Dnevni list Pobjeda 16.06.2022. by Pobjeda

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

Božović: Kao da me raketa pogodila, udar me samo pokosio Polomljena desna ruka, hematomi i ogrebotine po čelu od posljedica pada, po koljenima, rana na nozi, najvjerovatnije od udara patrone suzavca, povrijeđen bubreg, a najveće rane su u duši šezdeset sedmogodišnje Nikšićanke Ranke Božović, psihološkinje, zbog ovakvog epiloga, za nju najvećeg crnogorskog praznika – 13. jula – Dana državnosti u njenom Nikšiću. -Ono je bilo nešto strašno. Samo pet minuta prije toga bili smo tako lijepo raspoloženi, dobronamjerni, prijateljski. I na taj lijepi dan, na veliki praznik naše države da se dozvoli ovo, kao ratno stanje… - ogorčena je Božović STR. 4.

ANALIZA DEŠAVANJA U NIKŠIĆU: Da li je postojala koordinacija pojedinih policijskih starješina i paravjerske, rusko-srpske organizacije

Ko je dao nalog policiji da srpske ekstremiste propušti do Trga slobode Sa policijom su organizatori precizno dogovorili mjere zaštite: da se zatvaraju svi prilazi Trgu slobode na počecima ulica koje završavaju prema trgu i Ulici Njegoševoj, što je značilo da - ako grupa srpskih ekstremista ima namjeru da provocira - ne može prići Trgu slobode u perimetru od najmanje 100 metara! Kako onda Uprava policije, načelnik nikšićkog Centra bezbjednosti Peković i komandir specijalaca Gorović mogu da tvrde da je ,,policija profesionalno obavila posao obezbjeđenja“? STR. 2. i 3.

PALA JOŠ JEDNA ODLUKA BIVŠEG MINISTARSTVA PROSVJETE: Osnovni sud donio prvostepenu presudu u korist direktora Srednje stručne škole u Pljevljima Miljana Mitrovića

Rješenje Bratić nezakonito i nepravilno

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

S. VASILJEVIĆ

Potresna svjedočenja dvije Nikšićanke, žrtve teških incidenata u Nikšiću, koje je dozvolila crnogorska policija svojim (ne)činjenjem, jedna od njih je i teško povrijeđena

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

STR. 8. i 9.

Juče otkriveno novih 527 slučajeva infekcije koronom

U četvrtak puštena u saobraćaj dionica od Smokovca do Mateševa

Broj zaraženih raste, Ministarstvo ne pooštrava mjere, IJZ ćuti

U prva 24 sata auto-putem prošlo 18 hiljada vozila

STR. 7.

Broj ukupno otkrivenih slučajeva infekcije korona virusom u posljednje dvije sedmice, sa najnovijih 527 inficiranih tokom četvrtka, narastao je na 5.424 i po ovom parametru predstavlja rast od oko 150 odsto u odnosu na prethodni 14-dnevni period, odnosno preko 500 procenata u odnosu na četiri sedmice ranije, kada je 17. juna iznosio 894 novooboljela na 14 dana STR. 8. i 9.

S. VASILJEVIĆ

NE! RATU U UKRAJINI

Na suđenju Budimiru i Marini Krstović, optuženima za šverc 1.206 kilograma kokaina, vještak utvrdio da je otvorena rezervna plomba

Odbrana: Neko je „čačkao“ po dokazima

STR. 10. i 11.

U fokusu

Subota, 16. jul 2022.

ANALIZA DEŠAVANJA U NIKŠIĆU: Da li je postojala koordinacija pojedinih policijskih starješi

Izjava Gorovića, očito starješine koji je komandovao policijskom akcijom u Nikšiću, nije samo odbacivanje lične odgovornosti, već i svjesni nastavak spinovanja kojeg je počela Uprava policije, samo nekoliko sati nakon teških incidenata u kojima su bili ugroženi životi desetina građanki i građana, đece - čak i beba. Saopštenjem Uprave policije od 13. jula dešavanja u Nikšiću su predstavljena kao sukob dvije ekstremističke grupe, u kojem vrhovništvo UP tvrdi da je policija ,,profesionalno razdvajala učesnike dva skupa“. Ove plasirane teze Uprave policije i v.d. pomoćnika direktora Gorovića, u saglasju su i sa stavovima predsjednika Vlade Dritana Abazovića, a svoj medijski izraz su našli u skandaloznim prilozima Javnog servisa i medija koncerna Vijesti te noći. Riječ je o propagandnom konstruktu, plasiranoj lažnoj realnosti: da je građanska Crna Gora ugrožena, prevashodno od narastajućeg crnogorskog nacionalizma. Više postupaka dijela nikšićke policije i Interventne jedinice za Dan državnosti, pokazuju da policija nije postupala profesionalno obezbjeđujući skup. Naprotiv, činjenice, brojni snimci sa dešavanja ukazuju da je policija bila zloupotrijebljena kao neka vrsta logističke podrške srpsko-ruskim ekstremistima iz paravjerskih organizacija ,,Tvrdoš- Stupovi“ da insceniraju incidente u centru Nikšića. Ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić je, dan nakon mučnih dešavanja – iako je govorio ,,o sukobu dvije grupe ideoloških neistomišljenika“, potencirao da je ,,slavlje u Nikšiću bilo na adekva-

Ko je dao nalog polici ekstremiste propušti Sa policijom su organizatori precizno dogovorili mjere zaštite: da se zatvaraju svi prilazi Trgu slobode na počecima ulica koje završavaju prema Trgu i Ulici Njegoševoj, što je značilo da – ako grupa srpskoruskih ekstremista želi da provocira – ne može prići Trgu slobode u perimetru od najmanje 100 metara. Kako onda Uprava policije, načelnik nikšićkog Centra bezbjednosti Peković i komandir specijalaca Gorović mogu da tvrde da je ,,policija profesionalno obavila posao obezbjeđenja“?!

D.MIHAJLOVIĆ.

NIKŠIĆ/PODGORICA – Vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave policije (UP) Dragan Gorović svjesno je obmanuo crnogorsku javnost kada je, dan nakon mučnog incidenta koji je izazvala grupa srpskih ekstremista u Nikšiću na Dan državnosti 13. jula, ustvrdio da se ,,nije desio nikakav propust policije“, te da je ,,policijsko obezbjeđenje prostora bilo organizovano na odgovarajući način“.

tan način - sve do pojave grupe provokatora“. Ali, ko je ,,grupi provokatora“ omogućio da djeluju?

(NE)OBEZBJEĐIVANJE LOKACIJE

Svjedočenje Nebojše Mrvaljevića, jednog od organizatora velikog skupa na Trgu slobode, ukazuje da je policija bila do detalja obaviještena o trajanju, pretpostavljenoj brojnosti, te antifašističkom i miroljubivom karakteru okupljanja. U autorskom tekstu na Portalu Analitika, Mrvaljević ističe da je Forum slobodnih građana „Luča“ podnio još 26. maja CB Nikšić zahtjev za organizaciju skupa, a paralelno je obaviješten ministar unutrašnjih poslova Adžić i direktor Uprave policije Zoran Brđanin. Očekivano, ljudi iz ,,Luče“ imali su opstrukciju od nikšićkog gradonačelnika Marka ,,Šubare“ Kovačevića koji se svim silama trudio da za praznik koji sam ne slavi, organizuje nešto baš na Trgu slobode, baš za 13. jul. Nije uspio ni sa ,,Petrovdanskim bazarom“, kasnije ni sa organizacijom koncerta Sergeja Ćetkovića. Da bi napakostio antifašistima, izdejstvovao je da im se ne dozvoli upotreba svečane bine?! Kada je postalo jasno da će se Dan državnosti obilježiti okupljanjem velikog broja građanki i građana,

PROVOKATORI U AKCIJI: Manastirska ulica kao poligon za srpsko ruske ekstremiste

počeli su razgovori sa nikšićkom policijom, prvo sa komandirom stanice policije Goranom Đurđevcem, potom i sa načelnikom CB Nikšić Dragoljubom Pekovićem. Možda je slučajnost, ali odmah

Hronologija zastiđa suzavac pravac kretanja srpskih ekstremista

nakon dogovora sa policijom najavljeno je da će se, sat kasnije nakon patriotskog skupa, oko 19 sati organizovati auto-kolone sa trobojkama i srpskim obilježjima na Dan crnogorskog ustanka. Potom je procijenjeno, svjedoči

Mrvaljević, ,,da je rizičan momenat kada se građani budu razilazili poslije javnog okupljanja zbog mogućeg susreta sa učesnicima kolone sa trobojkama“. Zato su precizno dogovorene mjere obezbjeđenja: da se zatva-

raju svi prilazi Trgu slobode na počecima ulica koje završavaju prema trgu i Njegoševoj, što znači da - ako grupa srpskih ekstremista ima namjeru da provocira - ne može prići Trgu u perimetru od najmanje 100 metara!

19:20 - Srpski ekstremisti, njih sedamdesetak, noseći trobojke, u majicama sa natpisom ,,ne damo svetinje“ uokvirenim znakom ,,4 S“, kao po komandi su krenuli ka Manastirskoj ulici, pjevajući šovinističku pjesmu ,,...leleču Turci kukaju bule...“ 19:25 - Na raskrsnici su naišli na kordon od desetak policajaca ,,oklopnika“ koji su se mirno, očito po dogovoru - sklonili u stranu. Na snimcima se vidi i saobraćajni policajac kako zaustavlja kola da bi ekstremisti mogli nesmetano da prođu u ulicu. 19:30 – Kolona stiže do oboda Trga slobode. Tu ih zaustavlja drugi, veći, kordon specijalaca, otprilike njih dvadeset. Intenziviraju se provokacije, nastavljaju sa pjevanjem skaradnih, šovinističkih pjesama, upućuju salve psovki prema manjem broju ljudi koji šetaju trgom, mnogi noseći crnogorske državne zastave. Ponovo se skandira ,,Srbija – Rusija, ,,Srbija

– Kosovo“ i ,,ustaše, ustaše“. Većina građanki i građana koja je bila na skupu povodom 13. jula je tada u Njegoševoj ulici, sjedi se u kafićima uz pjevanje crnogorskih pjesama, šeta se korzoom... 19:35 – Jedna veća grupa momaka iz Njegoševe, kada je čula što se dešava na trgu, žurno je krenula u susret srpskoj grupi; počinje verbalno prepucavanje, kreću obostrane uvrede. Iz Manastirske ulice je hitnuto nekoliko flaša piva na ljude sa trga, ubrzo je uzvraćeno i žešće, uz povike: ,,Što ste na nas digli hajku, četničku vam jebem majku...“ 19:45 – Policija teško obuzdava masu sa dvije strane, ali polako potiskuju srpske ekstremiste, koji se mirno povlače, kao da su obavili predviđeni zadatak. Djelovalo je da će sve proteći bez većih nemira, ali je tada počelo koškanje crnogorskih građana sa policijom koja i njih pokušava da brutalno potisne.

19:49 – Dok traje sporadično koškanje, začuo se glas, očito komandira: ,,Bacaj hemiju!“ U razmaku od nekoliko desetina sekundi ispaljeno je osam, devet patrona suzavca, trg se začas prekrio dimom. Sve je to izazvalo veliku konfuziju, ljudi su bježali od suzavca ka Njegoševoj. 20:05 - Policija se ne zaustavlja, kordon se pozicionirao na početku Njegoševe: ispaljeno je još patrona suzavca u pravcu kafića, nastao je pravi stampedo a težak dim je sporo padao po ulici. Tri djevojčice, reklo bi se tek stasale za osnovnu školu, plačući i vrišteći prolaze u trku pored novinarske ekipe Pobjede; jedan stariji čovjek u suzama maše štapom, psuje policiju i viče: ,,Crnogorci napadate Crnogorce, sram vas bilo“. 20:15 – Ljudi su ogorčeni, poletjelo je nekoliko pivskih flaša prema policajcima. Kreće nova salva suzavca, Njegoševa ulica se ispraznila, ljudi su utočište

U fokusu

Subota, 16. jul 2022.

ina i paravjerske, rusko-srpske organizacije

iji da srpske i do Trga slobode Uprava policije: Rasvijetljeni događaji po prijavama novinara Baranin E. L. (27) uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično djelo prinuda u pokušaju na štetu novinara RTCG Darka Bulatovića, jer mu je iz ruku pokušao uzeti mobilni telefon kojim je snimao dešavanja u Nikšiću. Na mobilnom telefonu imao je vidno istaknuto obilježje „PRESS“. – Od njega su prikupljena obavještenja na zapisnik i o svemu je upoznat tužilac po čijem nalogu je E. L. lišen slobode zbog sumnje da je izvršio krivično djelo prinuda u pokušaju – navodi se u saopštenju. Meta napada bio je i snimatelj Televizije Nikšić Zoran Ivanović kojeg je vrijeđao S. A. Policija je saslušala S. A. a tužilac će se izjasniti o kvalifikaciji djela. I novinar Pobjede Duško Mihailović doživio je neprijatnost i pokušaj onemogućavanja obavljanja radnog zadatka od ekstremista koji su kroz Manastirsku ulicu pokušali da dođu u kontakt sa građanima

– Svi smo bili iznenađeni kada se na ulasku u Trg slobode iz pravca Manastirske ulice pojavila grupa građana – provokatora sa trobojkama – kaže Mrvaljević. Kako onda Uprava policije, načelnik nikšićkog Centra bezbjednosti Peković i komandir specijalaca Gorović mogu da tvrde da je ,,policija profesionalno obavila posao obezbjeđenja“?

koji su neposredno prije toga proslavili Dan državnosti. – Dok sam preko trga prilazio kordonu policije koji se nalazio na ulazu u Manastirsku ulicu, koji je onemogućavao pripadnicima organizacija Tvrdoš-Stupovi i Zavjetnici da prodru na trg, primijetio sam da su policajci, bez očiglednog povoda, isprskali biber-sprejom dvojicu muškaraca sa crnogorskim obilježjima – rekao je Mihailović. On je, kako kaže, sa novinarskom legitimacijom, sa istaknutim obilježjem „PRESS“, u jednoj ruci mobilnim telefonom snimio opisani događaj, a policija ga je vidjevši legitimaciju propuštila prema kordonu. – Kada sam prišao grupi koja je neposredno ispred kordona vodila neku vrstu pregovora sa policijom tražeći od njih da ih propušte na trg, pitao sam ih kojoj organizaciji pripadaju, jer su nosili uniformne majice sa srpskim obilježjima – priča Mihailović.

Prema njegovim riječima, dobio je odgovor: „Mi smo Srbi, iz Nikšića. Ko si ti i odakle si“? Nakon što je kazao da je novinar Pobjede, uslijedile su psovke i prijetnje. – Situaciju je smirio, a vjerovatno i spriječio mogući fizički kontakt, načelnik Centra bezbjednosti Nikšić Dragoljub Peković koji je tu bio sve vrijeme. O incidentu sam u formi novinarskog izvještaja izvijestio kolege sa Portala Pobjede, ali nijesam podnosio prijavu računajući da će, s obzirom na prisustvo načelnika, policija postupiti po službenoj dužnosti ukoliko nađe da postoje elementi nekog prekršajnog ili krivičnog djela u ponašanju pripadnika pomenutih grupa – kazao je Mihailović. Dan nakon dešavanja u Nikšiću, Ministarstvo kulture i medija osudilo je napade na novinara Pobjede i kamermana RTV Nikšić i pozvalo na hitnu reakciju istražnih i pravosudnih organa.

Očito je: svjesno žele da sakriju istinu i da sebe amnestiraju od odgovornosti ,,pričom o dva skupa“. Jer, policijska storija nema mnogo dodira sa realnošću. Slobodarski skup na Trgu slobode bio je završen pola sata ranije nego što su se okupili pripadnici bratstva ,,Tvrdoš Stupovi“ i drugih srpskih organizacija na Trgu Šaka Petrovića.

Auto-litije sa trobojkama, nekih jedva dvadesetak automobila, su – kao neka vrsta četničkog kontramitinga – počele oko 19 sati i trajale su petnaestak minuta. Samo je napravljen jedan ,,đir“ na kružnom toku u blizini Autobuske stanice, da bi se potom, grupa od njih pedesetak, okupila na platou ispred Saborne crkve Sv. Vasilija Ostroškog, gdje se ,,tradicionalno“ i okupljaju. Potom su, po nečijoj komandi, krenuli u pravcu Manastirske ulice, uz pjesme Nikoli Kalabiću i Draži Mihailoviću, povike ,,Srbija-Kosovo“, skandiranje ,,Srbija-Rusija“... Tada se desio ključni detalj koji je vodio ka incidentu. Brojni snimci to nedvosmisleno dokazuju: kordon od desetak ,,oklopljenih“ policajaca složno se sklonio u stranu

i propuštio grupu dalje da krenu ka Trgu slobode. Koju desetinu metara kasnije, dočekao ih je, na obodu Trga, novi policijski kordon, a grupa ekstremista se mirno zaustavila. Počela je da uzvikuje parole, nastavila sa skandiranjem Srbiji, Kosovu, Rusiji. Ali i nastavila, pred očima policajaca, da pjeva šovinističke pjesme, poput one ,,...Leleču Turci, kukaju bule...“ Potom su, opet po nečijoj komandi, nastavili sa drugom vrstom provokacija i skandiranjem ,,ustaše, ustaše“, ,,jebi komite“... Sve to isprovociralo je građane na Trgu i iz okolnih lokala i puni revolta, „izašli su na crtu“ provokatorima. Odgovor je, očekivano, bio žestok i nastao je metež, dok je policija bila pod pritiskom obje strane. Koji minut prije nego što je izdata

naišli u sporednim ulicama. U svakoj je raspoređena ekipa policajaca, ali bez gas maski i dodatne opreme... 20:30 - ,,Vjerujte, i meni se srce cijepa. Neko je sa vrha tako odlučio“ - kazao je, nakon prvog talasa suzavca i meteža koji je nastao, komandir jednog policijskog voda, reklo bi se pedesetogodišnjak, koji je sa kolegama bio zadužen da u Ulici Lazara Sočice bude neka vrsta zaštite. U neposrednoj blizini tri žene povraćaju od količine suzavca; na drugoj strani ulice dva momka se vraćaju prema Njegoševoj ulici. ,,Valjda su ispalili šta su imali, vraćam se“, kaže jedan od njih, u crnoj majici sa crvenim grbom na grudima. 20:45 – U Njegoševoj se polako narod okuplja, svud okolo po ulici, na podovima bašta kafića srča od polomljenih čaša, flaša, šoljica za kafu... Tenzije ne padaju, ljudi su ogorčeni, ne kriju bijes, svako malo neko

pokušava da dopre do kordona, da pita zašto su tako reagovali, ko im je naredio. Počinju da se svađaju i sa onima koji ih sprečavaju da ,,popričaju“ sa policajcima. Odjednom se čuje pucanj, jedna patrona suzavca, pa druga... S kraja kordona policajac ispaljuje i treću patronu, gađa nisko u predjelu noga, patrona se zabija u pod bašte kafića ,,Metropolis“... Ponovo metež i ponovo se ljudi guše u dimu suzavca... 21:15 – Iako u stroju stoje na granici Njegoševe i Trga slobode, nekako je prestalo komešanje policajaca, kao da je neko komandovao da se stane sa akcijom zasipanja suzavca. Ispred kordona, novinarka Gradske televizije se sprema za uključenje u program, kamerman podešava objektiv. Nestvarna slika: mlada novinarka ispred momaka sa kacigama, obučenih u pancire, koji drže štitove ispred sebe. Nekoliko metara iza spomenik Ljubu

Čupiću, heroju, na čijem su se primjeru generacije odgajale i nadahnjivale. I sada, kao da se i u bronzi gorko smiješi dok gleda policajce s leđa... 21:20 – Ispred policajaca Cetinjanin u invalidskim kolicima pita: ,,Ko ste vi, jeste li Crnogorci, što ste?“ Dobija tiho od jednog policajca potvrdan odgovor. ,,Eh, ako ste vi Crnogorci, kako se onda zovu neprijatelji koji ovo čine nama Crnogorcima“. Nema odgovora. 21:25 – Odjednom, pokret jedinice, ,,oklopnjacima“ je neko naredio povlačenje u policijske marice. Propade sjajan kadar za kolege iz Gradske TV, ali trg je opet slobodan. Ljudi ponovo mogu da šetaju, iako se i dalje osjeća, u tragovima, suzavac. 22:30 – Sa vrha zgrade u neposrednoj blizini Trga slobode ispaljuje se vatromet. Traje sve to dva-tri minuta. To je bila čestitka gradonačelnika Nikšića sugrađanima i gostima, dok su još pekle oči i grlo od suzavca.

NAMJEŠTALJKA

komanda za upotrebu suzavca, grupa srpskih ekstremista krenula je u povlačenje - nakon razgovora sa komandirom stanice milicije Drobcem, što je sve zabilježeno na snimcima. Kao i komanda: ,,Ajmo sad, nazad...“, koju je ovjekovječio jedan od ,,tvrdošana“ na svom fejsbuk i tviter nalogu. Na drugoj strani krenulo je komešanje, koje se pretvorilo u haos nakon desetina patrona suzavca koje je ispalila policija, što je izazvalo žestoku reakciju više grupa muškaraca koji su kao glavnog krivca detektovali – crnogorsku policiju koja je dopuštila provokaciju srpskih ekstremista. Letjele su i flaše i komadi drveta i pokoji kamen koji se mogao naći, pa je jedan talas suzavca mijenjao drugi, po Trgu slobode, ali i Njegoševoj ulici đe je većina građanki i građana mirno sjedjela za kafanskim stolom ili šetala glavnom ulicom, do kružnog toka. Dan državnosti se mnogima pretvorio u noćnu moru. Tri dana nakon poražavajućih dešavanja u Nikšiću, vrh Uprave

Počast herojima u gradu heroju

Više hiljada građanki i građana iz čitave Crne Gore okupili su se 13. jula u Nikšiću da proslave najveći praznik svoje zemlje – Dan državnosti i dan kada je Crna Gora, prva u porobljenoj Evropi, ustala protiv fašističke „čizme“. Sa građanskog skupa na Cetinju, na Dan nezavisnosti 21. maja, poručeno je „Vidimo se u Nikšiću na Dan državnosti – 13. jula“. I bilo je tako, iako je proruska i srpska vlast u gradu pod Trebjesom na sve načine pokušala da onemogući proslavu. Antifašistička Crna Gora, svih nacija i vjera, 13. jula okupila se u Nikšiću sa jasnom porukom da antifašizam nema alternativu. Nažalost, pošto je manifestacija okončana, a okupljeni slavlje nastavili u nikšićkim kafanama i kafićima, grupa kleronacionalista, uz nedvosmislenu podršku policije koja im je omogućila da dođu do Trga slobode, gdje su građanke i građani još slavili, mnogi od njih bili i na samom trgu, pokušala je da zasjeni ovaj svečani dan. Suštinski, nijesu izbrisali poruke mira i ljubavi, suživota i tolerancije koje su čitavog tog dana iz Nikšića upućivane ostatku K. K. domovine.

policije i dalje pokušava da se drži priče o ,,profesionalizmu policijskog postupanja“, iako ih iz dana u dan demantuju brojne činjenice. Penzionisani admiral Dragan Samardžić, nakon događaja 13. jula, konstatovao je da je sve što se dešavalo ,,još jedan dokaz da je naš bezbjednosno-obavještajni sistem truo i da trebaju hitne promjene“.

POTRAGA ZA ISTINOM

– Na osnovu obavještajnih informacija, koje ste morali imati, preventivnim djelovanjem se sve moglo spriječiti. A vi ste, gospodo, iz prevencije u Nikšiću zaslužili – nulu! Čim ste planirali upotrebu hemijskih sredstava znači da ste vjerovali u mogućnost nereda. Pa što učiniste da ih spriječite – upitao je Samardžić. Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore upozorava da je neophodno da se utvrdi ko je radio obavještajno-bezbjednosnu procjenu događaja, ko je sačinio plan djelovanja Uprave policije i da li je taj plan ,,odgovorio“ dešavanjima na terenu? Pritisnut zahtjevom cjelokupne crnogorske javnosti za odgovorima o događajima u Nikšiću, mi-

DPS će tražiti kontrolno saslušanje Brđanina i Adžića Klub poslanika DPS-a djelovaće u parlamentu proaktivno kako bi se rasvijetlile sve okolnosti događaja na proslavi Dana državnosti u Nikšiću prije dva dana, saopštio je na vanrednoj konferenciji za novinare portparol ove partije Miloš Nikolić. DPS će tražiti kontrolno saslušanje direktora Uprave policije Zorana Brđanina i ministra unutrašnjih poslova Filipa Adžića i insistirati na utvrđivanju odgovornosti za sve propuste. Događaji u Nikšiću na Dan državnosti, saopštio je juče potpredsjednik DPS-a Jevto Eraković, pokazali su spregu djelova države i paravjerskih, militantnih grupa. – Upozoravamo i domaću i međunarodnu javnost da je prijetnja po Crnu Goru i region realna. Realna, jer su te grupe izdašno finansirane, spremne da izazovu nestabilnosti u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini – istakao je Eraković. Upozorio je da Crna Gora ima problem samo sa jednim, paravjerskim ekstremizmom. Smatra da su dešavanja na Dan državnosti u Nikšiću inscenirana i da „predstavljaju probni balon za neke buduće događaje“.

nistar unutrašnjih poslova Filip Adžić juče je bio u tom gradu da bi, skupa sa tamošnjim čelnim ljudima policije i bezbjednosnog sektora, zvanično ustanovili da li je bilo propusta i ko snosi odgovornost. Do zaključenja ovog broja Pobjede, nikakvog zvaničnog saopštenja nije bilo, pa se, za sada, ne zna da li će se imenom i prezimenom uprijeti prst na odgovorne. To već nije samo policijska stvar, nego i pitanje odgovorne politike vlasti. Samo, koliko je vlast u Crnoj Gori, koja se diči promjenama i demokratizacijom, uopšte namjerna da saopšti istinu? Ne treba zaboraviti: prije deset mjeseci, septembra 2021. godine na Belvederu i Cetinju, bjesomučnom, višesatnom kanonadom suzavca je napadnut građanski protest protiv ustoličenja mitropolita Crkve Srbije. Tada je Dritan Abazović bio koordinator svih službi bezbjednosti i potpredsjednik Vlade, a Filip Adžić njegov savjetnik za bezbjednost. Niko, za sada, nije odgovarao u crnogorskoj policiji za prekomjernu upotrebu sile. Ne zna se i je li ispitan Petar Knežević, komandir u Protivterorističkoj jedinici policije, čiji tonski zapis da je komandovao grupama kriminalaca u pet gradova još svima odzvanja u ušima. Tri dana nakon dešavanja u Nikšiću za Dan državnosti još je zvanična verzija istine da je policija postupala profesionalno, da nije bilo propusta, i da su policajci ,,razdvajali dvije grupe sa dva skupa“. Danas su uloge ljudi u vrhu bezbjednosnog sektora neznatno promijenjene u odnosu na cetinjske događaje: na čelu Vlade Crne Gore je Dritan Abazović, a Filip Adžić je ministar unutrašnjih poslova. Obojica su čelnici Ure, koja je obećala da će sve stići ,,ruka pravde“. Nije baš da je kladionica u pitanju, ali ipak: Što mislite, kolike su šanse da se istina sazna ovog puta ili će opet krivica biti na ,,šačici ekstremista“ i ,,onih koji imaju nešto fašističko u sebi“? Draško ĐURANOVIĆ

U fokusu

Subota, 16. jul 2022.

Potresna svjedočenja dvije Nikšićanke, žrtve teških incidenata u Nikšiću, koje je dozvolila crnogorska policija svojim (ne)činjenjem, jedna od njih je i teško povrijeđena

Božović: Kao da me raketa pogodila, udar me samo pokosio

Božović se na Trgu slobode zatekla slučajno, jer je nakon što je okončana zvanična manifestacija obilježavanja Dana državnosti sa prijateljima bila u jednom od kafića u obližnoj Karađorđevoj ulici. – I dalje sam traumatizovana. Još sam u šoku. Sjedjeli smo u kafiću, slavili, veselili se, pjevali. Falilo mi je cigareta, pa sam pošla da kupim. Dok sam išla preko Trga vidim gužvu kod kafića ,,Kafe-kafe“, pa sam se zaputila tamo. Kako sam se približavala, gužva je bila sve veća. Kod spomenika Ljubu Čupiću shvatila sam da postaje dramatično i odlučila da se vratim i nastavim prema trafici da kupim cigarete – priča za Pobjedu Ranka Božović. Nije uspjela da prođe ni pet koraka kada je, kako kaže, tačno kod kafea „Galerija“ pokošena. – Kao da me pogodilo topovsko đule u nogu. To je bilo tako jako i bolno i ne znam jesam li pala od bola ili siline udarca. Samo me pokosilo i cijelom težinom tijela lupila sam o onaj asfalt čelom, lijevim ramenom, kukom… Počeo je da se širi suzavac, a ja, onako u stanju šoka, jer mi je sve izgledalo kao neki film, pa ni sad nemam potpunu predstavu, ali sjećam se da sam vidjela da je pored mene pao nečiji telefon. Tada sam, pretpostavljam, kratko izgubila svijest. Kad sam otvorila oči počeo je da peče suzavac,

Ranki Božović, koja je 13. jula predveče teško povrijeđena na nikšićkom trgu kada je pogodila, najvjerovatnije, patrona suzavca, polomljena je desna ruka, ima hematome i ogrebotine na čelu od pada, povrede na nogama… pokušala sam da ustanem, bila sam dezorjentisana. Ne znam đe da bježim. Svuda vidim dim po trgu i uspaničene ljude koji trče. Neko me zgrabio ispod obje ruke, dvije osobe mislim, i tako su me nosili, polusvjesnu – prisjeća se Božović. Rekla im je da je spušte kod kafića „Propaganda“, bilo joj je neprijatno što je skoro nose, a vjerovala je da može da hoda. – Peku oči od suzavca, grlo, ždrijelo, nozdrve… Hramljem i klecam i pokušavam da dođem do Karađorđeve, do prijatelja. Bilo je baš dramatično, a niđe nikog poznatog… Nekako sam doklecala do kafića. Sve me boljelo - ruka, bubrezi, koljena, glava… Gušila sam se – priča naša sagovornica. Prijatelji su joj u kafiću pružili prvu pomoć – kako su znali i umjeli i onda su je prevezli u Hitnu službu, koja je u nikšićkoj bolnici. – Tamo me zaustavio jedan mladić i kaže: „Gospođo, jesu li ono Vas nosili preko trga“, prepoznao me po garderobi i dodaje: „Kako je onaj momak na vas pao“. I tada sam shvatila da sam bila izgubila svijest onog trenutka kada sam ugledala mobilni telefon koji je pao pored mene. Tada je, pretpostavljam, preko mene pao i taj momak – dodaje Božović. Naša sagovornica je uvjerena da je policajac patronu suzavca, ili je bilo nešto drugo, ispalio namjerno i ciljano direktno u nju. – Ta kapisla me udarila u lijevu potkoljenicu, malo prema listu. Jasno je da su gađali direktno u mene, možda i nekog pored mene. Bila sam kao djevojka prvakinja Crne Gore u streljaštvu

i to mi je jasno. Policija je obučena i ovo je bilo ciljano gađanje – bez dileme je Božović. U Hitnoj službi i Bolnici su joj pružili svu potrebnu pomoć. Uradili skener, rendgen, dva ultrazvuka i dali joj uput za Klinički centar za magnetnu rezonancu, zbog bubrega. – Dok sam bila tamo, ljudi su samo dolazili. Vidjela sam i jednog policajca sa zavijenom šakom, pretpostavljam zbog posjekotine. Bila je velika gužva. Ljudi se guše, nekima je bio crven vrat, jedna cura, znam je iz grada, divna djevojka, od šoka ne za svoj matični broj. Oči joj zatvorene… Svaki čas pristižu novi. Jedan čovjek priča da su ih spasili iz nekog kafića, iznijeli su dva paketa slatkog mlijeka i ispirali im oči… – prisjeća se sagovornica Pobjede. Ogorčena je zbog svega što se dogodilo u Nikšiću. – Ono je bilo nešto strašno. Samo pet minuta prije toga bili smo tako lijepo raspoloženi, dobronamjerni, prijateljski. I na taj lijepi dan, na veliki praznik naše države da se dozvoli ovo, kao ratno stanje… - ogorčena je Božović. U četvrtak je bila u policiji. Dala je opširnu izjavu inspektorima. – Veli jedan: „Da nije bila flaša“, zamislite. Kažem mu: „Smiješno. Ma nemojte, što od ‘jupija’ da ovako padnem“. Rekli su mi da je procedura da se sve to, sa mojom medicinskom dokumentacijom, dostavi tužilaštvu. Vidjećemo što će biti – dodaje ona. Ističe da je deprimirana, da je „malo potonula“, ne, kaže, zbog povreda koje je doživjela, „nego je čitava ova situacija pretužna“.

– Obeshrabrujuća je i nije lako gledati da vam neko, na pravdi Boga, ciljano namjerno ili ne, učini ovo. Ne mogu da jedem, da spavam… - kaže Božović. Podnijeće krivičnu prijavu protiv policije i države. – Ovome se mora stati na put. Gledam na snimcima kako tuku jednog momka, grupa policajaca. Srce me boljelo. Starca kako bespomoćno leži, ima možda i preko 70 godina. Zašto su to dozvolili? Pa to nije bio protest, nego proslava državnog praznika i da se ovako završi. Jesmo li krivi mi, ja, ona djeca, starci, trudnice – ne. I nije potreban nikakav veliki stručnjak da jasno vidi o čemu se tu radilo i što se tu desilo – zaključila je Božović, koja je i juče trpjela velike bolove i koja mora konstantno da pije ljekove da bi mogla kako-tako da funkcioniše. Aktivista za ljudska prava i koordinator Građanske inicijative „21. maj“ Aleksandar Saša Zeković saopštio je u četvrtak da su policiji podnijeli krivičnu prijavu protiv NN policijskog službenika koji je nasavjesno postupao i neprofesionalno primjenjivao ovlašćenja. On je istakao da očekuju efikasno postupanje nadležnog državnog tužilaštva koje ima sve kapacitete da utvrdi identitet postupajućeg policijskog službenika. – Pozivamo sve organizacije za zaštitu ljudskih prava da prate slučaj građanke Ranke Božović – zaključio je Zeković. Portal Pobjede objavio je nezvaničnu informaciju od izvora iz policije da je u nikšićku bolnicu primljena i beba zbog posljedica od udisanja suzavca. Naš izvor nije znao da li je to

privatna arhiva

PODGORICA – Polomljena desna ruka, hematomi i ogrebotine po čelu od posljedica pada, po koljenima, rana na nozi, najvjerovatnije od udara patrone suzavca, povrijeđen bubreg, a najveće rane su u duši šezdeset sedmogodišnje Nikšićanke Ranke Božović, psihološkinje, zbog ovakvog epiloga, za nju najvećeg crnogorskog praznika – 13. jula – Dana državnosti u njenom Nikšiću.

Ranka Božović sa gipsom na ruci

beba koja je sa roditeljima bila na terasi kafića „Propaganda“ kada je policija počela sa ispaljivanjem suzavca. Zeković je u četvrtak pozvao ministra unutrašnjih poslova Filipa Adžića da naloži Unutrašnjoj kontroli policije da iz kafića izuzme snimke videonadzora kako bi provjerili postupanje službenika policije. – Na terasi, sa roditeljima je bila beba kada je na metar od dječi-

jih kolica pao ispaljeni suzavac. Dijete je vrištalo. Zahvaljujući majci i pomoći osoblja ugostiteljskog objekta unijeto je u magacinski prostor. Takvo postupanje policije ne možete zvati profesionalnim jer se suzavac NE bača na đecu i mirne građane i građanke! To nema veze sa „ideologijama“ kako volite objasniti - napisao je Zeković u četvrtak na Tviteru. Kaćuša KRSMANOVIĆ

Bojović: Gledao me u oči, uzeo flašu iz kontejnera i gađao me, ali je promašio Grupa građana Nikšića juče je Pobjedi poslala video zapis koji nedvosmisleno svjedoči da je skupina srpsko-ruskih ekstremista, osim uvredljivom pjesmom o Muslimanima/ Bošnjacima i povicima „Srbija“, „Rusija“ dok su se spuštali Manastirskom ulicom ka trgu, počela i fizički napad na građanke i građane koji su sjedjeli u kafiću „Kafe-kafe“ pored Trga slobode. Jedan od njih je iz kontejnera izvadio flašu i gađao prema bašti ovog kafića. Tragom ovog video-zapisa Pobjeda je stupila u kontakt sa Nikšićankom Milenom Bojović koja je, kako kaže, bila meta tog neznanca. Ova dvadeset osmogodišnjakinja sa svoje dvoje djece

– sedmomjesečnim sinom i trogodišnjom kćerkom i prijateljima bila je na proslavi na Trgu i onda su svratili u ovaj kafić. S njima je bio i sin jednog od tih prijatelja, osnovac. Bojović priča za Pobjedu da je primijetila grupu koja se spušta Manastirskom ulicom. Dok su se približavali, ona je ustala u namjeri da se sa djecom skloni u unutrašnjost kafića. – Krenula sam prema kolicima sa malim i dok sam ih izvlačila oni su se već približili. Pogled mi se sreo sa momkom koji me gledao pravo u oči i onda, na moje zaprepašćenje, okrenuo se i iz kontejnera uzeo flašu i gađao me. Bila sam šokirana. Flaša mi je proletjela tik iznad glave. Samo sam čvršće zgrabila kolica, uhvatila

Momak koji je, po riječima grupe građana, gađao flašom (stop kadar)

kćerku za ruku i utrčala u kafić – priča, još pod stresom, ova mlada Nikšićanka. Kaže da su i njeni prijatelji utrčali i da je sve bilo dramatično.

- Ti ljudi su bez ikakve policijske pratnje došli do nas. Ne mogu da vjerujem. Onda se odjednom pojavila policija, opkolila ih. Vikali su. Kada ih

je policija malo potisnula opet sam zgrabila djecu, kolicima razmakla zaštitnu ogradu koja se tu stvorila i krenula da bježim prema centru grada. Malu sam nosila u naručju, sin je bio u kolicima. Poslije nekoliko minuta počeli su da gađaju suzavcem. Bila sam preplašena, uspaničena, đe ću sa dvoje đece. Srećom, viđele su me komšinica i njena sestra, koje su bili u kafiću „Galerija“. Istrčale su, zgrabile kolica sa mojim sinom i trčale smo ka ulici pravo od „Galerije“. Kćerka mi je bila u naručju. Sva u suzama. Prstićima mi je pokazivala na jezik i govorila: „Peče, peče“… I sad sam pod stresom. Dijete ti tako nemoćno traži da mu pomogneš, a ti ne možeš. Samo trčiš i tražiš đe ćeš se

skloniti – priča Bojović. Utrčali su u jedan kafić. Tu je pozvala muža i on je ubrzo došao po nju i djecu. – Kćerka je još pod traumom. I ja sam, noćima ne mogu da spavam. Ustajem da provjeravam dišu li mi đeca. U svojoj državi ne možeš sa svojom đecom s mirom da popiješ kafu, a ne što drugo. To je strašno – ogorčena je ona. Bojović kaže da je dobro zapamtila mladića koji je gađao flašom. – I sad bih ga prepoznala. Bila sam u crvenoj majici sa grbom. Kamere su sve zabilježile. I mene kako bježim sa đecom i tog momka koji me gađao tako da ako žele sve mogu da dokumentuju – zaključuje Milena Bojović.

Politika

Subota, 16. jul 2022.

Održan sastanak šefova diplomatija naše države i EU u Vili „Gorica“

Predsjednik Evropskog pokreta smatra da je aktuelni premijer usporio Crnu Goru na putu ka EU

Abazoviću Borelj: Crna Gora ima Radulović: je Brisel okrenuo leđa priliku da izabere kojim putem će krenuti PODGORICA - Brisel više nema povjerenja u premijera Dritana Abazovića i neshvatljivo je da se bavi pitanjima koja društvo dijele, kaže Momčilo Radulović, predsjednik Evropskog pokreta. On je u „Pressingu“ na Gradskoj televiziji ocijenio da Abazović nije iskoristio istorijsku priliku i približio Crnu Goru Evropskoj uniji, već radio sve suprotno.

PODGORICA – Politički lideri u Crnoj Gori treba da utvrde strateški prioritet, a to je ubrzanje pristupanja Evropskoj uniji, i da ne dopuste da ih drugi događaji skrenu sa najvažnijeg poduhvata, poručio je visoki predstavnik Unije za vanjske poslove i bezbjednosnu politiku Žozep Borelj. Na konferenciji za novinare u Vili ,,Gorica“, nakon razgovora sa šefom crnogorske diplomatije Rankom Krivokapićem, Borelj je kazao da je Crna Gora jedan od partnera kojem najviše vjeruju. Evropski šef diplomatije ocijenio je da je Crna Gora država koja je najviše napredovala. – Da bi ova priča bila uspješna, postoji više zahtjeva koji se odnose na reforme u oblasti vladavine prava – dodao je Borelj. Crna Gora, kako je kazao, ima priliku da izabere kojim putem će krenuti. – Najbolji put nije uvijek najlakši. Crna Gora će pokazati put naprijed na Zapadnom Balkanu na način što će odraditi posao i držati se jasnog strateškog kursa – rekao je Borelj. Visoki predstavnik Unije za vanjske poslove i bezbjednosnu politiku smatra da je puno vremena proteklo bez napretka. – Mislim da politički lideri ovdje treba da utvrde strateški prioritet i da se ubrza pristupanje EU i da ne dopuste da ih drugi događaji skrenu sa tog najvažnijeg poduhvata – poručio je Borelj. U posljednjih deset godina, kako je naveo, Crna Gora je kontinuirano i u potpunosti usklađena sa pozicijama i odlukama EU u oblasti vanjske i bezbjednosne politike. – Tu spada i vaša posvećenost restriktivnim mjerama protiv Rusije – dodao je Borelj. Prema njegovim riječima, to je dobar signal Crne Gore da je posvećena EU. – Vi ste uz nas u odbrani međunarodnog

Žozep Borelj i Ranko Krivokapić

prava. Znamo da to dolazi sa određenom cijenom, mi smo uz Crnu Goru u rješavanju tih izazova – poručio je Borelj. Borelj i komesar za proširenje Oliver Varhelji juče su okončali dvodnevnu posjetu Crnoj Gori. Prethodno je Borelj u četvrtak u Podgorici predsjedavao sastankom Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Crne Gore. Borelj je, na konferenciji za novinare, održanom poslije sastanka Savjeta najavio pokretanje mehanizma brzog odgovora na prijetnje u cilju osnaženja otpornosti Zapadnog Balkana na sajber napade. Radi se, kako je rekao, o mehanizmu u vrijednosti od pet miliona eura, koji je namijenjen Zapadnom Balkanu. Borelj je razgovarao i sa predsjednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, kao i premijerom Dritanom Abazovićem. Tokom radnog doručka, koji je juče imao sa Krivokapićem, razgovarano je o politici

proširenja i geopolitičkom kontekstu. Ministar Krivokapić je ocijenio da Crna Gora uvijek nađe snage da iz grešaka nešto nauči i krene dalje. Istakao je da je naš prioritet vladavina prava koja je, kako je ocijenio, znak evropske zrelosti svake države. On je rekao da je Crna Gora mnogo radila da bi u pregovorima sa EU došla u poziciju u kojoj se nalazi. – Nadam se da ćemo uskoro dobiti završna mjerila iz te oblasti – kazao je ministar Krivokapić na zajedničkoj pres konferenciji sa Boreljom. Šef crnogorske diplomatije je zaključio i da je Crna Gora evropski put uvijek doživljavala kao obnovu na Zapadnom Balkanu. – Jučerašnji sastanak nas je podsjetio koliko je moguće da Crna Gora bude naredna članica EU, ali nas je podsjetio i da to zavisi od nas – naveo je Krivokapić. Đ. Ć.

Krivokapić: Odustati od pogrešnih odluka i preći na EU agendu

parlamentarne izbore zajedno sa lokalnim 23. oktobra. – Bolji je put odustati od pogrešnih odluka i preći na agendu koja je prioritet EU. Mi se Ministar vanjskih poslova Ranko Krivoka- Odgovarajući na pitanje hoće li danas biti ne bavimo ekonomsko-socijalnom krizom pić poručio je da odluka o usvajanju ugovo- u Skupštini inicijativa o skraćenju mandata nego nečim što se zove temeljni ugovor, ra sa Srpskom pravoslavnom crkvom nije parlamentu, rekao je da nije siguran da Crna koji je udar na temelje države – naveo je donijeta u skladu sa sporazumom o podršci Gora radi tako ažurno. Krivokapić. 43. Vladi i da je bolje odustati od pogrešnih – Mislim da je iduća sedmica prostor da u Upitan o inicijativi Demokrata da Abazović odluka i preći na agendu koja je prioritet Vladi dođemo do pravih odgovora šta su podnese ostavku nakon imenovanja u praEvropske unije. vosuđu, rekao je da ta, kao i svaka partijska sljedeći potezi – kazao je Krivokapić. Rekao je da još nije verifikovan zapisnik sa inicijativa, ima dobrih i loših stvari. Da pitanje ugovora sa SPC nije otvoreno, sjednice Vlade. – Nadam se da ćemo u ovih mjesec, mjesec kako je rekao, sada ne bismo imali ovakav – Vidjećemo postoji li prostor za vraćanje i po doći do postavljenja u pravosuđu – format posjete nego mnogo bogatiji. na evropski put. Pitanje je zašto to nijesmo kazao je Krivokapić. Abazović treba da odluči, smatra Krivokapić, hoće li poštovati dogovor ili će to da odložili za poslije izvještaja EU. U zaključPozvao je Demokrate da budu dio tih odlucima Evropskog parlamenta piše da ta proglasi završenom odlukom. ka, bez obzira na to kako će se razriješiti vjerska zajednica sprovodi antievropsku Govoreći o izlasku iz političke krize, rekao je situacija - da li će biti izbora ili će se nastaviti agendu – naveo je Krivokapić. da se može skratiti mandat Skupštini i ići na nekim drugim putem.

Demokratski front postavio svoje uslove za izbor VDT-a, Sudskog savjeta i Ustavnog suda

DF: Prvo temeljni ugovor PODGORICA - Demokratski front pozvao je premijera Dritana Abazovića da u narednim danima realizuje odluku Vlade i potpiše temeljni ugovor sa SPC.

– Tim činom će se završiti jedan težak period politizacije teme koju je našoj javnosti nametnuo bivši režim Mila Đukanovića. Nakon tog odgovornog čina, posvećenost svih političkih subje-

kata evropskim integracijama bila bi potpuna i sva druga pitanja, koja su predmet dogovora, lakše bi se rješavala – saopšteno je iz Demokratskog fronta. Oni su, kako su kazali, uvjereni da se u kratkom vremenskom periodu u Skupštini Crne Gore može doći do većine iznad dvije trećine ukupnog broja poslanika po svim pitanjima vezanim za ispunjavanje obaveza na putu ka EU.

Demokratski front će dati ključni doprinos kako bi se došlo do željene većine, tvrde u tom političkom bloku. Zadovoljni su, kako ističu, što su saslušanjem kandidata za Sudski savjet iz reda uglednih pravnika pred matičnim odborom dobili odgovore „na sva pitanja koja su posebno interesovala naš politički savez“. – Što se tiče izbora sudija Ustav-

nog suda, od Mila Đukanovića smo na zajedničkom sastanku predsjednika parlamentarnih stranaka prvi put čuli za ideju da se sada izabere samo jedan sudija Ustavnog suda, od četvorice koje treba da izabere Skupština. Taj Đukanovićev prijedlog je juče dobio podršku Demokratske Crne Gore, ali nama nije jasno zbog čega ne bismo birali svu četvoricu sudija? Zar nije bolje da Ustavni sud radi u punom, nego u krnjem sastavu – pitaju iz DFa. R. P.

– Iznevjerena su očekivanja Brisela od nove vlade da će se držati evropskih integracija, odnosno reformi u oblasti pravosuđa, vladavini prava, da će pokazati rezutate u borbi protiv organizovanog kriminala, raditi na izbornim zakonima – kaže Radulović. Umjesto toga, premijer je u pravi plan stavio ugovor sa Crkvom Srbije, odnosno pitanja koja stvaraju duboke podjele. – Zbog čega to radi premijer i u kakvim je odnosima sa Aleksandrom Vučićem, zaista ne znamo. Ali agenda Aleksandra Vučića i zvanične Srbije je usporavanje Crne Gore u procesu evropskih integracija. Premijer je to ostvario. Dakle, on je usporio Crnu Goru – smatra Radulović. Zbog toga što je radio suprotno od onog što je obećao, evropski partneri su premijeru, kaže Radulović, okrenuli leđa. – Ono što ja imam priliku da čujem od diplomatskih predstavnika je sasvim jasna poruka da više nema njihovo povjerenje. Mislim da će to rezultirati i na političkom nivou. Zasigurno da je pred nama pad Vlade, u ovom ili onom obliku. Da li će doći do prekompozici-

je ili raspisivanja novih izbora, to ćemo da vidimo. Ali, svakako u ovom modalitetu, Vlada teško da može da opstane – kazao je Radulović. Abazović nije jedini u kojeg je Brisel izgubio povjerenje. Komesar za proširenje Oliver Varhelji odavno djeluje kao lobista Vučića, napominje Radulović. – Iznose se tvrdnje sa veoma relevantnih mjesta o tome da se izvještaji za Srbiju rade tako da se gotovo sve negativne ocjene sklanjaju. Ista stvar je i za koncept ,,Otvorenog Balkana“. Gospodin Varhelji jedini je u Evropskoj komisiji, i jedini od lidera u EU, koji promoviše taj koncept – ističe Radulović. U pozadini svega su, prvenstveno, veliki poslovni interesi, a udio ima i mađarski premijer Viktor Orban, koji je veoma blizak Vučiću. Radulović napominje da je dio evropskih parlamentaraca u zvaničnom dokumentu osudio djelovanje Olivera Varheljija na Balkanu, pogotovo u Bosni i Hercegovni. – Taj čovjek je otvoreno radio na promociji stavova i interesa Dodika i Republike Srpske, a na štetu same BiH i njenog procesa evropskih integracija. To je, dakle, do sada nezapamćena praksa – dodaje Radulović. Govoreći o zasijedanju Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje, prvi put održanom van Evropske unije, Radulović kaže da je to što su mnogi ministri vanjskih poslova otkazali dolazak u Podgoricu značilo i, kako je rekao, diplomatski šamar Vladi jer je skrenula sa evropskog kursa. R. P.

Opština Tuzi već treću godinu nije obilježila ili čestitala Dan državnosti

DPS: Šalje li lokalna vlast poruku da Tuzi ne pripadaju Crnoj Gori PODGORICA - Opština Tuzi već treću godinu zaredom ni na jedan način nije obilježila niti čestitala građanima Dan državnosti. Koalicija Albanski forum (Albanska alternativa, Demokratski savez Albanaca i Demokratska unija Albanaca), koju je predvodio Nik Đeljošaj, od marta 2019. u savezu sa Demokratama Alekse Bečića vrši vlast u ovoj crnogorskoj opštini. Od tada je predsjednik Opštine Tuzi Nik Đeljošaj ignorisao obilježavanje ovog najznačajnijeg datuma u crnogorskoj istoriji. Prošle godine on se oglasio na Fejsbuku napisavši da Albanci ne treba da slave Berlinski kongres. - Kao civilizovani narod mi smo legalisti i prihvatili smo odluke Kongresa, međutim, taj ko je Albanac, ne slavi i ne pamti 13. jul 1878. godine – napisao je Đeljošaj. Opštinski odbor DPS Tuzi

smatra da ignorisanjem ovog državnog praznika lokalna vlast direktno udara na temelje Crne Gore i same Opštine. – Prosto se pitamo da li se na ovaj način šalje poruka da Tuzi ne pripadaju Crnoj Gori i da građani naše opštine ne treba da slave državne praznike. Sigurni smo da većinski dio stanovništva ne misli tako, jer su oni ti koji su uvijek baštinili slobodarske ideje i uvijek bili na braniku odbrane univerzalnih vrijednosti na kojima Crna Gora počiva. Očigledno da ovakav postupak pojedinih političkih subjekata koji vrše vlast na lokalnom nivou ima za cilj da ne poštujući državne praznike ubiraju sitne političke poene – istakli su iz Demokratske partije socijalista. Žao im je, kažu, one političke subjekte koji misle drugačije, a čine lokalnu većinu i „što im je, zarad sitnog dijela kolača koji im je pripao, oduzeto pravo na slobodu izražavanja“. R. P.

Ekonomija

Subota, 16. jul 2022.

UZMI SVE ŠTO TI ŽIVOT PRUŽA: Nakon sedam godina uzurpacije i protivpravnog zauzimanja državnog zemljišta

MANS: Carević hoće da otkupi Krimovicu za 1,93 eura po kvadratu

PODGORICA - Kompanija Carinvest, koja je u vlasništvu porodice predsjednika budvanske opštine Marka Bata Carevića, pokušava da primora Vladu da joj za 1,2 miliona eura proda zemljište na Krimovici koje ova kompanija uzurpira još od 2015. godine, pokazuje dokumentacija do koje je došao Istraživački centar MANS-a.

Dejan Milovac (Istraživački centar MANS) naveo je da je krajem novembra prošle godine kompanija Carinvest u kotorskom Osnovnom sudu predala tužbu protiv Crne Gore tražeći da joj se prizna vlasništvo nad preko 620 hiljada metara kvadratnih državnog zemljišta na Krimovici u opštini Kotor. Kompanija bi zauzvrat u budžet države uplatila 1,2 miliona eura, odnosno 1,93 eura po metru kvadratnom.

Tužba

U tužbi se navodi da je namjera kompanije Carinvest da kroz parnični postupak ,,pribavi u svojinu zemljište koje je sve do angažmana tužioca (kompanije Carinvest) bilo u cjelosti zapušteno, neiskorišćeno i bez ikakvih benefita po državu Crnu Goru. Carevići dalje u tužbi navode da su se od 2015. godine do danas više puta obraćali državnim institucijama i organima lokalne uprave pokušavajući da reguliše status zemljišta koje je uzurpirao, a za koje tvrde da je bilo ,,neiskorišćeno i zaboravljeno od strane državnih organa“. – Da su Carević i njegova kompanija godinama računali baš na tu ,,zaboravnost“ državnih organa pokazuje i situacija na samom terenu. Dok je državna administracija ,,ćutala“, meha-

di da je spreman na ,,zakonite i transparentne pregovore o svim spornim pitanjima, te da će cijelo vrijeme insistirati na mirnom rješenju ovog spora ukoliko tužena strana (država Crna Gora) pokaže razumijevanje za privrednu aktivnost koja je od potpuno devastiranog područja napravila novu vrijednost i za opštinu (Kotor) i za državu i za ovog tužioca (kompaniju Carinvest).

Marko Bato Carević

nizacija Carevića je neumorno radila. Za nepunih sedam godina, Carević je na uzurpiranom državnom zemljištu izgradio ogroman turističko-poljoprivredni kompleks koji se prostire na preko 6.000 kvadratnih metara, a svi objekti su izgrađeni bez građevinskih dozvola i pušteni u rad bez upotrebnih dozvola. Da su državni organi imali punu informaciju o onome što se dešava na državnom zemljištu, svjedoči i činjenica da je svaki od nelegalno podignutih objekata uredno registrovan u kotorskom katastru i upisan kao vlasništvo kompanije Carinvest – naveo je Milovac.

PosjeTe Premijera i minisTara

On je podsjetio da je nakon izbora 2020. godine, podrška ovom nelegalnom projektu postala još i vidljivija, pa su tako nelegalnu farmu Carevića posjetili bivši premijer Zdravko Krivokapić, ali i ministri poljoprivrede Aleksandar Stijović i urbanizma Ratko Mitrović. Sada, nakon sedam godina besplatnog korišćenja državnog zemljišta za ubiranje ličnog profita, Carević u tužbi navo-

Krivična djela

– Protivpravno zauzimanje zemljišta je krivično djelo kažnjivo novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine, navodi se u članu 254 Krivičnog zakonika Crne Gore (KZCG). Takođe, KZCG sankcioniše i izgradnju objekata bez građevinske dozvole i to kaznom zatvora u trajanju od tri mjeseca do tri godine. I pored podnijetih krivičnih prijava Carević i njegova kompanija Carinvest do sada nijesu odgovarali za uzurpaciju preko 612.000 kvadratnih metara državnog zemljišta i bespravnu izgradnju preko 6.000 kvadrata stambeno-poslovnih objekata – kazao je Milovac. On je dodao da su se iz kotorskog Osnovnog državnog tužilaštva (ODT) posljednji put oglasili na ovu temu još u avgustu prošle godine uz napomenu ,,da će odluka u predmetu biti brzo donijeta“. - Kako odluka još uvijek nije donijeta, Carević i njegova kompanija su nastavili da nelegalno grade i uzurpiraju na Krimovici, tako da je kompletiran još jedan objekat i to nakon zabrane gradnje koju je inspekcija Ministarstva urbanizma donijela u septembru prošle godine – rekao je Milovac. s. P.

Ministarstvo finansija uputilo dopis CBCG za rješavanje dugogodišnjeg problema

Sjednica Odbora udruženja poljoprivrede i prehram PODGORICA - Poljoprivredna proizvodnja u Crnoj Gori godišnje prihoduje oko 450 miliona eura od čega se polovina ostvaruje plasmanom preko turizma, pri čemu je toj strateškoj grani ekonomije potrebna značajna državna podrška, ocijenjeno je iz Privredne komore (PKCG). Na sjednici Odbora udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije PKCG saopšteno je da je riječ o vrijednosti koja je veća od zabilježene u građevinarstvu, što ukazuje na izuzetnu važnost te strateške grane crnogorske ekonomije. Sekretarka Odbora Lidija Rmuš rekla je da je poslovanje privrednika koji se bave proizvodnjom hrane u ovoj godini značajno otežano prije svega zbog povećanja cijena inputa, usljed pandemije i rata u Ukrajini. Ona je, kako je saopšteno iz PKCG, podsjetila na vladine mjere u cilju sniženja cijena osnovnih životnih namirnica, kao što su smanjenje akciza na gorivo 50 odsto, uvođenje nulte stope poreza na dodatu vrijednost (PDV) za brašno, ulje i hljeb. - Međutim, zbog stalnog rasta cijena potrebno je i drugim mjerama stvoriti bolji poslovni ambijent. Zbog povećanja cijena svih proizvodnih inputa do stabilizacije tržišta, trebalo bi sagledati mogućnost uvođenja dodatnih subvencija farmerima i mljekarama za otkup mlijeka, stočnu hranu i vještačko đubrivo - kazala je Rmuš. Prema njenim riječima, u cilju obezbjeđivanja nesmetanog snabdijevanja neophodno je ponovo uspostaviti sistem robnih rezervi žitarica, ulja, šećera i energenata.

deficiT se uvećava

Rmuš je saopštila da je uvoz hrane za pet mjeseci iznosio oko 270 miliona, što je 33,8 odsto više u odnosu na uporedni period prošle godine, dok je izvoz iznosio 16,5 miliona eura i manji je deset odsto, tako da se deficit stalno povećava. - Ovi podaci ukazuju na ne-

Agraru po snažnija p raste defic

Sjednica Odbora udruženja poljoprivrede PKCG

ophodnost značajnijeg uključivanja države u rješavanje pitanja visokog deficita u hrani, a nameće se i kao neophodnost aktivnijeg uključivanja svih aktera u društvu u cilju podrške proizvođačima kroz bolju promociju domaćih proizvoda, njihovo bolje pozicioniranje u trgovačkim lancima i značajno veća ulaganja u razvoj domaćih kapaciteta za proizvodnju hrane - navela je Rmuš. Ona je kazala da je izdvajanje iz nacionalnog budžeta za razvoj poljoprivrede od 1,5 do 1,7 odsto kao što je bilo do sada, nedopustivo malo i sigurno je imalo uticaj na tako visoki de-

ficit u hrani, pored rasta cijena koji je dijelom uticao na ostvarenu vrijednost uvoza. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Budimir Mugoša rekao je da se svaka ozbiljna država ozbiljno posvetila rješavanju problema obezbjeđivanja dovoljnih količina hrane za svoje stanovnike. Prema njegovim riječima, u Crnoj Gori se mora iznaći model kako bi se formirale zalihe, o čemu će biti razgovarano i sa privrednicima. - U Spužu država raspolaže sa kapacitetima za smještaj preko 30 hiljada tona žita što su rezerve dovoljne za tri mjeseca - kazao je Mugoša.

Centar za građansko obrazovanje o porukama najviših zvaničnika EU

Potvrđena upozorenja Damjanović: Što prije do direktnog platnog prometa o hitnosti ukidanja PODGORICA-Ministarstvo finansija (MF) je, kako je saopšteno iz tog Vladinog resora, iniciralo pitanje direktnog platnog prometa između Crne Gore i Srbije, te je upućen dopis Centralnoj banci (CBCG) za rješavanje dugogodišnjeg problema. Ministar finansija Aleksandar Damjanović saopštio je da očekuje da ubrzo budu razmatrani prijedlozi za uspostavljanje direktnog platnog prometa između Crne Gore i Srbije, da bi se eliminisala dugogodišnja biznis barijera u poslovanju i smanjili troškovi građanima i privredi. Na nivou vlada dvije države, prilikom nedavne posjete crnogorske delegacije Beogradu,

saglasje je da se direktni platni promet mora što prije regulisati. -Vjerujem da ćemo u najkraćem mogućem roku riješiti bespotrebnu kočnicu u ekonomskoj relaciji Crne Gore i Srbije. Vidjećemo da li će to biti kroz tzv. sistem kliringa, koji postoji, ili kroz sistem platnog prometa u skladu sa standardima EU – rekao je Damjanović. On je naveo da je komunikacija CBCG i Narodne banke Srbije (NBS) uspostavljena. -Očekujemo brzo konkretne prijedloge modela rješavanja ovog višedecenijskog problema, koji je velika biznis barijera privrede dvije države, poskupljuje i otežava im poslovanje, dok pojedine banke ekstra-pro-

,,zlatnih pasoša“

Aleksandar Damjanović

fitiraju – kazao je Damjanović. Skupštini je dostavljen Prijedlog zakona o platnom prometu i očekuje se da u najskorijem roku bude rasprava o prijedlogu, kao doprinos rješavanju tog pitanja. r. e.

PODGORICA-Poruke najviših zvaničnika Evropske unije (EU) da Crna Gora mora ukinuti Program ekonomskog državljanstva potvrđuju upozorenja Centra za građansko obrazovanje (CGO) o hitnosti njegovog ukidanja, saopšteno je iz te nevladine organizacije. -Prilikom posjete visokog predstavnika EU za vanjske poslove i bezbjednosnu politiku Žozepa Borelja i evropskog komesara za susjedstvo i proširenja Olivera Varheljija Crnoj Gori moglo se čuti mnogo važnih poruka, a jedna od njih je i ta da Crna Gora mora ukinuti šemu ,,zlatnih pasoša“ tj. Program ekonomskog državljanstva, koji pored brojnih upozorenja iz EU i dalje ostaje na snazi – naveli su iz CGO-a u objavi na tviter nalogu. Iz te NVO je saopšteno da je Vlada premijera Dritana Abazovića obećala, slično prethodnoj

koja to nije ispunila, da ovaj program neće biti produžen po njegovom isteku koji je predviđen za kraj ove godine. -Nijesu predočeni razlozi zašto se taj program jednostavno ne ukine, umjesto što se čeka njegov istek – smatraju u CGO. Idući korak dalje, aktuelna Vlada je, kako se dodaje, na sjednici od 23. Juna, dodatno pojednostavila uslove u postupku sticanja državljanstva na ovaj način, smanjujući iznos traženih bankarskih garancija sa minimalnih 2,5 miliona eura na fiksnih milion eura, zbog čega je CGO i javno reagovao. -Podsjećanja radi, CGO podaci govore da je, u skladu sa ovim programom, tokom prošle godine, kao i prvog mjeseca ove, dato državljanstvo najmanje 291 licu, od čega najveći broj onim licima koja dolaze iz Rusije – zaključuje se u saopštenju. s. P.

Ekonomija

Subota, 16. jul 2022.

On je, takođe, ocijenio da su izdvajanja iz nacionalnog budžeta za poljoprivredu veoma mala i naveo je primjer da je u Srbiji zakonom definisano da ta izdvajanja iznose pet odsto. Kao jedan od najvećih problema naveo je problem naplate potraživanja proizvođača hrane, zbog čega država more aktivnije da se uključi u traženje rješenja.

NEoPhodNo udRuživaNjE

Mugoša je poručio proizvođačima da moraju da se udružuju, jer će samo na taj način uspjeti da ostvare bolje rezultate, povećaju proizvodnju i

stvore bolje uslove poslovanja kroz dogovor sa donosiocima odluka na državnom nivou. Načelnica Direkcije za plaćanje u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Danka Božović je, predstavljajući informaciju o realizaciji javnih poziva kroz IPARD programe, kazala da oko 22 miliona eura grantova iz IPARD sredstava treba iskoristiti u toku ove i naredne godine, ali da veliki problem u već potpisanim ugovorima predstavlja skok cijena. Ona je navela da intenzivno rade na pregovorima sa Evropskom komisijom na njegovim izmjenama u vidu posebnog dodatka, kako bi se u određenoj mjeri smanjili gubici korisnika programa zbog povećanih troškova. Božović je saopštila da su pokrenute aktivnosti da pravo na povrat PDV-a na sredstva koja su utrošili za investiciju kroz IPARD dobiju i fizička lica. - Do kraja juna isplaćeno je 12,5 miliona eura bespovratne podrške, a preostalo je još 39 miliona, što je zaista mali procenat iskorišćenosti - kazala je Božović, dodajući da za aplikante veliki problem predstavlja obezbjeđivanje finansijskih sredstava. Prema njenim riječima, sljedeća godina je ključna za povlačenje što više sredstava namijenjenih bespovratnoj podršci, što će doprijeniti kvalitetnom pripremanju za IPARD 3, koji je vrijedan 63 miliona eura. S. P.

PODGORICA – Pregovarački tim radnika nikšićke željezare uputio je još jednu urgenciju premijeru Dritanu Abazoviću i ministrima ekonomije i finansija Goranu Đuroviću i Aleksandru Damjanoviću tražeći da Miodragu Daki Davidoviću, u slučaju kupovine Željezare, garantuju da može izgraditi sopstvene izvore električne energije. - Investitor je iskazao spremnost da preuzme Željezaru uz uslov da prije potpisivanja ugovora država garantuje izgradnju sopstvenih izvora električne energije u vidu vjetrogeneratora i solarnih panela, kako se ne bi desilo da nakon nekoliko godina postojeći snabdjevač ne bude imao dovoljno energije neophodne za kontinuirano napajanje postrojenja ili ponuđena cijena bude toliko visoka da ugrozi proizvodnju čelika, kao što se desilo u slučaju KAP-a – stoji u pismu radnika. Zato traže da ovo pitanje bude na narednoj sjednici Vlade, imajući u vidu situaciju u kojoj se nalaze zaposleni, a i skori godišnji odmor u Vladi. Predlažu Abazoviću da ovlasti Đurovića i Damjanovića da potpišu predugovor sa Davidovićem kojim bi garantovali izgradnju vjetrogeneratora i solarnih panela do nivoa snage neophodne za napajanje strujom postojećih i proizvodnih postrojenja koja bi bila instalirana u skladu sa investicionim Tender za eksploataciju građevinskog kamena na lokalitetu Varišta – Velja glava

Fortis Mont dostavio najpovoljniju ponudu

Traže garanciju da će Davidović moći da gradi sopstvene izvore struje

Miodrag Daka Davidović sa radnicima Željezare

planom. Nakon što bi potpisao kupoprodajni ugovor sa Turcima, ugovorom sa Vladom, Davidović bi se obavezao da na vrijeme podnese zahtjeve i pribavi sve neophodne dozvole za postavku vjetrogeneratora i panela. – S obzirom na to da je ovo praksa svuda u svijetu i da su slični ili isti ugovori potpisivani i sa prethodnim investitorima, ne vidimo zašto se ovo pitanje ne bi odmah riješilo i time eliminisala posljednja prepreka za preuzimanje fabrike. Zato ovaj zahtjev sma-

tramo opravdanim, posebno u kontekstu dešavanja u KAPu, jer bi se moglo dogoditi da Davidović investira milione u nova postrojenja i da za nekoliko godina mora da obustavi proizvodnju zbog nedostatka ili previsokih cijena struje, pod kojim uslovima bi proizvodnja postala nerentabilna - navode radnici. Ovo je, kako navode, i u interesu države, imajući u vidu spremnost Vlade da uđe u vlasničku strkturu Željezare. Radnici planiraju ponovni dolazak pred Vladu, u zavisnosti

od datuma održavanja iduće sjednice i očekuju da se ponovo sretnu sa čelnicima. Predstavnici turske kompanije Tosjali su nedavno, prilikom posjete Crnoj Gori, predočili predstavnicima Vlade da su spremni da koriguju prvobitno ponuđenu cijenu od 25 miliona eura. To je radnicima na sastanku prije dvije sedmice saopštio premijer. Komentarišući navode iz Vlade da su spremni da uđu u vlasničku strukturu Željezare, Davidović je tada kazao da bi ipak više volio da kompaniju preuzme u cjelosti i vodi je samostalno. Abazović je tada saopštio da je do 1. septembra, do kada će radnici primati naknade, potrebno naći novog investitora, navodeći da ima više zainteresovanih za kupovinu Željezare, ali ne i o kojim je kompanijama riječ. Davidović je inicijalno ponudio da je kupi za 15,1 milion eura, koliko su je Turci i platili prije deceniju. Radnici fabrike su danonoćno u fabrici duže od mjesec, nakon što im je rečeno da će samo njih dvadesetak iz uprave ostati u fabrici, dok će 229 radnika dobiti otkaze. M. Lk.

U četvrtak puštena u saobraćaj dionica od Smokovca do Mateševa

U prva 24 sata auto-putem prošlo 18 hiljada vozila S. VASILJEVIĆ

otrebna podrška, icit hrane

Pregovarački tim radnika Željezare pisao premijeru i ministrima

D. MALIDŽAN

mbene industrije PKCG

PODGORICA - Ponud firme Fortis Mont stekla je status najpovoljnije na oglasu za dodjelu ugovora o koncesiji zaeksploataciju tehničko-građevinskog kamena sa lokaliteta Varišta Velja glava. R. E.

Susret predstavnika ministarstava poljoprivrede Crne Gore i Srbije

Dogovorili korake u cilju snabdijevanja proizvodima

PODGORICA – Predstavnici ministarstava poljoprivrede Crne Gore i Srbije dogovorili su konkretne korake u cilju obezbjeđivanja kontinuiteta snabdijevanja i cjenovne konkurentnosti poljoprivrednoprehrambenih proizvoda, saopšteno je iz crnogorskog ministarstva poljoprivrede. Generalni direktor Direktorata za poljoprivredu Miroslav Cimbaljević je tokom radne posjete Ministarstvu poljoprivrede Srbije održao niz sastanaka na kojima su dogovoreni konkretni koraci. – Posjeta predstavlja nastavak i sprovođenje dogovora nakon susreta potpredsjednika Vlade i ministra poljoprivrede Vladimira Jokovića sa potpredsjednikom Vlade i ministrom poljoprivrede Srbije Branislavom

Vedrana Ilić i Miroslav Cimbaljević

Nedimovićem – navodi se u saopštenju. Cimbaljević se sreo sa pomoćnicom ministra Vedranom Ilić, gdje su dogovoreni konkretni koraci i implementacija dogovora koja je bila na nivou ministara. Takođe, organizovan je i sastanak sa direktorom Uprave za

zemljište Brankom Lakićem, tokom kojeg su razmatrane mogućnosti i predočeni konkretni modeli kada je u pitanju saradnja i implementacija dobrih praksi koje su zastupljene u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, koje bi se mogle preuzeti i realizovati u Crnoj Gori. R. E.

PODGORICA - Prioritetnom dionicom auto-puta Bar – Boljare, od Smokovca do Mateševa, u prva 24 sata prošlo je više od 18 hiljada vozila, objavljeno je juče na Tviter nalogu Vlade. Prioritetna dionica auto-puta svečano je otvorena u srijedu, dok je u četvrtak puštena u saobraćaj. Putarina se neće naplaćivati do 21. jula, nakon čega će za motore iznositi 1,5 eura, za putnička vozila 3,5 eura, a za kamione i autobuse 17 eura. Prioritetna dionica auto-puta je dugačka 41,5 kilometara, ima 20 mostova na glavnoj trasi i devet

na rampama petlji, dva nadvožnjaka, osam podvožnjaka, 7,2 kilometra betonskih zidova i 16 dvocijevnih tunela. U četvrtak je na auto-putu došlo do samozapaljena automobila marke ,,pežo“beogradskih registarskih tablica, a juče u popodnevnim časovima zapalilo se vozilo marke ,,citroen c3“. Iz Akcije za socijalnu pravdu (ASP) saopšteno je da je izvođač radova na auto-putu, CRBC izmijenio konstrukciju mosta Moračica u odnosu na rješenja predložena idejnim projektom i tražio da se njegov raspon poveća, a jedan stub iz-

mjesti, tvrde u Akciji za socijalnu pravdu. Oni su kazali da je CRBC tražio da se jedan stub izmjesti iz korita rijeke, a raspon mosta poveća sa 175 na 190 metara. Crnogorska strana se tek 2016. godine saglasila sa izmjenom projektnog rješenja za most Moračica, uz uslov da to ne dovodi do produženja roka gradnje i da ne povećava troškove, dok je CRBC paralelno podnio oštetne zahtjeve od najmanje 9,1 milion zbog kašnjenja i naknade štete. U ASP-u tvrde da je inženjer odbio te zahtjeve, a CRBC kasnije povukao potraživanje. S. P.

Društvo

Subota, 16. jul 2022.

Rezultati PISA testiranja crnogorskih đaka biće objavljeni sljedeće godine

Još jedna prvostepena presuda u korist smijenjenog direktora škole, a na štetu

polagali testove u drugim školama PODGORICA – Rezultati PISA testiranja, koje je uradilo 6.000 đaka, biće objavljeni u decembru 2023. godine. Ministarstvu prosvjete nijesu u toku testiranja pristizale bilo kakve zvanične pritužbe. U PISA testiranju učestvovala su 64 školska tima sa oko 200 saradnika koji su tokom sedam nedjelja radili da se uspješno sprovede. Iz Ministarstva su Pobjedi kazali da je u tom periodu bilo tehničkih problema, pomjeranja datuma testiranja. Ističu na dobru saradnju među školama. Nekoliko njih je ustupilo svoje kompjutere susjednim, slabije opremljenim, kako bi se što efikasnije realizovalo testiranje. Kažu da tehnički postoji potreba za opremanjem škola računarima. - Međutim, da bi došlo do stvarnih promjena u postignućima, potrebno je pružiti podršku nastavnicima u obuci i nastavnim materijalima kako bi fokus nastave bio na upotrebi znanja – kazali su oni. U nekim školama, prema njihovim riječima, dio računara zbog zastarjelosti nije ispunjavao uslove za testiranje, pa su dodati laptopovi ili je testiranje održano u drugim školama. Problem je, takođe, i nesrazmjeran broj računara u odnosu na broj učenika u nekoliko velikih škola, zbog čega je testiranje trajalo danima. Profesor Petar Špadijer, član NVU Prosvjetna zajednica Crne Gore, rekao je Pobjedi da je godinama ukazivano da je zastarjela i da je nedovoljna informatička opremljenost. Kazao je da nije uloženo ni minimum truda i sredstava da se ovaj problem otkloni. - Na ovim testiranjima, do sada, Crna Gora nije pokazivala zavidne rezultate. Veliki je broj razloga. Neki zahtijevaju sveobuhvatno angažovanje cijelog društva, sistemske promjene u nadzorima i mentalitetu, ali je i čitav niz lako rješivih problema – rekao je Špadijer. Ističe i da moderni i konstruktivni pedagoški pristupi, jasni i ujednačeni kriterijumi ocjenjivana, visokostručan i visokoetičan kadar su „uslov bez kojeg se ne može“, ne samo zbog testiranja kao što je PISA, već i zbog temelja obrazovnog sistema zemlje. - PISA testiranja su vrlo indikativna jer pokazuju koliko samostalnosti i zrelosti posjeduju učenici na prelazu od osnovnog ka srednjem školovanju. Jasno ukazuje na kvalitet obrazovnog sistema i na kretanja u obrazova-

nju jedne nacije - poručuje profesor Špadijer. Iz Ministarstva kažu da je PISA testiranje specifično. Crna Gora je mala zemlja i u uzorak su ušle sve srednje škole i kompletna populacija učenika koji ispunjavaju uslov za učestvovanje na PISA testiranju, podsjećaju oni. Kako objašnjavaju, u velikim zemljama, u 150 škola, testira se manji broj učenika i testiranje se može održati u jednom danu, a kod nas u polovini srednjih škola učestvovalo je između 100 i 500 učenika što je u pojedinim školama trajalo i do deset dana. - To nije bilo jednostavno organizovati s obzirom na to da se PISA testiranje radi na kompjuterima. Imali smo odličnu saradnju sa saradnicima iz škola koji su uložili ogroman trud da se testiranje sprovede po standardizovanim procedurama i koji su motivisali učenike, pa je učešće učenika na testiranju bilo između 90 i 95 odsto - rekli su oni. Crna Gora učestvuje na PISA testiranju od 2006. godine. Ovo je šesti ciklus otkako smo dio njega, a treći koji se radi na kompjuteru. PISA (Programme International Student Assesment) je trogodišnje međunarodno istraživanje o tome koliko neophodnih znanja i vještina su stekli 15-godišnjaci za puno učešće u društvenom i ekonomskom životu svoje zemlje. Analizira se da li đaci mogu reprodukovati ono što su naučili, odnosno koliko mogu u svakodnevnim situacijama, u školi i van nje, primijeniti ono što su naučili. Ranije su stručnjaci u više navarata kritikovali što crnogorski đaci pokazuju loše rezultate. Iz godine u godinu se ponavlja ista priča. Akademik CANU prof. dr Slobodan Backović, govoreći o ovom problem ranije, kazao je da je jasna situacija. Da naši đaci uče neefikasno. Rekao je da je sporno što djeca uče „napamet“, reprodukuju-ponove naučeno, a takvo učenje zahtijeva mnogo vremena. Takvo znanje je skoro neupotrebljivo u konkretnim životnim situacijama. - Posljedica ovoga je da imamo i visok procenat funkcionalno nepismene djece koju ne podučavamo kako da uče – kazao je on tada. Podaci koje dobijamo iz PISA testiranja su slika našeg obrazovanja koja može biti od pomoći rukovodiocima obrazovne politike da prave promjene u sistemu koje će poboljšati kvalitet obrazovanja i približiti nas zemljama EU, poručio je akademik Backović. N. Đ.

U presudi, iza koje stoji sudija Dragan Šćepanović, piše da osporeno rješenje Bratić sadrži suštinske nedostatke. Mitroviću su bili stavili na teret da je povrijedio radnu obavezu, da nije formirao školski odbor. Utvrđeno je, međutim, da mu nije bilo omogućeno da se izjasni o tim optužbama. Ukazano je i na činjenicu da je smijenjeni direktor poslao resornom ministarstvu dokumentaciju koja se tiče imenovanja školskog odbora PODGORICA – Bivša ministarka prosvjete Vesna Bratić smijenila je u julu prošle godine direktora pljevaljske Srednje stručne škole Miljana Mitrovića, ali je podgorički Osnovni sud donio presudu da je njeno rješenje nezakonito, da je proizvoljno i nepravilno. Advokat razriješenog direktora Mladen Tomović potvrdio je Pobjedi da je donešena prvostepena presuda u korist Mitrovića. Da bi bila pravosnažna, treba da je potvrdi Viši sud. Smijenjenom direktoru mandat je trebalo da traje do 18. februara sljedeće godine. Mitrović je tužio Ministarstvo, što je učinilo, takođe, oko 160 direktora. Ranije je advokat Mladen Tomović kazao Pobjedi da će sve presude biti istovjetne, jer ne može da se obavi smjena zbog navodne zloupotrebe položaja, a da nije sproveden odgovarajući postupak u kojem bi se eventualno utvrdila odgovornost. U ovoj presudi, iza koje stoji sudija Dragan Šćepanović, piše da osporeno rješenje Bratić sadrži suštinske nedostatke. Mitroviću su bili stavili na teret da je povrijedio radnu obavezu, da nije formirao školski odbor.

Utvrđeno je, međutim, da mu nije bilo omogućeno da se izjasni o tim optužbama. Ukazano je i na činjenicu da je smijenjeni direktor poslao resornom ministarstvu dokumentaciju koja se tiče imenovanja školskog odbora. Taj resor trebalo je da delegira svoja tri predstavnika. Nije, međutim, bilo reakcije. Zaključeno je da u ovom slučaju zato nije postojala mogućnost da se kompletira to školsko tijelo, odnosno da se do kraja okonča procedura. Tokom sudskog postupka iz Ministarstva su dostavili sudu dokumentaciju u kojoj su naveli da je Mitrović nenamjenski potrošio 10.000 eura koje je školi Ministarstvo uplatilo 2020. godine. Inače, kada su smijenjeni direktori pokrenuli tužbe protiv Bratić, ona je zatražila od v.d. direktora da im dostave dokaze koji ukazuju na navodno sporne radnje njihovih prethodnika. Iz resora Bratić su, takođe, tada javnosti poručivali da će presude biti u njihovu korist, odnosno u korist države. Sudija je, međutim, ocijenio da ta dokumentacija, koja se tiče razriješenog direktora Mitrovića, nije od uticaja na aktuelni predmet, jer mu nije zbog toga skraćen mandat. Sudija je naveo da to može biti predmet

nekog drugog postupka. Krajem maja prošle godine Skupština je usvojila izmijenjeni Opšti zakon o obrazovanju i vaspitanju kojim su se smijenili direktori i pomoćnici crnogorskih škola i vrtića. Ministarka Bratić najavljivala je da su smjene nužne kako bi se depolitizovao školski sistem. Ubjeđivala je javnost da više neće biti potrebna partijska knjižica kao uslov da neko bude na direktorskoj funkciji, ali tako nije bilo u praksi. Pojedini poslanici opozicije su u Skupštini javnosti predočili dokaze da su nova direktorska mjesta podijeljena po dubini, između partija. Objelodanili su tabelu gdje je sve to uređeno po Dontovoj formuli. U procesu smjenjivanja direktora resor ministarke Bratić je počinio brojne sporne poteze. Između ostalog, Bratić je potpisala rješenje kojim je smijenila sa dužnosti jednu direktoricu koja je preminula. Javnost je kritikovala Bratić što su direktorima i direktoricama poslali cirkularna rješenja i to putem Pošte. Niko ih nije pozvao na razgovore. Svima je ispisano da su ostali bez te funkcije zato što nijesu formirali školske odbore. Direktori su oštro reagovali na te optužbe, navodeći da ministarka nije mogla

d.mijatović

Rješenje Bratić nezakonito i proizvoljno Zbog loših računara

ništa sporno da im pronađe u radu. Govorili su da ih je zato optužila za nešto što nije bilo u njihovoj nadležnosti, da nijesu mogli da iskontrolištu određene procese. Da bi formirali školske odbore, neophodno je bilo da Ministarstvo delegira svoje predstavnike što taj resor nije učinio. Nakon razrješenja, oko 160 direktora/ica škola pokrenulo je sudske sporove, tražeći da im se nadoknadi šteta što su mimo zakona smijenjeni sa funkcija. Već su uveliko počeli da dobijaju prvostepene presude. Nedavno je ministar Miomir Vojinović kazao u intervjuu Pobjedi da su preuzeli odgovarajuće mjere u cilju saniranja nastale situacije povodom smjene direktora. Tražili su saradnju sa zaštitnikom imovine Crne Gore, koji zastupa državu u imovinsko-pravnim sporovima, a sve kako bi smanjili evidentne velike troškove koji ih očekuju. Što se tiče broja onih smijenjenih direktora koji su ostali bez posla, kazao je da je mali broj njih. U pitanju su profesori koji nijesu prihvatili ponuđene časove, dok su se ostali vratili u redovnu nastavu. Vojinović je najavio i da kontroliše rad novih direktora, te da je nekoliko njih smijenio sa

Broj zaraženih raste, Ministarstvo ne pooštrava mjere, IJZ ćuti

Novih 527 slučajeva korone PODGORICA – Broj ukupno otkrivenih slučajeva infekcije korona virusom u posljednje dvije sedmice, sa najnovijih 527 inficiranih tokom četvrtka, narastao je na 5.424 i po ovom parametru predstavlja rast od oko 150 odsto u odnosu na prethodni 14-dnevni period, odnosno preko 500 procenata u odnosu na četiri sedmice ranije, kada je 17. juna iznosio 894 novooboljela na 14 dana. Prije 28 dana i udio pozitivnih testova u odnosu na ukupan broj uzoraka iznosio je između 13 i 14 odsto, dok je, prema podacima koje objavljuje Institut za javno zdravlje, za četvrtak iznosio visokih 36,45 odsto.

Što se tiče ovog parametra, pošto se iz IJZ-a ne oglašavaju, valja podsjetiti na izjavu direktora te zdravstvene institucije Igora Galića iz marta 2021. godine kada je kazao da zdravstvene vlasti apsolutno ne kontrolišu epidemiju. Tada je na dnevnom nivou bilježeno prosječno oko 550 zaraženih, a od ukupnog broja testiranih u prosjeku je bilo 28,7 odsto pozitivnih. -Dakle, već duži vremenski period taj procenat se kreće između 25 i 30 odsto. Da bismo mogli reći da kontrolišemo epidemiju, taj procenat mora da bude pet odsto. To govori o tome koliko mi ne kontrolišemo epidemiju- kazao je tada Galić.

Ovaj parametar je u Crnoj Gori danima iznad 30 odsto. No, i pored upozoravajućih parametara iz Ministarstva zdravlja je juče saopšteno da „važeće epidemiološke mjere protiv korona virusa“, ako se iko sjeća koje su, ostaju na snazi i narednih 14 dana „a shodno promjenama mogu biti korigovane“. Doduše, iz Ministarstva zdravlja su preporučili nošenje maski turističkim radnicima, putnicima, hroničnim bolesnicima, te među osobljem predškolskih ustanova. – S obzirom da je turistička sezona u punom jeku i veliki broj turista ljetuje u Crnoj Gori, vlasnicima turističkih kompanija (ugostitelji/hotelijeri)

snažna je preporuka nošenje zaštitnih maski od strane svih zaposlenih, u cilju prevencije kovida-19 i održivosti rada tokom ljetnje turističke sezone. Takođe, preporučuje se nošenje maski na aerodromima, željezničkim stanicama i autobuskim stajalištima, kao i na mjestima gdje se primijeti veće grupisanje ljudi, a preporuka se posebno odnosi na hronične bolesnike, starija lica i imunokompromitovane osobe. Nošenje zaštitne maske preporučuje se među osobljem predškolskih ustanova – navode iz MZ. Nošenje maski je obavezno u zdravstvenim ustanovama. Kako su kazali iz Ministarstva,

Društvo

Subota, 16. jul 2022.

u Ministarstva prosvjete, odnosno države

U kojoj mjeri je valorizacija energije vjetra, sunca ili vode pristupačna građanima PODGORICA - Dobijanje struje iz energije vjetra, sunca ili vode nije vezano samo za velike sisteme, već mogućnost proizvodnje imaju i „mali korisnici“ odnosno građani. Razvoj tog sektora, međutim, još je u povoju budući da i pored subvencija nije jednako stimulativan za iskorišćavanje različitih izvora energije. Drugim riječima, valorizacija energije vjetra, sunca ili vode pristupačna je građanima, u smislu mogućnosti nabavke opreme, ali na samu isplativost eksploatacije različitih izvora energije utiče sistemski okvir, ali i ekonomski aspekti i mogućnosti stanovništva.

Put od idejnog rješenja do priključka na mrežu Red poteza koji vodi do toga da jedan korisnik dobije i status proizvođača električne energije (kumulativni uslov) podrazumijeva pribavljanje dokumentacije u skladu sa Zakonom o energetici i Zakonom o planiranju prostora i izgradnji objekata. Samo legalno izgrađeni objekti mogu dobiti dozvole

kapaciteti

Vesna Bratić

Ko je dobio prve presude Ranije je Osnovni sud u Podgorici, takođe, poništio prvostepenom presudom kao nezakonito rješenje Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta kojim je Olivera Delibašić 12. jula prošle godine razriješena dužnosti direktorice OŠ ,,Janko Bjelica“ u Donjim Crkvicama u nikšićkoj opštini. To je prva presuda u korist smijenjenih direktora sa rukovodeće pozicije u nekoj od osnovnih škola. Prethodno je ista sudska odluka usvojena po tužbi direktorice cetinjske gimnazije Danijele Bokan. Nedavno je postala pravosnažna presuda jednog direktora koji je smijenjen ranije, u januaru. Viši sud u Podgorici potvrdio je presudu Osnovnog suda u Danilovgradu da je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta mimo zakona smijenilo direktora Policijske akademije Bobana Šaranovića. Odbijena je kao neosnovana žalba resora Bratić. Njemu je Ministarstvo stavljalo na teret da je zloupotrijebio službeni položaj, ali u presudi piše da je Ministarstvo bilo dužno da u postupku utvrdi da je Šaranović izvršio krivično djelo zloupotreba položaja, a ne da samoinicijativno preuzima ulogu krivičnog suda i utvrđuje povredu zakonskih odredbi Krivičnog zakonika. Prije Šaranovića, još jedan smijenjeni direktor dobio je pravosnažnu presudu – direktor Srednje elektrotehničke škole ,,Vaso Aligrudić“ Veselin Pićurić koji je, takođe u januaru prošle godine, ostao bez funkcije.

prosvjete tražeći da se poništi odluka o izboru direktora koju je donijela bivša ministarka Vesna Bratić. Sporni konkurs je raspisan 15. novembra prošle godine, a umjesto da se po njemu odluči u roku od 45 dana, Bratić je to učinila tek 15. aprila. n. Đ.

d.mijatović

tih funkcija. Kako smo nedavno pisali, pojedinci su pokrenuli nove tužbe protiv Ministarstva, osporavajući neke druge odluke Bratić. Tačnije, profesor nikšićke Gimnazije ,,Stojan Cerović“ mr Aleksandar Vujković podnio je tužbu protiv Ministarstva

Urednica Ecoportala.me Milica Mitrić pojasnila je da su do skoro kapaciteti obnovljivih izvora energije uglavnom bili angažovani u svrhu izgradnje velikih postrojenja koja iziskuju i značajna finansijska ulaganja. -U novije vrijeme primjetno je da se građani sve više interesuju za savremene tehnologije proizvodnje čiste energije, pa se tako solarni sistemi sve češće instaliraju na krovovima porodičnih objekata i manjih (bilo bi poželjno i većih) turističkih objekata. Crnogorski sistemski okvir u određenoj mjeri pruža podršku malim potrošačima za ugradnju OIE sistema kroz različite subvencije (Eko-fond), kreditne linije (subvencionisani krediti banaka), javne pozive (Projekat Solari 3000+) i sli – navela je ona za Pobjedu. Sagovornica objašnjava što je potrebno jednom domaćinstvu da se uključi u sistem proizvodnje energije (bilo putem solarnih panela, vjetrogeneratora i sličnih izvora). Prema njenim riječima, red poteza koji vodi do toga da jedan korisnik dobije i status proizvođača (kumulativni uslov) podrazumijeva pribavljanje dokumentacije u skladu sa Zakonom o energetici i Zakonom o planiranju prostora i izgradnji objekata. -To obuhvata izradu idejnog rješenja od licencirane firme; dobijanje odluke o postavljanju pomoćnih objekata (u ovom slučaju fotonaponskih panela) koju izdaje opština; dobijanje uslova i saglasnosti za priključenje od strane CEDIS-a. Nakon izrade dokumentacije i pribavljanja potrebnih dozvola, slijedi montaža opreme i sistem se pušta u rad. Naravno, samo

Vjetroelektrana Možura

legalno izgrađeni objekti mogu dobiti dozvole, odnosno saglasnosti za postavljanje panela/ vjetrogeneratora i priključak na mrežu – pojasnila je Mitrić Pobjedi.

mali potrošači

Iako je firma u okviru koje funkcioniše Ecoportal fokusirana na kompletnu izradu i implementaciju projekata vezanih za obnovljive izvore energije, od ideje do realizacije, kod solarnih sistema oni su usmjereni na veće proizvodne kapacitete onih koji su potrebni domaćinstvima i malim potrošačima, odnosno na elektrane na krovovima komercijalnih objekata i proizvodnih hala, solarnih elektrana na zemišljtu i dr. -Imajući u vidu aktuelnu promociju održivih izvora energije u Crnoj Gori, danas su na našem tržištu u sve većem broju prisutne kompanije koje pružaju usluge implementacije solarnih fotonaponskih sistema individualnim domaćinstvima – navodi Mitrić. Sa druge strane, ističe ona, njihova kompanija bi se vrlo rado upustila u razvoj projekata koji podrazumijevaju izgradnju mini-turbina na potocima koje bi se mogle upotrijebiti za napajanje off-grid domaćinstava. Time bi pokazali da su čista i

ekološka hidro rješenja sasvim opravdana i moguća. Kako je Pobjeda ranije pisala, iako postoje korisnici malih vjetrogeneratora i mini turbina na potocima, ovakve instalacije su još rijetkost u našoj državi i uglavnom su vezane za potrošače koji nemaju pristup mreži i koji za sopstvenu potrošnju koriste ove izvore u kombinaciji sa fotonaponskim modulima i/ili dizel generatorom i baterijama. Mitrić je ranije navela da za razliku od fotonaponskih sistema, čiji je rok otplate izmedju pet i 10 godina (u zavisnosti od lokacije, mikrolokacije i tipa potrošača), za male vjetrogeneratore i mini turbine nije moguće procijeniti isplativost bez kontinuiranih mjerenja potencijala vode i vjetra na datoj lokaciji.

potencijali

-Razlog tome je taj što su za procjenu potencijala sunca dostupne baze podataka za kompletnu teritoriju Crne Gore, sa preciznošću od 3 odsto u procjeni proizvodnje fotonaponskog sistema. Za vjetar i vodu situacija je drugačija, potencijal dominantno zavisi od uslova na samoj mikrolokaciji i najčešće ulaganje u izgradnju sistema prevazilazi očekivanu dobit, osim kada su u pitanju specifični potrošači koji nemaju pristup

mreži, u ruralnim područjima – kaže ona. Dodaje da u skladu sa Zakonom o energetici, mali potrošači koji namjeravaju postati i proizvođači električne energije moraju proizvedeno trošiti za sopstvene potrebe, dok višak predaju u mrežu. -Pri tome, fotonaponski sistem ili vjetrogenerator mora biti postavljen na objektu na kojem se ujedno i obračunava potrošnja. Kako većina stanovništva živi u gradovima, kao optimalan izbor nameće se energija sunca koja je za razliku od energije vode dostupna, a za razliku od energije vjetra provjereno isplativa. Takođe, urbane sredine nijesu pogodne za iskorišćenje energije vjetra čija je brzina zbog postojanja različitih prepreka uglavnom nedovoljna za generisanje optimalne količine električne energije – navodi Mitrić. Situacija bi se, prema njenim riječima, značajno promijenila ukoliko bi bili donešeni podzakonski akti koji bi definisali pravila i procedure agregacije, slično kao u EU. -To bi omogućilo potencijalnim malim proizvođačima električne energije da vrše proizvodnju na pogodnoj lokaciji u njihovom vlasništvu, bez obzira na geografsku poziciju potrošača, a da višak predaju u mrežu. i. p.

Tužilački savjet pozvao funkcionere da se suzdrže komentarisanja rada tužilaštva

Političari da ne pripisuju rezultate tužilaca sebi i da im ne prijete Testiranje na koronu u kovid centru u Donjoj Gorici

„dalje praćenje i razvoj epidemiološke situacije može da utiče na eventualnu izmjenu postojećih mjera“. Prema zvaničnim podacima IJZ-a, u Crnoj Gori broj trenutno aktivnih slučajeva je 3.255. Međutim, kako je zbog prakse nesistematskog testira-

nja, gdje se uzorkuju isključivo simptomatski slučajevi, nema praćenja kontakata i testiranja asimptomatskih članova porodice, broj realno inficiranih je najvjerovatnije znatno veći, a on prema statističkim modelima u ovom trenutku iznosi između 10,5 i 11 hiljada. D.m.

PODGORICA - Tužilački savjet pozvao je visoke javne funkcionere i političare da se uzdrže od javnih istupa koji, kako kažu, imaju prizvuk poziva državnim tužiocima da donesu ili ne donesu određenu odluku u okviru svojih ovlašćenja, kao i da im ne urušavaju integritet pripisujući njihove rezultate sebi. – Visoki javni funkcioneri, a naročito oni čija je formalna i politička moć najveća, imaju po-

sebnu odgovornost da ohrabre državne tužioce na zakonito i efikasno postupanje, umjesto prijetnji da će ,,odgovarati“ i da im donošenje određene odluke ,,neće biti zaboravljeno“. Tužilački savjet poziva političare da rezultate državnih tužilaca ne pripisuju u sopstvene zasluge, jer na taj način posredno urušavaju integritet državnih tužilaca i državnog tužilaštva – navodi se u saopštenju. Iz TS ukazuju na pravo tužio-

ca da traži da se odredi pritvor kao krajnja mjera obezbjeđenja nesmetanog vođenja krivičnog postupka. – Ali je i njegovo nezavisno, profesionalno pravo da donosi i druge odluke u krivičnim predmetima u cilju ispunjenja svojih zakonskih nadležnosti, uz obavezu da u takvim predmetima postupa blagovremeno i efikasno. Tužilački savjet poziva sve društvene i političke subjekte da bez izuzetka poštu-

ju pretpostavku nevinosti, ali i da ne traže i zahtijevaju privilegije za bilo koje lice po bilo kojem osnovu. Tužilački savjet ohrabruje državne tužioce da zakonito i efikasno, bez obzira na različite stavove, mišljenja i poruke koja se iznose u javnosti, nastave da unapređuju rezultate u gonjenju počinilaca krivičnih djela, naročito u oblasti korupcije i organizovanog kriminala - zaključuje se u saopštenju. D. m.

10 Hronika

Subota, 16. jul 2022.

Na suđenju optuženima za šverc 1.206 kilog

Policija traži osumnjičenog za napad na Nikšićanina

Još se ne zna ko je ranio Radulovića

NIKŠIĆ – Istražitelji još nijesu utvrdili ko je u utorak veče, desetak minuta poslije ponoći, na Trgu Šaka Petrovića u Nikšiću ranio Željka Radulovića.

Kako nam je nezvanično saopšteno, na okolnosti ranjavanja Radulovića saslušano je više osoba, ali identitet počinioca još nije utvrđen.

Udes u podgoričkom naselju Masline

Povrijeđen motociklista PODGORICA – Jedna osoba povrijeđena je u saobraćajnoj nezgodi koja se sinoć oko 20.50 sati dogodila u podgoričkom naselju Masline, saopšteno je Pobjedi iz OKC-a. Nezgoda se dogodila kada su se iz, za sada neutvrđenih razloga, sudarili automobil i motocikl. Povrijeđeni motociklista je prevezen u Urgentni centar i obavljen je uviđaj. U OKCu nijesu imali informacije o C. H. težini povreda.

Bivša predsjednica Vrhovnog suda saslušana po novoj krivičnoj prijavi

Medenica dala iskaz pred tužiocem

PODGORICA - Bivša predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica saslušana je u četvrtak u Specijalnom državnom tužilaštvu na okolnosti novog krivičnog djela – zloupotreba službenog položaja putem podstrekavanja, koje joj se stavlja na teret. To je saopšteno iz Specijalnog državnog tužilaštva. - Okrivljena prilikom saslušanja, a u prisustvu izabranog branioca, nije željela da se izjašnjava na ove okolnosti, niti da iznosi svoju odbranu. Zbog tajnosti postupka za sada ne možemo iznijeti više informacija – navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu SDT-a. Iz SDT-a nijesu precizirali koje optužbe joj se stavljaju na teret. Nezvanično nam je saopšteno da je Medenica dala iskaz pred tužiocem. Medenica se nalazi u pritvoru od 20. aprila zbog sumnje za članstvo u kriminalnoj organizaciji i protivzakonit uticaj, što je ona negirala. Pritvor joj je određen zbog mogućeg uticaja na svjedoke. A. R.

Radulović je pogođen sa dva metka u butinu, a po povredama i tragovima izvršilac je pucao s namjerom da ga ubije. Željko Radulović je sin Ranka Radulovića kojeg Specijalno državno tužilaštvo (SDT) sumnjiči da je jedan od organizatora višečlane kriminalne grupe koja je sa pripadnicima škaljarskog i skadarskog kriminalnog klana planirala likvidaciju

bivšeg glavnog specijalnog tužioca (GST) Milivoja Katnića, više bivših funkcionera UP i više pripadnika kavačkog kriminalnog klana. Željko Radulović odavno je meta suprotnog klana, a policija ima operativne podatke da mu se u više navrata spremala likvidacija. U policiji rade na rasvjetljavanju krivičnog djela i identifikaciji počinioca. Nikšićaninu Ranku Raduloviću će se za ratne zločine počinjene na teritoriji Foče 1992. godine suditi pred Specijalnim odjeljenjem Višeg suda u Podgorici ukoliko Sud Bosne i Hercegovine spise ovog predmeta ustupi crnogorskim pravosudnim organima. A. R.

Sudija za istrage saslušao osumnjičene za zloupotrebu položaja u podgoričkoj kompaniji Plantaže

Vukotić, Šahman, Mihailović, Perović i Rajković u Istražnom zatvoru 30 dana

PODGORICA - Veselinu Vukotiću, Seadu Šahmanu, Božu Mihailoviću, Dušku Peroviću i Đorđiju Rajkoviću, koji se terete da su zloupotrebom položaja u privrednom poslovanju pričinili štetu podgoričkoj kompaniji Plantaže, određen je pritvor do 30 dana i sprovedeni su u Istražni zatvor.

Odluku o pritvoru donio je sudija za istragu Višeg suda u Podgorici Dragoje Jović. Bivši članovi Odbora direktora podgoričke kompanije Plantaže uhapšeni su 11. jula po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) a pritvor im je određen zbog mogućeg uticaja na svjedoke. SDT ih sumnjiči da su kao članovi Odbora direktora donijeli odluku da se zaključi štetni ugovor o vansudskom poravnanju, između oštećenog privrednog društva „Plantaže – 13. jul“ i „OMP inženjering“ iz Podgorice, čijim djelimičnim

Privođenje Veselina Vukotića

izvršenjem je Plantažama nanijeta šteta, a „OMP inženjeringu“ pribavljena korist. Osim njih, uhapšena je i Anica Hajduković koju je specijalni tužilac Vukas Radonjić nakon saslušanja pustio da se brani sa slobode. Specijalno državno tužilaštvo je istraživalo poslovanje Plantaža po osnovu krivične prijave novog rukovodstva kojom su bivši članovi borda direktora osumnjičeni da su

OMP inženjeringu pribavili višemilionsku protivpravnu imovinsku korist. Vukotić je u prijavi označen kao šef kriminalne grupe koji je davao naloge ostalim članovima kako da prikažu odnos sa „OMP inženjeringom“, u cilju potpisivanja poravnanja. Mihailović je, navodno, postupao po nalozima Vukotića i na sjednicama borda zastupao stav da je vansudsko poravnanje dobro za Plantaže. B. R.

Odbrana: N „čačkao“ po PODGORICA - Vještak trasološke struke Danilo Sekulović juče je u podgoričkom Višem sudu kazao da je pronašao otvorenu, ali ispravnu plombu u kontejneru sa 1.206 kilograma kokaina koji je krajem avgusta prošle godine završio u Zeti, u magacinu firme „San Francisko“ vlasništvo optuženog Budimira Krstovića. On je ovo kazao na suđenju Budimiru i Marini Krstović optuženima za šverc kokaina iz Južne Amerike u Crnu Goru. Iako na samom početku policijske akcije zapljene droge, čiji dolazak u Crnu Goru je našim istražiteljima najavila američka DEA, Budimir Krstović i njegova kćerka Marina nijesu bili među osumnjičenima, oni su u istrazi Višeg tužilaštva završili na optuženičkoj klupi. -Plombu sam našao otvorenu i morao sam je zatvoriti kako bi ustanovio da li je funkcionalna. Plomba je bila ispravna ali se po boji i broju razlikovala od plombe koja se nalazila na spoljašnjosti kontejnera – kazao je vještak Sekulović. Na njegovu konstataciju da plomba nije korišćena, ali da je pronađena otvorena, advokat Dragoljub Đukanović je ocijenio da je ,,neko čačkao po dokazima“. On je optužio policiju i tužilaštvo da su originalnu plombu pribavili prije nego što su sa sigurnošću znali da je u kontejneru kokain. -Oni su, prema svjedocima, imali sumnju da je u kontejneru kokain. Sama sumnja nije dovoljna da se plomba odnese načelniku CB Bar. Za njeno izuzimanje treba nalog ili naredba. Policija, tužilaštvo i lučki radnici su vrlo dobro znali šta je u kontejneru. Apsolutno je moj branjenik u pravu

Odgođeno suđenje optuženom za ubistvo Šejle Bakije

Vještak utvrdio da Ilir Đokaj nije u stanju da iznese odbranu PODGORICA - Početak suđenja Iliru Đokaju za ubistvo nevjenčane supruge Šejle Bakije (19) u Tuzima krajem septembra prošle godine juče je u podgoričkom Višem sudu odgođeno za 14. oktobar, nakon što je vještak psihijatrijske struke utvrdio da optuženi nije u stanju da iznese odbranu i prati tok sudskog postupka. Ovo je za Pobjedu saopštio advokat Srđan Lješković pojašnjavajući da je sud na njegov zahtjev naložio psihijatrijsko vještačenje optuženog Đokaja. Advokat Lješković navodi da je prije podnošenja zahtjeva sudu za vještačenje optuženog Đoka-

ja bio u posjeti svom branjeniku i primijetio da je lošeg psihičkog stanja zbog čega sa njim nije mogao da razgovara. -Na moj zahtjev sud je angažovao vještaka psihijatrijske struke koji je analizom medicinske dokumentacije optuženog Đokaja utvrdio postraumatski stres i da je njegovo stanje takvo da nije u stanju da iznese odbranu i prati tok sudskog postupka – kazao je advokat Lješković. Prema navodima optužnice, Đokaj se tereti da je sa umišljajem iz niskih pobuda ubio Šejlu Bakiju ispred njene porodične kuće u Tuzima, a potom ranio njenog oca Šabana Bakiju. Šejla je ubijena pred očima

Privođenje Ilira Đokaja

svoje porodice: oca, majke, babe i sestri. Devetnaestogodišnja djevojka se prema ocjeni tužilaštva našla na meti optuženog Đokaja jer je odbijala da

obnovi nekoliko mjeseci ranije prekinutu vanbračnu vezu. Za to vrijeme, optuženi Đokaj je proganjao Šejlu, slao poruke preko lažnih profila, prijetio,

(Budimir Krstović) kada je rekao „donijeli su mi drogu u kuću“ – kazao je advokat Đukanović. Branilac optužene Marine Krstović, advokat Stefan Jovanović, je primijetio da je tužilaštvo u spise predmeta uvrstilo samo dio od cjelokupne dokumentacije koju je njegova branjenica pribavila od nadležnih u Luci Poerto Bolivar odakle je krenuo kontejner sa bananama po porudžbi firme San Francisko. - Izostavili su potvrdu iz ove luke da je kontejner, u kojem je kasnije pronađena droga, bio kontrolisan od strane policije u Ekvadoru i da ništa nelegalno nije pronađeno. Odbrana je to predala u septembru 2021. godine. Tužilac je bio dužan da sa jednakom pažnjom tumači čijenice koje idu u korist okrivljenih i one protiv njih,

govorio da među njima nije gotovo i da je njen život u njegovim rukama. Đokaj je, 18. aprila, prilikom kontrole optužnice u podgoričkom Višem sudu, kazao da se duboko kaje zbog ubistva devetnaestogodišnje Šejle Bakije i da njegov život nema smisla jer je izgubio ono što je najviše volio. On se tom prilikom izvinuo porodici Bakija za preživljenu tragediju. - Izvinjavam se porodici Bakija za tragično izgubljenim mladim životom. Ovo kažem iz ljudske i moralne obaveze, zbog ljubavi koju sam imao prema Šejli i njenoj porodici. Poslije ovoga moj život više nema smisla, jer sam izgubio ono što sam najviše volio u životu. Duboko se kajem što se sve ovako dogodilo jer smo moja Šejla i ja drugačije zamišljali naš zajednički život. Moj život više nema smisla jer sam izgubio porodicu, ljubav, snove i budućnost – kazao je Đokaj. B. R.

Hronika/Svijet

Subota, 16. jul 2022.

grama kokaina vještak utvrdio da je otvorena rezervna plomba STO ČETRDESET DRUGI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU:

Neko je o dokazima

Sa privođenja Budimira Krstovića

odnosno dužni su da sve uzmu u obzir – kazao je advokat Jovanović. On je naveo da je optužena Marina Krstović sve navedene dokaze pribavila dok se nalazila na slobodi odnosno kada su joj bile određene mjere nadzora. Budimir Krstović je sudu naglasio da njemu plomba ne znači ništa i da mu ne treba. -Ta plomba, meni kao poručiocu voća, ne znači ništa. Ona se skida. Ona je dokaz da je droga trebala da bude izvučena u Luci Bar, a ja bih dobio tovar sa dvije palete voća manje, kako su to ranije, u sličnim primjerima, svjedoci službenici policije pojašnjavali – kazao je Krstović. Komentarušući rezervnu plombu koja je pronađena u kontejneru, advokat Jovanović je podsjetio na ranije iskaze carinika koji su pred sudom ustv-

rdili da se dešavalo da i ranije u Luku Bar pristigne kontejner na kojem se nalazi plomba koja ne odgivara teretnici. -Svjedoci carinici su pojasnili da se u tim slučajevima vršila provjera kontejnera i ukoliko ništa nelegalno nije pronađeno, pa čak i da fali pola tovara robe, takav se kontejner se otpremao dobavljačima – podsjetio je advokat Jovanović i naveo da je za odbranu frapantno da se te stvari dešavaju i da su carinicima „vezane ruke“. Budimir i Marina Krstović uhapšeni su nakon što je policija u njihovom magacinu, u zetskom selu Mojanovići nadomak Podgorice, 24. avgusta prošle godine pronašla 1.206 kilograma kokaina. Oni su od početka tvrdili da nemaju ništa sa pronađenom drogom. Banane koje je naručila Marina Krstović za firmu „San

Nikolajevom ponovo odjekivale eksplozije

Đukanović: Utvrđeno da im je povrijeđeno pravo na pravično suđenje Viši sud je juče odbio da Budimiru i Marini Krstović ukine pritvor i nakon što je advokat Dragoljub Đukanović saopštio da je Ustavni sud prihvatio žalbu odbrane na odluku o produženju pritvora optuženima. On je sudu ukazao da se odlukom Ustavnog suda ne ukida pritvor optuženim Krstovićima ali je utvrđeno da im je povrijeđeno pravo na pravično suđenje i dužinu trajanja pritvora. -Svi u ovoj zemlji, u sistemu u kojem funkcionišu, sudovi, Vlada, Skupština, predsjednik, su dužni da poštuju odluke Ustavnog suda – naglasio je advokat On je podsjetio da optuženi Krstovići nijesu pobjegli kada im je sudija Radomir Ivanović dozvolio da se brane sa slobode. - Budimir je bio u Beogradu kada se ovo desilo i prvim letom je došao za Crnu Goru. To može samo pošten čovjek. Marina je prošla poligraf, sarađivala sa policijom. Onda se umiješala politika, političari sazvali konferenciju i sva moguća prava Krstovićima prekršili. A isti oni znaju da Krstovići nijesu krivi – rekao je advokat Đukanović.

Francisko“ u vlasništvu su njenog oca Budimira su utovarene na MSC „Katya“, koji je iz Luke Bolivar krenuo prema Panami. Za sada nije poznato da li su kontejneri sa bananama iz Paname nastavili transport brodom „Katya“ prema Malti ili su pretovareni na neki drugi teretnjak. B. r.

Po međunarodnoj potjernici uhapšen jedan od osumnjičenih za šverc 840 kilograma kokaina

Porastao broj žrtava u Vinici KIJEV/MOSKVA – U ruskom napadu krstarećim raketama na grad Vinica u centralnoj Ukrajini, koji se dogodio u četvrtak, je prema posljednjim podacima nastradalo najmanje 23 osobe, saopštili su juče ukrajinski zvaničnici. Zvanična Moskva tvrdi da je napad u Vinici bio usmjeren na zgradu u kojoj su se najviši zvaničnici ukrajinskih oružanih snaga navodno sastajali sa stranim dobavljačima oružja. Sa druge strane, iz Kijeva kažu da cilj napada nije bila vojna meta već, kako navode, kulturni centar koji su koristili penzionisani veterani. - Dana 14. jula lansirane su krstareće rakete „kalibr“ na Dom oficira u Vinici. U objektu je bio skup predstavnika komande Ukrajinskih oružanih snaga i stranih dobavljača oružja. Napad je rezultirao eliminacijom učesnika - navodi se u saopštenju Moskve. Iz Kijeva ističu da su u tom napadu nastradale najmanje 23 osobe, te da je među žrtvama i troje djece, od kojih najmlađe ima samo četiri godine. Više od 10 snažnih eksplozija juče je ponovo odjeknulo u Nikolajevu na jugu Ukrajine, a načelnik Nikolajevske regionalne vojne uprave Vitalij Kim saopštio je da su ruske snage pogodile dva najveća univerziteta u tom gradu. Da je na grad ispaljeno najmanje 10 projektila, potvrdio je i gradonačelnik Nikolajeva Oleksandar Senkevič. On je ipak na Telegramu pozvao građane da ne napuštaju svoje kuće i skloništa. U međuvremenu je Andrej Maročko, oficir Narodne milicije Luganjske narodne republike, koja je proglasila nezavisnost, saopštio kako je Kijev odlučio da fazno povuče svoje jedinice iz Severska, u Donjeckoj oblasti, na istoku Ukrajine. - Ukrajinska komanda donijela je odluku o etapnom povlačenju svojih jedinica iz naselja Seversk. Prema naređenju, položaje treba napustiti tajno i povlačiti se u malim grupama - napisao je Maročko na Telegramu. Ranije juče prvi zamjenik ministra informisanja samoproglašene Donjecke narodne re-

Zelenski naredio vojsci da se Ukrajina vrati u okvire granica iz 1991. godine Ministar odbrane Ukrajine Oleksij Reznikov rekao je da je predsjednik Volodimir Zelenski naredio Generalštabu da pripremi planove za oslobađanje cijele Ukrajine, kako bi Kijev došao do međunarodno priznatih granica od 1991. godine, prenijela je agencija Rojters. – Postoji posebna naredba predsjednika da se pripreme planovi za oslobađanje Ukrajine, uključujući i teritorije okupirane 2014. godine – rekao je Reznikov za ukrajinski servis BBC.

publike Danil Besonov izjavio je da u Seversku još ima tačaka otpora Oružanih snaga Ukrajine, ali da snage DNR, kako kaže, „čiste“ istočni dio grada. Evropska komisija juče je raumatrala uvođenje sedmog paketa sankcija protiv Rusije, koji se odnosi na zabranu uvoza zlata i prilagođavanje postojećih restriktivnih mjera, prenio je Rojters. Tim povodom juče se oglasio premijer Mađarske Viktor Orban ocijenivši da je Evropska unija nepromišljenim ekonomskim sankcijama Rusiji „pucala sama sebi u pluća“. Orban je, u intervjuu za mađarski državni radio, rekao da sankcije, ukoliko se ne povuku, rizikuju da unište evropsku ekonomiju. – U početku sam mislio da smo sebi pucali samo u nogu, ali sada je jasno da je evropska ekonomija pucala sebi u pluća i da dahće za vazduhom – rekao je Orban, a prenio Rojters. Evropska komisija je u međuvremenu pokrenula prekršajni postupak protiv Mađarske zbog diskriminatorskih cijena goriva

koje je uvela mađarska vlada, a koje omogućavaju građanima sa mađarskim registarskim tablicama da kupuju gorivo na pumpama u zemlji po cijenama do 60 odsto nižim nego vozači sa stranim tablicama. U Komisiji smatraju da diskriminatorske cijene znače ograničavanje slobode kretanja robe, usluga i ljudi u okviru jedinstvenog evropskog tržišta. Zvaničnici samoproglašene Donjecke narodne republike saopštili su da je preminuo britanski državljanin i humanitarac Pol Juri, koga su proruske snage zarobile u aprilu na jugu Ukrajine pod optužbom za „plaćeničke aktivnosti“, prenosi Rojters. Ombudsmanka DNR Darija Morozova navela je na društvenim mrežama da je Juri imao dijabetes i respiratorne, bubrežne i kardiovaskularne probleme. – S naše strane, uprkos težini navodnog zločina, Polu Juriju je pružena odgovarajuća medicinska pomoć. Međutim, s obzirom na dijagnoze i stres, preminuo je 10. jula – navela je Morozova.

Vukašinović čeka izručenje Odluka predsjednika Rusije Vladimira Putina Rogozin smijenjen sa čela Roskosmosa

PODGORICA - Damjan Vukašinović (39) iz Podgorice, koji je osumnjičen da je dio grupe koja je brodom „Florida 2“ pokušala da prokrijumčari 840 kilograma kokaina od Karipskih ostrva do Portugala, uhapšen je u srijedu u Beogradu, po potjernici Interpola, saopštila je Uprava policije Crne Gore.

Kod Vukašinovića su pronađena falsifikovana lična dokumenta sa drugim identitetom. Protiv Vukašinovića se vodi pred Višim sudom u Podgorici, zbog stvaranja kriminalne organizacije i šverca droge. Uhapšeni je jedan od organizatora kriminalne organizacije formirane tokom 2018.

godine u Crnoj Gori, koja je djelovala na teritorijama Hrvatske, Rusije, Austrije, Karipskih ostrva, Francuske i Portugala sa ciljem krijumča-

renja velikih količina kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Drogu je pronašla portugalska policija 1. septembra 2018. godine. A. r.

MOSKVA – Generalni direktor ruske svemirske agencije Roskosmos Dimitrij Rogozin juče je, odlukom predsjednika Vladimira Putina, smijenjen sa te funkcije. Za novog generalnog direktora Roskosmosa imenovan je, kako je saopšteno iz Kremlja, Jurij Borisov. – Imenovati Jurija Ivanoviča Borisova za generalnog direktora Državne korporacije za kosmičke aktivnosti Roskosmosa – navodi se u uredbi objavljenoj na sajtu Kremlja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da smjena Dmi-

trija Rogozina nema nikakve veze sa pretenzijama na njegov rad i da će on dobiti novu funkciju. – Ni u kom slučaju to nije povezano sa bilo kakvim tvrdnjama, tamo je sve u redu – rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje o mogućoj vezi između Rogozinove ostavke i tvrdnji o kvalitetu njegovog rada. Peskov je, takođe, naglasio da će bivši šef Roskosmosa blagovremeno dobiti novo imenovanje, o čemu će Kremlj izdati saopštenje. Rogozin je na čelo Roskosmosa došao 2018. godine. Sumirajući rezultate rada, Ro-

gozin je, između ostalog, naveo da je ruska raketna i svemirska industrija izašla iz sistemske krize. – Imamo nula nezgoda. Industrija vraća poštovanje i ljubav naših građana. Da, naravno, ima još mnogo problema, ali je jasno kako ih prevazići. I srećan sam što sam direktno učestvovao u oživljavanju ruskog prostora, što sam postao dio porodice našeg Roskosmosa. Hvala vam, moji drugovi, na vašoj službi, na neprospavanim, tjeskobnim noćima, na stresu od lansiranja raketa i na sreći koju smo dijelili kada nam je sve pošlo za rukom – rekao je Rogozin u izjavi koja je objavljena na sajtu Roskosmosa. Priredila: Đurđica ĆoriĆ

12 Crnom Gorom

Subota, 16. jul 2022.

Prijestonica Cetinje je za 2023. godinu planirala program razvoja vrijedan 8,44 miliona eura CETINJE – Prijestonica je pripremila nacrt programa razvoja za 2023. godinu, planirane aktivnosti su vrijedne 8,44 miliona eura. Predviđen je početak realizacije dva ključna infrastrukturna projekta – sanacija distributivne mreže za snabdijevanje grada vodom i rješavanje problema odvoda otpadnih voda.

INFRASTRUKTURA

Procijenjeno je da će izgradnja i rekonstrukcija vodovodne infrastrukture koštati 12,95 miliona eura, a aktivnosti planirane za 2023. vrijedni su 1.000.000 eura. – Cilj projekta je unapređenje snabdijevanja Cetinja vodom. Idejni projekat je iz 2014. Godine, a s obzirom na to da je došlo do značajnih promjena u pogledu definisanja saobraćajnih koridora i dodatne urbanizacije prostora (u odnosu na projektovano stanje i plansku dokumentaciju iz 2012. godine), neophodna je izrada nove tehničke dokumentacije – piše u programu. Među planiranim projektima je rekonstrukcija dijela Vučedolske ulice, kanalisanje i odvođenje poplavnih, atmosferskih i fekalnih voda od glavnog ponora do tunela Belveder, sa sanacijom glavnog ponora. Procijenjena vrijednost je 2,5 miliona eura, a u 2023. godini biće investirano 1,9 miliona eura. Trasa kolektora predviđena je u trupu saobraćajnice – Vučedolske ulice. Predložena je sanacija postojećeg Ponira i predviđeno je da se koristi samo za ispuštanje atmosferskih voda koje je prethodno potrebno tretirati u uređaju za izdvajanje nanosa, ulja i naftnih derivata. U 2023. biće nastavljen projekat izgradnje hidrotehničkog tunela Belveder. Projektovana vrijednost za tu godinu je 900.000 eura. Cilj je regulisa-

Glavni projekti – sanacija vodovodne mreže i odvođenje otpadnih voda Procijenjeno je da će izgradnja i rekonstrukcija vodovodne infrastrukture koštati 12,95 miliona eura, a aktivnosti planirane za 2023. vrijedne su 1.000.000 eura. U unapređenje lokalnih i nekategorisanih puteva, kao i gradskih saobraćajnica, biće investirano 1.400.000 eura

U okviru stavke kupovina nekretnina, učešće u realizaciji projekata od javnog interesa (vrijedna 700.000 eura), lokalna samouprava ima u planu da, nakon 20 godina, gradi stanove za svoje zaposlene. – Do sada su izgrađene dvije zgrade kroz programe socijalnog stanovanja, a izgradnja zgrade Sindikata Ministarstva kulture i zgrade socijalnog stanovanja (Belvederska ulica), u toku je. Izgradnjom ulica Nova 4 i 5 i spajanjem sa Belvederskom ulicom, otvara se mogućnost stvaranja novog naselja sa preko 300 stanova. Sindikat UP Policije se obratio sa zahtjevom za dodjelu dvije lokacije za izgradnju zgrade od preko 60 stanova za svoje i potrebe Sindikata prosvjete. Zahtjevom za dodjelu lokacije za izgradnju stanova obratio se i Sindikat zdravstva – piše u dokumentu. Predlagači programa navode da u gradu postoji nekoliko atraktivnih lokacija koje žele da valorizujuo kroz javno-privatno partnerstvo od kojih su najznačajniji izgradnja hotela ,,Lokanda“ i rekonstrukcija Studentskog trga sa izgradnjom podzemne garaže.

tog dijela grada – piše u opisu projekta.

AZIL ZA PSE

JaVna RaSPRaVa TRaJE Do 28. JUla: Cetinje

nje odvođenja fekalnih voda ka lokaciji prečišćivača kao i odvođenje atmosferskih i poplavnih voda iz cetinjskog polja.

gradskih saobraćajnica, Prijestonica planira da naredne godine investira po 700.000 eura. Putevi biće odabrani prema prioritetu u odnosu na stepen oštećenja u mjesnim zajednicama u kojima se seoska domaćinstva bave poljoprivredom,

SEOSKI PUTEVI

U unapređenje lokalnih i nekategorisanih puteva, kao i

Za sportske objekte 1,54 miliona eura Naredne godine biće nastavljeni višegodišnji projekti – izgradnja sportske hale i adaptacija pomoćnog fudbalskog terena i svlačionica. Izgradnja hale, na lokaciji DUP Zona sporta, koštaće oko 7.000.000 eura, a u 2023. biće investirano 1,4 miliona eura. Objekat će imati mjesta

Gradiće stanove za zaposlene u Prijestonici

za najmanje 2.000 gledalaca kako bi ispunio zahtjeve za odigravanje utakmica u EHF, SEHA i ABA ligi, budući da Cetinje nema sportsku dvoranu koja ispunjava traženi standard. – Do kraja ove godine imaćemo gotovo idejno arhitektonsko rješenje što znači da

ćemo u januaru 2023. godine moći da uđemo u tendersku proceduru za odabir projektanta i izvođača radova – piše u programu. Kada je riječ o adaptaciji pomoćnog fudbalskog terena i izgradnji svlačionica na Obilića poljani naredne godine biće investirano 140.000 eura.

voćarstvom, stočarstvom, pčelarstvom, seoskim turizmom i dr. Takođe, važan kriterijum je i broj stalnih stanovnika i zainteresovanost građana za povratak na selo. Kada je riječ o gradskim saobraćajnicama planirano je uređenje Ulice Nikole Lekića (200 m), Hercegovačke ulice (150 m), nastavak rekonstrukcije Ulice IV proleterske između Bulevara crnogorskih junaka i Bajove ulice (150 m), dio Obilića ulice (100 m). – U tim saobraćajnicama nema adekvatne atmosferske kanalizacije, trotoara, javne rasvjete, parkinga. Bajova ulica i Ulica Vojvode Boža su rekonstruisane, tako da se njihovom realizacijom postiže cjelokupna povezanost ukupne infrastrukture

Za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju lokalnih objekata od opšteg interesa je predviđeno 500.000 eura. Planirana je rekonstrukcija stare škole na Njegušima. Sadašnje stanje objekta je vrlo loše, napušten je i neupotrebljiv. Namjera Prijestonice, u skladu sa zahtjevima mjesne zajednice, jeste da se obezbijedi prostor za seosku ambulantu, mjesnu kancelariju, kao i multifunkcionalni prostor za promotivne i turističke svrhe. – Počeće izgradnja prihvatilišta za napuštene kućne ljubimce na Zagrablju, uređenje lokacije pored Ulice Alekse Šantića za izgradnju parking mjesta, zatim pješačke staze sa rasvjetom za Orlov krš, rekonstrukcija atmosferske kanalizacije po zahtjevima građana naselja Đura Petrovića (Kongo), Gipos i IV Jul.

Takođe, planirana je adaptacija Ljetnje pozornice sa ciljem da se tokom ljetnje turističke sezone mogu održavati predstave, koncerti i slični događaji na otvorenom – piše u dokumentu. Za unapređenje javnih službi je namijenjeno 200.000 eura. Predložena sredstva odnose se za nabavku specijalizovanih vozila i opreme za Komunalno, Vodovod i kanalizaciju, Službu zaštite i spašavanja, Sportski centar Cetinje, Agenciju za razvoj i podršku poslovanju, RTV Cetinje, JU Centar za dnevni boravak djece sa smetnjama u razvoju i odraslih lica sa invaliditetom, Biblioteku ,,Njegoš“ i dr. Programom razvoja Prijestonica planira da naredne godine za unapređenje turističke ponude grada izdvoji 100.000 eura, za manifestaciju Montenegro Beer Fest (treće izdanje) i Festival pršute (drugo izdanje). Javna rasprava o nacrtu programa razvoja Prijestonice traje do 28. jula. D. Š.

Kolašin: Sportsko ljeto u nacionalnim parkovima

HERcEg noVi: Turistička organizacija predložila izmjenu u naplati dažbina

KOLAŠIN – Javno preduzeće Nacionalni parkovi u sklopu kampanje „Sportsko ljeto u nacionalnim parkovima“ organizuje državno ekipno i pojedinačno prvenstvo Crne Gore u disciplini mušičarenje (Fly fishing). Treće kolo se odvija u Nacionalnom parku Biogradska gora, na atraktivnim dionicama rijeke Tare i na Biogradskom jezeru, u nedjelju 17. jula od 8 do 19 sati. – Pored 30 takmičara, podijeljenih u ekipe iz raznih gradova Crne Gore, dobrodošli su svi posjetioci Nacionalnog parka da se priključe i oprobaju u flaj fišingu na pokaznoj vježbi instruktora, te vide iskusne takmičare na djelu u sportskom ribolovu, na nadmorskoj visini 1.094 m. Pres konferencija je zakazana u 17.30 h, nakon čega će uslijediti zabavni program za djecu i odrasle – saopšteno je iz Nacionalnih parkova. Fly fishing ili ribolov na mušicu (mušičarenje) je sportska disciplina, koja zahtijeva vrhunsku formu, spretnost, strpljenje i opremu koja je lakša od standarne za ribolov. Riba koja se ulovi pregleda se, uslika i brzo vrati nazad u vodu. C. G.

HERCEG NOVI – Pred odbornicima će se na narednom zasijedanju naći prijedlog Turističke organizacije da boravišnu taksu tokom odmora u Herceg Novom plaćaju svi nerezidentni građani, osim vlasnika nekretnina koji plaća turističku.

Sjutra mušičarenje na Članovi uže porodice da Tari i Biogradskom jezeru ne plaćaju boravišnu taksu

Ribolovac na Tari

Kako za RTHN objašnjava v. d. direktora Turističke organizacije Herceg Novi Dorđe Stanojlović, pokrenuli su inicijativu da se članovi uže porodice (supružnici, djeca i unuci)

oslobode plaćanja boravišne takse. - U Zakonu o boravišnoj taksi ne postoji član koji porodicu vlasnika nekretnine oslobađa plaćanja ove obaveze. Postoje izuzeci kada je riječ o oslobađanju naplate boravišne takse, ali to su uredbe koje donosi lokalna uprava, ali koje još nijesu usvojene – kazao je on. Stanojlović očekuje da lokalni parlament na narednom zasijedanju usvoji taj prijedlog. – Stavke ovog zakona do sada su primjenjivane selektivno i paušalno. Imali smo situacije

da nijesmo znali ko su osobe koje se, na osnovu usmene saglasnosti, oslobađaju boravišne takse, pa i situaciju da su ove obaveze oslobođena neka dalja srodstva, prijatelji i svi koji su kao rodbina samo usmeno definisani – objasnio je Stanojlović. Opština Budva pokrenula je sličnu inicijativu, dok su u Kotoru i Tivtu različito primjenjivali odredbe zakona o boravišnoj taksi, ali problem je što u zakonu nije na pravi način definisana primjena naplate boravišne takse za užu rodbinu. I. R.

Crnom Gorom

Subota, 16. jul 2022.

KOTOr: Drugi put odgođeno rušenje terase restorana ,,Risan“

Mrvaljević benzinom polio sebe i terasu

POLICIJA

Osim službenika ove dvije opštinske službe, pripravno je bilo i vatrogasno vozilo, kao i ekipa Hitne pomoći, ali nije bilo policije. Načelnik Komunalne policije Zoran Vučinović je kazao da imaju pravo da bez asistencije Uprave policije izvršavaju rješenje o rušenju po članu 17 Zakona o komunalnoj policiji svim organima, a u ovom slučaju Komunalnoj inspekciji. – Nije neophodna asistencija policije jer je ovo predmet koji radi lokalna samouprava i radi se o privremenom objektu, terasi – kazao je Vučinović. Na pitanje Mrvaljevića zašto nemaju asistenciju Uprave policije, Vučinović je kazao da „policija prebacuje odgovornost na ove ljude ovdje i mene“. – Prebacuju odgovornost na nas, misleći da je to korektno, a uvijek smo zajedno radili i mislim da je i njima danas mjesto ovdje – kazao je Vučinović. Načelnik Komunalne inspekcije Miro Anđelić je objasnio

CETINJE: Godišnjica bitke na Košćelama (1941)

U SLaVU JUNaKa: Juče na Košćelama

Najveća pobjeda nad silama Osovine CETINJE – Delegacija Prijestonice Cetinje i UBNORA položila je vijenac na spomen-ploču na Košćelama. Delegaciju su činili gradonačelnik Prijestonice Cetinje Nikola Đurašković, zamjenica gradonačelnika Nikoleta Martinović i predsjednik UBNORA Cetinje Stevan Radunović. Radunović je kratko podsjetio na događaje i važnost bitke na Košćelama. Na Košćelama, iznad Rijeke Crnojevića, 15. jula 1941. godine grupa ustanika iz tog kraja sačekala je italijansku motorizovanu brigadu i u borbi, koja je trajala cijelu noć, potpuno ih porazila. To je ujedno bila i najveća pobjeda nad silama Osovine u toku 1941. godine. C.G.

Rotari klub organizuje donatorsko krstarenje

Da svako dijete iz Kotora i Tivta posjeti akvarijum IBM

– Ovo da srušite, znate kada ćete moći. Kad se ja ovđe zapalim. To budite sigurni. Napraviću svjetski skandal, jer ovo je sramota, bruka što sam doživio i šta radite. Ovo je nečuveno – kazao je Mrvaljević. Nakon više od sat rasprave, 75-godišnji Mrvaljević je uzeo bidon sa benzinom i posuo prostor ispred restorana, a dijelom i sebe po nogavicama, nakon čega je uslijedila reakcija njegovih prijatelja koji su ga smirivali i odvraćali da ne učini ono što je najavio. Ubrzo nakon mučne i teške scene, službenici Komunalne policije i inspekcije su odustali od dalje intervencije, konstatujući da su ljudski životi najbitniji.

Službenici Komunalne policije i inspekcije su odustali od dalje intervencije, konstatujući da su ljudski životi najbitniji. Izostala je asistencija Uprave policije jer je riječ o uklanjanju privremenog objekta, a što je u nadležnosti Komunalne policije RADIOKTORO

KOTOR – Rušenje terase restorana ,,Risan“ u Risnu, čiji je dugogodišnji zakupac Nikšićanin Vladimir Mrvaljević, juče je odgođeno, nakon što je Mrvaljević službenicima Komunalne policije i inspekcije kazao „da terasu mogu srušiti tek nakon što se on zapali“.

MUČNE SCENE: Mrvaljević na spornoj terasi

da su tražili asistenciju policije, te da su on i predsjednik Opštine telefonskim putem obaviješteni od rukovodstva OB Kotor da je Komunalna policija u obavezi da pruži asistenciju, a ne policija. – Rukovodioci OB Kotor u telefonskom razgovoru su me obavijestili, kao i predsjednika Opštine Kotor, da je stav Uprave policije da oni ne mogu pružiti asistenciju lokalnim službama jer lokalna Komunalna policija treba da sprovede mjere i radnje, pa ukoliko oni budu spriječeni u tome, što je bio slučaj danas, i da će tek po ugrožavanju života i zdravlja ljudi preduzeti mjere i radnje i pružiti asistenciju – pojasnio je Anđelić.

POSTUPCI

On je kazao da se vezano za restoran ,,Risan“ vodi veći broj postupaka sa Opštinom Kotor. – Opština vodi sudski postupak sa Mrvaljevićem u vezi sa

ugovorom za zakup objekta, restorana, a mi kao služba koja je nadležna za privremene i pomoćne objekte po inicijativi MZ Risan i Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove vodimo drugi postupak vezano za terasu restorana. Vezano za naše rješenje o rušenju terase, zakupac objekta se žalio glavnom administratoru, koji je potvrdio naše rješenje o rušenju, a samom potvrdom drugostepenog organa stekli su se uslovi za donošenje rješenja o administrativnom izvršenju – kazao je Anđelić. On je kazao da su se službeno obratili sudu gdje je postupajući sudija u jednom momentu dao izjašnjenje da je ovdje riječ o cjelosti objekta zajedno sa terasom, ali da su ubrzo nakon toga dobili službeno obavještenje da je ta privremena mjera ukinuta. – I za dalji tok postupka ne znamo šta se dešavalo – kazao je Anđelić.

Mrvaljević kaže da je taj predmet pred Višim sudom i obuhvata i terasu, a ne samo zakup objekta, insistira i traži da se sve obustavi dok sud ne donese odluku. Komunalna inspekcija rušenje je najavila za 27. jun, ali je odgođeno jer su u gosti i prijatelji Mrvaljevića koji su došli da mu pruže podršku, odbili da napuste terasu. Mrvaljević je za Pobjedu ranije kazao da je u pitanju haranga kotorske vlasti protiv njega, koja je pokrenuta dolaskom novog rukovodstva u MZ Risan koji su, kako navodi, sve ovo i inicirali. Iz Opštine Kotor ranije su saopštili da Mrvaljević ni jednog trenutka nije imao ugovor o zakupu prostora u kom se nalazi restoran ,,Risan“, ,,što znači da se nalazi u opštinskom prostoru bez važećeg ugovora, nema dozvolu za postavljanje terase kao ni dozvolu da obavlja privrednu djelatnost“. Iv. K.

Akvarijum ,,Boka“

KOTOR – Rotari klub Kotor u subotu organizuje donatorsko krstarenje Bokokotorskim zalivom brodom ,,Katica“, a cilj akcije pod nazivom ,,Morski svijet djeci Kotora i Tivta“ je obezbjeđivanje besplatnog ulaza u Akvarijum ,,Boka“ za oko 7.600 djece predškolskog i školskog uzrasta iz Kotora i Tivta. – Rotari klub Kotor je posvećen kontinuiranom služenju lokalnoj zajednici. Ovog puta, cilj je da omogućimo da sve predškolske ustanove, osnovne i srednje škole iz Kotora i Tivta uvrste u svoje obrazovne programe besplatnu posjetu svih učenika Akvarijumu u Kotoru tokom iduće školske godine – saopšteno je iz Rotari kluba. Poziv za učešće i podršku humanitarnoj akciji Rotari klub Kotor uputio je lokalnim i državnim institucijama, privrednim društvima, organizacijama i građanima Kotora i Tivta, te Rotari i Rotaract klubovima u Crnoj Gori i inostranstvu. Ukrcaj na kotorskoj rivi je u 19 sati, brod isplovljava u 19.30 sati. C. G. CDPR

Bar: Održan petnaesti košarkaški turnir „Sutomore 2022“

Domaćin osvojio prvo mjesto BAR – Crnogorsko društvo za borbu protiv raka, u saradnji sa Košarkaškim klubom Sutomore, povodom Dana državnosti Crne Gore, a pod pokroviteljstvom Opštine Bar, petnaesti put organizovalo je košarkaški turnir za kadete. Učesnici košarkaškog turnira „Sutomore 2022“, koji je i ove

godine bio međunarodnog karaktera, bile su ekipe: Sutomore iz Sutomora, Dečić iz Tuzi, Feniks iz Valjeva i Sevojno iz Sevojna. Turnir je održan tokom praznika na terenu OŠ „Kekec“, a za ekipe su nastupali igrači rođeni 2008. i 2009. godine. U finalnoj utakmici Sutomore je rezultatom 81:80 savladalo

Sevojno i tako postalo pobjednik turnira. CDPR je pobjednika turnira nagradio peharom, dok su drugoplasirana i trećeplasirana ekipa dobile prigodne poklone. Najbolji igrač turnira Jovan Milović iz KK Sutomore i najbolji strijelac Savo Lalević iz istog kluba su kao nagrade dobili posebne medalje. I. R.

UBJEDLJIVO NaJBOLJI: Pobjednički tim

14 Kultura

Subota, 16. jul 2022.

Dirigentkinja Sara Arianna Serhatlić o novoformiranom Crnogorskom kame

Scena iz opere „Cvrčak i mrav“

Opera za djecu na festivalu Wild Beauty Art

„Cvrčak i mrav“ četiri puta na Žabljaku ŽABLJAK - Opera za djecu „Cvrčak i mrav“, u organizaciji Udruženja umjetnika „Visoko C“ iz Novog Sada, biće izvedena četiri puta ovog vikenda na Žabljaku, u sklopu glavnog programa Wild Beauty Art festivala. Opera će prvi put biti izvedena danas u 16 sati na Crnom jezeru, a potom u 19 sati u gradskom parku na Žabljaku. Sjutra je prvo izvođenje opere zakazano za 12 sati, drugo u 19 sati, u gradskom parku. - „Visoko C“ je prepoznato je u regionu kao udruženje koje je posvećeno širenju muzičke kulture kod najmlađe publike i izvođenju brojnih muzičkih predstava za djecu i roditelje. Krasi ih odlična interakcija sa publikom tokom samog izvođenja, tako da će mališani i rodite-

lji u vikendu pred nama stvarati uspomene za cijeli život na sjeveru Crne Gore – navodi se u saopštenju organizatora festivala. Wild Beauty Art festival je posebno ove godine posvećen mladima, a budući da Crna Gora još uvijek nema operu, posebno operu za djecu, ovaj događaj će biti od značaja i za lokalno stanovništvo. U narednim danima programi Wild Beauty Art festival podrazumijevaju dnevne nastupe na različitim lokacijama Žabljaka i Durmitora tokom 21. i 22. jula, dok će naredni glavni dio programa pod nazivom „Music Fusion Picnic“ biti priređen 23. jula, kada će nastupiti multimedijalni orkestar „Muzikon“ iz Beograda, od 18 sati na Macanskoj poljani. Ulaz na sve programe je slobodan. R. K.

Mladi crnogorski umjetnici dio edukativnog programa filmskog festivala u BiH

Labudović, Milatović i Đurović u Sarajevu PODGORICA – Ovogodišnji Talents Sarajevo, program Sarajevo film festivala koji je posvećen mladim filmskim profesionalcima, okupiće 61 učesnika, među kojima su i talenti iz Crne Gore – glumica Marija Labudović, reditelj Milorad Milatović i scenaristkinja Sara Đurović.

I ove godine, Talents Sarajevo biće održan tokom trajanja Sarajevo film festivala, od 12. do 19. avgusta. Tokom 28. Sarajevo film festivala, mladi filmski profesionalci imaće priliku da uče od renomiranih stručnjaka, koji su spremni da sa njima podijele znanje i iskustvo. Talents Sarajevo

zadržava format od osam modula i to su: Directors Summit (na kome učestvuje Milatović), Producers Summit, Acting Studio (čiji je dio Labudović), Camera Studio, Editing Studio, Pack&Pitch, Script Station (na kome je polaznica Đurović) i Talents Press. Program Talents Sarajevo pokrenut je 2006. godine u saradnji s Internacionalnim filmskim festivalom u Berlinu i Berlinale Talent Campus-om. Program je posvećen mladim profesionalcima i studentima posljednje dvije godine studija filma. Za učesnike su organizovana predavanja, panel diskusije, radionice, praktične vježbe, filmske projekcije. S. V.

Koncert hora „Ivan Goran Kovačić“ na Prčanju

KOTOR - Hrvatski akademski hor „Ivan Goran Kovačić“ nastupiće večeras u 21 sat u Bogorodičnoj crkvi na Prčanju. Kao najbrojniji amaterski hor, pod dirigentskom palicom Luke Vukšića, na koncertu „Hrvatska horska duhovna muzika“ izvešće program koji hronološki vodi kroz vjekove hrvatskog a kapela muzičkog stvaralaštva, od glagoljaškog crkvenog pjevanja pa sve do 21. vijeka. Koncert se održava uz podršku Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske i Ambasade Hrvatske. Obezbijeđen je besplatan prevoz solarnim brodom sa kotorske rive do Prčanja i nazad, za ograničen broj ljudi. Zainteresovani se mogu prijaviti, do popunjavanja mjesta, na imejl adresu protokol@kotorart.me, sa imenom i prezimenom putnika. Polazak broda „Elettra“ iz Kotora je u 20.15 sati, u dijelu rive preko puta parka i autobuskog stajališta, a povratak po završetku koncerta, oko 22.30 sati. R. K.

PODGORICA - Novoformirani Crnogorski kamerni orkestar (CKO) koji čine eminentna i renomirana imena ovdašnje umjetničke scene, članovi Crnogorskog simfonijskog orkestra, svoj prvi javni nastup će imati u srijedu, 20. jula u 21 sat, na Ljetnjoj sceni u Staroj Varoši u Podgorici.

VESELA MIŠKOVIĆ

Domaćim kompozito otvoren put do promo Na čelu ovog orkestra je Sara Arianna Serhatlić, prva magistarka orkestarskog dirigovanja Univerziteta Crne Gore. Ona je za Pobjedu govorila o razlozima koji su je naveli da uđe u priču o novom orkestru, repertoaru i planovima.

SARADNJA I UŽIVANJE

Kao prvi magistar orkestarskog dirigovanja u istoriji Univerziteta Crne Gore, Serhatlić je, kako sama kaže, osjetila potrebu da se oduži svojoj državi i gradu u kojem je rođena, te da doprinese promovisanju umjetnosti i kulture što je iniciralo osnivanjem ovog orkestra. - Za sve nas koji djelujemo u ovoj sferi, predstoji važan zadatak: osmisliti modele kako kvalitetnu umjetnost približiti crnogroskom društvu i mentalitetu koji je veoma specifičan, a istovremeno se boriti sa mejnstrim kulturom i prolaznim trendovima. Vodeći se tim postulatima, po uzoru na gradove i države širom svijeta, formirala sam ansambl pod nazivom Crnogorski kamerni orkestar – rekla je Serhatlić za Pobjedu. Misija ovog ansambla je saradnja kompozitora i izvođača koji će zajedno sa publikom uživati u kamernoj muzici. - Svojim izvedbama i djelima po narudžbi, cilj je predstaviti čitav niz repertoara kamerne muzike od djela klasične do savremene muzike, s posebnim akcentom na crnogorske autore. Važno je uspostaviti osjećanje bliskosti između izvođača i publike, koji pojačava osjećaj zajedništva i dubljeg muzičkog iskustva, kao i promovisati stvaralaštvo crnogorskih autora. Sa sigurnošću mogu reći da ćemo biti na raspolaganju svim crnogorskim kompozitorima. Promocija savremenih crnogorskih kompozitora,

rigent, već i menadžer, PR, pregovarač, da osmišljavate repertorar ali i da brinete o kulturnoj politici ansambla. Međutim, kao osoba koja je željna novih izazova, sve to me ne plaši već raduje, jer stvaram prilike za sebe i stvaram zajedno sa cijelim timom nešto novo za Crnu Goru. Sve je to mnogo lakše kad u orkestru imate prijatelje, poznanike, ali i svoje idole čijem radu se divite i sa kojima je čast sarađivati – rekla je Serhatlić.

ISTAKNUTI MUZIČARI

Sara Arianna Serhatlić

ali i umjetnika uopšte, jedna je od odrednica razvoja Crne Gore i njenog kulturnog puta, koji zahvaljujući svojoj specifičnosti ima potencijal da postane prepoznatljiv i uspješno pozicioniran na umjetničkoj mapi svijeta – rekla je Serhatlić. Otkako je magistrirala, nije bilo prilike da je vidimo pred nekim

orkestrom. Želja za radom u struci za koju se školovala je bila ideja vodilja osnivanja profesionalnog kamernog orkestra, tvrdi Serhatlić, ali i činjenica da nije imala priliku da sarađuje sa nekim ansamblom i stiče nova iskustva. - Imati sopstveni orkestar predstavlja zadovoljstvo, ali od vas zahtijeva da budete ne samo di-

Članovi Crnogorskog kamernog orkestra su: Marko Simović, Slađana Mijović, Dušan Rakonjac i Marija Đuranović (prve violine), Nenad Jovanović, Sonja Vojvodić i Verica Čuljković (druge violine), Uroš Lapčević i Petar Obradović (viole), Milan Ninković i Ana Zakrajšek (violončela) i Vasilije Gagović (kontrabas). Svi ovi muzičari imaju zavidne biografije i usavršavali su se kod najboljih pedagoga. Godinama unazad pružaju značajan doprinos crnogorskoj kulturnoj sceni, što svojim angažmanom u Crnogorskom simfonijskom orkestru, pedagoškim radom, tako i učešćem na raznim festivalima, ljetnjim kampovima za muziku i

Institut za savremenu umjetnost raspisao konkurs za nagradu „Milčik“

Dobitniku boravak u Njujorku i izložba PODGORICA - Institut za savremenu umjetnost raspisao je četvrti javni konkurs za nagradu „Milčik Young Visual Artist Award 2022“ za umjetnike iz Crne Gore, do 35 godina starosti. Mogu se prijaviti umjetnici koji stvaraju u okviru savremenih vizuelnih umjetnosti. Na konkurs se mogu prijaviti samostalno, ili ih mogu prijaviti

institucije ili pojedinci. Nagrada nije namijenjena za primijenjenu umjetnost, dizajn, pozorište, ples i film. Prispjele prijave će pregledati međunarodni stručni žiri i odabrati tri-četiri nominovana finalista za nagradu „Milčik“. Rok za podnošenje prijava je 10. septembar u podne. Nagrada Milčik podrazumijeva dvomjesečni rezidencijalni boravak u Njujorku, u prostoru organizacije Residency Unli-

mited (www.residencyunlimited.org), pokrivene cjelokupne troškove puta i boravka, kao i organizovanje samostalne izložbe u Crnoj Gori, po povratku iz rezidencije. Nagradu je osnovao Institut za savremenu umjetnost 2017. godine, i dio je internacionalne mreže YVAA (Young Visual Artist Award), koja broji 11 članica. Nagrada „Milčik“ nosi ime po poznatom radu istaknutog

crnogorskog umjetnika Milije Pavićevića, a organizuje se u saradnji sa Residency Unlimited i podržano je Trust for Mutual Understanding iz Njujorka. Dosadašnji dobitnici nagrade Milčik su: Siniša Radulović (Podgorica) 2017, Brigita Antoni (Ulcinj) 2019 i Semir Mustafa (Rožaje) 2021. Od ove godine nagrada „Milčik“ sa bijenalnog prelazi na anualni model, tj. dodjeljivaće se svake

Kultura

Subota, 16. jul 2022.

ernom orkestru pred prvi javni nastup

orima ocije

veških narodnih pjesama u svom stvaralaštvu, zaintrigirao međunarodnu javnost, ali i značajno uticao na kreiranje i očuvanje identiteta svoje države. Na ovom više nego očiglednom primjeru, vidimo koliko je važno stvaralaštvo domaćih autora za svako društvo i sistem – objasnila je Serhatlić. Osim Griga, izvešće treću svitu iz ciklusa „Antičke arije i igre“, italijanskog kompozitora Otorina Respigija, iz 1931. godine, a publika će imati priliku da čuje i kompoziciju „Alla turca“ u aranžmanu Senada Gačevića, koja se bazira na crnogorskom folkoru i lako pamtljivoj melodiji, kao i „Queen“ Aleksandra Perunovića, koja zbog ultra-tonalnosti, harmonske veze i ritma nedvosmisleno ukazuje na implementaciju elemenata rok muzike i srodnih žanrova, te predstavlja primjer muzike minimalizma sa izrazitim dramskim planom, najavila je Serhatlić.

APEL

Crnogorski kamerni orkestar

saradnjom sa orkestrima iz regiona i Evrope. - Osim profesionalizma i težnje ka kvalitetnoj izvođačkoj umjetnosti, riječ je o ljudima koji su prijatni za saradnju, što je zapravo i jedan od krucijalnih elemenata u svakom timskom radu. Kamerni orkestar je poput demokratije, svačiji glas se sluša ali i čuje, i duboko sam uvjerena da će naša saradnja ići u tom smjeru – rekla je Serhatlić. Repertoar za premijerni koncert Crnogorskog kamernog orkestra pažljivo je promišljan. Značenjski sloj „Holberg svite“ norveškog kompozitora Edvarda Griga iz XIX vijeka nosi poruku koja je univerzalna. - Grig je, koristeći motive iz nor-

Publika će imati priliku da čuje Crnogorski kamerni orkestar još nekoliko puta u narednom periodu, no dinamiku nastupa je, prema riječima Serhatlić, nemoguće predvidjeti. - Pogotovo ako djelujete samostalno, a svjesni smo u kakvoj je ekonomskoj krizi cijeli svijet. Iza svakog ozbiljnog ansambla stoji institucija, zato bih ovom prilikom apelovala na nadležne organe, kompanije i pojedince da ulažu u crnogorsku kulturu, jer je takvo ulaganje na dugoročne staze veoma isplativo. Kao društvo težimo evropskim integracijama, te shodno tome moramo raditi na prosvjećivanju društva, smanjenju primitivizma, odvikavanju od muzike sa lošim porukama, ukratko na evropeizaciji običnog čovjeka. Jer nije dovoljno da postanemo dio Evrope, važno je da Evropa postane dio svakog od nas ponaosob. Njegovanje lokalne kulture kultiviše različitost i zato ne treba juriti za globalizacijom nauštrb našeg identiteta i specifičnosti – poručila je Sara Arianna Serhatlić. D. ERJAVŠEK

Dobar projekat za Crnu Goru Većina mladih dirigenata započinje karijeru sa manjim ansamblom, objasnila je Sara Arianna Serhatlić, ali u svijetu su to najčešće ansambli koji djeluju u okviru određene institucije, te je planiranje koncerata mnogo lakše i rasterećenije. - Nedavno sam imala priliku da upoznam i razgovaram sa svjetski priznatim maestrom Urošem Lajovicem, koji je pohvalio ideju formiranja ovakvog orkestra i dao nam vjetar u leđa rekavši da većina mladih dirigenata tako počinje i da je ovaj projekat dobar za Crnu Goru – rekla je Serhatlić za Pobjedu.

godine, a izložba finalista i proglašenje pobjednika održaće se tradicionalno početkom decem-

bra. Više informacija o nagradi i konkursu može se vidjeti na sajtu www.ica-me.org. R. K.

Zatvoreno jubilarno 30. izdanje Kotorskog festivala pozorišta za djecu

Za najbolju predstavu proglašena „Error 404“ KOTOR – Španska predstava „Error 404“, teatra Krpeni anđeli, proglašena je za najbolju na Kotorskom festivalu pozorišta za djecu, čije je jubilarno, 30. izdanje zatvoreno sredinom ove nedjelje. Na svečanom zatvaranju izvedena je predstava „Zelena gora“, Teatra mladih i KC „Nikola Đurković“, a pored priznanja za najbolju predstavu, stručni žiri – rediteljka Anđelka Nikolić, teatrolog Igor Tretinjak i pjesnik Dejan Đonović –nagradili su najbolje u još sedam kategorija. Za režiju predstave „Error 404“ nagrađeni su Mulio Galo i Vagner Galo, a prema ocjeni stručnog žirija, za istraživanje scenskog jezika u predstavama „Tihi dječak“ i „Nigdje drugdje“ priznanje je dobio reditelj Tim Grabner. Predstava „Crvene cipelice“ Pozorišta za djecu i mlade Merlin, dobila je nagrade u više kategorija – za najbolju originalnu muziku u predstavi Tibora Corija, za koreografiju Tunde Bačo, kao i glumački ansambl predstave za najbolju izvedbu. U kategoriji za izvedbu su nagrađeni i Irena Bausović-Tomljanović i Domenik Karakašić – glumačkolutkarski duo predstave „Kafe kraljevstvo“ Kazališta lutaka Zadar. Žiri grada Kotora 30. KFPD – Ružica Rebronja, Iva Malešević, Vesna Ivanović. Tanja Roganović i Maja Mrđenović, većinom glasova nagradu za najbolju predstavu dodijelio je produkciji „Negdje drugdje“ Lutkovnog gledališča iz Ljubljane, kojoj je pripala i nagrada

Ceremonija zatvaranja Kotorskog festivala pozorišta za djecu

dječijeg žirija. Iako je riječ o teškoj temi, kako je naveo dječiji žiri, predstava je predstavljena upečatljivo i dirljivo, na način koji izaziva saosjećanje i razumijevanje. - Glumica, koja je istovremeno i naratorka i animatorka različitih objekata, kroz interakciju sa crtanim i snimljenim materijalom ispričala nam je jednostavnu i jasnu priču koja je istovremeno potresna i puna nade – navedeno je u obrazloženju dječijeg žirija. Ovogodišnji program Festivala u cjelini dobio je pohvalu i žirija grada. - Program, na kojem su preovlađivale predstave koje teže da se bave bitnim temama, kao što su komplikovani porodični odnosi, zavisnost od virtuel-

nih svjetova, istopolna ljubav, problemi djece beskućnika i zlostavljane djece i sličnim, te da se pri tome dječijoj i mladoj publici obraćaju sa uvažavanjem i poštovanjem – navele su članice gradskog žirija. Zatvarajući Festival, kako prenosi Radio Kotor, predsjednica Skupštine opštine Kotor Maja Mršulja podsjetila je da se kreće u formiranje JU Pozorište za djecu. - Kao što je već pomenuto, veliki su samo oni gradovi koji imaju pozorište za djecu, Kotor jeste veliki grad, osnivanjem dječijeg pozorišta će još više dobiti na značaju. Otvaranjem pozorišta, Festival će mnogo duže trajati nego što je trajao ove godine, tako da neće biti deset dana za uživanje nego mnogo

više. Na ovaj način samo ćemo privremeno svečano zatvoriti 30. KFPD – kazala je ona. Direktor Festivala Petar Pejaković takođe je podsjetio na bitnost osnivanja teatra za djecu. - Već danima mi prilaze djeca koja kažu da bi voljeli da Festival traje još nekoliko dana, a sa pričom o osnivanju pozorišta, namjera nam je da traje 365 dana, kao i da djeci svakodnevno pružamo ono što najbolje možemo – rekao je Pejaković. Tokom trajanja Festivala publika je tradicionalno, tokom 12 dana, imala prilike da uživa u više desetina segmenata pozorišnog, edukativnog, kulturnog i plesnog programa, a program zatvaranja vodili su glumci Slaviša Grubiša i Vučić Perović. S. V.

Muzički program Grada teatra otvorili dirigent Bojan Suđić i ansambl „Virtuozi“

Horska muzika u Stanjevićima BUDVA - Muzički program Festivala Grad teatar počeo je u Manastiru Svete Trojice u Stanjevićima nastupom hora „Virtuozi“, pod dirigentskim vođstvom maestra Bojana Suđića. Suđić je, pozdravljajući publiku, kazao da je program započet molitvom „Oče naš“ ruskog kompozitora Nikolaja Kedrova, koja je napisana prije tačno 100 godina. - U godini u kojoj je ovaj kompozitor sa svojom porodicom emigrirao iz boljševičke Rusije ostavljajući iza sebe operske dane Boljšoj i Marinskog teatra, gdje je nastupao kao bariton i nastavio život u Berlinu i Parizu – rekao je Suđić. U prvom dijelu programa izvedeni su biseri pravoslavne duhovne muzike kompozitora Stevana Hristića, Stevana Stojanovića Mokranjca i Sergeja Rahmanjinova, čije „Svenoćno bdenije“ predstavlja i nezaobilazan repertoar svih najboljih svjetskih profe-

Koncert hora „Virtuozi“ u Budvi

sionalnih horova, po svemu i jedno od najvrednijih i najzahtjevnijih djela horske muzike uopšte. Drugi dio koncerta su obilježile svjetovne kompozicije Mokranjca, Konstantina Babića i Milorada Kuzmanovića, koje pred horske pjevače postavljaju najveće zahtjeve u svim elementima vokalnog izraza. Festivalski hor „Virtuozi“ čine najbolji odabrani profesional-

ni pjevači iz Beograda i Novog Sada, dok je Suđić svakako najistaknutije dirigentsko ime u muzici današnjice na ovim prostorima. Već više od jedne decenije umjetnički je direktor Muzičke produkcije RTS, šef dirigent renomiranih ansambala – Simfonijskog orkestra RTS-a i Hora RTS-a, a umjetnički je direktor BEMUS-a. Bojan Suđić i hor „Virtuozi“ su se, na zahtjev publike, vra-

tili na bis tokom kojeg su izveli Mokranjčevu „Petu rukovet“. Nakon koncerta, Suđić je kazao da je publika bila predivna. - Treba zaista doći do Stanjevića, jer horska muzika u posljednje vrijeme nije toliko popularna da bi se napravio jedan takav podvig. Čini mi se da je cijela publika više nego zadovoljna, jer je ovo jedan predivan ambijent i uopšte muzika u ovom ambijentu daje nešto novo što nijesmo imali priliku da iskusimo do sada – rekao je Suđić. On je dodao i da je vezan za ovaj prostor i Budvu, te da je htio da Gradu teatru podari muzički događaj koji će izvesti specifičan skup izuzetno nadarenih ljudi, prvi put ujedinjenih posebno za ovo veče. Suđića će publika Grada teatra biti u prilici ponovo da vidi i čuje 30. jula na sceni između crkava, kada će sa violinistom Stefanom Milenkovićem održati koncert, a na repertoaru će biti Sen Sans, Paganini, Čajkovski i Dvoržak. R. K.

16 Marketing

Subota, 16. jul 2022.

Hronika Podgorice

Subota, 16. jul 2022.

Na Bulevaru Šarla de Gola otvorena najsavremenija sportsko-rekreativna zona

Uređena park-šuma, uloženo 500.000 eura Mjesto za sve generacije

Najsavremenija teretana na otvorenom

Na Bulevaru Šarla de Gola, preko puta upravne zgrade kompanije Plantaže – ,,13. jul“, otvorena je nova sportsko-rekreativna zona. Riječ je o prostoru koji je nekada bio jedan od najpopularnijih za rekreativce, ali i koji je dugo bio u nezadovoljavajućem stanju, tako da nije služio svojoj namjeni. – Na inicijativu naših sugrađana mi smo

se bacili na posao, obećali da ćemo ovom mjestu vratiti stari sjaj, zapravo uraditi i više od toga – na ovom prostoru obezbijediti one sadržaje koji su prethodno nedostajali. I evo, nekoliko mjeseci kasnije, možemo da konstatujemo da smo dobili jedan novi ukras, ne samo ovog dijela Podgorice, nego grada u cjelini – kazao je gradonačelnik Ivan Vuković otvarajući novu sportsko-rekreativnu zonu.

SZS

Pripadnici Službe zaštite i spašavanja juče intervenisali na više lokacija

Na prostoru od 20.000 kvadrata, koji je potpuno ograđen, rekonstruisana je trim staza, izgrađen teren za košarku, a Podgorica je poslije dugo vremena dobila i dva terena za tenis. Osim toga, izgrađena su i dva dječja igrališta, postavljena najsavremenija teretana na otvorenom, obnovljena rasvjeta i kreirani drugi sadržaji za sve generacije. Važan dio projekta predstavlja i rekon-

strukcija i proširenje postojećeg parkinga, što će biti realizovano u narednoj fazi projekta. Ukupna vrijednost ove investicije je 500.000 eura. – Gotovo da nema privrednog društva koje nije dalo doprinos realizaciji ovog projekta – dominantno kolege iz Agencije za stanovanje, Zelenila, Puteva, Komunalnih usluga, Čistoće, Vodovoda i kanalizacije – sjajan primjer timskog rada i sjajan dodatak onome što Podgorica inače nudi. Vrlo sam zadovoljan zbog toga i mislim da je ovo jedan vrlo lijep i prikladan način da našim sugrađanima čestitamo Dan državnosti – poručio je Vuković. Posebnu zahvalnost Vuković je odao kompaniji Bemax koja je donirala iz-

gradnju teniskog terena i mađarskoj kompaniji BeStrong koja je donirala sprave za teretanu na otvorenom. Gost na otvaranju bila je naša teniserka Danka Kovinić, koja je iskazala zadovoljstvo zbog uređenja sportsko-rekreativne zone, a posebno zbog izgradnje dva teniska terena. – Mislim da je zaista bilo potrebno da se desi ovakva stvar Podgorici i Crnoj Gori. Pored svih poligona i sportskih zona koje su otvarane u prethodnom periodu, nedostajali su teniski tereni. Veoma sam srećna što se ovo dešava jer će omogućiti i olakšati mlađim generacijama da se upoznaju sa tenisom i istovremeno unaprijediti razvoj našeg sporta u Crnoj Gori – kazala je Kovinić. H. P.

Godinama zapušteni prostor kod Kliničkog centra preuređen u zelenu oazu

Grad dobio još jedan novi park Gradonačelnik Ivan Vuković i ambasador Republike Francuske Kristijan Timonije obišli su novi park koji se prostire na 8.700 kvadratnih metara u blizini Kliničkog centra Crne Gore.

Detalj sa intervencije u Zelenici

Gorjela kuća i pomoćni objekat u Zelenici

Pripadnici Službe zaštite i spašavanja juče su gasili požar koji je izbio na stambenom objektu u Jezerskoj ulici u naselju Zelenika. Vatra je izbila u pomoćnom objektu, a potom se proširila na susjednu kuću. Prema nezvaničnim informacijama, u toj kući nije bilo nikoga, ali je pričinjena velika materijalna šteta. – Službi zaštite i spašavanja je u 12.06 sati stigla prijava da gori stambeni objekat na Zabjelu. Na lice mjesta su upućene četiri posade sa devet vatrogasaca, koji su dolaskom na lice mjesta ustanovili da su požarom zahvaćeni pomoćni objekat i susjedna kuća. Požar je najprije lokalizovan, a ekipe Službe su ga potom u potpunosti ugasile – saopšteno je Pobjedi iz Službe zaštite i spašavanja. Vatrogasci su juče imali i pet intervencija koje su se odnosile na gašenje požara trave i niskog rastinja, i to u Tološkoj šumi, u Donjoj Gorici, na Koniku, u Zagoriču i na Bioču. H. P.

Podsjećajući da je riječ o 16. parkovskoj površini koja je uređena u mandatu ove gradske uprave i investiciji vrijednoj 170.000 eura, gradonačelnik Vuković je iskazao zadovoljstvo što je grad dobio još jedan prostor za uživanje i odmor svih generacija. – Riječ je o prostoru koji je posljednjih petnaestak godina bio ograđen, nedostupan našim sugrađanima, nekako skriven od očiju javnosti. Prepoznajući njegov potencijal i značaj, imajući u vidu na kojoj lokaciji se nalazi, odlučili smo da ga transformišemo u lijepo uređenu zelenu površinu i evo, nekoliko mjeseci kasnije, možemo da zaključimo da su naša privredna društva, kao i uvijek, odradila fantastičan posao – kazao je Vuković. Gradonačelnik je posebno istakao činjenicu da se park predaje građanima na Nacionalni dan Francuske, zahvaljujući ambasadoru Timonijeu na tome što je podsredstvom

Ivan Vuković i Kristijan Timonije

Udruženja francusko- crnogorskih preduzeća obezbijedio vrijednu donaciju u iznosu od 17.000 eura. – Uzimajući u obzir da se u neposrednoj blizini novog parka nalaze spomenici pjesnicima Francu Prešernu i Tarasu Ševčenku, procijenili smo da bi i u novom parku trebalo postaviti bistu ili spomenik nekog istaknutog književnika. Moj

prijedlog, zbog njegove veze sa Crnom Gorom i Francuskom, jeste da to bude Danilo Kiš – kazao je Vuković. Ambasador Republike Francuske kazao je da će ovaj park biti simbol prijateljstva Francuske i Crne Gore i još jedno mjesto za druženje u prirodi. Uređenje parka obuhvatalo je izgradnju šetnih staza, platoa, iskop i opremanje buna-

ra, ugradnju hidrosistema i ugradnju parkovskog mobilijara (20 klupa i 12 korpi za otpatke). Posađeno je više od 40 sadnica drveća, oko 150 komada žbunja i ukrasnih trava i oko 200 metara žive ograde, dok je travnjak formiran na oko 6.700 kvadrata. Postavljena su i 22 nova stuba LED rasvjete, čime je ovaj prostor dodatno osvijetljen. H. P.

Arena

18 Fudbal

Subota, 16. jul 2022.

Budućnost bolja od kosovskog Lapija u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija, naredni rival na evropskoj sceni – Brejdablik sa Islanda

PODGORICA – Budućnost je jednostavno bolji tim od Lapija, a dokaz je prvo kolo kvalifikacija za Ligu konferencija. ,,Plavi“ su pod Goricom slavili sa 2:0, a u revanšu izdržali zapaljivu atmosferu na tribinama i pritisak domaćina koji je na terenu pokušao da se ispravi za slabu partiju u Crnoj Gori. Utakmica u Prištini završena je 2:2, pa su izabranici Aleksandra Nedovića zakazali duel sa Brejdablikom – 21. jula na Islandu i sedam dana kasnije u Podgorici. – Najbitnije je da smo prošli dalje u teškom ambijentu. Mlada ekipa je podlegla atmosferi u pojedinim momentima, ali je imala srce i borila se. Mislim da smo odigrali dobar meč, dali smo dva gola, imali prečku, još jednu šansu, nekoliko kontri koje smo mogli bolje da završimo i da umirimo cijeli stadion – rekao je trener Nedović, koji nastavlja: – Aktuelna generacija Budućnosti je pokazala da ima veliko srce, jer je sve preživjela. Ponosan sam na momke. Ovo je uspjeh, ali sada se okrećemo novom protivniku. Nijesmo u poziciji nikome da prijetimo, ali vjerujem da ćemo imati što da kažemo i protiv Islanđana – smatra mladi stručnjak. Revanš je bio zahtjevan protiv motivisanog protivnika koji je od starta pokušao da se nametne, diktira ofanzivu i postigne brzi gol. Imala je Budućnost odgovor i povela nakon minijature Viktora Đukanovića u 23. minutu. Osamnaestogodišnji krilni napadač majstorski je okrenuo čuvara u šesnaestercu, a potom poentirao lijevom nogom. Vratio se Lapi, ali nije imao rješenje za najmlađeg crnogorskog reprezentativca iz domaće lige. Brzonogi Nikšićanin još jednom je pobjegao odbrani i drugi put zatresao mrežu ekipe iz Podujeva. Sastav sa Kosova ponovo je izjednačio, a na samom kraju imao najbolju moguću šansu za ,,pirovu“ pobjedu. Nije to dozvolio golman Miloš Dragojević koji je u sudijskoj nadoknadi krunisao dobru partiju – odbranivši penal Alidemaju. Plasman u narednu rundu kva-

Fehmi Sejdijaj

Tim velikog srca Radost Podgoričana na stadionu ,,Fadilj Vokri“

Lapi

Budućnost

21 21 Stadion: Fadilj Vokri. Gledalaca: 10.500. Sudija: M. Kristofersen (Norveška). Golovi: 0:1 Đukanović u 23, 1:1 Firmino (pen) u 45, 1:2 Đukanović u 64, 2:2 Kurtaj u 71. Žuti kartoni: Šabani, Fernandinjo, Idrizi (Lapi), Adžić, Mijović, Ražnatović, Dakić (Budućnost).

Lapi

Budućnost

Avdili Idrizi Krasnići Šabani (od 66. Alidemaj) Fernandinjo Fazliu Ramadani Rivera Progni (od 66. Da Silva) Malići (od 59. Kurtaj) Firmino (od 75. Vukčević)

Dragojević Đuričković Dakić Adžić Ražnatović Janković Mirković Terzić Mijović Đukanović (od 79. Novović) Milošević (od 74. Petrović)

Neprijateljski doček u Prištini odgovor na uvredu pod Goricom Oko 11.000 navijača Lapija priredilo je neprijateljski doček Budućnosti na stadionu ,,Fadilj Vokri“. Navijači su istakli niz parola kojima nije mjesto na sportskim manifestacijama, a na jednom od transparenata bila je karta Crne Gore sa ,,otcijepljenim“ dijelom i porukom – ,,vi ste sljedeći“. Na tribinama su bile i zastave sa simbolima Oslobodilačke vojske Kosova. Političke poruke, uvrede i pogrdno skandiranje – sve su prebrodili ,,plavi“, koji su čisto, fudbalski, dostojanstveno

prošli u drugo kolo kvalifikacija za Ligu konferencija. – Ne bi se baš svako snašao u organizovanom navijanju kakvo je bilo u Prištini, a neke takve stvari mi – kao sportisti – nikada neće biti jasne. Sve kada saberemo, vratili smo se srećni i zadovoljni u Podgoricu – rekao je trener podgoričkog tima Aleksandar Nedović. Ovakva reakcija u Prištini je očekivana nakon prve utakmice u Podgorici, gdje su ultrasi Budućnosti, ,,varvari“, istakli skandaloznu karikaturu Hogara, Albanca i koze. Uz to, preko

sjevernog kopa je bio razvijen transparent na kojem je pisalo ,,Onamo, braćo, spremajmo hod“, što je stih iz pjesme ,,Onamo, ,,namo“. Iz Lapija su toliko bili ogorčeni

da su preko društvenih mreža pozvali na ,,mobilizaciju cijelog albanskog naroda, ne samo navijača kluba iz Podujeva“. Ultrasi ,,plavih“ spremali su se za organizovani odlazak

na revanš, ali zbog eventualnih sukoba dvije navijačke grupe, a samim tim i ugrožene bezbjednosti – policija sa Kosova nije dozvolila ,,varvarima“ da pređu granicu.

lifikacija za Ligu konferencija, igrači i stručni štab posvetili su ,,varvarima“, kojima je kosovska policija zabranila dolazak na utakmicu. – Žao mi je što nijesmo imali podršku, a igrači su insistirali da prenesem podršku ispred kompletne ekipe. Prolaz u narednu fazu definitivno posvećujemo navijačima. Bili su spremni da pored svega dođu u vrelu atmosferu da nas bodre, prate i budu uz nas. To je Budućnost. Budućnost se voli na taj način, zato ovu kolektivnu

pobjedu poklanjamo njima – jasan je Nedović. Duel u Prištini obilježio je dvostruki strijelac – Đukanović, koji je ko zna koji put potvrdio da je u ovom trenutku jedan od najboljih mladih fudbalera Crne Gore. – Imali smo 2:0 iz prve utakmice, ali znali smo da će biti teško. Oni su ispunili stadion, a to je za nas bio dodatni motiv, pored onog najvećeg – da igramo za naše navijače koji su spriječeni da dođu na drugi meč. Pružili smo dobru partiju i zasluženo prošli. Imamo

kratak predah, a potom počinjemo pripremu za Brejdablik – za Pobjedu kaže Đukanović. Kakav je samo potez izveo supertalentovani Nikšićanin za vođstvo od 1:0. Štoper koji ga je čuvao išao je na čitanje jer je rivala imao ispred sebe, leđima okrenutog mreži. Đukanović je mogao da odigra povratnu loptu, poprečni pas za šut ili nastavak akcije da krene u trk, a izabrao je najbolju moguću opciju. U trenutku je okreno defanzivca i sam sebi napravio zicer koji je realizovao udarcem

pored golmana. Potez oduševljenja. Magija... – Tako mi je došlo u momentu. Radim to na treningu. Ispalo je dobro. Srećan sam zbog tog gola, a i onog koji je uslijedio kasnije. Ovo je zasluga kolektiva. Borimo se svi za jednog, jedan za sve. Držali smo se muški i izašli kao ukupni pobjednici. Nekad iskočim ja u prvi plan, nekad neko drugi. Mi mladi imamo podršku starijih i za sada sve ide kako treba – naglašava Đukanović. Islanđani? – Ne znam protivnika, ali spre-

mićemo se. Prvu igramo tamo, a revanš pod Goricom. To nam odgovora. Uradićemo sve da prođemo u treće kolo – odgovorio je Đukanović, koji je debitovao za ,,hrabre sokole“ prošlog mjeseca protiv Rumunije u Bukureštu, u Ligi nacija. Sve više skreće pažnju evropskih klubova. Pitanje je da li će ga Budućnost zadržati – sada ili do kraja sezone. – To ne znam. Fokusiran sam na utakmice, treninge i što bolji učinak – zaključio je Đukanović. D. KAŽIĆ

Skandalozni transparent u Prištini

Prije godinu umalo nije umro na terenu, danas pojačao engleskog giganta

Kristijan Eriksen u Mančester junajtedu Danski fudbalski reprezentativac Kristijan Eriksen (30) ima novi klub. Eriksen je 12. juna prošle godine doživio srčani udar na terenu tokom utakmice Evropskog prvenstva između Danske i Finske, ali je zahvaljujući izuzetno brzoj intervenciji i ljekara reprezentacije, i hitne pomoći, i stručnjaka u obližnjoj bolnici – spasen na korak od smrti. Sada je danski vezista potpisao ugovor sa Mančester junajtedom.

Podsjetimo, on je decembra 2021. raskinuo ugovor sa Interom pošto nije mogao da igra u Italiji zbog propisa o igračima koji su imali srčani problem. Eriksen se u januaru priključio Brentfordu sa kojim je potpisao ugovor do kraja sezone i pokazao od samog debija kakvu ,,magiju“ i dalje ima u nogama. Danski fudbaler je dobio ponudu Brentforda da produži ugovor, jer je odlučio da nastavi karijeru u nekom klubu koji će igrati naredne sezone u evropskim takmičenjima. Interesovanje za Erikse-

na pokazali su Totenhem i Mančester junajted. Totenhem će naredne sezone igrati u Ligi šampiona, a Junajted u Ligi Evrope, što na kraju nije nimalo presudan uticaj na izbor nove destinacije, jer je upravo izabrao (posrnulog) mančesterskog giganta. Eriksen je profesionalnu karijeru započeo u Ajaksu, potom sedam godina proveo u Totenhemu, da bi u Inter prešao 2020. godine. U dresu reprezentacije Danske ostvario je 115 nastupa i bio strijelac 38 golova. R. A.

Arena

Subota, 16. jul 2022.

PODGORICA – Kratko putovanje Iskre u Evropu. Misija danilovgradskog tima u kvalifikacijama za Ligu konferencija završena je već u prvom kolu nakon što ,,crveno-bijeli“ za 180 minuta protiv Ljačija nijesu postigli pogodak.

Domaća scena sad u fokusu

PODGORICA – Baš kao i prošlog ljeta, Dečić je na prvoj stepenici završio evropsku misiju. Dva meča u Podgorici protiv Dinamo Minska i ukupnih 3:2 za Bjeloruse označili su kraj snova za Tuzane, koji sada, umjesto u Hapoelu, sa najvećim ambicijama čekaju početak sezone na domaćoj sceni.

Reklo bi se da je našem prvaku najveći hendikep bio nedostatak snage, a trener Milija Savović, vjerovatno, nije još uspio najbolje da posloži sve kockice u svom mozaiku, jer poznato je da je kraj Bistrice stiglo mnogo novajlija, a da je otišla gotovo kompletna prva postava. – I prije prvog meča bili smo svjesni kakav nas posao očekuje. Ludogorec je izuzetno jaka ekipa, ima velike ambicije, a u to smo se najbolje uvjerili u Bugarskoj. Ovdje smo vjerova-

Dinamo Minsk

10 21

Stadion pod Goricom. Gledalaca:3. 500. Sudija: Dragomir Draganov (Bugarska) Golovi: 0:1 Sačivko u 26, 1:1 Bećiraj u 60, 1:2 Bakić u 77. Žuti kartoni: Nikolić, Božanović (Dečić),Begunov (Dinamo)

Trener Tuzana Vladimir Janković

Ipak, Tuzani su u nastavku meča dominirali, imali šanse, ne i sreće da preokrenu rezultat. – U prvom dijelu smo izgledali jako loše, u drugom, nakon razgovora u svlačionici, došli do ravnoteže u igri. U tom periodu nijesmo imali sreće da preokrenemo. Takođe, primili smo i dva gola iz prekida, možda nam je falilo i malo komunikacije – prisjetio se Janković. Dečić u novu sezonu CFL ulazi kao ozbiljan kandidat za trofeje. Osim što su ostali Božović, Bećiraj, Vucaj, Pešukić, Nikolić, stigla su pojačanja – Ćuković i Ivanović prije svih iz Budućnosti.

Dečić

Dinamo Minsk

Marković Drešaj (od 83. Pešukić) Tući Ćuković Đeljaj (od 61. Ljuljđuraj) Božović Nikolić Božanović (od 46. Vucaj) Marušić (od 83. Jovanović) Bećiraj Denković

Katkevič Naumov Svetsov Sačivko Begunov Putilo (od 90. Demčenko) Kisliak (od 61.Kozlov) Bikov Vakulič Bakić (od 79.Perišić) Ložkin (od 79.Latikov)

– Pojačani smo, jači i iskusniji nego prošle sezone. Imamo ciljeve iz meča u meč. Kruže priče da smo kandidati za velike stvari, a ja vjerujem u moju ekipu, vjerujem da ćemo igrati kvalitetno, kao protiv Dinama u drugom poluvremenu revanša i u prvom meču. Imamo najviše ambicije, ali idemo iz utakmice u utakmicu – zaključio je Janković. R. P.

Sa revanša na DG areni Iskra - Ljači

Iskra je znatno promijenila igrački kadar između dvije sezone. U prvoj postavi našla se petorica novajlija, još trojica ih je ušlo s klupe. Očigledno je da danilovgradskoj ekipi treba vremena da dođe do željenog nivoa forme, za izlazak u Evropu bilo je previše promjena. – Nedostajalo nam je od sedam do 14 dana više zajedničkog rada da bismo izgledali bolje. Kompletirali smo se na pripremama i to se osjetilo. Neki igrači koji su zamijenjeni, poput Žarka Popovića i Danila Markovića, došli su na polovini priprema i nedostaje nam zajednički rad da bismo izgledali bolje, mirnije s loptom u nogama – kazao je Novović. Crnogorska liga počinje narednog vikenda, želja Iskre je da opet izbori izlazak u Evropu. – Očekujem da ćemo vremenom biti mnogo bolji. Nemam šta da zamjerim igračima, dali su maksimum, protivnik je iskoristio pad koncentracije i

Iskra

Ljači

00 1 1 Stadion: DG arena. Gledalaca: 1.350 Sudija: Luka Paireto (Italija) Gol: 0:1 Mazrekaj u 19. Žuti kartoni: Turkaj, Akinjemi, Cucin (Ljači)

Iskra

Ljači

Kordić O. Obradović Kumburović Mitrović Šaletić D. Marković (od 84. Pupović) Boljević Popović (od 69. I. Marković) Pavlićević (od 84. B. Obradović) Kojašević (od 53. Muharemović) Nikač

Dajsinani Velkoski Cucin Maljota Turkaj Ziko Mazrekaj (od 89. Prengaj) Gvindo Spahiu (65. Babatunde) Ujka Akinjemi (od 77. Roganović)

prošao. U Evropi se to ne prašta – konstatovao je Milivoje Novović. B. K.

U taboru Sutjeske nijesu nezadovoljni zbog eliminacije od Ludogoreca, jer se okreću drugom evropskom takmičenju

I. MANDIĆ

NIKŠIĆ – Kada je Sutjeska na žrijebu saznala da za rivala u kvalifikacijama za Ligu šampiona ima Ludogorec, bilo je jasno da Nikšićani nemaju čemu da se nadaju. I, Sutjeska je eliminisana, može se reći očekivano. Ali, crnogorski šampion nije se obrukao. U oba meča pružio je dobar otpor, ali nije imao sreće.

Dečić

Albanski predstavnik prošao je zahvaljujući pobjedi na ,,DG areni“ od 1:0 (prvi meč 0:0), Iskra može da žali jer naspram sebe nije imala rivala od kojeg treba strahovati, ali je uradila nedovoljno da produži boravak na kontinentalnoj sceni. – I te kako smo razočarani – rekao je Milivoje Novović, prvi trener Iskre iako se kao šef struke vodi Derviš Hadžiosmanović. – Mogli smo da prođemo Ljači jer smo i u prvoj utakmici bili bliži golu. Otvorili smo utakmicu kako treba, tvrdo i čvrsto kao i u Elbasanu, a dva minuta prije gola Ljačija imali smo odličnu situaciju iz prekida koju nijesmo iskoristili. Jedino što ne želite protiv takvih ekipa, koje imaju dobre individualce, kvalitet u napadu i veliku brzinu, jeste da primite gol iz prekida. To je nedopustivo. Obraćali smo pažnju na to, ali desilo se. Postigli su pogodak iz prekida, a poslije toga zamjeram momcima samo na preskakanju igre jer to nijesmo vježbali. Iskra je zaostatak protiv Ljačija pokušala da nadoknadi nekada tipičnim ostrvskim stilom, ali nije bilo promjena nabolje. – Duge lopte nijesu mogle da stignu do naših napadača, njihovi štoperi su bili fizički dominantni, kao i bekovi. Morali smo više da tražimo šansu kroz posjed, kad god bismo odigrali smišljenu akciju dolazili bismo do treće zone, ali tu nam je nedostajalo više kreacije i samopouzdanja. Nijesu ni oni mnogo ulazili u naš kazneni prostor, izuzev finiša utakmice kad smo igrali sa tri napadača, što je protivniku ostavilo prostor za kontru – objasnio je Novović. – U Elbasanu smo više bili opasni kroz igru, u revanšu iz prekida, ali to nam nije urodilo plodom, dok Ljačiju jeste.

U Evropi se traži više

Nikšićani sada gledaju ka Farskim Ostrvima

li da možemo rano povesti, to bi možda donijelo neke druge okolnosti, ali nijesmo iskoristili neke sjajne prilike. Ostaje veliki žal što nijesmo poveli u početku susreta, ali, svakako, moram biti zadovoljan igrom svog tima u napadu. Bili smo mnogo bolji nego u prvom meču, a to znači da smo dobro radili tih nekoliko dana. Falilo nam je i sreće, ali važno je da djelujemo iz meča u meč sve sigurnije, da rastemo kao ekipa. Očekujem da pokažemo više u mečevima Lige konferencija i vjerujem da ćemo tamo imati

šansu da slavimo. To bi mnogo značilo ovim momcima u susret domaćem šampionatu i kompletnoj sezoni – kazao je šef stručnog štaba Sutjeske Milija Savović. Stameni defanzivac „plavo-bijelih“ Miloš Drinčić smatra da nemaju za čim posebno žaliti nakon dvomeča sa Bugarima. – Tako nam se „nacrtalo“, pa nas je zapao vjerovatno najjači rival od svih već u prvom kolu. Svega smo bili svjesni od starta i željeli da u prvom meču odigramo tako da bi u nastavku mogli tražiti eventualni

prolaz. Nažalost, primili smo dva jeftina gola u finišu, a to je značilo da ih na svom terenu moramo od početka napadnuti. Tako smo i krenuli, ali sreća nije bila na našoj strani. Već na startu, umjesto da povedemo, pogodili smo prečku, pa i kasnije smo imali prilika... U svakom slučaju, vjerujem da smo dobro odigrali, ali se nadam da ćemo protiv Farana biti bolji, odnosno, da ćemo proći. Znamo da su disciplinovani, da imaju dosta stranaca, ali i mi ćemo biti jači naredne sedmice. Očekujemo da nam

F. FILIPOVIĆ

D. MALIDŽAN

Iskra na prvom koraku eliminisana sa kontinentalne scene

Dečić eliminisan sa evropske scene, sada sa najvećim ambicijama čeka obaveze na domaćoj sceni

Trener Dečića Vladimir Janković priznaje da njegova ekipa u prvom poluvremenu meča protiv Dinamo Minska nije bila na željenom nivou, što je vjerovatno i najviše uticalo na to da se crnogorski predstavnik spotakne već na prvoj prepreci u kvalifikacijama za Ligu konferencija. – Vjerovatno su igrači stavili veliko breme na sebe, kao da nijesu vjerovali da mogu. Drugi razlog ne vidim. Nikakav imperativ nijesmo stavili pred njih. Vjerovatno su značaj utakmice i publika stvorili pritisak. Nijesmo bili drčni, nijesmo imali samopouzdanje, nijesmo imali mirnoću sa loptom. Očigledno da igrači nijesu prelomili da mogu da igraju ravnopravno sa njima, sami su se stavili u podređen položaj. Nijesmo mogli da sastavimo tri dodavanja. Noge su se vezale iz respekta prema važnosti meča, prema veličini rivala – kazao je trener Dečića Vladimir Janković.

Fudbal 19

Miloš Drinčić u meču sa Ludogorecom

se pridruži i Knežević, koji je prethodna dva meča preskočio zbog povrede, siguran sam da bi, ukoliko on zaigra, bili još ubojitiji. Ima još vremena da ih detaljnije analiziramo, ali ubijeđen sam da ćemo ih dobiti u Podgorici – pun samopouzdanja bio je Miloš Drinčić. Već naredne srijede Nikšićani nastavljaju takmičenje u Evropi. Prvi meč drugog kola

kvalifikacija za Ligu konferencija igraće sa predstavnikom Farskih Ostrva, Klakskivom, 20. jula od 21 čas na ,,DG areni“. Farane je u prvim evropskim mečevima eliminisao Bodo Glimt, ali i to je bilo, kad se saberu ishodi dvomeča, na gol razlike (3:4). Dakle, neće ni Ostrvljani biti lak plijen za crnogorskog šampiona. Ra. P.

Arena

Sportski miks

Subota, 16. jul 2022.

Danas u Podgorici počinje Evropsko prvenstvo za mlade košarkaše, Crna Gora na startu igra sa Poljsko

Žele pobjedom da pro

PODGORICA – Pet godina nakon što su kadeti osvojili srebro u „Morači“, Košarkaški savez Crne Gore je ponovo domaćin jednog Evropskog prvenstva za mlađe kategorije – od danas do 24. aprila, u glavnom gradu naše države održava se Evropsko prvenstvo A divizije za mlade košarkaše, na kojem izabranici Dušana Dubljevića, u konkurenciji još 15 evropskih selekcija, imaju kao prvi cilj opstanak u eliti. Sve više od toga predstavlja bonus...

– Vjetar u leđa je što igramo kod kuće, pred našom publikom u Podgorici. Trebalo bi biti ambiciozan, ali prije svega treba da izborimo opstanak u A diviziji, a ako više napravimo, bio bi to jedan veliki plus za nas i za čitavu državu – kazao je Luka Bogavac, plej naše selekcije, inače član Mege i sin proslavljenog crnogorskog košarkaša Nebojše Bogavca, trenutno trenera Podgorice. Crna Gora će prvu fazu igrati u grupi D, sa Poljskom, Njemačkom i Turskom. S obzirom na to da sve ekipe iz prve faze (u kojoj je 16 reprezentacija podijeljeno u četiri grupe po četiri) idu dalje u osminu finala, plasman u grupi odrediće samo rivala u prvoj rundi eliminacija. A Crne Gore će u osmini finala igrati sa nekom od selekcija iz grupe C, u kojoj su Litvanija, Češka, Ukrajina i Španija. Cilj je, svakako, da se izbjegnu Španija i Ukrajina, jer bi poraz u osmini finala značio borbu za plasman od 9. do 16. mjesta, samim tim i borbu za opstanak…

PRIPREMNI PERIOD OHRABRUJE

Osim Bogavca i Varajića, boje Crne Gore na ovom šampionatu braniće i Fedor Žugić, Andrija Grbović, Zoran Vu-

čeljić, Filip Anđušić, Danilo Ivanović, Marko Kljajević, Nikola Rakočević, Đorđije Jovanović, Lazar Radetić i Janko Bulajić. Dubljevićevi puleni su u pripremnom periodu odigrali šest mečeva i svih šest dobili, i to bez Žugića, koji je preskočio dobar dio priprema zbog obaveza u seniorskoj reprezentaciji. Crna Gora je savladala Kosovo, dva puta Sjevernu Makedoniju, a onda na turniru

u Podgorici Srbiju, Hrvatsku i Izrael... – Mislim da je taj turnir jedna velika motivacija za nas. Veliko samopouzdanje smo dobili kroz te tri utakmice koje su nam pomogle da osjetimo jedan drugog u igri i da prepoznamo međusobne kvalitete. Ta agresivnost i želja sigurno će nas krasiti tokom turnira. Sigurno to možemo obećati, neku energiju i veliku motivaciju sa naše strane – dodaje

Ulaz slobodan, mladi košarkaši zovu publiku Kako je saopšteno iz Košarkaškog saveza Crne Gore, ulaz na sve utakmice na Evropskom prvenstvu je slobodan. Crna Gora će svoje mečeve igrati u ,,Bemax areni“, u grupnoj fazi svaki od 21 čas, ali i kasnije mečeve na šampionatu.

Luka Bogavac. Varajić dodaje da je od 6. juna, kada su počele pripreme,

– Mislim da će publika biti značajna i pozivam ih da dođu u što većem broju da nam se pridruže i da nam pomognu da ostvarimo što ozbiljniji rezultat i da se možda u najboljem slučaju domognemo medalje – optimista je Ilija Varajić.

,,mjesec napornih treninga i rada iza ekipe“. – Mislim da smo se dobro pri-

Mlada ženska košarkaška reprezentacija petom pobjedom plasirala se u polufinale na Evropskom prvenstvu u Skoplju

Evropsko prvenstvo za rukom

,,Lavovi“ ređaju poraze

Crnogorke se poigravale Crna Gora Norveška

85 35

SKOPLJE – SC „Boris Trajkovski“. Gledalaca: 200. Sudije: N. Cipanos, A. Markis, S. Tetik. Rezultat po četvrtinama: 24:4,21:10, 23:13, 13:5 CRNA GORA: Ma. Bigović 7, Drobnjak 7, Leković 11, Vujačić 2, Vukčević 4,Baošić, Mi. Bigović 4, Bulajić 9, Radnjić 4, Radonjić 7, Savković 16, Šćepanović 11. NORVEŠKA: Giani 2, Ja-

Četvrtfinale

Turska – Njemačka Izrael – Grčka Slovenija – S. Makedonija Crna Gora – Norveška POLUFINALE Danas 18.45 – Turska – Slovenija 21.00 – Izrael – Crna Gora

PODGORICA – Poraz za porazom u Portugalu – rukometna reprezentacija Crne Gore izgubila je šesti put u isto toliko mečeva na Evropskom prvenstvu za igrače do 20 godina.

68:62 65:57 63:36 85:35

kobsen 9, Miklebu 5, Sanford 6, Sijavik, Selin, Sunden 2, Holm, Muhamed 3, Nibo 7, Sand, Sorbi 1. Mlada ženska crnogorska košarkaška reprezentacija se ne zaustavlja! Crnogorke su

premili. Imamo i pozitivan niz od šest pobjeda i nadam se da će to da se nastavi i na prven-

lako ostvarile i petu pobjedu, tako da će večeras (21h) protiv Izraela igrati u polufinalu B prvenstva Evrope i imati priliku da izbore A diviziju! Crnogorke su dominirale od

starta, imale prednost 24:4 u 10. minutu, već sredinom druge dionice bilo je i „plus 31“, a onda je u nastavku sve bilo stvar rutine. Da je ovoj generaciji ove godine zapravo

mjesto bilo u A diviziji pokazuje i savršen skor pet-pet uz nestvarnih „+214“! Ukoliko naše đevojke stignu do finala „ovjeriće vizu“ za A diviziju. R. P.

Izabranici trenera Brana Božovića poraženi su od Poljske 30:26 (14:16) u razigravanju od 13. do 16. mjesta, pa će za 15. mjesto na Starom kontinentu igrati s Norveškom. Mladi ,,lavovi“ su u duelu s Poljskom u tri navrata u prvom poluvremenu vodili šest razlike, da bi

Arena

Subota, 16. jul 2022.

om (21h)

obiju led Raspored grupe D SUBOTA Turska – Njemačka Poljska – Crna Gora NEĐELJA Njemačka – Poljska Crna Gora – Turska PONEĐELJAK Turska – Poljska Crna Gora – Njemačka

(18.45) (21.00) (16.30) (21.00) (18.45) (21.00)

Grupe Grupa A (Bemax arena) Hrvatska, Belgija, Slovenija, Francuska Grupa B (Dvorana Verde) Grčka, Portugal, Italija, Izrael Grupa C (Dvorana Verde) Litvanija, Češka, Ukrajina, Španija Grupa D (Bemax arena) Turska, Poljska, Crna Gora, Njemačka

Srbija i Grčka sa najviše titula Srbija i Grčka sa po tri titule su najuspješnije u ovom uzrastu. Grčka je posljednju titulu osvojila 2017. godine, Srbija dvije godine ranije. Po dva puta su šampioni Evrope bili Španija, Slovenija i Izrael koji je titule osvajao na dva prethodna EP, 2018. i 2019. godine. Nakon toga se dvije godine nije igralo zbog pandemije korona virusa.

stvu. Svaka utakmica je priča za sebe. Vjerujem da kvalitetnom pripremom i dobrim angažovanjem možemo do pobjede – ističe Varajić.

VAŽNO JE DOBRO KRENUTI

Prvi rival u grupi je selekcija Poljske, a meč u ,,Bemax areni“ počinje u 21 čas. – Grupa je jako teška. Poljska je veoma neugodna reprezentacija, ali mislim da smo se dobro

PODGORICA – Nakon jednomjesečne šutnje, očigledno zbog potrebe da se prvo zaokruži finansijska konstrukcija, i odluke da dosadašnji menadžment na čelu sa predsjednikom Draganom Bokanom odluči da nastavi posao vođenja kluba, Košarkaški klub Budućnost Voli je krenuo sa sklapanjem timskog mozaika za narednu sezonu. U tri dana je podgorički klub prvo potvrdio dolazak trenera Vladimira Jovanovića, koji je u medijima već bio promovisan nekoliko dana ranije. Ugovor na još dvije godine je produžio bek Petar Popović na dvije godine, a doveo je i četiri pojačanja. Posljednji u nizu je 26-godišnji plej Tre Bel-Hejns, kanadski reprezentativac. Rođen u Torontu, Bel-Hejns je četiri godine proveo na Univerzitetu Vermont gdje je bio jedan od glavnih igrača, prije svega kao organizator igre. U koledž karijeri prosječno je bilježio 11,7 poena, tri skoka i četiri asistencije. Hejns je igrao u razvojnoj ekipi Milvoki Baksa, dok je u Evropi debitovao u sezoni 2018/19. sa Fraport Skajlajnersima. Naredne sezone je nastupao u Finskoj za Helsinki, da bi u sezoni 2020/21. odigrao sjajnu sezonu u njemačkoj ligi za Merlins Kraisleim. Prosječno je bilježio 17,9 poena, 3,9 skokova, 7,1 asistenciju uz 1,2 ukradene lopte. Prethodne sezone je nastupao u španskoj ACB ligi za Breogan Lugo za koji je prosječno postizao 12,7 poena uz tri skoka i četiri asistencije. – Odlične organizacione sposobnosti i pronalaženje saigrača glavno je ,,oružje“ kanadskog pleja, ali ga krasi i solidan šut i

Sportski miks 21

Podgorički košarkaški klub objavio dolazak četvrtog pojačanja za narednu sezonu, stigao je kanadski plej

Bel-Hejns: Radujem se izazovu u Budućnosti

eksplozivnost na ulazu. Trae, dobro došao u ,,plavo-bijelu“ porodicu! – saopšteno je iz Budućnost Volija. – Idemo, hajde da se zabavimo, napisao je Bel-Hejns na Tviteru. – Još jednom hvala Breoganu i navijačima za nevjerovatnu sezonu. Bila je to nevjerovatna godina i veoma sam zahvalan što sam bio dio istorije. Radujem se sljedećem izazovu u dresu Budućnosti, dodao je Bel-Hejns. Prije Bela-Hejnsa, stigli su

Amerikanci Fil But (kombo bek) i Kameron Rejnolds (krilo), dok je na jednogodišnju pozajmicu iz komšijskog SC Derbija došao centar Kenan Kamenjaš. Nezvanične najave su da bi u redove ,,plavih“, takođe iz SC Derbija, trebalo da stigne i bek šuter Flečer Megi… Od igrača iz prošle sezone, pod ugovorom su Igor Drobnjak i Edin Atić. Od igrača kojima su istekli ugovori sa ,,plavima“, nove klubove su pronašli Kendrik Peri (Uni-

kaha) i Filip Barović (Rapid), a igračku karijeru je završio Vladimir Micov. Srpski mediji pišu o mogućem odlasku Zorana Nikolića u Crvenu zvezdu, iako nam je saopšteno da Budućnost sa njim, kao i Danilom Nikolićem, razgovara o nastavku saradnje. Neizvjesna je situacija oko dugogodišnjeg kapitena Suada Šehovića. Ugovori su istekli i Džastinu Kobsu, Di Džej Siliju, Viliju Ridu i Donatasu Tarolisu… S. J.

pripremili i da ćemo uspjeti da pobijedimo – zaključio je Varajić. Luka Bogavac smatra da je ,,duel sa Poljskom jedna od najtežih utakmica, da se probije led“. – Sigurno da će u toj prvoj utakmici biti stvari koje ćemo prvi put vidjeti, ali se moramo adaptirati. Kako prvenstvo bude odmicalo siguran sam da će to ići nekim svojim tokom i u našu korist – kazao je Luka Bogavac. S. JONČIĆ

FOTO: EHF

ometaše do 20 godina

Mornar Barsko zlato u jednom danu doveo dva pojačanja

Stigli krilo Braun i centar Vranković

PODGORICA – Košarkaški klub Mornar Barsko zlato je u jednom danu objavio dolazak dvojice košarkaša, čime je intenzivno nastavio sa kompletiranjem rostera za narednu sezonu.

u nastavku potpuno pali, što je rival iskoristio da dođe do pobjede. Arsenije Dragašević je u na-

šem timu bio najefikasniji sa sedam golova, dok je Luka Vukićević pet puta zatresao mrežu rivala. Ne. K.

Stigli su Amerikanac Delonte Braun (24 godine, 201 cm), koji igra na poziciji krila, i hrvatski centar Antonio Vranković (27 godina, 213 cm). Braun je minule četiri sezone igrao za univerzitetsku ekipu Majami Redhouks (u koledžu NCAA ligi), za koju je protekle sezone prosječno postizao 12,8 poena i imao 6,7 skokova po utakmici. Sa

1.229 poena, Braun zauzima 23. mjesto na listi strijelaca Majami Redhouksa svih vremena. Antonio Vranković, sin legendarnog hrvatskog i jugoslovenskog centra Stojka Vrankovića, drugu polovinu prošle sezone proveo je u češkom klubu Pardubice, kod trenera Dina Repeše, sina bivšeg trenera Budućnosti Jasmina Repeše. U dresu Pardubice, koja je bila četvrta u ligaškom dijelu, a ispala je u četvrtfinalu plej-ofa, Vranković je na 17 utakmica prosječno bilježio 7,7 poena, 4,8 skokova i 1,1 asistenciju. Vranković je prošlu sezonu

počeo u Ciboni, u kojoj je odigrao 11 mečeva u ABA ligi i 14 u prvenstvu Hrvatske. U regionalnom takmičenju je imao prosjek od 3,9 poena i 2,9 skokova. Krajem prošle godine, nezadovoljan statusom kod tadašnjeg trenera Vladimira Jovanovića (novog trenera Crvene zvezde), Vranković je zatražio i dobio raskid ugovora sa Cibonom i otišao je u Češku. Rođen u Edini, u Sjedinjenim Državama, nekadašnji student slavnog Univerziteta Djuk, prvi profesionalni angažman imao je 2019. u Španiji, u drugom timu Gran Ka-

narije. Nakon toga je proveo dvije sezone u Splitu (2019– 2021), prije nego je stigao uz Zagreb... Time je broj pojačanja barskog kluba porastao na šest, jer su prije Brauna i Vrankovića stigli bekovi Petar Vujačić, Marko Kovačević, senegalski centar Čeik Mbake Diong i američki plej Fets Rasel. Ugovor je produžio Nemanja Vranješ, dok su od igrača iz prošlosezonskog sastava, pod ugovorom Vladimir Mihailović, Marko Jeremić, Milija Miković, Gligorije Rakočević i Balša Živanović. S. J.

Arena

Sportski miks

SVJETSKO PRVENSTVO U ATLETICI: Crnogorska rekorderka večeras (20.10 h) nastupa u kvalifikacijama PODGORICA – Najbolja crnogorska sportistkinja Marija Vuković već tri dana je u Oregonu, državi na zapadu Sjedinjenih Američkih Država, gdje je juče počelo Svjetsko prvenstvo u atletici. Marija Vuković bića jedina predstavnica Crne Gore, a na planetarnom takmičenju nastupiće oko 1.900 učesnika iz 192 države. Crnogorska rekorderka u skoku uvis i članica AK ,,Podgorica“ nastupiće večeras (20.10 h, što je po lokalnom vremenu neobičan termin za vis – 11.10 h). Marija je učestvovala na Svjetskim prvenstvima 2011. (28. mjesto – 180 cm), 2017. (21. mjesto – 185 cm) i 2019. godine (18. mjesto – 185 cm), a ovog puta nastojaće da se domogne finala. – Dobro se osjećam. Pokušala sam za kratko vrijeme da se adaptiram na veliku vremensku razliku i u dobrom raspoloženju očekujem kvalifikacije. Atmosfera je sjajna, uslovi su fenomenalni. Jedva čekam kvalifikacije i nadam se da će sve biti kako treba. Prošli put na Svjetskom prvenstvu nedostajalo je baš malo sreće, tako da ću sada dati sve od sebe da se domognem finala – kazala je za Pobjedu Vuković. Sa Marijom Vuković na Svjetsko prvenstvo otputovala je i njena trenerica Ioana Siomou. Marija Vuković nakon serije sjajnih rezultata koje je imala u ovoj sezoni imaće priliku da u konkurenciji najboljih svjetskih atletičarki po-

Marija Vuković želi finale novo dokaže da pripada svjetskom vrhu kraljice sportova. Vuković je prije desetak dana osvojila zlato na Mediteranskim igrama sa rezultatom

192. Prije toga, crnogorska rekorderka imala je zapažene nastupe – osvojila je miting u Atini „Filothei Women Gala“ sa preskočenih 195, a miting

u Kalitei završila je sa rezultatom 188, a prethodno je u Kefaloniji preskočila 193, a u Kalamatiju 195 centimetara. – Dobro sam otvorila sezonu, imala dobre nastupe i skokove, a sada nakon zlata na Mediteranskim igrama očekujem takođe dobar nastup. Ustalila sam se na visinama preko 190. Nadam se da će se sve poklopiti, vjerujem i želim da pokažem koliko mogu – istakla je Vuković, koja će pokušati na Svjetskom prvenstvu da napravi najbolji rezultat u karijeri, a već od 11. do 21. avgusta očekuje je i nastup na šampionatu Evrope u Minhenu. Ukoliko izbori finale Svjetskog prvenstva, nastupiće 20. jula (2.40h po našem vremenu). R. P.

Danas u Turskoj počinje juniorsko prvenstvo Balkana u atletici

Subota, 16. jul 2022.

Mlađi seniori bez osvojenog seta završili debitantski nastup na Evropskom prvenstvu u odbojci

Radulović: Velika škola za naše igrače PODGORICA – Kao što se i očekivalo, plasman na prvo Evropsko prvenstvo za mlađe seniore, među osam najboljih selekcija Starog kontinenta, za odbojkaše Crne Gore je bio i krajnji domet. Izabranici Balše Radulovića su u poljskom Tarnovu završili nastup nakon grupne faze, jer su doživjeli sva tri, i to maksimalna poraza redom od Holandije, Italije i Turske. ,,Crveni“ su u Poljsku otputovali oslabljeni, bez prvog tehničara Danila Dubaka (dan pred put je dobio boginje), pa su na ovom šampionatu nastupili sa samo jednim dizačem, Rastkom Milenkovićem. Protiv Holandije, na premijeri, se osjetila trema i nesigurnost zbog debija na velikom takmičenju, pa je naša selekcija odolijevala samo do polovine prva dva seta (25:19, 25:13, 25:15). U drugom meču sa Italijom, vicešampionom Evrope u tom uzrastu, ,,crveni“ su odigrali bolje, u prvom setu su imali vođstvo na 21:20, ali su na kraju, ipak, ostali na nuli i u ovom meču (25:22, 25:15, 25:19). Najzad, protiv Turske na kraju, Crna Gora je osvojila najviše poena (60), bila je u igri u prvom (21:19) i trećem setu (20:18), ali je ponovo izgubila maksimalnim rezultatom (25:22, 25:17, 25:21). – Moramo da budemo zadovoljni i progresom u igri koji smo pokazali iz meča u meč. U prvom meču protiv Holandije,

jednostavno, nijesmo ličili na sebe, vjerovatno su nas malo ,,progutale“ kompletna atmosfera i ambijent, sve što nosi ovo veliko takmičenje. U drugom meču protiv Italije smo pokazali da možemo na momente da igramo ozbiljnu odbojku, dok smo već u trećem meču sa Turskom dobre momente imali u većem dijelu meča – kaže selektor mlađih seniora Balša Radulović. Radulović je ponovio ono što je kazao i u najavi ovog šampionata. – Ovo je velika škola za naše igrače, jer oni nemaju mogućnost da kroz Crnogorsku ligu i u ligama u kojima se takmiče imaju tako ozbiljne protivnike naspram sebe. Nadam se da ćemo u narednom periodu, kroz kvalifikacije i druga takmičenja, da izborimo učešće na ovako jakim turnirima. Jer, kroz takve turnire i takve utakmice momci će sticati iskustvo koje će im mnogo značiti i, bože zdravlja, i u seniorskoj konkurenciji – zaključio je Radulović. Najbolji poenter Crne Gore na ovom EP bio je primač Vukašin Cimbaljević sa 28 poena, po 25 su upisali korektor Đorđe Jovović i primač Nemanja Peruničić. – Ostaje žal što nijesmo zabilježili neku pobjedu, ali svaki od naših rivala je pokazao ogroman kvalitet. Nadamo se boljim partijama u narednom periodu – kazao je kapiten Đorđe Jovović. S. J.

Crna Gora sa tri predstavnika

PODGORICA – U turskom Denizliju danas i sjutra biće održano juniorsko prvenstvo Balkana u atletici. Ovo takmičenje okupiće 450 učesnika iz 22 države, a Crnu Goru sa ispunjenim normama Balkanske atletske federacije predstavljaće troje takmičara.

Glavna uzdanica Vesna Kljajević

Nastupiće Vesna Kljajević i Aleksandra Zejak, članice Atletskog kluba Tara iz Mojkovca, u disciplini bacanje kugle, kao i član beranskog Lima Ognjen Marsenić, koji je prijavljen za trke na 100 i 200 metara. Sa takmičarima u Turskoj biće trener Marko Ristić iz AK Tara iz Mojkovca. R. P.

Drugi turnir Lige šampiona – grupa jug

Nikšić će od 22. do 24. jula biti domaćin drugog turnira golbal Lige šampiona – grupa jug, saopšteno je iz Paraolimpijskog komiteta.

U velikoj sali Sportskog centra ,,Nikšić“ pored domaćina i organizatora, Golbal kluba Nikšić, učestvovaće i prvaci Francuske (Lion), Njemačke (Čermnicer), Češke (Perun), Portugala (Andovis) i Italije (Omero). – Velika nam je čast što ćemo u Nikšiću ugostiti elitu evropskog golbala. To je svojevrsna nagrada za meteorski uspon našeg kluba i reprezentacije u ovom tipičnom paraolimpijskom sportu. Daćemo sve od sebe da organizacija bude na najvišem nivou, a garant za to su nam i partnersko pokroviteljstvo Ministarstva sporta i mladih, Paraolimpijskog komiteta Crne Gore, Saveza slijepih Crne Gore i velika podrška Opštine Nikšić, Turističke organizacije Nikšić, Sportskog centra, kao i sponzora turnira – rekao je ka-

FOTO: POKCG

Golbal elita u Nikšiću

Preminuo poznati crnogorski bokser Zoran Vujičić

Bio u klinču s velikim Kličkom, a nakon toga s teškom bolešću Nikšićanin Zoran Vujičić, jedan od naših najpoznatijih boksera, preminuo je u 61. godini.

piten Marko Nikolić. Nakon prvog turnira odigranog u Pragu, golbal klub Nikšić zauzima drugo mjesto sa četiri pobjede i porazom. Tri prvoplasirane ekipe iz grupe jug nakon turnira u Nikšiću kvalifikovaće se za finalni turnir Lige šampiona, koji će se od 27. oktobra do 1. novembra održati u Rostoku. Ne. K.

Bio je bivši višestruki prvak države u teškoj kategoriji, a onda se okušao i u profesionalnom boksu. Započeo je karijeru 1993. godine, imao 18 pobjeda i dva poraza. Ipak, najznačajnije u njegovoj karijeri je to što je ukrstio rukavice posljednje godine prošlog vijeka s čuvenim Vladimirom Kličkom. Boksovali su u Štutgartu i Vujičić je izgubio od kolosa koga smatraju jednim od najboljih teškaša svih vremena na planeti. Međutim, kada je Zoran obolio od multipleks skleroze, a to se desilo nedugo nakon tog meča, zbog čega je morao i okončati karijeru, braća Kličko su mu se potvrdili kao najbolji prijatelji. Između njih se razvilo drugarstvo, oni su mu redovno slali novac za ljekove, a Zoran je to cijenio i decenijama se borio s opakom bolešću.

Iako vezan za kolica imao je nevjerovatno volju i tvrdio da je mnogima pomogao da multipleks suzbiju ili izliječe, uzimajući pojačanu dozu vitamina D3, što je i sam činio. Do posljednjeg dana bio je vrlo aktivan, pisao je, objavljivao kolumne, pratio sport, bodrio sve reprezentativne selekcije… Ra. P.

Feljton 23

Subota, 16. jul 2022.

1. 10.

KAKO ZBILJA STOJE STVARI SA PORFIROGENITOVIM SPISOM I JUŽNIM SLOVENIMA

Naziv Boan ukazuje na mjesta đe su bili kumiri ili balvani Slovenskih kultnih mjesta koja su u vezi s idolima, odnosno Boana ili Bovana, bilo je, ne samo u Luškoj županiji, nego i u drugim. Tri na prostoru Budve s Čevom: u Cucima, pomeđu sela Koncem XV vijeka, nakon dolaska Turaka, počeo je teći Trnjina i Kruga – Bovan, u Ćeklićima, u selu Kućište – Bohanje, i na Cetinjskom polju, južno od proces islamizacije zatečenoga slovenskoga śedilačkoga Bajica – Boane odnosno Boani. U Drobnjacima središnje mjesto zove se Boan » Piše: Stevo VUČINIĆ

stanovništva u ravnicama, dolinama i kraškim poljima. Tim činom je štitilo ekonomsku bazu – vlasništvo nad zemljištem i status slobodnoga čovjeka – u osmanskoj državi, čiju su vjersku okosnicu činili muslimani. Masovna i potpuna islamizacija starośedilačkoga stanovništva Mrkojevića, Polimlja, Budimlja i okoline Bijeloga Polja, dovršena koncem XVIII vijeka, najbolje dokumentuje taj proces. U novijim vremenima, osobito nakon Veljega rata, to stanovništvo, velikim dijelom, migriralo je k Sarajevu, Skadru, Sandžaku i Turskoj. Zato danas u Zeti (ravnica ispod Podgorice) skoro da nema potomaka Slovena. Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da zemljoradnička populacija, kojoj su pripadali potomci recentnoga slovenskoga stanovništva, zbog čuvanja pośeda od diobe, uvijek je imala nizak natalitet, za razliku od okolnog vlaškoga stočarskoga, koje je imalo visok. Sama razlika u natalitetu između te dvije populacije, vremenom je dovela do velike međusobne nesrazmjere, u korist stočarske (vlaške). Nešto slovenskoga stanovništva se i stopilo s domicilnim i doseljenim Vlasima i danas se kao takvi ne vide. Na relativnom malom prostoru, nekadašnjih dukljanskih županija Luške i Podluške (oblast Zete), na kome, u manjem ili većem broju, egzistiraju starośedilačka bratstva slovenskoga porijekla, toponimija identifikuje četiri slovenska kultna mjesta. Ona ukazuju na svojevremenu dominaciju slovenske populacije u Zetskobjelopavličkoj ravnici. U Luškoj županiji – Boan Kadića kod Danilovgrada, i brdo Trijebač iznad antičke Duklje, a u Podluškoj – Perunov Stobor u Berislavcima i Dajbabe kod Podgorice. Toponim Boani odnosno Boane, kojih ima nekoliko u oblasti Zete, izveden je od riječi bovan, odnosno balvan – kip, greda. To su mjesta na kojima su stojali slovenski kumiri ili balvani. Ina-

Ostaci antičke Duklje i brdo Trijebač u pozadini

če, u germanskim i slovenskim jezicima jedna ista riječ označava panj, kolac i paganski idol. Zato u srpskom, ruskom i poljskom jeziku riječ balvan označava gredu, direk, ali i paganskoga idola (Veselin Čajkanović, Studije iz srpske religije i folklora, SKZ i BIGZ, Beograd, 1994, 387). Takvih slovenskih kultnih mjesta koja su u vezi s idolima, odnosno Boana ili Bovana, bilo je, ne samo u Luškoj županiji, nego i u drugim. Tri na prostoru Budve s Čevom: u Cucima, pomeđu sela Trnjina i Kruga – Bovan („velji kam“ po narodnom kazivanju), u Ćeklićima, u selu Kućište – Bohanje (livada), i na Cetinjskom polju, južno od Bajica – Boane odnosno Boani (zemljište). U Drobnjacima, središnje mjesto zove se Boan. Zasnovano je na prostoru koji je bio u kultnoj funkciji županije Komarnice. Oronim Trijebač (Luška županija) u korijenu ima riječ trijebu ili trebu, koja je prvobitno imala značenje paganske žrtve. Staroruski treba je oltar, a u staroslovenskom žrtvenik. Na Trijepču je bila središnja dokleatska gradina. Unutar nje nalazio se i prostor namijenjen kultnoj

Stevo Vučinić na ostacima antičke Duklje, 2015. godina



Na relativno malom prostoru nekadašnjih dukljanskih županija Luške i Podluške (oblast Zete) toponimija identifikuje četiri slovenska kultna mjesta. U Luškoj županiji – Boan Kadića kod Danilovgrada, i brdo Trijebač iznad antičke Duklje, a u Podluškoj – Perunov Stobor u Berislavcima i Dajbabe kod Podgorice funkciji u obliku maloga tumula, koji je sačuvan do danas. Tako da je naziv brda (Trijebač) lingvističko svjedočanstvo adaptacije slovenskih doseljenika na geografske, kulturne i religijske okolnosti u novoj domovini. Na njemu, na trebišću ili žrtveniku, plemenski žrec vršio je žrtvenu radnju, bilo ljevanicu ili je žrtvovao životinju. Vjerovatno je prisustvovao sav puk na čelu s poglavicama i sveštenicima. Pjevale su se religiozne pjesme, bila procesija i sve to se završavalo gozbom i zabavom za narod. Tek kad je tako posvećena slovenskim bogovima, zemlja je postala slovenskom. Tako da je taj čin imao državno-pravni karakter, koji ih je uveo u dokleatski prostor i neraskidivo povezao s njime kao pośednicima. Nakon



primanja hrišćanstva, koje je isto tako imalo državni karakter, obred se ugasio, ali je ostalo njegovo lingvističko svjedočanstvo. U nekom kraćem ili dužem procesu, prepleli su se sa starośediocima, po svemu sudeći, reinterpretirali su stari kult na slovenski način, i potvrdili njegov autoritet novoustanovljenoga slovenskoga kultnoga mjesta, označavanjem slovenskim imenom Trijebač. A sklaviniju su nazvali Dukljom – slovenizovanom izvedenicom od imena domicilnoga plemena (Dokleati). Njih povijesni izvori pominju pod imenom Dukljani. Preslojavanje staroga novim slovenskim kultom, na mjestu tako snažnoga simboličkoga značaja za domicilne Vlahe, imalo je duboki smisao za obje populacije. Bio je to znak odmakloga procesa integracije starośedilaca i doseljenika, od sredine IX vijeka, osnaženoga hristijanizacijom ( jedinstvo u Hristu). Dovršen je sredinom XI vijeka, u vrijeme konsolidacije prve suverene slovenske državne formacije – kraljevine Duklje/Zete. Od korijena riječi trijeba, osim oronima Trijebač, je toponim Trebaljevo (županija Dabar), toponim Trebiješ na planini Lukavici i Trebinjci na polju Kopilju (županija Luška), toponim Zatrijebač (županija Gorska) i oronim Trebjesa (županija Onogošt). Perunov stobor (Perunova avlija ili zabran) nalazi se u selu Berislavaci, u Zeti (Podluška županija). Nekad je bio pod velikim brestovima. Perun (Перунъ) je slovenski bog neba, gromovnik,

Replika slovenskog drvenog kipa boga Svantovita

bog poljoprivrednika. Posvećen mu je harast u koji gromovi najčešće udaraju. Najvjerovatnije da je bio vrhovni bog slovenskoga panteona. Supstituisao ga je Sveti Ilija Gormovnik, koji se slavi 2. avgusta, u vrijeme najveće suše. Dok je stobor prvobitno imao značenje stubova koji su služili za ograđivanje prostora oko kuće, odnosno avlija po varošima u Srbiji, a u Bratonožićima ozidane ograde oko kuće. U ovom slučaju označava ograđeni sveti prostor, posvećen slovenskom bogu Perunu. Na njega podśećaju antroponimi Perun, odnosno, skraćeno Pero i od njih izvedena prezimena Perunović i Perović. Ovo drugo je veoma rašireno i nose ga i tri lužanska, odnosno slovenska bratstva. Dajbabe se nalaze ispod Podgorice u Zeti. To je onomastičkoglagolska kombinacija u čijoj je osnovi baba, iza koje se krije slovenska boginja, koja je, po svemu sudeći povezana sa sudbinom. Nije isključeno i da je htonično božanstvo – boginja zemlje. U dukljanskoj županiji Kčevo s Budvom, toponim Velestovo je lingvističko svjedočanstvo egzistencije kulta slovenskoga boga stoke i bogatstva Velesa, koji je štovan u tome mjestu. Oronim

Na osnovu uporedne analize etnoloških spisa, narodne tradicije i predanja, materijalne dokumentacije i pisanih dokumenata, autor pobija tvrdnje srpske etnološke škole da su Crnogorci Srbi, odnosno narod slovenskoga porijekla doseljen iz Karpata u VII vijeku, te da su kao takvi preživjeli srednji vijek i dočekali savremeno doba

Živa u Piperima, u oblasti Zete (Luška županija), tri kilometra śevernije od Trijepča, navodi na zaključak da je povezan s kultom boginje polapskih Slovena i Obodrita, koju je Helmold zapisao kao Siva. Pretpostavlja se da je Živa ili Živena bila boginja plodnosti i prirode. Nasuprot Žive, s druge strane rijeke Morače, u Kučima, udaljeno šest kilometara vazdušne linije, nalazi se brdo Zvizda; upućuje na kult slovenskoga boga vjetra (čest toponim Podzvizd u južnoj Dalmaciji). U dotičnoj oblasti Zete, Travuniji, hidronim Trebišnjica (županija Ljubomir i Vrm), u županiji Žrnovici toponim Mokošica, koji je u vezi sa slovenskom boginjom Mokošom i toponim Trebinje (županija Ljubomir) ukazuju na dominaciju Slovena u ranome srednjemu vijeku, i na tome prostoru. U Tivatskoj opštini 1436. godine zabilježen je oronim Vidovo brdo, danas Sveti Vid. U neposrednoj blizini je i brdo Sveti Ilija. Očito da su se na vrhu Svetoga Vida svojevremeno održavali slovenski paganski obredi posvećeni Svantovidu, a na Svetome Iliji Perunu Gromovniku kojega je on supstituisao. S njim su u vezi i toponimi Dubrava u Gornjoj Lastvi, Dubrave u Bogdašićima i Brdo Svetoga Anđela (Arhanđela Mihaila) u Većebrdu s kojim se, takođe, povezuju slovenski paganski obredi, s njim supstituisani i hristijanizovani. (Nastavlja se)

24 Oglasi i obavještenja

Subota, 16. jul 2022.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

UNIVERZITET CRNE GORE FILOZOFSKI FAKULTET NIKŠIĆ

OBAVJEŠTENJE Mr Slađana Kavarić Mandić javno će braniti doktorsku disertaciju „Filozofija Danka Grlića“ pred Komisijom u sastavu: 1. Prof. dr Lino Veljak, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, mentor 2. Prof. dr Savo Laušević, Filozofski fakultet Nikšić, član komisije 3. Prof. dr Sead Alić, Sveučilište Sjever Varaždin/ Koprivnica, član komisije Javna odbrana obaviće se 18.07.2022. godine u 12 časova u svečanoj Sali Filozofskog fakulteta. Nikšić, 15.07.2022. g.

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

MALI OGLASI NEKRETNINE CENTAR PG – u novoj širokoj Hercegovačkoj ulici izuzetna poslovna zgrada 750m2 sa 8 parkinga. Prodajem Tel.069/912-070 1

RAZNO OTČEPLJENJE sve vrste kanalizacija el.sajlom.

Dolazim odmah NON-STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. Begović Tel.069/747-204, 069/424-150, 067/473-367 2 STRUČNO i savjesno radim skoro sve građevinske poslove adaptacije, popravke krovova, dimnjaka i ostalo- Podgorica. Tel: 069/926-382, 020/629-558 3 POTREBAN vozac C kategorije sa radnim iskustvom. Tel. 069/032-380 4 POTREBNI radnici za rad u magacinu za slaganje robe. Tel. 069/032-380 5

PRODAJA Toyota Rav 4 dizel, 2003. godište. Tel: 069/ 036-506 4

Oglasi i obavještenja 25

Subota, 16. jul 2022. Dragi moj

BANJO ALEKSI Sa tugom i bolom.

Moje milo dijete, dio srca moga ostavi me... Da je bilo sudbine pratio bi ti mene. Ideš kod bolećeg svoga oca. Tvoja ožalošćena majka VUKOSAVA

625 Porodica VUKIĆEVIĆ

Posljednji pozdrav

Dana 15. jula 2022. preminuo je u 64. godini naš dragi

BANJU Bio si anđeo čuvar moje sreće i tuge. Vječno ćemo čuvati sjećanje na tebe. sestra MIRJANA sa porodicom 620 Mom dragom

FILIP Mate JOSKIĆ Saučešće primamo na gradskom groblju Čepurci 16. jula od 10 do 15 časova i 17. jula od 10 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana.

O Ž A L O Š Ć E N I: supruga MARIJA, sin MIŠO, kćer ANA, brat PERO, sestre MARIJA, ANA i DOMA, snahe IVANA i GROZDANA, unučad VANA, STAŠA, IVO, MATO i ostala porodica JOSKIĆ

BANJU Bio si mi više od života, moj jedini brat, brat velikog srca i još veće duše. Tvoj MUJO 622 Posljednji pozdrav našem dragom bratu, đeveru i stricu

BRANKU Milanovom GARDAŠEVIĆU Tiho se ugasio tvoj život, tvoja iskrena dobrota, beskrajna toplina i beskonačna ljubav prema nama. MUJO, VERICA, BOJANA i MILOŠ 624 Sa tugom se opraštamo od našeg dragog komšije

ZORANA VUJIČIĆA Tvoj nesalomivi duh, vedrinu i osmijeh zadržaćemo u trajnom sjećanju. SLOBO i SEKA sa porodicama 626

26 Oglasi i obavještenja Dragi naš

Subota, 16. jul 2022. Dana 15. jula 2022, poslije duže bolesti, u 65. godini života, preselio se na AHIRET naš voljeni suprug i otac

Posljednji pozdrav

TOMISLAV Pantov RADOVIĆ

RAJO VUKIĆEVIĆ

1938–2022.

ZEĆO Huseinov MUSIĆ

Tvoj odlazak zabolio nas je jako. Hvala za pažnju, brigu, podršku i svaku toplu riječ. Sa ponosom, poštovanjem i ljubavlju vječno ćemo te pamtiti.

Tvoji: MITAR, STANKA, NATAŠA i LIDIJA sa porodicama

Sin ŽARKO sa porodicom Saučešće se prima u kapeli na Bistrici – Nikšić, 15. jula od 14 do 18 časova i 16. jula od 10 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana (dženaza) na mjesnom groblju na Bistrici.

607 Dragom ocu

612 Ožalošćeni: supruga SELVIJA, kćerka IRMA, braća HAJRO, BEĆIR i KEMAL, sestre NAJA, RASIMA, RAMIZA, ASIMA i SABAHETA i ostala mnogobrojna rodbina

Dragom

TOMISLAV Pantov RADOVIĆ 1938–2022.

RAJU

596

posljednji pozdrav.

Posljednji pozdrav dragom kumu

611

Ćerka RUŽA sa porodicom

Posljednji pozdrav dragoj sestri

Hvala za jedno veliko prijateljstvo od ZOKA 613

VESELINU PEROVIĆU

DARINKI

Posljednji pozdrav

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

RADIVOJE MARKOVIĆ sa porodicom

BRANKU – BANJU GARDAŠEVIĆU

Sestra DANICA

619 Posljednji pozdrav tetki

Posljednji pozdrav dragoj

588 Posljednji pozdrav dragom bratu od tetke

Nek tvoja plemenita duša počiva u miru. 618

VESELINU – VESKU PEROVIĆU PETAR ĐEKOVIĆ sa porodicom

DARI

DARINKI

od ZORICE MIJAČ sa porodicom

od brata ČIČE sa porodicom 617

Posljednji pozdrav našem dragom kumu

Tvoja plemenita duša neka počiva u miru. Neka te anđeli čuvaju. Tvoje sestre VJERA i ĐINA sa porodicama

621

614

Duboko tužni, a ponosni na najboljeg strica

Četrnaest godina od smrti

BANJU GARDAŠEVIĆU Bio si hrabri borac protiv svoje životne nedaće. Nikada nećemo zaboraviti radosni sjaj u tvojim očima i radost i srdačnost koju si iskazivao kod svakog našeg dolaska u vaš dom. Neka ti Bog podari vječni mir i spokoj, velika dušo.

BANJA Hvala ti na toplini kojom si nas obasipao i uokvirio u naše djetinjstvo i našu mladost i upisao se u naša srca u koja ćemo te sa ponosom čuvati zauvijek.

Ne postoji sjećanje u kojem te nema. Dan ne prođe, a da ne budeš u svakoj riječi, osmijehu i suzi. Nedostaješ puno.

Tvoji BOJANA i MILOŠ 623

Kumovi: ŠĆEPAN, RATKA, MILANKA, DESANKA i NEVENA

BORISA Radovanovog KEKOVIĆA

Porodica KEKOVIĆ 616

615

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 16. jul 2022. Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da je naš

Dana 14. jula 2022. u 72. godini života, iznenada je preminuo naš dragi

TOMISLAV Pantov RADOVIĆ 1938–2022. preminuo dana 14. jula 2022.

RADOSAV – RAJO Radomirov VUKIĆEVIĆ

MILENI ĐUROVIĆ

1951 – 2022. Sahrana je obavljena u krugu porodice 15. jula na gradskom groblju u Zagoriču.

Ožalošćeni – porodica RADOVIĆ

605

Majko, Ko će sad da nam kaže blago meni, sreće moje? Faliće nam to mnogo i uvijek. Biće kako si nam pričala. Nas troje uvijek zajedno. Rekli smo proći će i prošlo je, majko. Ne boli više. Odmori i ne brini. Nikad nećemo zaboraviti ono naše što smo ponavljali svaki dan. Ti si moje sunce i sreća i radost i blago i sve. I sve naše poljupce i zagrljaje... Bilo ih je mnogo, a ipak tako malo. Više ništa neće biti isto, majko. Ponosni što smo te takvu imali.

Saučešće primamo dana 15. jula od 10 do 15 časova i 16. jula od 10 do 12 časova na gradskom groblju Čepurci. Sahrana će se obaviti 16. jula u 14 časova na seoskom groblju Bogetići – Nikšić. Cvijeće se ne prilaže. Ožalošćeni: supruga VESNA, sin RADOMIR, kćerka LJUBINKA, braća MITAR i SLOBODAN, sestre OLGA i MARIJA – BETA, snahe NATAŠA, VERA i STANKA, unučad LUKA, MATIJA, NINA i MILENA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i ostala mnogobrojna rodbina 571 Naš dragi brat i stric

Posljednji pozdrav dragom đedu

TAMARA i SANJA sa porodicama

TOMISLAV Pantov RADOVIĆ 1938–2022.

ANDREA sa porodicom

RAJO VUKIĆEVIĆ

575

Zauvijek će svojim vedrim duhom živjeti u našim srcima. Našem djetinjstvu dao je poseban ton.

606 Voljenom ocu, đedu i tastu

SLOBO sa djecom

MILENI ĐUROVIĆ Ako je život morao da stane, ljubav i sjećanje na tebe vječno će trajati.

RAJU VUKIĆEVIĆU Kad čovjek za života svojom dobrotom, ljubavlju, požrtvovanjem, djelima ostavi neizbrisiv trag u svima nama nikada ne može biti zaboravljen.

BRANKO, SEKA i VANJA sa porodicama 576

599

Posljednji pozdrav dragoj baki

Dragi

Tvoji: LJUBINKA, MIRKO, LUKA i MILENA 597 Voljenoj babi

MILENI ĐUROVIĆ Miris cvijeća iz tvoje bašte, miris tvoje duše, najljepši mirisi mog djetinjstva. EVA sa porodicom 577

RAJO

MILENI ĐUROVIĆ Posljednji pozdrav poštovanom i cijenjenom prijatelju Obojila si moje djetinjstvo najljepšim bojama. Hvala ti na tome. U svom srcu zauvijek čuvam svako sjećanje na tebe.

Bio si moj stric i mnogo više od toga.

Unuka JOVANA sa porodicom Tvoji: SRĐA, KATA, LAZAR i JANKO

578

RAJU VUKIĆEVIĆU

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

od MILUTINA i BILJANE 598

600

28 Oglasi i obavještenja Posljednji pozdrav voljenoj sestri

Subota, 16. jul 2022. Dana 4. jula 2022. umrla je u Cirihu – Švajcarska

ZORICA ŽIVALJEVIĆ

DARI

DARINKA Nikova RATKOVIĆ

Od brata DRAGA sa porodicom

S ljubavlju i poštovanjem, kroz mnogo lijepih uspomena, čuvamo te od zaborava.

595

VOJO i VOJKA LEKIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav našoj dragoj i voljenoj

Sahrana je obavljena dana 14. jula u 11 časova, u krugu porodice, na mjesnom groblju Prekornica.

608

Navršava se godina dana od smrti naše drage

Ožalošćeni: braća DRAGO i MIODRAG - ČIČA, sestra DANICA, snahe STANKA i ANA, bratanići, bratanične, sestrična i ostala rodbina

DARINKI RATKOVIĆ Zauvijek ćeš ostati u našim sjećanjima. 594

Od porodice RADOVIĆ 593

POMENI

Dana 15. jula 2022. napustio nas je, u 61. godini života, naš voljeni

SENKE BATLJAN

Dana 17. jula navršava se šest tužnih mjeseci od kada nije sa nama

Obavještavamo porodicu, kumove, komšije i prijatelje da ćemo u nedjelju 17. jula 2022. u 10 časova posjetiti Senkinu vječnu kuću.

BRANKO Milanov GARDAŠEVIĆ Saučešće primamo u kapeli u Kočanima, 15. jula od 13 do 16 časova i 16. jula od 11 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana na mjesnom groblju. Cvijeće se ne prilaže. Kuća žalosti: Grebice 107.

Ožalošćeni: majka VUKOSAVA, sestra MIRJANA, brat MILORAD - MUJO, snaha VERICA, bratanična BOJANA, bratanić MILOŠ, sestrići SLOBODAN i DARKO, sestrična ANA, strina, ujaci, tetke, braća od stričeva, braća i sestre od ujaka i tetaka, kao i ostala rodbina

BRANKO BRANO SIMONOVIĆ

Dragi naš, Prerano si otišao, a tvoja dobra duša je neizmjerno željela da još budeš sa nama. Stoga je i naša tuga još veća. Zajedničke godine, ispunjenje srećom, vrijeme neće izbrisati. S ljubavlju i poštovanjem,

Porodica BATLJAN

573

Tvoja PORODICA

Posljednji pozdrav voljenom

609 Dana 17. jula 2022. godine navršava se 40 tužnih i bolnih dana od kada nije sa nama naš dragi

589

BRANKU GARDAŠEVIĆU

Dvije godine je od smrti našeg dragog brata

Dragi Banjo, vječna ti hvala na iskrenu bratsku ljubav koju si nam poklanjao. Neka tvoja plemenita duša počiva u rajskim naseljima Gospoda Boga Milostiva.

MILAN PEŠIKAN

Tvoji braća od strica BOŽIDAR i BOGOLJUB, sinovac MILAN i snaha NATALIJA 610

MILENKA Kostovoga RADULOVIĆA

Dani mojoj snahi, humanoj i prelijepoj!...

Tvojim odlaskom otišao je i dio nas. Nemamo dovoljno riječi kojima možemo opisati bol koji osjećamo. Vječno će tugovati za tobom,

Bio si dobar i plemenit brat. Hvala ti za sve lijepe trenutke koje smo imali.

Što i Ti ode prije mene!? U srcu Te nosim, znaj do Tvoje i moje zvijezde Danice...! 583

Ožalošćena TANJA ĐUROVIĆ

Brat MILORAD, sestre VJERA BOŽOVIĆ i SENKA ĐUROVIĆ

580

otac BRANKO, majka DRAGICA, brat RANKO, sestra GORDANA, snaha ANA, bratanić FILIP i bratanična ANĐELA

574

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 16. jul 2022. Danas je 19 godina otkako nije sa nama naš voljeni sin i brat

Navršava se godina dana od kada nije sa nama naša majka

DRAŽEN BOŽOVIĆ

A imao si samo 19 godina kad nam te Bog uze i povede u nebeske anđele. Tvoj vedar lik i dječački osmijeh uvijek će biti prisutni u našim srcima i čuvati tvoju mladost tamo gdje je stala. U našim sjećanjima ti si besmrtan.

Дана 16. јула навршавају се двије претешке године откако није са нама наш

АЛЕКСА Стевов МАРКОВИЋ

DANICA LUBARDA

Nedostaje nam njena ljubav i topli zagrljaj! U nedjelju, 17. jula, u 10 časova, uža porodica posjetiće njenu vječnu kuću.

2002–2020. г.

Драги наш Леко, сваки дан стежемо срце у чвор, да мање крвари... да се не чују јауци... Много је бола... много и за сто живота, а не за овај један од кога нијесмо много ни тражили. Наше животе си испуњавао 18 година срећом, љубављу и њежношћу, душо наша блистава. Сада си звијезда, најсјајнија. Нека наше замагљене очи од суза не умање твој сјај и нека наша бол не ремети твоју анђеоску душу.

Željni tvog zagrljaja, otac BUDO, majka GAGA, sestra MILICA i brat DADO sa porodicom

С љубављу и неизмјерним болом твоји: DIJANA i DEJAN LUBARDA

отац СТЕВО, мајка МАРИЈАНА и брат МАРКО

604

566

586

Dvije godine je od smrti našeg dragog i neprežaljenog

Dragoj sestri

Dragi

DANICI LUBARDI

MIODRAGA – MIKIJA BJELOBRKOVIĆA

Dani prolaze, ali nijedan bez sjećanja na tebe. S ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvamo te u srcima i mislima. Počivaj u miru.

LEKO

Dvije godine nisi sa nama, nedostaješ.

Sestra STANKA i zet ESAD sa porodicom Jedan, jedinstven, neponovljiv... u sjećanju zauvijek.

Ujak PEĐA sa porodicom

567

572

Dragoj sestri

Dana 18. jula navršavaju se tri godine od odlaska naše jedine radosti

Sestra BRANKA, zet MOMIR, sestričići MIRKO i MARIJANA

DANICI LUBARDI 585 Dana 16. jula 2022. navršava se pola godine od smrti našeg dragog

Pamtimo tvoj vedri lik pun osmijeha, ljepote i topline, svaki sljedeći dan bez tebe teži je od prethodnog. Ostaje nam da tugujemo za tobom i čuvamo te od zaborava. Sestra MACA i zet PAVLE sa porodicom

DANILA Miloševog DELIBAŠIĆA

Radost života sa tobom snaga je našeg trajanja u ovom paklu samoće i traganja za smislom opstanka i putovanjem do ponovnog susreta u vječnosti postojanja.

568 Tvoji: VOJKA i MILOŠ

Prolazi godina dana od kada nije sa nama naša voljena majka

MILOŠA BLAGOJEVIĆA

581

Ne postoji vrijeme koje može izbrisati tugu za tobom. Ostavio si nas ponosne na tvoj častan život, ljubav i dobrotu.

OGLASNO ODJELJENJE NOVA “POBJEDA”

Tvoja PORODICA 592

MILOSAVA Veljkova JOVANOVIĆ

Godina dana je od smrti našeg oca, đeda i svekra Vrijeme koje prolazi ne umanjuje tugu za tobom, samo nas čini ponosnim što smo imali sreću da nam baš ti budeš zvijezda vodilja kroz život. Uža porodica će u subotu posjetiti njenu vječnu kuću na gradskom groblju Čepurci.

VLADA VUJOVIĆA

584

DEJAN, JELENA, ŽANA i VUKAŠIN

Bol i praznina za tobom su veliki, a ljubav i sjećanje vječni. Nedostaješ ...

Tvoji: sin MARKO i ćerka MARIJA Baba MILEVA i stric SLAVKO

Vrijeme prolazi, a uspomene i sjećanja na tebe ostaju zauvijek. 603

TELEFON ZA INFORMACIJE

DANILU DELIBAŠIĆU

020-202-455, 020-202-456. e-mail: oglasno@pobjeda.me 1111

582

30 Oglasi i obavještenja Šest je mjeseci od smrti moga brata

Subota, 16. jul 2022. Navršava se godinu dana od smrti našeg dragog

Tri godine je od smrti naše drage

MIRE Brankove STOJANOVIĆ rođene Boljević

MILINKA Jagoševog ŠĆEPANOVIĆA

Nezaboravno hvala na bezgraničnoj ljubavi, brizi, pažnji i podršci. U nedjelju, 17. jula 2022. godine, u 9 časova, porodica će posjetiti njenu vječnu kuću.

BUDIMIRA VLAHOVIĆA Vrijeme koje je prošlo ne može izbrisati tugu i sjećanje na tebe. U svakoj našoj priči živiš, sa nama si u mislima. U nedjelju, 17. jula 2022. godine, u 10 časova, posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Hvala ti na bratskoj ljubavi, teška je beskonačna tišina.

Tvoja PORODICA 565

Prošlo je više od godinu dana od kada nijesi sa nama

Tvoji NAJMILIJI

Počivaj u miru zajedno sa našim ocem, majkom i sestrom.

564 Godina dana je od smrti naše voljene majke, babe, prababe i čukunbabe

RAKO

Sestra DESA VLAHOVIĆ Teško se mirimo sa istinom da više nećeš doći, da nas nećeš učiti životu, savjetovati i štititi kao do sad. Čuvamo te u sjećanjima i razgovorima, ne damo da sjećanja na tebe izblijede.

SONJE Dušanove POPOVIĆ rođ. Mihaljević

590

NADA, LUKA i MILICA

Pola godine je od kada nije sa nama Teško je naći riječi koliko nam nedostaje tvoja pažnja, ljubav i dobrota. S ponosom čuva uspomenu na tebe,

591 tvoja PORODICA

BUDO VLAHOVIĆ

Болно сјећање шеснаест година није са нама

Nedostaješ nam. BATO, KSENIJA, DRAGUTIN i DIMITRIJE

570 Prošla je godina od smrti naše drage babe

579

БРАНКА Владова ГОЈНИЋ КРАГУЉ

Двије године су прошле од смрти нашег вољеног оца Ни данас нема утјехе. Са нама си у мислима сваког дана. Увијек ћемо те вољети. Вјечно у болу: СИН, СЕСТРЕ, СЕСТРИЋ и СЕСТРИЧИНА 587

SONJE Dušanove POPOVIĆ

БОЖИДАРА – БОРА ВУЈАЧИЋА Тата, био си наш најбољи друг, наш пријатељ и саговорник. Био си нам ослонац и штит и наша веза са неким лијепим и безбрижним временима. Много нам недостајеш, тата.

Tužno sjećanje na naše roditelje 16. 7. 2017 – 16. 7. 2022.

29. 12. 2014 – 16. 7. 2022.

DARU

RAJKA

Sjećanje na tebe budi najljepše uspomene našeg djetinjstva i mladosti. Nikad te neće zaboraviti tvoja unučad

Заувијек твоји МИЛИЦА и НИКОЛА са породицама SANJA, MIŠKO, BOŠKO, ĐORĐE, SONJA i JELENA sa porodicama

602

MIĆUNOVIĆ

Uvijek ste sa nama. Vaši ŽARKO i SANJA sa porodicama

e-mail: oglasno@t-com.me

569

601

Subota, 16. jul 2022.

Marketing

32 Marketing

Subota, 16. jul 2022.

16. јул 2022. | година III | број 124

ВЈЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ?

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ISSN 2704-5226

езу да је Србија „геноцидна држава“ су запођели у Београду а приписали је Црној Гори; али је остала у сјенци темељног удара на Црну Гору. Наводно (ни) је то неко у Црној Гори изјавио о Србији, али се такав, наводни налаз, као аутентичан и ауторски, не може ставити под наводнике. То говори да то нико није изјавио. Геноцид, као међународни термин, (прихваћен и од Уједињених нација) за најекстремнији колективни злочин једног народа над другим, први је установио и употријебио јеврејски адвокат Рафаел Лемкин (Пољска 1943. год.). Термин је компилација грчке ријечи „генос“ (раса, племе) и латинске „cide“ (убити). Уједињене нације по Међународном закону из 1951. године, геноцид сматрају злочином. Народ са разореном свијешћу и савјешћу на овим просторима (нпр. Срби и дио Црногораца) рађе прихватају термин злочин него геноцид, без обзира што овај други потпада под први. Злочин некако сматрају утјешнијим од геноцида. Ово вјероватно стога што им је језички (и менталитетски) ближи од компилиране латинско-грчке синтагмичне ријечи. Злочин може да буде и индивидуални и приватни, али колективни ратни злочен је искључиво државни, те такве државе (ако им не одговара термин геноцид) јесу злочиначке, ма како та квалификација зликовачки (не)намјерно звучала. Исказао неко у Црној Гори или не, сумњу у геноцидни атрибут за „државу Србију“; чињенице, статистика, међународна истрага су то потврдили иако нијесу државу осудили. Али сваки геноцид, као злочиначки акт једног народа над другим, припада искључиво држави. (У доба 90-их Србија је војевала као агресор, од Словеније и Хрватске до БиХ и Косова, под насловом ЈНА.) Истовремено геноцид се не може приписати земљи или народу, јер та два чиниоца по себи, не могу располагати таквим ресурсима, нити их усмјеравати према другим народима, уколико њима не управља

ИСКАЗАО НЕКО У ЦРНОЈ ГОРИ ИЛИ НЕ СУМЊУ У ГЕНОЦИДНИ АТРИБУТ ЗА „ДРЖАВУ СРБИЈУ“, ЧИЊЕНИЦЕ, СТАТИСТИКА, МЕЂУНАРОДНА ИСТРАГА СУ ТО ПОТВРДИЛИ ИАКО НИЈЕСУ ДРЖАВУ ОСУДИЛИ. АЛИ СВАКИ ГЕНОЦИД, КАО ЗЛОЧИНАЧКИ АКТ ЈЕДНОГ НАРОДА НАД ДРУГИМ, ПРИПАДА ИСКЉУЧИВО ДРЖАВИ

ДАДО РУВИЋ / REUTERS / theguardian.com

СРБИЈА НИЈЕ ГЕНОЦИДНА ДРЖАВА!

Меморијални центар Сребреница - Поточари

држава као челна институција друштва. Према томе, она држава која то чини, односно усмјерава на злочин своје припаднике је геноцидна држава. Дакле не земља, не народ, већ они који њима управљају, њена власт-држава... И то не једна и једина власт - Влада, већ више њих је изашло из истог ратно-злочиначког шињела. Једне владе су започињале рат и стимулисале вршиоце злочина, друге га промовисале и штитиле злочинце, трећи им дијелиле заслуге; улице, мурале и пропагандно их промовисале у националне хероје. Међународно право дефинише злочин са пет кажњивих облика: геноцид, конспирација, подстицај, покушај и саучесништво. Све их је задовољила наведена држава. Злочинци су у већини, међународном арбитражом кажњени, држава која их је држала и штитила, није! Показало се, када би се те власти - владе (у Србији) другачије понашале, не ослањајући се на злочиначке тековине, не би ни били изабране. Ако је тако, а другачије нам се не казује, онда је излишно питати: „Ко је изабрао ту власт?“ Одговор на то питање треба ис-

траживати у другој научној, политичко-психосоциолошкој, равни. Без обзира на утемељену увјерљивост таквих анализа (којих има) народ ће се увијек искобељати за разлику од власти - Владе!... Увијек истим фразама; нијесмо их за то бирали, ми смо преварени, нијесмо то очекивали итд. Најблискији сљедбеник Србије као геноцидне државе (којом управљају они који су стимулисали злочин) јој је братска Русија, која врши истовјетно злочинство над братским народом Украјине. Највећи узор им је нацистичка Њемачка, а највећи назор Хитлер кога су слиједили до у детаље по примјеру Судета (Пољска 1941). Разлог је једноставан и готово прост за објашњење. Мој народ је тамо у туђој земљи кога треба бранити (иако није нападнут) а притом побити домицилну већину због своје етничке мањине. У дијелу Конвенције (члан 2) о спречавању и кажњавању; геноцид значи било који од ових дјела извршених са намјером да се потпуно или дјелимично уништи национална, етничка, расна или религиозна група као таква:

(а) Убијање припадника групе (одређеног народа); (б) Узроковање тешких тјелесних и менталних повреда припадницима групе; (ц) Намјерно подвргавање групе таквим животним условима који проузрокују њено потпуно или дјелимично уништење; (д) Успостављајући мјере с намјером спречавања рађања у оквиру групе; (У Сребреници су побијени сви одрасли мушкарци); (е) Принудно премјештање дјеце из једне у другу групу. Све наведено је задовољено у наведеном случају државе о којој је ријеч, а своје задовољство таквим назорима придружио се и премијер црногорске владе у намјери да у Црној Гори заштити српски етнос по примјеру Судета… па би се могло закључити; због олоши и ми лоши! Премијер Абазовић је најгори примјер црногорске власти (мада се континуитет сличних подилажења Београду одавно не прекида). И епигони су ту, истог етноса, чији су дјелови народа исте (њихове) вјере, у најближем сусједству, звјерски ликвидирани

са намјером етничког чишћења. Због тих неупитних чињеница није примјерено таквом изборнику владе да призива у помоћ и властите џелате, с којима жели да развија најбоље добросусједске односе прије него (добрим сусједима) и на ум падне да се одрекну онакве прошлости. У неким политичким уређењима није дозвољено да високе функције у држави покривају особе без властите породице, јер такви немају осјећај за жртву и пожртвовање. Немају никога свога осим власти над другима. Погрешно је и неодрживо идентификовати такве албанске појединце са Албанцима у Црној Гори. Црногорци се могу реванширати свом премијеру само обарањем такве владе, а Албанци ће искористи неке друге атрибуције да изразе отпор таквим земљацима. Уосталом, матица Албанија им већ нуди напутке а не уступке. Ако (Албанац) министар за људска права у ЦГ, умјесто права користи каприц, онда свако право, па и његово, иде у криво. Ако такви заједно с Абазовићем не препознају да припремају Црну Гору за судетски сценарио већ су и сами себе осудили. М.Р.Ш. 

16. јул 2022.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ЈА ИМАМ САН – НЕ ДАМО ТЕ ГРАЂАНИ И ДРЖАВА ЦРНА ГОРО!

НИКАД МИ НИЈЕ ПРИПАЛА већа част, него да данас стојим пред вама и са вама! Да будем дио генерације која ће, попут оне из 90-их, инспирисати сваку сљедећу борбу за Црну Гору. Нека вас врелина подгоричког асфалта не завара, ваша ће истрајност, дух космополитизма, племенитости и патриотизма, сјутра надахнути и инспирисати неке нове људе, који ће опет бранити ову земљу, од нових Пашића, Карађорђевића, Чича Дража, Вулина и Вучића, уз помоћ нових издајника, своје сопствене државе. Као што је шачица храбрих Либерала, из студени цетињских тргова, сачувала образ Црној Гори, као што је референдумска харизма освојила срца широм Европе и досањала дуго чекану независност, тако ће и ова врелина подгоричких улица још једном ускликнути свакоме коме треба, право у лице - ДА ЈЕ ТВРД ОРАХ! Кажу за нас да смо црногорски фашисти! Ми, који смо исте секунде стали у гард, алармирали портале и мреже, сваки пут кад је неки натпис, графит или гест увриједио неког Бошњака, Албанца или Муслимана! Ми који се вјечито извињавамо за туђа недјела. Ми, који на утакмицама, противничким навијачима, нашим „фашизмом“ извлачимо осмијехе! Ми којима је у аманет као свети грал дата и Црна Гора, о ГРАЂАНСКО у њој. Ми смо фашисти, исто колико су и нацисти спаљена тијела дјеце и жене на улицама Мариупоља и Буче. Етикете које ова влада нама лијепи, исте су оне које велики архитект зла - Владимир Путин дијели својим жртвама! Ми смо једини и истински партнери и ЕУ и Сједињеним Државама, најискренији и најоданији, истински пријатељи на Балкану. Зато смо данас овдје, да Вам отворено и гласно скренемо пажњу, ЛАЖУ ВАС! Не може црква чије фреске красе ратни хероји Сребренице да буде стожер европског пута. Ми смо дјеца антифашизма! Наши су нас ђедови заразили својим устаничким причама, а прађедови слободарским духом, који сви ође данас носимо у срцу, и због кога једноставно НЕ ДАМО ОНО ШТО ЈЕ НАШЕ! ПА ЈЕСТЕ ЛИ СТВАРНО МИСЛИЛИ ДА ЋЕТЕ ТАКО ЛАКО, ХИЉАДУ ГОДИНА КОРОТА, ПОГИБИЈА, ГЛАДИ, ГРАХОВАЦА, МАРТИНИЋА, КРУСА, БОЖИЋНИХ УСТАНАКА, РОВАЧКИХ РЕПУБЛИКА, ЗВИЦЕРА У ПЛАМЕНУ, ДА НАМ ПРИЈЕВАРНО ОТМЕТЕ, БАШ ТО ШТО НАС ЧИНИ ЦРНОГОРЦИМА. Јер узмите НАМ БАШТИНУ КОЈУ СТЕ намјерили ТЕМЕЉНИМ УГОВОРОМ, И МИ ВИШЕ КАО НАРОД НЕ ПОСТОЈИМО. Темељни уговор је бојно поље за одлучујућу битку. Између слободарске, медитеранске, европске, свјетске Црне Горе, или оне догматичне, провинцијалне, окупираног духа и имена, свезане у ланце. А ланци нам никад нису добро стајали. У нама куцају срца великих ратника, превеликих да би ову земљу на тацну предали београдским слугама. Не дамо те, ЦРНА ГОРО, не дамо те! 

МАРА БАБОВИЋ

ГОВОР РЕДИТЕЉА ДАНИЛА МАРУНОВИЋА НА ГРАЂАНСКОМ ПРОТЕСТУ ОДРЖАНОМ 7. ЈУЛА 2022. ГОДИНЕ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ало је оних којима, макар у основној поруци по којој је и насловљен текст, није познат ватрено-мотивациони говор Мартина Лутера Кинга, цјеложивотног борца за људска права Афроамериканаца, током Марша на Вашингтон за послове и слободу, 1963. године. Данас се овај говор назива говором који је промијенио америчку историју, а почео је овако: „Данас вам кажем, пријатељи моји, упркос тешкоћама данашњице и сјутрашњице, ја имам сан. То је сан који је дубоко укоријењен у америчком сну. Имам сан да ће се једнога дана ова нација издићи и да ће живјети по правом креду свога постојања: за нас је ова истина сама по себи разумљива, да су сви људи створени једнакима“. Независно од времена и контекста, овај говор је до данас остао парадигма ненасилне грађанске борбе за људска права. Није претјерано рећи да се друштва и државе разликују управо по томе на који начин у њима институционални центри моћи, али и укупна јавност, реагују на идеје и захтјеве прогресивног грађанског активизма у чијим је темељима, нешто мање теоријски речено, уграђен управо сан о конкретном, бољем, правичнијем и једино могућем поретку за остварење елементарних људских права. Грађански активизам је, управо онако како га је видио Милан Подунавац, увијек коректив који оснажује квалитет политичког поретка и истовремено тест за сваку демократску државу, а грађански протести у основи служе да се обнови и ојача свијест о принципима правде и да се укаже на ситуације у којима је однос међу слободним и једнаким актерима политичког поља озбиљно нарушен. С друге стране, истинска демократска држава се, кроз прихватање ових гестова институционалног неповјерења, издиже изнад формалног, позитивно правног поретка, показујући своју спремност да истински чује глас сопствених грађана. Грађански активизам подразумијева, дакле, политички сензибилитет, снагу расуђивања и спремност да се супротстави свакој повреди легитимитета и тако постаје стабилизујући и корективни фактор добро уређеног државног поретка. Ових је дана Проглас грађана и грађанки Црне Горе Горе, којим су исказали одлучно и оштро противљење намјери Владе Црне Горе да са Српском православном црквом потпише представљену верзију уговора о „дефинисању међусобних односа“ потписало више од осам хиљада грађана. Непосредно прије него што је Влада донијела одлуку о потписивању Темељног уговора уговора, међу реакцијама које су сугерисале шта је све спорно у овом уговору било је и отворено писмо Акције за људска права права, у којем се констатује да никада није упућен позив за јавну расправу о

Протест испред Владе против изгласавања „темељног уговора“ са СПЦ

ЈУЛА 2022. ЈЕ ТЕМЕЉНО ИГНОРИСАНО ПРАВО ГРАЂАНА ДА УЧЕСТВУЈУ У ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА И ДОНОШЕЊУ НАЈВАЖНИЈИХ ОДЛУКА КОЈЕ СЕ ТИЧУ ВИЗИЈЕ ЊИХОВОГ ДРУШТВА КАО ГРАЂАНСКОГ И СЕКУЛАРНОГ. ЊИХОВ САН О СЛОБОДИ И СВЕМУ ШТО ОНА ЗНАЧИ, СРЕЋОМ, ОСТАЋЕ ПРИЛИЧНО НЕДОДИРЉИВ И УПОРАН. ЈЕР, ВЛАДЕ СУ ПРОЛАЗНЕ, А СНОВИ ОВАКВЕ ВРСТЕ ПО НЕКОМ НЕПИСАНОМ ПРАВИЛУ - ТРАЈНИ овом документу, као и да сматрају да је потребно да се текст уговора додатно усклади са позитивним правом „посебно у погледу екс-територијалног статуса објеката вјерске заједнице, да га треба прецизирати и терминолошки прилагодити Закону о слободи вјероисповијести и правном положају вјерских заједница, односно грађанском, секуларном карактеру државе коју Влада заступа“. Њихова је процјена била да би закључивање уговора у овој форми могло да доведе до „поступка оцјене његове уставности, те непотребних друштвених и политичких тензија“ и у том смислу њихов апел се односи на „разумно рјешење“ које претпоставља да се текст мора „даље унаприједити“. Уз анализу спорних тачака уговора, у закључку овог апела додатно се појашњава и његова намјера - да се у кратком року допринесе „сагледавању одредаба радне верзије уговора у свјетлу правног поретка Црне Горе, у општем интересу поштовања Устава и грађанског и демократског карактера Црне Горе, која поштује људска права свих који живе у њој“. И поред иницијатива, апела, прогласа и протеста грађанских активиста и грађана, Влада је донијела одлуку о потписивању Темељног уговора (уз оспоравање представника појединих политичких партија које учествују у власти). И без обзира на формалну страну ове ситуације, чињеница да је било веома бурних грађанских протеста обавезује сваку владу која претендује на легитимитет да чује и уважи све гласове који су присутни у јавности. Као што је, уколико рачуна на сопствени кредибилитет, али и даљу подршку грађана којима је одговорна, у обавези да поводом важних политичких и културолошки стратешких питања покрене јавну расправу. Без јавне расправе и учешћа гра-

ђана у овим и сличним одлукама, црногорска јавност управо је лишена једног од најважнијих механизама којим се обезбјеђује транспарентност органа државне управе. Подсјетићемо, јавне расправе се одржавају да би се чуле сугестије јавности које се предложени закони као и предлози за рјешења тичу, са циљем дефинисања квалитетне јавне политике; оне су поуздано оружје у борби против корупције, али и поуздан начин да се изгради повјерење грађана у Владу, а њен би се ауторитет, у идеалној пројекцији, заснивао управо на повјерењу. Онда када се доносе важне државне одлуке изузетно је важно да постоји интеракција између власти и грађана, па би власт грађане требало да види као учеснике јавних политика, да им не ускраћује информације, односно, да их истинито информише о одлукама које их се директно тичу и, најзад, да креира окружење у којем ће грађани моћи да учествују у одлучивању. И препоруке Европске комисије су, када је ријеч о јавним расправама врло експлицитне, наиме, „јавне расправе требају да обухватају ширу јавност и да буду у реалнијим временским оквирима како би се свим заинтересованим странама омогућило да дају свој квалитативан допринос“, што је неопходно код нацрта закона или других докумената који имају велики друштвени утицај. Јула 2022. је темељно игнорисано право грађана да учествују у јавним политикама и доношењу најважнијих одлука које се тичу визије њиховог друштва као грађанског и секуларног. Њихов сан о слободи и свему што она значи, срећом, остаће прилично недодирљив и упоран. Јер, владе су пролазне, а снови овакве врсте по неком неписаном правилу - трајни. До испуњења. У некој бољој верзији правичне државе. 

16. јул 2022.

ЦРТИЦА О БЕСКРУПУЛОЗНОСТИ

својен је, наравно силом, „усаглашени“ текст такозваног темељног уговора Владе Црне Горе са Српском православном црквом. Једино што је у томе злочиначком подухвату кристално јасно садржано је у чињеници да у настанку поменутог документа или неком његовом усаглашавању Црна Гора буквално није учествовала. Темељни уговор, и ако се не може тако назвати, искључиво је дјело клерофашистичке Српске православне цркве која се, скривајући тај фамозни документ у девет јама од јавности, мјесецима усаглашавала сама са собом. Како је све то могуће? Наравно да је могуће, али у грађанском рату који се у Црној Гори свакодневно води, посебно од нацишовинистичких литија, па до сваког пријетећег окупљања тобожњих вјерника, закићених десетинама застава друге државе, пред Храмом Христовог васкрсења у Подгорици. Само слијепа Европа са својим амбасадама, јавним и тајним посматрачима и аналитичарима, никако да види да се у вјечито подигнутим, наводно међуетничким тензијама у Црној Гори, ради о фронталном нападу на грађанско биће најмање државе на Балкану, буквалном отимању њене културноисторијске баштине и нимало скриваној агресији на њену независност. Што је то друго него рат? Европа држи да су несугласице са једном вјерском заједницом само унутрашње питање сваке земље иако са друге стране још боље зна да је Српска православна црква најефикаснија руска шпијунска филијала на Балкану. Стално и неоправдано фаворизујући

ДУПЛА ИЗДАЈА И ПИРОВА ПОБЈЕДА

У ОТВОРЕНОЈ ИЗДАЈИ СВОЈЕ ДРЖАВЕ НЕВЈЕРОВАТНО ЈЕ ДОСЉЕДАН ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ДРИТАН АБАЗОВИЋ. ОН, ПОРЕД ОСТАЛОГ, ТВРДИ ДА БИ ЕВЕНТУАЛНИМ ПАДОМ ВЛАДЕ ЦРНА ГОРА МОГЛА КАЗАТИ ДОВИЂЕЊА ЕВРОПСКИМ СНОВИМА И ПРЕПУСТИТИ СЕ ПОГУБНОМ И РАЗАРАЈУЋЕМ РУСКОМ УТИЦАЈУ? У ИСТО ВРИЈЕМЕ СТАВЉАЊЕМ ПОТПИСА НА ТАКОЗВАНИ ТЕМЕЉНИ УГОВОР ДРИТАН АБАЗОВИЋ НИЈЕ СВЈЕСТАН ИЛИ (МОЖДА БАШ ЈЕСТЕ?) ДА У ЦРНОЈ ГОРИ СИЛНО ПОЈАЧАВА ПОГУБНУ ДЈЕЛАТНОСТ ЦРКВЕ СРБИЈЕ, КАО НАЈРУСКИЈЕ ШПИЈУНСКЕ ФИЛИЈАЛЕ НА БАЛКАНУ. ДА ЛИ ЈЕ МЛАЂАНИ ДРИТАН, КАО ДЕФИНИТИВНО ОБЈЕЛОДАЊЕНИ СРПСКИ ПОТРЧКО, СВЈЕСТАН ДА ЈЕ ВЕЋ ОДАВНО ПРЕПУНИО МЈЕШИНУ ГРИЈЕХА ПРЕМА НЕДУЖНИМ НАЦИОНАЛНИМ ЦРНОГОРЦИМА, ЧИЈУ ИСТОРИЈУ И КУЛТУРНУ БАШТИНУ, СВОЈИМ ПОТПИСОМ НА ТАКОЗВАНИ ТЕМЕЉНИ УГОВОР, ТРИЈУМФАЛНО БАЦА ПОД НОГЕ? Србију, Европа никако да изблиза сагледа грчевите напоре Црне Горе да, упркос свакодневној агресији на њено грађанско биће, посебно уочљиво дјеловањем нацифашистичке Српске православне цркве, покуша да остане на ногама и истраје на пожељном европском путу. Највећа несрећа која може данас задесити неку земљу Западног Балкана, ако искрено тежи чланству у Европској унији, састоји се у томе да као Црна Гора има предсједника владе који мисли да се фанатичним фаворизовањем нацишовинистичке Цркве Србије приближава Европи? Да је све са поменутим темељним уговором смишљена превара, свједоче телевизијске анкете у којима изненађени грађани говоре да им у вези са сличним документом ништа није јасно!? Требало је све држати у тајности

gov.me

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

до самог потписивања или овластити неубједљивог министра правде Марка Ковача да слаже како је у уговору све по Уставу и закону?

Што се послије преварантског усвајања темељног уговора у Црној Гори може даље очекивати? Тешко да ће се и полиција усудити да спријечи гњевне при-

сталице Црногорске православне цркве да уђу у своје храмове. Ето само још једног од повода за грађански сукоб, а има их превише. Дритан поносно и слаткорјечиво, уз обавезно махање рукама, језди носећи свој фашисоидни педигре још из владе Здравка Кривокапића у којој је представљао једну од првих виолина. Ако му суверенистичке, читај грађанске партије, очекивано откажу повјерење он ће опет полећети у загрљај својим старим саборцима Демократском фронту и његовим ситним српским пратиоцима. Упркос високим мјестима које Дритан у разним политичким паковањима данас заузима, још више упркос моћном покровитељству Александра Вучића и патријарха Порфирија, тешко да ће му предуго цвјетати руже. 

ЦРКВЕНО ПИТАЊЕ

ад се правите да не разумијете, као што се прави Дритан Абазовић, онда је аргументација, ни мање ни више, сведена на ниво цртаног филма „Ђоле је мој друг“. Не знам да ли је његова намјера била да деградира интелект колега или, пак, нас гледалаца који смо пратили пренос сједнице Владе, јер смо у континуитету били задивљени изјавама: ‘Б Е Н З И Н’, како чудно пише ‘ВОДА’?!

ОДЛОЖЕНИ ПРОБЛЕМ

Одбацујући сва мишљења као нерелевантна, иза којих су стали: НВО Акција за људска права, потпредсједник Коњевић, министар вањских послова Кривокапић…, без двотрећинске већине, прихваћен је споран садржај Темељног уговора, који директно крши Устав Црне Горе, а за исто је прописана и затворска казна. Мудроме би било довољно да схва-

ти упозорење министра вањских послова Кривокапића, који је истакао да и кад је писао Устав са политичким противницима, никад се нијесу спорили на начин како су читали норму. Уколико Дритан Абазовић, наводно, све ово сматра техничком формулацијом, зашто се онда таква ‚техничка формулација’ одмах не усклади са СПЦ?! Ако, навод@IvanVujovi3 / twitter.com

ТИЈАНА ЛОПИЧИЋ

но, оваквим садржајем уговора не признају историјско-правни континуитет СПЦ у Црној Гори од 1219. године, зашто постоји потреба да то стоји у преамбули, кад се склапа уговор са црквом која је тек формирана 1920. године, која је окупаторска и није историјска традиционална аутокефална ЦПЦ?! Вјероватно би Дритан Абазовић могао да едукује нас, али и Васељенску патријаршију, јер са оваквим садржајем темељног уговора, СПЦ добија одређене ингеренције које су строго забрањене црквеним канонима и за које је прописано анатемисање. Чињеница је да је ово круцијално питање требало бити ријешено 2006. године, јер по канону из IV Васељенског сабора границе цркве се поклапају са границама државе. Колико идеолошки Црква Србије одступа од канона свједочи и Резолуција из 1945. године коју је потписало 78 црногорских свештеника гдје су јасно истакли: „Тако држање Светог синода наше цркве, сматрамо да не одговара интересима народа и св. цркве, јер се преко цркве не могу спроводити никакве па ни њихове велико српске шовинистичке идеје“. Будући да се Дритан Абазовић у континуитету позива на спречавање корупције, очигледно селективне, јер није преиспитао како је један нерегистровани правни субјект у Црној Гори незаконито

преписао многе црногорске манастире, цркве и гробља?! Да се подсјетимо, довољно је било да у комшијској држави, светосавски богови у мантијама, на 51. ванредној сједници 1996. године ‚одлуче’ да је власништво наших црногорских светиња њихово, и тада, као и сада, докажу да су изнад Закона и Устава Црне Горе. И онда, када смо помислили да смо чули све што смо могли, Дритан Абазовић изјављује да је обновљена ЦПЦ до његове владе била НВО, а од сада ће, наводно, бити вјерска заједница. Поносно изјављује и да ће бранити права црногорских вјерника, не дај ти га Боже, и пренебрегава чињеницу да је обновљена ЦПЦ регистрована као вјерска заједница од 2000. године. Не требамо живјети у прошлости, али нас историја учи да не понављамо идентичне грешке, које данас, брзоплето, спроводи Дритан Абазовић. Колика је моћ једне ријечи и да наизглед може промијенити и цијелу националну структуру једне земље, о томе најбоље говори фалсификат 92. члана Законика књаза Данила, од стране његовог секретара Медаковића. Некада секретари, а данашњи савјетници су заиста моћно оружје, посебно када долазе из друге државе са скривеним агендама, а друга страна, која штити интересе наше домовине, није адекватно уважена. Мудроме, довољно! 

16. јул 2022.

КАКО ЧИТАТИ ПРАЗНИНУ У ИМЕ ТРЕЗВЕНОСТИ

ЛАЖ И ТРАГЕДИЈА ЈАНКО ЉУМОВИЋ

ДУШАН ПЕТРИЧИЋ / NIN

ије тешко упоредити нашу збиљу и његове актере са било којим цитатом за који можемо посегнути из књиге Философија паланке Радомира Константиновића. Али један се намеће након најгледанијег преноса сједнице 43. Владе Црне Горе. Премијер нам је понављао и понављао како седамнаеста тачка није драматична, трагична или тако некако, а исто то и његових 12 министара. Апостолски бројеви су опет били међу нама, у живом преносу. Помислио сам да је тачка дневног реда била закључак Владе Црне Горе да је Земља равна плоча, да би исход био исти. Да политика може бити гротескна или бесмислена, знамо. У коначном да није тако не би било ни антиполитике, или њене легитимације кроз легитимитет писца, како то лијепо истиче Ђерђ Конрад. Вратимо се Константиновићу који дух паланке види и кроз одбијање трагедије. „Трагедија до које ту, у одбијању трагедије, долази дух

УВИЈЕК ЈЕ СТВАР ПОНИЖЕЊА КАДА БЕЗОЧНИКУ, ПРЕВАРАНТУ ИЛИ ИЗДАЈНИКУ У ЊЕГОВОМ ОСИГУРАНОМ НАУМУ ОБЈАШЊАВАШ И ПОЗИВАШ СЕ НА ПРАВДУ, ПРАВИЧНОСТ, ЗАКОНЕ ИЛИ УСТАВ, А ОД ЈЕДНОГ МИНИСТРА У НОВОМ КРУГУ АПОСТОЛСКИХ БРОЈЕВА ЧУЛИ СМО КАКО ИЗГОВАРА УСТАВАА И ЗАКОНА, УСТАВ У МНОЖИНИ (!?). ТОТАЛНО ОДСУСТВО ЉУБАВИ ПРЕМА СВОЈОЈ ДОМОВИНИ

паланке, јесте трагедија ван-трагичности или трагедија нестварности, трагедија празнине до које се стиже у име „трезвености“, која хоће да зна шта је стварно а шта илузорно и која, одбијајући илузију и са њоме трагедију, а у име стварности, проналази ову произвољност вјештачког живота као самог привидног ( јер не-трагичног) живота.“ Да би поруке пуку биле што једноставније, и колико год то вјештачко осмјехивање носило велику дозу перверзије, вријеђа нас то њихово одбијање трагичности. Баш као што сваког пристојног грађанина вријеђа било који облик мноштва или колектива, особито када знамо да је тај колективитет утемељен на митоманским начелима. Скоро да бих у избору неког наредног ци-

тата непогрешиво могао цитирати сада, у овом времену у коме нам се хоће продати не-трагичност, Дубравку Угрешић, која је написала да је једина политичка реченица коју је написала у животу прије егзила и за коју каже да је украла од једног дјетета гласи: Волим своју земљу зато што је мала па ми ју је жао. Увијек је ствар понижења када безочнику, преваранту или издајнику у његовом осигураном науму објашњаваш и позиваш се на правду, правичност, законе или Устав, а од једног министра у новом кругу апостолских бројева чули смо како изговара уставаа и закона, устав у множини (!?). Тотално одсуство љубави према својој домовини, и знамо да није ништа то ново, и да нијесмо изненађени поред толико

У СЛОБОДАРСКОМ ДУХУ

о логици ствари, свему ретроградном, назадном, па и стагнирајућем, треба бити супротстављено нешто прогресивно, напредно и авангардно. Велики дио свјетске философије својим учењем довео је до култа вјере у укупни прогрес и напредак човјечанства. Још од античких мудраца древне Хеладе, који су својим умовањем тражили узрок свих ствари, изнешена је идеја у споро, али стално напредовање човјечанства, што су замишљали као огромну спиралу по којој се врти укупна свјетска историја. Модерна времена су изњедрила ново мишљење, које су на пиједестал уздигли представници њемачке идеалистичке философије, по којем човјечанство стално и вртоглаво јури правом линијом прогреса у будућност. Трка за том новом и бољом будућношћу донијела је свијету, у посљедњих пар стољећа, бројне покрете који су својим теоријама давали тон и правац укупном напретку. Још од краја XVII вијека, нове прогресивне идеје широм Европе гурају народе у један талас револуционарних покрета, с циљем да се отргну од мрачног стиска средњег вијека и општевладајућег феудализма. Иако се Кромвелова револуција у Енглеској завршила неуспјехом и враћањем монархије, од славне револуције 1688. године, са обје стране Атлантика шири се велики талас револуција које дефинитивно раскидају са феудалним уређењем. Овај талас прогресивизма, неће се зауставити само на обалама овог океана, већ у каснијем периоду ће обићи еуроазијско копно и изњедрити велике револуционарне покрете од Русије и Турске, до Кине. Ни једна земља на том путу није остала имуна на та дешавања, макар оставила монархистичко уређење,

ОТПОР ОКУПАТОРУ ЦРНОГОРЦИ СУ УСПЈЕЛИ И НАКОН ГУБИТКА СВОЈЕ ДРЖАВЕ НАПРАВИТИ И ТАКАВ ЈЕДАН ЧИН КАКАВ ЈЕ ПОДИЗАЊЕ ТРИНАЕСТОЈУЛСКОГ УСТАНКА 1941. ГОДИНЕ. ЈОШ И ПРИЈЕ ТОГА, ДУБОКО ОСЈЕЋАЈУЋИ НЕПРАВДУ КОЈА ИМ ЈЕ НАНЕШЕНА ВЕРСАЈСКИМ ПОДЈЕЛАМА ЕВРОПЕ, ЦРНОГОРЦИ СУ ЗНАЛИ СТАТИ НА СТРАНУ СВИХ ОНИХ КОЈИ СУ СЕ У ТОМ ТРЕНУТКУ БОРИЛИ ПРОТИВ НЕПРАВДЕ И УГЊЕТАВАЊА

попут Холандије и Шведске или као Тајланд, који је промијенио своје име од „земља срећних (Сијам)“ до „земље слободних људи“ како се данас зове. Ипак, ниједан од тих таласа прогресивног заноса у боље ćутра, није дошао без великих тешкоћа, ратова и погибије. Генерације су падале у крви зарад великих идеја којима су биле ношене. Но, велики наш владика лијепо каже: „.... Без муке се сабља не искова, без муке се пјесма не испјева!“ Са вољом да изграде нову и свјетлију будућност, да са себе скину окове мрака и заосталости, гинули су санкилоти на брдовитим обалама Рајне и на пољима Вандеје, са стиховима Марсељезе на уснама. Зарад исте вјере у неко боље ćутра, падали су борци у степама Дона и Волге, у долинама Таха и Гвалдалахаре, све до светих вода моћног Јангцеа. Тежња за збацивањем окошталих окова традиционализма, клерикалне затуцаности и општег мрака, нијесу могле заобићи ни ове наше просторе. Већ у доба када се свијест европских народа буди и окреће прогресу, Црногорци у својим планинама војују за своју слободу и одбрану своје племенске заједнице. У том критичном часу наше историје, чак је и црква, вођена државничким инстинктом династије Петровића, знала да стане на страну потреба народа. Осјећајући на-

дасве антифеудалне тенденције Црногораца, који нијесу жељели да се потчињавају ниједном господару, Петровићи су градили преко датих граничника цркве, једну државотворну, а самим тим и прогресивну организаци-

ју која је водила народ ка модерним временима. Одбацујући полако клерикалне заосталости и конце који су је везивали за феудализам, успјели су формирати по много чему јединствену, а најприје аутокефалну цркву, из које су лако изашле основне институције савремене државе. Једнако као и бројне друге револуционаре и Црногорце је тога доба носио слободарски дух прогреса и вјере у бољу будућност. Његујући ове вриједности, као темеље свога друштва, Црногорци су успјели и након губитка своје државе направити и такав један чин какав је подизање Тринаестојулског устанка 1941.

године. Још и прије тога, дубоко осјећајући неправду која им је нанешена версајским подјелама Европе, Црногорци су знали стати на страну свих оних који су се у том тренутку борили против неправде и угњетавања. Зато је мала Црна Гора дала учеснике и Октобарске револуције и борце интернационалних бригада у Шпанији. Коначно у датом историјском моменту искористила је своју младост како би кроз отпор окупатору и квислиншким режимима, уз комунистичку идеологију, поново се изборила за своју државност и равноправност међу јужнословенским нацијама. wikimedia.org

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Јавно стријељање Љуба Чупића, комесара чете у Никшићком партизанском одреду, 5. мај 1942.

О „РАДЊАМА ИЗА“

других адреса које са све префиксом црногорски или црногорска у свом дјеловању свједоче такође одбијање трагичности. И тешко је наћи сличне примјере било ђе друго. Издајник јесте крупна ријеч за неког савременика, али срећом наука је ту да исто докаже. У неком времену које је далеко, ближем или даљем од нашег. Али како нијесмо сви научници, али без неког претјераног повјерења у њих, из разлога који су нам добро познати, нешто ваљда постоји и у осјећањима која од античких времена дају смисао животу, а то јесте управо појам трагедије. Али изван свих ових великих, важних и сложених појмова и цитата, постоји и језик улице, језик који некада најбоље може сажети не само осјећања већ и јасан политички став. А то је ријеч МРШ! Јер, за разлику од комбинација, дилова, коалиционих договора, меморандума, платформи, повеља и сл. постоји и литература. Литература као уточиште, а у реалном животу можемо чекати оне који ће на етичким принципима бити способни да нас мире, и којима нећемо рећи МРШ и поред тога што нам се до краја неће допасти коначан закључак или одлука, али ћемо знати да смо у том процесу надишли дух паланке и да их није водила лаж као принцип вођења политике. 

Крај XX вијека донио је гашење великих лијевих идеја и покрета у свијету. Постмодерно прогашавање краја историје донијело је уравниловку између толико супротстављених режима САД и Кине. Превласт западног типа демократије и успостављање глобалног тржишта као да су угасили наду у неки прогресивизам. Од некадашњег свијета који је корацима од седам миља грабио ка све свјетлијој будућности, његовог жара и полета да оствари напредак, као да је остало мало још шта. Од једне од најпрогресивнијих идеја коју је човјечанство издњедрило, комунизам се окренуо у сулуди тоталитаризам и режимско гушење грађанских права. Спори и пузајући прогрес социјалдемократија скандинавских земаља није успио да се наметне као општи пут у будућност. Ипак, са или без нас, историјска маршрута човјечанства је наставила својим ходом и у посљедњим деценијама почели смо да губимо корак с њом. Због тога смо данас добили свијет са нагомиланим проблемима и балканским синдромом међу владама, које се супротстављају и одбијају сваки прогрес. Од неугасле вјере у изградњу боље будућности, допуштили смо нови повратак конзервативизма и популистичких идеја. Данашњи покрети љевице више нијесу ни блиједа сјенка онога што су били у XX вијеку. Славна имена револуционара од Лењина, преко Розе Луксембург, до Милована Ђиласа, остала би у чуду када би могли да виде данашњи свијет. Стога остаје питање и велика дилема за све нас да ли је спласла свака идеја прогреса и визије боље будућности. Да ли су угашене све ватре које су толике милионе наших предака вукле у борбе и ратове за превазилажење мрака и окова учмалости и назадовања. Зар треба опет да постанемо сужњи, како бисмо обновили и поново запјевали пјесму о слободи? Да ли... 

ПУЦАЊ У НОГЕ НА ЦРВЕНОМ ТЕПИХУ РАЈКО РАДОВИЋ

играном филму ретко ћете видети сцене свечаних дочека државних функционера на црвеним теписима. Сем ако није реч о жанру политичког трилера или историјском спектаклу, пријем страних великодостојника представља увек главобољу за филмску продукцију. А ако би сценарио баш захтевао неку сцену церемоније авиона и лимузина, униформисаног шпалира, салутирања и махања заставама, онда би се обично редитељ „снашао“ тако што би дограбио пар документарних снимака из неког полузаборављеног архива и тиме би у монтажној секвенци, маказама створио илузију стварности дочека већих размера. Пре појаве компјутеризованих специјалних ефеката уметност филма је, заправо, била више уметност сугестије и наговештаја, уметност жеље за гледањем радије него спектакл буквано видљивог. Са изузетком порнографије филм се, дакле, није само ослањао на чулну стимулацију, већ је био и медиј чулне слутње, интуиције и инсинуација. Воајерски медиј свакако. Али и медиј за децу која никада не одрасту, за авантуристе и напуштене жене, за еротомане боја и текстура, обсесивне филмофиле, сањаре и изгреднике. Филм је, другим речима, функционисао као сан на јави. А филмске сцене су обично биле један могући, жељени и често недоречени наставак наше дневности. Камера би снимила људе у покрету на некој улици, пар у стану, одело, шешир и пиштољ у канцеларији, или дим цигарета, флипере и сукње у кафеима. Често би филм почео приказом града из ваздуха, у ноћи или у свитање. Из доњег ракурса видели би штикле неке жене која негде жури или из сенке ишчекивања и претње пратили би погледом јунака, статисту са задатком или чисту „црвену харингу“, односно лик који нас намерно замајава, води у погрешном правцу, само да би стварни обрт у филмској причи деловао ефектнијим. У колима, за воланом или у крупном плану лице које отвара очи на крају кошмарног сна имало би метафоричне димензије у филму ноир или неком психолошком трилеру. Али мало који филм ће се бавити пријемом државних функционера као таквим. Читава церемонија хода по црвеном тепиху, руковања и салутирања уз интонирање националних химни, уласка и изласка из црних лимузина, уз пратњу још црњих безбедњака стрељајућких погледа иза наочара за сунце и допунска свита других пратилаца као екстра јата летећих званичника, скупа је работа. Она пре свега подразумева мноштво костимираних статиста. А за веродостајну инсценацију стварног догађаја требало би имати и ваљан декор и разну реквизиту. Онда све то додатно треба некако и снимити, оркестрирајући за камеру то шаренило форми и боја у неки визу-

елни ред кроз који ће латентна знаковитост слике постати конкретни, читљиви знаци унутар кадра. Само холивудски филмови великог буџета, заправо, могу себи да приуште такав луксуз бацања пара и вишка времена. Али баш један такав холивудски дочек, све уз колону од 25 аутомобила, light show ротационих светала, медијску помпу и црвени тепих уприличен је недавно у Београду црногорском премијеру Дритану Абазовићу. И човек би се упитао зашто? И зашто баш њему и баш сада?

gov.me

16. јул 2022.

НЕСПОЈИВОСТ Односи Црне Горе и Србије већ дуже времена нису најбољи и, у ствари, иду упорно силазном путањом. При том се не ради ту више само о некаквом сукобу тренутних интереса, већ, чини се, све се више и очигледније ради о фундаментално различитим системима вредности. Када је, рецимо, црногорска Скупштина 17. јуна 2021. начинила историјски, цивилизацијски искорак изглашавањем Резолуције о забрани негирања геноцида у Сребреници, српска гранична полиција је реаговала тако што је кренула да ритуално таргетира одабране посланике црногорске Скупштине који су се ваљда нашли на нечијој „црној листи“. На сличан, истина мање драстичан, али једнако ритуалан начин претходни црногорски премијер Борат Кривокапић био је извргнут дипломатском руглу на црвеном тепиху приликом своје прве званичне посете Београду. И то што се домаћин, тадашњи србијански министар пољопривреде Бранислав Недимовић, осим у излизаним фармеркама, није на аеродрому појавио још и са сломљеном чачкалицом између зуба и са каубојским, Стетсон шеширом натученим на чело имамо само да захвалимо оној руци која је тога дана онако „кумовски“ вукла невидљиве конце иза сцене. Рукопис исте те руке и њена режија осетила се, међутим, једнако и овога пута када је Дритан Абазовић изашао из свог црног „мерцедеса“ испред Палате „Србија“ и стао на црвени тепих. Свима присутним тога дана изгледа било је јасно ко је редитељ холивудски конципираног дочека осим самог црногорског премијера. Он је деловао као неко ко је у „догађање“ упао, с неба па у ребра, из неког другог филма. Авион којим је долетео у Београд, изгледа, био је онај буџени времеплов из научно-фантастичног филма Роберта Земекиса „Повратак у будућност“ (Back to the Future, 1985) путем кога се главни јунак враћа у породичну прошлост својих родитеља, на њихов почетак као пара и љубавника, све да би „ресетовао“ њихове односе. Главни јунак кога игра Мајк Џ. Фокс такорећи у лету, на о-рук и на мишиће поправља грешке и искупљује грехе својих матораца и тиме побољшава самом себи изгледе на успешну будућност као њиховог наследника када се једном поново врати у садашњост. Нешто од те инфантилне божанске мисије добронамерног, али

Дритан Абазовић у званичној посјети Србији, 29. јун 2022.

А ОНО ШТО СЕ КУДРАВОМ ДУЧЕУ ДЕСИЛО НА ЦРВЕНОМ ТЕПИХУ ПОСЛИЈЕ ИНТОНИРАЊА ХИМНИ ЈЕ ТРАГИЧНИ ИДЕНТИТЕТСКИ КОЛАПС. ОН ЈЕ ИЗ ПОЗИЦИЈЕ ИДЕОЛОШКЕ НАДМОЋИ ЈЕДНЕ ОД МЛАДИХ НАДА КАКО НА ЦРНОГОРСКОЈ ТАКО И ШИРОЈ, РЕГИОНАЛНОЈ ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ, ОД МОМКА КОЈИ ОБЕЋАВА И КОЈИ ЈЕ ЧАК НАШАО ХРАБРОСТИ ДА ПОСЈЕТИ БОМБАРДОВАНИ КИЈЕВ И ТИМЕ У ИМЕ СОЛИДАРНОСТИ СА ЖРТВАМА РАТА У УКРАЈИНИ ДОВЕДЕ И ЛИЧНУ БЕЗБЈЕДНОСТ У ОПАСНОСТ, НАПРАСНО, У БЕОГРАДУ, СЕБЕ СРОЗАО НА УЛОГУ ВУЧИЋЕВОГ СТАТИСТЕ СА ЗАДАТКОМ и непозваног доброчинитеља, изгледа да је мотивисало Абазовића при доласку у српску престоницу. Он ће и сам касније, на конференцији за штампу, у друштву српске премијерске Ане Брнабић говорити о „енергији“ у Београду са којом је „дефинитивно започео један нови циклус“. Као да је балкански двојник неког од чланова калифорнијског поп састава из 60-их Beach Boysa, Дритан чак прича о некаквим „добрим вибрацијама“.

СРОЗАВАЊЕ Али, у крупним његовим плановима са те судбоносне конференције за новинаре као и касније, када ће коначно стегнути руку српског председника Александра Вучића на пријему у Вили „Бокељка“, исту ону руку која је све то време иза сцене помно, готово мафијашки теледириговала Абазовићеву посету, израз у очима председника мањинске црногорске владе је чудно стакласт. Реч је о укоченом погледу, аутоматизованом и на аутопилоту, без увида у ствари или свести о ономе што му се заправо дешава. А оно што се кудравом Дучеу десило на црвеном тепиху после интонирања химни је трагични идентитетски колапс. Он је из позиције идеолошке надмоћи једне од младих нада како на црногорској тако и широј, регионалној политичкој сцени, од момка који обећава и који је чак нашао храбрости да посети бомбардовани Кијев и тиме у име солидарности са жртвама рата у Украјини доведе и личну безбедност у опасност, напрасно, у Београду, себе срозао на улогу Вучићевог статисте са задатком. Тај губитак позиције под светлошћу историјских рефлектора тиме је драматич-

нији што је циљ посете Београду остао, заправо, нејасан, осим оних декларативних прича о „добрим вибрацијама“ и „ресету“ у односима. Чињеница остаје да је ових дана Србији Црна Гора много потребнија него што је то обрнуто случај. Нашавши се, како то ЕУ званичници све гласније изјављују, на „погешној страни историје“ због своје токсичне зависности од руских енергената и тајних агентура, Србија сада путем иницијативе „Отворени Балкан“ покушава себи да нађе алтернативу за Европску унију. Уз то, губитак имиџа на међународној сцени српског председника толико је девастирајући да делује безнадежно перманентан. Али ова туробна, великосрпска сенка идентитетске сумње која је сада комплетирала црни ореол око Дританове главе, открила је напрасно, исто тако, и оно његово до сада невиђено лице. Јер, баш оно што дефинише како филмску глуму тако и улоге државних функционера на политичкој сцени је управо то што би Станиславски назвао „радњом иза“, односно акција актера између редова и у подтексту говора који изговарају. Оно што се стварно хоће иза онога што се номинално каже кључ је смисла како на филму тако и у домену политичког новоговора ма како холивудски он био упеглан. И реч као „ресет“ као и формулација „добре вибрације“ добијају на значају тек кроз боју у гласу и тон којим су изговорене. На крају, испоставило се само то да је једина разлика између Бората Кривокапића, коме су замало пуцали у ноге да би видели како то он игра казачок, и новог црногорског премијера само у томе што је овај последњи сам себи пуцао у ноге на црвеном тепиху. 

16. јул 2022.

ГОВОРИО ЈЕ БЕРТРАНД РАСЕЛ

ПОРУКА БУДУЋИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА КАДА ПРОУЧАВАТЕ БИЛО КОЈУ МАТЕРИЈУ ИЛИ РАЗМАТРАТЕ БИЛО КОЈУ ФИЛОЗОФИЈУ, ПИТАЈТЕ СЕ САМО ШТО СУ ЧИЊЕНИЦЕ, А ШТО ЈЕ ИСТИНА КОЈУ ТЕ ЧИЊЕНИЦЕ ПОТВРЂУЈУ

6yka.com

Бертранд Расел, познати британски филозоф и друштвени критичар, 1959. године, гостујући на BBC-у у емисији Face-to-Face упитан је шта би о животу и стварима које је научио желио поручити генерацијама које ће живјети за хиљаду година. Тада је казао: „Желио бих рећи двије ства-

ри, једну интелектуалну и једну моралну. Интелектуална ствар коју бих им желио рећи је ово: Када проучавате било коју материју или разматрате било коју филозофију, питајте се само шта су чињенице, а шта је истина коју те чињенице потврђују. Никада

немојте допустити да вас омете нити оно у шта желите вјеровати, нити оно за шта мислите да би имало благотворне учинке по друштво ако би се у ту ствар вјеровало, већ гледајте само и искључиво оно што су чињенице. То је интелектуална ствар коју бих желио рећи.

Морална ствар коју бих им желио рећи врло је једноставна: љубав је мудра, мржња је глупа. У овом свијету, који је све чвршће повезан, морамо научити толерирати једни друге. Морамо научити поднијети чињеницу да неки људи говоре ствари које нам се не свиђају. Само тако можемо живјети заједно, а ако желимо живјети заједно, а не умирати заједно, морамо се научити једној врсти доброчинства и толеранције који су апсолутно витални за наставак људског живота на овој планети.“  6yka.com

ЉЕПОТЕ И НАСЉЕЂА

МАЛА ТОПОГРАФИЈА СНОВА

ао и многе друге, и овај наслов дугујем својој Р. У једном нашем заједничком француском дану добила је букет цвијећа, како каза боспорске боје. Питам је, док гледам у тамноцрвене тулипане и анемоне, каква је то боспорска боја. Па таква, видиш, ова која би била илустрација за израз Пусто турско... Букет је добила од нашег цвјећара на Place St. Bruno у Греноблу. Он је повисок и плав човјек, с јако израженим јагодицама, или како кажу у мојој постојбини, као да су га пчеле изуједале. Но, није био он тако женерозан, већ његов помоћник или компањон, човјек тек нешто млађи од мене, с наочарима од дебелог стакла, јаке диоптрије. И с оквиром који, четвртаст, подсјећа на оне талијанских интелектуалаца из шездесетих година. Ја сам била свратила да му кажем како је задња жута ружа, сваке недјеље купујем бар по једну, била свенула и оцвала истога дана, и прије него је стигла кући. Вани стоји моја Р. и гледа беспомоћно у велике загаситоцрвене букете тулипана и анемона. Човјек ме пажљиво слуша, онда излази, одабире највећи букет из заједничке посуде, најтамнији. И предаје га мојој Р. Ја наравно, протестирам. И кажем да нисам то хтјела постићи. И лаћам се новчаника да платим. А он неће ни да чује. Питам га зашто, објашњавам да желим бити његов клијент и да волим чисте рачуне, а он каже да ме управо тако и схваћа, и беспомоћно слијеже раменима на моје инзистирање. Р. остаје без ријечи и даха, ја ненавикла на сличне гесте мрмљам неку захвалност, као брзу молитву, и излазећи из цвјећарнице, запажам да су шиљци катедрале St. Bruno сивосмеђа чипка у небу. Послије чекамо бус 32 и укрцавамо се тих пар станица до стана. Р. ми каже да сам права Западњакиња, јер мислим да се све може купити или платити. Некако ме стид послије свега, јер у бусу сусрећемо наше Циганчице, и оне носе букете розих, тако розих ружа. Продају их по ресторанима, те нове Виолете, прода-

вачице љубичица. Мислим се, ускоро ће тако продавати своју љубав, своју пут... Говоре међу собом цигански а кад им се омакне која српска ријеч, загледају у нас хоћемо ли се и даље правити Енглезице. Ја под руком носим онај добро испечени багет, dore, позлаћен, како му тепају у пекари. На крајевима има подигнуте врхове као чунови скадарски, и тако је укусан као колач, одваљујем комадић у лифту. Послије припремам неки једноставни рибљи ручак. Запажам док скидам целофан неки необичан придјевак, и гледам послије у рјечник: то је нилски гргеч. Бољи је од скобаља, ова египатска риба, овај касни напоелеонски ехо. Дотле Вијетнамка у стану преко пута поје своје химне, своја посвећења прољећу. Не могу дочекати поподне да се дохватим Монтења којег сам купила у књижари код Артоа за смијешну суму, за само еуро и по. То је као у оној загонетки, бројалици: колико је скобаљ, ако је скобаљ и по динар и по? Колико је есеја за еуро и по, ако их је шездесетак? Избор јест додуше школски, антологијски, али довољно за иницијацију. Већ у првом тексту, посвећеном Читатељу, аутор каже:

Ја сам сам материја своје књиге. Некако болно одјекује то признање, као и у балади Зидање Скадра. Као дојке младе Гојковице које узидаше да се двор не поруши. Колико свога меса пјесник узида у зидине своје пјесме, колико своје пути?

ПРЕЛИВАЊЕ БОЈА Моја Р. разврстава цвијеће. Толики је букет, у три вазе стаје. А кад ме пита, зашто су овдје тако тамноцрвени тулипани ја се једва суздржавам да не кажем: То је она заједничка проливена крв револуција, узалудних као и цват. Она ми чита мисли, али каже, као успут: Тко би очекивао од ових Гала, од ових Савојарда да су тако племенити, тако дарежљиви? Ти знаш, каже, да мени није до номиналне вриједности цвијећа, него до пажње која је најскупља. Ја послије мислим на боју боспорског тјеснаца, на баршунске тканине, пустене и самтене, на бизантску свилу која тешко пада у одјећи малисорских младенки, на то вјечно црвено, на тај rouge eternel који нам је заједнички свима, а којим тако богато дарују пјесници, још и прије стендаловских времена, дајући своју пут, своју крв... Недјеља је, тихо и свечано, како то бива у провинцији. Од пролазника у центру галске вароши, само Р. и ја, понеки Скандинавац, и клошари, свих доби. Сад они млађи воде псе. Уланчани, као руска проза. Један ланац за сваког пса, више паса него руку које их воде. Тако тихо бруји јесен у својим оргуљама јантарским. Пролазимо одмах иза ручка уличицама које носе шпањолска, португалска, арапска имена. У Rue Cajos остављамо кола, међу окљаштреним платанама и пред ирским пабом. Два корака даље је романичка црква, затим готичка вијећница, за њима деликатне уске зграде… Све плодови старе архитектуре, украшене балустрадама цвјетнога кова. И ја сам дијете цвијећа: анемоне, већ спарушене, неки остарјели хипи продаје другом престарјелом хипију: везане су у букет с црвеном антуријом. Ја се дотле правим да разгледам минијатурне јабуке-вишње, што се ствар-

не кочопере, украшавајући други букет. И мислим се како су овдје кавалири ријетки као диносаури. Фонтане су уз балустраде, најдрагоцјенији украс вароши: на једној алабастерни Нептун спашава устријељену срну, а вода стрпљиво цури, као дјевојачки цвијет. На другој опет, средовјечни Посејдон с крчагом на лијевом рамену излијева поширок млаз на стилизирани врх чуна, што изблиза личи на степенасту пирамиду. На трећој вода извире из чипкаста ткања, с букетом прскавих капи и наликује на невјестински вео што опомиње на чистоћу извора. Уз најраскошнију градску фонтану која се слијева у три концентрична круга у шумним и тако плаховитим млазевима, скупљају се ДЕСПЕРАДОСИ. То су тек стасали младићи, беспослени и брзи на кавгу, какви већ јесу момци у провинцијама. Из стаклених боца испијају црвенкасто пиво. Питам их лијепо је ли то пиво или нешто друго, а они дрско узвраћају: А зашто питате? Питам кажем, јер таквог пића у мојој земљи нема, а лијепо видим наљепницу на којој старинским писменима витичасто пише: ДЕСПЕРАДОС. Угао иза кубанска кафетерија и онај добро познати мирис препржене каве. Моја Р. застаје пред дућаном музикалијама, успоређује и збраја, колико кошта сат оперне милости на новим дисковима. Ја зурим у жуте крошње и слушам ријетке арапске и француске говоре: мијешају се у неком медитеранском, рекла бих марсејском нарјечју. Послије улазимо у дућан који се зове тако литерарно: Le soleil de Kartagha, Сунце Картаге, и пар постаријих Арапа нам нуди маслиново уље аутентичне израде. Обузимају ми пажњу многе сластице као пресељене из мог нововарошког дјетињства: кадаифи, тулумбе, ушећерено воће. У излогу Картаге брончане посуде: авани, млинци за каву с познатим интарзијама и облинама, туцани и лаки метални тањури и плитице, наргиле најразличитијих техника пушења, осликане керамичке посуде, прибор за чај, укратко мала топографија снова. Полусухе марелице и датуље, као мала блискоисточна сунца и мјесеци. Млађи Арапи сједе у баровима изнесе-

ним на улицу, купе задње јесенско сунце и пију каву, брбљају и пуше, и сваки од њих је намирисан и бриљантиран оним мирлухом између ванилије и бадема. Не воде своје жене. Ако их и имају, подижу дјецу у Магребу, по Картагама. Ови овдје некако отклањају овдашње жене. Можда су дражи једни другима, питам сама себе у изненадном зрцалу неког јапанског дућана. Јанг се смијеши јинг, подијељена си као и сви странци: на биће које је окусило од очаја изгнанства и оно друго, које се нада да негдје, ма гдје било, постоји домовина макар и била мала колико и шатор. Пожурујем Р. да не истекне паркинг-карта. Она ми се прикрада и као чаробњак и из џепа балонера вади пупољак руже. Пријекорно је погледам, а она, слутећи моје тираде, каже једва чујно: Нико ме није видио, а кад их уосталом видим како вуку псе и кучке, и богати и сиромашни, па ваљда и ја имам право на порез на љепоту? Послије, у свјетлости стана који плута међу Алпама, ружа у кармицрвеној нијанси, пријетећи диже главу... 

ПРИВАТНА АРХИВА

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

ПРИКРАДА МИ СЕ И КАО ЧАРОБЊАК И ИЗ ЏЕПА БАЛОНЕРА ВАДИ ПУПОЉАК РУЖЕ. ПРИЈЕКОРНО ЈЕ ПОГЛЕДАМ, А ОНА, СЛУТЕЋИ МОЈЕ ТИРАДЕ, КАЖЕ ЈЕДВА ЧУЈНО: НИКО МЕ НИЈЕ ВИДИО, А КАД ИХ УОСТАЛОМ ВИДИМ КАКО ВУКУ ПСЕ И КУЧКЕ, И БОГАТИ И СИРОМАШНИ, ПА ВАЉДА И ЈА ИМАМ ПРАВО НА ПОРЕЗ НА ЉЕПОТУ? ПОСЛИЈЕ, У СВЈЕТЛОСТИ СТАНА КОЈИ ПЛУТА МЕЂУ АЛПАМА, РУЖА У КАРМИЦРВЕНОЈ НИЈАНСИ, ПРИЈЕТЕЋИ ДИЖЕ ГЛАВУ...

ЧЕКАЊЕ

Лидија Вукчевић-Вучуровић

16. јул 2022.

КО ЈЕ ИЗДАО БРИГАДИРА РАДОМИРА ВЕШОВИЋА

црногорској историографији постоји дилема ко је издао бригадира Радомира Вешовића 1916. године и тако осујетио припреме за подизање устанка у Црној Гори против аустроугарске власти. Незаинтересованост истраживача за ову тематику допринијела је да у историјској науци до данас није расвијетљено ко је починио ово издајство, иако постоје озбиљне индиције и историјски извори који указују на вјероватне починиоце. У сваком случају, неспорно је да су у Вешовићевом проказивању аустроугарским органима власти, судјеловала два црногорска официра.

Један од тих официра налазио се у аустроугарској служби за вријеме окупације. Конкретне доказе Аустроугарима да Вешовић припрема устанак доставио је бивши капетан црногорске војске, док је „конце Вешовићеве организације“ открио цивилни комесар колашинског округа, др Милош Љесковац. Ко је био тај капетан и из којих побуда је издао Вешовића, из релевантне литературе не може се дознати. Из телеграма који је јуна 1916. године Окружна команда у Колашину послала генералном гувернеру на Цетињу, евидентно је да су од два официра који су проказали Вешовића, Аустроугарима посебно драгоцјене податке дао један бивши активни официр црногорске војске. Као награду за услугу коју су им учинили, Окружна команда у Колашину предлагала је да се једном официру исплати 2.000 а другом 8.000 круна. „Осим тога моли се за дозволу, да се ови црногорски официри који су нам учинили услуге оставе овдје; осим кад не би сами због свог гласа хтјели да не избјегну интернирање“, каже се у телеграму Окружне команде из Колашина. Телеграми које је Окружна команда из Колашина слала генералном гувернеру на Цетиње јуна 1916. године, публиковани су крајем тридесетих година XX вијека у једном међуратном листу који је излазио у Црној Гори. Након њиховог објављивања, пензионисани ђенерал Радомир Вешовић са сарадницима из Васојевића и Колашина, захтијевали су да им Милош Љесковац, који је тада обављао функцију потпредсједника сарајевске општине, пошаље у препису или оригиналу извјештај који му је дао бивши црногорски активни официр, јер су вјеровали да га и даље посједује. У супротном, захтијевали су да им саопшти име тога официра и да им по сјећању изнесе његову садржину.

САКРИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

У одговору Вешовићу и његовим друговима, потпредсједник сарајевске општине није открио идентитет лица која су одала Вешовића. Напротив, казао је да је за вријеме службе у Колашину било појединаца који су у настојању да се додворе окупационој власти подносили разне пријаве и оптужбе, али да их оне нијесу озбиљно разматрале. Тим прије јер су доставе и пријаве које су подношене аустро-

ВЈЕРОВАТНИ ПОЧИНИОЦИ – ЦРНОГОРЦИ

кући. Што је могло толико да зближи цивилног комесара колашинског округа Милоша Љексовца, иначе сина православног свештеника из Сарајева, и црногорског официра из Васојевића, ако не Вешовић. Иако не постоји конкретан доказ који терети Марнића и Дујовића да су издали Вешовића, Марнић је несумњиво имао снажан мотив да се освети плаховитом црногорском бригадиру.

ЛИЧНА ОСВЕТА Наиме, истражујући прошлост Црне Горе с почетка 20. вијека, наишли смо на документ који свједочи да је за вријеме Првог балканског рата, 6. јануара 1913. године, на путу између Кастрата и Груда, бригадир Радомир Вешовић ударио пред Васојевићком бригадом по рањеној руци, тада пјешадијског поручника, Шћепана Марнића, коме је од силине ударца рука трнула „читави сат“. Иако је Марнић од Врховне команде тражио задовољење, које вјероватно није добио, три године касније, Марнићу се пружила идеална прилика да се освети Вешовићу. Тако је, по свему судећи, захваљујући виолентној ђенераловој природи и повријеђеној части капетана Шћепана Марнића, Вешовићев покушај да подигне устанак у Црној Гори доживио неславан крај.

КО СУ БИЛИ ТИ ОФИЦИРИ И ИЗ КОЈИХ СУ ПОБУДА ОДАЛИ ВЕШОВИЋА, ПОКУШАЛА ЈЕ ДА ДОЗНА И ОСМОЧЛАНА ЦРНОГОРСКА КОМИТСКА ГРУПА, КОЈА ЈЕ БОРАВИЛА НА ПОДРУЧЈУ ВАСОЈЕВИЋКИХ СЕЛА МАЈА 1918. ГОДИНЕ. ЈЕДАН ОД ЧЛАНОВА ТЕ ГРУПЕ, ИНАЧЕ ПОЗНАТИ ЦРНОГОРСКИ КОМИТА, ТВРДИО ЈЕ НЕКОЛИКО ДЕЦЕНИЈА КАСНИЈЕ ДА СУ ОД ПОЈЕДИНИХ ЖИТЕЉА ИЗ ВАСОЈЕВИЋА ДОЗНАЛИ ДА СУ ВЕШОВИЋА НАЈВЈЕРОВАТНИЈЕ ИЗДАЛИ КАПЕТАН ШЋЕПАН МАРНИЋ И ПОРУЧНИК МИЛОШ ДУЈОВИЋ

угарским властима биле безначајне по карактеру, као и да су се углавном односиле на то „да се појединци одмећу од власти и да раде противу интереса монархије“. Љесковац истиче да се добро сјећа једне такве доставе, коју су му током јуна или јула 1916. из Андријевице упутили извјесни Мираш Вукашиновић, предсједник Божићко-сеоске општине, те Новица и Јован Перовић, о томе како се Вешовић са комитима налази у Потковицу или Петковицу у пастирској колиби, да их је аустријска жандармеријска патрола опколила, али да су они успјели побјећи у шуму. Након тога су од ових лица добили списак свих комита, на чијем се челу налазио Радомир Вешовић. Љесковац каже да је до скоро чувао биљешке о тим доставама и да ако је то злочиначко дјело, стоји на располагању Вешовићу и његовим друговима. На крају је потпредсједник сарајевске општине саопштио да Вешовић као виновник тих догађаја може много више да каже од њега. Посебно, због чега је убио у Планиници „невиног аустријског поручника“ и „створио неподносно стање у Црној Гори“, које је довело до интернације Црногораца. Када се Вешовић о томе изјасни, Љесковац је казао да се „у интересу правде и истине“ неће устручавати да настави јавну полемику са њим. Вешовић му је на то одговорио да је избјегао да пошаље препис или оригинал извјештаја које му је доставио 7. јуна 1916. црногорски официр, те да је етикетирањем Мираша Вукашиновића, Новице и Јована Перовића прикрио праве и означио као достављаче „неку ондашњу момчад“. Како није био задовољан Љесковчевим одговором, који га је означио као главног кривца за интернацију и увриједио Црногорце „да вечито мисле на кавгу“, Вешовић му је саопштио да ће му пружити прилику да на суду објасни оптужбе изнијете на његов, као и рачун Црногораца. Али, како је неколико мјесеци након тога умро, остало је непознато да ли је ђенерал у пензији, Радомир Вешовић, заиста окончао живот не сазнавши ко га је издао Аустроугарима или је, пак, само желио да примора Љесковца да именује своје достављаче, чиме би их јавно дискредитовао, или евентулно поткријепио своје сумње и сазнања. Иако је тешко повјерова-

ти да Вешовић није знао ко га је издао 1916. године, очигледно да је ђенерал ту тајну однио у гроб.

wikimedia.org

МИЛАН ШЋЕКИЋ

ФАКТИ И СПОЗНАЈЕ Ко су били ти официри и из којих су побуда одали Вешовића, покушала је да дозна и осмочлана црногорска комитска група, која је боравила на подручју васојевићких села маја 1918. године. Један од чланова те групе, иначе познати црногорски комита, тврдио је неколико деценија касније да су од појединих житеља из Васојевића дознали да су Вешовића највјероватније издали капетан Шћепан Марнић и поручник Милош Дујовић. Своје сумње поткрепљивали су чињеницом да Марнић и Дујовић нијесу били интернирани са другим црногорским официрима, да су им аустроугарске власти у Колашину издале дозволе за слободну трговину и неограничено кретање, те да је на тавану куће Шћепана Марнића пронађен рањени аустроугарски дезертер, професор Милан Радић, кога су након тога аустроугарски жандарми одвели и стријељали. Марнић, наравно, због тога није сносио никакве консеквенце, јер је био пријатељ Милоша Љесковца. Штавише, постоји основана сумња да је Марнић издао и професора Радића. Имајући у виду да ниједна војска свијета не би олако прогледала кроз прсте дезертерском јатаку, сумња да је капетан Шћепан Марнић издао ђенерала Вешовића добија још више на значају. Тим прије јер је у извјештају аустроугарској Врховној команди генерал Виктор Вебер фон Вебенау истакао да је поуздане доказе о Вешовићевом пучу у Црној Гори, Окружној команди у Колашину доставио један црногорски капетан. Будући да је Шћепан Марнић имао чин капетана, да је био Вешовићев племеник, да су аустроугарске окупационе власти према њему и поручнику Милошу Дујовићу показивале наклоњеност, дозволивши им да се у годинама када су Црном Гором харали немаштина и глад добро обогате, сумња у то да су они издали Вешовића није била без основа. Да би дознала истину о овом случају, комитска група упутила се у село Птич да пронађе капетана Шћепана Марнића и поручника Милоша Дујовића. По доласку у село, комити су дознали да се Дујовић налази у кући, гдје је тога дана дотјерао волове

с намјером да их прода у Подгорици. Након што су у вечерњим сатима црногорски комити дошли у Дујовићеву кућу, гдје су га затекли са породицом, двоје комита отишли су да доведу и Шћепана Марнића, намјеравајући да их обојицу саслушају. Али, како се Марнић није налазио те вечери кући, опазивши долазак комита, рођаци Милоша Дујовића позвали су у помоћ аустроугарску војску из Хана Гаранчића, Лијеве Ријеке и Колашина, која је након поноћи опсадирала село. Иако су комити успјели на вријеме да умакну, казавши претходно Дујовићу да сјутра спреми ручак јер ће доћи да му „честитају Ускрс“, због велике концентрације аустроугарске војске (батаљон војника) нијесу више навраћали у село. Тако је пропао покушај да се расвијетли овај случај.

Интересантно, Вешовић у својим мемоарима не помиње Шћепана Марнића као човјека који га је проказао Аустроугарима, што говори да вјероватно није имао чврсте аргументе да га оптужи за издају. Али, то не значи да Вешовић није знао да је Марнић за вријеме окупације био аустроугарски шпијун. Штавише, истиче да му је Јефто Крџић казао да је Шћепан Марнић још док се црногорска војска налазила на положајима на Дрини, говорио „да ће бити вођа аустријској војсци ако одступи од Дрине“. Чињеница да је те наводе Вешовић прокоментарисао ријечима: „То је сада својим понашањем и посвједочио“, говори да је Вешовић вјероватно знао за Марнићеву улогу и сарадњу са Љесковцем, али да није имао чврсте аргументе да га за то оптужи. Нажалост, због незаинтересованости историчара да истраже улогу Марнића и Дујовића, овај догађај у историографији није одмакао даље од тврдњи да су непобитне доказе о Вешовићевим намјерама да подигне устанак Аустроугарима доставила двојица црногорских официра.

Но, то не умањује сумњу да су Марнић и Дујовић издали Радомира Вешовића. Напротив, толико је индиција које указују да су га одали, да их је тешко подвести као случајност. Посебно ако се зна да је Љесковац био пријатељ са Шћепаном Марнићем, код кога је повремено навраћао

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

За разлику од историчара који су показали одсуство интересовања за овај догађај, књижевник Михаило Лалић бавио се овим догађајем у једном од својих романа. Иако није улазио у мотиве издаје, сазнања до којих је дошао Лалић, такође, озбиљно сумњиче Марнића и Дујовића као аустроугарске шпијуне који су издали Вешовића. Истина, Лалић сумња у још неке Црногорце. Ипак, у роману „Гледајући доље на друмове“ каже: „Најтежа је сјенка сумње за издају организације пала и остала на именима капетана Шћепана Марнића и поручника Милоша Дујовића... Паре не муче но буче; богатство им је омогућило да подмићују, чине услуге и стичу пријатељства, но с друге стране је изазвало завист и мржњу околине, може бити и клевете и криве оптужбе“. Док се сумње не поткријепе чврстим доказима, осумњичени за издају Вешовића невини су пред историјом. 

16. јул 2022.

ОД РАНОГ ХРИШЋАНСТВА ДО ДОМИНАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВЉА

БОГАТСТВО МАНАСТИРСКИХ РИЗНИЦА

Дуборезни оковани ручни крст XVII вијек, ризница Манастира Пива

њене умјетности 16. вијека – кивот и путир игумана Стефана из Тројице Пљеваљске, поред изразитих готичких елемената, имају угравиране источњачке крупне цвјетове. Велика скупина дуборезних окованих ручних крстова у манастирским ризницама такође је дјело различитих радионица. Дуборезни дио, обично од маслиновог дрвета, израђивали су претежно грчки мајстори са Атоса и из Венеције. Обавезне централне сцене Распећа и Рођења, уоквирене представама празника, или јеванђелиста, имају грчке сигнатуре. И овдје имамо различита достигнућа, од минуциозних ситних дубореза, до грубих резбарија. Окове

Вјекови црногорске историје Културно-историјско и духовно насљеђе сачувано у православним манастирима Црне Горе обухвата скоро девет вјекова њене историје и просторно покрива све области, од приморја до крајњег сјевера. У архитектури, сликарству, примијењеној умјетности, преписивачкој и штампарској дјелатности која се у њима одвијала, остварени су значајни домети који на достојан начин стављају Црну Гору у културни контекст Југоисточне Европе. У књизи „Православни манастири у Црној Гори“ сабране су најважније информације о 50 православних манастира, које ћемо, највећим дијелом, представити јавности Црне Горе.

суство обредних предмета руске провинијенције је толико да свака обновљена сеоска црква посједује основне предмете потребне за обављање обреда. У манастирима Црне Горе садржана је сва прошлост њеног народа, који је кроз православни идентитет успио да сачува своје достојанство у чему су му манастирске светиње помагале, уливајући му снагу у тренуцима искушења.  Из књиге „Православни манастири у Црној Гори“, аутора Татјане Пејовић и Александра Чиликова

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ставља први познати стручни попис једне званичне библиотеке у Црној Гори. У не тако далекој прошлости имамо случај да су књиге премјештане из једног у други манастир. Књаз Никола Петровић наредио је 1884. године да се из Пивског манастира пренесу тридесет и четири рукописа у Цетињски манастир, гдје се и данас налазе. Поред књига и икона, најзначајнију цјелину у ризницама чине обредни предмети урађени од племенитих метала, са апликацијама од емајла, украсног камења, корала, зрнаца бисера итд. Најчешће су направљени од сребра и прекривени слојем позлате. При изради кандила, кадионица, крстова, путира, петохљебница, чаша, митри, дарохранилница и окова јеванђеља златари су користили старе средњовјековне технике – искуцавања, гравирања, цизелирања, филиграна, гранулације итд. Као у живопису и иконопису, тако и на обредним предметима сусријећемо утицаје умјетности Истока и Запада. У преплијетању византијске традиције, ренесансе, барока и ислама, створена је посебна стилска цјелина на ширем православном балканском подручју у периоду турске доминације. Једна група изузетно луксузних обредних предмета има одлике позноготске умјетности. На њима се појављују готски стубићи, бифоре, квадрифоре, контрафори итд. Но, истовремено са западњачким елементима сусријећемо на истим предметима и утицај исламске умјетности. Тако нпр. кивот – дарохранилница Манастира Пиве са готским куполицама, на прозорима има украс у виду оријенталне срцолике биљне вреже. Најљепши примјерци примије-

су радили домаћи мајстори, најчешће из Старе Херцеговине и Сарајева. У највећем броју случајева били су анонимни, мада на најљепшим примјерцима, поред молитви и угравираних података о наручиоцу, имамо и помен о мајсторима. Тако нам се сачувало име Ђура Чајничанина Чајничанина, Радојице Мужанина Вујина Драшковића Мужанина, Драшковића. Златари су понекад остављали помен о себи на оковима четворојеванђеља, кадионицама, петохљебницама, митрама. Поред имена најчешће наводе и мјеста одакле потичу, као Гаврило Цетињац, МихаЦетињац ило Требињац Требињац, Арсеније Цветковић из Бијелог Поља, мајстор Андро из Рисна, итд. Кроз сав ризнички материјал огледа се иста духовна клима, чије је основно надахнуће било – не само израда обредног предмета, него и његово високо естетско и занатско обликовање. У манастирским ризницама Приморја присутан је, од 16. и 17. вијека, слој италокритске умјетности, посебно икона. Истовремено са овим луксузним иконама, које су доспијевале на наше просторе преко имућнијих наручилаца морепловаца и трговаца, за сиромашну сеоску средину и даље раде мајстори из сликарске породице Димитријевића – Рафаиловића Рафаиловића. Од почетка 18. вијека, када Црна Гора успоставља трајне везе са Русијом, почиње импорт богослужбених књига, икона и обредних предмета из радионица и штампарија Кијева, Москве и других руских и украјинских центара. У доба књаза и краља Николе, при-

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

риликом подизања манастира њихови ктитори су се трудили да их опскрбе „црквеним сасудама“, литургијским предметима неопходним за обављање богослужења. Даровне „сасуде“ биле су нуклеуси ризница које су се током времена умножавале, сиромашиле или сасвим нестајале у пожарима и похарама. Од свих манастира на тлу Црне Горе само су Св. Тројица пљеваљска, Пива, Никољац, Цетињски манастир, Прасквица и Савина сачували своје ризнице. Остали манастири посједују скроман стари покретни фонд, у којем има и значајних експоната (Бања, Ћелија Пиперска, Горњи Брчели). Ризнице садрже збирке икона, металних обредних предмета, умјетничког веза, завјетних дарова итд. У манастирским библиотекама чувају се примјерци рукописних и старих штампаних књига, литургијског карактера. Већ је раније истакнуто да је књига била највише изложена пропадању и намјерном уништењу. Што је све садржавала једна манастирска библиотека говори нам занимљив податак из записа на рукопису Минеја за април из 1559. године, писаног у Цетињском манастиру, који гласи: „У години 7101 (1593) постави се за епископа Рувим. И нека се опет зна што нађе књига у манастиру на Цетињу“, затим слиједи набрајање књига. Запис се завршава констатацијом: „свега што нађе комат 40 и двије“. Овај запис владике Рувима пред-

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

У МАНАСТИРИМА ЦРНЕ ГОРЕ САДРЖАНА ЈЕ СВА ПРОШЛОСТ ЊЕНОГ НАРОДА, КОЈИ ЈЕ КРОЗ ПРАВОСЛАВНИ ИДЕНТИТЕТ УСПИО ДА САЧУВА СВОЈЕ ДОСТОЈАНСТВО У ЧЕМУ СУ МУ МАНАСТИРСКЕ СВЕТИЊЕ ПОМАГАЛЕ, УЛИВАЈУЋИ МУ СНАГУ У ТРЕНУЦИМА ИСКУШЕЊА

ХРИСТ Василије Ђиновски, 1910. Доњи Брчели

Епитархиј, детаљ са ликовима ктитора

Ризница Манастира Бања, 1606.

СВ. АПОСТОЛ ЛУКА Поп Симеон Лазовић Иконостас Велике цркве Успења Богородице, Манастир Савина, 1795.