trojke sa odličnih 43,7 procenata uspješnosti. Nije ni čudo, da je odluka 11 predstavnika američkih medija bila jednoglasna.

,,Gospodar prstenova“ Stiv Ker Stiv Ker, trener Golden Stejt Voriorsa, dočekao je čak devetu NBA titulu u košarkaškoj karijeri. Nekada izuzetan šuter, tokom igračke karijere pet puta bio je šampion: tri puta uzastopno u sastavu slav-

Stefon Kari podiže pehar za NBA šampiona

Budućnost Voli čestitala Milojeviću

Kari: Vjerovao sam u titulu

Košarkaški klub Budućnost Voli čestitao je svom bivšem igraču i treneru Dejanu Milojeviću osvajanje NBA titule sa Golden Stejtom. - Deki, svaka čast, ,,plavobijeli“ su ponosni na tebe - naveli su iz podgoričkog kluba

O kakvoj se karijeri radi, najbolje je pomenuti listu igrača koji su osvojili makar četiri NBA titule, makar dva puta bili zvanično najbolji igrači NBA sezone i makar jednom bili nih Čikago Bulsa (period od 1996. do 1998. godine) i dvije u timu san Antonio Sparsa (1999. i 2003. godine). Kao trener ,,ratnika“, šampionskom prstenu se radovao 2015, 2017, 2018. i ove godine. To znači da je u posljednjih 27 godina Ker osvojio trećinu titula u najjačoj ligi svijeta. Titule je osvajao u četiri različite decenije, što je takođe sasvim poseban i jedinstven skor u NBA.

MVP finala: Džabar, Medžik, Džordan, Dankan, Džejms i Kari!

IZUZETNA ODBRANA

U rutinskoj pobjedi u Bostonu za kraj sezone, ponovo je odlično igrao krilo Vigins, koji je dodao 18 poena uz šest skokova, pet asistencija, čak četiri ukradene lopte i tri blokade. Dokazao je da je sazreo u vanserijskog igrača. Potpuno oporavljen nakon dugog oporavka od teških povreda i više od dvije godine pauze, slavni bek Tompson upisao je 12 poena i pet skokova. Bek Pul, adut sa klupe, upisao je 15 poena. Izuzetan učinak na kraju sezone imao je i slavni krilni centar Grin: pored 12 poena imao je važnih 12 skokova, osam asistencija, po dvije ukradene lopte i blokade. Potpuno bez rješenja, sputan izuzetnom odbranom ,,ratnika“, Boston je razočarao pred svojim navijačima. Ekipa koja je imala težak put do finala kroz plej-of Istočne konferencije djelovala je očigledno umorno. Bek Džejlen Braun predvodio je Seltikse sa 34 poena, sedam skokova, tri asistencije ali i pet izgubljenih lopti

Stefon Kari,, najbolji igrač novog NBA šampiona Golden Stejt Voriorsa i MVP (najbolji igrač) finalne serije, istakao je da je vjerovao u osvajanje ove, za njega i generaciju ,,ratnika“ četvrte titule. - Sama činjenica da smo dobili priliku da igramo u finalu, na ovoj pozornici, protiv sjajnih Boston Seltiksa, to je bio dovoljan motiv na putu do cilja. Ova titula je definitivno posebna, znajući kroz što smo sve prošli u posljednje tri godine. Od svih povreda do promjene sastava... Vigins je došao, kao i neki mladi momci. Oduvijek sam vjerovao i svi smo vjerovali da možemo da se vratimo i ponovo osvojimo NBA, iako to nekima nije imalo smisla. Sada imamo četiri šampionska prstena, Tompson, Grin, Igudala i ja – rekao je Kari. Slavni bek je kazao da je poseban osjećaj to što je konačno dobio priznanje za najboljeg igrača NBA finala, kao i da vjeruje u velike uspjehe kluba i u budućnosti.

u ovom meču. Zaustavljen je najbolji igrač Bostona Džejson Tejtum: mlado krilo postiglo je 13 poena, sedam skokova, tri asistencije, a i on je imao pet izgubljenih lopti... Krilni centar Horford upisao je 19 poena, a zvanično najbolji defanzivac lige Smart imao je po devet poena i asistencija. Čak 22 izgubljene lopte imao je Boston na ovoj utakmici, što najbolje svjedoči kakvu je odbranu igrao Golden Stejt.

MILOJEVIĆ PRVAK

Dejan Milojević (45) je 16. juna prošle godine napustio klupu Budućnost Volija, našeg najvećeg kluba, nakon osvajanja ,,duple krune“ na domaćoj sceni i nastupa u finalu ABA lige. Do tog dana trener ,,plavih“, odlučio je da ode iz kluba zbog šanse da radi u Golden Stejt Vo-

Negativni rekord Tejtuma Mlada zvijezda i najbolji igrač Boston Seltiksa Džejson Tejtum (24) ostvario je negativni rekord u NBA finalu. Amerikanac iz Sent Luisa, krilo visoko 203 centimetra, postao je prvi igrač u istoriji NBA koji je plej-of jedne sezone završio sa čak 100 izgubljenih lopti. Iza Tejtuma je ipak izuzetna sezona tokom koje je u ligaškom dijelu imao skor od 26,9 poena, osam skokova, 4,4 asistencije i jednom ukradenom loptom u prosjeku, uz 45,3 procenta šuta iz igre.

riorsima, kao pomoćni trener, u stručnom štabu Stiva Kera. Tada se podgorički klub oglasio na društvenim mrežama, porukom upućenom Milojeviću, koji je tokom igračkih dana ostavio izuzetan trag u dresu ,,plavih“. - Miloje, pokaži u NBA ligi ono što svi ovdje znamo, a vrata

,,Morače“, Podgorice i srca svih navijača Budućnost Volija će za tebe uvijek biti otvorena – stajalo je u objavi od 17. juna prošle godine, na društvenoj mreži Tviter, čime je zvanično potvrđena vijest o odlasku trenera. Tačno godinu kasnije, Milojević je postao NBA šampion sa Golden Stejtom. S. STAMENIĆ

Arena

Sportski miks

Fajnal-for Lige šampiona za rukometaše

Vujović sa Kjelceom napada evropski tron KIELCEHANDBALL.PL

Naša mlada ženska košarkaška reprezentacija počela pripreme za B prvenstvo Evrope

Subota, 18. jun 2022.

Prilika za potvrdu kvaliteta PODGORICA – Ženski košarkaški klub Budućnost Bemax prije tri sezone napravio je veliku rokadu u prvom timu priključivši pet juniorki iz filijale, tadašnjeg Lovćena. Crnogorski šampion posebno posljednje dvije sezone igrao je sa nikad mlađim timom, gdje su u prvoj petorci bile Leković (2003) i Savković (2005. godište). Te djevojčice skrenule su pažnju na sebe, a onda je stigla i sjajna vijest da je Košarkaši savez prijavio selekciju do 20 godina na B prvenstvu Evrope. Gotovo od kraja sezone ekipa, koja će činiti crnogorsku reprezentaciju, je bila na okupu (izuzev Bulajić i Radnjić iz Primorja), jer su to sve igračice Budućnosti i Podgorice. Selektor Vladan Radović imaće na raspolaganju vrlo mlad sastav za ovu reprezentativnu akciju. Tako će djevojke, koje su dobile šansu u seniorskoj konkurenciji u klubu, imati priliku da se oprobaju i u reprezentativnoj konkurenciji sa starijim od sebe. - Mislim da je jako bitno i dobro što je ova generacija prijavljena

Dubljević u stručnom štabu Prvi put u ulozi trenera biće Jelena Dubljević, koja se nedavno oprostila od crnogorske reprezentacije. - U ovoj akciji će mi pomagati moj saradnik iz kluba Radule Raspopović i sa nama će po prvi put biti u toj ulozi i Jelena Dubljević koja će, siguran sam, svojim igračkim iskustvom i pobjedničkim mentalitetom biti jako značajna za ove mlade djevojke. Siguran sam da su u godinama kad moraju da spoznaju šta sa sobom nosi vrhunski profesionalizam i da je jako bitno da što prije prihvate tu potrebnu posvećenost kako bi i njihovi igrački dometi bili veći. Imaćemo i pomoć kondicionog trenera Milovana Ljubojevića koji je takođe sa mnom u klubu i koji godinama sarađuje sa velikim brojem ovih djevojaka – istakao je Radović.

za reprezentativno takmičenje, jer su ove djevojke u protekle dvije sezone pokazale da na njih moramo ozbiljno računati. Kao što znate, gro njih je u prvom timu ŽKK Budućnost ili u našoj filijali Podgorici i mislim da će to biti jako značajno. Moram naglasiti da u ovoj selekciji imamo samo pet igračica 2002. godište tri su 2003. a ostale su po godinama juniorke i jedna kadetkinja. Zvanično krećemo danas sa pripremama, ali je njih 12 već neko vrijeme u zajedničkom treningu – naglasio je selektor Vladan Radović.

Na spisku su iz Budućnosti: Marija Leković, Jovana Savković, Zorana Radonjić, Anastasija Drobnjak, Milena Bigović, Maja Bigović, Ksenija Šćepanović. Iz Podgorice su pozvane Marija Baošić, Teodora Pavićević, Nikolina Ilić, Milica Vujačić i Lana Vukčević, dok su iz Primorja poziv za U20 selekciju dobile Bojana Radnjić i Jelena Bulajić. Ženska U20 selekcija igraće na B prvenstvu u Skoplju od 9. do 17. jula, u grupi C sa Hrvatskom, Rumunijom, Kosovom i Sjevernom Makedonijom.

A. MARKOVIĆ

Mlade rukometašice u finišu priprema za SP

- Što se tiče ambicija mislim da je jako bitno da one nastave da igraju sa tim pobjedničkim imperativom, da vjeruju da imaju kvalitet uz uvijek prisutni maksimum na treninzima da naprave nešto i preko očekivanja kada dođu utakmice. Na prvenstvu imamo jako ozbiljne selekcije poput Slovenije, Turske, Njemačke, pa i Portugala, sa nama u grupi je i Hrvatska. Nadam se da ćemo prije svega imati sreće kad je zdrastveni status u pitanju, a onda vjerujem da ćemo biti jako neugodni za svakog protivnika - ističe Radović. Naše reprezentativke treniraće u Podgorici, 21. i 22. juna zakazani su dueli sa Sjevernom Makedonijom, a onda 25. i 26. gostovanje Srbiji. - Zakazali smo dvije prijateljske utakmice protiv ekipe Sjeverne Makedonije, zatim i dvije protiv selekcije Srbije na Zlatiboru, nadam se da ćemo uspjeti zakazati još makar jednu pred sami polazak, ali generalno mislim da je ključ da napravimo dobre i intenzivne treninge đe će se jasno podijeliti uloge – rekao je Radović. R. P.

PODGORICA – Branko Vujović napušta Kjelce na kraju sezone i odlazi u njemački Hanover, a oproštaj od poljskog kluba mogao bi da bude najljepši mogući. Crnogorski rukometaš sa ,,žuto-plavima“ danas počinje nastup na fajnal-foru Lige šampiona, koji se tradicionalno igra u Kelnu. Rival Kjelceu je mađarski Vesprem (15.15 sati), dok drugi par čine njemački Kil i španska Barselona (18 h). Vesprem i Kjelce već su igrali ove sezone, u grupnoj rundi, kada su oba tima slavila na domaćem terenu – u Poljskoj je bilo 32:29, u Mađarskoj 35:33. U obje utakmice Vujović je postigao po tri pogotka. Okršaj ova dva rivala predstavlja reprizu finala iz 2016, kada je Kjelce nadoknadilo zaostatak od devet golova u drugom poluvremenu i poslije sedmeraca slavilo 39:38. Kjelce i Vesprem sastali su se na fajnal-foru LŠ i 2019, kada je mađarski sastav pobijedio 33:30. – Zaslužili smo da budemo ovdje. Igrali smo veoma dobro cijele sezone. Bili smo prvi u grupi, došli smo do fajnal-fora i izuzetno smo uzbuđeni – rekao je Igor Karačić, srednji bek Kjelcea, čiji je šef struke Talant Dujšebajev šest puta bio prvak Evrope (kao igrač i trener). Jedini višestruki osvajač Lige šampiona u timu Vesprema je trener Momir Ilić, koji je kao igrač Kila slavio 2010. i 2012. – Uvijek je sjajno vratiti se u Keln. Igrao sam mnogo utakmica ovdje, u mojoj drugoj ku-

pogotka postigao je Branko Vujović u Ligi šampiona ove sezone

ći, sada sam stigao kao trener. Željeli smo da prođemo grupu, a sada smo smo među četiri najbolje ekipe – jednostavno nevjerovatno, ali zaslužili smo. A svako zna da je na fajnal-foru sve moguće – naveo je Ilić. Kil je na velikim mukama uoči starta fajnal-fora jer je nedavno ostao bez povrijeđenih zvijezda Sandera Sagosena i Hendrika Pekelera, ali se pojačao pivotom Barteom Mirholom koji se vratio iz penzije da bi učestvovao na F4. – Njihovi izostanci čine stvar opasnijom po nas jer ne znamo kako će igrati. Kada vam nedostaje nekoliko važnih igrača, onda ostali daju još više. U Kilu smatraju da smo mi favoriti, ali ponekad ovakve situacije za favorite mogu da budu zamka. Ne smatram da će nam biti lakše zbog izostanka Sagosena i Pekelera, naprotiv – izjavio je krilo Barselone Blaž Janc. Otkad se završnica Lige šampiona igra u formatu fajnal-fora, od 2010, Kil i Barselona dijele rekord od po tri trofeja. Barsa ima ukupno devet, Kil četiri pehara elitnog takmičenja. Meč za treće mjesto igraće se sjutra od 15.15 sati, finale je u 18. Ne. K.

Okupile se kadetkinje za Svjetsko prvenstvo

Maja Savić kreće sa 19 rukometašica PODGORICA - Ženska kadetska reprezentacija okupila se u Podgorici i počela pripreme za Svjetsko prvenstvo koje se od 30. jula do 10. avgusta održava u Skoplju. Detalj sa meča juniorki i kadeta Lovćena

Lovćen testirao Markovića i juniorke

PODGORICA – Juniorska reprezentacija Crne Gore odigrala je juče posljednji kontrolni meč sa kadetima Lovćena pred put na Svjetsko prvenstvo. Rukometašice koje predvodi Igor Marković, sa saradnicama Anđelom Bulatović i golmankom ,,plavih“ Arlem Atingre, za obaveze u Sloveniji neće moći da računaju na desnog beka Katarinu Džaferović. Juniorke su sa radom počele 25. maja u Podgorici, a na Cetinju, prije povratka u glavni grad, prošle su dosta gradiva u vezi sa protivnikom, kao i tehničko-taktičkim stvarima. Crnogorke će na SP igrati sa Danskom (22. jun), Argentinom i Italijom. A. M.

Generaciju igračica rođenih 2004. godine predvodi Maja Savić, a na spisku je 19 igračica koje će se boriti za mjesto u timu koji će predstavljati našu državu na smotri 32 najbolje selekcije planete. Na spisku su Andrea Škerović, Marija Marsenić, Aleksandra Bazović, Maša Kuzmanović, Lana Pavićević, Ivana Vujadinović, Mia Ražnatović, Nina Ramusović, Nikolina Marković, Nađa Micevski, Kristina Arsenijević, Jelena Vukčević, Maja Ceklić,

Katarina Šutović, Nikoleta Radmanović, Tamara Radonjić, Ema Kolić, Andrea Brajović i Maša Mitrović.

Mlade igračice će na SP igrati u grupi A protiv Švedske, Alžira i Islanda, a plasman u glavnu rundu izboriće dvije prvoplasirane selekcije.

Na Svjetskom prvenstvu će nastupiti 20 nacionalnih timova iz Evrope, pet iz Azije, četiri iz Afrike i tri iz Južne i Centralne Amerike. A. M.

Arena

Subota, 18. jun 2022.

Fudbal Sportski miks 23

Crnogorski tim priželjkuje dobre rezultate na Mediteranskim igrama u Alžiru

Razmišlja se o medaljama Gojković: Jaka konkurencija, ali ni sebe ne potcjenjujem treneri, predstavnici saveza, medicinsko osoblje, članovi misije Crnogorskog olimpijskog komiteta, sportske sudije i predstavnici Vlade Crne Gore. Mediteranske igre koje se održavaju svake četiri godine, tačnije godinu dana nakon Ljetnjih olimpijskih igara, predstavljaju za zemlje učesnice najvažniji multisportski događaj nakon Olimpijskih igara. Mediteranske igre okupljaju mlade sportiste i sportistkinje iz 26 zemalja članica Izvršnog komiteta Mediteranskih igara u cilju jačanja prijateljskih veza i promocije solidarnosti, uprkos kulturnim, vjerskim i jezičkim razlikama – istakao je Simonović. Crnogorski olimpijski komitet je za ovo takmičenje, kao i za niz svojih aktivnosti, dobio snažnu podršku od Ministarstva sporta i mladih. – Mladost Crne Gore kreće u

Bojana Gojković je jedna od uzdanica našeg boksa. – Pripremala sam se dugo za Mediteranske igre. Spremna sam kao i moji drugovi. Mislim da ćemo svi ostvariti dobar rezultat – kazala je mlada bokserka. Konkurencija je jaka na bokserskom turniru. – Uvijek je tako, ali ne potcjenjujem ni sebe.

još jedan pohod kako bi reprezentovala svoju državu. Najbolji ambasadori svoje domovine su sportisti što su dokazali bezbroj puta. Pozdraviću našeg barjaktara Milivoja Dukića, a očekujem da će ponoviti sjajnu regatu iz Tokija i da ćemo pokazati da smo primorska zemlja. Vjerujem da će se sve ovo što radimo reflektovati sa dobrim rezultatima. Sama činjenica da imamo predstavnike na Mediteranskim igrama govori da država, Vlada i Ministarstvo sporta i mladih posebnu pažnju posvećuju sportistima i, naravno, našoj krovnoj sportskoj asocijaciji COK-u. Ovakva pažnja i ovakav odnos trajaće i ubuduće. Očekujem i sve vas u Parizu. Imam osjećaj da ćemo zablisti i da ćemo se vratiti sa nekim odličjem. Ne sumnjam da će tako biti i na Mediteranskim igama – poručio je Lalošević.

Crnu Goru će u Oranu u atletici predstavljati Tomaš Đurović, Danijel Furtula, iskusni trostruki olimpijac i bronzani sa Igara u Mersinu u bacanju diska, Marija Vuković najbolja sportistkinja Crne Gore za 2021. U boćanju je jedan od favorita, sa dva odličja – Miroslav Petković, a u ovoj sportskoj disciplini predstaviće se Nenad Ranković, Gracija Stjepčević i Nina Boljević. Za visok plasman u Oranu od boksera boriće se Nikola Marčić, Stefan Savković i Bojana Gojković. Jovana Peković, učesnica OI u Tokiju, pokušaće za Crnu Goru u džudou osvoji treću medalju, a u još jednom trofejnom sportu – karateu Nikola Malović i Milena Jovanović probaće da uvećaju bilans od dvije osvojene medalje. Mediteranom će jedriti Dukić i njegov mlađi kolega Ilija Marković.

Dukić u zenitu sezone u dobroj formi Milivoj Dukić zahvalan je zbog časti koja mu je pripala na MI u Alžiru. Pred put je kazao da je spreman i da je kod kuće odradio finiš priprema. – Sezona je u zenitu, nalazim se u solidnoj formi, posebno nakon SP u Meksiku. Spreman sam, odradio sam kući nekoliko dobrih treninga što mi je i trebalo. Takmičiću se u klasi ,,laser standard“, a konkurenciju dobro poznajem. Mislim da smo svi negdje približnog kvaliteta, a to je dobro – istakao je naš jedriličar.

Zinedin Bećović i Jelena Peruničić takmičiće se u tekvondou. Omladinska selekcija Crne Gore, naše vaterpolo nade, putovaće u sastavu: Neđo Baštrica, Andrija Bjelica, Draško Samardžić, Danilo

Dragović, Danilo Krivokapić, Pavle Krivokapić, Milan Nikaljević, Danilo Stupar, Balša Vuković, Lazar Vukićević, Vladan Vukićević, Dušan Vuković i Miloš Vukšić. A. MARKOVIĆ Samra Kojić

Stonoteniski turnir za OSI

,,Luča“ nastupa u Varni PODGORICA – Stonoteniseri podgoričkog kluba osoba s invaliditetom ,,Luča“ nastupiće danas na turniru u bugarskoj Varni. Takmičiće se u pojedinačnoj konkurenciji, a ,,Luču“ će predstavljati Samra Kojić u kategoriji S5 (igra iz kolica),

Milijana Ćirković i Đuro Krivokapić u kategoriji S6, Pjetro Paljušević u S7 i Dejan Bašanović u kategoriji S10. Turnir će okupiti takmičare iz Bugarske, Srbije, Sjeverne Makedonije, Rumunije i Crne Gore. R. A.

POKCG

PODGORICA – Milivoj Dukić nosiće crnogorsku zastavu na svečanom otvaranju 19. Mediteranskih igara u Alžiru. Naš jedriličar, učesnik OI u Londonu, Riju i Tokiju, dobio je čast da na smotri Mediterana od 25. juna predvodi crnogorsku ekspediciju od 30 članova u osam sportova. Na predstojećem takmičenju učestvovaće 26 zemalja sa tri kontinenta, sa oko 3.500 sportista u 24 sporta i 244 discipline. Crna Gora će četvrti put od obnove nezavisnosti biti dio lijepe priče. Na prethodna tri nastupa naš tim osvojio je 15 medalja (tri zlatne, četiri srebrne i osam bronzanih). Povodom predstojećih MI juče je organizovana svečanost ispraćaja naših sportista koje je pozdravio predsjednik COK-a Dušan Simonović i Vasilije Lalošević, ministar sporta i mladih. – Veliko je zadovoljstvo što pratimo mali, ali respektabilan tim na Mediteranske igre. Uprkos svoj složenosti organizacije i puta na ovo značajno takmičenje, kako u finansijskom, tako i logističkom smislu, prvi članovi našeg tima na put kreću već danas. Našu delegaciju, pored 30 sportista i sportistkinja, činiće i njihovi

24 Feljton

Subota, 18. jun 2022.

NEKOLIKO RIJEČI O PODGORIČKIM ZAGONETKAMA » Piše: Slobodan ČUKIĆ Za četiri godine imaćemo jubilej. Navršiće se sedam stoljeća od prvog „zvaničnog“ pomena Podgorice. Sedam stotina godina od njenog najstarijeg, naučno nespornog, pomena u dokumentima. Kako je poznato, prvo pouzdano, naučno nesporno svjedočanstvo o starosti Podgorice nalazi se u najstarijoj sačuvanoj knjizi kotorskih notarskih zapisa, za period 1326-1337. godine. Taj dokument kaže da je trgovac Jovan Podgoričanin, zet Venčov (Johannes de Potgorice, gener de Venco) boravio u Kotoru 18. avgusta 1326. kojom prilikom se zadužio 300 perpera kod Kotoranina Ivana Glavatog s obavezom da ga podmiri u roku od tri mjeseca (Risto Kovijanić, „Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima“, Knjiga II, 1974, 13). Istoriografija se čvrsto drži ovog podatka. Na tom mjestu počinje i zagonetka o starosti Podgorice. Riječ je o dobro znanoj činjenici da postoji nekoliko pisanih izvora i materijalnih tragova koji snažno ukazuju da je ta starost mnogo veća. Ali, jedno je reći, a drugo, dokazati tu tvrdnju, koliko god ona imala čvrsto uporište. Ovdje nema mjesta bilo kakvim mistifikacijama i „zavlačenjima“ na tu temu. Sagledaćemo izvore i podatke koji pokreću brojna pitanja i ukazuju da bi stvari mogle stajati bitno drugačije.

Moglo se lako desiti da ne znamo ni za trgovca Jovana Njegoš je za podatak o Tugemiru i Podgorici saznao od Dimitrija Milakovića, po njegovom prispijeću na Cetinje 1831. Mladi crnogorski gospodar je sa svojim sekretarom vodio razgovore o svemu, pa i na istorijske teme. Stihovi „K Tugomira drevnoj građi / Podgorici glasovitoj” ukazuju da je Petar II tvrdnju o nastanku Podgorice u 10. stoljeću smatrao pouzdanom šu i Crnoj Gori“, priredio dr Ljubomir Durković-Jakšić, Titograd, 1963, str. 259). Vilkinson, dakle, nije sumnjao da je Tugemir bio istorijska ličnost. Pritom je pod „Rijekom Crnojevića“ svakako mislio na Obodski grad, na kome su, polja vijeka kasnije (oko 1890. godine), prilikom proširivanja podruma jedne kuće, nađene dvije veće amfore iz rimske epohe.

KRITIČKI STANDARDI

NJEGOŠEV SEKRETAR

Da bi pojasnili kritičke kriterijume, opisaćemo početnu situaciju koja je po pitanju starosti Podgorice vladala u 19. stoljeću. Dimitrije Milaković, učeni Srbin, koji je jedno vrijeme bio Njegošev sekretar i urednik Grlice, uzimao je za pouzdano da su Podgorica i Žabljak osnovani u 10. stoljeću od strane jednog „dalmatinskog kralja“. Milaković je 1856. godine, u Zadru objavio „Istoriju Crne Gore”, u kojoj, na 8. stranici, navodi sljedeće: „Podgorica, na granici Crne Gore, s lijeve strane rijeke Morače, a u staro doba grad, koji je kao i Žabljak na svršetku desetoga vijeka sagradio Tugemir, kralj dalmatinski“. Podgorica i Žabljak bi po ovome bili začeti još u ranom srednjem vijeku. Milaković je ovu tvrdnju pre-



Učeni Ilarion Ruvarac je u drugoj polovini 19. stoljeća počeo da uvodi kritička mjerila u istoriografiju. To je rezultiralo pooštravanjem kritičkih standarda. Ovo je dovelo do odbacivanja svih događaja ili ličnosti za čije postojanje nije bilo nezavisne potvrde, pa je „dalmatinski kralj Tugemir” svrstan u legendarne ličnosti

Petar II Petrović Njegoš

uzeo iz knjige dubrovačkog pisca Đakoma Pjetra Lukarija (Jakova Petrova Lukarevića) koja nosi naslov „Copioso Ristretto degli Annalli di Rausa“, a objavljena je na staroitalijanskom u Veneciji 1605. godine. To djelo je kod nas poznato i pod nazivom „Obilni izvodi iz dubrovačkih anala“. U naučnim krugovima su postojali kraći ili širi izvodi iz Lukarijeve knjige. To djelo nikada nije prevedeno i objavljeno u vidu kritičkog izdanja.

SVOBODIJADA

Njegoš je za podatak o Tugemiru i Podgorici saznao od

Dimitrije Milaković



Podatak o Tugemiru su od Milakovića preuzeli i drugi autori. Tako je u drugoj polovini 19. stoljeća učeni doktor Petar Miljanić pisao da je „Podgoricu u X vijeku sagradio dalmatinski kralj Tugemir“. Istu tvrdnju iznio je i ruski naučnik Pavle Rovinski, kao i Maksim Šobajić 1892. godine

Dimitrija Milakovića, ubrzo po njegovom prispijeću na Cetinje 1831. godine. Mladi crnogorski gospodar je sa svojim sekretarom bez sumnje vodio česte i duge razgovore o svemu i svačemu, pa i na istorijske teme. Dakle, od Milakovića je čuo podatak o Tugemiru, koji je potom unio u „Svobodijadu“, đe se u šestom pjevanju (45-46) govori o pohodu Topal-Osman paše na Pipere:

Milakovićeva Istorija Crne Gore iz 1856. godine

Pa kad s vojskom Topal dođe K Tugomira drevnoj građi Podgorici glasovitoj, Onda k sebe dozva brže kapetane i begove… Njegoš je „Svobodijadu“ okončao 1836. godine, jer je Vuk Vrčević zabilježio da mu je tada rukopis u Mainama predat na prepisivanje. Stihovi „K Tugomira drevnoj građi / Podgorici glasovitoj“ bez sumnje ukazuju da je Pe-

Stranica iz knjige Đakoma Lukarija

tar II Petrović tvrdnju o nastanku Podgorice u 10. stoljeću smatrao pouzdanom. U vjerodostojnost autoritativnog Milakovića se nije sumnjalo ni u narednim decenijama. Taj podatak su od njega preuzeli i drugi autori. Tako je u drugoj polovini 19. stoljeća učeni doktor Petar Miljanić pisao da je „Podgoricu u X vijeku sagradio dalmatinski kralj Tugemir“ (članak „Dioklea-Podgorica-Mirkova varoš“, „Glas Crnogorca“ od 28. oktobra 1886). Istu tvrdnju iznio je i ruski naučnik Pavle Rovinski („Crna Gora u prošlosti i sadašnjosti“, Tom I, Cetinje, 1993, 263, 270), kao i Maksim Šobajić 1892. godine („Starine u Zeti“, Podgorica, 2014, 84). Na isti način rezonovao je i Andrija Jovićević, navodeći da je Žabljak Crnojevića začet u 10. stoljeću. Uz ovo treba navesti i bilješku engleskog egiptologa Gardnera Vilkinsona koji je 1844. godine boravio u Crnoj Gori i Hercegovini, a o čemu je 1848. objavio knjigu „Dalmatia and Montenegro”. U opisu Rijeke Crnojevića Vilkinson navodi da ju je „kao i Žabljak, utvrdio Tugomir u desetom vijeku“ („Englezi o Njego-

Međutim, u drugoj polovini 19. stoljeća učeni Ilarion Ruvarac počeo je da uvodi kritička mjerila u istoriografiju. To je nastavljeno i na prelazu u 20. stoljeće, rezultirajući dizanjem kritičke ljestvice i pooštravanjem kritičkih standarda. Ovo je dovelo do odbacivanja svih događaja ili ličnosti za čije postojanje nije bilo nezavisne potvrde, pa je odbačena i tvrdnja o „dalmatinskom kralju“ graditelju Podgorice i Žabljaka, koji je svrstan u legendarne ličnosti. Bilo je u nastupajućim decenijama i drugačijih mišljenja. Tako dr Ljubomir Durković-Jakšić u knjizi „Englezi o Njegošu i Crnoj Gori“, Grafički zavod, Titograd, 1963), u napomeni br. 181, vezanoj za pomen „kralja Tugemira“, konstatuje da je Tugemir bio „prethodnik svetog Vladimira i savremenik cara Samuila Bugarskog”. Ovo je, međutim, usamljena tvrdnja. Tugemir se u kritičkoj istoriografiji definitivno ne smatra za istorijsku ličnost. Ovom „dalmatinskom kralju“ ćemo se vratiti kasnije da bi ukazali na još neke detalje. Dakle, od prije stotinak godina u obzir se uzimaju samo pouzdani arhivski izvori, pa se starost Podgorice na koncu zaustavila na pomenu Jovana Podgoričanina iz 1326. godine. Moglo se lako dogoditi da ostanemo i bez ovog dokumenta i da danas ne znamo ni za trgovca Jovana. O tome govori (malo poznata) okolnost da su kotorski notarski zapisi iz decenija nakon 1337. godine zauvijek propali. Naime, poslije 1337. nastupa praznina od cijelih pedesetak godina, da bi se sačuvani notarski podaci nastavili od oko 1385. godine. Osim ovoga, pitanje je da li je u Kotoru bilo starijih notarskih zapisa od 1326. godine i, da li su, ako ih je bilo, u njima pominjani Podgorica i Podgoričani? Imamo puno razloga za pretpostavku da su takvi dokumenti postojali, ali nam to malo pomaže. (Nastavlja se)

Subota, 18. jun 2022.

Javni izvršitelj: MARKO ĐAKOVIĆ Herceg Novi, ul. Sava Ilića (zgrada tržnog centra ,,Zevs”) Broj: I.br.52/2020 U pravnoj stvari izvršnih povjerilaca: 1. STANIŠIĆ MARIJA iz Herceg Novog, Ul. Topljanska br.12. 2. BAJKOVIĆ MIRJANA iz Herceg Novog, Ul. Sava Bajkovića br.3. 3. ĐURIŠIĆ TONKA iz Herceg Novog, Ul. Bijela bb. 4. PERUŠINA NEĐELJKO iz Tivta, Donja Lastva, svi zastupani po punomoćniku advokatu Matković Ljubiši iz Herceg Novog. Protiv izvršnog dužnika ČOLIĆ RADE iz Herceg Novog, Baošići bb, koga zastupa punomoćnik advokat Bodiroga Boris iz Herceg Novog. Radi namirenja novčane tražbine izvršnog povjerioca, prodajom nepokretnosti, smislu odredbe čl.169-177 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI Određuje se DRUGA prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika upisanih u Listu nepokretnosti LN. br. 111 KO Baošići, kat.parcela br. 630/2, u naravi šume 2.klase, pvršine 595 m2, u obimu prava svojina 1/1 Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 04.07.2022.godine u 14.00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja. Predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st1. ovog zaključka su predmet prodaje po pravosnažnim rješenjima o izvršenju ovog izvršitelja I.52/2020 od 17.01.2020.godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 3.245,00 eura na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.11.2012. godine pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka u iznosu od 328,00 eura, te na ime nagrade za sprovođenje izvršenja iznos od 121,69 eura, te po rješenju I.br. 141/2020 od 17.02.2020.godine radi naplate novčanog potraživanja od 2,203.75 eura na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.02.2020.godine pa do isplate, troškova izvršnog postupka u iznosu od 321,50 eura, nagrade za sprovođenje izvršenja u iznosu od 110,18 eura, te svih troškova koji nastanu u toku izvršnog postupka. Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem o utvđivanju vrijednosti nepokretnosti I.br. 52/2020 od 20.09.2021. godine, u smislu odredbe čl.168.ZIO i iznosi 54,000.00 eura. Na drugom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50%. Stranke i založni povjerioci se mogu sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja, po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati novo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.st.4.ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvršitelja br. 535-18956-53 kod Prve banke, u iznosu od 5.400,00 eura, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na račun Javnog izvršitelja br. 53514666-22 kod Prve banke, u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji. Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.Zaključak o prodaji će se objaviti, na predlog izvršnog povjerioca ili izvršnog dužnika u medijima o trošku predlagača. Zaklučak o prodaji dostaviti strankama i založnim povjeriocima. Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO U Herceg Novom, dana 17.06.2022.godine Javni izvršitelj Marko Đaković Ministarstvo kulture i medija, na osnovu člana 14 Zakona o državnim nagradama („Sl. list Crne Gore“, br. 17/19) i člana 8 Poslovnika o radu Žirija za dodjelu Trinaestojulske nagrade

OBAVJEŠTAVA JAVNOST Da, shodno Zakonu o državnim nagradama, Žiri za dodjelu Trinaestojulske nagrade može u 2022. godini dodijeliti tri Trinaestojulske nagrade, kao godišnje nagrade (u daljem tekstu: Trinaestojulska nagrada za 2022. godinu), s tim da se u jednoj oblasti može dodojeliti samo jedna godišnja Trinaestojulska nagrada za 2022. godinu. Prijedlozi za dodjelu Trinaestojulske nagrade za 2022. godinu mogu se podnositi zaključno sa 24. junom 2022. godine. Trinaestojulska nagrada za 2022. godinu dodjeljuje se građaninu ili državljaninu Crne Gore, grupi lica ili pravnom licu koje ima sjedište na teritoriji Crne Gore, za rezultate od izuzetnog značaja za Crnu Goru, ostvarene u godini koja prethodi dodjeli nagrade, u oblastima kulturnog i umjetničkog stvaralaštva, sporta, prirodnih i društvenih nauka, privrede, ekologije, odnosno za djela ili ostvarenja u svim oblastima rada i stvaralaštva koja doprinose razvoju i afirmaciji Crne Gore. Kao ostvarenje u godini koja prethodi dodjeli nagrade, smatra se 2021. godina. Pravo da podnesu prijedlog za dodjelu Trinaestojulske nagrade za 2022. godinu, imaju državni organ, organ državne uprave, organ lokalne samouprave, organ lokalne uprave, ustanova, privredno društvo, nevladina organizacija, drugo pravno lice, grupa lica, pojedinac, i dr. Prijedlozi za dodjelu Trinaestojulske nagrade za 2022. godinu podnose se Ministarstvu kulture i medija, neposredno na arhivi Ministarstva ili preporučenom pošiljkom, na adresu: Ministarstvo kulture i medija, ul. Njegoševa br. 83, Cetinje sa napomenom – prijedlog za dodjelu Trinaestojulske nagrade za 2022. godinu. Prijedlog se podnosi u pisanoj formi sa obrazloženjem, i mora sadržati osnovne podatke o predloženom licu i njegovom djelu sa potkrepljenim dokazima koji potvrđuju izuzetan doprinos razvoju oblasti, za koje se predlaže dodjela nagrade. Uz prijedlog za dodjelu Trinaestojulske nagrade za 2022. godinu obavezno se podnosi dokaz o državljanstvu, ili prebivalištu predloženog fizičkog, odnosno o sjedištu predloženog pravnog lica. Zavisno od oblasti rada i stvaralaštva, uz prijedlog za dodjelu Trinaestojulske nagrade za 2022. godinu, podnose se odgovarajući prilozi (objavljeno djelo, katalog, recenzija, stručna kritika i dr.). Ako se prijedlog za dodjelu Trinaestojulske nagrade za 2022. godinu podnosi za književno ili naučno djelo, ili za prezentaciju, odnosno izvođenje umjetničkog djela, podnosilac prijedloga je dužan da uz prijedlog dostavi osam primjeraka knjige, kataloga, ili druge publikacije, na koju se se prijedlog odnosi. Prijedlozi se podnose uz obrazac koji možete preuzeti ovdje. Dostavljeni prijedlozi se ne vraćaju, i ne nadoknađuju. Neblagovremeni prijedlozi neće se razmatrati. Dodatna obavještenja mogu se dobiti u Ministarstvu kulture i medija, na tel. 069/243-433 kao i na e-mail: marija. mrvaljevic@mku.gov.me.

Oglasi i obavještenja 25

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 18. jun 2022.

Oglasi i obavještenja 27

28 Oglasi i obavještenja

Mali oglasi NEKRETNiNE CENTAR kod ugla dvije glavne ulice jedinstvena poslovna zgrada oko750m2 (delux penthaus na vrhu) sa 8 parkinga i garažom po želji. Ima niz veoma bitnih prednosti za biznis. Izuzetna po svemu. Prodajem. Tel. 069/867-791 1

RaZNo OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih

cijevi , popravka i zamjena instalacija. Non stop ! Begović Tel. 067/579-709 , 069/269-550 2

OTČEPLJENJE sve vrste kanalizacija el.sajlom. Dolazim odmah NON-STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. Begović Tel.069/747-204, 069/424-150, 067/473-367 3

Subota, 18. jun 2022.

JAVNI IZVRŠITELJ BRANKA SAMARDŽIĆ ŠURANJ ,ZGRADA LOVĆEN OSIGURANJA BROJ: IV-2043/2021 KOTOR, 17.06.2022.GODINE Javni izvrsitelj Branka Samardžić iz Kotora u izvrsnom predmetu izvrsnog povjerioca MFI KLIKLOAN DOO PODGORICA ,koga zastupa adv.Milošević Marko i adv.Jelica Ćorović iz Podgorice ,protiv solidarnih izvršnih dužnika MILENA KOSTOVIĆ ,BUDVA ,PRVA PROLETERSKA 136, i STEFAN KOSTOVIĆ ,BUDVA ,PRVA PROLETERSKA 136 ,radi naplate novcanog potrazivanja , na osnovu vjerodostojne isprave –obračun kamata, u smislu člana 45.ZIO-a, donio je ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Da je kod ovog Javnog izvrsitelja u toku izvrsni postupak na predlog izvrsnog povjerioca MFI KLIKLOAN DOO PODGORICA ,koga zastupa adv.Milošević Marko i adv.Jelica Ćorović iz Podgorice ,protiv solidarnih izvršnih dužnika MILENA KOSTOVIĆ ,BUDVA ,PRVA PROLETERSKA 136, i STEFAN KOSTOVIĆ ,BUDVA ,PRVA PROLETERSKA 136, a istima nije bilo moguće uručiti Rješenje o spajanju IV-2043/2021 od 26.11.2021.godine i Rješenje o izvršenju IV2043/2021 od 26.11.2021.godine. Izvrsenje je određeno radi naplate novcanog potrazivanja izvrsnog povjerioca u iznosu od 1.921,44 eura na ime glavnog duga ,sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.01.2020.godine, pa do isplate , sa troškovima izvršnog postupka ,kao i ostalim troškovima koji će biti naknadno obračunati.Izvrsni duznici se mogu obratiti Javnom izvrsitelju Branki Samardzic na adresi Šuranj ,zgrada Lovćen osiguranja u Kotoru i to u roku od 3 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja Rješenja o spajanju IV-2043/2021 od 26.11.2021.godine i Rješenja o izvršenju IV-2043/2021 od 26.11.2021.godine. Upozoravaju se izvrsni duznici da se ovakav nacin dostave smatra urednim i da ce negativne posledice koje mogu nastati ovakvim nacinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvrsni duznici.Dostavljanje se smatra izvrsenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli , ukoliko je prethodno izvrseno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju ,shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a ,a u vezi sa čl.45 ZIO-a. Ovo objavljivanje izvrsice se u dnevnim novinama „Pobjeda “i na oglasnoj tabli Osnovnog suda. Javni izvrsitelj Branka Samardžić

Oglasi i obavještenja 29

30 Oglasi i obavještenja Posljednji pozdrav našoj babi

ROSI

Draga naša baba, teška srca pišemo ove riječi, znajući da se njima opraštamo od tebe. Hvala ti za svu nesebičnu ljubav i razumijevanje koje si nam pružala do posljednjeg dana. Uz tebe smo imali najljepše djetinjstvo. Vrijeme je prolazno, a mi ćemo tvoj lik, plemenitost i ljubav čuvati od zaborava. Počivaj u miru.

Vole te najviše Tvoji unuci, PEĐA i NEŠO

710

Subota, 18. jun 2022. Dana 17. juna 2022. prestalo je da kuca plemenito srce u 92. godini života

Dana 17. juna, u 90. godini, preminula je naša

SLAVKA Dragova ORLANDIĆ

ROKSANDRE pok. Vojislava DRAGOVIĆ

rođena Klisić

rođena Leković

Saučešće primamo na gradskom groblju Čepurci dana 18. juna od 10 do 15 časova kada će se obaviti sahrana. Kuća žalosti Matije Gupca 2 – Podgorica.

Sahrana će se obaviti dana 18. juna 2022. u 15 časova u krugu porodice u porodičnoj grobnici u Gornjim Seocima – Virpazar.

Ožalošćeni: sinovi ILIJA i VESELIN, ćerka VESNA, brat VOJISLAV, snahe STOJANA, VERICA i MILICA, unučad PREDRAG, NEBOJŠA, VLADAN, VOJISLAV, BOJAN i TIJANA, praunuka, bratanići, sestrične, sestričići i ostala porodica DRAGOVIĆ i LEKOVIĆ

Ožalošćeni: kćerka RADISLAVA, sin RADIVOJE - RADE, sestra STANKA, snahe GORDANA i ZDRAVKA, unuke SLAĐANA, MAJA, MILENA i TIJANA, unuci ILIJA, IGOR i BALŠA, praunučad, đeveričići SLOBODAN, VESELIN i ČEDO, snahe NEVENKA, PEJKA i VJERA, porodica KLISIĆ i ostala mnogobrojna rodbina

708

705

Posljednji pozdrav dragoj majci, babi i prababi

Dragoj našoj strini i babi

SLAVKI Dragovoj ORLANDIĆ

ROKSANDRI DRAGOVIĆ

Tužan je i bolan ovaj rastanak sa tobom. Čuvaćemo u srcima tvoj blagi lik i svu ljubav i pažnju koju si nam nesebično pružala. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Hvala ti za svaku toplu riječ, za sve godine bezuslovne ljubavi koju si nam pružala. Uvijek ćemo te čuvati od zaborava.

Tvoji đeveričići: SLOBO, VESKO i ČEDO sa porodicama

Zauvijek tvoji: VESNA, VLADAN, BOJAN, MILICA i KSENIJA ARSOVIĆ 707

706

Posljednji pozdrav dragoj ujni i babi

SLAVKI ORLANDIĆ

Hvala što si bila dio naših života. Počivaj u miru, dobra, napaćena dušo.

ZLATANA i DANIJELA

709

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. jun 2022. Posljednji pozdrav dragom bratu

Tužnim srcem javljamo da je dana 17. juna 2022, iznenada preminuo, u 60. godini života, naš dragi suprug, otac i stric Dana 17. juna 2022. poslije duge i teške bolesti u 59. godini života preminula je naša voljena

VUKAŠINU

VELJKO Dušanov ABRAMOVIĆ Hvala ti za bratsku ljubav, pažnju i sve trenutke koje si pružao meni i mojoj porodici. Počivaj u miru.

BRANKA Milovana GARDAŠEVIĆ rođena Radonjić

Saučešće primamo u kapeli u Kočanima, 17. juna od 14 do 16 časova i 18. juna od 11 do 16 časova, kada će se obaviti sahrana na mjesnom groblju u Kočanima. MARKO GARDAŠEVIĆ sa porodicom

704 Posljednji pozdrav dragoj svekrvi i babi

Ožalošćeni: supruga STOJANKA, sin DUŠAN, kćerke MARIJA, MILIJANA i JOVANA, sinovci RADE i IGOR, sinovica MILICA, unučad TEODORA, MILAN, DANIJELA, DEJAN, SAVA i SREĆKO i ostala mnogobrojna rodbina ABRAMOVIĆ i ujčevina ĐUKANOVIĆ

691

SLAVKA ORLANDIĆ

Saučešće primamo u Gradskoj kapeli dana 18. juna od 11 do 16 časova i dana 19. juna od 11 do 14 časova, kada polazimo za mjesno groblje Kočane, gdje će se obaviti sahrana u 15 časova. Ožalošćeni: suprug MILOVAN - MIĆO, sin DARKO, kćerka ANĐELA, sestre VESNA, VJERA i LENKA, stric MOMČILO, strine ĐINA i BRANKA, braća od strica VESKO i MIŠKO, sestre od tetke BILJANA i LJILJANA, svekrva DESANKA, đeveri MIHAILO - MIJO i ZDRAVKO, jetrve VERA i MILICA, porodice pok. zaove BILJANE, sestrići, sestrična, unučad, kao i ostala mnogobrojna rodbina GARDAŠEVIĆ i RADONJIĆ 695

Posljednji pozdrav stricu Tužnim srcem javljamo rodbini, prijateljima i komšijama da je naš

Počivaj u miru.

VELJKU

Snaha ZDRAVKA, unučad TIJANA i BALŠA Dragi ćiko, počivaj u miru. 701

ALEM Ismeta KOBILJAR

RADE, IGOR i SEKA sa porodicama

Posljednji pozdrav dobroj i plemenitoj majci i babi

poslije duge i teške bolesti preselio na AHIRET u 42. godini. Dženaza će se obaviti dana 17. juna 2022. godine u 15 časova na mezarju na Cijevni – Podgorica.

700

Tužno sjećanje na moju snahu

Ožalošćeni: otac ISMET, majka SADIKA, sestra AMELA, sin KEMAL, amidža, tetka, strine, daidže, dainice i ostala mnogobrojna rodbina KOBILJAR, ČAMO, ČALAŠ, prijatelji i komšije

CVIJETU - CILU KOVAČEVIĆ

SLAVKI ORLANDIĆ

Hvala ti za veliku ljubav i pažnju koju si nam pružila. Počivaj u miru.

Posljednji pozdrav dragom komšiji

Počivaj u miru, a ja ću te čuvati od zaborava.

VELJKU ABRAMOVIĆU Laka ti crna zemlja i neka te anđeli čuvaju.

Tvoja zaova KOKA

Kćerka RADISLAVA TOMOVIĆ, unuka SLAĐANA i unuci ILIJA i IGOR

698

MARTIN DUMANČIĆ sa porodicom

670 Posljednji pozdrav velikom prijatelju

694

Dragi ujače 702 Posljednji pozdrav voljenoj babi

VUKAŠINU RADULOVIĆU DRAGAN PERUĆICA

SLAVKI

Bio si oličenje dobrote, mudrosti, plemenitosti.

Počivaj u miru, dragi Vule.

Tvoj plemeniti lik čuvaće od zaborava

tvoj sestrić JOVAN i snaha ANA

od njenih unuka MAJE i MILENE sa porodicama

VESO, BAĆA i ŽARO

679

703

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

699

32 Oglasi i obavještenja Dana 16. juna 2022. godine iznenada je umro naš cijenjeni kolega

Subota, 18. jun 2022. Godina dana je od smrti našeg voljenog

Dana 18. juna 2022. je godina dana od kada nije s nama naša draga

DRAGANA Markovog MATOVIĆA

DRAGO BAKRAČ

Dragi naš Drago, tvoje kolege će sa pijetetom čuvati uspomenu na tvoju kolegijalnost, dobroćudni osmijeh i sve lijepe trenutke koje si nam poklanjao u druženju i saradnji dugi niz godina u našoj Biblioteci.

PERSIDA Vladova MARKOVIĆ Kažu da vrijeme liječi sve. Ovo vrijeme provedeno bez tebe samo nanosi još veću bol iz dana u dan. Bio si naš oslonac i podrška. Stub porodice. Svakog dana si u našim mislima i svakog dana sve više nedostaješ. Znamo da nas posmatraš sa nekog ljepšeg mjesta gdje ti, umjesto nas, anđeli prave društvo... Dana 19. juna 2022. u 9 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću i pokloniti se tvojim sjenima.

Uvijek ćeš biti u našim sjećanjima.

Tvoji: supruga DANICA, sin DRAGO, snaha ANA i unuci UROŠ i PETAR

KOLEKTIV BIBLIOTEKE ,,NJEGOŠ“

Porodica MARKOVIĆ

687

692

Godina dana je od kako je otišao moj stric

678

POMENI

Jedna godina

jedna i po godina

PERSA Vladova

RANKO

Dana 23. juna navršava se tužna godina otkako ostadosmo bez brata i ujaka

DRAGAN Markov MATOVIĆ Dragi moj striko, Tužno je sjećanje i na tatu i na tebe. Dostojanstveno nosim tugu i bol.

DRAGANA MATOVIĆA Tugujemo za tobom. Sestra BEĆA sa porodicom

rođ. Raičković

MARKOVIĆ

Tvoja bratanična VESNA MATOVIĆ 696

Zauvijek ću Vas se sjećati i čuvati od zaborava. Hvala Vi na svemu. Počivajte u miru.

Četrdeset dana je od smrti mog ujaka

684

ANKA ĐUKIĆ sa porodicom

Četrdeset je dana od smrti dragog prijatelja

673

ŽARKA DURKOVIĆA

Danas je 25 godina od kada nije sa nama naša draga

Sa ljubavlju koju smrt ne prekida, sa tugom koju vrijeme ne liječi, ostaćeš u našim srcima voljen, poštovan i nezaboravljen.

RADA RAŠKOVIĆA

Sestrična MILANKA NIKČEVIĆ sa porodicom 685

Neka tvoja duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

697

GARO LONČAR sa porodicom

OLGA ĆETKOVIĆ

Pola godine je od smrti

rođ. Mugoša

Ne postoji vrijeme koje donosi zaborav na svu toplinu i ljubav koju si nam nesebično pružala. Zauvijek u našim srcima i sjećanjima.

Četrdeset dana od smrti naše drage i voljene sestre, tetke i zaove

Tvoji: kćerka VESNA ŠĆEPANOVIĆ, unučad JELENA BOŽOVIĆ i IVAN IVANOVIĆ

DRAGUTIN MATOVIĆ Uvijek prisutan, vječno voljen i nikad zaboravljen. 681

SLAVKE Miškove RAJKOVIĆ

Tvoji: ćerka ZORICA, zet VOJISLAV, unučad MILAN i RADOSLAV

689 Navršava se 40 dana od smrti voljenog oca, svekra i đeda

Navršava se pola godine

Neka tvoja plemenita i napaćena duša počiva u miru s anđelima.

Brat NIKOLA, bratanična JELENA i snaha BRANKA

RADOMIRA RAŠKOVIĆA DRAGUTIN MATOVIĆ

677

Vrijeme prolazi, ali sjećanja na tebe ne blijede. Počivaj u miru, a mi te čuvamo od zaborava.

e-mail: oglasno@t-com.me

682

Tvoji: sin VESKO, ćerka NATALIJA

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tvoj plemeniti lik. Tvoji: sinovi SRDAN i ŽIVKO, snaha ANKA i unuk ZORAN 693

Oglasi i obavještenja 33

Subota, 18. jun 2022. Navršava se godinu dana od tvog preranog odlaska, dragi

Dana 18. juna 2022. navršava se godina dana od smrti

Дана 18. јуна 2022, навршава се година дана од када није са нама наш вољени муж и отац

IGORE PERIĆU

MILIĆA - BATA JOVOVIĆA

Kažu da si na boljem mjestu i u dobrom društvu. Želim vjerovati u to. Privilegovana da budem tvoja prijateljica, s ponosom i tugom ću te čuvati u sjećanju.

MIRJANA

ЗЛАТЕ – ЗЛАТКО ЗДРАВЕСКИ

Vrijeme koje prolazi ne smanjuje bol i tugu za tobom, počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

18. 6. 2021 – 18. 6. 2022.

Umjesto godišnjeg pomena porodica će dati prilog za održavanje groblja Šabov Krug, Martinići. 690

Porodica JOVOVIĆ

Корачајући кроз живот, твоја плећа су понијела велико бреме. Поштеним и преданим радом стварао си права умјетничка дјела која имају душу. Био си сестрински ослонац, кум и пријатељ и ријечју и дјелом. Био си моје Сунце и мој темељ, а мекоћом и добротом свог срца Тата, којег ће наша ђеца вољети и поштовати читавог живота. Твој лик и глас, наше успомене, твоју доброту и љубав, себично ћу чувати од заборава и биће нам звијезда водиља.

Поносни што си био наш тата и муж, тугују за тобом,

MILAN GARDAŠEVIĆ Teških godinu dana bez tebe, za nas najtežih do sada. Tvoj osmijeh, tvoja ljubav, podrška i snaga zauvijek ostaju u nama i živjećeš dok nas ima. Nedostaje toplina koju si nam pružao, a dom bez tebe nije isti. Kroz svaki korak, misao, odluku, emociju čuvamo te u nama i sa pogledom u nebo znamo da gledaš i paziš na nas. Zauvijek ćemo čuvati uspomenu na tebe. U subotu, 18. juna, u 9.30 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću na Novom groblju na Cetinju.

676 Дана 18. јуна 2022. године навршава се 40 тужних дана од смрти наше вољене сестре и тетке

твоји: жена СНЕЖАНА, син ВЛАДИМИР и кћерка КАЛИНА

Tvoji voljeni: supruga MILOJKA, ćerke MARIJANA, MARINA i TANJA i unuk ANDRIJA 686

688

МИЛЕВЕ Ђорђине ВУЈОШЕВИЋ

Danas 18. juna navršava se 16 godina od kada nije sa nama naš voljeni otac

BRANISLAV - BRANO RADULOVIĆ Zauvijek zahvalni,

1933–2022.

Navršava se četrdeset tužnih dana od smrti naše drage supruge, majke i babe

Драга наша Милева, часно и поштено си одживјела свој живот и оставила најљепша људска сјећања. Као најстарији члан фамилије оца Ђорђија и мајке Анђе, након њихове смрти, ти си нама млађим била као родитељ, топло окупљала, сријетала и пратила, широка срца на чему ти бескрајно хвала. Почивај у миру у својој родној Фундини. У суботу, 18. јуна, у 11 сати, најужа породица ће посјетити твоју вјечну кућу.

Ожалошћени: брат МИЛЕНКО и сестра СЛОБОДАНКА са породицама sinovi SRĐAN i IGOR

SENKE ŠOLJAGE rođene Đurašić

koja je preminula u 71. godini života. Bolna je istina da te više nema među nama, tvoj odlazak na vječni počinak u našem domu je ostavio veliku prazninu, a u dušama bol i tugu. Tvoju dobrotu i pažnju koje si nam pružala ćemo vječno pamtiti i veliko ti hvala za sve što si uradila za nas, a tvoj lik i plemenita duša ostaju zauvijek u našim srcima i bićemo uvijek ponosni na tebe. Ožalošćeni: suprug VLADO, sin NENAD, ćerka MAJA i unuka OLIVIJA

674 Navršava se godinu dana od odlaska našeg dragog

671

683

Navršava se godina dana od smrti našeg dragog brata

Navršava se četrdeset tužnih dana od smrti naše drage

RADOMIRA – RAŠA Vasovog ČARAPIĆA Vrijeme prolazi, ali praznina i tuga ne prolaze. Ostaje nam da čuvamo tvoj plemeniti i vedri lik od zaborava. U nedjelju, 19. juna 2022, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću. OŽALOŠĆENA PORODICA

RADOMIRA MARAŠA Vrijeme prolazi, ali sjećanje ne blijedi.

SENKE ŠOLJAGE rođene Đurašić

Obavještavamo rodbinu, prijatelje, kumove i komšije da ćemo u nedjelju, 19. juna 2022. godine, u 10 časova, posjetiti njenu vječnu kuću na mjesnom groblju Gradišta u Buljarici.

675 BOGIĆ i MILUTIN - MICO MARAŠ sa porodicama

e-mail: oglasno@t-com.me

672

Ožalošćeni: suprug VLADO, sin NENAD, ćerka MAJA, unuka OLIVIJA i mnogobrojne familije ŠOLJAGA i ĐURAŠIĆ

680

34 Oglasi i obavještenja Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944)

Subota, 18. jun 2022. Poslovni broj : Iv.br.1320/22 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Petrović, Ul Njegoševa 45 (PC “Petrović”), odlučujući u izvršnoj stvari povjerioca Deponija doo Podgorica, PIB:02653907, adresa Španskih boraca bb, protiv izvršnog dužnika VALIDAN DOO, Podgorica , PIB:02170558, adresa Vasa Raičkovića 18, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u ukupnom iznosu od 345,12€, u smislu člana 45 ZIO-a dana 17.06.2022.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik VALIDAN DOO, iz Podgorice, PIB:02170558, sa poslednjom poznatom adresom Vasa Raičkovića 18, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istom uručilo Rešenje o izvršenju ovog izvršitelja Iv.br.1320/22 od 24.05.2022.godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a. Podgorica, 17.06.2022. godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

I - 980/2017 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, protiv izvršnog dužnika DRAGO DRAGOJLOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik DRAGO DRAGOJLOVIĆ KOTOR rođen 15.09.1969. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za XVII prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o XVIII prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan 07.07.2022. u 10.30 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja, sve Posl.broj I 980/2017 od 14.06.2022. jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 17/06/2022 godine

I - 2902/2014 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, protiv izvršnog dužnika SLAVKA VUJKOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik SLAVKA VUJKOVIĆ KOTOR rođen 26.03.1959. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za XXVII prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o XXVIII prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan 06.07.2022.godine u 10:30 h u kancelariji ovog Javnog izvršitelja sve Posl.broj I - 2902/2014 od 09.06. 2022. godine i jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 17/06/2022 godine

JOVANA ĐURIŠIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Javni izvršitelj Darko Rajković

IVM - 61/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, PODGORICA, ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099 protiv izvršnog dužnika Olivera Perak,koga zastupa Ivo Bošković, advokat iz Tivta, radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

PORTAL POBJEDE

Urednica

Javni izvršitelj Darko Rajković

ZAKLJUČAK Da se suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje u izvršnom postupku ĐURANOVIĆ M. ZDRAVKO, ĐURANOVIĆ SANELA, ĐURANOVIĆ MONIKA, ĐURANOVIĆ M. LJUBOMIR, ĐURANOVIĆ ELIZABETA, ĐURANOVIĆ P. SREĆKO, ĐURANOVIĆ P. SLAVIO, ĐURANOVIĆ MARTA, ĐURANOVIĆ MARIO, ĐURANOVIĆ ANĐELKO, ĐURANOVIĆ AGICA, ĐURANOVIĆ KRISTIJAN, ĐURANOVIĆ GRACIJA. BRACANOVIĆ J. ĐORĐINA i PETROVIĆ P. LIDIJA u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za VIII prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o IX prodaji nepokretnosti koja će se održati dana 07.07.2022. godine u 09:45 h u kancelariji ovog Javnog izvršitelja, sve posl. oznake IVM 61/2021 od 14.06.2022. godine , jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 17/06/2022 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Poslovni broj: Iv. br. 694/22. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Komunalne djelatnosti” doo Bar, Bul. Revolucije, protiv izvršnog dužnika Kalač Mirsad iz Bara, Tomba bb, na osnovu vjerodostojne isprave – analitičke kartice br. 020942 od 21.12.2021. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 17.06.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Kalač Mirsad iz Bara, Tomba bb, na osnovu vjerodostojne isprave – analitičke kartice br. 020942 od 21.12.2021. godine. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 11.04.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Bar, 17.06.2022. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Subota, 18. jun 2022.

Marketing 35

36 Marketing

Subota, 18. jun 2022.

18. јун 2022. | година III | број 120

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

од друштвеног одбацивања. У дневничкој биљешци коју сам фебруара 2020. писала за колумдеолошки узурпирана друну Фа(л)шизми, Фа(л)шизми покушавајући штва склона су инверзии тада да одговорим на питање јама свих врста. Грађани конформистичке ћутње и збукоји имају несрећу да у таквим њености грађана у репресивдруштвима и државама провоним режимима, написала де своје егзистенције, склосам да је чињеница да ауни су, нажалост често и маторитарни системи своје совно, лаком пристајању на трајање дугују управо овој овакве циљане ,,замјене теза“ тешкој читљивости, непрои одустајању од активне борзирности и мрежи свакодбе за вриједности које су им невних, упорних илузија програмски ускраћиване, чак којима је апсолутна инвери онда (или управо онда) када зија, као инверзија стварим се оне нуде у форми синости, истине и системулакрума. У таквим друма вриједности - циљ. штвима и државама умјеТако заустављани у бессто грађанскости живи се крајној производњи аутоподаништво, лукративност ритарних кругова, грађаи конформизам, умјесто дени врло лако и релативно мократије, као избор без избрзо постају осујећене личбора нуде се аутократија или ности, а њихове егзистентеократија, умјесто патриотиције сведене на статистичку неутралност и безвољност. зма - хегемонистичке верзије национализма, умјесто аутентичУ свечаном обраћању генене трансцеденције и религијске рацији 1984. на Вилијамс колеп(р)освијећености - етнофилетиџу Јосиф Бродски је говорио и џу, зам, умјесто солидарности - себичо умијећу разликовања добра и ност, умјесто емпатије - хињена и зла: ,,Мудро би стога било све ,,супериорна“ сажаљивост, умјеваше идеје о доброме подвргнути сто грађанске храбрости - полишто помнијем испитивању, протичка прорачунатост и користочешљати цијелу вашу гардеробу, љубље. И најоптимистичнијима како бисте видјели која одјећа међу нама све чешће се чини да пристаје овом странцу. (…) су овдје, у земљама Западног Ништа се не може искреБалкана, управо ове нути и носити наоинверзије прогутапачке тако лако као ле нашу стварност и нечија представа о да ћемо у њима, неидруштвеној правди, звјесно до када, остаграђанској савјести, ти изгубљени… бољој будућности итд. У дневним прегледи(…) Један од најсигурма вијести, циљане занијих знакова за узбуну мјене теза, ипак, постаброј је оних који дијеле ју све очигледније. Тако ваше мишљење, и то не је јуна 2022. године, на толико што једнодушност трагу тврдокорних идеима способност дегенерације у униформност, колиолошких опсесија, у Подгорици обиљежен Дан Руко због - у великим бројкама сије, у организацији руске имплицитне - вјероватности ДОК СЕ ПОЛИТИЧКЕ ЕЛИТЕ КОЛЕБАЈУ ЛУКРАТИВНО, ДОК ИДЕОЛОЗИ САМО НАИЗГЛЕД БЕЗИНТЕРЕСНО амбасаде. Догађају су, како да је племенитост осјећаја насазнајемо, присуствовали просто кривотворена“. Зло, пиПЛЕТУ СВОЈА ПРЕДИВА И ДОК СЕ ЗАРОБЉЕНИ ИЛУЗИЈАМА И КОНФОРМИСТИЧКИМ ЛАГОДНОСТИМА митрополит СПЦ Јоаникисао је Бродски, увијек ,,слиједи је са неколико свештеника, велике бројеве, чврсти гранит, НЕКИ КОЛЕБАЈУ „ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА“, ДОК СЕ, У ИМЕ ПРЕДСТАВА О ИЗАБРАНИМ И министар просвјете Миомир идеолошку чистоћу, увјежбане УГРОЖЕНИМ НАЦИЈАМА, СВЈЕТОВИМА И ИЗГУБЉЕНИМ ТЕРИТОРИЈАМА, УПРАВО ОВИХ МЈЕСЕЦИ, Војиновић, бивша мултиреармије и стабилне рачуне“. сорна министарка Весна БраСитуација, чини се, опет изОВИХ ДАНА И ОВИХ САТИ, У АГРЕСИЈИ КОЈА СЕ И ДАЉЕ ЗВАНИЧНО НАЗИВА „СПЕЦИЈАЛНОМ тић, представници Демократмиче контроли. Овога пута глоВОЈНОМ ОПЕРАЦИЈОМ“ ЈЕДНА ЗЕМЉА ПРЕТВАРА У РУШЕВИНУ, НЕКИ И ДАЉЕ ВЈЕРУЈУ ДА СВЕ ског фронта, Праве Црне Горе, бално. Док се политичке елите Слободне Црне Горе, Уједињене колебају лукративно, док идеоОВЕ СЛИКЕ МОГУ ДА СТАНУ У СЛОГАН БОЈ СЕ БОГА И ДРЖИ СЕ РУСИЈЕ Црне Горе, као и представници лози само наизглед безинтереактуелних руководстава општисно плету своја предива и док се не Будва, Херцег Нови, Тиват и пријатељства за Херцег Нови и ски пасивно посматрање грађана жеље за безбједношћу унутар грузаробљени илузијама и конфорБеране. Том приликом, амбаБоку Которску, на главном градагоније у Украјини, као и идеолопе - типично групе сличног узрамистичким лагодностима неки садор Русије у Црној Гори изјаском тргу одржан скуп Бој се Бога шки заслијепљено и опсесивно-риста, културе, религије или обраколебају ,,између Истока и Запавио је да Русија ствара истории држи се Русије. туално подржавање Русије, чак и зовног статуса“ и тако пристају да“, док се, у име представа о изају и брани сопствене интересе За то вријеме, у Маријупољу, закада се узму у обзир све популина самообману, принудну ,,пробраним и угроженим нацијама, свјетовима и изгубљеним терикао и интересе својих савезнивладале су колера и дизентерија. стичке махинације и вриједносни изводњу сагласности и усаглашеторијама, управо ових мјесеци, ка, да то није једноставно, да је, У апелу за помоћ, градоначелник системи утемељени у колективним ности са групним вриједностима ових дана и ових сати, у агресинапротив, врло тешко и понеМаријупоља тврди да у граду сапаранојама, у нешто слободнијем и етиком, што неизбјежно завркад болно, али да понекад нема нитарни системи не функционитумачењу могло би се довести у шава у игнорисању реалистичји која се и даље званично назидругог избора, да таква мисија шу, да се тијела налазе на улицавезу са новијим социолошким и них процјена“. Одсуство реакцива ,,специјалном војном операизазива супротстављање и ,,пома и да су неки бунари загађени психолошким теоријама о групја на вриједносне инверзије тако цијом“ једна земља претвара у кушаје заустављања“, али да ће лешевима: ,,Избила је епидемија ном мишљењу и конформизму. постаје пропорционално жељи за рушевину, неки и даље вјерују сви задаци које је Русија постадизентерије и колере… Рат који је Према овим теоријама, људи се у конформистичким повиновањем да све ове слике могу да стану у вила бити испуњени. У Херцег узео преко 20.000 становника, са обрасце мишљења (уколико није и обрнуто - недовољно повиноваслоган Бој се Бога и држи се Русије. Новом је, недуго затим, у оргаизбијањем заразе однијеће још хиријеч о утилитарним политичње обрасцима групног мишљења Неки, изгубљени у инверзијанизацији Друштва српско-руског љаде грађана“. Ово, и даље већинким елитама) ,,често уклапају из готово увијек је праћено ризиком ма…  ЈОВАНА МУГОША

ISSN 2704-5226

ИЗГУБЉЕНИ У ИНВЕРЗИЈАМА

18. јун 2022. 2010.cpc.org.me

ДА ЈЕ, АЛИ НИЈЕ

ДА ЈЕ И У ЈЕДНОМ ШКОЛСКОМ УЏБЕНИКУ ИСТОРИЈЕ У СОЦИЈАЛИСТИЧКО ВРИЈЕМЕ ЈАСНО ПИСАЛО ДА ЈЕ ЦРНОГОРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА УКИНУТА 1918. ГОДИНЕ БИЛА АУТОКЕФАЛНА, ТЕ КАО ТАКВА ЈЕДИНО МОГЛА БИТИ НЕИМАР ЦРНОГОРСКЕ СЛОБОДЕ И ВЈЕКОВНЕ ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ, ЦРНА ГОРА БИ ОД ДЕВЕДЕСЕТИХ МОГЛА ИЗБЈЕЋИ БРОЈНЕ ОПАСНОСТИ КОЈЕ СУ ЈЕ НЕРИЈЕТКО ДОВОДИЛЕ ДО САМЕ ИВИЦЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА. ДА ЛИ БИШЕ ЦРНОГОРЦИ ТАКО ПОХИТАЛИ ДА СЕ ДЕВЕДЕСЕТИХ СВРСТАЈУ САМО УЗ СРПСКЕ ШОВИНИСТЕ И ОКРЕНУ ЛЕЂА ДРУГИМ БРАТСКИМ ЈУГОСЛОВЕНСКИМ НАРОДИМА ДА СРПСКА ЦРКВА НИЈЕ ОВДЈЕ ИМАЛА ТАКО СНАЖАН УТИЦАЈ ДА НАМ ЈЕ И СРПСКЕ РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ ПРИКАЗИВАЛА КАО ХЕРОЈЕ? Литије на Богојављење у организацији СПЦ у Подгорици

2020.

Устав Синода ЦПЦ

1904. 2010.cpc.org.me

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

а ли би, да се знао положај Црногорске православне цркве у историји, било милитантних литија у којима се уз само туђе заставе и друга туђа знамења, експлицитно пријетило грађанским ратом и истребљењем „невјерника“ под којима су подразумијевани национални Црногорци? Да ли би црногорским варошима и друмовима даноноћно одјекивао фашистички урлик: Не дамо вам светиње? Да ли бише црногорски храмови, гробља и други драгоцјени споменици црногорске културне баштине били баш толико отуђени и отети од народа као данас? Да ли би свако окупљање наводних вјерника Српске православне цркве у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, уз десетине туђих застава и баш ни једне црногорске, стално био захтијеван прогон и уништење већинског народа у Црној Гори? Да ли би, још од првих наговјештаја власти да желе да усвоје Закон о вјерским слободама, односно правима вјерских заједница, дошло у Котору или другим црногорским градовима до оноликих тензија да је физички пријећено поштоваоцима и присталицама обновљене Црногорске православне цркве? Да ли је само присуство полиције спријечило сукоб? Да ли би, коначно, да није свакодневне отровне дјелатности Српске цркве у Црној Гори дошло до енормног раста разних Мандића, Кнежевића, Радуновића, Даниловића или Јоковића који се, уз њихово подразумијевајуће и ничим угрожено право да се национално изјашњавају како хоће, отворено поносе чињеницом да нијесу Црногорци? Откуд толика милитантност у међунационалним односима кад Црногорци никоме не пријете и залажу се недвосмислено за грађанско друштво? Да ли би, да се ишта знало о историјским заслугама Црногорске аутокефалне цркве за црногорску државу и народ, десило оно милитантно насилничко понашање власти према недужном народу приликом устоличења митрополита туђе цркве на Цетињу? Да ли би у самом манастиру, а да не говоримо у неколико црногорских градова, спремно чекала армија криминалаца да

БЕЗ ЗАДРШКЕ

2010.cpc.org.me

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Члан 40 Устава Књажевине Црне Горе

крволочно кидише на зна се који народ? Колико је само белведерско цетињска оргија полиције противу демонстраната који су бранили образ Црне Горе и достојанство Цетињског манастира, мирисала на крвопролиће које је дио власти био укалкулисао као предвиђени финале читаве операције вођене изван Црне Горе?

1905.

Спомен књига за учеснике литија 2020. године

Да ли би, у случају да грађани Црне Горе имају елементарну представу о улози Црногорске самосталне православне цркве у укупној историјској судбини црногорског народа и државе, било припремљено тајно потписивање такозваног темељног уговора са Српском православном црквом који, добро скриван

од јавности Црној Гори спрема омчу око врата? Да ли би, да опет грађани Црне Горе имају елементарна сазнања о својој цркви, био и теоријски могућ предсједник државе који је не само спреман да темељни потпише, него и да нема баш никакву представу о велеиздаји као кривичном дјелу? 

Одлука о присаједињењу ЦПЦ

1918.

НАКАНЕ ЦРКВЕ СРБИЈЕ

САН О АЛЕКСАНДРОВОЈ КАПЕЛИ ТИЈАНА ЛОПИЧИЋ

бнова Његошеве капеле на Ловћену – вјечита пријетња негатора свега црногорског. Претензију да се ова капела врати имао је за живота митрополит Цркве Србије Амфилохије, а истим корацима је наставио и његов насљедник митрополит Јоаникије. Не смијемо заборавити и оне скандалозне изјаве бивше министарке просвјете, науке, културе и спорта Весне Братић, која је жељела да измјести Моузолеј на Ловћену, свјесно покушавајући да девастира културну баштину Црне Горе. Но, ипак, остаје једно питање. Зашто се Црногорци интензивно противе да се, наводно, врати завјештана Његошева капела на Ловћен? Одговор је једноставан – јер није ријеч о Његошевој капели већ о Александровој, чија је симболика различита од

оне коју је носила капела Владике Рада, и коју су Црногорци поштовали. Његошева одлука је била да се, 1845. године, изгради капела на Ловћену, на Језерском врху и он у њој буде сахрањен. Капелу је посветио свом стрицу, Светом Петру Цетињском, и представљала је симбол величине династије Петровић-Његош, док је Ловћен, као и данас, неспорно био симбол црногорске независности и слободе. Капела није имала вјерску функцију, није била освјештана и није припадала Црногорској православној цркви. У току Првог свјетског рата капела је оштећена од стране Аустроугара, па се посмртни Његошеви остаци, 1916. године, премјештају привремено у Цетињски манастир. На Његушима, 1918. године, формиран је Одбор за обнову старе капеле, али су власти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца спријечиле тај наум. Иницијативу преузима Гаврило Дожић, први постављени митропо-

лит Митрополије црногорско-приморске, а тек формиране Српске православној цркви - Цркве Србије. С обзиром на чињеницу да су заступали став да је: „Његош највећи српски владика, идеолог и књижевник“, а нијесу имали право власништва над старом капелом, морали су је срушити. Одбијају мишљење Грађевинске секције са Цетиња која је, 1921. године, утврдила да је изводљива рестаурација Његошеве капеле, која је била оштећена само на јужном зиду. Како су интереси Српске православне цркве и краља Александра били комплементарни, у жељи да се истакне доминација династије Карађорђевић и Србије над династијом Петровић-Његош и окупираном Црном Гором, он руши стару капелу и на измјештеној локацији гради нову капелу која је и по архитектури била различита. Радован Булатовић у књизи „Његош и Ловћен“ наводи да су затваране шкуре на многим црногорским, поготово цетињ-

ским домовима, као знак протеста том чину. Изнад врата нове капеле, на Александров захтјев а у циљу истицања надмоћи, стајало је уклесано на плочи: „Ми Александар I, Краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, вође и почетника ослобођења Србије, унук Кнеза Александра Карађорђевића, и син Петра I великога ослободиоца и ујединитеља нашега народа, и књегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо овај свети храм, који је на Ловћену близу Цетиња подигао и за вечну кућу изабрао славни наш предак Петар ПетровићЊегош, Владика и господар Црне Горе, велики родољуб, песник слободе Црне Горе, поклоник, Хероју Тополскоме Карађорђу бесмртноме и апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен у рату за ослобођење и уједињење. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин. На Ловће-

ну, 21. 9. 1925. године.“ Изнад натписа се налазила рељефна икона „Свети Ђорђе убија аждају“. Ова нова Александрова капела није ни била посвећена Светом Петру Цетињском, за разлику од старе Његошеве капеле. У документарној емисији, давно емитованој на РТЦГ1 Милутин Поповић, који је тада био учитељ у пензији, јасно истиче да нова капела није израђена на истим темељима и није имала исти карактер као стара, а да су при изградњи нове капеле радници и војска побацили сво исклесано камење низ Ловћен. Каже, показујући на нову капелу: „Она је била височија од ове, грубља од ове, али Црногорцима много милија од ове“. Не требамо се враћати у тако далеку прошлост да бисмо постали свјесни колико су се наши преци борили против великосрпских идеја, али је на нашој генерацији да их зауставимо у том науму. Зато поручујемо да окупаторску Александрову капелу никада неће вратити на Ловћен. 

18. јун 2022.

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

уже сам тражио наслов за овај текст него што сам га писао. Једноставно тему за коју сам се опредијелио тешко је насловити, а потешко и објаснити. Толико нам се понавља да би је могли готово жанровски артикулисати као Извањштину! Извањци као судбина! Нашао сам негдје (неко се усудио да дефинише судбину) да судбину одређује збир почињених грешака па и глупости које су усвојене као начин живота и понашања. Не мора то бити тачно, а у нашем случају изгледа да је приближно тако. Међутим, судбина може конотирати и са позитивним исходиштем. У нас би се могла дефинисат и много ригидније као фатум и мука, који се могу листати кроз примјере из повијести... посебно од Црнојевића наовамо. Можда је народни пјесник Старац Милија Меденица докучио дио наше судбине вељања пред другима у пјесми Женидба Максима Црнојевића, кад се Господар Иван усудио да засјени Венецију зором и призором хиљада црногорских сватова. Наравно, то је пјесничка фантазија, фактички неутемељена, али психосоциолошки је сасвим погођена. (Толико свата на коњима флота не би превезла а камоли нека осредња лађа коју су једва имали тада Црнојевићи). Ако је судбина вантјелесна надмоћ недокучива појединцу и људском уму, онда смо је ми однекуд докучили. Она нас прати од Војислављевића до скоројевића. Онај одважни момак, кнез Владимир Дукљански, малене Дукље Господар, био је озбиљан такмац чак Самуиловом Царству, па га је с предумишљајем император притворио. А принцеза, ћерка му Косара, избавила га је са робије и узела себи, тог одважног робијаша, за животног сапутника. Тако су Црногорци за изван, одувијек били репрезентативни а за по кући, ка’ и данас, од извањаца посесивни. Сви блиски сарадници Св. Петра Цетињског били су извањци и прилично шпијави; Милаковићи, Медаковићи, Сарајлије итд... Овај потоњи ће толико разјарити Владику Рада да ће у тој јарости потећи и левор на брата Србина, Сарајлију. Марко Ивелић из Рисна (тако-

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

удала је турцизам. У рјечнику турцизама Абдулаха Шкаљића стоји да будала значи глуп, лаковјеран, неук човјек. Била је, мислим, 2009. година. На даскама велике сале Центра за културу играла се представа „Вечера будала“. Овај комад је написао Франсис Вебер. Пуна сала. На сцени су Мирко Влаховић и покојни Милан Лане Гутовић. Публика већ у првим минутама почиње да се гласно смије. Лане Гутовић глуми лика који дјелује смушено и смотано. Убрзо лик којег маестрално тумачи Мирко Влаховић открива да је овај и глуп. Какав таленат, помисли. Радња представе је смјештена у Француској. Буржуји се такмиче ко ће већу будалу да позове кући на вечеру и представи је кругу својих пријатеља, такође пребогатих буржуја. Какву сам будалу нашао, па ви немате појма каква је то будала. Већа од свих будала које сте ви до сада довели на вечеру. Али како представа одмиче, „бу-

СТРАХ ОД СЕБЕ ТО ДА НАМ ИЗВАЊЦИ И ДОМАЋИ (ТУЂИ ПОДАЈНИЦИ) БУДУ У ВРХУ ДРЖАВЕ КАО ПУТОКАЗИ А У СТВАРИ ПОТКАЗИВАЧИ, УЗАЛУД ЈЕ ПРЕПОЗНАТО... КАД НИКАД НИЈЕ ИСТРИЈЕБЉЕНО. ЧУВЕНИ РЕКТОР БГ УНИВЕРЗИТЕТА ПРОФ. ДР ДРАГИША ИВАНОВИЋ (АТОМСКИ ФИЗИЧАР), ДАО ЈЕ ЈЕДНОМ, ЈОШ НА ВРИЈЕМЕ, ЈОШ ГОРУ ПРИМЈЕДБУ; ДА ЂЕ ГОД ДОЂЕ, ПО ГЛАСУ НА РАДИО ПРОГРАМУ ЗНА ЂЕ ЈЕ ДОШАО, ОСИМ КАД ДОЂЕ У ТИТОГРАД

ђе близак Св. Петру) школован у Венецији а дошколован у Русији (ђе ће постати гроф) послат је у Котор да призове Светога Петра и ухапси га зато што је 1803. преговарао са Наполеоном, те да га као издајника мајчице Русије спроведе у Сибир. Светац је то препознао па га мама није намамила. Измакао се на сигурно, међу Црногорце. Најјачи црногорски репрезентативац у иностранству је био свакако Његош. Уман, наочит, образован, полиглота! Био је као појава звијезда оног европског неба. Дреждале су латинке пред његовом резиденцијом у Напуљу само да га виде а у Тоскани су Фирентинке распучале прси не би ли га намамиле да обите од њих. Прерушавао се Његош из црногорске одежде у талијанску робу не би ли избјегао препознавање. Али то укривање није дурало ни за обдан... опет за њим... И у Венецији и у Трсту, и Бечу, и у Петрограду. А у Италији папа је наложио да се том угледнику, титулисаном као principe del Montenegro, без икакве Његошеве молбе, отворе сви храмови и галерије да их може посјетити

по свом нахођењу. О томе пише српски путописац Љуба Ненадовић искрено и с поштовањем. Тамо су га пратили само тројица Црногораца, а изненада им се прикачио и брат Љуба. Међутим, кад је срочио своја „Писма из Италије“ штампао их је након Његошеве смрти да би попридао Српства на мјестима ђе га Његош није ни спомињао. Неколицину прије наведених сарадника, од стрица Петра I, наслиједио је и синовац му Петар II. Тако су се ти доушни сарадни-

peakpx.com

ТУ СМО…

ци укурвили, да су стекли пуно повјерење пријестола. Неки су чак оригиналне рукописе црногорских владара преправљали за јавно печатање и објављивање. Милорад Медаковић, Његошев секретар и ађутант, (боравио на Цетињу 1844. до 1848) хтио је да се домогне Његошеве љубавне пјесме „Ноћ скупља вијека“ и да јавно унизи Владику за ту не само љубавну већ и еротску исповијест, 100 година прије Хефнеровог „Плејбоја“. Да је знао за њу, покојни Хефнер би је објавио

трчке. Дијалог између Његоша и Милаковића тече овако: „А како да ти је дам? Зар да је печаташ у новинама? А како би то изгледало: владика па пише пјесму о љубави... Не дам!“ („Ноћ скупља вијека“ је први пут објављена 1913. у „Босанској вили“ на стогодишњицу Његошева рођења. У Црној Гори 1956. на стопету годишњицу смрти, али на основу оригиналног рукописа које је сачувала принцеза Ксенија од Црне Горе, кћерка краља Николе I). То да нам извањци и домаћи (туђи подајници), буду у врху државе као путокази а у ствари потказивачи, узалуд је препознато... кад никад није истријебљено. Чувени ректор БГ универзитета проф. др Драгиша Ивановић (атомски физичар), дао је једном, још на вријеме, још гору примједбу; да ђе год дође, по гласу на радио програму зна ђе је дошао, осим кад дође у Титоград. Другим ријечима... Овђе је национална свијест непознаница. Пошто смо се на то навикли као на хроничну болест сродили смо се с обољењем. Не знамо ништа о себи ни унутар земље, док нам то не каже неко са стране. Доводимо их изван да нас анализирају изнутра. Не знамо шта нам НАТО мисли иако смо у њему... док нам други не објасне. Да није Гласа Америке ништа не би знали из Вашингтона. Једва смо отпремили извјештача у Брисел. Кога то ми школујемо и зашто? А цијела једна влада се прогласи експертима међу којима је било извањих дилетаната за све и свашто. Гомила невладиних организација не влада ни минумом оног што заступа. И међу њима има извањаца и домаћих незнанаца који знају само како да своје владање намире од владе. Емисија „Профил“ Јавног сервиса, која дура годинама, ни три посто нема домаћих учесника. Сви ти извањци говоре о себи а гледаоци их прате ван себе. Ми одавно профила немамо. Ако изузмемо неколицину особитих литерата и ликовних умјетника, изгледа да је једини црногорски практични стваралац са аутогеним поријеклом и међународним угледом био Јеромонах Макарије од Чарније Гора, из доба Црнојевића. Уосталом, остао је есенцијални траг у народу: „Ја тебе сердаре, ти мене војводо... а каква смо г.... о томе ћемо дома!“ М.Р.Ш. 

ЗАПИС О СКУПОЈ ЗАБАВИ

ВЕЧЕРА БУДАЛА дала“ потпуно уништи живот буржују. Од породичног до пословног живота, све постане катастрофа по Пјера Брошана којег игра Влаховић. На крају, буржуј признаје и себи и публици да је он сам тешка, тешка будала... Са именовањем нове Владе Црне Горе кренуло се са именовањем у министарствима и предузећима у државном власништву. За сада се углавном и ова влада као и претходна, иако декларативно за стручњаке, држи страначких квота. Зна се чија су директорска, помоћничка, секретарска и мјеста у управним одборима. Чланска карта остала је и даље најреферентнија да постанете функционер. Ништа ново, осим једне ситнице. Када се ова пракса успоставила, Црна Гора је добијала значајну међународну помоћ, а и била је далеко мање задужена него данас. Сви су били заинтересовани да се ова мала свијетла тачка на

ВРИЈЕМЕ ЈЕ ДА ОВО КОНАЧНО ДОЂЕ ДО УШИЈУ СТРАНАЧКИХ ГЛАВАРА. ДА ИМ НЕКО ОБЈАСНИ ДА СУ „ВЕЧЕРУ БУДАЛА“ ДО САДА ОДЛИЧНО И ПРЕВИШЕ ПУТА ОДИГРАЛИ. ДА ЈЕ КОНАЧНО ВРИЈЕМЕ ДА СЕ СТАВИ ТАЧКА ЈЕР АКО ХИТНО НЕШТО НЕ ПРЕДУЗМУ, МИСЛИМ ДА ЋЕ ИМ БРЗО ЊИХОВИ ВЈЕРНИ И ПОСЛУШНИ СТРАНАЧКИ КАДРОВИ ПРИРЕДИТИ „ВЕЧЕРУ БУДАЛА“

Балкану не угаси. Вјеровало се да ћемо се и поред неопростивих мана временом дозвати памети а да ће се остатак регије угледати на нас. Потрошили смо превише времена играјући најдужу „вечеру будала“ икад. Сви они који никада нису смјели доћи до директорске или неке функције су под овом или оном влашћу дошли до ње. Резултати су голим оком видљиви и мјерљиви. И види их свако ко не жели себе лагати. Предузећа су нам пропадала, а појединци се незаслужено богатили. Сада смо дошли до зида. Међу-

народна заједница данас има да гаси пуно више пожара, а Црна Гора није на листи приоритета чак ни у оквирима Балкана. Компаније у државном власништву су презадужене са превеликим бројем запослених и уз то углавном неквалификованих за послове које требају да обављају. Уз то, пати се и од других проблема: дотрајалости опреме, поремећаја глобалних привредних токова и слично. Укратко, наставак стриктне политике „страначких квота“ пријети да потпуно потопи економију Црне Горе а самим тим и да

од Црне Горе као државе направи празну љуштуру. Зато је крајње вријеме да се на одговорне функције именују људи од професионалног интегритета. Они људи који могу да испрате и донекле предвиде ванредне околности којима је изложен цијели свијет, а не само Црна Гора. С обзиром на огромне дугове, од Фонда здравства па даље, иако нису гаранција, само су овакви кадрови нада да ћемо избјећи банкрот и потпуну хаварију система. Вријеме је да ово коначно дође до ушију страначких главара. Да им неко објасни да су „Вечеру будала“ до сада одлично и превише пута одиграли. Да је коначно вријеме да се стави тачка јер ако хитно нешто не предузму, мислим да ће им брзо њихови вјерни и послушни страначки кадрови приредити „Вечеру будала“. И не видим ту ништа лоше, чак би било и забавно да нас све заједно то неће прескупо коштати. Толико да ће нам требати генерације и генерације да на својим плећима носе дугове једне лоше и предуге представе. 

18. јун 2022.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ДОК ЈЕ МАЈЧИНЕ СУПИЦЕ Ј

едино што је апсолутно добро и различито у свим балканским и сусједним државама јесте храна. И као и све око нас, није особито по најновијим критеријумима - здрава. Али ако желите укус, прави укус, а негдје сте далеко... одете у балкански ресторан. И оно што нас дефинише јесте опсесија пуним стомацима. Важно нам је да смо наједени, преједени, а преједање и неумјереност је гријех. А никада нијесмо размишљали колико је храна, назовимо је нашом, дефинисана мултикултурализмом, разним суживотима, да не кажем окупацијама, колонијализацијом. Понајмање сиромаштвом. Ако судимо по храни, Енглеска и Јапан су сиромашни, а знамо да нијесу. Са историјског и економског аспекта, али поготову у Јапану преједање није главна категорија. Бригу показујемо питањем - да ли си јео, доскоро и колико си јео. Чешће од темата о времену је прича о храни. Некада о болесној, сада о здравој. И некако све кроз орално и анално. Постоји и пословица у којој сит гладном не вјерује, код нас ни гладан гладном не вјерује, и свако у сваког сумња, иако традиционално црногорска кул-

ВУКОТА ВУКОТИЋ

„З

нам за један град...“ Ево дође и то да се ја послужим стиховима „српске мајке“. Додуше, овога пута не мислим на древни келтски Сингидунум, на ушћу Саве у Дунав, већ на неке друге градове. Но, и њихови бројни становници остаће, као у поменутој пјесми, вјечито млади, само не метафорички, већ стварно, покошени и заустављени у својој младости од стране агресивне московске солдатеске. Док свакога дана страдају један за другим многи украјински градови и скоро да је свеједно који ће се узети у разматрање, јер зликовачка агресија не бира циљеве, ипак се издваја један – Херсон. Зашто?! Можда ће изгледати чудно, јер пуно више је страдао Маријупољ, Сјеверодоњецк, пуно више смо слушали о борбама за Харков, Одесу, па чак и сам Кијев, ипак желим нешто више рећи о овом граду. Не зато што је нападнут међу првима, као стратешка лука, ни зато што су га храбри украјински борци бранили више од мјесец дана од напада руских агресора. Ни због тога што је до сада једини главни град једне украјинске провинције који је окупиран, већ због његове историје. Наиме, данашњи Херсон званично је основан у XVIII вијеку, по изласку Руског царства на Црно море и од тада је дио украјинске домовине, са којом је дијелио добро и зло. Као и други градови на Криму, страдао је у бројним ратовима, од Кримског (1853-1856) до Другог свјетског рата, када су разарале нацистичке хорде. Још током Првог свјетског рата у Херсону је заживјела Независна укра-

тура, за разлику од сусједних, да не кажем европских, није особито обиљежена тровањем кроз храну и напитке. И то нас чини специфичним. Код нас су убијања, баш попут оралног и аналног била крвава. И необична је за често гладни и горштачки народ, опсесија храном. Али све тако опсједнути, нисмо забиљежили да је његушки сир други најбољи на свијету у категорији овчијих сирева или смо се скромно осврнули на то. Пронашла сам једну малу вијест без коментара приљежних медијски неписмених дебатера и коментатора. А и тај његушки сир прави идентитет. И занимљиво је ако посматрамо цртеже Црногораца, а Његуши су дуго дио Црне Горе, они никада нијесу дебели, иако тај сир, и та пршута имају специфичан, јак укус са великим процентом свега данас нездравог. И његушки сир личи по

облику на неке друге, али јесте јединствен. И ако одете само мало даље видјећете и помидору, и мркву, и кафу коју зовемо домаћом на Балкану, или турском, а није турска, и сарму која јесте, и кроз богатство и обиље хране и укуса преплели би се разни идентитети, културе, начини које је спајала трпеза, јер још један од мотива до којег држимо да нико из наше куће не смије да оде гладан. И нијесам ја од ритуала хране, нијесам ни нека куварица, кафану волим због других садржаја, прије свега разговора и људи које су у кафани одабрани и од којих ако вам не прија, увијек можете да одете... а из куће тешко можете да исте истјерате, и куће су код нас својеврсни забрани. Јер осим хране, све друго у кући не видимо - насиље као радикалну категорију, глупост, болест, неваспитање, јер вјерујемо да то у кући остаје.

tonyluciani.ca

МАМА, У МЕЂУВРЕМЕНУ

Тони Лућани

А ако остаје у кући, нема коректив. Нема размјену, нема сазнање, нема спознају. И постоје само наши и њихови, дефинисани оним можда те и нахраним, али мало тога од мене правог ћу ти дати. Тако и дјецу васпитавамо. Могу

да покажу да су сити, а све друго што могу да науче неважно је. И тако као што смо некад робовали нездравој храни и оброцима, и редосљеду, тако данас робујемо здравој храни. Причајући митове и легенде да нико не кува као

БЕЗ ДИЛЕМЕ

ШТО ЈЕ НАМА ХЕРСОН?

јинска држава. Но, све то га не би издвајало од других украјинских градова, да Херсон не носи име далеко старије традиције. Још у античка времена, на обалама Крима, Грци су основали своју колонију под именом Херсонес, који је од тада био најважнија лука на ćеверној обали Црног мора. Међутим, оно по чему је за нас Херсон важан је чињеница да је био прва станица Светом Константину Ћири-

ГЛЕДАЈУЋИ ДАНАШЊА СТРАДАЊА ХЕРСОНА И ДРУГИХ УКРАЈИНСКИХ ГРАДОВА, УКРАЈИНСКИХ ЦРКАВА И МАНАСТИРА, КОЈИ СУ ДИО КУЛТУРНОГ НАСЉЕЂА СВИХ СЛОВЕНА, БАШ ОД ОНИХ КОЈИ ПОКУШАВАЈУ ДА ТО ИСТО НАСЉЕЂЕ ПРЕОТМУ, ВИДИМО САМО НЕВИЂЕНУ БЕЗОБЗИРНОСТ. ОНЕ КОЈЕ ЈЕ У РАТНИ ПОХОД СА БЛАГОСЛОВОМ ИСПРАТИО НЕСРЕЋНИ ПАТРИЈАРХ КИРИЛО

лу, касније састављачу глагољице, на путу ка пријестоници Хазара. Баш у Херсону, зачетник општесловенске културе, упознаће се са најстаријим словенским књигама, које су биле записане, макар DENYS KYRYLIUK / behance.net

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

И КАО ШТО ЈЕ НАШ СИР ДРУГИ НАЈБОЉИ НА СВИЈЕТУ, ТАКО СМО, ПО СТАТИСТИЦИ, ДРУГИ У ЕВРОПИ ПО БРОЈУ МЛАДИХ КОЈИ ЖИВЕ СА РОДИТЕЉИМА. ОСИМ ТОПЛЕ СУПЕ, ЗАМИСЛИТЕ КАКО РАЗВИЈАМО СВЕ ДРУГЕ ОДНОСЕ, КОЈЕ НЕ АМИНУЈЕ МАЈКА, ДВОРИШТЕ И КОМШИЛУК. И ЗАТВОРЕНИ ЈЕСМО, НЕ ЗБОГ ДРУГИХ НЕГО САМИ ОД СЕБЕ, ЈЕР НИЈЕСМО ХРАБРИ, НЕГО ПЛАШЉИВИ ДА САЗНАМО, ПРОБАМО, ПРЕВАЗИЂЕМО, РАЗГОВАРАМО, И ТО ЈЕ ДИО НАШЕ ИСТОРИЈЕ, ДОК ПЉУЈЕМО ТУЂЕ

данас то истраживачи тврде, са готским писмом. Управо у Херсону, Ћирило је нашао Словене који су већ исповиједали Христову вјеру на свом језику и према својим потребама. У истом граду, по легенди уз помоћ Божјег надахнућа, Ћирило је нашао у мору мошти једног од прве тројице римских папа, Клемента I (88-97). Доношење ових моштију из Херсона у Рим помогло је Солунској браћи да одбране своје учење пред римском куријом. Да нијесу, данас највјероватније не би постојала средњовјековна словенска култура. Након њих, за Херсон је водио борбе Свети Владимир Кијевски против Византије. На њега су нападали Козаци да га освоје од Татара. Управо због свега тога, Херсон и његова област дубоко су усађени у коријен цијеле словенске културе и ниједна словенска земља данас не може бити равнодушна пред његовим страдањем. Гледајући данашња страдања Херсона и других украјинских градова, украјинских цркава и манастира, који су дио културног насљеђа свих Словена, баш од оних који покушавају да то исто насљеђе преотму, видимо само невиђену безобзирност. Оне које је у ратни поход са благословом испратио несрећни патријарх Кирило, имењак великога

светитеља словенског, сада без срама руше и спаљују вјековне лавре и духовна средишта Украјине, али и свих нас. Безобзирно претварају у прах и пепео манастире, који су настајали кроз стољећа украјинске историје и који су данас препознати као спона Истока и Запада. Огромно културно насљеђе Украјине, најљепши примјери источноевропског барока, сада су препуштени немилосрдној солдатески, која покушава да обрише историју и културу Украјинаца. Док се са једне стране уништавају украјински манастири, на нашој црногорској страни се отимају, од стране још једних извршилаца наредби Москве. Највеће светиње Црногораца одавно се претварају у обична вашаришта и касице „српског света“. Оно што спаљује руски агресор у Украјини, то сљедбеници Дугинове и Раковићеве идеологије по Црној Гори уништавају на други начин. Ипак, у једном су сложни, задатак им је да преотму, понизе и потру културно насљеђе два словенска народа – црногорског и украјинског. Док ратна машинерија Москве разбија вјековна средишта државе Светог Владимира Кијевског, овамо се затире траг културном насљеђу нашег Св. Владимира Дукљанског. Поново, на његов

18. јун 2022.

ПОГЛЕД СА СТРАНЕ

дан, припадници Цркве Србије, покушавају да себи присвоје његов култ. Они који се хвале (па и лажно) да су настављачи и чувари традиције светосавља својски се труде да преотму култ дукљанског владара, чију су државу исти Немањићи разорили. Зато се у свом науму служе свакаквим измишљањима, извртањем чињеница и фалсификовањем података, како би показали исправност својих фантазмагорија. У ту сврху не презају од укидања једне од најљепших традиција овог поднебља, која је окупљала људе различитих религија, али који су заједно одавали почаст дукљанском краљу и мученику. Управо је та традиција морала да одумре, како би заживјела светосавска лименка на врху Румије, свете планине овог простора и овдашњег народа одвајкада, а са њом и лаж о првом „српском“ краљу. Ево више је од стотину дана како траје бјесомучна агресија на Украјину. На крају, циљеви агресора постали су и манастири и цркве и други споменици културе украјинског народа. Зато је тешко не осврнути се и указати, онима домаћим, али странима и читавом свијету, што за нас значе, или морају да значе, Херсон и други украјински градови. Док бијемо битку да сачувамо своје духовне вриједности и сакралну баштину од још једне, једнако бјесомучне, само другачије исказане, агресије, дужни смо истицати примјер уништавања украјинских духовних средишта. Сада кад и нама руски моћници пријете ракетама и нуклеарним ударима, а петоколонаши се наслађују тиме, морамо се одупријети и овдје и тамо и показати - „што ми браћа, козачкому роду!“ 

РАЗБИЈАЊЕ СНОВА ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

о му га дође некако као полупани лончићи. А јесте ли и ви имали у дјетињству онај пиргасти, шатирани емајлирани лончић с једним ухом - како смо звали дршку - за бијелу каву или млијеко? Кад би вам испао из руке отпало би мало цаклине и видјела би се крпаста, љускава хрђава флека. Послије би долазили Цигани и крпили лонце. Викали би из даљине оним својим мијешаним, најприје ниским па све виши тоновима:

- Лооонце поправљам, кииишобране поправљам.... Сјели би потом на праг или степеницу до врата и искрпили слупано. Сад су отишли и сви излупани лонци и с њима нестали стари Цигани што би сједећи брижно и вјешто поправљали слупано својим прстима тамнима од духана и заната. Кад бисмо послије играли бесмислене игре што се понављају - као брачна свађа, недјељна јуха или коитус - и кад би нетко преварио у игри или погријешио, имали смо јединствену лозинку, повикали бисмо из свег гласа: -Полупани лончић, полупани лончић... Сјећам се да сам први пута експресију о сну који је разбијен чула од неког санџачког Црногорца у возу Београд-Титоград, о зимским празницима школске л974/5. Сједила сам у топлом и задиханом купеу пословног влака и загледала, не

без страха и дивљења, високе мостове које смо прелазили жустром жељезницом над дубоким кањонима Таре и Мораче. Задивљена над свим оним што бјеше застрашујуће и задивљујуће у исти мах, наднаравно и чудесно. Уморни је путник на сједишту преко пута мојега био изуо ципеле и наслонио се на зеленкасти плиш купеа првога разреда. А кад је бучни кондуктер лупајући нагло отворио врата купеа, Санџаклија се трзнуо гестом гоњене звијери. Неумољиви је бркајлија - кондуктер тражио од уморнога човјека надоплату за карту првога разреда. И овај је бунован извадио искрзан новчаник. И наравно, не без јада радника који тешко стјече динар, додао повишицу на карту. Послије кад је намјештеник Југословенских железница изашао, једнако реско залупивши металним вратима, човјек преко пута наставио је дријемати уморан од путовања, живота, судбине. Имао је тада неке средње године, ону неодредивост између 40-их и 50-их, кад смо већ уморни и засићени, али још јасни и будни као звијери. Да наћулимо уши и набрусимо чула на пријеваре. Прије него се поново завалио овај је путник својом суздржаном отмјеношћу горштака казао лаконски: -Разбио ми се сан, а био сам тренуо. Прође скоро пола вијека одонда. Многима су нам поразбијани снови као фине чаше у стакленој фамилијарној витрини из дједовских кућа. Најприје они политички. Као послије земљотреса, као након буре, ваља покупити крхотине и не крпити сломљено. То нека чине сутрашњи специјаПРИВАТНА АРХИВА

мајка, иако данас кувају и понеки очеви, а вјерујте ми боља је храна у добрим ресторанима, било које орјентације... Али од ресторана и непознатог нас је страх, нећемо да пробамо, као што нећемо суштински да прихватимо ни другачије, а да не сачувамо себе. Попут трпезе на којој су његушки сир и сарма. Дјеци толеришемо када за храну кажу – пи. Иако не морају да је поједу. А мислимо да су наша дјеца посебно паметна и боља од друге дјеце... Наша јесу, волимо их највише, али нијесу најбоља. А када су најбоља у неком озбиљнијем рангирању, то прећутимо. Да не би увриједили оне горе, лијеније, просјечније... који сједе за трпезом и хвалишу се да нико не кува као мајка. А вјероватно друго нису ни видјели, ни пробали. Елем, мајку можете замијенити кућом, домом, оградом, потребом да се не одрасте, не сазна, не освијести, не спозна. И као што је наш сир други најбољи на свијету, тако смо по статистици, други у Европи по броју младих који живе са родитељима. Осим топле супе, замислите како развијамо све друге односе, које не аминује мајка, двориште и комшилук. И затворени јесмо, не због других него сами од себе, јер нисмо храбри, него плашљиви да сазнамо, пробамо, превазиђемо, разговарамо, и то је дио наше историје, док пљујемо туђе. И боје, и навике, и знања и могућности. Да, јела сам, али сам исто гладна - свега онога што не могу пуног стомака. Иако ћу мајки увијек бити најљепша и најбоља, и зато не треба ни да се мрднемо. Док год је супице. 

НИТКО НИЈЕ ТОЛИКО ХРАБАР КАО ОНАЈ КОЈИ СЕ СУОЧИО С ТУГАЉИВОМ МУЗИКОМ ИЗДАЈЕ. КРОЗ ЊУ ЋЕ СЕ РАЗОТКРИТИ И РАСТВОРИТИ СВА ТА ФАМОЗНА И НАИЗГЛЕД ФАТАЛНА, НЕУКУСНА ИСТИНА ПОЛИТИЧКЕ ГОЛОТИЊЕ. КАД ЈЕДНОМ СПАДНУ ТЕ МАСКЕ И ТА КРАЉЕВСКА РУХА, ОСТАТ ЋЕ САМИ И ОЈАЂЕНИ НАРОДИ. БЕЗ ПОТРЕБЕ ДА СЕ ИКОМЕ ДОКАЗУЈУ ИЛИ УСТАНОВЉУЈУ НОВЕ САВЕЗЕ

листи политичких мозаика, археолози или колекционари. Трапаве руке нових разбијача снова тражећи зле духове поразбијале су наше пројекте малих утопија. Учиниле су их немогућим и готово одвратним подухватом. Избјегавајмо неопходну освету, колико можемо. Ни сам драги бог који ће им, кад га збиљски буде рећи: не надајте се добру ви који проклињете, не може знати колико се против њега ради на свим географским ширинама. Навикавамо се сваки дан на разбојства, убојства, криминал, политичко сљепило, братоубилачки рат. Каинска прича се понавља свакочасно: Украјина и Русија, Палестина и Израел, Америка и Средњи Исток, Европа и Балкан. Привидна доступност информација ускраћује нам могућност критичке дистанце и промишљања. Глобално село је контејнер отпадака којима нас хране већи и јачи. Ударамо у вјетрењаче. Као што знате, вјетар ријечи носи. Информатика искључује реалност; и супротно, реалност искључује информатику. На брзину организиране групе грађана свакодневно протестирају или дају подршку маргиналнима и маргинализиранима: појединцима, скупинама или појавама. Наизглед су пацифисти и антимилитаристи. Ипак, примјећујем да неријетко наступају искључиво и милитантно, једносмјерно и агресивно. Они су новим рјечником политике и новинарства крштени опћим именицама: активисти, рјеђе и бригадисти. Инспирирани литијама иду у сусрет разбијачима снова у поворкама. Знам, група има своју, макар хибридну интелигенцију. Ипак ме збуњује једно, зашто је међу њима највише жена и дјеце? Зашто међу њима нема радника или академика? Од кога се једни Црногорци бране и за којега свеца пледирају они други, подострошки? Чиме су једни другима поразбијали снове? Иконама касног социјализма или црквеним инструментаријем извученим из средњовјековних мартирија? Чему служе поворке грађана које прате мошти или кости мртвих црквених отаца или владара? Треба ли икоме данас таква иконографија? Зашто толика измјештања и пресељења пјесника, краљева, властодржаца? Загледате ли пак пажљивије улице и плочнике црногорских градова, токове ријека, периферне улице или само унутрашња дворишта, запазит ћете толико смећа као никада прије. Гдје су ти еколози да се самоорганизирају и сакупе тај отпад? Или им треба написати пројект за откуп смећа, како то чине многи загребачки зелени и ини покрети?

ДЕТАЉ

Колико су цивилизацијски далеко од њих Цигани ламари који посвуда у Црној Гори оборужани стрпљењем и запрежним колима с коњићима предано скупљају метални отпад? Данас све чешће то раде мотор-бициклима или комбијима.

Је ли то помак или како се казује искорак, иако је дјелатност иста? Је ли испод части врлој монтенегринској младежи да засуче рукаве и почисти од опушака и псећег дрека земљу коју сматрају једином, вјечном и својом? Требам ли им то рећи ја која сам дошла са стране и која препознајем колективну апатију да не кажем нихилизам на дјелу? Или ће се понашати као француски држављани арапског поријекла: унутарњи вртови, станови и властита дворишта су им огледна. Улице, градски паркови и све вањско што личи на организираност комуналног живота дубоко презиру. Но, зар овом аналогијом нисам приспјела на врата урбаних гетоа каквима врви Француска? И у какав су се то демонски гето самоизолирали грађани ове црногорске земље да сватко свакоме смета и да је сватко свакоме мета? Бит ће да су те многе кичерајске поворке, управљане волунтаризмом диригиране групе, покретане посљедицама тихе језе актуалне свјетске политике. Она не брине о тзв. малима осим као о средству за узнемиравање тзв. великих. Јер, не заборавите, нитко није толико храбар као онај који се суочио с тугаљивом музиком издаје. Кроз њу ће се разоткрит и растворити сва та фамозна и наизглед фатална, неукусна истина политичке голотиње. Кад једном спадну те маске и та краљевска руха, остат ће сами и ојађени народи. Без потребе да се икоме доказују или установљују нове савезе. Најбоље се пјева пунога стомака, као што се најприје стиже циљу подвијена репа. Припазимо стога да нам хисторија не буде ново „муцање идиота“. Неће нам требати нова острашћења за потоње окршаје. Тамо, на крају наших спознаја сватко је свакоме брат и сватко свакоме рат. Сватко је свакоме сломио врат, ребра, снове или идеале. Какве снове и у име каквих идеала? Нисмо ли сви били у неком смислу слонови у драгоцјеној старетинарници стакла, каква нам се сувременост представља? И знајте, тамо нема ничега до чистаца свјетлости. А знате већ како она пече. Као сунце, као истина. Под заставама легија страних лажи, уносе ти нови разбијачи снова свем цивилизираном свијету страх у кости. И ако ишта остане за нама бит ће то нека залијепљена селотејпом етикета која ће свједочити, скинута с наших усница, да морали смо шутјети, да нисмо смјели ни брбљати, јер пјевали смо превише. А ако и пропјевамо у сумрак, већ луди од кантилена нове умјетности, новог поретка, нове повијести, зашутјет ћемо нагло и трајно као стећак муком затрављених стољећа. Не живећи садашњост, избачени из будућности, самљевени у строју и устроју нове повијести, ми смо само ушуткане утваре разумске снаге. 

18. јун 2022.

ШКОТСКИ КЊИЖЕВНИК, ТВОРАЦ МОДЕРНОГ ИСТОРИЈСКОГ РОМАНА: ВОЛТЕР СКОТ

ПИСАЦ КОЈИ ЈЕ ЖИВИО У ПРОШЛОСТИ

апстракције, геометријске фигуре, док су Гај Манеринг и Старинар ликови од крви и меса.“

РАТКО РАДУНОВИЋ

И Америка је била заражена; Марк Твен је то лудило у Животу на Мисисипију назвао Сер Валтеровом болешћу: „Начинио је бесповратну штету… можда већу од било кога ко је писао.“ Изопачени вјерски ритуали, мјешавина хришћанства и паганства у његовим текстовима, очито су се на америчком Југу вредновали као свето писмо. Запаљени крстови Ку Клукс клана преузети су од Скота. С времена на вријеме би га оптуживали да је и главни кривац за Грађански рат. Што се родне домовине тиче, ниједан романописац није оставио такав траг; у западној књижевности је свакако зачео жанр историјског романа. Захваљујући њему, Единбург је једина пријестоница чија се главна жељезничка станица зове према прозном првијенцу (Веверли), а највеће здање које наткриљује центар града је импресивни готски Скотов споменик. Наиме, Шкотска носи толико имена из његове митологије да је неко мудро предложио да се имену земље слободно може додати још једно „т“ – Scottland.

тада чак и кршећи правила о забрани рада недјељом“.

Најбоље од свега, за човјека који се одиста трудио да очува шкотски језик и фолклор (кроз, уистину, искривљену историју) и одијели ту културу од Енглеске (како је ова не би асимиловала), данас га ни Шкоти не читају, па је умногоме интересантније проучавати његову епоху у трајању од 17 година и 26 романа. Роберт Крофорд у Пингвиновој историји шкотске литературе (гдје је А. Кронину посветио само једну реченицу) истиче да су проблем Скотове „кабасте књиге“. Руку на срце, Скот је објављивао и по три наслова годишње (1819), а први драфт манускрипта је уједно био онај што је ишао у штампу. На другоме мјесту добићемо

ПОЗНАТИ ЕСЕЈИСТА И КРИТИЧАР ВИЛИЈЕМ ХАЗЛИТ ЈЕ ЗАТО КАЗАО ДА …АКО УЗМЕТЕ СВЕМИР И ПОДИЈЕЛИТЕ ГА НАПОЛА, ОН [СКОТ] ЗНА СВЕ ОНО ШТО ЈЕ БИЛО; А ОНО ШТО ТРЕБА ДА БУДЕ ЊЕМУ НЕ ЗНАЧИ НИШТА. УМ КОНТЕМПЛИРА О ДРЕВНОМЕ СВИЈЕТУ, А ГРОЗИ СЕ САДАШЊЕГ НЕПОЗНАТОГ ВРЕМЕНА увид да сваки Скотов роман заправо почиње на 50. страници.

У биографији Ђузепеа ди Лампедузе, Посљедњи леопард, наводе се слични утисци о Веверлију, чије је наслове читао прије писања Леопарда: „Почеци су стварно неподношљиви. Скот описује косу, длаку по длаку, па бору по бору, лице сваког протагонисте, а након тога мислим да не постоје ширите

које је одлучио да препусти читаочевој машти… И тако прође стотињак страница и човјек не издржи а да се не запита како је такав један прозаиста икада уживао толику популарност. „Па опет, вриједни Скот некако успијева да нашем памћењу наметне те јунаке… Драма је маестрално описана. Психологија актера је јака, а акција жива и брза – као код Диме, додуше са више меса. Атос, Портос и Арамис су

Ако знамо да је Лампедуза био буржуј који пише роман о посљедњим данима италијанске аристократије, Ђерђ Лукач, мађарски марксистички теоретичар књижевности, у студији Историјски роман закључује да су збивања код Скота, гдје већином преовлађује обичан живаљ, идеолошки прогресивнија него пишчева стварна политика. Међутим, то, рекао бих, макар у неку руку, појачава неискреност Скотових протагониста, као и сами квазиреализам текста.

О Масакру на Петерлуу августа 1819, гдје је убијено 11 цивила, а стотине је рањено, Скот је пријатељу написао да су се манчестерски коњички официри „добро држали“; а потом је у тексту за Edinburgh Weekly Journal, чији је био сувласник, бранио власти Манчестера. ПРИВАТНА АРХИВА

анас је тешко замислити популарност Валтера Скота (1771-1832), иако је од 1814. до 1827. био познат само као „аутор романа Веверли“.

„Послије 1814“, пише Вилијем Сен Клер у Читатељству у периоду романтизма, „кад би брод из Единбурга с товаром Скотовог романа у Лондон донио најновијег Веверлија, сви томови би били распродати до поднева наредног дана,

Драгана ТОМАШЕВИЋ Угледни и вишеструко награђивани и превођени (преведен је на 30 језика) њемачки писац Инго Шулц (Дрезден, 1962) бројној читалачкој публици понудио је књигу са три приповијетке: „Њемачки апарат“ (Das Deutschlandgerät), „Тасо у лудници“ (Tasso im Irrenhaus) и „Предавање“ (Die Vorlesung). Све три приповијетке су писане у првом лицу и остављају дојам да су непосредни израз онога што се приповједачу догађа. У све три нам аутор кроз „своје“ доживљаје приповиједа приче и о неким (њему важним) људима и догађајима. Добро испричане све приповијетке могу бити и засебне цјелине. Међутим, чим се запитамо зашто их је аутор ставио у једну књигу, схваћамо да све оне говоре о односу између ликовне умјетности и књижевности. Стварна тема књиге је заправо умијеће посматрања, различити типови гледања, посматрања, разумијевања, изражавања.

МОЗАИЧНО КОМПОНОВАЊЕ

Све су приповијетке компоноване мозаично, занимљиве структуре, писане у првом лицу ( ја форма), све су исписане без дистанце као непосредни запис о ономе што приповједач доживљава. Оне нису рефлексија, оне су директна

САВРЕМЕНА ЊЕМАЧКА ЛИТЕРАТУРА

КЊИГА О УМИЈЕЋУ ПОСМАТРАЊА ГЕТЕ ИНСТИТУТ И КУН ДОНОСЕ ПРИКАЗ КЊИГЕ ПРИПОВЈЕДАКА ВИШЕСТРУКО НАГРАЂИВАНОГ И ПРЕВОЂЕНОГ ЊЕМАЧКОГ ПИСЦА ИНГА ШУЛЦА

биљешка о ономе што јесте. Писац биљежи суочење са различитим особама, догађајима, амбијентима, а читалац тек накнадно схваћа да ти „спонтани записи“, различити амбијенти, особе, догађаји нипошто нису случајни, него се међусобно коментирају, допуњавају. Нпр. у приповијести „Тасо у лудници“ приповједач на метро станици види неког онесвијештеног или мртвог човјека (то остаје неразјашњено) и види људе које полиција настоји удаљити, а који ипак упорно гледају. И онда касније на слици Еуге-

на Делакроа (1798-1863) видимо насликане људе који гледају Таса у лудници и истовремено осјећа нервозу јер примијети да њега гледа неки човјек у скупом одијелу и са шалом фудбалског клуба. Прва приповијетка има помало чудан наслов - „Њемачки апарат“ (Das Deutschlandgerät). Касније се открије да такав предмет заиста постоји. У стварности се ради о инсталацији Реинхарда Муче, постављеној на другом спрату у Умјетничкој збирци у Диселдорфу. Све што се може сазнати о том „иритантном и истовремено инспиративном умјетничком дјелу“, сазнаћемо од Б. Ц-ја, остарјелог писца који је због своје прве књиге у ДДР био неколико мјесеци у затвору и онда против своје воље депортован на Запад. Б. Ц. је приповједачу јако важан. Заправо, приповједач без престанка пише о своме старијем колеги писцу, о историји њиховог односа, присје-

ћа се да га је читао још као дјечак док је живио у ДДР-у, пише о упознавању уживо на једном читању у Берлину када је донио и ту стару књигу да му потпише. Б. Ц. је приповједачу једна врста књижевног оца, неко коме се диви и поштује га. Осим тога, њих двојицу повезује и дио заједничке прошлости, тј. живот у ДДР-у, земљи које више нема. Након што му је 1975. изашла књига, Б. Ц. је крајем седамдесетих година 20. стољећа отишао из те земље, вјерујући да другдје има више демократије и људских права. У „благостању западног свијета“ објавио је само неколико танких свешчица и схватио да ни на Западу није све идеално. Осим тога, тамо никоме није био занимљив. Тиме Инго Шулц уводи своју омиљену социјалну тему – живот на истоку и западу Њемачке (тиме се бави нпр. у књигама „Adam und Evelyn“, „Simple Storys“). Тек послије при-

јатељеве смрти, приповједач од његове удовице сазнаје стварне чињенице о животу свога „оца“, а читаоцима оставља да одгонетну ако желе да ли је Б. Ц. стварна особа или лик из пишчеве маште. Иначе, Шулц сјајно комбинује стварне чињенице са фикцијом и тако понекад збуњује читаоце који му повјерују да су сви ликови из његових прича „преписани“ из стварности. Инго Шулц никоме не нуди одговоре на ово питање, ништа не сугерише нити вреднује, он напросто исписује људске судбине и отвара мноштво питања на која свако сам себи мора одговорити и то без обзира на то ради ли се о ДДР-у или БДР-у. Сваки политички систем има своја правила, па чак и једнака друштвена уређења у различитим временима или различитим земљама имају своје посебности. Да ли политички систем заиста обликује наш доживљај свијета, нашу хијерархију вриједности, „читање“ умјетности? Б. Ц. је на „сретном западу“ живио можда боље (мјерено вањским критеријима) или удобније (захваљујући другој супрузи лијеч-

18. јун 2022.

А TEMPO

Управо се на то и указује као на проблематику Скотове непопуларности међу својим људима, а можда и шире – нескривени и безмало реакционарни конзервативизам, она поменута „неискреност“. Јамачно није фер судити о писцу равнајући се према политичком ангажману, али барем можемо доспјети до нешто сазнања о томе како особа размишља по начину на који формулише политичке идеје и како се суочава са проблемима у вези сопственог народа. У том случају, његова торијевска политика се ниједанпут ни за длаку није промијенила. Исто се може рећи и за оне силне и предвидљиве јунаке, најчешће гоњене – или задојене – правичношћу властитих принципа на уштрб човјечијих црта попут колебљивости или непостојаности. Занимљиво је, наиме, констатовати да су највећи писци били или политички неконформисти или дозлабога неконзистентни у слијеђењу само једне политичке идеје. Познати есејиста и критичар Вилијем Хазлит је зато казао да „… ако узмете свемир и подијелите га напола, он [Скот] зна све оно што је било; а оно што треба да буде њему не значи ништа. Ум контемплира о древноме свијету, а грози се садашњег непознатог времена. Он је ‘laudator temporis acti’ – ‘пророк прошлог доба’. Стари свијет је пренатрпа-

ници која је добро зарађивала, па он није морао радити), али није више писао. Има ли то везе са политичким уређењем, да ли му је инспирација остала тамо одакле је побјегао? Да ли би било тако и да је остао? Његово опсесивно бављење „њемачким апаратом“ значи да је он у свом животу оно што је Мучин „њемачки апарат“ у галерији – комплицирани музејски експонат, инсталација која, захваљујући једном специјалном хидрауличном систему може локомотиве и трамваје вратити на шине. Б. Ц. као да је тражио помоћ од „апарата“ да се и он сам некако врати на оне шине којим се возио док је био писац. Смрт је дошла баш кад је „био спреман“ да коначно поново пише. Поред приче о младости и старости (млади и стари писац), о истоку и западу (ДДР и БДР), појму пријатељства (опет млади и стари писац), љубави (Б. Ц-јева прва и друга жена те син из првог брака), имамо и причу о начину (способности) гледања умјетности. Б. Ц. је био опчињен Мучином инсталацијом и био је редовни, али један од ријетких посјетилаца Галерије. Он је у том „њемачком апарату“ препознао можда и више од онога што је аутор замислио. Већина је остајала равнодушна, можда зато што нису знали гледати.  oslobođenje.ba

Грешке у романима се своде на устаљено Скотово гледиште о понашању и о томе како мушкарци (обично) реагују, премда он, у начелу, има прилично хендикепирано знање о људској врсти; на један начин, био је ограниченији и од своје савременице Џејн Остин, будући да је она свјесно избјегавала да пише о насиљу или било каквим друштвеним и политичким проблемима онога доба. Упркос очигледној виталности тих прича, ерудицији и искрености, Скотови романи генерално не успијевају да успоставе ни иоле значајне идеје, нити да подстакну најмаргиналније емоције. Унутар романтичног контекста, он је стварао оно што на површини изгледа као реалистичан лик; но када ти ликови морају да пруже отпор, они то чине нереалистично, стварајући извјештачену ситуацију. Чак је и Колриџ препознао Скотову неспособност да сједини природно и натприродно, како је иначе терминисао реалистично и романтично. Већ у реалистичним сценама, исте протагонисте нужно не води било каква унутрашња логика, већ пишчева потреба да испоштује заплет или, једноставно, ауторов апсолутизам: да пошто-пото очува стари ред и заштити имовину. У сучељавању с комплексном садашњицом, он се одмах лаћа прошлости. А кад год би се окренуо прошлости, нема сумње да је доживљавао лично задовољство, али га је зато, са умјетничке стране, то подробно поражавало. 

Инго Шулц

ЛАБУД ИЗ ПЕСАРА

musikwissenschaft.univie.ac.at

на мапа, а нови је досадна, презрива ништица.“ Ту и лежи зец. Налик филозофски спутаном калвинисти, Скотови протагонисти функционишу према предетерминисаном понашању, те једино њихови унутрашњи конфликти посједују какво-такво значење. Скотов протагониста генерално не ствара проблеме и конфликте – већ једино реагује на њих, као што то, данас, ради један Хари Потер.

oslobodjenje.ba

Пријатељ, Џејмс Хог, од кога је црпио старе баладе у покушају да их сачува од заборава, доцније је коментарисао Скотову фасцинацију животом „у феудалном стилу“, али и о „претјераној посвећености титули“. Вјечити торијевац (енглески ројалиста), 1794. године Скот је батинао републиканске студенте у единбуршком позоришту кад су кренули да исмијавају енглеску химну. Титулу барона је завриједио 1820, а 1822. је безмало сам уприличио дочек енглеском краљу и пријатељу Џорџу IV.

ЕМИНА СМАИЛБЕГОВИЋ

анас, када мислимо и говоримо о композиторима из прошлости који, по устаљеној категоризацији хисторије музике спадају под „класичне“, обично на њих пројицирамо натпросјечну интелигенцију и беспријекорну културу. Анализирамо ли нешто опрезније биографије класичних композитора, устврдит ћемо да је у њих уграђен мит, који потпомогнут популарном културом уздиже сваког понаособ на друштвени пиједестал. Моцарт? Чудо од дјетета. Бах? Математички геније. Вагнер? Највећи од интелектуалаца. Бетовен? Најдаље музичке домете човјечанства дугујемо посве глухом човјеку. Чини се да је оно што их вјековима чува од заборава чак и у оним културама које њихово стваралаштво скоро па да и не познају, јесте управо трунка ‘наднаравног’ и ‚необјашњивог’ која је неизоставан дио приповијести о њиховим животима. Водећи се тиме, поставља се питање о композитору којем је овај текст посвећен: шта је са Росинијем? У три ријечи: Најизвођенији свих времена. Сувишно је говорити о сувременој рецепцији Росинијеве опере, коју данас сви, свјесно или несвјесно (пре)познају. Њена је есенција, ако никако другачије, преко рекламних спотова нашла пут у наше домове. Узгред, чини се да када је ријеч о класици, ТВ режисери осим Турског марша, За Елизе, и Болера, уводних тактова Пете симфоније, још једино, дјеломице познају Росинијев опус. Искричавост његове музике и употреба фиксних ритмичких модела, односно њихова репетитивност, заводљиви су и тренутачно плијене пажњу слушатеља/гледатеља. Свакако, оно што интригира није његова затупљеност у медијима и театрима данас, већ статус истинске звијезде који је себи осигурао у раним двадесетим годинама живота. Његов успјех у Европи почетком XIX вијека може се успоредити са успјесима великих америчких поп-звијезда: на једној страни имао је гомилу обожаватеља, на другој опоненте и критичаре, но и једни и други подједнако су му загарантовали популарност без премца. Поуздано се може рећи да такву славу није стекао нити један његов претходник, али ни сљедбеник. Рођен у Пезару 1792. године, Ђоакино Росини представља спонтан и инстинктиван „мост“ између традиције наполитанске школе (Паизјело, Чимароза) и прве романтичарске генерације композитора (Доницети, Белини, касније Верди). Његов опус настајао је, дакле, у раздобљу транзиције (1810-1824), оном које хисторичари радије називају дугим XVIII вијеком. Његова дебитантска опера La cambiale del matrimonio изведена је у Венецији, у театру San Moisè 1810. Ова опера припада оперском жанру фарса, ријеч је о краткој опери у један или два

Росини у Бечу

1822.

У НЕОБИЧНО КРАТКОЈ КАРИЈЕРИ, ОВАЈ КОМПОЗИТОР ИСПИСАО ЈЕ ИСТОРИЈУ ОПЕРСКОГ ЖАНРА. „ТИТАН МОЋИ И СМЈЕЛОСТИ“, „НАПОЛЕОН МУЗИЧКЕ ЕРЕ“, „ТАЛИЈАНСКИ МОЗАРТ“, САМО СУ НЕКЕ ОД ТИТУЛА КОЈЕ МУ СЕ ПРИПИСУЈУ. СА ПРАВОМ, ЈЕР ЈЕ СА РЕПЕРТОАРА ЕВРОПСКИХ ТЕАТАРА ПОЧЕТКОМ XIX СТОЉЕЋА ЊЕГОВО ИМЕ ПОТИСНУЛО СВА ОСТАЛА. МОЖДА, ИПАК, ТИТУЛА „ЛАБУД ИЗ ПЕСАРА“ НАЈБОЉЕ ОСЛИКАВА РОСИНИЈЕВО КЛАСИЧНО ЗАЛЕЂЕ, КОЈЕ ЈЕ У ЊЕГОВОЈ МУЗИЦИ ДО КРАЈА ОПИПЉИВО чина, која је због комичног карактера управо тих година, у граду на води доживјела велики успјех. Са фарсом La cambiale del matrimonio се на пољу Belcanta отворио Росинијев опус који ће бројати чак тридесет и девет дјела. Парадигматична поставка опера које ће услиједити (La gazza ladra, L’italiana in Algeri, Semiramide, Il barbiere di Siviglia, Tancredi) допринијела је реформи овог жанра, а Ђузепе Карпани (1752-1825) писац и либретиста, увидио је на почетку његове каријере да је управо „млади Росини нада у пустом театарском крајолику Италије, након смрти посљедње генерације наполитанских опериста“. У непуних двадесет година, колико је трајала његова оперистичка каријера (1810-1829), бројни интелектуалци, новине, гласила, талијански и страни критичари дефинисали су Росинијеву музику као прави културни феномен, у стању поставити темеље за ‘нову музику будућности’. Основне одлике те музике били би фиксни композицијски облици, репетитивне ритмичке форме, учестала употреба каденци и модулација, као и максимална употреба свих оркестарских потенцијала (поготово динамичких). Побројана техничка средства омогућила су Росинију да своју природну склоност за оперу усаврши, исписујући чак неколико стотина страница за само једну седмицу. О размјерима његовог успјеха у Европи много дознајемо из биографије коју је за његова живота написао Стендал (1783-1842). У предговору књиге La vita di Rossini најважније име француског романа XIX стољећа, пише: „Тешко је написати причу о човјеку који је још увијек жив... Завидим му више него икоме другом, више него оном тко је освојио прву новчану награду на лутрији.... За разлику од осталих, он је добио непролазно име, гениј и, изнад свега, срећу.“

Нарочито цијењен и вољен у Италији и Француској, гдје ће се преселити, те 1824. постати директор Théâtre de la comédie italienne, Росини ће своју оперистичку каријеру закључити врло рано. Након опере Guglielmo Tell, озбиљног карактера и обилате романтичарским елементима, (1829, Париз), заувијек ће се повући са сцене и у наредних тридесет и девет година написати тек неколико композиција сакралног карактера. Од тада, па до данас, музиколози расправљају о разлозима његовог пријевременог повлачења. По некима, разлог треба тражити у револуцији 1830., која је поткопала договоре које је Росини већ склопио с париским театрима. По другима, подријетло овог неочекиваног избора била је неспојивост Росинија и надолазеће, све јасније дефинисане романтичарске естетике: заправо, егзалтацији покретачке снаге осјећаја и поистовјећивање с ликовима из опере, он се и даље, по класичарском принципу, супротстављао рационалном „одвојеношћу“ од ликова. Постоји и теорија по којој се Росини повукао, јер му је успјех из младости био довољан да живот проживи далеко од јавности, остајући притом, референтна тачка за младе оперске композиторе. Како било, у необично краткој каријери, овај композитор исписао је хисторију оперског жанра. „Титан моћи и смјелости“, „Наполеон музичке ере“, „Талијански Мозарт“, само су неке од титула које му се приписују. Са правом, јер је са репертоара европских театара почетком XIX стољећа његово име потиснуло сва остала. Можда, ипак, титула „Лабуд из Песара“ најбоље осликава Росинијево класично залеђе, које је у његовој музици до краја опипљиво. Стари Римљани су тако називали само своје највеће пјеснике и музичаре (Лабуд од Веноса – Хорације).

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Напокон, Лабуду је, за разлику од осталих птица, довољно да се само једном за живота огласи. 

Капители са манастира Црнојевића уграђени у колонаду на другом спрату Цетињског манастира

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ОД РАНОГ ХРИШЋАНСТВА ДО ДОМИНАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВЉА ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Римска сполија

Градња на постојећим темељима Православни духовни центри често су Подизани на наслијеђеним култним мјестима, које народно Предање ставља у „старо доба“. за један број манастира ова мутна казивања су се научно и Потврдила. констатовано је да се на локацији цркве усПења богородице манастира Подластве налазила ранохришћанска базилика из 6. вијека, а на мјесту св. Петра у бијелом Пољу ранороманска црква, највјероватније из 9. вијека

вило је свјесно заобиђено. Испоштовано је само у дискрецији спољашње архитектуре, док је храм у димензијама и унутрашњој декорацији био достојан новог центра Пећке патријаршије, о чему је размишљао његов оснивач, патријарх Саватије Соколовић. Манастири су имали и значајну функцију управних центара, гдје су столовали епископи и митрополити. Св. Петар у Бијелом Пољу био је сједиште Хумске епископије, која је из Стона пренеЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

снивачи средњовјековних манастира били су, зависно од времена настанка, кнежеви, велики жупани, краљеви и обласни господари – Св. Петар у Бијелом Пољу, Ђурђеви ступови код Берана, Морача, Бешка, Ком, Дуљево, Режевићи, Прасквица. Намјена им је била, између осталог, да буду “гробне цркве’’, маузолеји својим ктиторима. Да је традиција гробних храмова брижно његована, свједочи један докуменат из 1444. године, у којем Којчин Црнојевић моли млетачке власти у Скадру и Котору да се поврате сва одузета добра манастирима и црквама у Зетском језеру, чији су оснивачи били његови стари и друга зетска господа и у којим се сви они сахрањују. Ктиторе друге групе манастира, подигнутих или обновљених послије васпостављања Пећке патријаршије, 1557. године, чинили су патријарси, игумани, монаси, заједно са локалном властелом и околним хришћанима – Морача, Дубочица, Пива, Тројица Пљеваљска, неки од паштровских манастира, Савина. Оснивачи треће, најмлађе, групе манастира су локални светитељи и монашки подвижници. Св. Василије Острошки и св. Стефан Пиперски живјели су у 17. вијеку и били савременици. Ктитори су манастира који су им посвећени и одакле се ширио њихов култ. Распрострањеност поштовања св. Петра Цетињског, условила је да се Цетињски манастир, посвећен Рођењу Богородице, често назива само његовим именом. Мошти св. Василија Острошког, св. Стефана Пиперског и св. Петра Цетињског почивају у ћивотима у њиховим манастирима, који су постали значајна ходочасничка мјеста православних (и не само православних!) вјерника. Њима се придружио Ждребаоник, гдје је, послије многих лутања, похрањен ћивот св. Арсенија Сремца. Познато је да на територијама под турском доминацијом није било дозвољено подизање нових храмова, једино је одобравано обнављање оних који су постојали у вријеме султана Мехмеда Освајача, тј. до средине 15. вијека. Православни хришћани су ову погодност максимално искоришћавали. Често су цркве укопавали у терен, тако да им је ентеријер био знатно пространији од спољашности, као у случајевима Подмалинског, Дубочице, Св. Тројице Пљеваљске, Никољца, Св. арханђела Михаила на Тари, Брезојевице. Трудили су се да једноставност екстеријера не привлачи пажњу посматрача. Унутрашњост храма била је оаза њихове слободе. Фрескопишу се зидови и сводови, постављају се раскошни дуборезни и позлаћени иконостаси, поручује се интарзирани црквени мобилијар. У случају Пиве, ово турско пра-

18. јун 2022.

Фрагмент олтарске преграде Св.Петар у Бијелом Пољу

шена у Лимску долину. Ђурђеви ступови код Берана били су центар Будимљанске епископије, затим митрополије, док се катедра Зетске митрополије премјештала од Св. арханђела Михаила на Превлаци, преко Пречисте Крајинске, Врањине, Кома, до Цетињског манастира. Православни духовни центри често су подизани на наслијеђеним култним мјестима, које народно предање ставља у “старо доба“. За један број манастира ова мутна казивања су се научно и потврдила. Констатовано је да се на локацији цркве Успења Богородице манастира Подластве налазила ранохришћанска базилика из 6. вијека, а на мјесту Св. Петра у Бијелом Пољу ранороманска црква, највјероватније из 9. вијека. У Ђурђеве ступове код Берана и Тројицу Пљеваљску уграђене су римске сполије. Да ли су донешене са оближњих локалитета, Лужац и Комини, или су се већ налазиле на манастирским локацијама − остаје отворено питање. За градњу Пиве употријебљени су монолити стећака, који потичу из неке непознате некрополе. Мања црква Св. Николе у Војнићима својим архитектонским карактеристикама упућује на доба прероманике. Патронална црква Градишта

Вјекови црногорске историје Културно-историјско и духовно насљеђе сачувано у православним манастирима Црне Горе обухвата скоро девет вјекова њене историје и просторно покрива све области, од приморја до крајњег сјевера. У архитектури, сликарству, примијењеној умјетности, преписивачкој и штампарској дјелатности која се у њима одвијала, остварени су значајни домети који на достојан начин стављају Црну Гору у културни контекст Југоисточне Европе. У књизи „Православни манастири у Црној Гори“ сабране су најважније информације о 50 православних манастира, које ћемо, највећим дијелом, представити јавности Црне Горе.

подигнута је над темељима старијег црквеног здања. Одређени историјски слојеви, сачувани у народном памћењу, угледали су свјетло дана послије земљотреса из 1979. године – средњовјековне фреске у Дуљеву, Прасквици, Подластви..., итд. С друге стране, бројне преправке, доградње и измјене на манастирима су чврсти докази њихове вјековне егзистенције, тако да су старији културни слојеви често остајали у ткиву млађих, или су заувијек нестали. Постоје индиције да одређени манастири потичу из средњег вијека,

Манастир Св. Тројица

иако су материјални трагови из тог периода скромни, или сачувани само у конструктивним и декоративним детаљима (преломљени готички сводови, обрада отвора, конзоле, камени црквени мобилијар), што сусријећемо на Подострогу, паштровским манастирима, Доњим Брчелима, Мајсторовини, Довољи, итд. Посебно је занимљиво појављивање подземних капела-крипти, типичних за период прероманике и романике. Мала Успењска црква Подострога, највјероватније је била крипта старог несталог надземног храма, док је Св. Никола у Доњим Брчелима крипту посједовао у међуфази, између првобитне грађевине Јелене Балшић и данашње цркве. У областима под турском доминацијом монаси су подизaли подземне црквице, у склопу конака, гдје су, у критичним моментима, неометано могли да обављају свакодневне богослужбене обреде. У комплексу Тројице Пљеваљске налази се подземна црквица, посвећена арх. Михаилу. О древности духовних центара говоре такође и легенде о њиховом волшебном преношењу на нове локације. Тако се за Дубочицу каже да је “прешла’’ са Окруна у долину Ћехотине. Жупа Никшићка је чак три пута мијењала обале рјечице Грачанице, да би се коначно нашла на данашњем мјесту. Понекад су манастири насљеђивали локације првобитних властелинских дворова, као нови Цетињски манастир, саграђен на остацима двора Црнојевића. Постоји могућност да се исто десило и са Стањевићима. Један историјски извор биљежи да је Стефан Црнојевић морао да поруши утврђење Ђурђевац, код Стањевића, “које се налазило близу његовог двора“. Манастир је, дакле, највјероватније, поновио погодан положај бивше Стефанове резиденције. Преображењски манастир на Ловћену, задужбина владика Саве и Василија Петровића, касније настрадао у неком пожару, такође је настављао традицију Црнојевића. Познато је да је Иван Црнојевић имао љетњиковац на Ловћену. Од свега је остао само топоним Иванова корита и обновљена црква Преображења. Неке архитектонске особености манастира Петровића јављају се као директна реминисценција на здања Црнојевића.  Из књиге „Православни манастири у Црној Гори“, аутора Татјане Пејовић и Александра Чиликова.