Issuu

Komanda za specijalne snage američke vojske u Evropi uspostavlja štab u Albaniji

Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić izjavio da je droga pronađena u LC Volija u Zeti trebalo da stigne do slobodne carinske zone

Zaplijenjeno je pola tone kokaina, ali su 2021. prošle Odgovor SAD na tri tone zbog propusta obavještajnog jačanje ruskog uticaja u regionu sektora

IZA KULISA: Mitropolija crnogorsko-primorska Crkve Srbije bez bilo kakvog uticaja na razgovore o dokumentu Krivokapićeve Vlade i Beogradske patrijaršije

OSVRT Ministar ekonomije se pohvalio što je sve omogućio građanima programom ,,Evropa sad“

U sekularnoj zemlji sveštenik ne može da zastupa Vladu na državnom univerzitetu

STR. 7.

Piše: Jadranka RABRENOVIĆ

Joanikije van pregovora o temeljnom ugovoru

STR. 2. i 3.

NEOBIČNI ZAKLJUČCI: Osnovno državno tužilaštvo u Nikšiću utvrdilo da nema osnova za pokretanje postupaka u dva slučaju javne upotrebe oružja

Prošle godine na crnogorskom tržištu nekretnina zabilježeno povećanje interesovanja i prodaje

STR. 6.

Šenlučenje je dozvoljeno? M. BABOVIĆ

Stanovi skuplji od 10 do 20 odsto, očekuje se umjereni rast

M.BABOVIĆ

Nikola Marojević

Tri krave za Kubu

Čudno je i da se ne pokreće prekršajni postupak jer šenlučenje nije zakonom dozvoljeno i, makar do nedavno, spadalo je u prekršajna djela remećenja javnog reda i mira STR. 10.

Teoretski je moguće, nabraja Milatović na Tviteru, da prosječni građani kupe i tri krave ako hoće da se vrate na selo, kupe mnogo štošta što će im život učiniti ljepšim, a ako neće mogu si priuštiti egzotično putovanje na – Kubu STR. 5. SKRINŠOT

Javnost kritikuje što je na prijedlog ministarke Vesne Bratić paroh SPC Nikola Marojević imenovan za člana Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore

Glavni specijalni tužilac je izrazio čuđenje, kazao da mu je neobjašnjivo da je tokom 2021. godine tri puta nestajala roba iz kontejnera - 2. juna, 2. avgusta i 14. oktobra i da se osnovano sumnja da je prokrijumčareno skoro tri tone kokaina. - Čitava obavještajna zajednica je zakazala. Zašto je to tako? Pa zato jer dio policije djeluje jednostavno, ali dio djeluje kao na okupiranoj teritoriji. Prošle su, prema našim procjenama, skoro tri tone kokaina, to su stotine miliona eura vrijednosti – STR. 10. i 11. kazao je Katnić

D. MALIDŽAN

Odluka da Komanda za specijalne operacije američke vojske za Evropu (SOCEUR) uspostavi bazu štaba specijalnih snaga u Albaniji odraz je većeg interesovanja Sjedinjenih Američkih Država za Balkan, a presudno je na takvu odluku uticalo jačanje Rusije u regionu. To je u razgovoru za Pobjedu ocijenio vojni analitičar Aleksandar Radić. Iz SOCEUR-a, sa druge strane, ističu da je cilj uspostavljanja štaba u Albaniji želja za povećanjem saradnje sa zemljama regiona i bolja priprema za suočavanje sa nepredviđenim izazovima u regionu. Komanda za specijalne operacije američke vojske za Evropu sa sjedištem u Štutgartu u Njemačkoj, saopštila je 6. januara da će uspostaviti bazu štaba specijalnih snaga u Albaniji da bi ,,povećala efikasnost svog prisustva“. Komandant SOCEUR-a David H. Tabor rekao je da uspostavljanje baze u Albaniji omogućava jačanje partnerstva sa saveznicima Sjevernoatlantske alijanse (NATO) u regionu i „povećava fleksibilnost specijalnih i konvencionalnih snaga u regionu“. Na pitanje da li otvaranje baze znači da u regionu vide određene prijetnje stabilnosti regiona na Balkanu, iz američke komande kažu da to nije slučaj. STR. 3.

Politika

Subota, 15. januar 2022.

Vicepremijer i DF saglasni da je potrebno da se u parlamentu ispita povjerenje Krivokapićevom kabinetu

Abazović: Bilo bi dobro da se poslanici izjasne o podršci Vladi Demokratski front pozvao Zdravka Krivokapića da povuče logičan i častan potez – da postavi pitanje povjerenja Vladi u Skupštini ili podnese ostavku PODGORICA – Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović kazao je da bi bilo dobro da se poslanici konačno izjasne da li podržavaju aktuelnu vladu i istakao kako on nema problem sa tim da se u parlamentu odmah provjeri povjerenje izvršnoj vlasti. Vicepremijer je, odgovarajući na pitanja novinara u Ulcinju, rekao i da bi izjašnjenje poslanika bilo veliko rasterećenje za Vladu. - Nijednog sekunda se ne dvoumim da se sjutra ujutro provjeri da li Vlada, da li potpredsjednik, da li ostali ministri, da li svi ukupno, imaju podršku parlamenta ili nemaju, poručio je Abazović. On je kazao da Vlada ima podršku dok god joj se ne izglasa nepovjerenje. - Ima većinu – nastavljamo dalje do 2024; nema većinu – nešto drugo, izbori... Lično se ne dvoumim da se sjutra ujutru provjeri da li Vlada, ministri, da li svi imaju podršku parlamenta, to smatram demokratskim standardom – poručio je Abazović. Potvrdio je da je imao neformalne sastanke sa liderima parlamentarne većine, od kojih je jedan sa predsjednikom Socijalističke narodne partije Vladimirom Jokovićem. Upitan da li su razgovarali o formiranju manjinske vlade Abazović je kazao da su govorili o aktuelnim temama.

IZA KULISA: Mitropolija crnogorsko-primorska Crkve Srbije bez bilo kak razgovore o dokumentu Krivokapićeve vlade i Beogradske patrijaršije

Joanikije van prego o temeljnom ugovo PODGORICA – Mitropolit crnogorsko-primorski Crkve Srbije Joanikije Mićović potpuno je van pregovora o temeljnom ugovoru između Vlade Zdravka Krivokapića i Beogradske patrijaršije, saznaje Pobjeda.

Dritan Abazović

- Svi pokušavamo da damo doprinos, nema nekih noviteta. Sve te stvari koje su bile u javnosti su na stolu. Šta će se na kraju izabrati kao model ili se neće izabrati, ostaje da se vidi. Ali naša obaveza je da komuniciramo – istakao je Abazović. Izjavu vicepremijera da bi poslanici trebalo da se izjasne o povjerenju Vladi pozdravili su iz Demokratskog fronta i podsjetili da je Abazović saopštio kako ne bi bilo normalno da izvršna vlast funkcioniše bez podrške Skupštine. - DF poziva Zdravka Krivokapića da povuče logičan i častan potez – da postavi pitanje povjerenja Vladi u Skupštini ili podnese ostavku – saopštili su iz ovog političkog saveza. Vjeruju, dodali su, da je svakom građaninu poznato da aktuelna vlada ima tek nekolicinu poslanika koji smatraju da je ispunila očekivanja onih koji su glasali na parlamentarnim izborima 2020. godine. - Što se prije rasčisti ova neprijatna situacija to će biti bolje za sve građane Crne Gore. Poznavajući ljude kojima je sticajem okolnosti dopala sva vlast u Crnoj Gori, uvjereni smo da im ovaj poziv jedinog političara u izvršnoj vlasti ne znači mnogo – istakli su. Kazali su da su čast i odgovornost jedno, a fotelje drugo, kao i da će se u tim koordinatama vjerovatno kretati i odgovor premijera Krivokapića. Ž. Z.

Krivokapić: Ako nijeste zadovoljni inicirajte glasanje o nepovjerenju Vladi - Ukoliko neko iz parlamentarne većine nije zadovoljan postojećim modelom Vlade, može kroz jasno propisanu proceduru inicirati izglasavanje nepovjerenja Vladi - poručili su iz kabineta predsjednika Vlade Zdravka Krivokapića. - Ako bilo koji politički subjekt želi da smijeni ovu vladu, taj proces može privesti kraju, uz pomoć opozicije, nezavisno od toga šta želi ili ne želi predsjednik Vlade. Istovremeno, ukoliko neka partija smatra da je došlo vrijeme da se testira ekspertski model Vlade, koji je jedno vrijeme imao apsolutnu podršku, a kasnije je bivao osporavan i od određenih djelova parlamentarne većine, onda je i to jedna od opcija koja nas vodi ka izborima ili nekom moguće drugačijem konceptu Vlade, koga bi podržao 41 poslanik parlamentarne većine - navode oni. Kazali su da svaki drugi aranžman u kome bi asistirale snage poraženog režima, uz elemente političke korupcije, vodi ka prekrajanju izborne volje građana, jasno iskazane 30. avgusta 2020. godine.

Izvor Pobjede koji je dobro upućen tvrdi da je takva situacija posljedica činjenice da Joanikije nije više član Sinoda, ali i da je posljednjim odlukama Sabora Mitropolija svedena na nivo jedne od 39 eparhija Crkve Srbije, pa, za razliku od Amfilohijevog vremena, nema nikakvih ingerencija da se bavi pitanjima temeljnog ugovora. – Joanikije nema direktnog uvida u odluke Sinoda vezano za temeljni ugovor jer nije član tog najvažnijeg crkvenog tijela. Posljednjim dešavanjima na Saboru Srpska crkva je dodatno centralizovana tako da konačnu odluku o temeljnom ugovoru donosi Sinod na čijem čelu je patrijarh – rekao je izvor Pobjede.

M.BABOVIĆ

Mitropolit Joanikije i patrijarh Porfirije

Joanikije nije član Sinoda. Članovi sadašnjeg Sinoda su patrijarh srpski Porfirije, mitropolit dabrobosanski Hrizostom, episkopi sremski Vasilije, šumadijski Jovan i zvorničko-tuzlanski Fotije, dok su članovi zamjenici episkopi bački Irinej i kruševački David. Glavni sekretar PISMO Sinoda je protojerej-stavrofor Savo B. Jović, što faktički Vlada Crne Gore potvrdila je da je 4. januara primila pismo znači da o temeljnom ugovoru odlučuju episkopi koji patrijarha srpskog Porfiri- nemaju veze sa eparhijama u Crnoj Gori ja o usaglašavanju temeljnog ugovora i da će na njega odgovoriti početkom naredne sedmice. Prethodno je javnost preko premijera Krivokapića obaviještena da potpisivanje PODGORICA – Koliko god je trebalo imati razumijevanja za probleme Vlade i činjenicu da je od samog početka nijesu pustili da radi svoj posao na miru, sada je vrijeme za jednu ozbiljnu raspravu i evaluaciju, kazala je Pobjedi poslanica Građanskog pokreta Ura Božena Jelušić. Istakla je da, poslije izglasavanja interpelacija ministrima Aleksandru Stijoviću, Đorđu Raduloviću i ministarki Vesni Bratić, sada govorimo o ozbiljnom broju ljudi u izvršnoj vlasti koji su izgubili povjerenje u parlamentu.

SVE OPCIJE NA STOLU

- To je ozbiljan broj ministara sada. To je trećina Vlade ako izuzmemo premijera i potpredsjednika. Negdje je normalno da se ozbiljnije razgovara o postojećem trenutku i o činjenici da zaista za određene ministre ne postoji podrška – istakla je Jelušić. Odbijanje premijera Zdravka Krivokapića da potpiše smjenu tri ministra je nepoštovanje većinske odluke parlamenta, ocijenila je poslanica GP Ura. Za smjenu Stijovića i Radu-

temeljnog ugovora zavisi od stava Sinoda Crkve Srbije, dok su pojedini mediji javili da Vlada odbija da se izjasni o tom pismu što sugeriše da postoje

problemi u usaglašavanju tog dokumenta. Joanikije, po podacima sa zvaničnog sajta Crkve Srbije, nije član Sinoda, iako je to bio

u dva mandata. U ovom sazivu članovi su patrijarh srpski Porfirije koji je predsjednik, mitropolit dabrobosanski Hrizostom, episkop sremski Vasi-

Poslanica Ure i portparol SD-a o odbijanju premijera Krivokapića da smijeni m

Jelušić: Trećina Vlade bez vrijeme je za ozbiljne razg lovića u parlamentu krajem prošle godine glasala je opozicija sa Demokratskim frontom, dok su povjerenje Bratić, pored opozicionih poslanika, uskratili Socijalistička narodna partija, Miodrag Lekić i Jelušić. Božena Jelušić smatra da je, osim njima, u crnogorskom parlamentu trebalo ispitati i povjerenje ministru ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratku Mitroviću, jer se radi, kako je kazala, o prvorazrednom državnom interesu Ministarstva kojim rukovodi. - I kroz institut poslaničkih pitanja dosta se o tome govorilo. Poslije dvije godine mi nemamo ni prostorni plan, niti se išta uradilo na popravljanju onog katastrofalnog Zakona o prostornom planiranju. Baš smo u velikom problemu – pojasnila je Jelušić. Kada je riječ o potencijalnom rješenju političke krize naša

sagovornica ističe da su sve opcije već duže vrijeme na stolu i da, kao u nekoj čudnoj partiji šaha, niko ne povlači odlučujući potez. - Imam osjećaj da se čeka da neko pogriješi. Ne znam ni kako, ni ko, ali mi se čini da su toliko zategnute te političke pozicije. A ono što zbog toga trpi je država i građani. Ja to vidim kao osnovni problem – kazala je Jelušić. Smatra da bi sve trebalo da se završi na dobrobit građana i da bi zajednički interes svima morao da bude izlazak iz društveno-političke pat pozicije u kojoj, kako je kazala, vlada ogromno nepovjerenje sa kojim je teško voditi bilo kakvu kredibilnu politiku.

nosti obesmislila rad zakonodavne vlasti, i u kojoj se poslanici ne pitaju ništa, dok, kako je rekao, „bahati premijer bez legitimiteta i podrške većine u Skupštini nastavlja da vlada“. - Prosto je nevjerovatno da, u situaciji kada tri ministra i formalno izgube podršku većine u Skupštini, kao što je slučaj sa ministarkom Bratić i mi-

JEDINO RJEŠENJE

Portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević kazao je da se Crna Gora nalazi u ozbiljnoj krizi u kojoj je izvršna u potpu-

Nikola Zirojević

Politika

Subota, 15. januar 2022.

Komanda za specijalne snage američke vojske u Evropi uspostavlja štab u Albaniji

kvog uticaja na

ovora oru lije, episkop šumadijski Jovan i episkop zvorničko-tuzlanski Fotije. Članovi-zamjenici su episkop bački Irinej i episkop kruševački David. Glavni sekretar Sinoda je protojerej-stavrofor Savo B. Jović, što faktički znači da o temeljnom ugovoru odlučuju episkopi koji nemaju veze sa eparhijama u Crnoj Gori. Krivokapić je 27. maja prošle godine odbio da potpiše, već usaglašeni, temeljni ugovor o kojem se nije izjašnjavala Vlada. Crnogorski premijer je nakon toga Sinodu poslao nekoliko verzija tog dokumenta i to privatnim kanalima.

NIJE ADRESA

Mitropolit Joanikije je u kratkoj izjavi za portal RTCG u utorak saopštio kako je adresa za sva pitanja o temeljnom ugovoru između Srpske pravoslavne crkve i Vlade Crne Gore - upravo Vlada Zdravka Krivokapića i Patrijaršija SPC, a ne on. – Pregovori oko usaglašavanja konačnog teksta i svih detalja temeljnog ugovora odvijaju se između budućih ugovornih strana kao legitimnih potpisnica ugovora, a to su SPC i Vlada Crne Gore. Sva pitanja oko detalja pregovora, pa i konkretno pitanje koje ste mi postavili, a vezano za odgovore koje je moguće dobiti u ovoj fazi pregovora, neophodno je uputiti odgovornim licima budućih strana ugovornica Patrijaršiji

SPC i Vladi Crne Gore – kazao je mitropolit Joanikije indirektno potvrđujući da je van pregovora. Član zamjenik Sinoda i portparol Crkve Srbije Irinej Bulović prethodno je kazao da Crkva neće potpisati temeljni ugovor sa Vladom Crne Gore dokle god je Zdravko Krivokapić na njenom čelu. – Nažalost, temeljni ugovor nije potpisan. Lično i ne vjerujem da će biti potpisan dokle god Zdravko Krivokapić bude premijer Crne Gore. On je svojom taktikom ,,hoću-neću“ i ,,korak naprijed-dva nazad“, isključivo ,,zaslužan“ za dosadašnje nepotpisivanje temeljnog ugovora. Prema njegovoj konfuznoj i zamagljujućom formulaciji - namjerno, čini mi se, tako sročenoj - ispada da on nije ni luk jeo ni luk mirisao već da Sinod u Beogradu ne želi da ga potpiše – rekao je Irinej. Kako je Pobjeda ranije pisala, odlukom Beogradske patrijaršije o ukidanju Episkopskog savjeta u Crnoj Gori je izvršena jaka centralizacija nove uprave Srpske crkve, a Mitropolija crnogorsko-primorska druga po rangu svedena je na nivo episkopije. Osim toga, novi mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije Mićović je ostao i bez titule arhiepiskop cetinjski i egzarh Pećkog trona koju je imao mitropolit Amfilohije. Ta činjenica ukazuje na pravi motiv odluke Sabora Crkve Srbije da se ukidanjem Episkopskog savjeta u Crnoj Gori izvrši obračun sa ranijim odlukama Sabora iza kojeg su svojim autoritetom, ali i potpisima stali mitropolit Amfilohije, ali i patrijarh Pavle, ali i da se spriječi da MCP ima bilo kakav uticaj na pregovore o temeljnom ugovoru, što je najavljivao pokojni mitropolit Amfilohije. N. ZEČEVIĆ

Odgovor SAD na jačanje ruskog uticaja u regionu PODGORICA – Odluka da Komanda za specijalne operacije američke vojske za Evropu (SOCEUR) uspostavi bazu štaba specijalnih snaga u Albaniji odraz je većeg interesovanja Sjedinjenih Američkih Država za Balkan, a presudno je na takvu odluku uticalo jačanje Rusije u regionu. To je u razgovoru za Pobjedu ocijenio vojni analitičar Aleksandar Radić. Iz SOCEUR-a, sa druge strane, ističu da je cilj uspostavljanja štaba u Albaniji želja za povećanjem saradnje sa zemljama regiona i bolja priprema za suočavanje sa nepredviđenim izazovima u regionu.

POVEĆANA EFIKASNOST

Komanda za specijalne operacije američke vojske za Evropu (SOCEUR), sa sjedištem u Stutgartu u Njemačkoj, saopštila je 6. januara da će uspostaviti bazu štaba specijalnih snaga u Albaniji kako bi ,,povećala efikasnost svog prisustva”. Komandant SOCEUR-a David H. Tabor rekao je da uspostavljanje baze u Albaniji omogućava jačanje partnerstva sa saveznicima Sjevernoatlantske alijanse (NATO) u regionu i „povećava fleksibilnost specijalnih i konvencionalnih snaga u regionu“. Iz SOCEUR-a su Pobjedi kazali da ovaj štab predstavlja važnu

dobrim dijelom posljedica jakih Iz Komande za specijalne odnosa koje smo izgradili kroz obuku i operacije sa operacije američke vojske zajedničku našim saveznicima, partnerima za Evropu (SOCEUR) su i prijateljima u regionu – dodao Pobjedi kazali da ovaj štab je Martinez. VEĆE INTERESOVANJE predstavlja važnu vezu SAD ZA BALKAN između saveznika i Komentarišući ovu odluku vojSAD, vojni analitičar Alekpartnera u regionu, ske sandar Radić kaže da je ona počime se povećava sljedica jačanja ruskog uticaja regionu. saradnja između u- Kada je riječ o štabskom osoprije svega, Amerikanci SAD i balkanskih blju, time pokazuju veće interesonaroda vanje za Balkan, za otvaranje Aleksandar Radić vezu između naših saveznika i partnera u regionu, čime se povećava saradnja između SAD i balkanskih naroda. Na pitanje da li otvaranje baze znači da u regionu vide određene prijetnje stabilnosti regiona na Balkanu, iz američke komande kažu da to nije slučaj. -



Amerikanci time pokazuju veće interesovanje za Balkan, za otvaranje prostora Južne Evrope prema Istoku

Odluka da se formira glavni štab nema nikakve veze sa stabilnošću u regionu. Prije toga smo već održavali timove koji redovno treniraju sa našim saveznicima i partnerima na Balkanu. Osnivanje ovog štaba omogućava nam da sprovedemo više obuka, povećavamo saradnju i bolje se pripremimo za suočavanje sa nepredviđenim izazovima u regionu – kazao je Pobjedi Huan Martinez, direktor za odnose sa javnošću u američkoj komandi za Evropu. Martinez je pojasnio da SAD ne otvaraju novu bazu, već kako je rekao lociraju rotacioni štab u postojećem albanskom vojnom objektu. - SOCEUR djeluju na poziv i odobrenje naših saveznika i partnera širom Evrope. To je

ministre koji su ostali bez podrške u parlamentu

z podrške, govore nistrima Stijovićem i Radulovićem, da ti ljudi sami ne podnesu ostavke kao odraz lične i profesionalne odgovornosti – kazao je za Pobjedu Zirojević. Kad već nije tako, naveo je Zirojević, logično bi bilo da premijer pokrene postupak njihove smjene, ali njega ne zanima mišljenje onih koji su ga izabrali, jer da nije tako, naglasio je, odavno ne bi bio na toj funkciji. Božena Jelušić

On je kazao da je jedino rješenje za izlazak iz političke krize i blokade sistema u kojem se Crna Gora nalazi, inicijativa za glasanje nepovjerenja Vladi. - Vjerujem da će ta inicijativa biti podnešena u nekom razumnom kratkom vremenskom roku, kada se za njeno izglasavanje stvore svi uslovi i vjerujem da će ona dobiti podršku većine poslanika u parlamentu, imajući u vidu otvoreno nezadovoljstvo koje iz dana u dan naše koleginice i kolege iz vlasti sve više izražavaju – istakao je Zirojević. Ocijenio je da bi, ako inicijativa za glasanje nepovjerenja Vladi dobije većinu u parlamentu, svi koji žele da rade u interesu evropske, građanske, multivjerske, multinacionalne, antifašističke, sekularne Crne Gore morali sjesti i postići dogovor. - Crna Gora mora dobiti Vladu koja će raditi u interesu države, svih građanki i građana i koja će biti formirana na bazi zajedničkih ciljeva i uvjerenja, a ne političkih ucjena i ostvarivanja uskopartijskih interesa – zaključio je Zirojević. Ž. ZVICER

Amerika želi efikasnije prisustvo

Martinez: Ovo je jasna demonstracija naše posvećenosti miru i stabilnosti u regionu Iz američke komande napominju da će štab imati mali broj osoblja – vjerovatno deset do 15 vojnika, koji će biti u Albaniji na rotacionoj osnovi. - Ovo ostaje jasna demonstracija naše posvećenosti miru i stabilnosti u regionu i pruža jedinstvenu priliku da, ne samo poboljšamo našu interoperabilnost sa saveznicima i partnerima u regionu, već i da nastavimo blisku saradnju sa našim kolegama na Balkanu – dodaje Martinez. Upitan da li su razmišljali o otvaranju slične baze u Crnoj Gori, Martinez ističe da je svaka nacija imala mnogo toga da ponudi, ali da su

na kraju morali da odaberu samo jednu. - Albanija je obezbijedila mogućnost za brzo kretanje i obuku unutar regiona, u bliskoj koordinaciji sa drugim savezničkim i partnerskim snagama, što je Albaniju učinilo najboljom lokacijom. Lociranje štaba u Albaniji pruža jedinstvene mogućnosti za poboljšanu obuku i koordinaciju snaga za specijalne operacije širom Balkana. Konačno, lokacija štaba nema uticaja na to kako saveznici rade jedni sa drugima. Sa našeg stanovišta, nastavićemo da radimo sa svakim saveznikom i partnerom podjednako – zaključuje Martinez.

prostora Južne Evrope prema Istoku. Oni žele da vojnički više budu prisutni nego u prošlosti, da pokrenu svoju zastavu na prostoru Istočne Evrope i u tom kontekstu je interesantno formiranje isturenog štaba komande specijalne operacije, jer naglašavam da je to istureni štab koji neće biti veliki, neće imati veliki broj ljudi. Tu pričamo o štabskom elementu koji koordinira eventualne aktivnosti specijalnih snaga koje su bazirane na mjestima u Velikoj Britaniji, Njemačkoj ... To su snage zelenih beretki koje su stalno prisutne u regionu kroz vježbe ali u dubokoj su pozadini stacionirane. Imaju program, svake godine obilaze region i obično u martu održe zajedničke obuke sa partnerskim zemljama u regionu – pojasnio je Radić. Ove jedinice su, kaže Radić, na Balkanu bile prisutne tokom spora u BiH, zatim KFOR na Kosovu. - Onda dugo vremena nijesu pokazali interes da ovdje budu stalno prisutni ali jačanje Rusije je kod Amerikanaca promijenilo stav i počeli su da šalji svoje ljude i unazad par godina su stacionirali snage u Uniji i intenzivnije vježbaju sa zemljama Balkana – rekao je Radić Pobjedi. Radić je podsjetio da je prošlog ljeta održana velika vježba u kojoj su SAD angažovali svoju kompletnu ojačanu brigadu koja je prebačena iz SAD na Balkan, te je, kako je kazao, jedan bataljon bio u BiH, jedan u Albaniji, zatim djelovi vježbe su održani u Sjevernoj Makedoniji, Grčkoj, Hrvatskoj. - Iduće godine ponovo planiraju takvu vježbu i jedan segment u tom njihovom prisustvu je i formiranja štaba komande specijalne operacije u Albaniji. Sad postoji tu jedan mali paradoks da Amerikanci pokazuju interes za stvaranje unutar NATO takvih novih pojačanja na Balkanu i sa druge strane nijesu pretjerano zainteresovani da učestvuju u misijama, nijesu prisutni ni u KFOR-u. Na Kosovu već dugo ne pokazuju veliku ambiciju za učešće, održavaju tamo kontingent nacionalne garde, dakle rezerviste pozivaju na redovne rotacije. Tu je jasno da žele da insistiraju na operativnim snagama koje su mobilne i spremne na reakciju – ističe Radić. Jovana ĐURIŠIĆ

Ekonomija

Subota, 15. januar 2022.

Oglasio se drugi koncesionar za istraživanje nafte

Ne mogu naći partnera PODGORICA - Kompanija Energean je obavijestila Ministarstvo kapitalnih investicija i Upravu za ugljovodonike Crne Gore da ulaže pojačane napore u sklapanju partnerstva sa drugom E&P (exploration & production) kompanijom kako bi ušla u drugi period istraživanja i nastavila da istražuje ugljovodonične resurse Crne Gore. Naveli su da su ispunili sve obaveze koje se odnose na prvi period istraživanja predviđene ugovorom o koncesiji za blokove 26 i 30 u

podmorju Crne Gore. S tim u vezi, sprovedeno je tehnološki najmodernije prikupljanje 3D seizmičkih podataka, a prikupljeni podaci su u potpunosti obrađeni i interpretirani.

Prodata upravna zgrada Rudnika boksita

Prema ugovoru o koncesiji, kako bi ušla u drugi period istraživanja koji se odnosi na bušenje jedne istražne bušotine, kompanija Energean je u obavezi da sklopi ,,farmout“ ugovor sa drugom E&P kompanijom i objavi rezultat takvih radnji najkasnije do 15. marta 2022. godine. Energean nije dio konzorcijuma Eni_Novatek koji je uradio prvu bušotinu na blokovima 4118-4; 4118-5; 4118-9; 411810 u podmorju između Bara i Ulcinja. Uzorci su poslani na ekspertizu u Milano i još nijesu objavljeni rezultati. R. E.

Vlada usvojila prijedlog MKI

stavlja potraživanje koje ponuđač ima prema stečajnom Roaming dužniku u iznosu od 800,3 hiEkspertski eura ne mogu se prihvaMontenegro ljade titi kao validan dokaz, jer takav tim za vid prebijanja potraživanja u ponudio postupku prodaje imovine nije kapitalne i nije propisan Za872 hiljade dozvoljen konom o stečaju - stoji u odluci Markovića. projekte Bivši radnici Rudnika su u viPODGORICA – Stečajni

upravnik Rudnika boksita Mladen Marković prihvatio je ponudu nikšićke kompanije Roaming Montenegro, vlasništvo Dalibora Milovića, koja će upravnu zgradu Rudnika platiti 872 hiljade eura, saznaje Pobjeda. Zgrada je prodata iz desetog puta jer na prvobitno ponuđenu cijenu od 1,55 miliona eura, koja se nakon svake neuspješne prodaje smanjivala, nije bilo zainteresovanih. Na posljednji oglas ponudu je dala i mađarska kompanija Vagonimpeks koja od Rudnika po pravosnažnoj presudi potražuje preko 800 hiljada eura, ali je Marković ocijenio neispravnom, jer nije bilo dokaza o uplati depozita. - Navodi iz ponude da dokaz o uplati depozita u stvari pred-

Poslovna zgrada Rudnika boksita

še navrata ukazivali da neće dozvoliti da se Vagoimpeks naplati prije njih, međutim, prema odlukama sudova ova kompanija je svrstana u prvi isplatni red, kao trošak stečajnog postupak koji se prioritetno isplaćuje. U pravosnažnoj presudi u u korist Vagonimpeksa utvrđeno je da im je šteta nanijeta „krajnjom nepažnjom“ te da je iskaz tadašnjeg stečajnog upravnika Rudnika Zdravka Cicmila da je ugovor raskinut, jer više nije mogao organizovati proizvodnju, u suprotnosti sa dokazima. Tim ugovorom bilo je predviđeno da Rudnici isporuče 450 hiljada tona rude boksita koje je Vagonimpeks dalje trebalo da preproda Alumini iz Zvornika. Od toga je ostalo neisporučeno 379 hiljada tona rude. M. Lk.

PODGORICA – Vlada je usvojila prijedlog Ministarstva kapitalnih investicija (MKI) da formiraju ekspertski tim za preispitivanje pripreme i realizacije kapitalnih infrastrukturnih projekata – saopšteno je iz ovog resora. To je, kako smatraju u MKI, neophodno zbog vrijednosti i kompleksnosti ovih projekata. Navode da je OECD analiza konkurentnosti ekonomija zemalja Zapadnog Balkana iz 2020. godine, ukazala na potrebu unapređenja metodologije za identifikaciju, izbor, prioritetizaciju i implementaciju projekata, a MMF na potrebu utvrđivanja kriterijuma i indikatora za odabir projekata koji bi trebalo da budu predmet nezavisne ekspertize. - Vlada je zaključila da ovi razlozi nameću potrebu formiranja multidisciplinarnog tima sastavljenog od referentnih stručnjaka iz pojedinih oblasti, koji bi izvršili nezavisnu ekspertsku reviziju kapitalnih infrastrukturnih projekata i na bazi toga definisali set preporuka za postupanje u cilju izbjegavanja i/ili smanjenja mogućnosti pojave određenih rizika kod budućih realizacija drugih kapitalnih infrastrukturnih projekata slične vrste, značaja i kompleksnosti, u skladu sa dobrom međunarodnom praksom i u cilju najbolje zaštite interesa Crne Gore – stoji u saopštenju MKI. Vlada će, kako navode, naknadno utvrditi koji će projekti proći kroz ovu analizu, kao i sastav tima i visinu nkanade za ekspertski tim. R.E.

Prva sjednica Koordinacionog tijela za implementaciju Svako umanjenje poreza i doprinosa mora se reflektovati na povećanje neto zarada, a u suprotnom će poslodavce neselektivno drakonski kažnjavati, najavio je ministar ekonomije Jakov Milatović PODGORICA – Program ,,Evropa sad“ već sada je uspješan jer je istorijska stvar za Crnu Goru, a prve podatke ćemo imati nakon 15. februara, do kada će sva preduzeća morati da podnesu obrasce o zaradama Upravi prihoda i carina (UPIC) za januar. Tada ćemo imati dobru sliku stanja, a siguran sam da će implementacija biti uspješna – odgovorio je ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović na pitanje Pobjede kada će moći da ocijene uspješnost ovog programa reformi. Uspješnu implementaciju garantuje to što je, kako navodi, program pametno kreiran i podrazumijeva međuresornu saradnju državnih institucija, sindikata, poslovnih udruženja i NVO sektora, koji su dio novoformiranog Koordinacionog tijela za praćenje programa ,,Evropa sad“, čija prva sjednica je održana juče. Milatović je na konferenciji na medije ukazao da se svako umanjenje poreza i doprinosa mora reflektovati na povećanje neto zarada, a u suprotnom će poslodavce neselektivno drakonski kažnjavati. Da je program već uspješan, tvrdi i v. d. direktorice UPIC-a Milena Petričević ukazujući na ,,enorman broj prijava IOPPD obrazaca“ koji su podnijeti posljednjih nekoliko mjeseci. Ukazuje da se ranije ovaj obrazac podnosio u momentu plaćanja. Istakla je da se sada IOOPD podnosi svakog mjeseca, a da li će doprinos biti plaćen odmah ili će nastati poreski dug nije toliko važno, koliko da dovedu pregled kompletnih dešavanja, posebno u zapošljavanju, u realno administrativno stanje, jer je to bio najveći prostor

Milatović t reforma ve Sa presa

Nemedicinsko osoblje Komentarišući pritužbe nemedicinskog kadra u bolnicama na rast zarada, Krvavac je kazao je da nikoga ne treba da čudi zašto je zdravstvenim radnicima najviše povećana plata. - Znamo kakva je bila pandemijska godina i koliko su terata ponijeli, smatramo da je medicinski kadar zaslužio povećanje koeficijenta. Nemedicinski kadar je takođe dobio veliko povećanje, a taj rast do sada nije zabilježen. Radićemo i na povećanju zarada u javnom sektoru, gdje će i prosvjeta i zdravstvo biti uključeni i radićemo podešavanja – naveo je Krvavac.

sive ekonomije i zloupotrebe. Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je u primjeni od 1. januara, onima koji ne obračunaju, netačno obračunaju ili ne uplate doprinose do 15. u mjesecu za prethodni, prijeti novčana kazna od dvije do 20 hiljada eura. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Branko Krvavac ocijenio je da je naplata poreza u decembru od 243 miliona eura nezapamćena i da se to nije dešavalo ni tokom turističke sezone.

WIN-WIN

Milatović je kazao da je ,,Evropa sad“ normirana da

bude ,,win-win“ i za radnike i poslodavce. - Prosječna plata biće povećana sa 530 na 670 eura, što je veliko povećanje standarda. Bruto zarada od 870 eura, biće smanjena a 840 eura, što umanjuje troškove poslodavca, a povećava prihode zaposlenih - tvrdi Milatović. Direktni gubitak budžeta, kako je objasnio, biće nadoknađen stimulisanjem potrošnje i ekonomske aktivnosti, što će uticati na ekonomski rast. Milatović podsjeća da UPIC ima podatke o zaradama svih zaposlenih koji su lako uporedivi sa podacima poslodavaca o januarskim platama.

Različita viđenja programa ekonomskog državljanstva

Vlada protiv, ostali za ukidanje kupo PODGORICA - Vlada je sigurna da će kroz transparentnu primjenu programa ekonomskog državljanstva, u skladu sa najboljim standardima i uz poštovanje preporuka EU, uspješno izbjeći sve rizike – ocijenio je Marko Vukašević iz Ministarstva ekonomskog razvoja (MER), prenosi portal RTCG. On je kazao da se produženje programa ekonomskog državljanstva treba posmatrati kao podrška završetku razvojnih projekata te da je Vlada predvidjela strože kriterijume za potencijalne kupce ,,zlatnih paso-

ša“ koji uključuje postojeći limit od dvije hiljade zahtjeva. Očekuje prihode od 45 hiljada eura po prijavi uz dodatnih 200 hiljada eura koje će koristiti za podršku regionalnog i razvoja inovacija. - Od nosioca odobrenih razvojnih projekata se očekuje dostavljanje bankarskih garancija na prvi poziv kao dodatan oblik obezbjeđenja pravovremene realizacije projekata. Ta obaveza do sada je važila samo za neke projekte. Što je još važnije, Vlada je povećala kotizaciju za 100 hiljada eura po aplikantu što će biti iskorišćeno za podršku aktivnostima novoosnovanog

Fonda za inovacije - kazao je Vukašević. Predsjednik SNP-a Vladimir Joković je ocijenio da je Vlada morala ukinuti ovaj program ako je suprotan evropskim pravilima i otežava put Crne Gore

Ekonomija

Subota, 15. januar 2022.

u programa ,,Evropa sad“

tvrdi da je eć uspjela Rast cijena Milatović je ocijenio pogrešnom tezu da će povećanje plata biti neutralisano rastom cijena. - Cijene su u odnosu na decembar 2020. godine, prema podacima Monstata porasle 4,4 odsto. Ako je 4,4 odsto rast cijena veći od 25 procenata rasta plata, ja onda prihvatam. Ovdje imate rast plata i kupovne moći u prosjeku između 20 i 25 procenata. To znači da će čovjek koji je do sada primao prosječnu platu 530 eura imati povećanje na godišnjem nivou od 1,5 hiljada eura, a porodica u kojoj dvoje primaju prosječnu plata imaće godišnje povećanje tri hiljade eura. Mislim da su to izvanredne istorijske stvari za crnogorske građane – poručio je Milatović dodajući da ne mogu uticati na rast cijena, jer je riječ o globalnim pojavama.

Prijave Kol centar UIP-a na broj 080/555-555 biće otvoren za sve prijave eventualnih zloupotreba, najavio je Milatović, dodajući da će i inspekcija rada biti

ZAŠTITA OD ZLOUPOTREBA

Pomoćnica direktora UIP-a Ana Vujošević je kazala da su do sada dobili 30 prijava zaposlenih kako poslodavci traže da im nakon isplate zarada dio vrate, što će provjeriti u saradnji sa policijom. Nada se da će poslodavci shvatiti da moraju postupati u skladu sa zakonom, jer im prijete kazne od dvije do 20 hiljada za preduzeća i od 200 do dvije hiljade za odgovorna lica, odnosno od 500 do šest hiljada eura preduzetnicima. Upitan kako će zaštiti radnike od zloupotreba, Milatović je kazao da je program donijet da bi zaštitio prava radnika i fer

ovine pasoša u EU, posebno imajući u vidu da to mogu koristiti biznismeni sa sumnjivim kapitalom. Predrag Sekulić iz DPS-a smatra da je program ispunio svoju svrhu tokom prethodne tri godine. Kritike Evropske komisije vidi kao dio ukupnog mozaika onoga što Vlada nije uradila tokom prethodne godine. Marija Popović-Kalezić iz NVO Centar za građanske slobode ukazuje da su više puta upozoravali na netransparentnost i lošu praksu donošenja pravno nevaljanih rješenja. Na zahtjeve za slobodan pristup informacijama od Agencije za

kadrovski pojačana. Naredne sedmice bi na sajtovima Vlade i UIP-a trebalo da bude postavljena lista najčešćih pitanja sa odgovorima, kako bi se otklonile nedoumice i poslodavaca i zaposlenih.

poslodavaca, ali da će inspekcijske službe raditi svoj posao. - Ne postoji racionalno objašnjenje zašto poslodavci ne bi postupili onako kako zakon nalaže, jer se ovim programom njima umanjuju troškovi rada. Najveći dio privrednika se već ponaša društveno-odgovorno i nastaviće, a povećanje zarada će se njima vratiti, jer taj novac negdje mora biti potrošen – ocijenio je Milatović. Naredna sjednica Koordinacionog tijela za praćenje programa ,,Evropa sad“ planirana je za desetak dana, kada, kako je naveo Milatović, očekuju nove podatke UPIC-a koji će poslužiti za dodatne provjere. M. Lk. investicije o ispunjavanju uslova za dobijanje ekonomskog državljanstva dobili su, kako tvrdi, samo prazne formulare. - Iz svega ovoga se zaključuje da Vlada ovim želi da isključivo i samo privuče strane investitore i da je novac jedini pokretač produženja ovakvog načina dodjeljivanja državljanstva. Očigledno je da ne postoji želja za postizanjem transparentnosti i pravne jasnoće i sigurnosti – kazala je Popović-Kalezić podsjećajući da EK nije za ovakav model privlačenja investicija. Do sada su dodijeljena 124 ekonomska državljanstva, među kojima je najviše investitora iz Rusije i Kine, ali i iz SAD, Velike Britanije i Južnoafričke Republike. M. Lk.

OSVRT: Ministar ekonomije se pohvalio što je sve omogućio građanima programom ,,Evropa sad“ Od sada će prosječna porodica, sa prosječnom platom, imati godišnje tri hiljade eura više, pa može kupiti novo polovno auto, hvalisavo je tvitnuo juče ministar ekonomije Jakov Milatović. Hm, novi polovni auto? Objasnio je da će dosadašnja prosječna zarada od 530 eura, zahvaljujući reformskom projektu ,,Evropa sad“, porasti na 660 eura, pa će prosječno građanin od februara ove godine zarađivati mjesečno 130 eura više. Ministar podrazumijeva da je prosječni građanin u braku sa prosječnom građankom, pa će zajedno da se vinu do 260 eura mjesečno više nego do sada. Na stranu sada to što se poslanicima, na primjer, mjesečno daje za telefon upravo to povećanje plate prosječnog građanina! Teoretski je moguće, nabraja ministar na Tviteru, da prosječni građani kupe i tri krave ako hoće da se vrate na selo, kupe mnogoštošta što će im život učiniti ljepšim, a ako neće mogu si priuštiti egzotično putovanje na – Kubu. I baš to upućivanje na Kubu, koja je sa Kinom i Sjevernom Korejom jedina ostala domovina uravnilovke, pokazuje ka-

Tri krave za Kubu

ko i koliko ministar ekonomije cijeni građane zemlje čijom ekonomijom upravlja, za koje smatra da nijesu dorasli da kupe novi auto, pa im je dosta i novi polovni. Najprije je, ne razmišljajući puno o efektima projekta ,,Europa zdaj“ (ime pozajmljeno od slovenačke Mladine od prije 30 godina), određeno da minimalac mora da bude 450 eura, odnosno povećan za 44 odsto. I to u državi u kojoj visokoobrazovani kadrovi u prosvjeti, na primjer, prosječno zarađuju 553 eura. Za njih

Senat DRI podnio zahtjev za prekršajni postupak protiv gradonačelnika Budve i Bara

Marko Carević

Dušan Raičević

Carević i Raičević nijesu dostavili dokumentaciju PODGORICA - Senat Državne revizorske institucije (DRI) podnio je zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka protiv predsjednika opština Budva i Bar Marka Carevića i Dušana Raičevića zbog nedostavljanja dokumentacije potrebne za reviziju efikasnosti upravljanja sistemom otpadnih voda, kojom rukovodi senator dr Branislav Radulović. - Član 10 Zakona o DRI propisuje da je subjekt revizije dužan da, na zahtjev DRI, sva dokumenta, finansijske iskaze, izvještaje, finansijske evidencije, nalaze interne kontrole i druge evidencije učini dostupnom ili da na uvid ovlašćenom licu koje vrši reviziju, bez odlaganja. Takođe je definisano

da subjekat revizije dužan da na uvid da dokumenta ili obavještenja povjerljivog karaktera ili dokumenta koja predstavljaju poslovnu i drugu tajnu u skladu sa zakonom – saopšteno je iz DRI. Carević i Raičević nijesu odgovorili ni na obavještenje o reviziji, ni na zahtjev za dokumentaciju, kao ni na urgenciju. - U skladu sa članom 52 Zakona o DRI novčanom kaznom od pedeset do hiljadu eura kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu, subjektu revizije koji instituciji ili ovlašćenom licu DRI ne učini dostupnom dokumentaciju ili ne da tražena obavještenja, informacije i razjašnjenja ili da netačne podatke – stoji u saopštenju DRI. M. Lk.

je planirano povećanje od 17,7 odsto. Ili kako je ministru odtvitnuo jedan građanin – ,,Ako je neko sa srednjom školom do sada imao platu 419 eura sa 33 godine staža i deset odsto na zvanje, po novome će imati 528 eura, a neko ko je počeo juče, bez dana staža i sa osnovnom školom imaće 450 eura. Znači da je plata tog nekog sa SSS i 33 godine staža i stečenim zvanjem veća samo 78 eura. Ma bravo, eksperti!“ Uz to, eksperti su najavili da je ,,Europa zdaj“ program koji

treba da privuče i na povratak osokoli mlade i obrazovane Crnogorke i Crnogorce koji rade vani! Kako, zaboga, kad mladi i obrazovani u EU primaju najmanje za plavu kartu u Njemačkoj, na primjer, – 2.900 eura mjesečno neto. Uz plaćene penzijske i zdravstvene doprinose sa porezom na zarade. Isti ovaj ministar je izjavio da je presretan što će za 1.500 penzionera iz budžeta ove godine isplatiti otpremnine od po 12 hiljada eura. A što je sa ostalih 113.500 starosnih, invalidskih i porodičnih penzionera; zašto oni ne mogu da dobiju otpremnine, kad su, kao i onih 1.500, uredno plaćali poreski doprinos? I tako ćemo imati priliku da se tokom primjene ad hoc programa reformi i građani i eksperti Zdravka Krivokapića uvjere da je teško donositi propise koji nepristrasno obuhvataju prava svih građana. Bojim se da je ,,Evropa sad“ već pokazala da tom programu i sad trebaju strukturne popravke. J. RABRENOVIĆ

Iz premijerovog kabineta poručili UPCG da Zdravko Krivokapić nije hajkač

,,Evropa sad“ je lijek protiv loših navika poslodavaca PODGORICA – Premijerov kabinet je Uniji poslodavaca odgovorio da Zdravko Krivokapić štiti radnike, da nije hajkač na poslodavce, već ih doživljava kao partnere. - Ali ne može ne vidjeti statistike i egzaktne podatke da je većina poslodavaca iz privatnog sektora koristila zakonsku mogućnost da svoje radnike godinama drži na minimalcu, čak i kada obim posla, stručnosti i produktivnosti nije u srazmjeri s tim. Upravo ta loša ,,navika“, koliko god vam ova tvrdnja zvučala smjelo ili pretjerano, u najvećem dijelu je uticala na odluku Vlade da predloži, za naše uslove, drastično povećanje minimalne cijene rada – poručuju iz Kabineta. Odbacuju navode UPCG da je premijer preuzeo sindikalnu retoriku i iznio kvalifikacije koje počivaju na pretpostavkama,

Zdravko Krivokapić

dodajući da bi se moglo zaključiti da su upravo u UPCG pošli od pretpostavke da je prethodno stanje bilo sasvim zadovoljavajuće te da su odnosi na relaciji radnik – poslodavac – sindikat - država bili na visokom nivou. Dodaju da će poslodavac koji je do sada opstajao, opstati i sa novim pravilima Vlade. - Ukoliko se UPCG zalaže da nelikvidnost preduzeća liječimo rabljenjem državnih resursa, imovine i radnog, humanog potencijala, na tom poslu, u Vladi Crne Gore ne može imati partnera. Možemo i bićemo partneri u liječenju nelikvidnosti upravo novom poreskom politikom, striktno planskim investiranjem i kreditiranjem, suzbijanjem sive ekonomije, suzbijanjem kriminala i korupcije, neselektivnom primjenom kaznene politike i restriktivnom politikom unutar državnog, administrativnog aparata – navode iz Kabineta i naglašavaju da se raduju podršci koju je UPCG dala programu ,,Evropa sad“ i budućem, zajedničkom, nadaju se, objektivnom monitoringu i evaluaciji njegovih učinaka. R. E.

Ekonomija

Subota, 15. januar 2022.

Prošle godine na crnogorskom tržištu nekretnina zabilježeno povećanje interesovanja i prodaje

Stanovi skuplji od 10 do 20 odsto, očekuje se umjereni rast Usljed inflatornih kretanja u svijetu, porastao je interes za ulaganje u nekretnine, a Crna Gora se percipira kao destinacija koja bi mogla da ima značajniji porast cijena nekretnina nakon ulaska u EU, navodi direktor Montenegro prospekta Ivan Dašić PODGORICA - Na crnogorskom tržištu nekretnina je prošle godine zabilježeno značajno povećanje interesovanja i prodaje u odnosu na kriznu 2020. godinu, kada je tržište zbog korone bilo u velikom padu. Investitori i predstavnici agencija za nekretnine su Pobjedi kazali da su cijene stanova rasle od deset do 20 odsto, uglavnom zbog poskupljenja građevinskog materijala i radne snage. Ove godine očekuju umjereni rast cijena.

Sulude cijene

Direktorica podgoričke agencije Iva nekretnine Mira Radović tvrdi da su cijene stanova u Podgorici porasle od deset do 20 odsto. - Imamo dosta zahtjeva za kupovinu i puno kupaca sa novcem koji traže stanove, ali nemamo stanova koji su završeni i useljivi – kazala je

Mira radović kaže da je lani u izdavanju stanova došlo do pada cijena i interesovanja. - Cijene zakupa su pale od 20 do 30 odsto. Imamo baš dosta stanova za zakup, luksuzno opremljenih, ali prosto nema klijenata i mala je potražnja. Nije nam se dešavalo da jednosoban stan u ,,Maksimu“ bude prazan deset dana, a sad imamo nekoliko dobrih stanova u toj zgradi, ali prosto nema interesovanja – ističe Radović, koja smatra da je razlog manji broj stranaca. - Stranci su bili najbolji klijenti i tražili su te luksuznije stanove. Ne mogu da kažem da ih sada nema, ali ih je vrlo malo – saopštila je Radović.



Direktorica Iva nekretnina Mira Radović smatra da su trenutne cijene stanova nerealno visoke, neshvatljive i nespojive sa našim standardom

Gradnja

Jedan od najpoznatijih crnogorskih građevinskih investitora, vlasnik Zetagradnje Blagota Radović, naveo je da je u Podgorici u 2021. godini došlo do prosječnog rasta cijena stanova deset do 15 odsto. - Razlozi poskupljenja su ekstremno povećanje cijene građevinskog materijala i radne snage – istakao je Radović i kazao da Zetagradnja stanove u Podgorici u zavisnosti od lokacije prodaje za 1.250 do 1.700 eura po kvadratu. - Smatram da ispod ovih cijena koje su na tržištu nema isplativosti i to ako se zadrži ova cijena materijala i radne snage, a mislim da će samo da raste – kazao je Radović našoj redakciji. Većinu stanova Zetagradnja proda prije završetka gradnje. - Nikad nijesam imao problema sa prodajom, pa ni u najtežim vremenima. Uglavnom se 80 odsto naših stanova proda prije završetka gradnje – rekao je Radović, koji je sigiuran da ove godine neće doći do pada cijena stanova, a eventualni dalji rast zavisi od cijena građevinskog materijala i radne snage. - Sad je pitanje koliko će povećanja cijena kupci sa ovako malom kupovnom moći da izdrže – saopštio je Radović, koji smatra da će cijena radne snage definitivno da raste, jer više ne dolaze radnici iz okolnih zemalja, pošto se u svakom regionu gradi. U Srbiji sve građevinske radove izvode radnici iz Turske, a građevinci iz Srbije, Makedonije i BiH su pošli pošla prema Evropi. - Sad se i mi sve više oslanjamo na radnu snagu iz Turske – dodao je Radović.

Najamnine u Podgorici pale od 20 do 30 odsto

Blagota Radović

Radović, koja ocjenjuje da su trenutne cijene stanova nerealno visoke, navodeći da je prosječna cijena kvadrata u Podgorici od 1.300 do 1.350 eura. - Neshvatljivo mi je da se za ove cijene prodaju stanovi u izgradnji. Ne znam otkud taj novac i ne znam ko to kupuje. Otkud nekome za stan u Siti kvartu u izgradnji 1.400 ili čak 1.500 eura po kvadratu, čija će gradnja biti završena za godinu. Ta cijena je meni suluda za kvalitet Siti kvarta, a trenutne cijene su mi neshvatljive i nespojive sa našim standardom – rekla je Radović. Ona ne može da predvidi kretanje situacije na tržištu nekretnina, a iako ,,navija“ da dođe do pada cijena, nije optimista. - Prema informacijama od investitora ne vjerujem da će se skoro korigovati cijena stanova. Ako se nastavi ovakav trend, ne znam ko će imati 80 hiljada eura za jednosoban stan – pita se Radović, koja se slaže da je

Mira Radović

rast cijena građevinskog materijala jedan od razloga, ali smatra da je poskupljenje preveliko. Navela je da su pojedini investitori na početku gradnje nudili stanove za 1.050 do 1.100 eura po kvadratu, a sad ih prodaju i za 1.450 do 1.500 eura. - Pa nemoguće je da su baš toliko porasle cijene materijala. Prosto sam zatečena da ima ljudi koji mogu sve to sebi priuštiti po potpuno suludim cijenama za današnje vrijeme – naglasila je Radović.

Ivan Dašić

PriMorje

Agencija za nekretnine Montenegro prospekt ima kancelarije u Kotoru, Budvi i Baru, a njen direktor Ivan Dašić je ocijenio uspješnom prošlu godinu. - Interesovanje za domaće nekretnine je bilo veliko, prodaja dobra. Rezultati su mogli biti bolji da nije bilo značajnih restrikcija putovanja usljed kovida-19. U prodaji su dominirali stanovi sa 64 odsto ukupnog učešća, kuće su zastupljene sa

Kvadrati u regionu skuplji Vlasnik Zetagradnje Blagota radović ističe da su cijene stanova u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji značajno veće nego u Podgorici. - U Beogradu su cijene stanova od 3.000 eura po kvadratu pa naviše – kazao je Radović, čija kompanija gradi i najvišu zgradu u Ljubljani od 22 sprata. - U Ljubljani su cijene kvadrata od 4.000 do 5.500 eura. Ispod 4.000 eura nema kvadrata u zgradi koju mi gradimo – naveo je Radović.

27 odsto, a placevi devet odsto – rekao je Dašić, koji tvrdi da su cijene kvadrata na Primorju takođe porasle između 10 i 20 odsto. - Glavni razlog je poskupljenje građevinskog materijala više od 20 odsto, prema procjenama, pa je odreagovalo i sekundarno tržište, ne baš u toj mjeri kao novogradnja, ali se nešto sporiji rast događa i na njemu – kazao je Dašić. Ističe da je tržište nekretnina na Primorju prošle godine bi-



Vlasnik Zetagradnje Blagota Radović pita se koja je to granica povećanja cijena koju će kupci, sa ovako malom kupovnom moći, moći da izdrže

lo aktivnije nego prethodnih godina, tako da je ova agencija i pored pandemije imala dosta upita klijenata iz inostranstva. - Takođe 2020. godina sa zaključavanjima, ograničenjem slobode kretanja je proizvela psihološki efekat, pa su nakon popuštanja mjera na globalnom nivou ljudi jednostavno bili gladni života, putovanja, pa i investiranja i preseljeljenja u urbano rasterećenije sredine, kao što je naša – pojasnio je Dašić. On je naveo da generalizovanje i definisanje srednje cijene stana u gradovima na Primorju može dovesti u zabludu, jer na cijenu utiče lokacija, kvadratura jedinice i nivo opremanja. - Ovo pitanje zahtjeva studiozniji odgovor, jer u Budvi se kvadrat može kupiti za 1.500 eura iza obilaznice, ali i za pet hiljada u Gospoštini i u blizini Starog grada, a za neke se traži i više – saopštio je Dašić, koji očekuje umjereni rast cijena nekretnina, prije svega zbog povećane tražnje. - Usljed inflatornih kretanja u svijetu, mnogi stranci ulažu u nekretnine, a Crna Gora se percipira kao destinacija koja bi mogla da ima značajniji porast cijena nekretnina nakon ulaska u EU – istakao je Dašić. Ocijenio je da je izdavanjem nekretnina u primorskim opštinama lani bilo pitanje oko ,,koga se lome koplja“. - Po broju turista sezona se može okarakterisati kao uspješna, naročito u odnosu na 2020, ali mnogi ističu drastičan pad u ,,kvalitetu“ potražnje. Iz opreznosti mnogi kapaciteti su ušli u 2021. sa cijenama ispod nivoa 2019. i ranijih godina i time otvorili šire vrata turistima niže platežne moći – rekao je Dašić. Kako se u julu i avgustu tražio ,,krevet više“, cijene su korigovane u hodu za kapacitete koji nijesu bili bukirani. - Međutim, konkurencija u ovom segmentu je velika i svakim novoizgrađenim kvadratom postaje veća pa očekujemo da se to negativno odrazi na visinu zakupa. Cijenimo da će ovim najviše biti pogođena ,,ekonomska klasa“, a ne luksuzni kapaciteti - zaključio je S. PoPović Dašić.

Društvo

Subota, 15. januar 2022.

Javnost kritikuje što je na prijedlog ministarke Vesne Bratić paroh Srpske pravoslavne crkve Nikola Marojević imenovan za člana Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore

U sekularnoj zemlji sveštenik ne može da zastupa Vladu na državnom univerzitetu PODGORICA – Na vijest da je Vlada imenovala paroha nikšićkog i šefa izdavačke službe Eparhije budimljansko – nikšićke Nikolu Marojevića da bude novi član Upravnog odbora UCG, oštro je reagovao dio javnosti. Poručuju da se time urušava karakter svjetovnosti ove visokoškolske ustanove i da sveštenik ne može da bude u ovakvom tijelu državnog univerziteta. Profesorica Fakulteta političkih nauka Univerziteta Crne Gore Olivera Komar napisala je na Tviteru da u sekularnoj državi sveštenom licu nijedne vjerske zajednice nije mjesto u Upravnom odboru državnog univerziteta, posebno ne kao predstavniku Vlade. - U aktuelnim crnogorskim

Olivera Komar

prilikama u kojima je uplitanje SPC u rukovođenje državom, čak i javno priznato (i ovim činom, između ostalog) ovakav potez ne doprinosi smirivanju tenzija i jačanju Univerziteta kao autonomne institucije, a šalju poruku neravnopravnosti nastavnicima i studentima drugih vjerskih zajednica – istakla je Komar. Ovim činom se urušava karakter svjetovnosti te visokoškolske ustanove, rekla je Pobjedi viša pravna savjetnica u NVO Centar za građansko obrazovanje Snežana Kaluđerović. Legitimno je pravo Vlade, dodaje Kaluđerović, da imenuje svog predstavnika na ovu funkci-

Vesna Bratić

KOMAR: Potez ne doprinosi jačanju Univerziteta, a šalje poruku neravnopravnosti nastavnicima i studentima drugih vjerskih zajednica KALUĐEROVIĆ: Ovim činom se urušava karakter svjetovnosti te visokoškolske ustanove

Vjerska zajednica upravlja visokoškolskom ustanovom Informacija da Vladu Crne Gore, vladu svakog crnogorskog građanina, u upravnom odboru Univerziteta predstavlja crkva, potvrda je nasilnih pokušaja preobražaja sekularne i multikonfesionalne Crne Gore u crkvenu opštinu, ocijenile su Socijaldemokrate. - Davanje Univerziteta, kao jezgra intelektualnog napretka i kritičke misli, na upravljanje bilo kojoj vjerskoj zajednici, je ništa do otvoreni puč na samo srce jedne sekularne zemlje. Taj puč sprovodi Bratić, osoba koju

niko nije birao na izborima, koja je predstavnik svega retrogradnog u ovoj zemlji i kojoj je, kao vrhunac, izglasano nepovjerenje u parlamentu. Da ima političkog integriteta, takva osoba, koja je okupirala i ne pušta jednu od najviših pozicija u državi, sama bi podnijela ostavku – saopštili su iz te stranke. Dodaju ,,ne samo da je besprizorno da vjerska zajednica upravlja državnim univerzitetom, već se postavlja i pitanje čije interese uopšte može da zastupa

ju, ali treba da nas sve zabrine kada Vlada u sekularnoj državi, koja bi morala raditi u interesu svih građana i građanki nezavisno od toga koje su konfesije, zvaničniku jedne vjerske zajednice daje

mandat da brani njene interese u krovnom tijelu jedinog državnog univerziteta. - CGO podsjeća da se ni prethodne vlasti nijesu trudile da među svojim predstavnicima imaju dominantno stručnja-

Što je posao Upravnog odbora UCG Statutom Univerziteta Crne Gore uređeno je da Upravni odbor bira i razrješava rektora i generalnog sekretara Univerziteta, dekane i direktore organizacionih jedinica Univerziteta i imenuje i razrješava prorektore Univerziteta; imenuje organe upravljanja, odnosno predstavnike u organima upravljanja organizacije čiji je osnivač Univerzitet i obavlja druge poslove u vezi sa osnivačkim pravima, u skladu sa zakonom i ovim

statutom. Odlučuje, takođe, o uvođenju i ukidanju studijskih programa, uz prethodno mišljenje Senata i rektora u skladu sa zakonom. Ovo tijelo utvrđuje naučnoistraživačku, obrazovnu, umjetničku i razvojno-investicionu politiku Univerziteta, na prijedlog Senata i rektora; donosi Statut Univerziteta i druge opšte akte; razmatra i utvrđuje budžet Univerziteta; donosi finansijski plan Univerziteta, na

prijedlog rektora, i vrši nadzor nad njegovom realizacijom. Takođe, usvaja godišnji finansijski izvještaj Univerziteta; donosi pravilnik o raspodjeli sredstava Univerziteta; planira sredstva iz budžeta Crne Gore i obezbjeđuje iz drugih izvora; donosi odluku o osnivanju drugih pravnih lica u obrazovne i istraživačke svrhe, kao i posebnih profitabilnih organizacionih oblika, uz saglasnost Vlade; odlučuje o raspolaganju imo-

vinskim pravima Univerziteta. Upravni odbor, između ostalog, donosi i odluku o investiranju sredstava u obrazovne ili istraživačke svrhe, uz saglasnost Vlade; daje prethodnu saglasnost rektoru za raspolaganje sredstvima, kao i rukovodiocima organizacionih jedinica, u skladu sa ovim statutom; daje uputstva i smjernice za realizaciju finansijskog poslovanja Univerziteta i organizacionih jedinica; omogućava sprovođenje finansijske kontrole, u skladu sa zakonom i ovim statutom…

Snežana Kaluđerović

osim interesa same vjerske zajednice“. - Jer građana sekularne države - ne može – zaključuju oni. Generalni sekretar DPS-a Aleksandar Bogdanović napisao je na Tviteru da premijer i resorna ministarka uvode i popove da upravljaju Univerzitetom. - Profesori tog univerziteta intelektualce nazivaju nepismenim nakazama. Najgori mogući oblici mizoginije postali su svakodnevica napisao je Bogdanović. Dodao je da ,,vlast na sve to ćuti“. - U ovom slučaju, ćutnja znači odobravanje – istakao je on.

ke za oblast obrazovanja, već su uglavnom postavljali javne funkcionere ili druge službenike iz javne administracije. Međutim, sada imamo situaciju da to nije ni neko iz javne administracije niti iz obrazovanja nego iz jedne vjerske zajednice – rekla je Kaluđerović. Prema njenim riječima, ovim presedanom Vlada se na diskriminatoran način odnijela i prema drugim vjerskim zajednicama, koje, po pravilu, nemaju priliku da učestvuju u radu ovog ili drugih sličnih tijela, a što je i pravilno u sekularnoj državi.

PRIJEDLOG MINISTARKE

Ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić zatražila je od Vlade da se član Upravnog odbora Budimir Aleksić razriješi sa te funkcije zato što je na sjed-

nici Skupštine Crne Gore, krajem decembra, izabran za poslanika. Time mu je prestalo članstvo u Upravnom odboru. Bratić je predložila sveštenika Marojevića da se imenuje za člana tog tijela. Što se tiče obrazloženja tog prijedloga, u rješenju o imenovanju sveštenika, koje je potpisao premijer Zdravko Krivokapić, navedeno je da ovo tijelo ima 15 članova, te da predstavnici Vlade čine trećinu ukupnog broja članova upravnog odbora… Bratić je navela da je u skladu sa navedenim propisima, predložila Vladi Crne Gore da imenuje dr Nikolu Marojevića za novog člana Upravnog odbora. Ova odluka objavljena je u Službenom listu. Na sajtu Matice Srpske navodi se da je Marojević doktor bogoslovskih nauka i đakon Saborne crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću. Piše i da je glavni urednik časopisa „Smisao“, (Odjeljenja za društvene nauke Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori), te da su mu oblasti interesovanja: pastirsko bogoslovlje, hrišćanska pedagogija, hrišćanska antropologija.

POLITIČKI SAVJET

Kako piše portal Pobjeda, pretragom sajta Mitropolije i drugih glasila, mogu se pronaći besjede protojereja Marojevića nakon litija, a šira javnost čula je za njega nakon privođenja zbog kršenja mjera za suzbijanje korona virusa u maju 2020. zajedno sa Joanikijem i još nekoliko sveštenika. Marojević se, navodi portal Pobjede, inače, ne pominje prvi put zajedno s Aleksićem, pa je gotovo očekivan nasljednik. Protojerej je član političkog savjeta Nove srpske demokratije, a Aleksić je bio predsjednik. Takođe, u nekoliko navrata zajedno su moderirali promocije ustanove koja se zove Institut za srpsku kulturu iz Nikšića, gdje je Aleksić uglavnom u ulozi izdavača, a Marojević urednik. N. ĐURĐEVAC

Društvo

Subota, 15. januar 2022.

i.mandić

Ministarstvo prosvjete uvažilo preporuke epidemiologa i produžilo raspust za sedam dana

Odgođen početak polugodišta

U klupe 31. januara PODGORICA - Učenici osnovnih i srednjih škola će se vratiti u klupe 31. januara, odlučilo je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta - Poštujući preporuke Ministarstva zdravlja i trenutne epidemiološke mjere, a u saglasnosti sa Sindikatom prosvjete Crne Gore, Ministarstvo je donijelo odluku da se početak trećeg klasifikacionog perioda odloži za 31. januar 2022. godine – saopšteno je iz tog resora. Obrazovne ustanove će radne

dane nadoknaditi tokom drugog polugođa. Kristina Mihailović, izvršna direktorica Udruženja Roditelji juče je kazala da su mišljenja roditelja o odgađanju početka drugog polugodišta podijeljena, ali da ipak veći broj njih smatra da je bilo previše odlaganja i prilagođavanja i da ne vide smisao produžavanja raspusta. Ona je u Jutarnjem programu RTCG kazala da su protiv onlajn nastave jer su svi imali problem sa prihvatanjem te vrste obrazovanja za koji se pokazalo da ima puno mana i nedostataka. J. M.

Sindikat prosvjete i Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta formirali radnu grupu na kojoj će da ukazuju na probleme iz ove oblasti

Mijenjaće se svi mogući zakoni PODGORICA – Sindikat prosvjete sa Ministarstvom prosvjete, nauke, kulture i sporta formirao je juče radnu grupu na kojoj će da ukazuju na sve probleme sa kojima se suočavaju prosvjetni radnici. Predsjednik Sindikata Radomir Božović kaže da je veliki posao pred njima. Najavio je da će se mijenjati i dopunjavati svi mogući zakoni o obrazovanja. - Formiraće se radne grupe, očekujemo da ćemo i mi da participiramo – rekao je on. Ranije su, između ostalog, problematizovali što u mnogim školama nijesu objavljeni konkursi o zapošljavanju profesora, pa se sa njima potpisuju ugovori na mjesec, umjesto koliko traje školska godina. Profesori su saopštavali da su zato u neizvjesnosti da li će onda primiti platu u januaru, kada su na raspustu, a Božović je prekjuče kazao za naše novine da im je obećano da hoće. On kaže da cirkularno pismo kojim se to potvrđuje nije stiglo do svakog direktora škole. - Riječ je o kolegama koje ne mijenjaju nikog, a slobodni su ti časovi – rekao je Božović, dodajući da nastavnici rade i u toku raspusta, Najavio je da će na radnoj grupi pokrenuti i priču o školskom policajcu, jer su učestale svađe među djecom, posebno u školskim dvorištima. Nedavno su u Skupštini usvojene izmjene zakona kojim su norme izjednačene profesorima u srednjoj i osnovnoj školi, na 18. Nedjeljna norma za matematičare i nastavnike ma-

Radomir Božović



Samostalna savjetnica za pravna pitanja USSCG Ivana Mihajlović

Poslodavci će tražiti od zaposlenih da im dio plate vrate ,,na ruke“

PODGORICA - Unija slobodnih sindikata Crne Gore još od oktobra 2020. godine (od povećanja minimalne zarade sa 222 na 250 eura, te najave programa „Evropa sad“) dobija pritužbe zaposlenih, prvenstveno iz sektora trgovine i usluga, da poslodavci pokušavaju na različite načine da umanje njihova prava – kazala je za Pobjedu samostalna savjetnica za pravna pitanja ove radničke asocijacije Ivana Mihajlović dodajući da su pritužbe učestale od kraja prošle godine kada je bilo izvjesno da će program ,,Evropa sad“ zaživjeti. Pritužbe idu i do toga da poslodavac traži od zaposlenog da mu po uplati plate po novom obračunu vrati određeni dio novca na ruke. - Prijave su se još odnosile i na dostavljanje zaposlenima na potpisivanje aneksa ugovora o radu kojima se predviđa

Ivana Mihajlović

rad na nepuno radno vrijeme (bez mogućnosti da zaposleni preuzmu svoj primjerak), zatim dostavljanje zaposlenima na potpisivanje sporazumnog raskida radnog odnosa kao i usmeno informisanje o prestanku potrebe za daljim

radom zaposlenog – kazala je Mihailović. Kako objašnjava, usmeno se najavljuje je da će po isplati uvećane zarade (minimalne zarade u iznosu od 450 eura) zaposleni biti dužni da izvrše poslodavcu povrat novca,

Predsjednik Sindikata uprave i pravosuđa Nenad Rakočević smatra da u programu ,,Evropa sad“ ima nelogičnosti

Zarade sa srednjom i osnovnom školom sada izjednačene PODGORICA - Iz Sindikata javne uprave i pravosuđa smatraju da ima dosta anomalija vezanih za primjenu programa „Evropa sad“, ali da očekuju da će biti ispravljene kroz najavljeni Zakon o zaradama zaposlenih u javnom sektoru. Prije svega, kako je Pobjedi kazao predsjednik ovog sindikata Nenad Rakočević, dio koji se odnosi na trenutno rješenje prema kojem će većina zaposlenih, bez obzira na stepen stručne spreme, primati minimalnu zaradu od 450 eura ili neznatno više.

m.babović

Profesorima opštih predmeta u srednjim školama smanjena je norma sa 20 na 18, a onima koji predaju strani jezik sa 19 na 18, kao i profesorima fizike. Nenad Rakočević To se nije korektno Sindikat uprave i pravosuđa pojede samu razliku uvećanja odradilo - Naša su očekivanja da će se Crne Gore je u samoj najavi plata. Ova Vlada mora pronaći

ternjeg jezika u srednjoj školi je, međutim, smanjena na 16. Božović smatra da je počinjena diskriminacija, jer je svim nastavnicima u osnovnim školama norma ostala 18. - Profesorima opštih predmeta u srednjim školama smanjena je sa 20 na 18, a onima koji predaju strani jezik sa 19 na 18, kao i profesorima fizike. To se nije korektno odradilo. Neki su dobili tri časa umanjenja norme, neki dva, a neki jedan. Ljuti su i nezadovoljni profesori stranih jezika – rekao je Božović. N. Đ.

anomalije koje su se kao propratni elemenat pojavile kroz Zakon o budžetu, odnosno tabelu iznosa zarada po zvanjima, korigovati kroz najavljeni Zakon o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, čije usvajanje je najavljeno u prvom kvartalu ove godine. Pomenute anomalije se odnose na izjednačavanje zarada većeg dijela zaposlenih sa srednjom stručnom spremom i zvanja osnovne škole na iznos minimalne zarade od 450 eura – objašnjava Rakočević.

programa „Evropa Sad“ dao podršku ovom projektu, samim tim što se posle mnogo godina dešava uvećanje zarada zaposlenih, u prosjeku 17,5 odsto, jer su zarade do sada bile na granici socijalnog preživljavanja. - Zabrinjavajuće u svemu je što je pri samoj najavi programa „Evropa Sad“ došlo do rapidnog uvećanja cijena, čak i osnovnih životnih namirnica. Bilo bi veoma degutantno da u nekom skorijem vremenu aktuelna inflacija u mnogome

i implementirati zaštitne mehanizme kontrole zadržavanja cijena na postojećim nivoima, kao i efikasnu kontrolu i sankcionisanje zloupotreba od strane privrednih subjekata – kazao je Rakočević. On je kazao da se nada da će Sindikat javne uprave i pravosuđa imati svog predstavnika u radnoj grupi za izradu nacrta Zakona o zaradama. - Tabela sa koeficijentima, naznaka na grupu D, bukvalno se jedino odnosi na zaposlene u državnoj i lokalnim upravama,

u kešu, u iznosu od 150 do 200 eura. Poslodavci, prema prijavama zastrašuju radnike usmenim otkazom ukoliko ne pritanu na te uslove. - USSCG je svim zaposlenima koji su prijavili nepravilnosti, ali i u više navrata iskoristivši dati medijski prostor, pojasnila da se u svim naprijed navedenim slučajevima radi o nezakonitim postupanjima poslodavaca, te da zaposleni ne mogu snositi negativne posljedice po svoj radni status ukoliko odbiju navedeno. Uz edukaciju o njihovim pravima i tome kako da postupe u konkretnim slučajevima, USSCG je apelovala na zaposlene da prijavljuju nepravilnosti jer je to jedini način da im stanemo na put – kazala je Mihajlović poručujući da će USSCG postupiti po svakoj prijavi, bila ona anonimna ili ne, i pred institucijama sistema tražiti mehanizme za rješavanje problema. N. K. dok se za ostale djelatnosti, zdravstvo, prosvjeta, socijala i ostali, koeficijenti regulišu kolektivnim ugovorima i internim zakonima – kazao je Rakočević. Ova neravnopravnost, po njegovim riječima, ima rješenje na dva načina. - Jedan je ovaj prethodno spomenuti kroz učešće u radnoj grupi, dok je drugi da se i naši koeficijenti određuju pregovorima kroz trenutne izmjene i dopune Granskog kolektivnog ugovora – smatra Rakočević. Podsjećamo da je nedavno ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović ocijenio je da nijesu tačni navodi da će povećanje zarada koje predviđa program Evropa sad biti neutralisano povećanjem cijena. - Rast cijena, prema podacima Monstata, za period decembar prošle godine, je u odnosu na decembar 2020. godine 4,4 procenta. Dakle, cijene su u decembru porasle za 4,4 procenta. Ako je 4,4 procenta rasta cijena veće od 25 procenta rasta plata, onda prihvatam. Mi ovdje imamo rast plata, kupovne moći stanovništva u prosjeku za nekih 20-ak, 25 procenata – rekao je Milatović. Ministarstvo finansija i socijalnog staranja je u četvrtak objavilo primjere obračuna zarada u skladu sa ekonomskim programom „Evropa sad“. Prema programu „Evropa sad“ minimalna plata zaposlenih u Crnoj Gori od januara iznosi 450 eura umjesto dosadašnjih 250. Ukinuti su doprinosi za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenih. Neoporezivi dio zarade je do 700 eura, a porez na zarade preko 1.000 eura povećan je sa devet na 15 odsto. N. K.

Društvo

Subota, 15. januar 2022.

IJZ evidentirao novih 1.678 slučajeva infekcije korona virusom PODGORICA - Pet osoba je preminulo a 1.678 novih infekcija korona virusom je otkriveno do juče u 15 sati u Crnoj Gori. Preminuli pacijenti su iz Petnjice, Andrijevice, Berana, Bara i Kotora. Najmlađi je imao 55 a najstariji 77 godina. Laboratorije Instituta za javno zdravlje Crne Gore (IJZCG), druge javne i privatne laboratorije koje se bave dijagnostikom infekcije korona virusa su tokom jučerašnjeg dana završile analizu 4.421 uzorka na korona virus. Udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih je iznosio 37,9 odsto,

Od kovida preminulo pet osoba

što je prosjek od prvog dana infekcija u kojima je dominantan omikron soj. Prijavljen je oporavak kod 2.349 pacijenata. Najviše novopozitivnih je u Podgorici 593, u Nikšiću je otkriveno 207, Baru 151, Herceg Novom 103, Budvi 95, Bijelom Polju 90, Beranama 65, na Cetinje 48, u Ulcinju 45, Kotoru 43, Tivtu 40, Danilovgradu 38, Pljevljima 31, Mojkovcu 25, Tuzima 19, Rožajama 16, Žabljaku 15, Andrijevici 14, Plužinama 13, Kolašinu 12, Petnjici šest, Šavniku pet, Plavu tri i Gusinju jedan novi slučaj

Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori iznosi 15.097. Podgorica ima 5.073 aktivna slučaja, Nikšić 2.088, Bar 1.117, Bijelo Polje 857, Herceg Novi 804, Budva 786, Berane 628, Pljevlja 593, Kotor 533, Tivat 449, Cetinje 443, Danilovgrad 357, Ulcinj 329, Mojkovac 190, Rožaje 146, Tuzi 141, Kolašin 131, Žabljak 107, Andrijevica 96, Plužine 67, Petnjica 60, Plav 54, Šavnik 42 i Gusinje šest. R. D.

Kovid centar na Starom aerodromu u Podgorici

Konsultantkinja za strateško komuniciranje Jelena Pavićević ocijenila je za naš list da obavljanje visoke državne funkcije ne bi smjelo biti zloupotrijebljeno za politizaciju humanitarne aktivnosti PODGORICA - Sa posebnom pažnjom treba postupati u svim situacijama gdje javni funkcioneri i zvanične institucije mogu određene zasluge neopravdano pripisati sebi, ocijenila je u razgovoru za Pobjedu konsultantkinja za strateško komuniciranje Jelena Pavićević komentarišući način na koji je Kabinet potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića plasirao informaciju o donaciji CT skenera Domu zdravlja u Ulcinju, čime se, prema njenom mišljenju, izložio zloupotrebi javne funkcije. Vlada je na svom sajtu juče objavila informaciju pod naslovom „Porodica Abazović donirala CT skener Domu zdravlja Ulcinj: Zahvalnost na ljudskom i humanom gestu“ u kojoj navodi da je Domu zdravlja Ulcinj CT skener vrijedan trista hiljada eura donirala porodica Abazović, na način što je toj ustanovi poklonila sredstva koja su prethodno sakupljena za liječenje člana porodice koji je, nažalost, preminuo prije dvije godine. Dom zdravlja Ulcinj, tim povodom, juče su posjetili potpredsjednik Vlade i ministarka zdravlja Jelena BorovinićBojović, koja je ocijenila da je u pitanju veliki dan za zdravstveni sistem u Ulcinju i za sve njegove građanke i građane. - Od danas možemo da se pohavlimo da građanke i građani Ulcinja imaju zlatni standard u dijagnostici, a to je najsavremeniji skener aparat, koji se sada nalazi u Domu zdravlja Ulcinj zahvaljujući ogromnoj humanosti i velikom ljudskom gestu familije Abazović, koja je donirala sredstva za nabavku ovog skenera – navela je Borovinić-Bojović, piše u Vladinoj informaciji.

Moralan gest porodice Abazović nije trebalo da politički promoviše sam vicepremijer

CT skener vrijedan trista hiljada eura donirala je porodica Abazović Domu zdravlja Ulcinj, na način što je toj ustanovi poklonila sredstva koja su prethodno sakupljena za liječenje člana porodice koji je, nažalost, preminuo prije dvije godine. Prema ocjeni Pavićević, vicepremijer se izložio zloupotrebi javne funkcije, odnosno politizaciji humanitarne aktivnosti objavljujući na zvaničnoj platformi Vlade, a ispred Kabineta potpredsjednika Vlade, informaciju kojom se za javnost stvara percepcija altruizma, filantropije i humanizma vezana za samog Dritana Abazovića

suštiNa

Jelena Pavićević

Nespojivo

vodi Pavićević, ističući i da je normalno da porodica Abazović sebe ne smatra donatorom, već da sve one koji su donirali sredstva u javnom obraćanju smatra zaslužnim. Kao treći aspekt, Pavićević navodi da sa posebnom pažnjom, treba postupati u svim situacijama gdje javni funkcioneri i zvanične institucije mogu određene zasluge neopravdano pripisati sebi, odnosno navesti građane na percepciju, ili ih dovesti u zabludu, da je u pitanju neka njihova zasluga. - Kao četvrti aspekt, navodim da je konkretnu informaciju o donaciji mogao i morao poslati isključivo Dom zdravlja Ulcinj, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, jer se radi o značajnom i skupom dijagnostičkom aparatu, koji je velika investicija i za zdravstveni sistem, a kamoli za pojedine građane, pa je kao donacija, više nego dobrodošao. Tim povodom su svi koji su donirali sredstva za liječenje člana porodice Abazović trebali dobiti satisfakciju i zahvalnost u javnom obraćanju porodice i predstavnika Ministarstva zdravlja i Doma zdravlja Ulcinj, sa naglaskom na donatore i njihovo dobročinstvo – kazala je ona.

Ova situacija bi tražila dodatni otklon od pokušaja da se donacija poistovjeti sa Dritanom Abazovićem

da prijavi posjetu Dubaiju, jer ta posjeta nije koštala građane Crne Gore, i trebalo je da mu se objasni da obavljanje visoke državne funkcije, na bilo koji način, ne smije da bude zloupotrijebljeno, tj. da ostane bez najave i objašnjenja za javnost,

a bez obzira na to ko šta plaća, ne čudi ni u ovom primjeru da se izložio zloupotrebi javne funkcije, odnosno politizaciji humanitarne aktivnosti objavljujući na zvaničnoj platformi Vlade, a ispred kabineta potpredsjednika Vlade, informa-

ciju kojom se za javnost stvara percepcija altruizma, filantropije i humanizma vezana za Abazovića – kazala je Pavićević. Ona smatra da navedena situacija ima više aspekata koje treba naglasiti, a prije svega činje-

nicu da je potpuno normalan i moralan gest da su sredstva koja je porodica Abazović prikupila za liječenje svoga člana vraćena, jer nijesu iskorištena za namjenu zbog koje su prikupljena. - Isti primjer imali smo u slučaju kada je porodica novinara Brana Mandića vratila značajan iznos koji nije bio utrošen, odnosno proslijedila Fondaciji Budi human. Dakle, važno je da ono što treba da bude normalno predstavljamo kao normalno, bez glorifikacije – na-

Prema njenim riječima, kao peti aspekt, bez obzira na krvno srodstvo ili bliskost dotične porodice sa potpredsjednikom Vlade, ova situacija bi tražila dodatni otklon od pokušaja da se donacija poistovjeti sa Dritanom Abazovićem. Pavićević ukazuje da je u posljednjem periodu u Crnoj Gori bilo i nekoliko situacija gdje su funkcioneri i nosioci javnih funkcija usmjeravali sredstva koja primaju na račun poreskih obveznika, u donacije. - Time su dobili višestruku vrijednost publiciteta u medijima, što se u dobro uređenim i pristojnim državama takođe smatra zloupotrebom. Ne postoji zabrana da javni funkcioneri i njihove porodice budu donatori, ali je pitanje etike i stila kako se to radi i da li to za cilj ili rezultat ima stvaranje vidljivog pozitivnog imidža, ili ostvarivanja suštine humanitarnog djelovanja – zaključila je Pavićević. D. MiHaiLoviĆ

10 Hronika

Subota, 15. januar 2022.

NEOBIČNI ZAKLJUČCI: Osnovno državno tužilaštvo u Nikšiću utvrdilo da nema osnova za pokretanje postupaka u dva slučaju javne upotrebe oružja

Šenlučenje je dozvoljeno? NIKŠIĆ – Osnovno državno tužilaštvo u Nikšiću ocijenilo je da u oba slučaja šenlučenja koja su zabilježena na društvenim mrežama – čovjeka maskiranog fantomkom koji puca iz automata i osobe koja, u blizini maloljetnih lica ispaljuje, hice iz pištolja -nema osnova za pokretanje postupka za djelo koje se goni po službenoj dužnosti. Nakon što su snimci šenlučenja postali viralni, Pobjeda je uputila pitanja nikšićkom Tužilaštvu, koje je juče odgovorilo o postupcima koje su preduzeli. Za snimak od 6. januara, čovjeka sa fantomkom, koji prije pucanja iz automata uzvikuje ,,Župa Nikšićka!” Osnovno državno tužilaštvo je obaviješteno da je Uprava policije, nakon vještačenja snimka, zaključila da ,,nije utvrđeno da se dogodio na teritoriji Nikšića. -Dežurni tužilac je dao uputstvo službenicima Uprave policije – CB Nikšić da izađu na lice mjesta i prikupe potrebna obavještenja, kojom prilikom je utvrđeno da lice mjesta na objavljenim snimcima ne odgovara ni jednom mjestu u Župi, niti mjestu koje bi bilo u mjesnoj nadležnosti

Osnovnog državnog tužilaštva u Nikšiću – odgovorili su Pobjedi iz ODT-a, ne navodeći da li je identifikovano mjesto na crnogorskoj teritoriji i da li je neko drugo mjesno tužilaštvo nadležno. Za drugi snimak, koji se pojavio takođe 6. januara na Instagram profilu itaka.cg, Tužilaštvo je našem listu odgovorilo da je identifikovalo osobu sa snimka i utvrdilo da je pucao iz ,,replike pištolja”, koji je vlasništvo njegovog druga, čiji identitet nije želio da saopšti inspektorima, pa nije bilo elemenata krivičnog djela za koje se goni po službenoj dužnosti. -Iz stvarne i mjesne nadležnosti Osnovnog državnog tužilaštva u Nikšiću, identifikovano je mjesto i utvrđen identitet lica sa snimka. Prilikom pretresa prostorija nijesu pronađeni oružje i municija, a iz prikupljenih obavještanja od identifikovanog lica proizilazi da je pištolj koji se koristio na snimku replika – saopštili su iz Osnovnog državnog tužilaštva u Nikšiću Pobjedi. Dodaju da „identifikovano lice tvrdi da je replika pištolja vlasništvo njegovog druga čiji identitet nije htio da saopšti“. -Zbog svega navedenog nije bilo osnova za pokretanje krivič-

Skrin šot sa šenlučenja

nog postupka protiv bilo kog lica za krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti – kazali su iz ODT-a. Zanimljivo je da u ovom slučaju Tužilaštvo je povjerovalo na liječ osobi koja je bezbjednosno intersantno lice (ime i prezime poznato redakciji) a da pri tom nije provjeravalo istinitost navoda da li je pištolj-replika zaista na snimku i da li je pištolj-replika stvarno posuđen. Čudno je i da se ne pokreće prekršajni postupak jer šenlučenje nije zakonom dozvoljeno i, makar do nedavno, je spadalo u prekršajna djela remećenja javnog reda i mira. A. R.

Uhapšena jedna osoba po nalogu tužioca

Pokušala zatvoreniku da doturi kokain DANILOVGRAD – L. M. uhapšena je prekjuče, po nalogu višeg državnog tužioca, zbog sumnje da je zatvoreniku pokušala da doturi kokain. Da droga dođe do zatvorenika spriječili su zaposleni u UIKS-u prilikom pretresa stvari donijetih za jednog zatvorenika. Službenici zatvora su o ovom događaju obavijestili policiju. Kako je saopšteno iz Uprave polcije, pronađena

su četiri pakovanja sa kokainom. -Danilovgradska policija je izuzela pronađene narkotike i raspisala lokalnu potragu za L. M. Podgorička policija je pronašla L. M. i ona je lišena slobode po nalogu državnog tužioca u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici, zbog sumnje da je izvršila krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga – saopšteno je iz policije. A. R.

Podnijeta krivična prijava protiv brokera

Ždraljevića terete da je ukrao akcije klijenata NIKŠIĆ - Protiv Milana Ždraljevića (39) podnijeta je krivična prijava zbog sumnje da je neovlašćeno trgovao akcijama klijenata i stekao protivpravnu imovinsku korist od skoro 80.000 eura. On je sumnjiči da je izvršio krivično djelo zloupotreba položaja u privrednom poslovanju. - Nikšićka policija je postupala po prijavi deset oštećenih lica – klijenata u jednom investi-

cionom društvu u Nikšiću, a u vezi nezakonite prodaje akcija privrednih društava u Crnoj Gori koje su bile u vlasništvu podnosilaca prijava, a koji su za navedeno saznali na osnovu neisplaćene pripadajuće dividende – navode iz Uprave policije. Oni dodaju da su u koordinaciji sa nadležnim državnim tužiocem preduzeli niz aktivnosti i došli do sumnje da je Ždraljević kao ovlašćeni broker u investicionom društvu,

na tržištu kapitala, nezakonito raspolagao tj. trgovao i ukrao akcije klijenata ovog društva. -A sve bez naloga i njihovog znanja, te na taj način za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 78.300 eura. M. Ž. se trenutno ne nalazi na teritoriji Crne Gore, te se u vezi toga preduzimaju aktivnosti kako bi osumnjičeni bio dostupan istražnim organima naše države – zaključili su iz Uprave policije. A. R.

ALARM: Konferencija za medije Specijalnog držav

KATNIĆ: Zaplijen kokaina, ali su 20 zbog propusta o Glavni specijalni tužilac je izrazio čuđenje, kazao da mu je neobjašnjivo da je tokom 2021. godine tri puta nestajala roba iz kontejnera – 2. juna, 2. avgusta i 14. oktobra i da se osnovano sumnja da je prokrijumčareno skoro tri tone kokaina. ,,Čitava obavještajna zajednica je zakazala. Zašto je to tako? Pa zato jer dio policije djeluje jednostavno, ali dio djeluje kao na okupiranoj teritoriji. Prošle su prema našim procjenama skoro tri tone kokaina, to su stotine miliona eura vrijednosti – kazao je Katnić PODGORICA – Akcija policije i Specijalnog državnog tužilaštva u kojoj je zaplijenjeno pola tone kokaina je veliki uspjeh, ali je zbog propusta u obavještajnom sektoru u tri navrata 2021. godine kroz Crnu Goru prošlo, kako se osnovano sumnja, čak tri tone kokaina – naglasio je glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić tokom jučerašnje zajedničke konferencije za medije Specijalnog državnog tužilaštva, Uprave policije, Uprave prihoda i carina. Govoreći o zapljeni 500 kilograma kokaina u Logističkom centru Volija u Zeti, slavni specijalni tužilac je naglasio da je, prema njihovim saznanjima, droga trebalo da stigne do slobodne carinske zone, ali je operacija spriječena zajedničkom akcijom policije, tužilaštva i Uprave prihoda dok se kokain nalazio u magacinu Volija.

KRIMINALNA GRUPA

Prema riječima Katnića, kriminalna organizacija koja je odgovorna za šverc 500 kilograma kokaina formirana je na teritoriji Slovenije, Ekvadora i Crne Gore I, kako se sumnja, ima više članova, ali se za sada ne zna ko se nalazi na njenom čelu. Otkriven je samo jedan od osumnjičenih – špediter iz Bara Đoko Drobnjak i njemu je određeno zadržavanje do 72 sata.

Iako je uhapšen samo špediter iz Bara i za sada nepoznati ostali članovi kriminalne grupe, Katnić je naglasio da je ,,riječ o apsolutno uspjeloj akciji“. - Kao što je i svaka akcija SDT-a uspjela savršeno. To je zato što postoje međunarodni partneri koji pružaju pomoć, a i mi njima. Mi smo kao država dužni da zaštitimo teritoriju, ljudstvo i sve drugo, ali i partnere i komšije da im preko naše teritorje ne stiže droga. U ovoj akciji zapljene droge smo to uradili besprekorno – kazao je glavni specijalni tužilac. Precizirao je da tokom akcije nijesu tačno znali gdje se droga preuzima. - Ispostavilo se da se radi o slobodnoj carinskoj zoni, morali smo da utvrdimo gdje se preuzima. Postojala je mogućnost i da kriminalna grupa otme ovu drogu koja se kretala iz Bara do Volija, pa smo ih morali ih dočekati ,,onako domaćinski“. Bilo je, kako je istakao, važno da vidimo je li neko iz kompanije Voli uključen. -Drago mi je što se ispostavilo da su časni ljudi i pošteni radnici i ljudi iz menadžmenta Volija. Oni su nekoliko puta tokom posljednjih pola godine slali dopise institucijama da se pojačano kontrolišu njihove isporuke, pohvaljujem vrh kompanije Voli i radnike na saradnji – kazao je Katnić odgovarajući na pitanja novinara. Ocijenio je da je zaplijenjena

USPJEŠNA AKCIJA SDT-a, POLICIJE I CARINA: Zaplijenjena droga

droga vrhunskog kvaliteta, što navodi na zaključak da procenat čistoće garantuje mnogo veću zaradu da se kokain našao na ulici. -Ova droga je 96 procenata čistoće – naveo je Katnić. Naveo je da je policijska akcija uspjela jer je oduzeta droga a kriminalne organizacije spriječene da ,,uzmu stotine miliona eura i da traže smjenu glavnog specijalnog tužioca ili tim novcem utiču na nekoga“. Prema njegovim riječima, sve je bilo pod kontrolom SDT-a i Specijalnog policijskog tima tako da ,,tica nije mogla prelećeti“ a da to nije dokumentovano. Na kraju, kako je naveo, došlo se do Volija kada su radnici otkrili kokain u bananama. -U tom trenutku smo izvršili pretres i našli plombu koja je imala za cilj da prikrije da se kontejner sa bananama otvarao prije dolaska. Ova droga je trebalo da bude preuzeta u mraku skladišta, da se otvori kontejner i uzme droga, kako je već rađeno i kako sumnjamo, do sada, izvršeno najmanje tri puta tokom prošle godine – naveo je Katnić.

KAD ZATAJI OBAVJEŠTAJNA SLUŽBA

Tokom konferencije za medije, glavni specijalni tužilac je otkrio da je – zbog propusta u obavještajnom sektoru tokom prošle godine – prošlo kroz Crnu Goru više od tri tone droge, po istom modelu djelovanja!

Hronika

Subota, 15. januar 2022.

vnog tužilaštva, Uprave policije i Uprave prihoda i carina

njeno je pola tone 021. prošle tri tone obavještajnog sektora 

D.MALIDŽAN

Drago mi je što se ispostavilo da su časni ljudi i pošteni radnici i ljudi iz menadžmenta Volija. Oni su nekoliko puta tokom posljednjih pola godine slali dopise institucijama da se pojačano kontrolišu njihove isporuke, pohvaljujem vrh kompanije Voli i radnike na saradnji – kazao je Katnić odgovarajući na pitanja novinara

Sa jučerašnjeg presa

Katnić je izrazio čuđenje, kazao da mu je neobjašnjivo da je tokom 2021. godine tri puta nestajala roba iz kontejnera – 2. juna, 2. avgusta i 14. oktobra. Prema njegovim riječima, bilo je lako utvrditi neslaganja u stotinama kilograma u otpremnicama i stvarnom stanju u kontejnerima. - Čitava obavještajna zajednica je zakazala. Zašto je to tako? Pa zato jer dio policije djeluje jednostavno, ali dio djeluje kao na okupiranoj teritoriji. Prošle su prema našim procjenama skoro tri tone kokaina, to su stotine miliona eura vrijednosti – kazao je Katnić. Iako nije direktnu upro prstom, glavni specijalni tužilac je tvrdnjom da je zakazao obavještajni sketor indirektno prozvao čelne ljude bezbjednosnog sektora Crne Gore – direktora ANB-a Dejana Vukšića i koordinatora svih bezbjednosnih službi potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića

MEĐUNARODNI KRIMINAL

Govoreći o svim detaljima akcije, specijalni tužilac Miroslav Turković kazao je da posjeduju podatke da je u toku 2021. godine na teritoriji Slovenije, Ekvadora i drugih država stvorena kriminalna organizacija radi šverca droge. -Dokazi upućuju na sumnju da su pripadnici ove kriminalne organizacije postali i neidentifikovani državljani Ekvadora koji su pribavljali falsifikovane službene plombe. Te brodske plombe služe za pečaćenje kontejnera u međunarodnom pomorskom saobraćaju, koje su ostavljali u kontejnerima zajedno sa kokainom, kako bi ih drugi pripadnici kriminalne organizacije – prilikom preuzi-

manja droge –koristili tako što bi originalne plombe na kontejnerima skinuli, nakon izuzimanja droge zatvarali kontejnere i pečatili ih ovim plombama. Na taj način bi stvorili privid kod nadležih državnih organa prilikom vršenja službenih radnji da navedeni kontejneri nijesu otvarani – kazao je Turković. On je naveo da su među članovima ove kriminalne organizacije i osobe zapošljene u međunarodnoj transportnoj kompaniji i da je njihov zadatak bio da nabavljaju falsifikovane službene znakove – plombe, da obezbjeđuju i prenose podatke o brojevima kontejnera u kojima se nalazi droga drugim pripadnicima kriminalne organizacije

koji su trebali ,,robu“ iz kontejnera u Luci Bar, kao odredišnoj luci, da izvuku ispod mjera carinskog nadzora. - Podaci ukazuju na sumnju da su organizaciju formirala dva neidentifikovana lica od kojih je jedno službenik jedne kompanije iz ovih zemlja. Dokazi upućuju da je pripadnik postao i jedan crnogorski državljanin Đ. D. koji obavlja poslove špedicije u jednom pravnom licu u Crnoj Gori. Postoje dokazi koji ukazuju na sumnju da je imao zadatak da vrši manipulaciju kontejnerima u kojima su bile banane, da dostavlja brojeve kontejnera u cilju izuzimanja kokaina ispod mjera nadzora – kazao je Turković. Rekao je da Drobnjaka sumnji-

če da je označio kontejner kojim je u Bar početkom januara stigla droga i preusmjerio ga ka jednom trgovačkom lancu da bi omogućio ostalim članovima kriminalne grupe da je preuzmu, ali da su u tome spriječeni. On je kazao da je u srijedu pretresen trgovački lanac i da je pronađeno oko 500 kilograma kokaina. Turković je istakao da je Slobodna carinska zona mjesto na kom je droga trebala biti preuzeta. - To je prostor koji je podesan da se preduzmu ove radnje, za koje mi sumnjamo da su bile u planu djelovanja ove kriminalne organizacije – rekao je on. Direktorica Uprave prihoda i carina Milena Petričević je

CUP: Voli treba da bude primjer čitavoj poslovnoj zajednici Crne Gore Upravni odbor Crnogorskog udruženja poslodavaca (CUP) ocijenio je da se još jednom pokazalo tačnim da renomirana kompanija Voli može i treba biti primjer čitavoj poslovnoj zajednici Crne Gore nakon što su radnici ovog trgovinskog lanca prijavili policiji da se u njihovom magacinu kao dio kontigenta proizvoda nalazi sumnjiva nepoznata supstanca. Oni su osudili istupe određenih političara i partija koji su unaprijed izrekli osuđujuću presudu prije sprovođenja istražnog postupka pojašnjavajući da na taj način samo nanose štetu poslovnoj zajednici i ukupnom društvu. Iz CUP-a su naveli da kao esnafsko udruženje koje štiti interese privrednika Crne Gore principijelno od samog početka ukazuju na potrebu institucionalnog djelovanja i poštovanja zakonskih procedura, afirmišući efikasan rad državnih institucija. -Pohvaljujemo brz i efikasan rad Specijalnog državnog tužilaštva, Uprave prihoda i carina i Uprave policije koji su rasvijetlili slučaj šverca opojnih supstanci i odbacili mogućnost bilo kakve umješanosti kompanije Voli u inkrimisanoj radnji po pitanju kontaminirane robe koju su njeni radnici pronašli u svom magacinu i prijavili nadležnim organima. Još jednom se pokazalo tačnim da renomirana crnogorska kompanija Voli može i treba biti primjer čitavoj poslovnoj zajednici Crne Gore – navodi se u saopštenju CUP-a. Oni su kazali da se nadaju da će ovo biti model na koji način treba posmatrati i buduće događaje kada neko privredno društvo bude predmet istražnih organa. -Uvijek prvo sačekati postupak istrage pa tek onda iznositi javne stavove po tom pitanju. CUP ostaje privržen principu institucionalnog djelovanja države i afirmiše još efikasniji rad njenih institucija, apelujući da se zbog ugleda i ogromne štete koja može nastupiti po neko privredno društvo, javnost uzdržava od pristupa da je neko kriv prije nego što se to dokaže, poštujući prezumpciju nevinosti – istakli su iz CUP-a.

navela da je kokain u kontejneru sa bananama uplovio u Luku Bar 2. januara te da su, nakon kontrole i sumnje, odmah obaviještene nadležne insititucije.

ZASLUGE CARINIKA

- Carinski službenik koji je tog dana rukovodio skenerom došao je do saznanja da je konkretan kontejner kontaminiran. Informaciju je podijelio sa pretpostavljenima, mi smo napravili procjenu da ovakav podatak moramo podijeliti sa institucijama – kazala je Petričević. Radilo se o četiri kontejnera slovenačke firme koja godinama isporučuje banane za već pozantog kupca. Među četiri kontjenera jedan je bio kontaminiran, međutim, strategijom

Menadžment Volija: Od 2018. zahtijevamo kontrolu i dodatno skeniranje robe o našem trošku Iz kompanije Voli saopštili su da se od 2018. godine kontinuirano obraćaju Upravi prihoda i carina, Upravi policije, kao i Ministarstvu unutrašnjih poslova, Slobodnoj zoni Luke Bar, kao i Carinarnici PJ Podgorica, sa zahtijevima da se prekontroliše i izvrši dodatno skeniranje robe o trošku kompanije. Menadžment kompanije Voli oglasio se nakon što je u srijedu, 12. januara, u njihovom magacinu u Zeti pronađeno pola tone kokaina u paketima sa bananama. Iz Volija poručuju da će nastaviti da šalju precizne informacije i traže detaljnu analizu, dok se ne budu stvorili uslovi da budu zaštićeni od sličnih situacija i mogućnosti podmetanja kompaniji. -Kompanija Voli, koja je u vlasništvu Dragana Bokana i Evropske banke za obnovu i razvoj, više od četvrt vijeka uživa ugled zakonitog i društveno odgovornog poslovanja u Crnoj Gori, poslovne reputacije koju prepoznaje i priznaje biznis zajednica Evrope. Kao što je

poznato, suočili smo se sa neočekivanim i šokantnim incidentom u vezi sa sumnjivom pošiljkom dospjelom u LDC Voli – naveli sui z ove kompanije. Dodaju da je iskustvo pokazalo da kada su u pitanju banane, uvijek postoji veliki rizik da se sa pošiljkama robe nađe napuštena roba sumnjive supstance. -Veoma smo svjesni velike i otvorene mogućnosti zloupotrebe pošiljki, a samim tim i vrlo predostrožni. Iz tog razloga se od 2018. godine obraćamo kontinuirano svim nadležnim organima tj. Upravi prihoda i carina, Upravi policije, kao i MUP-u, Slobodnoj zoni Luke Bar, kao i Carinarnici PJ Podgorica, sa zahtjevima da se prekontroliše i izvrši dodatno skeniranje robe o trošku kompanije Voli. Nastavićemo da šaljemo precizne informacije i tražimo detaljnu analizu, dok se ne budu stvorili uslovi da budemo zaštićeni od sličnih situacija i mogućnosti podmetanja našoj kompaniji, u želji da unaprijedimo saradnju sa nadležnim

organima s zajedničkim ciljem, za dobrobit kompanije Voli i građana Crne Gore – pojasnili sui z Volija. Oni su čestitali zaposlenima koji su pokazali ličnu i profesionalnu odgovornost, savjesno obavljanje radnih zadataka i dosljedno poštovanje etičkih normi i dodali da će ih adekvatno nagraditi. -Pozdravljamo aktivnost Specijalnog državnog tužilaštva, Specijalnog policijskog odjeljenja, Uprave policije, Upravi prihoda i carina i čestitamo im na visokom nivou profesionalnosti i na brzoj i efikasnoj akciji i zakonski sprovedenom postupku u kojem su utvrđene sve relevantne činjenice koje se odnose na ovaj slučaj – naveli sui z Volija. Dodaju da šteta koja im je učinjena u pokušajima da se naruši reputacija kompanije, javni pozivi na linč i stigmatizacija od onih koji su dužni da se ponašaju suprotno pokazanom, zanemarljiva u odnosu na činjenicu da su pokazali da su odgovoran, organizovan i legalan sistem.

SDT-a pošiljka je praćena i kontrolisana do terminala u Podgorici nakon čega je propuštena do skladišta kupca – navela je direktorka Uprave carina i prihoda. Petričević je, odgovarajući na pitanje ko sve ima pristup Slobodnoj carinskoj zoni, saopštila da su nju dočekale – zaključane kapije. - S obzirom na to da sam preuzela i ovlašćenja, napravila sam proceduru kako da prođem kapiju. Ne bih više ništa rekla – kazala je Petričević. Ona je podsjetila da je dva mjeseca na čelu Uprave prihoda i carina, kao i da je, nakon ovog otkrića, došla do podataka da je za vrijeme njenog prethodnika utvrđeno da se nijesu slagale carinske deklaracije prilikom uvoza od slovenačkog dobavljača. - Ne mogu vam reći što se radilo prije 21. oktobra, zašto niko od rukovodilaca nije došao kod tužilaca ili kod ministra. To je nešto što je evidentirano i otkriveno 11. januara, nakon što smo mi otkrili sumnjivu pošiljku od dobavljača – istakla je Petričević. Ona je kazala da je pošiljka otkrivena isključivo zahvaljujući službenicima Uprave prihoda i carina. Odbor za bezbjednost i odbranu Skupštine zasijedaće 21. januara a na dnevnom redu je donošenje odluke o kontrolnom saslušanju direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejana Vukšića i Uprave policije Zorana Brđanina, kao i predstavnika tužilaštva u vezi aktuelne zapljene oko 500 kilograma kokaina u Podgorici. To je navedeno u najavi 26. sjednice tog odbora, na sajtu Skupštine. A. RAIČKOVIĆ

12 Crnom Gorom

Subota, 15. januar 2022.

Herceg Novi: Danas protest građana zbog mogućeg gašenja OB Meljine NiKšić: Veselinu Nikiću uručena donacija CB Podgorica

Poručiće državi da bolnicu mora spasiti Svaki izgubljeni novski život dok bolnica ne stane na noge ide na teret Vlade. Jedino predsjednik Opštine javno istupa za bolnicu, a iz Podgorice nijesam čuo nijednu riječ, kao da Herceg Novi ne postoji – kazao je jedan od organizatora protesta Dragan Miletić HERCEG NOVI – Građane je uznemirila vijest da bi 31. januara mogla biti zatvorena Opšta bolnica Meljine, zato su za danas najavili mirni protest koji organizuju Dragan Miletić, Zoran Zoja Srdanović i Zorica Drakulić Vidaković.

Od plata odvojili za budućeg kolegu NIKŠIĆ – Veselin Nikić, srednjoškolac iz Nikšića, kojem su od korona virusa umrle majka i sestra, a prije nekoliko godina je ostao bez oca, juče je bio gost Centra bezbjednosti u gradu pod Trebjesom. Uručili su mu donaciju, 1.415 eura, koju su prikupile njihove kolege iz Podgorice.

Skup će biti održan ispred kapije bolnice Meljine danas u 12 sati. - Pozivamo sve građane koji shvataju značaj bolnice Meljine da dođu i da pošaljemo poruku nadležnim institucijama da u što kraćem roku riješe status ove nekada renomirane zdravstvene ustanove koja je zahvaljujući mutnim radnjama trenutnih vlasnika dospjela na najniže grane od svoga postojanja – navedeno je u pozivu na Fb stranici.

NeKAD Je BiLA reNoMirANA USTANovA: Opšta bolnica Meljine

Herceg Novi Stevanu Katiću, da pomognu opstanak bolnice Meljine jer će u suprotnom, zbog nedostatka finansijskih i medicinskih sredstava, bolnica prestati sa pružanjem usluga od 31. januara.

PORUKE

Jedan od organizatora protestnog skupa Dragan Miletić, koji je i prije tri godine digao glas za opstanak bolnice, kaže da je to obaveza svih građana bez obzira na naciju i vjeru. - Tu više nema dijeljenja. Hajde da se vratimo u 70. godine kada smo svi bili isti i da se izborimo za našu kuću, jer bolnica jeste naša druga kuća. Ja se nadam da Novljane ne treba ni zvati. Svi znamo kakva je bila usluga, kakvi su bili doktori i sestre u Meljinama, svi Novljani bi trebalo da izađu i kažu dosta je – poručio je Miletić. On je uputio i poruku Vladi Crne Gore. - Svaki izgubljeni novski život dok bolnica ne ,,stane na noge“ ide na teret Vlade. Ono što sam primijetio, jedini koji javno istupa za bolnicu je predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić a od ovih gore iz

JAČANJe PovJereNJA U PoLiciJU: Juče u CB Nikšić

Dragan Miletić

Podgorice nijesam čuo nijednu riječ, kao da Herceg Novi ne postoji – ocijenio je Miletić. Bolnica je privatizovana 2013. godine kada ju je kupila Atlas Grupa Duška Kneževića. Od tada u nju nije ulagano gotovo ništa. U stečaju je od 2019. godine. Trenutno ima oko 150 zaposlenih – medicinskog i nemedicinskog kadra. Prije nekoliko dana stečajni upravnik Žarko Ostojić uputio je dopis Vladi, ministrima finansija i socijalnog staranja i zdravstva Milojku Spajiću i Jeleni Borovinić Bojović, Fondu za zdravstveno osiguranje i predsjedniku Opštine

TivAT: Komnenović i Šelest potpisali sporazum

Otvoriće avio-liniju od Tivta do Omska TIVAT – Čelnici Tivta Željko Komnenović i ruskog grada Omska Sergej Šelest potpisali su sporazum o saradnji dva grada. Iz tivatske lokalne uprave je saopšteno da će dobrobit saradnje osjetiti građani Tivta i Omska. - Prvi korak ka tome je otvaranje direktne avio-linije. Razmatrana je inicijativa za rehabilitaciju pacijenata omske klinike za onkologiju u Institutu ,,Dr Simo Milošević“ u Igalu, kao i plasiranje petrohemijskih derivata koji se proizvode u Omsku na tržištu Crne Gore – navedeno je u saopštenju. Prilikom obilaska MMA kluba Šturm, Komnenović se susreo sa višestrukim svjetskim prvakom Aleksandrom Šlemenkom sa kojim je dogovorio uspostavljanje saradnje sa tivatskim MMA klubom, a pokrenuta je i inicijativa za saradnju Jedriličarskog kluba „Delfin“ sa čuvenim Sergejom Ščerbakovim, koji je svojom jedrilicom oplovio planetu. Predstavnici Opštine otputovali su u Omsk na poziv uprave tog grada da prisustvuju svečanoj ceremoniji inauguracije gradonačelnika Šelesta. Inicijativu za uspostavljanje saradnje sa Omskom pokrenula je Opština Tivat u martu prošle godine. S. K.

OPŠTINA

Predsjednik SO Herceg Novi Ivan Otović zakazao je za 21. januar vanrednu sjednicu lokalnog parlamenta na kojoj će se raspravljati o situaciji i o statusu bolnice Meljine. I predsjednik Opštine Stevan Katić je poručio da za bolnicu moraju prvo da se obezbijede redovna i stabilna finansijska sredstva, a paralelno da se riješava drugi problem, koji je, takođe, veoma izražen, a odnosi se na nedostatak medicinskog kadra. Za to su, kako je poručio, potrebne jasne i stabilne garancije Vlade i resornih ministarstava. Dopis u kome od Vlade zahtijevaju podršku za opstanak



Gašenje bolnice značilo bi da oko 33.000 građana ostaje bez zdravstvene zaštite a 150 zaposlenih, koliko ih ima u toj zdravstvenoj ustanovi, bez posla

bolnice, rješavanje nagomilanih problema i njeno uvođenje u sistem javnog zdravstva juče su uputili i iz Udruženja penzionera Herceg Novi. U toku je i potpisivanje onlajn peticije „Spasiti opštu bolnicu Meljine“, koju je do juče podržalo oko 1.700 građana. Bokeški Forum pozvao je sve svoje članove i simpatizere širom Boke, kao i sve građane da dođu na protest. Ž. K.

Domaćin, komandir nikšićke policije Goran Đurđevac kazao je kako su spremni da podrže sve aktivnosti u okviru akcije „Policija u zajednici“ koja promoviše društvenu odgovornost, humanost, volonterizam... Pomoćnik komandira za javni red i mir u Podgorici Aleksan-

dar Talović podsjetio je da akcije kao što je prikupljanje pomoći za Veselina Nikića žele da steknu još veće povjerenje građana u uniformisana lica. Veselin je otkrio kako mu je želja da nakon završetka srednje škole, upiše Policijsku akademiju, a policajci su mu obećali da će ga podržati u ostvarenju tog sna. Nikić je lani doživio porodičnu tragediju, ostao je bez majke Slavke i 19-godišnje sestre Milice, a ta porodična tragedija potresla je mnoge ljude dobre volje iz Crne Gore i inostranstva, pa su se angažovali da pomognu njegov nastavak školovanja i adaptiraju mu porodičnu kuću u kojoj živi. Ra. P.

BiJeLo PoLJe: Vatrogasci intervenisali u Rasovu

Begovićima izgorio krov, Opština najavila pomoć BIJELO POLJE – U požaru, koji je izbio u mjesnom centru Rasovo, oštećena je porodična kuća porodice Begović. Kako je za Pobjedu saopštio rukovodilac Službe zaštite i spašavanja Milonja Rakonjac požar je lokalizovan brzom reakcijom vatrogasaca. Rakonjac je naveo da je u požaru izgorio dio krova i plafon od jedne sobe te da su uspjeli da spasu ostale prostorije. U gašenju požara učestvovalo je troje vatrogasaca sa specijalnim vozilom. Predsjednik Opštine Petar Smolović juče je obišao po-

Prostorija koju je zahvatila vatra

rodicu Begović i obećao im pomoć od 2.000 eura za saniranje štete. B. Č.

Opština potpisala ugovor sa organizatorima dječje muzičke manifestacije

Mali Pljevljaci igraće u ritmu Evrope PLJEVLJA – Mališani iz Pljevalja će učestvovati u najvećem dječjem evropskom televizijskom muzičkom programu i takmičenju ,,Crna Gora u ritmu Evrope“. Oni će predstavljati svoju opštinu i jednu od zemalja Evrope, Evropske unije, Izraela ili Australije.

USPJešNA SArADNJA: Golubović i Čikić

Ugovor o učešću su potpisali predsjednik Opštine Igor Golubović i koordinatorka manifestacije za Crnu Goru Saida Čikić. Djeca Pljevalja treći put će učestvovati u tom projektu i imaće priliku da se upoznaju sa kulturom jedne od zemalja koju će predstavljati, da pjevaju na drugom jeziku, usavršavaju svoje umjetničke vještine i razvijaju timski duh i predstave svoj grad. -Takođe, imaće i priliku da se bore za prestižnu pobjedu na tom takmičenju i time otvore mogućnost da Pljevlja budu doma-

ćin te manifestacije naredne godine – saopštili su iz opštine. Saida Čikić je pozvala svu djecu Pljevalja da se prijave na audiciju u februaru 2022. godine kada će biti odabrani učesnici. To će biti izuzetno talentovana djeca u polju pjesme i plesa, oni će svoje kvalitete usavršiti u radu sa edukatorima i profesorima „Crne Gore u ritmu Evrope“. Novina u odnosu na prethodne godine jeste da je granica za učesnike pomjerena sa 18. na 21. godinu. Do sada su na tom takmičenju Pljevlja 2017. godine predstavljale Nejra Bašić i Nejra Mekić, koje su na francuskom jeziku pjevale pjesmu ,,Derniere Danse“ od Indile, dok su 2019. godine nastupale zajedno sa Andrejem Nenadićem i predstavljali Dansku sa pjesmom ,,Only Teadrops“ od Emmelie de Forest. A. S.

Crnom Gorom

Subota, 15. januar 2022.

Vlada odobrila amandman na ugovor za izgradnju dionice Lubnice–Jezerine

PODGORICA – Put Lubnice– Jezerine biće izgrađen do 20. oktobra a ugovorena cijena radova povećava se za 21,57 miliona eura. To je predviđeno amandmanom dva ugovora sa izvođačem za koji je Vlada dala saglasnost na sjednici u četvrtak.

FOTO:EurO-asFalT

Put skuplji 21,57 miliona eura, rok za završetak 20. oktobar

trebna saglasnost EBRD koja je odobrila kredit – piše u informaciji.

TENDER

Radove, prema početnom ugovoru vrijedne 34,6 miliona eura (bez PDV-a) izvodi sarajevska firma Euro-asfalt, počeli su u maju 2017. godine a bilo je planirano da posao završi u maju 2020. godine. Prvim aneksom ugovora, završetak radova je pomjeren za 173 dana. Cjelokupni projekat kojim se skraćuje put između Berana i Kolašina se finansira iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.

CIJENA

U obrazloženju Vladine odluke navodi se kako su nepredviđeni događaji uticali na cijenu radova, programiranu brzinu, napredovanje radova i rok za završetak. - Riječ je o nepredvidljivom stanju terena na portalima tunela Klisura kojima je bilo potrebno projektno rješenje i radovi na stabilizaciji kosine, podzemni uslovi tla koji nijesu predviđeni projektom i koji su u velikoj mjeri uticali na cijenu i brzinu napretka i nepredvidljivi podzemni hidrološki uslovi koji su zahtijevali izmjene projekta na trasi tunela i rezultirali dodatnim radovima – piše u informaciji. Ranije je za završetak radova bio odobren rok 12. jul 2022. godine.

NOVI ROK ZA ZAVRŠETAK RADOVA: Sa gradilišta na putu od Lubnica do Jezerina

Prema prvobitnom ugovoru Euro-asfalt je trebalo da put izgradi za 34,6 miliona eura do maja 2020. godine. Radovi su usporili nakon što su se u tunelu Klisura pojavile podzemne vode. Projekat finansira EBRD - Zahtjev za produženje roka je ocijenjen opravdanim, jer nije bilo moguće izvođenje određenih radova od 1. novembra 2021. godine do 1. aprila 2022. godine zbog izgradnje ski-staze. Izvođač je dostavio i zahtjev za povećanje troškova – piše u obrazloženju. U informaciji koju je pripremilo Ministarstvo kapitalnih

BIJELO POLJE: Ulice u gradu zaleđene

investicija navodi se i da je izvođač ispostavio dodatna potraživanja (br. 3) i dodao na iznos od 9.165.222 eura, koji se odnose na nepokrivene troškove za produženje roka (br. 5), i 3,6 miliona eura koja se odnose na razliku između njegovih proračuna (analiza cijena) u odnosu na stvarne kategorije iskopa u tunelu Klisura.

- Od potraživanih 9.165.222 eura nadzorni inžinjer je ocijenio da je kao opravdan prihvatio iznos od 65.558 eura, dok je zahtjev za 3,6 miliona eura ocijenio kao neosnovan. Takođe, procijenio je i da bi minimalni dodatni troškovi investitora u slučaju raskida ugovora iznosili 2,5 miliona eura, ali da bi za raskid bila po-

Lubnice–Jezerine je dionica puta Berane–Kolašin, duga je 14,4 kilometara. Obuhvata izgradnju tunela kroz Bjelasicu dužine 2,8 kilometara. Radovi su usporili jer su se u tunelu Klisura, koji je probijen u drugoj polovini aprila 2021. godine, u nekoliko navrata pojavile podzemne vode što znači da su radovi počeli bez odgovarajućih geoloških istraživanja. Naknadna istraživanja i dodatna izrada projektne dokumentacije osim kašnjenja uzrokovala su poskupljenje ukupnog projekta. Ministarstvo saobraćaja izabralo je Lubnice–Jelovica–Jezerine (Kolašin ski-centar) kao prioritetne putne pravce iz preliminarne liste 13 lokalnih puteva. Njegovom izgradnjom biće skraćena dionica puta između Berana i Kolašina između 34 i 40 kilometara, a prema obrazloženju prijedloga unaprijediće se komunikacija između dva grada, postići će se bolja povezanost sa ski-centrom Kolašin i unaprijediti turistička ponuda. Međunarodni tender za izgradnju puta objavljen u februaru 2016, kada je ministar saobraćaja bio Ivan Brajović. Ugovor sa Euro-asfaltom zaključen je dok je na čelu tog resora bio Osman Nurković. Ta firma je gradila most Veliki Ibarac na zaobilaznici u Rožajama koji se srušio pri samom kraju izgradnje. D. Š.

HERCEg NOVI: Počela adaptacija objekta, radovi vrijedni 35.000 eura

Mladi će imati svoj klub u Starom gradu MEHANIZACIJA NE POMAŽE: Komunalci posipaju ulice

Protiv leda samo kramp pomaže BIJELO POLJE – Usljed veoma niskih temperatura gradske ulice su okovane ledom. Komunalci gotovo bez prestanka čiste javne površine ali kod debelih naslaga leda ne pomaže mehanizacija pa koriste pionirski alat – kramp i lopatu. Po zaleđenim površinama prvo posipaju sitni kamen, krupnu so i rizlu koje rukama zahvataju iz kante, a potom se na posao bacaju sa krampom u rukama. I radnike Komunalnog i građane je obradovalo sunce koje se juče stidljivo pomolilo oko podne. Nadaju se da će grijati i narednih dana što bi pomoglo da se ,,otope ulice“ grada pod Obrovom. B. Č.

HERCEG NOVI – Objekat Omladinskog centra u Starom gradu biće adaptiran, kako bi taj prostor nakon dugog niza godina bio uređen i namijenjen aktivnostima za djecu i mlade. Ove sedmice se krenulo u pripremu i čišćenje, a u ponedjeljak će početi adaptacija. Tokom naredna dva do tri mjeseca biće izvedene intervencije u prizemlju koje bi trebalo da postane omladinski klub. Ti radovi predstavljaju prvu etaPODGORICA – Crnogorski elektrodistributivni sistem tokom vikenda će izvoditi radove za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom. SUBOTA - Bijelo Polje: od 10

U TOKU PRIPREMNI RADOVI: Omladinski centar postaće klub

pu adaptacije objekta, čija je ukupna vrijednost oko 35.000 eura. Sredstva su opredijeljena budžetom Opštine za 2022. godinu, a aktivnostima koordinira Sekretarijat za kulturu i obrazovanje. Sekretarka Ana Zambelić-Pištalo objašnjava da će prostor buti namijenjen isključivo programima za djecu i omladinu.

- Adaptacijom ćemo rješiti dugogodišnje probleme, urediti objekat i prilagoditi zahtjevima i potrebama naših mladih sugrađana. Ovaj objekat će postati centar za organizaciju programa za djecu i mlade– kazala je Zambelić-Pištalo. Sekretarijat je predložio da u dijelu objekta na prvom spratu

CEDIS

Radovi tokom vikenda do 14 h Njegnjevo. Herceg Novi: od 10 do 12 h dio potrošača oko brodogradilišta.

NEDJELJA - Cetinje: od 7 do 17 h Šinđon, Kokošice, Pod Uba, Meterizi, Jankovića Krš, Lalino

Donacija Luke Bar

Domu zdravlja i bolnici 60.000 BAR – Barskom Domu zdravlja je uručena donacija AD Luke Bar u vrijednosti od 60.000 eura. Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović zahvalila je v. d. direktoru Luke Bar Iliji Pješčiću na donaciji. - Dom zdravlja biće vredniji za uređaj za elektroterapiju, čime je potpuno kompletirana terapijska procedura fizikalne terapije. Sa druge strane, izuzetno vrijedna i važna donacija odnosi se na ultrazvučni aparat za ginekologiju, koji će koristiti i porođajni sto, koji će ova zdravstvena ustanova uputiti odjeljenju ginekologije Opšte bolnice, kojoj je ovaj sto izuzetno vrijedan – precizirala je Borovinić-Bojović. Prema riječima v. d direktora Luke Bar Ilije Pješčića, ova društveno-odgovorna kompanija je izuzetno dobro poslovala prošle godine, razmotrili su donaciju kao, kako je kazao, „plemenitu uslugu“. - Građani će biti bogatiji za jednu bolju i kvalitetniju zdravstvenu uslugu u Domu zdravlja i Opštoj bolnici. I ubuduće ćemo pomagati zdravstveni sistem, ali i neke druge subjekte u gradu – najavio je Pješčić. V. d. direktora Doma zdravlja Vuk Vujović zahvalio je rukovodstvu Luke Bar na donaciji, koja će biti od, kako je kazao, „nemjerljivog značaja za podizanje primarne zdravstvene zaštite na veći nivo“. V. K. V.

Izostala pomoć Uprave Ana Zambelić-Pištalo objašnjava da je Sekretarijat za kulturu i obrazovanje dvije godine vodio intenzivnu komunikaciju sa Upravom za mlade Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, u želji da oni finansijski podrže adaptaciju prostora u prizemlju objekta. - U novembru je komisija Ministarstva izašla na teren, napravljen je predračun radova, međutim do danas nijesmo dobili odgovor. Opština je odlučila da sopstvenim sredstvima finansira radove. Nadamo se da će nas Uprava ipak podržati u dijelu koji se odnosi na opremanje prostora i programskih aktivnosti – kaže Zambelić-Pištalo.

budu osposobljene prostorije za rad dječjeg odjeljenja Gradske biblioteke i čitaonice. Ž. K. Ždrijelo, Dobrska Župa, Đalci i Božija Voda (kratkotrajna isključenja); od 7 do 17 h Drušići, Prevlaka, Rvaši, Gospoštine, Pipac, Bobija, Karuč, Cerov Pod, Kraće Do, Dodoši, Žabljak Crnojevića i Rvaši. C. G.

14 Kultura

Subota, 15. januar 2022.

Repertoar Gradskog pozorišta za vikend

Scena iz predstave ,,Ah, šta sve mora jadno dijete“

Dvije predstave za djecu u KIC-u PODGORICA - Predstava sa Dramske scene za djecu Gradskog pozorišta iz Podgorice ,,Ah, šta sve mora jadno dijete“ (4+), u režiji Miroslave Mime Janković, biće izvedena danas u 11 i 13 sati, u sali Dodest KIC-a ,,Budo Tomović“. U predstavi igraju: Dijana Dragojević, Goran Slavić, Sejfo Seferović i Sanja Popović. Ovo je duhovita priča o začeću i dolasku na svijet djeteta, njegovim prvim koracima i mukama sazrijevanja i odrastanju, koja je jednako zanimljiva i poučna, kako djeci tako i roditeljima. Lutkarska predstava ,,Prodavnica igračaka“ (6+), koju je po tekstu Aleksandrua Popeskua režirao i adaptirao Jaroslav Antonjuk, biće izvedena sjutra, u 11 i 13 sati, u sali Dodest KIC-a ,,Budo

Tomović“. U predstavi igraju: Katarina Krek, Goran Slavić, Branka Femić-Šćekić/ Marija Đurić, Branko Ilić i Pavle Ilić. Junakinja predstave, mala Dina, u misterioznoj prodavnici igračaka nalazi se pred odlukom koja može da joj promijeni život. Mora odoljeti pogledu Gospođe Noći koja će u protivnom baciti vradžbinu na nju. Dini u pomoć pristižu prijatelji, a mora i da preispita sopstvene odluke... Karte su dostupne na biletarnici KIC-a ,,Budo Tomović“, radnim danima od 9 do 20 sati i vikendom od 10 i 13 sati i od 17 do 20 sati, kao i putem mobilne aplikacije Gradskog pozorišta Podgorica. Kontakt telefon: 020/664-237 i 068/551-460. Ulaz na predstave je moguć uz posjedovanje jednog od četiri dokaza Nacionalne digitalne kovid potvrde. R. K.

Drugo izdanje „Kule od sjećanja“ Sava Markoča

Algoritam suživota PODGORICA – Drugo izdanje zbirke priča „Kula od sjećanja“ književnika Sava Markoča izašlo je nedavno u izdanju kuće „IVPE“ sa Cetinja. Knjiga je ovog puta očišćena od tekstova koje je autor smatrao viškovima, čime je svojim „prvim mačićima“, kako ih je nazvao na posljednjem nastupu u Podgorici, udahnuo svježi život. „Kula od sjećanja“ je u svom prvom izdanju naišla na veliki uspjeh. - Nije „Kula od sjećanja“ samo romantizovana autobiografija isprepletana emocijama koje su nadživjele ljude o kojima piše, već je i kolijevka u kojoj jedno vrijeme i načela života, pomalo zaboravljena, kmeče da budu podignuta i prigrljena – zapisala je u predgovoru ovoj knjizi novinarka Dragana Erjavšek. Markoč piše o odrastanju u gradu pod Rumijom, o spoznajama i onome što one neće donijeti. U tom smislu, prema mišljenju Erjavšek, skica za poetiku Markočevog djela se nalazi u priči „Obećanje ludom radovanje“.

- U toj priči je sadržan ne samo odnos svijeta prema onima koji znaju i koji nešto pišu, već i autorov odnos prema junacima koje postavlja u prvi plan – uvijek na korak od zacrtanih ciljeva, ali nikad sasvim zadovoljni onim što se ili usput ili na samom kraju dogodilo. To je algoritam suživota i da toga nema, ne bi bilo ni prvog izdanja ove knjige, a pogotovo ne ovog novog, precizno prečišćenog i svježeg kao da ga prvi put čitamo – zapisala je Erjavšek. R. K.

Crnogorsko narodno pozorište predstavilo repertoar, na pomolu izvođ

„Posjeta“ uskoro put pred publiko Kako nezvanično saznajemo, jedino što usporava i odlaže početak rada na obnavljanju predstave je nepredvidivost pandemijskih okolnosti, a prvo prikazivanje pred publikom očekuje se u skorom periodu PODGORICA – Januarski repertoar u Crnogorskom narodnom pozorištu obilježiće četiri izvođenja, a kako Pobjeda nezvanično saznaje, u nacionalnom teatru uskoro bi trebalo da počnu i probe za obnavljanje predstave „Posjeta“, koju je ranije na scenu postavio poznati evropski i bugarski reditelj Aleksandar Morfov. Predstava „Posjeta“ jedan je od većih i zahtjevnijih projekata koji se dugo radio i najavljivao, a od kog u nacionalnom teatru imaju velika očekivanja. Kako

Scena iz predstave „Posjeta“ Aleksandra Morfova

nezvanično saznajemo, jedino što usporava i odlaže početak rada na obnavljanju predstave je nepredvidivost pandemijskih okolnosti, a prvo prikazivanje pred publikom očekuje se u skorom periodu.

STARI DUGOVI

Podsjetimo, predstava „Posjeta“ rađena je u CNP-u tokom 2020. godine, a premijerno je izvedena krajem novembra iste godine, ali bez prisustva publike, zbog tadašnjih pandemijskih mjera. Predstava od tada nije izvođena. Neki od

razloga za to, kako su prethodno objasnili iz CNP-a, bili su i opravdana odsustva nekih od članova ansambla. Prema ranijim nezvaničnim saznanjima Pobjede, prethodna uprava CNP-a nije izmirila dugovanja prema bugarskom reditelju Morfovu, pa je i to kočilo izvođenje ove predstave. Naime, kako je Pobjedi ranije potvrđeno iz više izvora, poznatom reditelju nije isplaćeno oko 4.500 eura. Iz nacionalnog teatra, međutim, ove navode ranije nijesu htjeli da komentarišu za Pobjedu.

Pored toga, predstava „Posjeta“ nastajala je u veoma specifičnom ambijentu u CNP-u, tj. u jeku sukoba i mimoližanjena na relaciji glumački ansambl i tadašnja uprava. Osim toga, bilo i i brojnih reagovanja zbog podjele koja je, u vremenu pandemije, prema prvim namjerama trebalo da okupi preko 20 glumaca. Predstava „Posjeta“ je nastala po motivima drame „Posjeta stare dame“ Fridriha Direnmata, a uloge igraju Varja Đukić, Mirko Vlahović, Slobodan Marunović, Aleksandar

Uskoro premijera serije o snimanju čuvene trilogije Frensisa Forda Kopole LOS ANĐELES - Serija „The Offer“, o snimanju legendarnog filma „Kum“, premijerno će biti prikazana 28. aprila, zvanično je objavio „Paramount+“, a ovih dana izašao je i trejler koji najavljuje restauriranu verziju ovog kultnog ostvarenja. Od 25. februara biće prikazivan u određenim bioskopima u Americi i svijetu, a 22. marta prvi put će „Kum“ biti dostupan u 4K Ultra HD verziji na platformama. Serija će prikazati priču o čuvenom ostvarenju Frensisa Forda Kopole iz perspektive producenta Alija Radija, koga će u seriji igrati Majls Teler. Inače, za tu ulogu je prvo angažovan Armi Hamer, prije optužbi za kanibalizam, dok bi Kopolu trebalo da igra glumac Den Fogler, piše Deadline. Prve tri epizode serije će biti emitovane jedna za drugom, dok će preostalih sedam biti dostupno za strimovanje četvrtkom. Priča „The Offer“ je zasnovana na iskustvu nagrađivanog producenta Alija Radija sa snimanja kultnog filma „Kum“ iz 1972. koji je Frensis Ford Kopola režirao i adaptirao sa Mariom Puzom. U filmu su glumili Marlon Brando, Al Paćino, Džejms Kan, Džon Kazale,

Sve tajne filma „Kum“

Plakat serije „The Offer“

Robert Duval, Dajan Kiton i Talija Ši i bio je nominovan za 11 Oskara, a osvojio je tri – uključujući i onaj za Radija. Pored Telera, u glumačkoj ekipi serije „The Offer“ su Me-

tju Gud kao Robert Evans, Džuno Templ kao Beti Makart, Đovani Ribizi kao Džo Kolombo, Den Fo g ler kao Frensis Ford Ko p ola, Bern Gorman kao Čarls Bludorn,

Kolin Henks kao Beri Lapidus i Patrik Galo kao Mario Puzo. Marlona Branda, iz vremena kada je glumio Vita Korleonea, u novoj seriji igraće Džastin Čejmbers, kome će to biti prva uloga nakon što je napustio popularnu seriju „Uvod u anatomiju“, krajem 2019. godine. Film je nagrađen priznanjima Američke filmske akademije za najbolji film, najboljeg glumca i najbolji adaptirani scenario, a izabran je i za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Država. Takođe je rangiran kao drugi najbolji film u istoriji američke kinematografije, iza „Građanina Kejna“ na spisku „100 godina... 100 filmova“ Američkog filmskog instituta. Isto tako, rangiran je kao drugi na spisku „250 najboljih“ IMDB, prvi na spisku 100 najboljih sajta Metacritic i među prvih 10 na spisku najboljih filmova svih vremena sajta „Rotten Tomatoes“. Film je najprije odbio da snimi italijanski režiser Serđo Leone, a dvanaest godina kasnije on je ipak snimio krimi film „Bilo jednom u Americi“. R. K.

Kultura

Subota, 15. januar 2022.

đenje predstave Aleksandra Morfova Okončan sudski proces u čijem je fokusu bio roman „Despa“ Nikole I Petrovića

prvi om

Radulović, Slavko Kalezić, Nikola Perišić, Nada Vukčević, Danilo Čelebić, Jelena Nenezić-Rakočević, Jelena Minić, Jovan Dabović, Pavle Prelević, Stevan Vuković, Jelena Laban i Jelena Šestović. Reditelj Morfov je zvijezda bugarskog, ruskog, te i evropskog pozorišta, a prepoznat je po društveno-angažovanom pristupu teatru, te svojstvenom i autentičnom poimanju i prezentovanju klasičnih djela.

REPERTOAR

Tokom ovog mjeseca, publika u CNP-u će moći da pogleda predstave „Šćeri moja“, „Policajci“, „Bladi Mun“ i „Ko se boji Virdžinije Vulf“. Predstava „Šćeri moja“, koju je po tekstu Maje Todorović režirala Ana Vukotić, je na repertoaru 22. januara u 20 sati na Velikoj sceni. Glumačku ekipu čine: Vanja Jovićević, Mirko Vlahović, Varja Đukić, Slavko Kalezić, Dušan Kovačević, Goran Vujović, Stevan Radusinović, Slobodan Marunović, Danilo Čelebić, Zoran Vujović i Mišo Obradović. Predstavu „Policajci“ Slavomira Mrožeka, u režiji Aleksandra Jovanovića, publika će biti u prilici da pogleda 25. i 26. januara u 20 sati na Sceni Studio. U predstavi igraju: Srđan Gra-

Zetski dom u gostima sa „Virdžinijom Vulf“ Crnogorsko narodno pozorište ugostiće i Kraljevsko pozorište Zetski dom, pa će podgorička publika u utorak, 1. februara u 20 sati na Velikoj sceni, imati priliku da pogleda predstavu „Ko se boji Virdžinije Vulf“, koju je po tekstu Edvarda Olbija režirao Paolo Mađeli. U predstavi, za čiju su dramaturgiju bile zadužene Željka Udovičić-Pleština i Stela Mišković, uloge tumače: Ana Vujošević, Dejan Ivanić, Ana Vučković, Miloš Pejović i Frano Mašković.

hovac, Dejan Ivanić, Radmila Božović, Aleksandar Gavranić i Davor Dragojević. Posljednja produkcija nacionalnog teatra „Bladi Mun“, koja je premijerno izvedena krajem prošle godine, po tekstu i u režiji Ane Đorđević, na repertoaru je 28. i 31. januara u 20 sati na Velikoj sceni. Ansambl predstave, koja je nastala po predlošku poznatog italijanskog filma „Savršeni stranci“, čine: Sanja Vujisić, Nikola Perišić, Kristina Obradović, Aleksandar Gavranić, Filip Đuretić, Maša Božović, Stevan Vuković i Branka Otašević. Kako su naveli iz Crnogorskog narodnog pozorišta, ulaznice za sve programe se mogu rezervisati na zvaničnoj internet stranici pozorišta www.cnp. me ili pozivom na broj biletarnice 020/274-009. S. V.

Rolingstonsi na poštanskim markicama

Tužitelji da plate 42.496 eura Adnan Čirgić je izjavio da će sumu od 42.496 eura radije „odraditi“ u spuškom zatvoru nego ih uplatiti u budžet srpskog sveta

PODGORICA - Sudski proces koji je prije 12 godina iniciran tužbom koju su pokrenuli Aleksandar Radoman, Adnan Čirgić, Matica crnogorska i Institut za crnogorski jezik i jezikoslovlje protiv Predraga Šćepanovića, Radomira Uljarevića, izdavačke kuće „Oktoih“ i „Svetigore“ zbog kršenja autorskih prava okončan je presudom Višeg suda u Podgorici u korist tuženih. Nakon brojnih ročišta, Viši sud presudio je u korist tuženih i naložio da tužitelji isplate 42.496 eura. Proces je započeo nakon što je uz dnevni list „Dan“ objavljen roman „Despa“ kralja Nikole, a Matica crnogorska i Institut za jezik i jezikoslovlje „Vojislav P. Nikčević“ tvrdili da je riječ o falsifikatu, kako u pogledu pronalazača i priređivača rukopisa tako i sadržaja.

KO JE PRVI

„Oktoih“ i „Svetigora“, prije svega, nijesu bili prvi izdavači ovog romana, već su godinu ranije djelo kralja Nikole I Petrovića objavili Aleksandar Radoman i Adnan Čirgić u izdanju Matice crnogorske i Instituta za crnogorski jezik i jezikoslovlje.

Naslovnica prvog izdanja romana „Despa“

Naslovnica drugog izdanja romana „Despa“

- Roman je promovisan u martu 2009. godine. Nakon toga u izdanju „Oktoiha“ i „Svetigore“, distribuiran uz dnevni list Dan, Radomir Uljarević objavio je Sabrana djela kralja Nikole i u okviru njih roman „Despa“ kao prvo izdanje. Dakle, nakon promocije našega izdanja objavljeno je navodno prvo izdanje – navodi se u saopštenju koje je juče Čirgić objavio na portalu CDM. Čirgić tvrdi da su u nedostatku dokaza tuženi fabrikovali dokaz angažujući sudskoga vještaka, čiju su objektivnost odmah doveli u pitanje iz više razloga. Vještak Miško Jovanović je, kako je naveo Čirgić, u „nezboru“ sa tužiteljima, njegov rad je usmjeren da pokaže da crnogorski jezik ne postoji, a ne može biti objektivan i zato što je bio potpredśednik Narodne stranke čiji je jedan od advokata tuženih (Dragan Šoć) bio visoki funkcioner i predsjednik, zato što ga kao vještaka pozivaju advokati tuženih s kojima je on povezan i mimo pomenutog spora i na

kraju zato što je sva djelatnost vještaka Jovanovića usmjerena na negaciju onoga što tužioci promovišu. - Tadašnja sudija (a u okviru ovoga predmeta izređalo ih se nekoliko) nije uvažila naš stav, te je za vještaka angažovala Jovanovića koji je fabrikovao dokaz – navodi se u saopštenju Čirgića. Vještak je zaključio da roman „Despa“ u izdanju Matice crnogorske i Instituta za crnogorski jezik i roman „Despa“ u izdanju tuženih nisu isto književno djelo čime je tužba obesmišljena. - Sudija je prihvatila nalaz vještaka uprkos tome što je riječ o djelu koje je nastalo na osnovu istoga rukopisa, pri tome zanemarivši da niko od tuženih nije imao uvid u rukopis, o čemu svjedoči knjiga korisnika Arhivsko-bibliotečkoga odjeljenja Narodnoga muzeja Crne Gore i svjedočenje zapošljenih u toj instituciji – navodi Čirgić.

DVA DJELA

Prema riječima Čirgića, sud je ocijenio da je 2009. godina bila

Dom omladine Pančevo raspisao konkurs za „Rukopise 45“

Kultni koncerti tokom decenija

PODGORICA – Rolingstonsi dobijaju sopstvenu kolekciju poštanskih markica u čast obilježavanja 60. godišnjice benda. Stonsi su počašćeni markama koje ih prikazuju na kultnim svirkama tokom decenija. Iz Royal Maila kažu da je ,,blisko sarađivano sa članovima benda i njihovim menadžerskim timom“ na dizajnu. Ovaj kultni bend je tek četvrti muzički bend koji ima svoje izdanje, poslije Bitlsa, Pink flojda i Kvina, piše Hedlajner. Njihovi nastupi prikazani na specijalnim markicama uključuju koncerte u londonskom Hajd parku u julu 1969, u Njujorku u julu 1972. i Knebvortu u avgustu 1976. godine. Objavljivanjem markica takođe se odaje počast pokojnom Čarliju Votsu koji je umro prošle godine. Druge markice na zasebnom minijaturnom listu imaju dvije zajedničke slike benda i dva njihova postera sa turneje. Portparol Royal Maila Dejvid Gold rekao je da je malo bendova u istoriji roka uspjelo da napravi tako bogatu i ekspanzivnu karijeru kao Rolling Stones. - Napravili su neke od najkultnijih i najinspirativnijih albuma moderne muzike, sa revolucionarnim živim nastupima – kazao je Gold. Markice su sada dostupne u pretprodaji na www.roialmail.com/ rollingstones, a u opštu prodaju kreću 20. januara. R. K.

Domišljali sadržaj

Književni prostor za sve pisce iz bivše Jugoslavije PODGORICA – Konkurs za Zbornik poezije i kratke proze „Rukopisi 45“ na kome mogu učestvovati mladi autori sa prostora bivše Jugoslavije, prekjuče je raspisao Dom omladine iz Pančeva i otvoren je do 20. februara. Kako se navodi u saopštenju, pravo učešća imaju svi autori između 15 i 30 godina koji pišu na eks-jugoslovenskim jezicima, kao i jezicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Na konkursu se može učestvovati sa poezijom ili kratkom prozom. Svaki autor može da pošalje do tri pjesme ili do tri kratke priče: pjesme dužine do dvije, a priče do tri kucane strane (maksimalna dužina priče je 7.000 karaktera, veličina fonta 12), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom stanovanja (državljanstvom u slučaju da autor živi u inostranstvu), brojem telefona i mejlom. Imejl adresa na koju treba poslati radove je: zbornikrukopisi@gmail.com (sa naznakom ,,za Rukopise 45“). Iz Doma omladine Pančevo zamolili su autore da poštuju pravila konkursa i rok za slanje radova. „Rukopisi 45“ izaći će iz štampe početkom maja, a promocija, odnosno trodnevni

festival, biće održan u zavisnosti od trenutnih epidemioloških mjera. Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, autorski primjerci će biti poslati poštom. Zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije „Rukopisi“ spadaju u projekte sa najdužom tradicijom u Pančevu, a predstavljaju i jednu od najistrajnijih publikacija Doma omladine. Ovaj zbornik okuplja sve one koji žele da se zapute u svijet književnosti, koji imaju šta da kažu i to podijele sa drugima. B. B.

Na pitanje da li je tačna tvrdnja da njihovo izdanje nije original teksta kralja Nikole već redigovan, direktor izdavačke kuće „Oktoih“ Radomir Uljarević je još 2009. godine za Radio Slobodna Evropa tvrdio da je u potpunosti poštovan kraljev rukopis. Ipak, dodao je da je, „poznatom metodom, a zarad lakšeg tumačenja čitalaca“, priređivač novog izdanja romana Vesna Todorović nedovršne misli kralja Nikole logično dopunjavala. - Ona nije promijenila nijednu zapetu. Ona je samo domišljala, na mjestima gdje su otvorena zagrada, pa tri tačke, ona je ustvari domišljala koju je kralj mogao upotrijebiti rečenicu, koju riječ, koju sintagmu da bi to bilo dostupno široj čitalačkoj publici. Sada se taj roman čita, prosto nema otežanog čitanja – izjavio je Uljarević za Slobodnu Evropu.

prije 2008. godine i potvrdio da se radi o dva književna djela. - Ako se zna da je ovaj spor vođen između Aleksandra Radomana, Adnana Čirgića, Matice crnogorske i Instituta za crnogorski jezik i jezikoslovlje s jedne strane i gomile klerikalaca s druge strane (Radomir Uljarević, „Oktoih“, „Svetigora“, pop Predrag Šćepanović koji je u knjizi potpisan za istu rabotu za koju je potpisana i sestra popa Radomira Nikčevića) koje su zastupali advokati Crkve Srbije, jasno je zašto je Viši sud u Podgorici donio ovakvu presudu – smatra Čirgić. On je rekao da će sumu od 42.496 eura radije „odraditi“ u spuškom zatvoru nego ih uplatiti u budžet ,,srpskog sveta“. D. E.

Oskari će ponovo imati domaćina

LOS ANĐELES - Ovogodišnja dodjela Oskara, zakazana za 27. mart, vraća se u Holivud i tradicionalno u pozorište Dolbi. Veče dodjele Oskara, nagrada američke Akademije filmskih umjetnosti i nauke, prvi put će od 2018. godine ponovo imati domaćina svečanosti, objavila je američka televizijska mreža ABC koja svake godine prenosi tu ceremoniju, javlja AFP. Akademija je prošle godine zbog pandemije organizovala gala veče na velikoj željezničkoj stanici u centru Los Anđelesa sa smanjenim brojem zvanica. Za sada se ne zna ko će voditi ceremoniju, ali je 2017. i 2018. to bio komičar Džimi Kimel, dok je Kevin Hart 2019. godine odbio ponudu da bude domaćin pošto su se na društvenim mrežama ponovo pojavile njegove poruke na Tviteru koje su ocijenjene kao homofobične. Akademija tada nije našla zamjenu za Harta, tako da su se smjenjivali razni glumci bez domaćina ceremonije. R. K.

16 Hronika Podgorice

Subota, 15. januar 2022.

Gradonačelnik se susreo sa ambasadorom Austrije I. MANDIĆ

Podgorica se ugleda na Beč Obilazak igrališta iz ,,Vampirice“

Slijedi rekonstrukcija igrališta iza ,,Vampirice“ Gradonačelnik Ivan Vuković najavio je rekonstrukciju sportskog poligona iza zgrade ,,Vampirice“, u Ulici Bracana Bracanovića. Prilikom obilaska toga igrališta sa direktorom Agencije za stanovanje Vladimirom Tomovićem, Vuković je kazao da će radovi početi čim vremenske prilike to dozvole. U planu je obnavljanje dotrajale ograde i mobilijara, postavljanje zaštitne mreže, presvlačenje podloge, a kasnije i tartan podloge. H. P.

Isključenja struje Sunčano, do Zbog planiranih radova na mreži 14 stepeni śutra će od 7 do 17 sati bez snabdijevanja električnom energijom ostati potrošači na području Lješanske nahije tj. Barutana, kao i Liješnje, Goljemadi, Begova Glavica, Pelinovo, Bigor, Brežine, Parci, Staniseljići, Gradac, Buronje, Zagora, Progonovići, Ćepetići, Lipe, Orasi. H. P.

Za danas je najavljeno pretežno sunčano. Vjetar umjeren do pojačan, sjeveroistočni. Jutarnja temperatura vazduha oko četiri stepena, najviša dnevna do 14. H. P.

Sastanak gradonačelnika Vukovića i ambasadora Milera

Gradonačelnik Ivan Vuković istakao je tokom jučerašnjeg susreta sa ambasadorom Austrije Karlom Mihaelom Milerom i razgovora o moguć-

nostima za saradnju Podgorice i Beča, da se glavni grad Crne Gore u različitim aspektima ugleda na austrijsku prijestonicu.

- Veoma smo aktivni kada su u pitanju zelene politike i tu se ugledamo na Beč, te radimo na modernizaciji javnog prevoza, nabavci novih autobusa i

aktivnoj promociji biciklizma. Realizujemo brojne projekte i aktivnosti sa ciljem da Podgoricu učinimo modernim evropskom gradom, gradom sa kvalitetnim i humanim uslovima za život – kazao je Vuković. Austrijski ambasador pohvalio je dinamiku kojom se Podgorica razvija i istakao da su vidne značajne pozitivne promjene. Miler je naglasio da dva glavna grada mogu sarađivati na različitim nivoima, ne samo kroz poslovnu sferu i sferu biznisa, već i kroz razmjenu iskustava i dobrih praksi. On je svom domaćinu predstavio program ,,ReFocus Austria“, koji je ključna komponenta ekonomskog plana austrijske savezne vlade za oporavak nakon pandemije kovida-19. Ambasador Austrije predložio je da u maju u Podgorici budu organizovani Dani austrijske ekonomije i biznisa i pozvao sve crnogorske škole arhitekture, kao i sve zainteresovane subjekte i preduzetnike koji se bave ovom oblašću da se priključe ovoj inicijativi. Na sastanku je zaključeno da postoji prostor za intenziviranje saradnje u različitim oblastima, te da će u narednom periodu organizacija brojnih aktivnosti doprinijeti produbljivanju odnosa. H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 15. januar 2022.

Projekat izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda – poziv građanima da podnesu zahtjeve za priključivanje na kanalizacionu mrežu

Nepredviđeni radovi prolongirali završetak rekonstrukcije Hercegovačke ulice

Očekuju da radovi budu gotovi do kraja narednog mjeseca I. MITROVIĆ

Izgradnja bočnih priključaka fekalne kanalizacije, koja predstavlja naknadni rad, kao i nepredviđeni radovi na elektro-instalacijama, prouzrokovaće prolongiranje predviđenog roka završetka radova – kazali su iz Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice

Infrastruktura već spremna u 25 ulica U okviru projekta izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda na sjevernom području sekundarne kanalizacione mreže – LOT 2, postavljeno je oko 8.100 metara mreže. Gradsko preduzeće Vodovod i kanalizacija, koje je nosilac aktivnosti u ovom projektu, pozvalo je stanovnike područja na kojima su završeni radovi da podnesu zahtjev za priključenje na kanalizacionu mrežu. Zahtjev se podnosi tome gradskom preduzeću, a od dokumentacije je potrebno priložiti kopiju lične karte i list nepokretnosti. Spisak ulica koje su obuhvaćene ovom fazom projekta i u kojima su radovi realizovani, odnosno gdje građani imaju

mogućnost da podnesu zahtjev za priključenje na kanalizacionu mrežu: 1. DUP ,,Murtovina – Murtovina 2“ – Vukosava Božovića sa krakom, Goranska, Pionirskih odreda, Veljka Jankovića, Antona Čehova I dio sa kracima 1-3, Sava Orovića, krak 6 i 6/1, CASNO sa kracima 1-3, Viktora Igoa, Radovana Petrovića 1, Žabljačka 1 i 2, Lovćenska, Pohorska kraci 3-5; 2. DUP ,,Zlatica B“ – Dukljanska i Ulica mira; 3. DUP ,,Zagorič“ – Ludviga Kube, Rovačka, Iva Andrića sa kracima 1 i 4, Vladike Petra Prvog, Dragana Đurovića, Ljevorječka, Vita Nikolića, Jaroslava Čermaka, Petra Miljanića, Bjelasička i Božidara Vukovića. H. P.

Socijalno ugroženim porodicama sa Konika uručeni dječji paketići i drva za ogrjev

U dijelu ulice bliže Ulici slobode radovi se odvijaju po planu

Potrebno izmještanje elektro-instalacije u gornjem dijelu ulice

Nakon novogodišnjih i božićnih praznika nastavljena je rekonstrukcija gornjeg dijela Hercegovačke ulice (na potezu od Ulice slobode do Ulice Marka Miljanova).

za objekte, pa tek onda započeti izradu trotoara – poručuju iz Agencije. Kako dodaju, prolongiranje predviđenog roka završetka radova prouzrokovala je izgradnja bočnih priključaka fekalne kanalizacije, koja predstavlja naknadni rad, kao i pomenuti nepredviđeni radovi na elektro-instalacijama. Rekonstrukcija gornjeg dijela Hercegovačke ulice počela je u julu prošle godine. Ona podrazumijeva izgradnju nove putne i saobraćajne infrastrukture, ugradnju hidrotehničkih instalacija, instalacija jake struje, TK kanalizacije i nove javne rasvjete. I. MITROVIĆ

Na dijelu između ulica Slobode i Balšića u toku je ugradnja podzemnih cjevovoda, dok je u drugom dijelu, između ulica Marka Miljanova i Balšića, u toku izmještanje niskonaponske vazdušne mreže koja će biti kablirana i položena u zemlju. Kompletan posao, kako su za Pobjedu kazali iz Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice (investitori ovog projekta), trebalo bi da

bude završen do kraja narednog mjeseca. - Radovi se izvode po projektu, s tim što će jedan ormarić biti dislociran zato što je, nakon provjere na licu mjesta, utvrđeno da postoji više priključaka nego što je to prikazano u projektu, i neophodno je izvršiti dislociranje kako bi svi priključci bili obuhvaćeni – napomenuli su iz Agencije za izgradnju i razvoj. Posmatrano od Ulice Marka Miljanova ka Ulici Balšića, s lijeve strane kolovoza mogu se izvoditi radovi na trotoarima. - Na desnoj strani treba najprije završiti radove na izmještanju niskonaponske vazdušne mreže, uključujući i priključke

NVU Biciklo.me smatra da 1.000 novih besplatnih mjesta za parkiranje neće riješiti problem saobraćajnih gužvi

Prilagođavati grad građanima, a znatno manje automobilima Uručivanje paketića mališanima sa Konika

Pomogli onima kojima je najpotrebnije Sekretarijat za socijalno staranje i Kancelarija za Rome i Egipćane podržali su akciju NVO Fondacija ,,Ruka prijateljstva“ i dodijelili dječje paketiće i drva za ogrijev romsko-egipćanskim porodicama u stanju socijalne potrebe, sa područja Konika. Prilikom uručivanja paketića sekretar za socijalno staranje Ivan Terzić iskazao je zadovoljstvo što je Glavni grad dio inicijative NVO Fondacije ,,Ruka prijateljstva“ i drugih donatora. Terzić je kazao da ovakve i slične aktivnosti znače mnogo za socijalno ugrožene porodice, a pogotovo za njihove najmlađe. Iz Kancelarije za Rome i Egipćane kazali su da je i ova akcija potvrdila da se zajedničkim djelovanjem može dati značajan doprinos i pomoći onima kojima je to najpotrebnije. H. P.

Hiljadu novih besplatnih mjesta za parkiranje automobila neće doprinijeti smanjenju saobraćajnih gužvi, jer će privući toliko automobila u centar grada i daće nam sasvim suprotan efekat od onoga što nam je potrebno, smatraju u Nevladinom udruženju Biciklo.me. Osvrćući se na najavu gradske uprave da će do kraja ove godine Podgorica dobiti 1.000 novih besplatnih mjesta za parkiranje, NVU Biciklo.me ocijenilo je da nepropisno parkirani automobili nijesu najveći uzrok gužve u saobraćaju. - Veći problemi su sam broj automobila, koji je ekstremno visok, kao i nedostatak kvalitetnog gradskog prevoza, uz

Nepropisno parkirani automobili nijesu najveći uzrok gužve u saobraćaju

niz problema koji se vezuju za to. Uostalom, postoje Komunalna i saobraćajna policija, kao i odgovarajuća legislativa kojom se sprečava nepropisno parkiranje. Kada bi oni obavljali svoje poslovne dužnosti na propisani način, ovaj problem koji sve više pritiska naš

grad mogao bi biti rješen, tako da je ova lopta i dalje u njihovom dvorištu – poručili su iz NVU Biciklo.me. Uvjereni su da u centru grada nije potrebno povećavati prostor za parkiranje automobila. - Grad koji ima viziju razvoja saobraćaja planira zatvaranje

centra za motorni saobraćaj. Generišu se druge aktivnosti potrebne građanima za kvalitetniji život i pruža im se transportna alternativa. Kao posljedica drugačijeg razmišljanja neizbježna je betonizacija, koja je postala značajan problem za život u Podgorici zbog velikih temperaturnih amplituda ovog klimatskog područja. Najatraktivniji prostor, iza robne kuće ,,Ražnatović“ u centru Podgorice, planira se kao parkirni prostor i postaće veliki dodatni akumulator toplote, a mogao bi biti spojen sa Trgom nezavisnosti i u nekom inovativnom ekološkom kontekstu dati savremeni lik Podgorici – smatraju u NVU Biciklo.me, uz naglasak da su nam potrebni gradovi za ljude, a ne za automobile. I. M.

18 Oglasi i obavještenja

Subota, 15. januar 2022.

Poslovni broj: I.br. 1482/2015 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore ad Podgorica-osnovana 1901.godine, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, protiv izvršnog dužnika Aleksić Marije, ul. Voja Deretića bb, NIKŠIĆ, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 229.958,93 eura, dana 14.01.2022. godine, polazeći od rješenja o izvršenju I.br. 1482/2015 od 18.06.2015. god, koje je donijeto na osnovu izvršne isprave- Založne izjave sačinjene kod notara Ljubiše Markovića iz Nikšića pod poslovnom oznakom UZZ 13/2012 dana 11.01.2012. godine, i rješenja poslovne oznake I.br.1482/15 od 29.10.2019. godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se druga prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koje nepokretnosti su upisane u LN broj 20 KO Nikšić PJ Nikšić i to: katastarska parcela broj 2502, plan/skica 34/192-85, ulica i kućni broj Voja Deretića, po načinu korišćenja dvorište, površine 333m2, katastarska parcela broj 2502, broj zgrade 1, plan/skica 34/192-85, ulica i kućni broj Voja Deretića, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, površine 172m2, katastarska parcela broj 2503, podbroj 2, plan/skica 34/347, ulica i kućni broj Voja Deretića, po načinu korišćenja pašnjak 1.klase, površine 180m2, katastarska parcela broj 2502 broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor u vanprivredi, PD1, spratnost P, površine 125m2, katastarska parcela broj 2502 broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD2, spratnost P1, površine 90m2, katastarska parcela broj 2502 broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD3, spratnost P2, površine 90m2, - sve u obimu prava svojine izvršnog dužnika 1/1. II Ročište za drugu prodaju navedenih nepokretnosti održaće se dana 09.02.2022.godine u 12.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb, u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnost se može razgledati prema dogovoru sa javnim izvršiteljem. III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od 133.900,00 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 1482/2015 od 29.12.2020.godine. IV Na drugoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnost se ne može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, odnosno ne ispod iznosa od 66.950,00 eura, shodno članu 173 stav 3 ZIO-a. Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče. V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 530-23046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica, u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od 13.390,00 eura. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene. VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić na nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave Ov.br.2423/08 od 08.02.08.god. za iznos duga 120.000,00 eura, te zabrana otuđenja i opterećenja bez saglasnosti izvršnog povjerioca, zatim podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave UZZ.br.13/12 za iznos duga 31.908,17 eura i zabrana otuđenja i opterećenja bez saglasnosti izvršnog povjerioca na osnovu isprave UZZ.br.13/12, zabilježba obavještenja o početku namirenja potraživanja –obavještenje br.24-01/373 od 31.01.2013. god. Dana 14.01.2022. godine.

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

CRNA GORA JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ BERANE Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca „Crnogorski Telekom“ AD Podgorica protiv izvršnih Radunović Milovana i dr

J A V N O O B J A V Lj U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povje rioca, protiv izvrših dužnika. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnim dužnicima i to: RADUNOVIĆ MILOVANU rješenje o izvršenju Iv.br. 2411/20 od 23.12.2020. godine i rješenje o troškovima od 13.01.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom Budimlja bb, Berane; BAŠIĆ DANICI rješenje o izvršenju Iv.br. 275/21 od 01.03.2021. godine i rješenje o troškovima od 13.01.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom ul. Dušana Vujoševića bb, Berane; TOMKIĆ VESNI rješenje o izvršenju Iv.br. 1037/21 od 10.06.2021. godine i rješenje o troškovima od 13.01.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom Donja Ržanica bb, Berane; KAJTAZI AFRIMU rješenje o izvršenju Iv.br. 1255/21 od 08.09.2021. godine i rješenje o troškovima od 13.01.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom Lim bb, Berane; MULIĆ SEFEDINU rješenje od Iv.br. 1376/21 od 08.09.2021. godine i rješenje o troškovima od 13.01.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom Izvori bb Plav; BARJAKTAROVIĆ MARINKU rješenje o izvršenju Iv.br. 1377/2021 od 08.09.2021. godine i rješenje o troškovima od 13.01.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom Petnjik bb, Berane; DERVIŠEVIĆ SMAJLJE rješenje o izvršenju Iv.br. 1777/2021 od 15.10.2021. godine i rješenje o troškovima od 13.01.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom Gusinje, Grnčar; „AKD – MARTINOVIĆI“ DOO GUSINJE; rješenje o izvršenju Iv.br. 1778/2021 i rješenje o troškovima od 13.01.2022. godine, sa zadnje poznatom adresom Martinovići bb, Gusinje. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnici u roku od 3 dana obrate ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršnim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, s obziorom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. U Beranama 13.01.2022. godine, JAVNI IZVRŠITELJ Dušan Nišavić

Svijet 19

Subota, 15. januar 2022.

U vrijeme lokdauna i noć pred sahranu princa Filipa, osoblje Dauning strita organizovalo žurku LONDON - Kabinet britanskog premijera Borisa Džonsona izvinio se kraljici Elizabeti nakon što se ispostavilo da je, uoči sahrane princa Filipa i u vrijeme zabrane okupljanja u zatvorenom prostoru, Džonsonovo osoblje organizovalo žurku u Dauning stritu, koja je trajala do duboko u noć. Džonson se, kako navodi agencija Rojters, suočava sa najozbiljnijom krizom od kada je postao premijer, nakon što je u javnosti počela da se otkriva serija društvenih okupljanja vladinih zvaničnika za vrijeme „lokdauna“, kada obični ljudi, zbog pravila karantina, nijesu mogli čak ni da se lično oproste od svojih rođaka na samrti. Nakon što je izgradio političku karijeru prkoseći prihvaćenim normama, Džonson je sada pod sve većim pritiskom poslanika sopstvene stranke da podnese ostavku. Protivnici kažu da nije podoban da bude premijer i da je obmanuo parlament tako što je demantovao da su prekršena pravila donijeta zbog kovida. Priča, koja je već pružila obilati materijal komičarima i karikaturistima u Britaniji, dobila je novi obrt nakon što je Dejli telegraf objavio da su žurke na kojima je služeno piće održane u Dauning stritu, 16. aprila 2021. godine, samo dan prije sahrane princa Filipa. - Za duboko je žaljenje to što se sve ovo odigralo u vrijeme nacionalne žalosti i Dauning strit se izvinio Bakingemskoj palati – rekao je novinarima Džonsonov portparol. Džonson je tog dana bio u svojoj rezidenciji Čekers, van

Džonsonov kabinet se izvinio kraljici Elizabeti Priča, koja je već pružila obilati materijal komičarima i karikaturistima u Britaniji, dobila je novi obrt nakon što je Dejli telegraf objavio da su žurke na kojima je služeno piće održane u Dauning stritu, 16. aprila 2021. godine, samo dan prije sahrane princa Filipa

Londona, i nije bio pozvan ni na jedno od tih okupljanja, dodao je portparol. Telegraf piše da je „bančenje“ u Dauning stritu bilo takvo da je osoblje otišlo u obližnji supermarket u kome su kupili veliku količinu alkohola, vino prolivali po tepihu i polomili

ljuljašku premijerovog sina. Narednog dana, kraljica Elizabeta se oprostila od princa Filipa, sa kojim je bila u braku 73 godine. Princ Filip preminuo je u 99 godini. Za vrijeme njegove sahrane, poštovana su striktna pravila zaštite od korona virusa, a

kraljica je, sa maskom na licu, sjedela sama. Protivnici 57-godišnjeg Džonsona pozivaju da podnese ostavku i opisuju ga kao šarlatana koji je tražio od Britanaca da prate neka od najstrožih pravila u posljeratnoj istoriji zemlje, dok je njego-

vo sopstveno osoblje pravilo žurke u središtu britanske države. Nekoliko članova Džonsonove Konzervativne partije, takođe, su ga pozvali da podnese ostavku, iz straha da će skandal nanijeti trajnu štetu stranci na sljedećim izborima. - Nažalost, premijerova pozicija je postala neodrživa. Vrijeme je da se povuče – izjavio je konzervativni poslanik Endrju Bridžen, inače bivši Džonsonov pristalica. Džonson je pružio različita objašnjenja za žurke, od demantovanja da su prekršena pravila, do izražavanja razumijevanja za gnijev javnosti zbog percepcije hipokrizije u srcu britanske države. Šefica britanske diplomatije Liz Tras, koja važi za moguću nasljednicu Džonsona, ocijenila je da su načinjene „stvarne greške“. - Treba da razmotrimo ukupnu situaciju u kojoj se nalazimo kao zemlja, činjenicu da je Džonson ostvario obećanje Bregzita, da se oporavljamo od kovida. On se izvinio. Mislim da treba da krenemo da-

lje – rekla je ona. Da bi se glasalo o nepovjerenju premijeru, 54 od 360 konzervativnih članova parlamenta mora da pošalje pismo predsjedniku stranačkog parlamentarnog odbora. Telegraf navodi da je do sada dostavljeno čak 30 takvih pisama. Pred Džonsonom je, kako navodi agencija Rojters, teška godina i mimo kovida. Inflacija raste, računi za energiju su visoki, porezi će da porastu u aprilu, a njegova stranka izlazi na lokalne izbore u maju. Jedna od zabava u aprilu 2021. godine bila je oproštajna žurka za Džejmsa Sleka, bivšeg direktora komunikacija Dauning strita, koji se u petak izvinio zbog toga. Slek, koji je sada zamjenik urednika tabloida San saopštio je da taj skup „nije trebalo da se održi u vrijeme kada se održao“. Britanska policija saopštila je u četvrtak da neće istraživati okupljanja održana u Džonsonovoj rezidenciji za vrijeme lokdauna, osim ako se u internoj vladinoj istrazi ne pronađu dokazi da je potencijalno počinjeno neko krivično djelo.

U Srbiji u nedjelju referendum o ustavnim promjenama ZAGREB: Rezultati Državnog zavoda sa statistiku važno da građani sa pravom gla- ZAGREB - Hrvatski Državni Zemlje sa imaju mogućnost da glasaju zavod sa statistiku objavio je izborima i referendumima. prve rezultate popisa stanovKvinte: Korak naPolitičari, pravnici, stručnjaci ništva u toj zemlji, koji pokau Srbiji imaju oprečne stavo- zuju da je ta zemlja tokom ka jačanju ve oko toga da li su predlože- proteklih deset godina ostala promjene Ustava, koje se u bez gotovo 400 hiljada ljudi i nezavisnosti nenajvećoj mjeri odnose na način da samo tri hrvatska grada, izbora sudija i tužilaca, dobre odnosno Zagreb, Split i Rijepravosuđa ili ne, i da li vode nezavisnijem ka, imaju više od 100 hiljada

BEOGRAD - Zemlje Kvinte pozdravile su referendum o ustavnim promjenama, koji će se u Srbiji održati u nedjelju, 16. januara, i pozvale Vladu Kosova da dozvoli Srbima na Kosovu da ostvare pravo glasanja na izborima i izbornim procesima u skladu sa ustaljenom praksom.

- Francuska, Njemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Evropska unija pozdravljaju referendum o ustavnim promjenama u Srbiji 16. januara kao ključni korak u jačanju nezavisnosti pravosuđa i unapređenju transparentnosti i efikasnosti institucija vladavine prava u zemlji. Vjerujemo da su ove reforme korak naprijed ka usklađivanju Srbije sa standardima Evropske unije koje će podržati proces pristupanja Srbije EU – navodi se u zajedničkom saopštenju članica Kvinte. Naveli su i kako ohrabruju sve građane Srbije da učestvuju na referendumu i vjerujemo da je

pravosuđu. Vlast poziva da se na referendumu glasa za ustavne promjene, dok je opozicija po tom pitanju podijeljena. Na referendumu nema cenzusa izlaznosti, pa će ishod odlučiti većina izašlih. U saopštenju Kvinte se još konstatuje da kosovska vlada nije dozovlila misiji OEBS-a da prikuplja glasačke listiće birača sa Kosova, kao što je bilo ranije, i poziva se da Srbima omogući pravo glasa. Vlada Kosova je ranije odlučila da Srbi mogu da glasaju na daljinu, odnosno poštom ili u kancelariji za vezu Srbije na Kosovu. - Pozivamo vlade Kosova i Srbije da se suzdrže od akcija i retorike koje dižu tenzije i da se konstruktivno uključe u dijalog posredstvom EU – navodi se u saopštenju. Zaključuje se i da je važno da obje vlade postignu napredak ka sveobuhvatnom sporazumu koji otključava evropsku perspektivu i povećava regionalnu stabilnost.

stanovnika. Hrvatska nije imala manje stanovnika još od 1948. godine, pokazuju rezultati popisa. Od 1991. je izgubila 895.736 stanovnika, odnosno skoro cijeli grad veličine Zagreba, dok je samo tokom posljednjih deset godina, od prošlog popisa koji je sproveden 2011. godine, izgubila 396.360 stanovnika, što je gotovo 10 odsto. Te 2011. godine u Hrvatskoj je živjelo 4.284.889 građana, a danas ih ima samo 3.888.529. Rezultati popisa pokazuju i da tek tri grada u Hrvatskoj imaju više od 100.000 stanovnika, a to su Zagreb, Split i Rijeka. Nakon Zagreba sa 769.944, Splita sa 161.312 i Rijeke sa 108.622 stanovnika, četvrti najveći grad u Hrvatskoj i dalje je Osijek, koji je 2011. godine imao 108.048 stanovnika, a sada ih ima 96.848. Rijeka je izgubila 14,6 odsto svog stanovništva, a Split 13,7 odsto. Rezultati popisa pokazuju i da nema županije u Hrvatskoj koja je zabilježila porast broja

Hrvatska za 10 godina ostala bez 10 odsto stanovništva stanovnika. Vukovarsko-sremska je izgubila gotovo svakog petog stanovnika, što je više od 19 odsto. Sisačkomoslavačka i Brodsko-posavska 17,53 odsto, a najmanji pad je bio u Zagrebu, Dubrovačko-neretvanskoj i Zadarskoj županiji. Hrvatski mediji pišu i da je realan broj stanovnika još i manji, jer su mnogi građani popisani iako veći dio godine rade u inostranstvu, dok su se neki i odselili, ali su ih porodice popisale u Hrvatskoj. Smanjenje broja stanovnika re-

zultat je negativnog prirodnog priraštaja, ali i migracija, odnosno toga što Hrvatska već godinama na godišnjem nivou bilježi više umrlih nego rođenih, ali isto tako i više iseljenih nego doseljenih, piše internet portal Hrvatske radio-televizije. Osim broja stanovnika, opada i broj domaćinstava u Hrvatskoj, ali raste broj stambenih jedinica, pogotovo u priobalnim županijama. Broj domaćinstava smanjen je za 80.615, odnosno 5,31 odsto, a broj stambenih jedinica pove-

ćan je za 103.534 ili 4,61 odsto. Popis stanovništva u Hrvatskoj je, nakon što je rok tri puta produžavan, završen sredinom novembra prošle godine. Građani su mogli sami da se popišu koristeći upitnik u elektronskom obliku koji je bio dostupan na portalu e-Građani, da bi nakon toga popisivači popisivali sve popisne jedinice koje se nisu samostalno popisale, uz kontrolu podataka prikupljenih samostalnim popisivanjem. Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Arena

20 Fudbal

Subota, 15. januar 2022.

Senzacionalan transfer crnogorske fudbalske reprezentativke

Karličić u Bordou PODGORICA – U momentima kad se čeka veliki transfer iz domaćeg fudbala, senzacionalna vijest stiže iz ženskog fudbala. Crnogorska fudbalerka Jelena Karličić karijeru će nastaviti u Bordou, u klubu iz jedne od najjačih evropskih liga. Jelena Karličić ima samo 19 godina, iz Breznice se u avgustu preselila u norvešku Medkilu, a sada ide u Francusku. Prvi dio sezone u Francuskoj Bordo je završio na sedmom mjestu. - Ima 19 godina i mnogo prostora za napredak. Ono što nam se najviše sviđa je njena odlučnost. Posvećena je fudbalu 100 posto, a to je profil kakav tražimo kod mlađih igračica, od kojih ne očekujemo i da odmah da daju veliki doprinos, ali i da to rade u budućnosti - kazao je sportski direktor Bordoa Fransisko Fardilja. R. P.

Tuzani nastavljaju da kompletiraju redove

Vučaj u Dečiću

PODGORICA – Erjon Vučaj je novi fudbaler Dečića. Iskusni vezista u Tuzi dolazi kao slobodan fudbaler, a prethodno je nastupao za Dritu. U karijeri je nastupao za Lači, Vlazniju, Fljamutari, Skender-

beu. Bio je član mlade selekcije Albanije, a dobijao je poziv i u A selekciji. Vučaj je drugo pojačanje Dečića, nakon što je za tim iz Tuzi već potpisao Aleksa Marušić. R. P.

Prijateljski mečevi fudbalske reprezentacije Crne Gore

Jermenija i Grčka provjere „sokola“ pred Ligu nacija Fudbalska reprezentacija Crne Gore odigraće dvije prijateljske utakmice u martovskom FIFA terminu.

Mladi fudbalski stručnjak pred novim izazovom

Dmitrović vodi brigu o fudbalerkama Mladosti PODGORICA – Ženski fudbalski klub Mladost ima novog šefa stručnog štaba – Duško Globarević napustio je tim, prihvatio poziv da bude u stručnom štabu Rudara, pa je kormilo preuzeo Niša Dmitrović. Mladi fudbalski stručnjak bio je na Starom aerodromu, ali u ulozi trenera mlađih kategorija u OFK Titograd, a onda pomalo neočekivano stigla je ponuda iz ženskog fudbala, koju je Dmitrović prihvatio i prvi put radiće na ženskom fudbalu. - Sve se desilo nekako neočekivano. Odlaskom Duška Globarevića ostalo je otvoreno pitanje ko će biti trener fudbalerkama Mladosti. Iako nijesam imao ambicije da idem ka ženskom fudbalu, poziv i šansa da budem glavni trener nekako je sve okrenuo. Smatram da je to neki novi izazov, iskustvo i prilika da dodatno napredujem i zato sam odlučio da pređem na ženski fudbal i prihvatim poziv – kazao je Pobjedi Dmitrović. Mladi stručnjak okupio je svoje igračice i već počeo pripreme za drugi dio sezone. I pored dosta vremenskih problema,

Pomoć bi značila mnogo - Imamo mladu ekipu, veliki broj reprezentativki, ali treba nam vremena da stignemo do cilja, odnosno da budu na velikom nivou. One zaista imaju želju, rade vrijedno, a baš zbog toga nadam se da će uskoro biti onih koji će biti spremni da pomognu klubu. To nijesu velika sredstva ulaganja, a za ovaj klub bi to značilo mnogo. Iskreno se nadam da su sjajni rezultati reprezentacije skrenuli pažnju na ženski fudbal, tako da će sve to doprinijeti da se pomogne ženskom fudbalu – rekao je Dmitrović. fudbalerke Mladosti vrijedno treniraju. - Okupili smo se već i počeli sa radom. Bilo je teško par dana zbog jakog vjetra, ali smo onda teren zamijenili balonom, gdje smo nastojali da sprovedemo u djelo to što sam zamislio – kaže Dmitrović i objašnjava da ih tokom pripremnog perioda očekuje dosta izazova. - Imaćemo priliku da vrijedno radimo, da se radi na kondiciji i taktici, a već krajem mjeseca idemo za Vrnjačku Banju, gdje ćemo učestvovati na turniru. Upravo takvi mečevi mnogo će nam koristiti da se dodatno spremamo – naglasio je Dmitrović. Mladost je prvi dio sezone završila na začelju, mada je

ovaj tim izuzetno vrijedan tim čije vrijeme tek dolazi. - Ranije, kada je bilo mnogo više klubova sada imamo ligu sa samo četiri kluba. Ali, uspjesi naših reprezentativnih selekcija nadam se da će trgnuti mnoge centre i da ćemo i u ženskoj konkurenciji imati jaču ligu. Što se nas tiče, razmišljamo o nekim ambicijama, jer imamo najmlađi tim, koji čine uglavnom kadetkinje. Baš zbog toga akcenat je na tome da napreduju, da pravimo selekciju koja će kroz dvije-tri godine biti zaista spremna za velike stvari. Međutim, to je period koji iziskuje vrijeme i veliki rad. Želim da stvaramo igračice i da napreduju – kaže R. P. Dmitrović.

Endriju Marveđo u Jezeru PODGORICA – Australijanac Endriju Marveđo prvo je pojačanje tima iz Plava. Marveđo je nakon sjajnih partija u dresu Bokelja nastupao za Petrovac, a na

početku sezone stigao je u Mornar. Međutim, iskusni vezista nije uspio da se izbori za status prvotimca, jer je imao problem sa povredom, a kasnije nije uspio da bude u prvom planu.

,,Sokoli“ će odmjeriti snage sa selekcijama Jermenije i Grčke – gostovanje u Jerevanu zakazano je za 24. mart, dok će se duel sa Grčkom odigrati četiri dana kasnije na Gradskom stadionu u Podgorici. Satnice odigravanja oba meča biće objavljene nakon usklađivanja istih sa administracijom Evropske fudbalske asocijacije (UEFA), saopšteno je iz Fudbalskog saveza Crne Gore.

Reprezentacija Jermenije, koja trenutno zauzima 92. mjesto na FIFA rang listi, u posljednjem izdanju UEFA Lige nacija osvojila je prvo mjesto u grupi C2, pa će se od juna tekuće godine takmičiti sa selekcijama Ukrajine, Škotske i Republike Irske u grupi B1 najmlađeg UEFA takmičenja za nacionalne timove. „Sokoli“ su do sada odigrali dvije utakmice sa Jermenima i to u kvalifikacijama za plasman na Svjetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji. U prvom meču koji je odigran u Jerevanu reprezentacija Crne Gore poražena je rezulatom 3:2, dok je u revanš

meču slavila rezultatom 4:1, uz het-trik Stevana Jovetića. Selekcija Grčke nalazi se na 55. poziciji rang liste najboljih svjetskih selekcija i nastupaće u grupi C1 UEFA Lige nacija zajedno sa selekcijama Sjeverne Irske, Kosova i pobjednika baraž meča Kipar–Estonija. „Sokoli“ su od ,,Helena“ poraženi 2:1 u prijateljskom meču odigranom u Pireju, u martu 2016. Reprezentacija Crne Gore će u trećem izdanju UEFA Lige nacija, koje počinje u junu, igrati u grupi B3 sa selekcijama Bosne i Hercegovine, Finske i Rumunije. R. A.

Crnogorski reprezentativac poslije četiri i po godine odlazi iz Slovenije

Martinović u Černomorecu PODGORICA - Poslije četiri i po godine došlo vrijeme za nove i veće izazove - Ilija Martinović novi je član ukrajinskog Černomoreca. Cetinjanin, koji je odnedavno i crnogorski reprezentativac, samo par dana nakon što je napustio Maribor, predstavljen je u novom klubu. Černomorec je na 13. mjestu ukrajinske Premijer lige i nalazi se u zoni baraža sa 14 bodova iz 18 kola. Ukrajinski klub ima i drugu najgoru odbranu u ligi, primili su čak 40 golova, pa se očekuje da 28-godišnji Cetinjanin donese stabilnost timu, koji će nastojati da izbjegne opasnu zonu. - Poslije četiri i po godine ostavljam Sloveniju. Bilo je izazovno, nakon Aluminija, imao sam priliku da budem u najboljem slovenačkom klubu, ali to sada ostavljam iza sebe i krećem

Baš zbog toga, Marveđo i Mornar dogovorili su sporazumni raskid, a takvu situaciju dočekao je prvoligaš iz Plava koji je odmah potpisao sjajnog Australijanca. - Svjestan sam da nijesam imao epizodu u Mornaru kakvu sam želio. Imao sam peh da sam zbog povrede preskočio uvodni dio, zatim je krenuo šampio-

u novo poglavlje. Tražim neke nove izazove u karijeri shodne mojim godinama koje su zrele istakao je Cetinjanin. Martinović je prošle sezone u posljednjem kolu, spletom gotovo nevjerovatnih okolnosti ostao bez viđene titule šampiona sa Mariborom, bio je lider odbrane tima iz Ljudskog vrta, a sjajne partije su ga preporučile i selektoru Miodragu Raduloviću. - Slovenija mi je mnogo dala na svakom mogućem planu. ali od-

nat i onda je sve bilo teže. Nije bilo lako nakon povrede izboriti se za status prvotimca. Ali, vrijedno sam radio, čekao svoju šansu i na kraju smo se dogovorili da je najbolje da odem. Dolazak u Jezero za mene je nešto novo, želim da nakon perioda gdje nijesam mnogo igrao sada pokažem da vrijedi. Vjerujem da

lučio sam se za novi korak i to je bio Černomorec iz Odese - naglašava Martinović, koji je oduševljen uslovima. -Odlični uslovi, novo klupsko vođstvo, takođe i investitori, 35. 000 kapacitet stadiona, obećavajući projekat i energija koja će biti uložena u njega. Osim toga mnogo je jača liga, tako da sve to će biti neki novi izazov - dodao je Martinović. Kada su u pitanju ambicije su jasne, ali nekadašnji defanzivac Lovćena ne zaboravlja da pomene nacionalni tim. -Želim da sam standardan i na oku selektoru. Reprezentacije je bit i suština moje karijere. Što se tiče klubova, za mene predstavljaju poslovna ostvarenja koje doživljavam sa velikim respektom i dubokom zahvalnošću - podvukao je na kraju Martinović. R. P.

mogu i da imam kvalitet da odgovorim zadacima. Hvala ljudima iz kluba na povjerenju, sigurno je da ću dati svoj maksimum da to opravdam, a baš zbog činjenice da nijesam igrao protekle polusezone imaću posebnu želju da se vratim u što boljem ritmu – naglasio je Marveđo. R. P.

Subota, 15. januar 2022.

Arena

Vaterpolo/Košarka 21

Savez se žalio na odluku MPNKS, finansiranje pod znakom pitanja

VPSCG ponavlja Izbornu skupštinu PODGORICA - Vaterpolo i plivački savez Crne Gore ponoviće Izbornu skupštinu 31. januara, odluka je drugostepenog organa, odnosno Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta. Inspekcija za sport utvrdila je nepravilnosti prilikom zakazivanja posljednje skupštine.

Izborna skupština je održana 15. maja i tada je Đuro Marić izabran za predsjednika Upravnog odbora. VPSCG je Upravnom sudu predao tužbu na posljednju odluku Ministarstva prosvjete, nauke kulture i sporta, a UO Saveza donio je odluku o održavanju nove skupštine kako

bi mogao nesmetano da se finansira. Nezvanično, u procesu je izmjena važećeg Zakona o sportu, po kojoj savezi protiv kojih se vodi postupak ne bi mogli da konkurišu za raspodjelu sredstava iz državnog budžeta. Konkurs za raspodjelu sredsta-

va za 2022. godinu trebalo bi da bude raspisan 29. januara. Na izborima za predsjednika VPSCG prošle godine protivkandidat Mariću bio je proslavljeni vaterpolista Mirko Vičević. Vičević će za nekoliko dana biti promovisan u trenera Crvene A. M. zvezde.

SC Derbi večeras (19 h) u „Morači“ dočekuje Partizan, u jedinom meču 16. kola Admiralbet ABA lige

Najteži ispit za „studente“ PODGORICA – U jedinom meču 16. kola Admiralbet ABA lige, košarkaši SC Derbija večeras od 19 sati u „Morači“ dočekuju jednog od favorita za titulu – Partizan. Biće to prvi meč za „studente“ od 25. decembra kada su na svom terenu poraženi pd Mornara 95:76. Nakon toga su odložena dva meča, prvi kod kuće sa Megom zbog korona virusa u redovima beogradskog tima, a drugi u gostima sa Zadrom, zbog pozitivnih slučajeva u ekipi SC Derbija. Nakon tri neđelje pauze, pred izabranicima Andreja Žakelja je skoro nemoguća misija, ali i meč bez rezultatskog imperativa, s obzirom na to da je Partizan veliki favorit u ovom duelu. „Studenti“ u prethodnim mečevima sa favoritima nijesu imali uspjeha (izuzev na meču sa Igokeom), a zbog iskakanja iz ritma utakmica i treninga bilo bi prvorazredno iznenađenje kada bi savladali Partizan…

OBRADOVIĆ: Dobro je da ćemo da igramo utakmicu Partizan je jedna od rijetkih ekipa, ne samo u ABA ligi, već i u Evropi, koja uspješno odolijeva korona virusu, i koja, za sada, ima dovoljan broj zdravih igrača da može da igra utakmice. Protiv SC Derbija neće biti Radeta Zagorca, Dušana Miletića i Nemanje Miletića, a očekuje se da u timu bude oporavljeni Aleksa Avramović. - Još jednom, dobro je da ćemo da igramo utakmicu. U ovoj situaciji kada se odlažu utakmice i u lokalnim prvenstvima po Evropi, za nas je dobro da nastavimo u tom ritmu u kom smo. Da igramo, naravno sa velikim poštovanjem prema ekipi Studentskog centra, zato što su i ovdje na utakmici koju smo igrali i tokom cijele lige pokazali da mogu da igraju veoma dobro. Tako da će to zahtijevati da odigramo ozbiljnu utakmicu i budemo koncentrisani od prvog do posljednjeg minuta – rekao je trener Partizana Željko Obradović. - Dočekujemo ekipu koja je u srijedu suvereno dobila ekipu Trenta i koja cijele sezone igra na visokom nivou. Odlično je vođena i za nas je ovaj meč dobar test i jedna od psihološki lakših utakmica u sezoni – rekao je trener SC Derbija

Andrej Žakelj. Podgoričani su u prvom dijelu sezone izgubili ubjedljivo od Partizana, u „Štark areni“ je bilo 79:57 za domaćina. - Imamo puno toga da nadoknadimo nakon tri sedmice pauze i vidjećemo kakva će

poena je najbolji učinak koji su na prvom meču između dva tima u Beogradu imala trojica košarkaša SC Derbija – Kajl Vinjales, Vasilije Baćović i Kenan Kamenjaš

biti reakcija nakon korona virusa. Nadam se da je ovo meč u kojem možemo da popravimo određene stvari i damo maksimum ukoliko je to moguće u ovom momentu – zaključio je Žakelj. Nakon 13 odigranih mečeva,

SC Derbi ima pet pobjeda i osam poraza. Partizan je odigrao meč više i ima 12 pobjeda i dva poraza. - Poslije jednog perioda bez utakmica zbog korona virusa, u kojem smo trenirali u skraćenom sastavu, sa svega 6-7

igrača na treninzima, dolazi utakmica protiv ekipe Partizana. Svi znamo ko je Partizan, jedna od najboljih ekipa u ligi. To će biti sigurno fizički zahtjevna utakmica, u kojoj treba da se izađe na teren i pokaže karakter. Kvalitet Partizana je neosporan, ali sa našom borbom, posvećenošću i fokusom treba da pokažemo da možemo da igramo protiv njih i da odigramo najbolje što možemo – kazao je Milić Starovlah, krilni košarS. J. kaš SC Derbija.

NBA: Moć Milvokija

Danas prvi meč četvrtfinala Kupa

Trening za Budućnost protiv Milenijuma

Janisov šou protiv Golden Stejta

PODGORICA – Pauzu zbog odlaganja meča 16. kola ABA lige sa Splitom u gostima, košarkaši Budućnost Volija iskoristiće da danas u 13 sati u gostima odigraju meč četvrtfinala Kupa Crne Gore protiv podgoričkog Milenijuma.

Šampion se budi: Milvoki Baksi u velikom stilu pobijedili su Golden Stejt Voriorse 118:99 na svom terenu i pokazali da podižu formu, kako se bliži NBA plej-of. Veliku partiju, uz tripl-dabl učinak, odigrao je slavni Grk Janis Adetokumbo. Najbolji igrač Milvokija postigao je 30 poena uz 12 skokova, 11 asistencija i tri blokade, a sve to za manje od 30 minuta na parketu! Nizom sjajnih izdanja, Adetokumbo se ističe sve jasnije kao glavni kandidat za nagradu MVP, za najboljeg igrača sezone u najjačoj ligi svijeta. Umorni Bruklin je dan nakon trijumfa nad Čikagom razočarao, na svom terenu u porazu 130:109 od autsajdera Oklahoma Sitija. Sada ,,mrežice“ imaju skor 26-15 i sve manje šanse da

Budućnost je apsolutni favorit protiv novajlije i trenutno posljednjeplasirane ekipe u

Prvoj A crnogorskoj ligi sa skorom od dvije pobjede i pet poraza. Budućnost nastup u Kupu počinje od četvrtfinala, dok je Milenijum u prethodne dvije runde eliminisao SC Derbi II i tivatski Teodo. Preostali mečevi četvrtfinala su na programu 18. i 19. januara, a sastaju se Podgorica – Sutjeska, Primorje – Mornar Barsko

zlato i Jedinstvo – Lovćen. Međutim, pitanje je da li će se i koji od tih mečeva odigrati u tom terminu, s obzirom na to da je skoro kompletno deveto kolo odloženo zbog pozitivnih

slučajeva korona virusa u većini ekipa (odigran je samo jedan meč, Podgorica je savladala Danilovgrad 99:77). Trofej u Kupu brani Budućnost Voli. S. J.

Određen domaćin i datum odigravanja finalnog turnira juniorske ABA lige

Za titulu u Ljubljani

PODGORICA – Finalni turnir juniorske ABA lige biće odigran 28. i 29. aprila u Ljubljani, objavljeno je na sajtu regionalnog takmičenja.

Naknadno će biti objavljene satnice mečeva na završnom turniru, na kojem će se boriti četiri najbolje ekipe ove sezone. Među učesnicima finalnog turni-

ra je i SC Derbi iz Podgorice, koji će u polufinalu igrati protiv domaćina turnira Cedevita Olimpije. SC Derbi na polufinalnom turniru u Laktašima, krajem novembra prošle godine, upisao svih pet pobjeda – protiv Partizana, Zadra, Igokee, Krke

i Splita. Cedevita Olimpija je bila druga na turniru u Baru, sa tri pobjede i dva poraza. U drugom polufinalu sastaće se Mega (prva u Baru sa svih pet pobjeda) i Igokea, koja je jedini poraz na polufinalnom turniru doživjela od SC Derbija. S. J.

ponovo preuzmu vrh Istočne konferencije. Protiv oslabljenog Portlanda (16-25) koji dugoročno igra bez glavnih zvijezda, Denver (21-19) odigrao je izuzetnu napadačku partiju, u pobjedi 140:108. Od 9. minuta utakmice vodio je pobjednički tim, koji je na kraju imao čak šest igrača sa makar 16 poena. Slavni centar Nikola Jokić, prošlogodišnji MVP (najbolji igrač NBA sezone), za svega 28 i po minuta na parketu upisao je 20 poena uz osam skokova, sedam asistencija i dvije blokade. Bek Barton je uz 21 poen imao četiri skoka, a argentinski plejmejker Kampaco je pored 18 poena imao sjajnih 12 asistencija i čak četiri ukradene lopte. Portland je predvodio bek Meklemor sa 18 poena i četiri asistencije. S. S.

Arena

22 Rukomet

Subota, 15. januar 2022.

Crna Gora igra sa Sjevernom Makedonijom u drugom kolu EP, selektor Zoran Roganović stigao u Mađarsku

Poraz od Danske (30:21) bio je neminovnost, za crnogorske rukometaše Evropsko prvenstvo praktično počinje tek večeras utakmicom sa Sjevernom Makedonijom (18 h). Duel sa rivalom od kojeg su na EHF Euru 2018. izgubili 29:28, a koji ih je često pobjeđivao i u prijateljskim utakmicama, ,,lavovi“ bi mogli da odigraju pojačani i u stručnom i u igračkom kadru. Selektor Zoran Roganović doputovao je u Mađarsku nakon negativnog testa na korona virus u Podgorici, a da bi sjedio na klupi večeras u ,,Feniks areni“ mora da ,,prođe“ i testiranje u Debrecinu. Isto važi za sve igrače, a sigurno je da u timu neće biti Miloša Božovića koji je u karantinu u Crnoj Gori, te Stefana Čavora i Stevana Vujovića koji su ,,pali“ u Debrecinu. U odnosu na meč prvog kola grupe A, čeka se povratak pivota Nebojše Simovića, te veća uloga za kapitena Vaska Ševaljevića koji je protiv svjetskih šampiona ušao samo da šutira sedmerac. Za ,,lavove“ i ,,falangu“ večerašnji meč je eliminacioni. Poraz za obje selekcije znači eliminaciju u preliminarnoj rundi, remi ostavlja nadu da se mogu domoći jedne od dvije pozicije koje vode u glavnu rundu. - Ponosan sam na momke kako su igrali protiv Danske, posebno na mlade koji su dobili šansu i veoma mi je drago zbog toga. Borili su se, dali maksimum i opravdali očekivanja. Teško je igrati protiv Danske i u punom sastavu jer znamo o kakvoj se ekipi radi, pogotovo kad se promaši onoliko zicera i sedmeraca, kao što smo mi u prvom poluvremenu. Odvoje se i vrlo ih je teško stizati. U svakom slučaju, mislim da je ostavljen dobar utisak - rekao je Ševaljević. U našoj reprezentaciji su tokom priprema za EP označili meč s Makedoncima kao najveću šansu za pobjedu, ali je ,,korona haos“ uticao da selekcija koju vodi Kiril Lazarov dobije ulogu ,,čistog“ favorita.

RSCG

Meč koji određuje sudbinu LAZAROV: Bolji smo kao ekipa

MRVALJEVIĆ: Meč taktički komplikovan za pripremu Direktor reprezentacije Draško Mrvaljević, koji je u odsustvu Zorana Roganovića vodio ekipu protiv Danske, rekao je da su uslovi za ,,lavove“ u Debrecinu bolji nego po dolasku. - Teško je bilo protiv Danske očekivati nešto u rezultatskom smislu. Nije da nijesmo probali, spremali smo se

koliko smo mogli, a nadam se da će za naredni meč situacija biti bolja. Do dva sata pred duel s Makedoncima nećemo znati s kim raspoložemo, ali moramo biti spremni na sve, tako radimo, pokušavamo da improvizujemo do mjere u kojoj se to može - rekao je Mrvaljević. Makedonski novinari pitali

su ga kako se snašao u ulozi selektora. - Bio sam srednji bek, tako da je ova uloga za mene normalna, nije mi bio problem da dijelim savjete. I u košarci uglavnom plejmejkeri postaju treneri - našalio se Cetinjanin. - Izašli smo sa svim na kraj, nadam se da će se stručni štab kompletirati.

MOGU PROTIV SVAKOG

Slovenijom, riječ je o iskusnoj i dobroj ekipi, što ih krasi godinama. Dugo su na okupu, ali nedostaju im dva bitna igrača, Manaskov i Lazarov, koji se povrijedio uoči starta prvenstva i sada je samo u ulozi selektora. Bez obzira na to, imaju kvalitetnu ekipu, strpljivi su, ne gube mnogo lopti i znaju što rade. Što treba da uradi Crna Gora da bi pobijedila i sa Slovenijom u poneđeljak odlučivala o prolazu? - Očekujem borbu svih 60 minuta, igrali smo s njima na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj, kada je meč odlučen u finišu. Ništa drugačije ne očekujem ni ovog puta, obje ekipe žele pobjedu i neće se predavati do kraja. Odlučivaće nijanse, nadam se da ćemo pobijediti - poručio je Ševaljević.

Poput kapitena, i lijevo krilo Filip Vujović smatra da je duel s Danskom bio dobra škola za najveće testove. - Bilo je pozitivnih stvari, imali smo nekoliko debitanata koji su pokazali da mogu da igraju za reprezentaciju i nadam se da će u bliskoj budućnosti biti okosnica ovog tima. Imali smo mnogo problema po dolasku u Mađarsku oko organizacije i korona virusa, ali kad izađemo na teren želimo da pokažemo zbog čega smo ovdje, za što živimo i taj osjećaj ne može da se opiše riječima - istakao je rukometaš španske Nave. Makedonci su imali dobar početak protiv Slovenije, prijetili su u drugom poluvremenu, a za očekivati je i da večeras sve kreće od Filipa Taleskog, uz

Uprkos svim nedaćama, Roganovićevi momci spremni su da iznenade. - Može da se igra protiv svakog, to smo odavno dokazali. Ipak, korona virus nam je maksimalno zakomplikovao situaciju, ali nadam se da je problemima došao kraj. Selektor nam se priključuje, što je vrlo bitno. Čeka nas izuzetno važan meč, nadam se da ćemo pokazati pravo lice i da će biti onako kako smo zamišljali od starta - kazao je iskusni lijevi/srednji bek. Sjeverna Makedonija je namučila Slovence u prvom kolu (25:27), ali je selekcija s kojom ,,lavovi“ definitivno mogu da igraju. Da su kompletni, kvalitetom bi u najmanju ruku bili ravnopravni... - Gledali smo njihov meč sa

ODBRANA PRESUĐUJE

Može li Crna Gora do prve pobjede na ovom EP? - Izuzetno cijenim Sjevernu Makedoniju, koja ima kontinuitet učešća na velikim takmičenjima. Iskusna su ekipa, bez obzira što imaju dosta mladih igrača. Očekuje nas vrlo teška utakmica, taktički komplikovana za spremanje - izjavio je Mrvaljević.

Raspored Večeras GRUPA A 18.00 - S. Makedonija - Crna Gora 20.30 - Slovenija - Danska Grupa C 18.00 - Francuska - Ukrajina 20.30 - Hrvatska - Srbija GRUPA E 18.00 - Češka - BiH 20.30 - Španija - Švedska GRUPA F 18.00 - Slovačka - Litvanija 20.30 - Norveška - Rusija

koga su najopasniji Goran Kuzmanoski, Filip Kuzmanovski, a na crti su prekaljeni Žarko Peševski i Stojanče Stoilov. Problem imaju na desnom beku poslije povrede Kirila Lazarova. - Jak protivnik, a za nas je ovaj meč finale. Očekujem težak duel, u kojem će presuditi

Dobra vijest za makedonsku reprezentaciju stigla je dan uoči meča sa Crnom Gorom. Ekipi se priključio prvi golman ,,falange“ Nikola Mitrevski i trebalo bi da zauzme mjesto između stativa u meču koji selekcija legendarnog Kirila Lazarova ne smije da izgubi. - I pored toga što vlada zadovoljstvo, protiv Slovenije nijesmo ispunili mnogo stvari koje smo dogovarali. Dogovor je bio da nas ne ponesu emocije i da budemo fokusirani do kraja. Zadatak je sada da protiv Crne Gore budemo još bolji - rekao je Lazarov. - Ne plašim se ni Crne Gore ni Danske. Ne treba da se opterećujemo rivalima, već da igramo svoju igru. Od nas zavisi hoćemo li postizati dobre rezultate. Proslavljeni desni bek smatra da je njegova selekcija kao kolektiv jača od naše. - Ni u kom slučaju ne želim da potcijenim Crnu Goru. Imaju igrača koji su bolji od naših, ali kao ekipa bolji smo mi. Ne želim da otvaram karte. Ševaljević i Mijušković nijesu igrali protiv Danske, ali bili su u timu. Imaju pozitivne na korona virus, imamo i mi. Sve se mijenja iz dana i moramo se tome prilagoditi - naveo je Lazarov. odbrana. Imaju vrlo dobru tranziciju i igru ,,dva na dva“ u napadu. Ukoliko uspijemo da pomognemo našim golmanima i iz dobre odbrane dođemo u priliku da vučemo kontre i dajemo lake golove, vjerujem da imamo dobre šanse. Mogu da obećam da ćemo ginuti na terenu - naglasio je jedan od četvorice Vujovića u reprezenNe. K. taciji Crne Gore.

Subota, 15. januar 2022.

Arena

Rukomet/Tenis 23

Podgoričke rukometašice večeras (18) dočekuju Bukurešt u desetom kolu grupne faze Lige šampiona

Bilo bi idealno da bude neizvjesno ŽRK BUDUĆNOST

Raspored GRUPA A Danas 18.00 – Budućnost Bemax–Bukurešt 18.00 – Borusija D–Rostov Sjutra 16.00 – Brest–FTC GRUPA B Danas 16.00 – CSKA–Vajpers 16.00 – Đer–Mec Sjutra 16.00 – Krim–Odenze



Zbog korone mečevi Esbjerg– Podravka (grupa A) i Kastamono– Savehof su odloženi

PODGORICA – Problemima nema kraja – Budućnost Bemax će danas igrati (18 sati) protiv Bukurešta, u 10. kolu Lige šampiona, bez beka Ivane Mitrović koja je izvrnula zglob. Bojana Popović ne može da računa na Tatjanu Brnović i Valeriju Maslovu, dok se Nikolina Vukčević (jedina opcija na crti), nakon preležane korone, nedavno priključila radu. Moraće stručni štab ponovo da kombinuje, improvizacija je zagarantovana, pa se očekuje, kao i protiv FTC-a, da se neke igračice nađu na mjestima koja do sada nijesu pokrivale.

Protivnik je izazovan sa velikim zvijezdama koje predvodi Kristina Neagu. U sastavu su dvije Crnogorke: Ema Ramusović i Andrea Klikovac. - Očekuje nas još jedan težak i izazovan meč za našu mladu ekipu koja stasava, a u prošlom kolu je pokazala da je spremna da odigra na dobrom nivou i u vreloj atmosferi kao što je bilo u Budimpešti. Parirali smo svih 60 minuta izuzetnoj ekipi kao što je Ferencvaroš, tako da očekujem isto i protiv Bukurešta. Imamo praktično isti sastav, u kojem neće biti Brnović, ali se vraća Vukčević. Vjerujem u veliku borbu svih 60 minuta, želimo da

rastemo kroz utakmice. Nadam se da ćemo ispraviti greške koje su nam se dešavale u prvom meču u Bukureštu, koje smo pravile bez potrebe i da ne dozvolimo protivniku da stekne razliku zahvaljujući lakim golovima – jasna je Popović. Ekipa iz Rumunije nije se proslavila u polusezoni. Upisala je četiri pobjede, a veoma važna ostvarena je protiv FTC-a. U Podgoricu stiže sa željom da trijumfom krenu u ofanzivu na bolji plasman od trenutnog (četvrto mjesto, utakmica manje). - Potreban nam je kontinuitet igre i disciplina tokom čitavog

meča, neće biti lako, jer Bukurešt ima veliki broj zvijezda u timu. Naše mlade igračice su osjetile protivnika u prvom duelu, vjerujem da će sada njihov pristup biti opušteniji, bez tenzije, što nam je uvijek cilj. Djevojke su dobro radile ove sedmice i sigurna sam da će dati sve od sebe. Popović će ponovo u vatru da baci kadetkinje i juniorke, koje su potencijalom odgovorile na pravi način u prethodnom kolu u Budimpešti. - Očekuje nas težak meč protiv odličnog tima sa vrhunskim pojedincima na svim pozicijama. Moramo da budemo na

Sve manje vremena i šansi da prvi teniser svijeta nastupi na Australijan openu

petak izbjegao novi odlazak u pritvor u Australiji (prvih pet dana po dolasku u zemlju proveo je u jednom hotelu za migrante i izbjeglice). Federalne vlasti ne planiraju da ga vrate u pomenuti ,,Park hotel“.

PONOVO PRITVOR

Ipak, između saslušanja pred predstavnicima graničnih snaga i iskaza pred sudijom O’Kalahanom, Đoković će biti prebačen u sličnu lokaciju poput ,,Park hotela“. Ovog puta mjesto njegovog boravka neće biti poznato javnosti, kako bi se izbjegla javna okupljanja. Sve su manje šanse da će Đoković dobiti priliku da brani titulu na Australijan openu u Melburnu. Odlukom organizatora turnira, njegova polovina žrijeba igraće mečeve prvog kola već u ponedjeljak. A ukoliko u narednom periodu Đoković ne iznese jasne i uvjerljive odgovore u javnosti na

Ema Rasmusović i Andrea Klikovac sa Bukureštom stigle su sa danom zakašnjenja u Podgoricu, zbog odlaganja leta iz Beča. Ali, ni neplanirane okolnosti ne remete ambiciju tima koji je u prethodnom kolu pauzirao zbog korone i preskočio derbi sa Brestom. U glavni grad ovaj tim stigao je bez golmanke Tes Vester

mo da uhvatimo dobar ritam, a to možemo ako damo 100 odsto u današnjem meču. Poznajem Budućnost i sa koliko karaktera i želje igračice se daju svakom meču. To nije ekipa koju protivnik smije da potcijeni. I zaista moramo dati sve od sebe kako bi zadovoljne napustile teren – istakla je Ramusović.

nivou i u odbrani i u napadu. Odbrana je kao i uvijek najvažnija, ukoliko u tom segmentu pružimo dobro izdanje, prenijećemo dobar osjećaj i u fazu napada. Potrebno je da budemo pametne i disciplinovane u napadu, jer ekipa kao što je Bukurešt zna da kazni svaku grešku lakim golovima. Pružićemo maksimum u ovom trenutku i mogu da najavim veliku borbu – poručila je Ivona Pavićević. Ohrabruju izdanja ,,plavih“ s kraja prethodne i početka

ove godine. Iako oslabljene, rukometašice iz Podgorice pokazale su da se snagom volje i sistemom u odbrani može i sa najjačima. Upravo tako je bilo sa Brestom. - Najvažnije je da budemo na visokom nivou u odbrani, te da golmani pruže dobro izdanje. Vjerujem u nas i u to da imamo šansu, iako je Bukurešt odličan tim. Sigurna sam da će sve djevojke pružiti maksimum, ukoliko bude tako, može se očekivati dobra utakmica – istakla je Ilda A. M. Kepić.

KRIZNI ŠTAB: Test validan, poslat 16. decembra!

Đokoviću opet ukinuta viza, kraj suđenja do neđelje Saga bez kraja: advokati prvog tenisera svijeta Novaka Đokovića spremili su žalbu i odbranu, nakon što je australijski ministar za imigraciju Aleks Houk, odlukom objavljenom oko osam časova po našem vremenu u petak ujutru, odlučio da uskrati Đokoviću vizu u toj zemlji. Novakovi advokati, nakon odluke ministra Houka, uspjeli su da izdejstvuju pojednostavljeno suđenje sa skraćenim vremenom za pismene podneske i dokaze. Tačnije, cilj je da se suđenje završi do neđelje – jer Australijan open počinje u poneđeljak. Zbog potrebe da se proces ubrza, sudija Entoni Keli, koji je ranije ove sedmice poništio prvobitnu odluku vlade Australije o ukidanju Đokovićeve vize, prebacio je slučaj na Federalni sud. Sada je poznato da će finalnu odluku tokom vikenda donijeti sudija Džon O’Kalahan. Đoković je samo privremeno u

koronu), a naša repreEma i Andrea (ima zentativka Ramusović prije tri izašla je iz karantina. sa Bukureštom dana - Koliko ću igrati ne znam, znam da je ova situacija umjesto sinoć, alinepredvidljiva i teška. Lično sam prošla sa malo težim danas stigle u simptomima, ali to je iza mene i nadam se da ću uspjePodgoricu ti da pomognem ekipi. Želi-

brojna sporna pitanja u vezi sa njegovim dolaskom u Australiju (odbijanje vakcine, sporni PCR test iz decembra, kršenje izolacije), reputacija osvajača 20 najvećih grend slem titula će biti značajno uzdrmana pred licem svjetske javnosti... Stiče se utisak da bi to što vjerovatno preskače jedan nastup na grend slem turniru za srpskog tenisera mogao biti i najmanji problem. Prijete mu i tri godine zabrana ulaska u Australiju, praktično bi mogao ostati bez šanse da ikad ponovo zaigra na turniru čiji je rekorder sa devet titula.

HOUK: JAVNI INTERES

Sa druge strane, ministar Houk

se, nakon nekoliko dana razmišljanja o odluci, oglasio pred licem javnosti. Istakao je da je odluku donio na osnovu ,,dobrog reda i u interesu države, kako zbog zdravlja, tako i zbog Zakona o zaštiti granica zemlje“. - Iskoristio sam svoje ovlašćenje Zakona o imigracijama da poništim vizu koju je Novak Đoković imao. Iz razloga zdravlja i dobrog reda, sve u javnom interesu. Ova odluka je uslijedila nakon naloga saveznog i okružnog suda, donijetog 10. januara, kojim je poništena prethodna odluka o ukidanju vize. Pažljivo sam razmotrio sve informacije od ministarstva unutrašnjih poslova i graničnih snaga Australije. Vlada Skota

Đoković je imao validan dokument izdat od medicinske ustanove koji potvrđuje da je pozitivan na virus korona – kazao je Zoran Gojković, član Kriznog štaba. Glavno pitanje je zašto je Đoković 17. decembra prisustvovao javnom događaju iako su rezultati testa bili poznati dan ranije. - Uz mogućnost da budem krivično gonjen od strane Novaka Đokovića, pošto je po zakonima Republike Srbije sva medicinska dokumentacija lično vlasništvo, i svako objavljivanje medicinske dokumentacije bez znanja tog građanina je krivično djelo, mogu da kažem da smo analizirali dokument nakon njegovog objavljivanja u medijima i on je apsolutno validan. Za nas je čitava priča apsolutno jasna. Pitanje je za Novaka Đokovića kada je otvorio i vidio mejl, a ja mogu da kažem samo da je dokument koji posjeduje validan i da je proslijeđen nakon očitavanja na adresu pacijenta u toku tog dana u kasnim večernjim satima – rekao je Gojković. Činjenica je da je prvi reket svijeta odlukom da prekrši samoizolaciju ugrozio ljude sa kojima je bio u kontaktu, ali to zakonom nije prekršaj, te ne postoji osnov po kojem bi bio kažnjen. Konačno, Gojković se osvrnuo i na odluku prvog tenisera svijeta da se ne vakciniše. - Poruka Vlade Srbije je da svi građani budu vakcinisani, neko to prihvata, neko ne. Prihvatamo sve različitosti jer je ovo 21. vijek. Žao mi je što Đoković nije vakcinisan jer bi to dalo podstrek i drugim ljudima, ali istovremeno i poštujem njegovo pravo na izbor. Nijedna država u svijetu još nije uvela obavezu da se njeni građani vakcinišu – rekao je Gojković.

Morisona je čvrsto posvećena zaštiti granica Australije, posebno u doba pandemije – stoji u kratkom obrazloženju odluke Houka. Đokovićevi advokati prije svega

što prije treba da objasne sporne detalje u vezi sa PCR testom pozitivnog na korona virus iz decembra. Svjetski mediji i dalje spekulišu da se radi o lažiranom dokumentu... S. S.

24 Feljton

Subota, 15. januar 2022.

CRNOGORSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U XVII VIJEKU POMEĐU TURAKA I MLETAKA

17.

Mina je razorila manastir na Ćipuru i ubila 300 Turaka Piše: Stevo VUČINIĆ

Vladimir Ćorović priznaje i činjenicu da je 1661. godine u Rim dolazio iguman trebinjskoga manastira Tvrdoš Ćirilo s pismom budućega svetitelja ostroškoga Vasilija Jovanovića, kojim je izjavio odanost papi i tražeći od njega pomoć. Poslije te izjave pravoslavci su katolicima vratili otetu crkvu Svetoga Ilije kod Perasta. I naredne godine, po preporuci trebinjskoga biskupa Antona Prime, obraćao se papi za pomoć (isto, 369). Za njega je nesporno da je Morački sabor, 1654. godine, po igumanu Maksimu proslijedio pismo kuriji u Rim i od nje tražio učitelje i štampariju da nas „napoite žedne učenjem svetim knjigama, kao što činite u Maloj Rusiji“ (isto). Razloge je ilustrovao izvodom iz putopisa Engleza Edvarda Brauna o stanju hrišćana pod Osmanlijama na Balkanu: „Žao mi beše jadnih hrišćana kad sam video u kakvom strahu žive u tim krajevima; sklanjahu se čim bi videli da idemo prema njima“ (isto, 374).

MOREJSKI RAT I CRNOGORSKA PLEMENA

Morejski rat vođen je između Venecije i Turske od 1684. do 1699. godine. To je bio nastavak Kandijskoga rata u kome su Mlečani izgubili Krit, a koji su Morejskim namjeravali da nadoknade. Tekao je istovremeno s velikim Austro-turskim ratom između Habsburga i Otomana, započetim turskim napadom na Beč 1683. koji je završen turskim porazom. Kao odgovor, 1684. godine, osnovana je druga Sveta liga. Osokoljeni Mlečani su iste godine objavili rat Otomanima,

Ostaci prvobitnog manastira na Cetinju

poznat kao Morejski. Sukobljene strane su vodile borbu za Moreju, odnosno Peloponez, ali je on zahvatio i Dalmaciju, Hercegovinu, Crnu Goru i crnogorsko primorje. Rat je završen Karlovačkim mirom 1699. godine. Na početku rata providur Zeno iz Kotora zvao je vladiku Ruvima da vidi raspoloženje Crnogoraca za rat. Ovaj mu je odgovorio da su spremni da stanu uz Republiku, ali prvo žele da vide Mletke na Herceg Novi. Šćeli su da vide mletačku vojsku koja može stat uz Crnogorce kod se dignu na oružje (Jovan Tomić, Crna Gora za Morejskoga rata (1684-1699), Beograd, 1907, 12). Poslije neuspješnoga napada Sulejman-

Donosimo dio iz knjige u pripremi Steva Vučinića, radnoga naslova „Rasprave o nekim pitanjima iz crnogorske prošlosti”. Autor preispituje istorijske činioce koji su doveli do unije Crnogorske pravoslavne crkve s Rimskom crkvom 1640. godine, kao i činioce koji su doveli do promjene kursa oko 1700. godine

Rekonstrukcija izgleda prvog manastira na Ćipuru

paše na mletačko primorje, u julu 1686, vladika je išao kod Zena u Budvu da opravda Crnogorce koji su bili u pašinoj vojsci i da izrazi zadovoljstvo što je turski napad propao. Jedan od pašinih povjerenika u Crnoj Gori bio je sotonićki knez Rade, koga su Mlečani držali arhineprijateljem Serenisime. Zeno je morao da šalje četu od 16 hajduka da ufate kneza Rada iz Sotonića u nekom pašinom mlinu u Crmnici. Sulejman-paša nudio je 1000 dukata za otkup, misleći da je kod hajduka. A oni su ga bili doveli u Kotor đe je ispitan i udavljen, i onda je objavljeno da će tako proći svi koji rade u korist Turaka (isto, 51). U decembru iste 1686. godine dolazili su glavari Moračana, Njeguša, Riđana, Bjelopavlića, Pipera, Kuča i katunski da izjave lojalnost Mlecima i da su spremni da se dohvate oružja čim Republika bude otpočela ozbiljnije akcije. Iste godine Kuči su razbili Sulejmana i zarobili pašin šator i ogromnu

Vladimir Ćorović - rad Koste Hakmana

količinu oružja i zastava. Mlecima su kao dokaz odanosti Republici ponudili Medun, ali da ih snadbije oružjem i podrži, jer im prijeti opasnost od begler-bega rumelijskoga (isto, 108). Dvije godine kasnije, 1688, Sulejman-paša pozvao je glavare Kuča, Klimenata i Crnogoraca da dođu u Podgoricu. Ovi odbiše i on je nabio na kolac 12 crnogorskih talaca. Prethodno, u februaru, glavari Pipera i Bratonožića sa 25 ljudi, dolazili su u Kotor da iskažu želju da budu mletački podanici (Izvještaji mletačkih providura 1687- 1735, CID, Podgorica 1998, 24). Da bi 8. novembra iste godine crnogorski Zbor, vladika i kneževi pismeno molili providura da pošalje jedno sto ljudi da čuvaju Cetinjski manastir i dvije „kunpanije da čuva ove kufine“ (granice) (isto, 33). Providur je izašao u susret vladici i poslao Zana Grbičića za guvernera s vojskom koja je stacionirana u manastiru. Tražili su ga jer je sa 1000 vojnika, u junu 1689. g.

U decembru 1686. godine dolazili su glavari Moračana, Njeguša, Riđana, Bjelopavlića, Pipera, Kuča i katunski da izjave lojalnost Mlecima i da su spremni da se dohvate oružja čim Republika bude otpočela ozbiljnije akcije. Iste godine Kuči su razbili Sulejmana i zarobili pašin šator i ogromnu količinu oružja i zastava vodio Crnogorce na Bar, đe su se istakli Piperi i Bratonožići iz cetinjske posade. Potukli su Mrkojeviće, Šestane i Barane i zaplijenili stoku, nešto stvari i roblje i popalili kuće. Dok su se Turci spremali za napad na Crnu Goru spremao se i pećki patrijarh da napadne

Ostaci prvobitnog manastira - Narodni muzej na Cetinju

cetinjsku stolicu. Konfident iz Nikšića izvještava providura 5. juna 1692. godine, da je u te krajeve došao „grčki“ patrijarh, jer je čuo da je umro vladika Visaron, pa je namjeran da preuzme ovlašćenja i izabere novoga vladiku. Šesnaest dana kasnije, 21. juna vanredni providur izvještava Senat o smrti vladike Visariona. Obavještava ga da misli da postoje dva pretendenta: pominje istoga grčkoga patrijarha i beogradskoga episkopa koji s drugim grčkim vladikama živi u Herceg Novome. Četiri mjeseca poslije Visarionove smrti, na Cetinje je 25. septembra banuo Sulejmanpaša sa oko 12.000 vojnika i opsadirao manastir koji je branila mletačka posada. Domaće stanovništvo se razbježalo. A u Sulejmanovoj vojsci su bili Kuči, Klimenti, Crmničani i Riječani. Prvi turski napad bio je razoran i doveo je mletačku posadu u težak položaj, ali je bila i velika turska pogibija. Ona je provocirala pašu da vanrednom providuru Nikoli Erici i guverneru Ivanu Antunu Bolici uruči ultmatum, zahtijevajući da se povuku s Cetinja. Neodrživ položaj ih je naveo da se odluče na povlačenje pod časnim uslovima. Dva dana kasnije, 27. septembra, Mlečani su se povukli s Cetinja, a manastir su minirali. Da bi 28. ujutro, razorna eksplozija ubila više od 300 turskih vojnika i glavara koji su slavodobitno ušli u manastir, i srušila ga skoro do temelja (isto, 89-95). Te iste godine piperski glavari vojvoda Rajić, Vuko Piletin, F. Vukadinović i ostali Piperi još se uzdaju u Serenisimu, pisali su providuru „ми смо божји и ваши“ (isto, 102). Zaludu su im bile nade, jer već od 1694. godine nema mletačkoga guvernera Crne Gore koji je povučen i titula ukinuta, a Zane Grbičić poslan kao nadintendant u Hercegovinu. Tako se mletačka akcija svela samo na odbranu Kotora i primorja do Spiča. Smrt vladike Visariona koji je mirio zavađena plemena bio je koban za Crnu Goru. Nije bilo autoriteta koji je mogao da protežira mletačku politiku. Turci zatvaraju pjace i dovode plemena u težak položaj, a Kotorani ih ucjenjuju da ih otvore ali da se njima priklone (Jovan Tomić, Crna Gora za Morejskoga rata (1684-1699), Beograd 1907, 277). U to vrijeme austrijski agent piše da u Crnoj Gori postoje tri struje: austrijska, turska i mletačka. Kasnije se pojavila i četvrta ruska. Nakon Morejskoga rata Mlečani više nijesu posezali za crnogorskom teritorijom nego su svoje interese pokušavali da ostvaruju posredstvom guvernadura, kao mletačkih činovnika.(Nastavlja se)

Subota, 15. januar 2022.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Oglasi i obavještenja 25 Poslovna oznaka I.br.4512-1/2017 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “Prva banka Crne Gore – Osnovana 1901 godine AD Podgorica”, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović advokat iz Podgorice, ul. Moskovska 169, protiv izvršnog dužnika Šćepanović Veselin iz Podgorice, Bulevar Save Kovačevića 64, shodno članu 45 ZIO ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Šćepanović Veselin iz Podgorice, Bulevar Save Kovačevića 64, vrši se dostavljanje nalaz i mišljenje vještaka geodetske struke od 28.12.2020.godine i procjenu ovlašćenog procjenitelja od 15.02.2021.godine, dopunu identifikacije od 05.10.2021.godine i izvještaj o procjeni od 20.10.2021.godine, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice kojemogu nastati snosiće izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

MALI OGLASI NEKRETNINE

RAZNO OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah. POVOLJNO. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 1 KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke. Podgorica-Primorje. Tel 069/269-550 , 067/579-709 2

OGLASNO ODJELJENJE NOVA “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456.

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 15. januar 2022.

Poslije kraće bolesti u 67. godini preminuo je naš mnogo poštovani i voljeni

DARKO-ĐAKA Simov VUKČEVIĆ

Sahrana će se obaviti u krugu porodice 15. januara 2022. u 12 časova u porodičnoj grobnici na Čepurcima uz poštovanje epidemioloških propisa.

Ožalošćeni: supruga SLAVICA, kćerka ŽELJKA, sin ŽELJKO, snahe SNEŽANA i OLGA, unuka STAŠA, sestra SLOBODANKA, brat SVETOZAR – CICKO, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične, kao i brojna porodica VUKČEVIĆ

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 15. januar 2022. Obavještavamo rodbinu, kumove, prijatelje, poznanike i komšije da je dana 14. januara 2022. u 91. godini života preminuo naš dragi

Posljednji pozdrav dragoj babi

Mojoj

IVANI

OBREN Jovanov DAMJANOVIĆ

Što god bih ti napisao ne bi bilo dovoljno. Zauvijek ćeš biti moja najveća ljubav.

VASI

Tvoji DRAGAN, JASMINA i STEFAN Zbog novonastale situacije u skladu sa epidemiološkim mjerama sahrana je obavljena istog dana u 15 časova u mjesnom groblju Čevo.

971

Sa tugom se opraštamo od tebe, ostaćeš zauvijek u našim srcima i sjećanju po svemu lijepom i plemenitom. Počivaj u miru.

Dragoj babi

Ožalošćeni: supruga VUKOSAVA, sinovi BRANKO i NIKOLA, ćerke BRANKA, ZORKA i NEVENKA, brat MILORAD, sinovac IVAN, brat od strica ČEDOMIR, snahe: STANKA, RADMILA i RAJKA, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna rodbina

S ljubavlju

od NOVAKA i NINE

VASI 972 Hvala ti na svemu što si uradila za mene, nikad ti se ne mogu odužiti jer ti si mi bila prvo majka pa onda baba i prababa, podigla si me i do zadnjega dana si bila uz mene i moju đecu. Tvoj san koji sanjaš već osam godina se obistinio. Čuvaćemo te od zaborava.

Voljenom

967 Dana 13. januara 2022. godine napuštila nas je naša voljena

Tvoji: MILOŠ, NATAŠA, MAŠAN i MARKO

OBRENU DAMJANOVIĆU Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u carstvu nebeskom, a mi ćemo te kroz najljepše uspomene čuvati od zaborava.

966 Posljednji pozdrav zaovi i tetki

Brat MILO, snaha RAJKA, sinovac IVAN i sinovične JELENA i JOVANA

VASILJKA-VASE Milanova MARTINOVIĆ

973 Posljednji pozdrav dragom ocu, đedu i svekru

VASI Porodici iskreno saučešće. 970

DRAGE i VLADO Brankov sa porodicom

Napuštila si nas na dan kad si se rodila – takva ti je bila i želja, da se ponovo rodiš tamo gore, u zagrljaju onih za kojima si u ovozemaljskom životu toliko patila. Hvala ti za svu dobrotu, ljubav, snagu, i to što si nas naučila da u životu prije svega budemo dobri ljudi.

Posljednji pozdrav voljenoj ujni

OBRENU DAMJANOVIĆU

Tvoj unuk DRAGAN, snaha MAJA, praunučad KSENIJA, MILAN i LUKA MARTINOVIĆ

Sin BRANKO sa porodicom

VASI Počivaj u miru. Familija pok. BRANA ĐUROVIĆA

Dragi

963

968

Dragi

Draga baba

OBREN DAMJANOVIĆ Nikad nećemo zaboraviti trenutke ispunjene ljubavlju, provedene s tobom. Počivaj u miru. Šćer ZORKA, zet VOJISLAV, unuk MILOŠ i unuka DRAGANA sa porodicom Dragi đede

OBRENE Hvala ti za svu ljubav i toplinu kojom si nas darivao. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru. Tvoja unuka BILJANA NIKOLIĆ sa porodicom

OBREN DAMJANOVIĆ Nikad nećemo zaboraviti trenutke ispunjene ljubavlju provedene s tobom i sve što si učinio za nas. Počivaj u miru.

VASE

Šćer NEVENKA, zet JOVAN, unuka BOJANA, unuk ĐORĐIJE i snaha MILICA

I tvojoj đeci i nama koji smo te rado posjećivali do kraja života bila si lijek za dušu. Hvala ti za sve.

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“

BANJA KALUĐEROVIĆ sa porodicom

020-202-455, 020-202-456.

961

28 Oglasi i obavještenja

Subota, 15. januar 2022. Posljednji pozdrav poštovanoj

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Obavještavamo rodbinu, kumove, prijatelje, poznanike i komšije da je dana 13. januara 2022. u 87. godini života preminula naša draga

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

VASILJKI-VASI Milanovoj MARTINOVIĆ Otišla si, da se tvojoj mudrosti raduje carstvo nebesko.

1111 Uprava MARTEX d.o.o. Cetinje

Posljednji pozdrav

VASILJKA-VASE MILANOVA MARTINOVIĆ

VASI MARTINOVIĆ od porodice MRDAK

969 Posljednji pozdrav plemenitoj

Zbog novonastale situacije u skladu sa epidemiološkim mjerama sahrana je obavljena dana 14. januara u 14 časova, na mjesnom groblju Bajice. Kuća žalosti 202. Bajice – Cetinje

VASI Milanovoj MARTINOVIĆ

934 Posljednji pozdrav dragoj strini i babi

NEŠO VUČINIĆ sa porodicom

Ožalošćeni: sin PERO, snahe: ĆANA, STANKA, DANKA, MAJA, NATAŠA i NINA, unučad: DRAGAN – BARI, NOVAK, MILOŠ, VLADIMIR, BATRIĆ, MARIJA, NATAŠA, NINA, praunučad, sestrići, sestrične i ostala mnogobrojna rodbina

964 Mojoj

VASI MARTINOVIĆ Porodica pok. ACA MARTINOVIĆA

959

960

VASILJKA – VASE Milanova MARTINOVIĆ

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dragoj kumi

Baba, pošla si tamo đe ti je srce snilo i duša oduvijek htjela – u zagrljaj našega i tvoga Marka. Počivaj u miru, a ja ću vas čuvati od zaborava. Tvoja unuka MARIJA Markova 931

VASI M. MARTINOVIĆ Otišla si tiho, ostavila dobrotu i mnogo lijepih uspomena. Tvoja pažnja i plemenitost biće uvijek sačuvani u našim sjećanjima. Počivaj u miru! 932

Posljednji pozdrav našoj dragoj,

Unuci: VLADO i BATO i snaha DANKA

VASI VASILJKI – VASI MARTINOVIĆ Čuvaćemo te od zaborava, jer veliki ljudi nikad ne umiru. Hvala ti na svemu.

VASI Milanovoj MARTINOVIĆ

Tvoja unuka MARIJA, zet ŽARKO i praunučad MIA, MARKO i MILOŠ BRACANOVIĆ

Posljednji pozdrav dobroj i pažljivoj tetki. 933

930

Porodica pokojnih MILUTINA i VIDE RADIŠIĆ

SLOBO ĐURKOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav strini

BRANKO DRAGIĆEVIĆ

VASI

Godinama i decenijama uživali smo u tvojoj nesebičnosti i širini. Mi ćemo te pominjati, a ti slobodan od nevolje, dobrim putem u nezaborav.

VASKO Idžov sa porodicom

KOLEKTIV UPRAVE ZA ZAŠTITU KULTURNIH DOBARA

965

956

e-mail: oglasno@t-com.me

962

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 15. januar 2022. Posljednji pozdrav voljenoj

Posljednji pozdrav našoj dragoj kumi

Navršava se godina dana od smrti

10 godina od smrti

IVANI

Počivaj u miru.

IVANI Familija pok. BRANA ĐUROVIĆA od FILIPA i LIDIJE ĐUKANOVIĆ

943 Posljednji pozdrav kumi

938 Posljednji pozdrav dragoj

IVANI

GLIGOROVIĆ

Zauvijek ćemo se sjećati tvoga osmijeha i tvoje dobrote. 944

STANIŠIĆ IVAN sa porodicom

Posljednji pozdrav dragoj sestri i tetki

VESELINA – MAJA

VASKA

IVANI

Dragi striko, hvala ti za svu pažnju, ljubav i toplinu koju si pružao svima nama, naročito našoj đeci. Dragi naš Majo, zauvijek ćemo te se sjećati sa tugom, ljubavlju i poštovanjem. Sada nisi sam, prigrlio si brata i majku. Neka vaše dobre duše počivaju i miru, a mi ćemo tugovati za vama.

DUBRAVKA i RATKO sa porodicom

Našoj

939 Posljednji pozdrav

IVANI MILEVI MITROVIĆ MIŠO, BOŽIDAR, BORO i MARINA

Tvoj srdačan pozdrav i osmijeh ostaće trajno u našim mislima. Počivaj u miru.

Porodica GLIGOROVIĆ

NADA, NATAŠA i KSENIJA

IVANI

941

954

DRAGIŠA sa porodicom

953

940

Posljednji pozdrav voljenoj

Sa osjećanjem duboke tuge opraštamo se od tebe draga

DESANKA MARTINOVIĆ Postoji nešto što nikada umrijeti neće, a to je ljubav, ponos i sjećanje na tebe. Zbogom, voljena majko i voljena naša bako.

IVANI

Tvoja SILVANA i tvoji unuci VUK i MILOŠ i praunuk LUKIAN

Pamtićemo te uvijek nasmijanu i hrabru kakva si i bila. Neka tvoja dobra duša počiva u miru. Ostaćeš zauvijek u našim srcima.

958

946

DRAGAN i MARINA SIMOVIĆ sa porodicom

IVANA Otišla je Ivana... Ivana Mlinova i Nadina... Ivana hrabrog srca. Putuj i leti, mila naša... U svakoj zori i sutonu tvoj, neodoljivo lijep, osmijeh će živjeti i krasiti sva naša sjećanja na tebe.

Posljednji pozdrav mojoj dragoj

Tvoji kumovi: VLADO, SNEŠKA, BALŠA, ANDRIJA i MAŠAN VRBICA

DESANKA MARTINOVIĆ Najdraža naša, uvijek ćeš biti dio naših srca. Sjećanje na tebe nikada neće izblijeđeti. Hvala ti na svemu. Tvoji DRAGAN, SVETLANA, GORAN i IVAN 957 Posljednji pozdrav dragom

948 S tugom i nevjericom opraštamo se od drage i plemenite

IVANI Zauvijek u mom srcu. SNEŽANA ĆUĆIĆ sa porodicom 947

IVANE

Šest godina je od smrti naše

Neka počiva u miru. BORO, MIRA, IRENA i VLADO DELJA 945

MILIVOJU BAROVIĆU Mojoj keki Tužni smo zbog tvog preranog i iznenadnog odlaska. Tvoj plemeniti i dragi lik čuvaćemo od zaborava u našim sjećanjima.

ZAGORKE Ljubove VOJVODIĆ DUŠAN MAROTIĆ

Čuvaćemo te od zaborava, počivaj u miru. TVOJI NAJMILIJI

955

937

IVI Volim te do sunca i mjeseca. Ti si sad moja najsjajnija zvijezda. 942

Tvoj DUŠANKO

30 Oglasi i obavještenja Posljednji pozdrav prijateljici naše majke

Subota, 15. januar 2022. Posljednji pozdrav voljenoj svastiki i sestri

Posljednji pozdrav našoj dragoj tetki

BOSILJKI JABUČANIN

BOSILJKI Jovanovoj JABUČANIN

Obilježili ste naše djetinjstvo. Dok su mnogi okretali leđa, Vi ste uvijek ostali prijatelj. Počivajte u miru, ostajete u našem sjećanju kao divna i hrabra žena.

Hvala ti za svu ljubav i dobrotu koju si nam pružila. Ostaćeš zauvijek u našim srcima i sjećanju po svemu lijepom i plemenitom.

BOSILJKI Tvoji: RAJKA, MOMO i VLADIMIR

MOMČILO ZEKOVIĆ, DANIJELA ZEKOVIĆ-RADULOVIĆ i ALEKSANDAR SAŠA ZEKOVIĆ 951

804

Posljednji pozdrav dragoj tetki

Posljednji pozdrav dragoj tetki VLADIMIR i VANJA PERANOVIĆ

BOSILJKI JABUČANIN

BOSI Jovanovoj JABUČANIN

892 U svim životnim trenucima bila si za mene i moju porodicu velika podrška i oslonac. Hvala ti... počivaj u miru, moja dobra tetka.

Dragoj tetki

Od IGORA i ANE JABUČANIN

SLOBO TOMANOVIĆ sa porodicom 891

887 Prošlo je šest mjeseci od kada nije sa nama moj voljeni brat

BOSILJKA Jovanova JABUČANIN

Posljednji pozdrav voljenoj tetki

Hvala ti za svu ljubav, pažnju i dobrotu koju si nam poklanjala. Ostaćeš u našim srcima zauvijek voljena i nikad zaboravljena. Sestrična SANJA DAPČEVIĆ sa sinom MARKOM LATKOVIĆEM 886

DAKA

BOSI

S tugom se opraštamo od

Vrijeme prolazi ali ne umanjuje ljubav prema tebi. Nedostaješ mi svakim danom sve više. Prisutan si u svakoj priči i događaju. Smrt je jača od života ali ne od ljubavi prema tebi. S ljubavlju i tugom.

RAJKO KOSTIĆ

BOSILJKE JABUČANIN Tvoja sestra TAMARA sa porodicom 950

Ostaćeš uvijek u našem sjećanju po svemu lijepom i plemenitom

Posljednji pozdrav dragoj

GORAN i BEBA JABUČANIN

896

Navršava se 40 dana od kada nas je napustila naša draga

890

Draga naša tetka

BOSI JABUČANIN Bila si ono što bi mnogi voljeli.

DRAGICA Ivova ĐINOVIĆ rođena Popović

Hvala ti za svu ljubav i toplinu koju si nam nesebično pružala. Uvijek ćemo te voljeti i čuvati od zaborava. Tvoji: majka MILKA, brat DUŠKO, snaha SONJA, bratanići IVAN i DEJAN i bratanična NIKOLETA 936

S tugom i poštovanjem,

BOSE Čitavi svoj život si živjela ponosno, uzdignute glave i bila neko od koga smo mogli uvijek naučiti i na koga se vazda osloniti.

ZORICA DRECUN sa porodicom 900

ZORAN, JELENA, JOKO i JANKO Posljednji pozdrav dragoj tetki

897 Posljednji pozdrav dragoj i plemenitoj komšinici

Posljednji pozdrav

Godinu dana od smrti dragog

BOSILJKI BOSI

LJUBA Kićunovog VUŠUROVIĆA Čuvaćemo sjećanje na Tebe. Počivaj u miru. 949

MILORAD i SLOBO sa porodicom

BOSILJKI JABUČANIN

Počivaj u miru i laka ti crnogorska zemlja.

Od familije pokojnog KOSTE BOGDANOVIĆ

DRAGAN i SONJA LOPIČIĆ sa porodicom 952

Počivaj u tišini vječnog doma i neka ti je laka ova gruda svete crnogorske zemlje.

899

RAJKO i VESKO JABUČANIN sa porodicama 889

Oglasi i obavještenja

Subota, 15. januar 2022.

Posljednji pozdrav

BOSI Jovanovoj JABUČANIN

Počivaj u miru u crnogorkoj zemlji koju si neizmjerno voljela.

Brat MILO Jovanov JABUČANIN, snaha BRANKA i bratanična DEJANA

894 Posljednji pozdrav voljenoj tetki

Posljednji pozdrav dragoj kumi

Obavještavamo braću, rođake, kumove, komšije, prijatelje i sugrađane da je dana 13. januara 2022. godine u 91. godini života preminula naša draga

BOSILJKI JABUČANIN

BOSI

BOSILJKA Jovanova JABUČANIN

Poštujući epidemiološke mjere, sahrana je obavljena u krugu uže familije 14. januara u 11.30 časova na Novom groblju na Cetinju.

Počivaj u miru. PREDRAG PERANOVIĆ sa porodicom NIKOLA JOVANOVIĆ sa porodicom

893 Umrla je

901

810

Posljednji pozdrav dragoj

Posljednji pozdrav cijenjenoj i uvaženoj

BOSILJKA Jovanova JABUČANIN

BOSI JABUČANIN

Vječno sam ti zahvalan za sva dobročinstva koja si tokom svog života učinjela za moju porodicu. Počivaj u miru, u crnogorskoj zemlji koju si neizmjerno voljela. S poštovanjem, 885

Tvoj zet – MILO DAPČEVIĆ

Ožalošćena porodica: brat MILORAD, sestre DESANKA i VANJA, snaha BRANKA –BEBA, bratanične SAŠKA i DEJANA, sestrići RAJKO i PREDRAG, sestrične RAJKA i SANJA i ostala mnogobrojna rodbina JABUČANIN

MIKI i BISERKA sa porodicom 884

BOSILJKI JABUČANIN Počivaj u miru. Porodici iskreno saučešće. LJUBOMIR VUKMIROVIĆ sa porodicom 902

32 Oglasi i obavještenja

Subota, 15. januar 2022. Posljednji pozdrav našem

Posljednji pozdrav velikom prijatelju naše porodice

Дана 14. јануара 2022. године упокојила се у Господу наша драга

BOŽIDAR VUČINIĆ Porodica ĆAĆIĆ

NEŠU

798

МИЉАНА – ЉИЉА Милијина МИЛИЋ

Umro je

рођена Томашевић

BRANKO Ristov DRAGIĆEVIĆ 1953 – 2022.

Sahrana je obavljena u krugu porodice 14. januara 2022. godine na Novom groblju na Cetinju.

Због епидемиолошке ситуације сахрана се обавила дана 14. јануара у 14 часова у селу Орахово – Кучи. Кућа жалости: Улица Милоша Обилића 12.

Već nam mnogo nedostaješ. Hvala ti za svaku toplu riječ, i na svemu što si uradio za nas. Vjerujemo da si na boljem mjestu, sa tvojim Mijom, Zorkom i Dragom, i to nam pruža utjehu u ovom teškom trenutku. Mnogo te volimo i nikada te nećemo zaboraviti.

Ожалошћени: супруг МИЛИЈА, синови ВУК и НИКОЛА, ћерка ОЉА, брат СРЕТЕН – ШОТА, сестра МИЛА, ђевер МИРКО, ђеверичићи СРЂАН и БАТАН, заове МИОЛГА, СТАНКА и ДЕСА, снахе ДОБРИЛА – ЛИЛА, ДАНКА, ДАНИЈЕЛА, ЈОВАНКА, ДРАГИЦА и ДИЈАНА, унучад МАТЕЈ, ТАДЕЈ, КАЛИНА, НЕМАЊА, ДУШАН, САВА и остала многобројна породица МИЛИЋ и ТОМАШЕВИЋ

Tvoji VLADAN, MARIJA, ALEKSA, EMA

905

911

Sa nevjericom se opraštam od moje mile prijateljice

Posljednji pozdrav našem

OŽALOŠĆENA PORODICA

MILJANE – LJILJE MILIĆ

786

Nije više sa nama naš dragi

ŽARU

Draga Ljiljo, rastužila me je vijest da si iznenada napustila porodicu i dugogodišnje prijatelje. Sjećanje na naše druženje čuvaću trajno u srcu.

Tvoja VERA ČOLIĆ Supruga BRANKA i sin BANJO s porodicom 880

BRANKO Ristov DRAGIĆEVIĆ

Posljednji pozdrav mom voljenom đedu

Bratsku ljubav i pažnju pamtićemo zauvijek.

929

Dana 17. januara 2022. navršava se tri godine od smrti našeg voljenog supruga, oca i đeda

ŽARU LUKA, LILA i MILENA sa porodicom Tvoje plemenito srce i dalje u raju kuca. Sa ponosom ću te se sjećati i čuvati od zaborava.

850

NOVICE Perišina KOVIJANIĆA Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Posljednji pozdrav

TVOJA PORODICA

Tvoja unuka MILENA 935

BOSILJKI JABUČANIN Sa tugom i poštovanjem sjećaćemo se tvog plemenitog lika. Počivaj u miru i neka ti je laka ova crnogorska zemlja. 888

DRAGICA sa porodicom

928

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja 33

Subota, 15. januar 2022.

Posljednji pozdrav mom voljenom i nikad prežaljenom stricu

DAVOR RADOVIĆ

NEŠU

Nijesmo stigli da se oprostimo, ali vjerujem da si znao koliko te volim i koliko mi značiš. Ne mogu pronaći prave riječi kojima bih ti iskazao zahvalnost za sve što si uradio za mene. Govorio si mi da se ljudi vole i paze dok su živi, a kad odu onda voliš uspomene koje ostaju. Ja sam te volio i voljeću te dok sam živ, i bićeš sa mnom u mislima uvijek. Počivaj u miru sa Mijom, Dragom i Zorkom, a ja ću čuvati uspomenu na vas dok se ponovo ne sretnemo. Već mi nedostaješ mnogo.

Tvojim preranim odlaskom odnio si i dio nas. Druženje sa tobom na teniskom terenu i van njega je bila privilegija koja je oplemenila naše živote. Ostaćeš u vječnom sjećanju tvojim iskrenim prijateljima:

BRANKO RAŠOVIĆ, NEBOJŠA KALJEVIĆ, NEBOJŠA PEROVIĆ, VLADAN ĐEKIĆ, SRĐAN JOVOVIĆ i VANJA KALUĐEROVIĆ

Tvoj DADO

910

795

Voljenom ocu

Voljenom ocu, tastu i đedu

Дана 14. јануара 2022. преминуо је наш драги

ŽARU

ŽARU ЖАРКО Милованов РОГАНОВИЋ 1939 – 2022.

Znala sam da će rastanak boljeti, ali nijesam da će ovoliko. Dok živim živjećeš i ti.

Živjećeš zauvijek u našim srcima.

Tvoja LJILJA

LJILJA, BOBO, VUK i LUKA

927 Posljednji pozdrav dragoj

BOSILJKA Jovanova JABUČANIN

895

803

Posljednji pozdrav bratu

Posljednji pozdrav dragom tetku

ŽARKU

898

ŽARKU ROGANOVIĆU Počivaj u miru.

Porodica pokojnog LJUBA MILIĆA

RADMILA Svetova BOŽOVIĆ

Ожалошћени: супруга БРАНКА, син БЛАЖО – БАЊО, кћерка ЉИЉАНА, браћа СЛОБОДАН и РАДОЈЕ, сестра СЛОБОДАНКА, снаха БОСА, унучад, братанићи, братаничне, сестрићи и остала родбина

926

BOSILJKI JABUČANIN

Neka ti je laka ova naša crnogorska zemlja koju si samo tako voljela.

У складу са епидемиолошким мјерама покојник ће бити изложен у Градској капели у Никшићу 15. јануара 2022. од 11 до 13 часова када ће се и обавити сахрана на гробљу иза Манастира.

od brata RADOJA sa porodicom 821

BILJANA VRANJEŠ i VJERA GLIŠIĆ 824

34 Oglasi i obavještenja Posljednji pozdrav

Subota, 15. januar 2022. Posljednji pozdrav

VUKAŠINU VUJOVIĆU

S poštovanjem,

Posljednji pozdrav

S poštovanjem,

DRAGAN GRUJIČIĆ

VUKAŠINU VUJOVIĆU

S poštovanjem,

SAVA GRBOVIĆ

BRANO MIĆUNOVIĆ

862

859

860

Anđele naš

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav voljenom đedu

IVANA MARTINOVIĆ

VUKAŠINU VUJOVIĆU

Čuvaćemo te od zaborava.

ĆARA, GOJKO i MLADEN sa porodicama

Hvala ti na najljepšim uspomenama koje moje djetinjstvo pamti. S poštovanjem

923 Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dragom i čestitom

SAVA VUJOVIĆ

BOŽU Dobri đevere i striče, počivaj u miru. NADA, NATAŠA i KSENIJA 847

ŽELJKO GRBOVIĆ

ŽARU ROGANOVIĆU Veliko HVALA na pažnji, plemenitosti i lijepim riječima. ZAGA STEVOVIĆ sa porodicom 912

861

858

Oglasi i obavještenja 35

Subota, 15. januar 2022.

Voljenom ocu i đedu Dana 13. januara 2022. godine preminuo je naš suprug, otac, đed i svekar

VUKAŠINU Markovom VUJOVIĆU

VUKAŠIN Markov VUJOVIĆ pukovnik - dr specijalista opšte medicine

Sahrana će se obaviti u skladu sa epidemiološkim mjerama u krugu porodice dana 14. januara u 14 sati u selu Grbavci – Podgorica. Prethodno će porodica primati saučešće od 10 do 14 časova u seoskoj kapeli u Grbavcima.

Teško nam je i boli nas mnogo, ali znamo da si sa ponosom na nas otišao. Živio si dostojanstveno i ostaje nam da te pamtimo i da se trudimo dalje kroz život da i tamo negdje budeš ponosan na nas. Nek ti je laka crnogorska zemlja.

Ožalošćeni: supruga MILICA - MILA, sinovi VELIBOR i SRĐAN, kćerka TIJANA, unuci ŽELJKO, MAKSIM i OGNJEN, snaha DANIJELA, bratanići VLADIMIR i RATKO sa porodicama, bratanične DRAGICA i RATKA sa porodicama, sestrići i sestrične kao i porodice PERAZIĆ i LEKOVIĆ

787

Tvoji: ćerka TIJANA i unuk ŽELJKO

909

Posljednji pozdrav ocu naše koleginice Sanje

ŠPIRO ZLATIČANIN

KOLEKTIV KOMUNALNE POLICIJE GLAVNOG GRADA PODGORICA

811

36 Oglasi i obavještenja Dana 14. januara 2022. u 84. godini preminula je naša draga

RADUŠA Ljubova ZELJKO rođena Lalatović

Pokojnica će biti izložena u kapeli pod Trebjesom dana 15. januara, od 12 do 14 časova, kada će se i obaviti sahrana.

Subota, 15. januar 2022. Pola godine je

Dragi sine

DAKA

Dragi Daka, tvojim preranim odlaskom odnio si dio mene. Ponosan je stric na ono što si svojim dobrim srcem i dušom ostavio iza sebe. Ponosan sam i što si bio dio mog života. Neizmjerno sam tužan za tvojom ranom izgubljenom mladošću, sinovče moj. Dok sam živ živjet ćeš i ti u svakom mom sjećanju.

Pola godine prođe, a lažna nada da ćeš nam odnekuda doći sve više blijedi, ali bol za tobom postaje sve jača i jača. Ovo je najteži period našeg života otkako tebe nema sa nama. Kako živjeti sa ovolikim bolom, naš sine, kako? Jedinu snagu nam daju tvoja tri anđela koja si nam ostavio. Počivaj u miru, naš jedini i nikad prežaljeni sine.

U vječnom bolu za tobom Tvoji neutješni roditelji VLADO i TANJA

tvoj stric VELJKO Ožalošćena porodica: sinovi BORIS i GIGO, kćerka BORICA, sestre RADMILA, VASA i BOJANA, braća od strica MIRO i PUNIŠA, snahe, unučad, bratanić, bratanična, sestrići, sestrične i ostala porodica ZELJKO i LALATOVIĆ

918

916

Pola godine je

Pola godine od smrti našeg voljenog supruga i oca

925

DAKA

Posljednji pozdrav dragoj sestri

RAKI

Dragi naš Daka, od tvoje prerane smrti više ništa nije isto. Tuga se uselila u naše živote, naša srca krvare za tobom. Velika je praznina ostala ali gledamo tri tvoja anđela i tješimo se. Svojim kratkim postojanjem oplemenio si naše živote i na tome ti veliko hvala. Neka te u tišini tvog vječnog doma čuvaju anđeli, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Mnogo nam nedostaješ. Tvojim odlaskom ostala je velika praznina i neizmjerna tuga. Tvoju dobrotu i plemenitost nosićemo u našim srcima. Neka te u tišini vječnog mira čuvaju anđeli i prati naša ljubav koja je jača od vremena i zaborava.

Stric VELJKO, strina JOVANKA, braća SAŠA i SRĐAN sa porodicom i sestra TAMARA sa porodicom

Tvoja supruga MARIJA, sin DAVOR, ćerke KSENIJA i DIJANA

Neka tvoja dobra duša nađe mir i spokoj među tvojim najmilijim, moja plemenita sestro. 823

DALIBORA

Sestra BOSILJKA KRIVOKAPIĆ sa porodicom 919

917

Navršava se šest mjeseci od smrti našeg dragog zeta

Pola godine je od kada nisi sa nama, voljeni naš brate, šura i ujo

Dana 13. januara 2022. u 85. godini preminula je naša draga

DAKE

MILEVA Milutinova MITROVIĆ rođena Milović

Bila je čast i ponos imati te za zeta. Tvoja dobrota, ljudskost, poštenje, veselost i ljubav koje si svima oko sebe nesebično davao nikad se ne mogu zaboraviti. Počivaj u miru sa anđelima. VESKO, LJILJA i PETAR MARTINOVIĆ

Sahrana je obavljena u krugu porodice 14. januara u 13 časova na gradskom groblju Čepurci.

913

DAKA Previše su teški i tužni dani bez tvoga zagrljaja, vedrog lika i raširenih ruku kako si nas uvijek dočekivao. Teško je pomiriti se sa bolnom istinom da nisi više sa nama i viđeti te svuda, a niđe te nema. Ljubav, toplinu i pažnju koju si nam nesebično pružao nikad nećemo zaboraviti i UVIJEK ćeš biti u našim srcima, a tvoja prerana smrt nas NIKADA neće rastaviti, anđeo si bio i ostao i uvijek ću se ponositi tobom!

Pola godine je od smrti našeg

Voli te tvoja sestra DANIJELA sa porodicom

Ožalošćeni: suprug MILUTIN, ćerka MAJA, sestre OLIVERA i RADMILA, zet ŽELJKO, snaha GORDANA, unučad IGOR i MATIJA i ostala rodbina MITROVIĆ i MILOVIĆ

915 Pola godine od smrti našeg dragog sestrića i brata

DAKE

879 Navršava se 15 godina od smrti našeg voljenog

Vrijeme prolazi ali ne i sjećanje. Pamtićemo te kroz najljepše uspomene, veselog i nasmijanog. BELI, IRENA, MATIJA i LUKA 920 Pola godine prođe

DALIBORA VUKOVIĆA Vrijeme prolazi a bol i tuga je sve veća za tvojom mladošću, dobrotom i ljepotom. Neka ti naše suze ne remete tvoj vječni mir.

PETRA Ljubovog MILANOVIĆA DAKA Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i sjećanje na tebe. Nose te u srcu tvoji: Sestra DARE i braća VESKO i BORO sa porodicama 924

Ali sjećanja na tvoj vedri lik i dobru dušu ne blijede. Sa ljubavlju i ponosom čuvaćemo te od zaborava. 921

Tvoja neutješna ujčevina

BOŠKO, JOVANA, VLADAN, ILIJA i OGNJEN

e-mail: oglasno@t-com.me

Ujak ŽELJKO, tetke: MILEVA, DRAGOJKA, LJILJANA i SLAVICA sa porodicama 914

Oglasi i obavještenja 37

Subota, 15. januar 2022. Posljednji pozdrav dragoj strini i jetrvi

Posljednji pozdrav našoj

Tužan je ovaj pozdrav

IVANI

NADICI LJEŠKOVIĆ MILICA, BORKA i LJILJANA 799

IVANA

Bila si rijetko i neponovljivo blago. Vole te i tuguju za tobom.

Mnogo boli tvoj prerani odlazak. Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

DUŠANKA i ŽANA

851

Tetka MILE sa porodicom Posljednji pozdrav poštovanoj koleginici i saradnici, dugogodišnjem članu našeg kolektiva

Najdražoj našoj

834 Posljednji pozdrav dragoj

IVANI Dr NADICI LJEŠKOVIĆ

Voljeni nikad ne umiru.

IVANI

Brat ŽELJKO, DRAGANA, VLADAN i PETAR 852

Ne postoje riječi koje mogu opisati bol koji osjećamo za tobom.

Sestra sa najdivnijom dušom i osmijehom

JZU BOLNICA BREZOVIK

Porodica DAPČEVIĆ 843 812 Voljenoj

IVANA Koliko puta smo ti rekli i koliko ćemo puta ponoviti u sebi da te beskrajno, beskrajno volimo. Nijemi pred istinom MIRA, PEĐA, ILIJA i MARKO 853

IVE Sijaj Zvijezdo najblistavijeg osmijeha i razvedri sve uplakane u dugim, besanim noćima. Komšije PREMOVIĆ 857 Godina je od smrti

Živiš u našim srcima. Neka te anđeli čuvaju.

Posljednji pozdrav unuci mojih cijenjenih kumova

832

IVANI

JOVANA, NIKOLA, ISKRA i VIKTOR

Ostajemo bez naše drage i plemenite

Posljednji pozdrav dragoj

IVANI MARTINOVIĆ Počivaj u miru. Porodici iskreno saučešće. LJUBOMIR VUKMIROVIĆ sa porodicom

DARINKE Milije VUKADINOVIĆ

IVANI

Čuvaćemo najljepša sjećanja na tebe. U nedjelju, 16. januara, posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Počivaj u miru, dobra komšinice.

855

IVANE MARTINOVIĆ

Posljednji pozdrav mojoj nani

Tužne i zatečene njenim odlaskom, sa velikim bolom u srcu pamtićemo njen vedar duh i topao osmijeh. Počivaj u miru.

BOŠKO i MILENA VUJAČIĆ

Porodica VUKADINOVIĆ

840

922

LOLA i MILENA MILAČIĆ

IVANI MARTINOVIĆ

Остали смо без нашег

Za tebe ne postoji kraj, samo vječnost. Volim te i uvijek ćeš mi nedostajati. 856

MIRJANA, tvoja NANA

849 Posljednji pozdrav dragoj

Posljednji pozdrav

ЋОЈА IVANI MARTINOVIĆ

Остајемо ускраћени за његове топле ријечи и срдачне дочеке. Поносни смо што је оставио породицу која ће наставити његов пут.

Počivaj u miru, anđele.

IVANI Породица покојног стрика ЂОРЂИЈЕ

906

IVANI

Sjećanje na tebe i uspomene iz školskih dana čuvaćemo od zaborava. Počivaj u miru. IGOR i IRENA ROGANOVIĆ sa porodicom 854

Od PEĐE, PAJA i VJERE ŠOFRANAC

MILANKA ĐAKONOVIĆ sa porodicom 833

e-mail: oglasno@t-com.me

831

38 Oglasi i obavještenja

Subota, 15. januar 2022.

Posljednji pozdrav našoj koleginici i prijatelju

IVANI MARTINOVIĆ

KOLEKTIV CRNOGORSKOG TELEKOMA

805 Mojoj

Voljena naša

BUCKI Da sam znala da je zadnji put, grlila bih te duže. Volim te zauvijek! Tvoj BEKO

Posljednji pozdrav dragoj sestri

IVANA

IVANI

Ovog puta si otišla od nas zauvijek... Hvala ti za sve ove godine iskrenog drugarstva i pažnje prema nama i našoj djeci. Neka tvoja čista duša nađe vječni mir. Zbogom, Prle naš!

842

Sjećanje na tvoj dragi i nasmijani lik živjeće zauvijek u našim srcima. Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju. Vole te ANA i ŚALE TOMIĆ

Posljednji pozdrav 845

Tvoji: ZORAN, MARKO, GOGA, ANA, PAJO, MARIJA, ŽANA, JELENA i TINA sa porodicama

Draga moja

IVANI od BENEŠA, NOVAKA ABRAMOVIĆA i ŚORE MITROVIĆA 835 838

IVANAAAA

Последње збогом вољеној

Draga Hvala ti na tvojoj dobroti, osmijehu i iskrenom drugarstvu.

ИВАНИ

IVANA

NINA i PINČO

Najljepši anđele, iskrena i plemenita dušo, znala si me samo usrećiti. Sada za tobom tuguje 844

BEBA PUJINA

836

„Нема мени друга мог – повео га Бог.“ Растали смо се само физички. Вјечно ћеш живјети у нашим срцима и сјећањима. 841

ТИНА, БЕБА и ЉИЉА са породицом

Oglasi i obavještenja 39

Subota, 15. januar 2022. Tužnim srcem javljamo da je dana 13. januara 2022. u 42. godini života preminula naša voljena

Posljednji pozdrav omiljenoj nam,

VASILJKI MARTINOVIĆ Neka je blaženi mir tvojoj plemenitoj duši.

IVANA Slobodanova MARTINOVIĆ

ZDRAVKO i VESNA PEJOVIĆ sa porodicom 870

Sahrana je obavljena dana 14. januara na Novom groblju na Cetinju.

Posljednji pozdrav dragoj

IVANI MARTINOVIĆ

Ožalošćeni: otac SLOBODAN-MLINO, majka NADA, sestre MAJA i DEJANA, sestrić DUŠAN, ujak DRAGAN i ostala rodbina

VASI MARTINOVIĆ

Vedrino, drugo ti je ime Ivana. U svakom našem srcu imaš posebno mjesto. Zahvalni smo što si bila dio naših života.

Počivaj u miru.

816

Porodica pokojnog DRAGANA Vukašinovog VUJOVIĆA 877

Posljednji pozdrav našoj

Posljednji pozdrav babi

CALL CENTAR CRNOGORSKOG TELEKOMA

VASI MARTINOVIĆ

NANI

Od familije pokojnog KOSTE BOGDANOVIĆA

882 Sestro moja, tugo moja, cijelog našeg života si mi bila oslonac i podrška. Kako sad dalje bez tvojeg osmijeha, zagrljaja, je li ovo jutros bio naš zadnji susret?! Živjećeš u meni dok god sam živa. Hvala ti na svemu lijepome što smo ja, tvoji Luka i Itana doživjeli! Neka nam te anđeli čuvaju.

878

Posljednji pozdrav dragoj

Posljednji pozdrav mojoj,

IVANI MARTINOVIĆ

IVANI

Tvoja sestra TANJA

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Nedostajaćeš mi zauvijek... Tvoja, SANJA KOSTIĆ

829 Posljednji pozdrav našoj

NIKO i MARIJA LUBARDA

883

903

Voljenoj

Posljednji pozdrav voljenoj babi

IVANI

839 DOBRA DUŠO, Ostaćeš zauvijek u našim srcima i sjećanju po svemu lijepom, dostojanstvenom i plemenitom. Zbog toga nam teško pada njen odlazak tamo gdje nema bola i suza koje ostavlja nama.

VASI Milanovoj MARTINOVIĆ

Počivaj u miru ponosu naš, neka te anđeli čuvaju, anđeo si i bila. MIGANA sa porodicom

Posljednji pozdrav voljenoj

Posljednje zbogom voljenoj

VASI

IVANI

SRETO, CICA, TASO i TANJA

od VASKA RADOMANA sa porodicom 837 830

Vječno ću čuvati tvoj lik od zaborava. Počivaj u miru. Tvoja unuka NATAŠA sa porodicom 867

Baśe, hvala ti na svemu što si uradila za mene. 868

e-mail: oglasno@t-com.me

Tvoja unuka NINA sa LUKOM

40 Oglasi i obavještenja Posljednji pozdrav

Subota, 15. januar 2022. Opraštamo se s tugom i poštovanjem od

Opraštamo se od majke naše drage Lele

VASE Milanove MARTINOVIĆ

VASI Milanovoj MARTINOVIĆ MARTEX DOO – P.J. HLADNJAČA

U njenom velikom srcu, bilo je mjesta za sve. Bila je banica roda i doma svog. Vječna joj slava i hvala.

STANKE ČAĐENOVIĆ

864 Posljednji pozdrav iskrenom prijatelju

Porodica pokojnog MIKIJA MARTINOVIĆ

VASILJKI-VASI MARTINOVIĆ

JEDINICA ZA NOVOROĐENČAD GAK KCCG

Počivaj u miru.

796

VUKOVIĆ ANA

Umrla je naša draga, izuzetna, poštovana 863

Posljednji pozdrav dragoj

VASE Milanova MARTINOVIĆ Tešku sudbinu nosila je dostojanstveno sa posebnošću supruge, majke, sestre, tetke, strine, snahe... Koliko je tuge, bola i žalosti bilo u njenoj duši i njenom biću, toliko je ponosa bilo u njenoj ličnosti, za svima koje je za života i za sva vremena izgubila. Opraštamo se žaleći i iskreno tužni od naše ujne Vase.

VASI Milanovoj MARTINOVIĆ Hvala ti za svaki zagrljaj, za svaki savjet i razgovor. Bila si pravi veliki prijatelj moje porodice. Toplina tvoje duše vječno će živjeti u nama.

846 Posljednji tužni pozdrav babi Vasi

JOVAN MARTINOVIĆ sa porodicom SLOBO TOMANOVIĆ sa porodicom 869

866

Dragoj babi i tetki

Posljednji pozdrav dragoj tetki

VASILJKA MARTINOVIĆ

Zauvijek ćemo te čuvati u mislima, srcima i pamtiti po svemu dobrom i plemenitom.

VASI

Počivaj u miru. Od FAMILIJE SLOBOVE 874

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru. Porodica pokojnog MINJA Krstovog MARTINOVIĆA

Dragoj babi i tetki

Osoblje MARTEXA-1

875

872 Posljednji pozdrav dragoj strini

Posljednji pozdrav babi Vasi

VASI Počivaj u miru.

LAZAR, IVAN i MIRA

VASI Milanovoj MARTINOVIĆ

873 Posljednji pozdrav tetki

NIKO Stevov MARTINOVIĆ sa porodicom 865

VASI Bila si mi majka i tetka, počivaj u miru kod tvojih najmilijih. 871

VASILJKA MARTINOVIĆ

Tvoja dobra i plemenita duša, neka počiva u vječnom miru. Ostaćeš uvijek u našim lijepim sjećanjima.

Tvoj DRAGAN BANOVIĆ sa porodicom

Vječno ćeš biti u našim mislima i srcima.

Osoblje MARTEXA-4

e-mail: oglasno@t-com.me 876

Oglasi i obavještenja 41

Subota, 15. januar 2022. Posljednji pozdrav našem voljenom

Дана 13. јануара 2022. преминуо је у 59-ој години живота наш драги

MILAN ĆOJO JOVANOVIĆ

ĆOJU S tugom se opraštamo od tebe. Zauvijek ćeš ostati u našem sjećanju, po svemu lijepom i plemenitom. Počivaj u miru.

ВИДО Марков МИЛАШ

806

Porodica pok. ŠABA KOVAČEVIĆA

S tugom se opraštam od druga

Počivaj u miru, naš dobri brate. Neka te anđeli čuvaju u Rajskom miru. 797

Porodica VLADA i BOSE ĐUROVIĆ

Dana 21. januara 2022. godine navršava se godina dana od smrti našeg dragog

Због новонастале епидемиолошке ситуације, сахрана се обавила у ужем кругу породице на мјесном гробљу Мирац.

Ожалошћени: супруга АНДРИЈАНА, ћерке МИЛЕНА, БРАНКА и ТАЊА, сестре БОСЕ, СТАНЕ, ЉУБЕ, МИЛОСАВА и ЂУКЕ и остала многобројна родбина

MARKO SJEKLOĆA NIKOLE LUKOVCA Počivaj u miru, i neka te anđeli čuvaju. Duša ti carovala, moj druže!

828

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima i mislima. U subotu, 15. januara, u 10 časova, najuža porodica posjetiće njegovu vječnu kuću.

MARKO ŽILE ŽIVKOVIĆ

Dana 13. januara 2022, u 84. godini života umrla je naša draga i voljena

908 Tvoja PORODICA

Dragi 825

Godina je od kako nije sa nama naš dragi

MARKO

DESANKA Veljkova MARTINOVIĆ rođena Todorović

Malo je riječi, a previše tuge. 907

Zbog novonastale situacije u skladu sa epidemiološkim mjerama, sahrana je obavljena u krugu porodice na mjesnom groblju u Bajicama u 13 časova dana 14. januara.

BEBA ABRAMOVIĆ

SAŠA Avramov MILAČIĆ

Posljednji pozdrav voljenoj sestri i tetki

Zauvijek je u našim srcima, mislima, sjećanjima i uspomenama. Brat SRETEN sa djecom VANJOM, BOŠKOM i DRAŠKOM sa porodicama

Ožalošćeni: kćerke VESNA i SILVANA, sin DRAGAN, snaha SVETLANA, unuci GORAN, IVAN, VUK, MILOŠ i NIKOLA, praunuk LUKIAN, jetrva, đeveričići, đeverične, sestrići, sestrična, zaovičići i ostala rodbina MARTINOVIĆ i TODOROVIĆ

802

904

MIRI MARKOVIĆ TUŽNO SJEĆANJE 19. 1. 2021 – 19. 1. 2022.

Jako nas je potresao tvoj odlazak. Neka tvoja duša nađe mir. Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

Tvoja sestra LJILJANA i sestrična DRAGANA RADOJIČIĆ Tužnim srcem obavještavamo da je naša voljena 817

DERVIŠ – DIŠO Hama GRAĐEVIĆ

Draga moja, dobra i voljena Mnogo nam nedostaješ. Ponosni što smo te imali, ostaje nam utjeha što si uvijek bio častan i nenametljiv. Volimo te! Dana 16. januara, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

LIDIJA Đorđijeva KAVARIĆ rođena Fatić

LIDO preminula posle teške i kraće bolesti dana 14. januara 2022. u 63. godini života. Sahrana će se obaviti dana 14. januara u 15 časova na groblju u Zagoriču.

Ožalošćeni: suprug ĐORĐIJE, ćerke JOVANA i TAMARA, sinovi NEMANJA i STEFAN, majka JELICA, brat PREDRAG, sestra VESELINKA sa porodicom, bratanići, đeveri MILAN i BORISLAV sa porodicama i ostala rodbina KAVARIĆ i FATIĆ

808

S nevjericom i tugom opraštam se od tebe. Živjećeš u mom srcu i sjećanju na svaki divni trenutak koji smo provele zajedno. Tvoja sestra od tetke

Tvoji najmiliji: supruga NADA, sin DAMIR, ćerke DUBRAVKA i DINA sa porodicama

DRAŽENKA ĆULAFIĆ sa porodicom 822

881

e-mail: oglasno@t-com.me

42 Oglasi i obavještenja IN MEMORIAM 15. 1. 2013 – 15. 1. 2022.

Subota, 15. januar 2022. Dana 20. januara 2022. navršava se godinu dana od kada nije s nama naš voljeni

Dana 5. januara 2022. godine navršilo se četiri godineod smrti naše drage majke

Dana 21. januara 2022. godine navršava se godinu dana od smrti našeg dragog tate

ŠOĆ DRAGICE

ŠOĆ GOJKA

RADE VUKOVIĆ TOMISLAV BRKOVIĆ Ponosni smo na tvoj častan život. Uvijek u mislima sa Tobom, voljeni naš Rade.

Tvoji: VJERA, MARIJA, VUK i LANA sa porodicom

Dragi naši, naučili ste nas mnogo čemu, ali najtežu lekciju ste ostavili da naučimo sami, a to je kako da živimo bez vas. Neka vas u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava. Petnaestog januara u 10 časova, najuža porodica će posjetiti vašu vječnu kuću. U nedjelju, 16. januara, u 10 časova biće održan pomen na groblju Čepurci, u krugu porodice. VLADO, SONJA i LIDIJA sa porodicama

Nedostaje nam svaka tvoja topla riječ i pažnja, vedrina i ljubav. S ponosom i ljubavlju te čuvamo. 790

Tužno sjećanje na moje drage roditelje

848 Prošla je tužna godina dana od kada nije sa nama naš voljeni brat i ujak

Tvoje supruga DRAGANA i ćerka ČARNA

DRAGICA ŠOĆ TOMISLAV N. BRKOVIĆ Bio si naš nepresušni izvor ljubavi i dobrote. Nedostaje tvoja brižnost i iskreni zagrljaj. Duboko si u našim srcima. Vječno ćemo te čuvati od zaborava.

GOJKO ŠOĆ

813

Krajem januara 2022. navršava se tužnih 11 godina od smrti majke Bosiljke i 30 godina od smrti oca Radonje

Bol i tuga u našim srcima ne jenjava. Tako nam nedostajete... Počivajte u miru i spokoju Dubrovskog krša. Vaši

Sestra MIKA STOJANOVIĆ sa porodicom 794 Kćerka LIDIJA VUKOVIĆ sa porodicom

Dana 15. januara 2022. navršavaju se dvije godine od smrti

BOSILJKA

RADONJA

LEKOVIĆ

rođena Lekić 1937 – 2011.

ĐORĐIJA – ĐOLA FILIPOVIĆA Sa nama si u našim srcima i mislima. S ponosom te pominjemo i čuvamo od zaborava.

1928 – 1992.

788

Tužno sjećanje na moje drage roditelje

Dragi i plemeniti roditelji, počivajte u miru. Dugujemo vam vječno sjećanje i poštovanje.

Tvoji NAJMILIJI 792

Sin DRAGAN, snaha VELINKA, unuke MILICA i MILENA

DRAGICA ŠOĆ

GOJKO ŠOĆ

Tužno sjećanje na našeg dragog Postoji nešto što ne umire, a to su ljubav, ponos i sjećanje na vas. Uvijek će nam nedostajati vaš blagi lik, vaša dobrota, razumna riječ i pažnja. Počivajte u miru, voljeni naši. Vaši

793

RADOVANA - RAKA NIKOLIĆA

VESKO ŽUJOVIĆ

15. 1. 2019 – 15. 1. 2022.

Godinu dana te nema, a bio si nam više od života, sreća naš mili brat. Nećemo te preboljeti.

Postoji ljubav koju smrt ne prekida i tuga koju vrijeme ne liječi. Kroz najljepše uspomene i sjećanja čuvamo te od zaborava. Sa tugom i poštovanjem tvoji:

VERICA, ANĐA i VELJKO

MILICA,VUKO, DUŠANKA i JELENA 815

Kćerka SONJA VUKIĆEVIĆ sa porodicom

820

879

Oglasi i obavještenja 43

Subota, 15. januar 2022. Navršilo se pet najtužnijih godina otkako je otišao naš voljeni suprug i otac

Četrdeset je dana od smrti

Prošla je godina dana od smrti moje dobre i plemenite majke

MIODRAG BABIĆ

VESELIN VESKO ŠOFRANAC

Čuvaćemo zauvijek od zaborava uspomenu na tebe i na tvoj plemeniti i blagi lik. 827

Prolaze dani pa i godine, najmiliji naš, a naša tuga zbog tvog odlaska je sve veća. Svaki dan bez tebe je potvrda da vrijeme ipak ne liječi rane, a posebno ovu, najtežu. Nedostaješ nam, nedostaje tvoj osmijeh, tvoja energija, tvoj zagrljaj i tvoja podrška. Bezuslovno si uvijek bio i ostaješ uz nas i dio nas. Najveći od svih, volimo te.

ZORKE Neđeljkove ĐUROVIĆ

VESKO ĐUROVIĆ sa porodicom

Dana 16. januara 2022. navršava se godina tužnih dana od tvog preranog odlaska, naš voljeni

Toplina tvoje duše i dobrota tvoga srca zauvijek će nam nedostajati. Počivaj u miru.

Tvoja kćerka ANĐELIJA sa porodicom

Supruga PERSA, ćerke IRENA, IVANA i MILENA sa porodicama 818

Godinu dana je od smrti moje majke

809

ŽIVKO Miloradov SEKULIĆ

Dana 15. januara 2022. navršava se devet tužnih godina od kada nije sa nama naš

Tuga i bol za tobom svakim danom je sve veća. Praznina koju si ostavio je rana neprebolna. Bio si naš ponos, oslonac i zauvijek ćeš ostati u našim srcima. Počivaj u miru, naš dragi i voljeni sine, brate, šuro i ujače. U neđelju 16. januara u 10 sati ćemo posjetiti tvoju vječnu kuću.

VLADIMIR

ZORKE Neđeljkove ĐUROVIĆ Bila si moj nepresušni izvor ljubavi i dobrote, najsigurnije i najtoplije utočište. Nedostaje tvoja brižnost i iskreni zagrljaj. Teško je riječima opisati prazninu od kada si otišla u vječni mir.

Tvoji majka VOJISLAVA, sestre LJILJANA, MARINA i BILJANA, zetovi MALCOLM, ZDRAVKO i ALEN, sestrići i sestrične

Nedostaje tvoja brižnost i zagrljaj.

Tvoj sin VELJKO sa porodicom

819

807 Tvoja PORODICA

Godina je od smrti naše majke 15. 1. 1997 – 15. 1. 2022. SJEĆANJE

791

Četrdeset dana je od smrti naše voljene majke, svekrve i bake

ZORKE N. ĐUROVIĆ Draga majko, tvoj odlazak ostavio je u nama tugu i vječno sjećanje na ono što si za nas uradila. Počivaj u miru. Kćerka RADMILA sa porodicom 800

MARIJA R. RADOVIĆ Navršava se godina dana od smrti drage majke

MILE TODOROVIĆ

Godine prolaze a bol je ista.

Bila si naš najveći oslonac i podrška za sve u životu. Hvala ti za nesebičnu ljubav i pažnju koju si nam poklonila. Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima kroz najljepše uspomene. Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava i po dobrom pamtiti.

PORODICA

Tvoji: sin SLOBODAN, snaha DANICA, unuke SVETLANA, BOJANA i SLAĐANA 814

ZORKE N. ĐUROVIĆ Vječno ćeš živjeti u mom srcu. Kćerka MILANKA ČVOROVIĆ

816

801

44 Marketing

Subota, 15. januar 2022.

15. јануар 2022. | година II | број 98

ЗБРКА КАКО ЧИТАТИ СВЕОПШТУ ДЕЗОРЈЕНТИСАНОСТ

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

брка. Идеална ситуација за писца, за његове јунаке и јунакиње, попут уживања у читању и гледању Шекспира. У енглеском од мноштва синонима један се издваја и добро звучи mishmash. Пуно боље од ријечи confusion. Збрка се данас најбоље чита на друштвеним мрежама, кроз духовите одговоре и коментаре на друштвени контекст. Збрка која се више и не прикрива, са њом савремена политика итекако рачуна. Она је постала стил понашања, што више збркано то боље, пријемчивије, популарније. Збрка до бесвијести. Посебно је дозвољена мјешавина жанрова. Свеопшта дезоријентација у времену и простору, коју добро илуструје један tweet који гласи: Сахат кула звони у 8 сати, човјек пролази поред и крсти се 3 пута. За све постоји први пут да се види.

ЗБРКА СЕ ДАНАС НАЈБОЉЕ ЧИТА НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА, КРОЗ ДУХОВИТЕ ОДГОВОРЕ И КОМЕНТАРЕ НА ДРУШТВЕНИ КОНТЕКСТ. ЗБРКА КОЈА СЕ ВИШЕ И НЕ ПРИКРИВА, СА ЊОМ САВРЕМЕНА ПОЛИТИКА ИТЕКАКО РАЧУНА. ОНА ЈЕ ПОСТАЛА СТИЛ ПОНАШАЊА, ШТО ВИШЕ ЗБРКАНО ТО БОЉЕ, ПРИЈЕМЧИВИЈЕ, ПОПУЛАРНИЈЕ

Заштићено културно добро, које би хтјело у нашем времену да му се мијењају културни слојеви. А један од њих је метални дио на крову који за неке представља крст, а за друге показује стране свијета. Постављен у доба књаза Николе, у ослобођеној Подгорици која је свој идентитет градила у доба управе под Отоманским царством. Сусрет двије културе

на Сахат кули, или сасвим угодан живот и без збрке око тог једног елемента, око кога је свако желио да учита понешто од своје верзије историје и културе. Збрка је ријешена, једноставним позивањем на статус културног добра и његову интегралну заштиту. Исламска заједница Црне Горе била је љута, али се ваљда разљутила. Избор тема које производе збр-

ку друге вјерске заједнице, или како неки воле да кажу традиционалне православне цркве, српске наравно, сеже у далека времена која би хтјела рећи да ође живота није било прије Немањића. А од када су дошли, нема дана без збрке, или збрка као суштина дјеловања. Најновија око Јоаникија Липовца, који скоро да постиже жртвеничку димензију Алојзија

ISSN 2704-5226

фотоманипулација: ИВАНА БОЖОВИЋ

Кад смо већ код Сахат куле у Подгорици, колико је само њена реконструкција произвела збрке.

MISHMASH ДО БЕСВИЈЕСТИ

Степинца у интерпретацији актуелног митрополита, имењака. Дан један без збрке, нема га! Толико збрке, да се оне старе заборављају, попут одавно заборављене лимене цркве на Румији. А као потврда производњи збрке, читали смо ових дана изводе из награђене државном наградом Мирослављево јеванђеље. Него да послушамо западњаке који кажу да не треба да се бавимо идентитетским темама, или како неки домаћи воле рећи да будемо релаксирани, једна од збрка која стартује законом о буџету и програмом ,,Европа, сад!“ биће изгледа тема да заиста коначно на ред долазе економска питања. На страну сада збрка око тога која од Европа сад, јер Европа има више и није то никад била једна. Збрка у најави, кроз информације са терена, коју медији већ експлоатишу. Плата ће бити 450 еура, али разлику у кешу ће запослени враћати власницима. Какво је то понижење у најави, и какав је то скуп тема о радничким правима, и класне борбе које заправо нема. Збрка тек око тога која су питања важнија. Mishmash! У таквом оквиру времена у коме се нуди та нека Европа, далека од многих Европа и садашњих и оних прије, за оно што би се могло рећи сада и овдје јесу ријечи Карла Манхајма. Ако човјек почне да тумачи свијет искључиво у економском оквиру, он ће вјероватно на крају претпоставити да је сам живот мјерљив или да је степен сигурности људског постојања као такав израчунљив. Ту мјерљивост ће показати они који буду враћали газдама неких 150 до 200 еура разлике. Газде ће куповати уља на платну или дуборезе Острога, платиће понекад и трубаче да се запјева у трансу. Од тих пара може се насликати још неки мурал Ђеда, а и крстови у аутомобилима могу бити све већи и већи. Несвјесно ћемо можда бирати такси по раскошности крста који виси на ретровизору. Све то зачињено медијском збрком коју смо великодушно промовисали са телевизијама којима се управља из Београда. А и са онима другима којима се управља из Црне Горе нијесмо никада ни помислили да се управо у медијима заступа и промовише стандард црногорског језика. Заклињање само иза ФЦЈК-а на Цетињу не рјешава питање идентитета. Него неке збрке знају бити и инспиративне, посебно ако су резултат руку мајстора. Попут Бернинијеве скулптуре Занос Свете Терезе, ремек дјела барокног вајарства. Неке културе имају срећу да више живе у еросу него у танатосу. 

15. јануар 2022.

НЕУРЕЂЕНО УРЕЂЕНЕ СТВАРИ

Veronica Park / behance.net

У ИНТЕРЕСУ ГРАЂАНИНА? ЕДИН СМАИЛОВИЋ

брка ме асоцира на смутњу, на неред, уопштено на неуређеност ствари. Збрка наступа пред новим околностима. Она чини да се не снађемо појединачно или колективно. Збрка настаје и у освит важних догађаја који наговјештавају парадигму, крај постојећег и стварање новог. Покушаћу да освијетлим збрку и њене посљедице кроз два догађаја из наше историје. Наиме, порези су углавном немила и тешка обавеза. Не знамо када је тачно први пут уведен порез, али сам зато сигуран у нешто друго. Наметнут је силом. Од тада па до данас, порез се и даље тешко прихвата, избјегава, са њим се манипулише. Порез је толико омиљен да је и данас у појединим крајевима опстала она изрека ружан/ружна као порез. Црна Гора има такође дугу традицију муке с прикупљањен пореза. Овуда су прошли Римљани, Византинци, Османлије. Владали су и Војислављевићи, Балшићи и Црнојевићи као домаће владарске куће, а касније и Петровићи. Ипак, било да су владале домаће династије или стране империје, једно је било сигурно: порез се морао плаћати. Збрка би настала онда када би становништво измучено наметима а у свјетлу нових политичких момената помислило да је дошло вријеме да се с тим ђавољим порезом не-

што уради. Најбоље би било да се не плаћа, а ако пак то не може, онда бар да се смањи на разумну мјеру. Али авај, када су у питању намети власти су ма колико биле ратнички расположене једна према другој, међусобно солидарне. Али да не дуљим пуно, испричаћу вам двије згоде о порезима и пореској политици у Црној Гори. Приче се односе на 19. и 20. вијек. Прва прича се одвија почетком 19. вијека и дешава се у питомом селу Расову у долини Лима, недалеко од Бијелог Поља. Османска држава је на издисају. Празна каса се настоји напунити на сваки начин.

Али, наравно, свака власт тек на крају ако већ нема избора опорезује себи блиске. То су по природи ствари они најбогатији у држави поред њих самих. Тако се власт одлучила да опорезује сиротињу, у преводу већину становништва државе. Порез је подигнут са једне десетине на једну осмину. Ово повећање тадашњег ПДВ-а је тешко погодило и онако осиромашен народ. Огорчење је било огромно и код муслиманског и хришћанског становништва, па се из тог заједничког бијеса изродила мултиетничка и мултивјерска побуна. У преводу, подигла се ,,кука и мо-

тика“ да, замислите, тражи правду. Али како то вазда бива у овим случајевима, побуњеници су ратари и сточари. Побуњенике, невичне ратовању, управо је у питомом селу Расову дочекала професионална и добро обучена султанова војска. Куршумима и сабљама, тим неумољивим аргументима су аскери стављали до знања и муслиманској и хришћанској сиротињи да није лијепо са њихове стране да доводе у питање огромну султанову милост тиме што својим одбијањем да плате порез доводе у питање царску касу, а тиме и државу.

ПРОСЈЕЧАН ГРАЂАНИН ЦРНЕ ГОРЕ СЕ ВАЗДА СЛАБО СНАЛАЗИО НА ПРЕЛАЗУ ЕПОХА, ОДНОСНО КАДА НАСТУПИ ЗБРКА. ТАКО ЈЕ 1989. ГОДИНЕ ПОМИСЛИО ДА НАСТУПАЈУ БОЉИ ДАНИ ЗА ЊЕГА. ШТО ЈЕ НАСТУПИЛО, СВЈЕДОЦИ СМО МИ САМИ. ОПЕТ СУ АКТУЕЛНЕ РЕФОРМЕ. И ПОРЕСКЕ НАРАВНО

Покушала је сиротиња да тражи помоћ и од краља Николе на Цетињу, али је и сам црногорски суверен сматрао крајње неваспитаним да се порез не плаћа. Тако је сиротињи једино остало да тај дан истрпи фијуке куршума и мачева и да се крвава и усрана покори сили. Правда наравно постоји, али не за оне на дну друштвене љествице. Друга несрећна епизода са порезима у нашој држави се одиграва у другој половини 19. вијека. Османска империја узмиче, а Црна Гора се шири. Османлије су све теже наплаћивале порез брдским племенима а посебно тешко Кучима. Брдска племена су припајање Црној Гори доживљавала као коначну слободу. Исто то су мислили и владари из куће Петровића. С тим што је опет имала једна ситница која срећу квари, а то је опет био порез.

БЕЗ ДИЛЕМЕ

остоје људи који на чудан начин излазе из неугодних ситуација. Кад немају рјешење, поставе загонетку; кад не умију да ријеше проблем, направе још већи проблем; кад запну, збуне саговорника; кад не знају одговор, одговоре питањем. То су неки од модела да се извуку из проблема без правог одговора, а да њихов саговорник ништа не примијети, да оде задовољан и да се не осјети превареним. Сад смо се некако нашли у баш чудној ситуацији. Све ово што нам се дешава нема никакве везе са политиком. Она смије бити нејасна, контрадикторна и нелогична. Политичари нијесу чак ни обавезни да говоре истину. Могу бити конфузни, контроверзни, мијењати мишљења и планове. И све им је опроштено, јер то није занат који тражи искреност, поштење и досљедност. Данас народ све зна када су циљеви и дјеловање политичких партија у питању. Јасно је ко што од њих ради и ђе је ко кренуо. Чак се то све мање и коментарише јер су сви чврсто ушанчени на својим позицијама. Народ је запео код оног једноставног. Нејасно је оно што би требало да је свима јасно. Спорна је рачуница. Како то, запитаће се сви, зар два и два нијесу увијек четири. Зар у математици није јасно што је више, а што мање? Како неког може збунити сабирање, одузимање или рачунање процената?

НА РАЧУН КУЋЕ

МОЖЕ ЛИ НАМА ПОВЕЋАЊЕ 30%? МОЖЕ, НАРАВНО. МОЖЕ ЛИ ЗА СВЕ ДЈЕЧИЈИ ДОДАТАК? ДАЈ СВИМА. МАЈКАМА (ПРОБРАНИМ), ДАЈ И ЊИМА. ПЕНЗИОНЕРИ СЕ ЖАЛЕ, ЊИМА ОБАВЕЗНО. ДАЈТЕ… ЕВО. МОЖЕ ЛИ, МОЖЕ? РАСКУБЕ СЕ ГОМИЛА, ПРИЈЕ НО СЕ ПРИКУПИЛА. НАРОД У ДЕЛИРИЈУМУ. ВЕЋ ИМА ПРОБЛЕМ ЂЕ ПОТРОШИТИ ТОЛИКЕ ПАРЕ. АКО СЕ ПОНЕКО СТИДЉИВО И ЗАПИТА ОКЛЕ ТОЛИКЕ ПАРЕ, ОДМА СЕ НАЂУ ТРОЈЕ ДА ГА УЋУТКАЈУ

Е ту смо ми запели. Мислили смо да буџет функционише тако што се на једну гомилу насложе паре, па се онда са те гомиле дијели по ресорима. Ово су сад нека нова знања. Прво ћемо свима да обећамо више него прошле године. Може ли нама повећање 30%? Може, наравно. Може ли за све дјечији додатак? Дај свима. Мајкама (пробраним), дај и њима. Пензионери се жале, њима обавезно. Дајте… ево. Може ли, може? Раскубе се гомила, прије но се прикупила. Народ у делиријуму. Већ има проблем ђе ће потрошити толике паре. Ако се понеко стидљиво и запита окле, одма се нађе троје да га ућуткају. Ћути сад, не квари, супер је ово, е како се овога нико прије није сјетио. Народ не покушава да схвати, а истини за вољу, нико се и не труди да му објасни. Како то да је буџет добар, а никоме не ваља? Зашто су га подржали они који су га највише критиковали? Како то да повећавамо расходну страну дајући паре свима који траже, а у исто вријеме смањујемо приходну страну га-

сећи Комбинат алуминијума, Дувански комбинат и затварајући Свети Стефан. Ође је народ ка’ од брда одваљен, мора ли се то здравство плаћат, не мора наравно. Одакле нам паре за ову годину и много веће издатке, када ни прошлу у којој смо потрошили кредит од 750 милиона и имали старе плате, нијесмо успјели да закрпимо? Што нам више објашњавају, све нам је мање јасно. Радници ће примати више јер ће њихова издвајања у буџет бити мања. А како ће им примања бити виша ако је у буџету пара мање, нико не пита. Како схватити, кад ти здрав разум не помаже? Посвађали смо се са математиком јер нам је оно мање веће од оног већег. Не иде нам ни логика, јер ћемо буџет пунити мање а из њега узимати више. Ни са статистиком нијесмо у најбољим односима, јер у истом тренутку имамо више запослених и више отпуштених? Што више слушамо, све је више конфузно. И док смо затрпани рачуницом, процентима, графиконима и обећањима, ушли смо у годи-

ну која ће бити прави изазов за мислећег човјека. Помогло би да нам неко појасни овај метеж у који смо се заглавили? Велика

је непознаница колико ће трајати буџет. Можемо ли се извући на начин који је неђе већ виђен, или ћемо и ође бити јединствени и иновативни? Има ли простора за нека револуционарна и креативна рјешења? Да, рецимо, ова 2022. траје до 31. августа, а да се преостала четири мјесеца укину одлуком Владе. Можда да сви у Црној Гори четири посљедња мјесеца одемо на колективно неплаћено одсуство. Или ћемо можда морати да потражимо неког спонзора, који је вољан да нас све издржава. Има ли ко довољно пара да нас купи? Пуно је неmedium.com

РАЈКО ПЕРОВИЋ

СЉЕПИЛО

Pawel Kuczynski

15. јануар 2022.

Наиме, књаз Данило, школован по Европи, сматрао је плаћање пореза тековином цивилизованог и напредног друштва. Али, ово владарево мишљење се није баш најбоље примало у Црној Гори, а посебно не у Кучима. Поносни брђани, који су увелико успјели да се одупру плаћању харача пашама у Скадру, помислили су да је коначно са Црном Гором дошла и слобода. Али, када обичан човјек, ограниченог видика за који није крив, западне у збрку историјских прилика, онда он обично буде највећи страдалник, јер ето то у таквој ситуацији најмање очекује. И рекао је свијетли књаз на Цетињу да су Кучи велики јунаци, храбри и срчани, да су пуно дали Црној Гори и њеној слободи, али да их то не аболира од плаћања пореза. Када убјеђивања нијесу уродила плодом, онда је књаз урадио исто што и султан са својом сиротињом, послао елитне јединице црногорске војске које су у Кучима извршиле ужасан масакр. Шта нас уче ова два догађаја? Ако пажљиво анализирамо схватићемо да је обичног човјека вазда интересовало како ће да (пре)живи, док је елиту интересовао новац, привилегије и то како да обавезе пребаце на леђа грађанина. Просјечан грађанин Црне Горе се вазда слабо сналазио на прелазу епоха, односно када наступи збрка. Тако је 1989. године помислио да наступају бољи дани за њега. Шта је наступило, свједоци смо ми сами. Опет су актуелне реформе. И пореске наравно. Кажу да је то у интересу грађанина. Хајде да вјерујемо у то, али са задршком. Сувише смо ,,збрка“ скупо платили да би се икоме више у Црној Гори безрезервно вјеровало. Па и онда када се порез смањује.

обичних рјешења за годину у коју смо ушли и збрку која је пред нама. Не знам зашто се сјетих Орвелове ,,Животињске фарме“, написане давне 1945. године, која са нашом ситуацијом нема баш никакве везе: ,,Међутим, свиње нијесу мировале. Прво су се преселиле у оставу а нешто касније и у Џонсову кућу, правдајући се да су им потребни услови за њихов умни рад. И даље су најбољу храну узимале искључиво за себе, а животињама које су радиле давале су све мање и мање. У кући су се докопале и неких Џонсових књига које су почеле да читају и самим тим се аутоматски самопрогласиле стручњацима и експертима, па су самим тим себи дале за право да прописују правила и чак да мијењају већ постављена. И кад год би се животиње пожалиле на све тежи живот и неправде које су биле све очигледније, увек су од свиња добијале исти одговор: ,,Зар хоћете да се Џонс врати?!“ Збуњени народ размишља ђе се то нашао. Многе одговоре ће нам донијети наредни мјесеци. Ко вуче потезе? Да ли је ово почетак краја лошег живота или крај почетка пута у суноврат? Оће ли нам бити боље или горе? Јесмо ли дорасли изазову? Спрема ли нам се општа збрка, контролисани хаос или добро испланирани препород? Да ли почиње бајка коју цијели живот чекамо или ћемо се заглавити у изазовима и опасностима басне из које ћемо се тешко извући? 

Francis Chung / politico.com

ТУ СМО…

Трампове присталице

Капитол, Вашингтон

6. јануар 2021.

ДРАМА, БУЛЕВАР! МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Америци, ни под разно, издаја земље се не третира демократијом већ осудом и пресудом. Управо је сада годишњица том догађају када је Д. Трамп покушао са присталицама да покори Капитол Хил а да у парламенту УСА, под насиљем споља, прекроји вољу грађана који су изабрали Џоа Бајдена. Сви који су се тада пентрали по Капитолу процесуирани су и судиће им за угрожавање демократије а пресудиће им се за издају. То је Америка, другачије је не би било! Неће им више падати на памет да се пентрају ни уз семафор а камоли уз Капитол. Код нас се исто десило на Булевару Св. Петра прије шест година а издајницима је досуђена власт по дубини и ширини у свим институцијама државе... па данас владају туђи намјесници. Шта сам о овом случају нашао у биљешкама са ондашњег лица мјеста. Кроки 1. Сваки протест је драма. У изворном смислу ријечи, драма означава одређено дјеловање које подразумијева тројно јединство: времена, простора и радње. Булевар је задовољио сва три услова... и јединство у издаји. Задовољено је и пет основних законитости класичне драме: експозиција, заплет, кулминација, перипетија и расплет. Експозиција: Протести су почели као наводни социјални бунт угрожених против режима. Такав бунт подразумијева да га воде запошљени радници незадовољни условима рада и плаћом. Међутим, тамо није било радника. Био је скроман број незапослених и нескроман број беспослених којима је ово једини ,,излазак у живот“ да о туђем трошку преконаче на Булевару, с минималном подршком дародаваца протеста. И као у свакој експози-

цији експонирано је незадовољство, али од стране чиновника власти чије су канцеларије 15 метара удаљене од протестне бине а нихова примања су до нескромности висока... до пет пута су виша од најбољег просјека радничких примања. Једина озбиљна назнака драмске радње је било цијепање имунитета потпредсједника Скупштине Б. Р. који је то извео театрално, али је театар осталих скупштинских посланика изостао. Остали су под заштитом државе против које су устали. Да су извршили цијепање заштите и одрекли се високих плата драма би кренула у заплет с неизвјесним расплетом. Заплет: Неђељу дана је дурало гласно опадање власти на пас́е обојке и кад су о њој изрекли све најгоре настао је заплет. Установљени рок за завршетак протеста је пријешао рампу одобреног трајања. Власт не зна што и како даље. Различите заставе и знамења, слике и пароле су потврдиле да се ради о различитим подршкама ка истом циљу... да се укине Црна Гора макар и гору добили. Путинов лик је доминирао у слици и ријечи подршке од стране епигона и заплет је обрнуо у кулминацију. Власт то није схватила и ако је све пратила. Кулминација: Појавио се преподобни црквењак кара-мрак православно-вјерски афродизијак Амфилохије на кога се диже сваком православцу. Тај је са централне бине проклео свакога до бога ко није русофил... Педофиле у редовима своје цркве није помиња. Дотични је искључиви кадар власти на повременом раду искључиво код четничке опозиције. Овога пута је преломио и из залета запљунуо владу и државу... проклињући их да од њих не остане ока за свједока. Перипетија... или преокрет је изостао. Након двије неђеље пред Централном банком Црне Горе осванула је позамашна слика Владимира Путина што је

био довољан знак, чак и за недовољно разумне, да паре нијесу проблем и да је инвеститор присутан. Бину и шаторско насеље на Булевару, ни на петнаестодневни јубилеј још нико не дира а Булевар неће бити рашчишћен ни за свечани пролаз највише НАТО делегације. Алтернатива Цетиње све рјешава далеко од разуздане гомиле и Столтенберг дијели рајске комплименте за Црну Гору уз обавезну опомену власти, (тзв. стално мјесто), ,,јачање права!“... Ојачало је бесправо! Расплет: Јачање права је схваћено буквално и власт је растурила протесте у блиц кригу. Комунална полиција уз јаке некомуналне снаге је све претворила у отпад. Помели су Булевар ка забуњачену кужину. Чак је један комуналац, као у правом драмском епилогу, рашчупао једине двије црногорске заставе уредно зађедене уз бандере с обје стране Булевара. Није умио да их скине. Рашчупао их је ка свиња врећу и покретима изразио задовољство што га је запало. Можда је то најбољи знак ове власти. И они који јој служе не знају под чијим су знамењем. А нијесу у питању само домаћи издајници већ и увозни плаћеници. Власт појма нема. Кроки 2. Ка што званично казују подаци, Црногорци на дан изију више од мелеон еура а на годину потроше више од милијарде на још којечеса, да се одрже у животу. Они одавно, а то се не казује јавно, не конзумирају храну него ију државу. Од државног буџета су направили контејнер па скубу на сваку страну, а он дура док му дно не зазвони од гребања. Зато се јуриша на продају свега што се продат може да се одржи ,,стандард“ и гласачи на окупу, да се не патише, док не јаве, нема више! (ЦГ данас нема ни један свој медиј осим РТЦГ, а он је туђи на државном буџету). На буџету су ка у свакој држави, установе власти; полиција, војска, судство, здравство, школство,

култура, спорт... И мимо иједне државе на свијет, ође је ципанцијели народ на буџет. Опростите, заборавио сам општине. И оне су на њему. У већини се ништа не ради. Само оне раде. Дуж свих њихових главних и доглавних улица су засади од кафана. Ту су изложени Црногорци... па ко да више. Крути, непокретни, одузети. Кад гране дан, измиле из својих ћелија као у каквој проклетој авлији и таворе. Црна Гора личи на проширено одјељење коштане болнице Рисан у којој ка какве непокретне убитиње Чекају Годо(т)а. Њега нема па нема, ка што није стига ни у Бекетовој циничној сатири.

Не треба никаква друга база података о Црногорцима изван кафане. Од тих што таворе, нико не ради. Да ради не би био ту у то вријеме. Живе од својих предака; њихових пензија, инвалиднина, социјала. У таквом случају старији, устајали Црногорци, су били много искренији. На питање ,,што радиш?“, одговорио би: ,,Ево баздим дома“. Сад цијела држава базди уз власт која се нада распродаји остатка па да устајалом народу продужи ,,дневни боравак“ и баз(д). Црногорци су једини народ-некретнина. Све увозе осим себе. Не извозе ништа. Ништа, неће нико. Отуда милијарде расхода. Оно мало покретних је већ у експорту. Нико се не усуђује да некога окриви за искривљено стање јер су кривци прваци, на главним мјестима. Кад би с тог мјеста кренула правда, затвора би било ка кафана. То би била највећа инвестиција већа од комплетног ауто-пута и приде Јадранско-јонске магистрале. Ко толико да улаже, кад је боље да се лаже. P. S. У држави ђе је грађанину (читај Црногорцу) милије да буде поткупљен са 50 € од власти, него да заради 500 € од рада, све је (не) могуће. А власт има увијек (ис)ту могућност: Искали сте! Добили сте! Ћутите! М.Р.Ш. 

15. јануар 2022.

ОД СТРИЈЕПЊЕ ДО РЕАЛНОСТИ

НАЈЗБРКАСТИЈА ЗБРКА РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ве смо до сада мислили да можда прећерујемо у отвореном гађењу на највећи дио актуелне скупштинске већине у Црној Гори, и сљедствено томе на Кривокапићеву владу, посебно у зебњи да су и Влада и добар дио скупштинске већине настали и трају највећим дијелом на мржњи противу Црногораца, њихове културе, традиције и укупног идентитета, коју сувише прозирно скривају еуфемизмом противу омрзнутог ДПС-а, да бисмо се недавно увјерили да наше дуго можда прикриване стријепње имају сувише реално и сувише горко оправдање. Пођимо редом: Има ли ишта идеолошки трајније за Демократски фронт, затим Бечићеве Демократе, те ништа мање за такође туце српских и просрпских странака у Црној Гори, од њихове слијепе вјерности и буквалне идеолошке идентификације са Српском православном црквом, башка њеним великодостојницима од покојног Амфилохија до чика Порфирија или омиљеног и силом устоличеног митрополита Јоаникија? Чик

НАЈВЕЋИ ДИО АКТУЕЛНЕ СКУПШТИНСКЕ ВЕЋИНЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, ПОЗНАТ КАО СВЕЉУБИТЕЉ СРПСТВА, ПРЕКО СВОГА ЧЕТВОРОРУЧНОГ МИНИСТАРСТВА НАГРАЂУЈЕ ВИСОКИМ ДРЖАВНИМ ПРИЗНАЊЕМ КЊИГУ И АУТОРА КОЈИ ГРЦА У ОТВОРЕНОМ ФАШИЗМУ И НИМАЛО СКРИВАНОЈ МРЖЊИ НА ЦРНОГОРЦЕ, ТРАЈНО ОТКРИВАЈУЋИ ТИМЕ НАЈВАЖНИЈИ ЦИЉ И ДУГОРОЧНУ СТРАТЕГИЈУ КРИВОКАПИЋЕВЕ ВЛАДЕ

нека неко у то освједочено братство и доказано ратно и идеолошко савезништво дирне! Прошлогодишња голема вјерска хистерија, подигнута литијама под заставама и другим знамењима туђе државе, изазивала је потмулу језу и отворени страх домаћих атеиста, или не дај боже вјерника Црногорске православне цркве, да ће бити побијени или раскубани у силном праведном просрпском вјерском заносу и гњеву који не трпе никакво преиспитивање или анализу. Да су преовлађујуће емоције горућих присталица Цркве Србије, алијас домаћих што српских што просрпских странака, остале и даље очуване и заувијек конзервиране увјерили смо се недавном додјелом једне од најважнијих домаћих признања - награде Мирослављево јеванђеље које је, у

режији најомиљенијег и четвороруког Кривокапићевог министарства, додијељено књизи и аутору са високо транспарентном мржњом на Црногорце, њихове коријене, идентитет и културу, да не кажемо на њихово укупно постојање. Лауреат не може бити омиљенији највећем дијелу овдашње скупштинске већине од рођеног брата обожаваног и недавно силом устоличеног митрополита Српске православне цркве Јоаникија Мићовића. Да смо прије додјеле поменуте награде питали господу Мандиће, Кнежевиће, Вучуревиће, госпођу Бошњак, Јокановиће, Даниловиће, Милачиће, посебно Радуновиће и ине ко би им највише одговарао као лауреат нема нимало сумње да би то био управо Милутин Мићовић, упакован по малограђанском укусу као уџбенички примјер поете лауреатис. Да би им одго-

варао и по спорној писмености, укупном интелектуалном трабуњању и бесмисленостима, такође нема нимало сумње.

Што је то посебно импоновало петпарачком антицрногорском жирију: Синиша Јелушић, Лидија Томић, Радоје Головић, Радоје Фемић и Миомир Ђуришић - брзо се увјеравамо увидом у такође транспарентне антицрногорске тираде лауреатовог рођеног брата, овој власти омиљеног силом устоличеног митрополита Цркве Србије Јоаникија Мићовића. Ставови браће исти, или у најмању руку као јаје јајету слични! Никад данашња скупштинска већина, па наравно и Кривокапићева влада, нијесу срећније и задовољније него у тренуцима кад се сладострасно идентификују са отвореним фашизмом њима омиљене Цркве Србије, кад, примјера ради, као господин Бечић, запомажу за Амфилохијем дубоко увјерени да је његов укупни и предани рад противу Црне Горе хипербожанско дјело. Да збрка буде још комплетнија, да буде најзбркастија и коначно најаветнија, потрудила се актуелна скупштинска већина и њена владајућа излучевина да опет све ово о чему говоримо

упрегне у коло тобоже англоевропских интеграција које јој, опрости ми боже, представљају приоритет? Замислимо још да на сличне „прогресивне“ идеје поменути политички субјекти додају хитно упозорење Кривокапићу да што прије, и без одлагања, потпише такозвани темељни уговор Владе са Српском православном црквом, како послије тога не би било ни владе ни државе ни икаквога потписника са ове несрећне црногорске стране. Никако да разни Јоковићи, Мандићи, Вучуревићи, Кнежевићи и други Радуновићи коначно схвате да би Кривокапић ту пусулу, као најоданији полтрон цркве и државе Србије давно и објеручке потписао да има шта да заиста потпише. Не може се тај уговор изједначити са сличним актом потписаним између државе Црне Горе и, примјера ради, Католичке цркве, Исламске или Јеврејске вјерске заједнице које признају државу Црну Гору и њене законе са црквеном организацијом која се никако не жели одрећи свога навикнутог окупационог положаја. Не може, чак и уз упозорење Кривокапићу, наводно најелитнијег православног интелектуалца са ових простора, очигледно будаластог Иринеја Буловића. 

КРОЗ ЕПОХЕ

а живот често зна бити и да се многима још више чини хаотичним и збрканим, не треба много доказивати. Дилеме и изазови пред којима се налазимо просто нас ћерају на помисао да је све око нас велика збрка која се не да одмрсити. Зато није ни чудо Великом барду из Стратфорда на Ејвонију, када пјева „живот је прича коју идиот прича, пуна буке и бијеса, а не значи ништа!“ (В. Шекспир, Хамлет). Насумичност и хаотичност свијета увијек су ћерали човјека да тражи спас у реду и поретку, да трага за значењем и дубљим смислом онога што га окружује. У скоро 5.000 година, колико имамо записане историје, чини се нијесмо баш одмакли даље од почетка. Коначно, како нијесмо успјели да се одупремо, хаос смо прогласили физичком величином, на коју морамо рачунати. У миленијумима који су иза нас, у којима памтимо своју прошлост, и даље је много више збрке и насумичних догађаја него трезвених одлука и прорачунатих потеза. Сваки наш покушај стварања реда из хаоса, процеса који називамо цивилизацијом, на крају је завршио распадом система. У древном Египту, још од Зеп Тепеа, (првог времена и златног доба богова), сва три настала царства завршавала су у конфузији и хаосу. Крај бронзаног доба означила је инвазија загонетног Морског народа, која је скршила све тадашње државе и оставила крхотине дотадашњих моћних цивилизација. Из дубоког хаоса и збрке, која је настала након слома велике Микенске културе, родиле су се нови полиси Старе Грчке, поеме Хесиода и Хомера, велики философи и један нови облик владавине – демократија. Друштвена својства и култура која и данас нам представља узор и модел за изградњу савременог свијета. Ипак, њихови покушаји ствара-

ВАН СВАКЕ ПАМЕТИ ња идеалног друштва на крају су завршили у збрци и међусобним спорењима, док Филипова Македонија није ставила тачку на све то. Као закон овог свијета смјењивали су се хаос и ред, препуштајући Фортуни да сама одлучује у многим стварима својом хировитом вољом. Исто као што су се цивилизације губиле у хаосу, тако је збрка некима знала да донесе највишу срећу. Римски цар Клаудије, након убиства Калигуле од стране Преторијанске гарде, постао је четврти император из династије Јулијеваца захваљујући збрци и метежу на двору. Светоније пише да су га нашли како се крије иза завјесе и у неимању бољих рјешења проглашен је за цара од стране завјереника. Коначно, пад Западног Римског Царства, у другој половини V вијека, произвео је огромну збрку и грабеж око његовог насљеђа. Док је моћни германски војсковођа Одоакар постављао и мицао са пријестола јадног и малољетног Ромула Аугустула, Јулије Непот, и даље законити цар западног дијела Царства, мирно је столовао у свом Илирику. Потпуна збрка око легитимности насљеђивања, окончана је дефинитивним враћањем царских инсигнија у Константинопољ уз изјаву да на Западу Царства више нема. Понекад и рационалне одлуке и чврсти интереси доводе до настајања комплетне збрке и конфузије. Велики примјер тога је Рат двије руже у Енглеској у XV стољећу. Двије зараћене стране, Ланкастери и Јоркшири, одлучни у циљу преузимања власти, скоро три деценије, су се сукобљавали на све начине покушавајући да униште једна другу. На крају, све то је довело до њиховог изумирања и власт је преузела династија Тјудора, која ће

istorijskizabanik.rs

ВУКОТА ВУКОТИЋ

МОЈКОВАЧКА БИТКА

владати наредних вијек и по. Још једном се Европа нашла у потпуној збрци током Тридесетогодишњег рата (1618-1648). Вјерски фанатизам и макијавелистички ставови у одбрани сопствених интереса проузроковали су огромну касапницу у којој је учествовало пола европских земаља. Нетрпељивост и честе промјене савезништава учињели су да у три деценије нестане скоро 2/3 становништва Њемачке и половина становника Чешке. Количина разарања убиједила је европске владаре да кончају рат Вестфалским мировним уговором, који ће постати један од угаоних каменова модерне Европе. Док је Европа проживљавала своје успоне и падове, чини се да су на Балкану ствари увијек биле хаотичне. Далеко од било ког центра одлучивања, народи овог дијела

Старог континента само су сијепо слиједили разуздане покрете судбине која их је вукла са једне на другу страну. Може се рећи да је црногорско друштво скоро три вијека провело у стању збрке између завађених племена опијених крвном осветом. Толико нам је требало да по губитку феудалне поново изградимо основе модерне државе. И тада, циљеви изградње чврсте државне творевине и стабилне нације, чини се, били су магловити и конфузни. Попут оне кћери Радована III, која је „грешком“ поново ишла у исти разред иако није пала, и ми смо на свом путу формирања имали бројна збркана скретања и навођења на странпутице. Многе од њих нас и даље прогањају и чине нашу збиљу збрканом, смањујући нам видике и поље дјеловања. Пуно пута

смо само слиједили друге, њихове примјере и интересе, запостављајући своје. Због тога смо дозволили да нам се бесправно укину држава и династија на крају Првог свјетског рата. Зато смо прихватали и увјеравали себе у несувисла објашњења да смо само „грана“ нечијег туђег „стабла“ газећи тиме непобитност свог вјековног постојања. Зато трпимо и данас, можда више него икад, да нам туђинске и окупаторске творевине, саздане у циљу сатирања свега црногорског, јавно објављују своје осмовјековно постојање мимо сваке памети и зрна разума. Још увијек немоћни да се суочимо са истином, једва провирујемо под наслагама разних митолошких заоставштина и само се у чуду питамо колико збрке око нас има. 

15. јануар 2022.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ТРАДИЦИОНАЛНО, БОЖИЋ ЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, НА ПРИМЈЕР, ВЕЗАН И ЗА УСТАНКЕ. ТРАДИЦИОНАЛНО И ЗА ДВА ПАЉЕЊА БАДЊАКА. ТАКО ДА ЈЕ ТО ПО ТРАДИЦИЈИ НЕМИРАН ПРАЗНИК. У КОЈЕМ НИЈЕСМО СЛАВИЛИ РОЂЕЊЕ, НЕГО СМО МИР ПОКУШАЛИ ДА РИЈЕШИМО ТАКО ШТО ЋЕМО СЕ СУКОБИТИ СА НЕМИРИМА. ЗАТО ВИШЕ ВОЛИМ НОВУ ГОДИНУ, МАЊЕ МИ ЈЕ ЛАЖНА, И ПОВЕЗАНА ЈЕ СА КРУГОМ ОКО СУНЦА, ЛОГИЧНИЈА ЈЕ

С МИРОМ У НЕМИРУ ЈОВАНА МУГОША

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

остоји вјеровање да оно што радиш за Божић да ћеш то радити цијеле године. А овог сам збркана. Празничним данима као да добијемо директиву, одувијек, и није особито важно који је празник - како треба да се понашамо. А празници су измишљени, или постоје, да сви дани не би личили једни на друге. На Божић, ми који га славимо, било традиционално, било одистински - желимо мир у души једни другима. Да ли то значи да све немире искључимо, тог дана, и да од сјутра наставимо по старом. Како год, још од дјетињства, када би га скромно обиљежили, када се није пуцало на све стране, када животиње нијесу биле у страху од звука петарди, и када нам животиње нијесу биле главни актери цијеле приче, када се на Божић ишло у школу, чини ми се да смо били више у миру. Макар они просјечни грађани једне државе. Онда када није било од пресудног значаја да ли је мир од нашег или од неког другог бога и који ће да побиједи. То је заиста био миран породични празник. Јер у та, како данас кажу зла времена, породица је постојала. И прије и посли-

је Божића, и комшије, и другари, и илузија да ће сјутра бити боље. Иако сам дан прије Божића добила рекламну поруку од Владе или од Скупштине Црне Горе, а нико ме у миру није питао да ли је желим, и да ли ме занимају њихова испуњена „обећања“, осјетила сам да сам специфично збркана. Јер не знам како да искључим нежељене вајбер поруке и када су од рекламних компанија за попусте који ме не занимају, питам се да ли се ико пита, поготово ови из мира божјег, да ли размишљају колико желим пиштање мобилног у нерадним данима. И да ли ће ако га ставим на силент попут оног из традиционалне пјесме „silent night“, мој мобилни на силенту да утиче на неке на примјер породичне позиве које тако не примјећујем. А ови празници величају породицу, не ове дигиталне, него оне у којима се по никада утврђеним канонизованим списима,

од непознатих аутора - зна гдје је коме мјесто. И то је све апсолутна збрка, у којој мрзимо ближњег свога, док га убјеђујемо да знамо шта је за њега боље. А питање је и ко нам је ближњи. Традиционално, Божић је у Црној Гори, на примјер, везан и за устанке. Традиционално и за два паљења бадњака. Тако да је то по традицији немиран празник. У којем нијесмо славили рођење, него смо мир покушали да ријешимо тако што ћемо се сукобити са немирима. Зато више волим Нову годину, мање ми је лажна, и повезана је са кругом око сунца, логичнија је. И без обзира што вјерујем само у персоналног Ђеда Мраза, односно колико сагледаш, или колико радиш на себи, а не штетиш другима, тако ћеш да прођеш - гомиле празника ми праве збрку. Сада је праве и буквално, увођењем, укидањем, поштовањем, непоштовањем мјера против пандемије, статистика-

ма, бројевима, и све је како падне. Без плана, програма и са миром у немиру, или препуштањем збрци, јер зашто би ишта радили када ћемо добити вајбер поруку, у којој је све у реду, и испуњено је обећање. Грдно је вријемо у којем живимо. И не помажу му празници. Ни породица. На примјер, мени није јасно зашто вакцине нијесу обавезне, много породица је сачувало живот, вакцинацијом, која не гарантује ништа, али смањује заразе. Нас су вакцинисали и нијесу нас питали шта о томе мислимо деценијама раније, када су правила била мање збркана. Имамо слободу да бирамо да ли хоћемо или нећемо вакцину, а немамо слободу да одемо у болницу, када смо болесни. Јер нема ко да нас прими, јер је пандемија. Збркани су вакцинисани, они невакцинисани нијесу. И није важно што не знамо када ће све ово да стане, и што не радимо оно што је до

нас - да би стало. Или да би постало попут сезонског грипа. Јер ова збрка нема сезоне. Космос на старогрчком ваљда значи ред. Насупрот тога је хаос. Хаос је надвладао космос. И малим или великим хаосима и збркама не може да помогне ниједан дан који зове на мир. Можда све то значи помири се са стањем, са флоскулом, директивом, не таласај, не мисли, не питај, и нек сваки дан донесе нову збрку из које нема излаза, и због вишка прочитаних књига и филмова и слика страх ме је. Јер све ове збрке укинуће нам право да мислимо и радимо, волимо и живимо... у покушајима да се у истим снађемо, да поставимо питање и покушамо да нађемо одговор. Они су нама сервирани у вајбер порукама, који фингирају приступ информацијама, које су пласиране директиве, у времену у којем не постоји ни вијест. А о емоцији која обрађује информацију или вијест да не говорим. Јер сјутра је нова збрка. И на њу треба брзо реаговати, без покушаја да „помогнеш ближњем“. Јер он/а ти неће вјеровати да желиш да помогнеш, јер је и сам/а у збрци. А најзбрканије је сљедеће: у времену када се највише позивамо не вјеру, ништа не вјерујемо једни другима. И по вајбер порукама 2021. као година испуњених обећања, епохалних хапшења и пуштања на слободу, непадања влада, европског пута и српског света прави је примјер хаоса, збрке, немира, невјере и десанта на здрав разум, којем су као у свакој збрци помогли и једни и други, а притом макар у маленој Црној Гори - сви треба да буду моји. Пошто је Божић, а овако мислим, питам се... куда са мислима у наредној години. Или да је укинем и сачекам сљедећи. А знам да нисам једина... која то не може, јер популарно је рећи да не вјерујем у Ђеда Мраза, али нешто не вјерујем ни у рођендане. Одувијек се на „прославама“ десе збрке. У прочитаним књигама, филмовима, и на сликама... док год је важно који је чији датум, а не шта ко ради. 

ЛИЦА И НАЛИЧЈА ,,РОДОЉУБА“

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

и смо друштво бременито ,,тектонским аномалијама“. Земљотреси (државотреси) јављају се у континуитету – периодично углавном као посљедица спољних чинилаца, прије свега сусједне државе (Србија), а онда и осталих (геополитика) у зависности од времена и констелације односа и интереса. Када је ријеч о ,,општем“ тренутку данас, оно што је апсолутно јасно и голим оком видљиво је поновна најезда ,,родољубаца“ регресивне свијести, овај пут отвореније - отровније него у ери Слободана Милошевића, ери ратова, етничког чишћења, геноцида и прогона свакојаке врсте. Говори се сасвим транспарентно и отворено о поништавању Црногораца као нације, нестанку државе... Нажалост, иако то можда некима не изгледа тако, Црна Гора се упорно враћа у 1918... 1991. годину. Опет се бију ,,битке уназад“! Збрке, заблуде и грешке не само да се не исправљају, већ се озбиљно (намјерно) продубљују. А родољупци не мирују, још жешће кидишу, још страственије руше. У опорој комедији - сатири ,,Родољупци“ Јован Стерија Поповић, како је и сам изјавио, ,,није ништа

РЕЖИЈА ЗБРКЕ, ЗАБЛУДА И ГРЕШАКА

измислио“ већ је преузео догађаје ,,које из живота, које из новина“. Написана 1853. године, протоком времена није изгубила ништа на својој снази и тачности, напротив! ,,Бедни народе, на кога ти спаде да се за твоју срећу брину!“ У самом предговору дјела каже: ,,Бацимо поглед на повесницу нашу. Што је било луђе, претераније, несмисленије, то је имало више уважитеља, а глас умерености сматрао се као ненародност, као противност и издајство. (...) Отуд није чудо што неваљали и покварени, а таквих има свуда, под видом родољубља сваку прилику за своју себичност употребљавају и најбезумније совете дају, не марећи хоће ли се тиме својој општини, или своме народу каква штета нанети.“ Велики српски писац Јован Стерија Поповић недвосмислено је јасан и крајње бескомпромисан, описујући кроз своје дјело хируршки прецизно ,,родољубљиве“ особине, жеље и поступке. Не бих улазио у даљу анализу дјела, прочитајте или одгледајте представу када вам се укаже прилика, све је ,,као на длану“!

Дакле, било је и биће ,,родољубаца и родољупки“. У овом парчету (комаду) времена које нам је ,,додијељено“ и које живимо: Родољупци и родољупке не признају другост и другачије, они су промотери мржње и деструкције – јавно и тајно! Родољупци и родољупке су уништитељи - негатори нације и државе, ОНДА и САД! Родољупци и родољупке на велико дилују опојну ,,дрогу“ клерофашизма, националшовинизма, стварајући тако општу збрку (намјерно) кроз лијепо упаковане приче о Европи, грађанском друштву, државном и ,,националном“ препороду! Родољупци и родољупке су ,,против партијског запошљавања и непотизма... “ – исте спроводе по дубини, ширини, висини и даљини! Родољупци и родољупке ће потписати ,,темељни уговор“ како би темељно...! Родољупци и родољупке су отворене и прикривене ,,патриоте“, обољеле од идеологије великосрпског национализма!

Родољупци и родољупке сањају и шире мит о ,,српском свету“ или боље речено - средњовјековној ,,Великој Србији“! Родољупци и родољупке славе осуђене ратне злочинце - звијери хладне крви, славећи их као национални понос! Родољупци и родољупке покушавају да униште и развале све што је вјековима стварано! Родољупци и родољупке су уништитељи истине – више пута доказано! Родољупци и родољупке...

У МЕЂУВРЕМЕНУ... Конкретни поступци оних који управљају државом, разобличили су „свијет” који нам се нуди, у који нас покушавају стрпати: Велика Србија, Српски свет или још перфидније Отворени Балкан. Владу која опстаје, не подржава нико??? Или подржава један до четири посланика. Легитимитет или

легалитет, пресмијешна изобличена политичка стварност! Датум пада Владе постала је бескрајна лицитација, уведена масовна хипноза или психоза, дође на исто - програмирана збрка на броду којим наизглед нитко не управља, кормилар је у другој држави?! P.S. Гледам на првом програму РТЦГ емисију о обичајима, вријеме божићних празника, у позадини се чује глас новинара: „Божићно славље почиње на Бадњи дан, када домаћин ујутро у расвит зоре, одлази у шуму да посијече бадњак који је храстово или церово дрво.” Домаћин закрсти бадњак вином које му додаје дјечак (син), затим се домаћин прекрсти - гледамо сјечу бадњака.. Изјава домаћина након сјече: „По неком вјеровању иде се, да се бере... не у своју шуму, него у туђу или државну!” Збрка... или можда није! 

15. јануар 2022.

НОВАК

тановишта сам да збрке у историјској науци, не може бити, или, ако рационално и систематски истражујемо, анализирамо и аргументовано просуђујемо прошлост, не би требало бити, макар не са историјским чињеницама, које су утврђене и провјерљиве. Односно, са очигледним и ноторним чињеницама у историјској науци, збрка, конфузија... не само да није пожељна, већ начела објективности, савјесности, логичности или тежња за утврђивањем истине - управо су брана њој. Проблем, међутим, настаје кад наука „постане“ средство апологетике политичке идеологије, или кад се од разних центара власти, моћи, силе, хоће она злоупотријебити и претворити у „слушкињу“ политике режима или упрегнути у функцију - ове или оне идеологије. Кад је ријеч о судбини Црне Горе послије 1918. године, збрку стварају и експлоатишу политичари, идеолози, агитатори, пропагандисти и разни агенти, из бројних агентура против Црне Горе и црногорске нације, који желе, због циља великосрпске доминације над Црном Гором, да се не сазна или да се потисне из шире јавности, објективни историјски исказ о трагедији Црне Горе од краја 1918. године па надаље. Али, њихова Потемкинова села, идеолошко-политичке опсјене, историографске фикције, са политичком тенденцијом фокусиране, дакако, не могу суспендовати, још мање укинути, моћ историјских извора и чињеница и њихову исправну, контекстуалну интерпретацију и експозицију. А то, конкретно, значи и сљедеће. Црна Гора постала је, од краја 1918. године, жртва окупације и насилне анексије и субјугације, спроведене од стране Србије,

ПОГРОМИ И ПАТЊА НА СВАКОМ КОРАКУ

а њен народ доживио је ужасне погроме и патње и био изложен злочинима свих врста.

ЗАПИСИ О томе пише и угледни Американац италијанског поријекла и велики пријатељ Црне Горе и бранилац њене независности Луиђи Крискуоло, предсједник Међународног комитета за независну Црну Гору, основаног у Њујорку 1923. године. Наиме, Луиђи Крискуоло 1922. године у чланку насловљеном „Како су савезници издали Црну Гору“ наводи и сљедеће: „Црногорска жеља за независношћу је нагнала Србе да примијене силу како би заплашили овај храбри народ, тако да су многи избјегли у Италију и остали тамо о трошку италијанске владе. Још нико није порекао да су Срби починили звјерства у Црној Гори, злочине које су починили над црногорским женама и дјецом као и мушкарцима“. У истом чланку Крискуоло тврди и ово: „Примјер Црногораца нас наводи да се запитамо да ли уопште постоји правда за мале народе. У новембру 1918. године, Србија је починила први злочин над Црном Гором, када је прогласила наметнуто припајање ове државе уз подршку Француске и њених генерала (Франше Депереа и Венела) који су командовали савезничким трупама на Балкану“. (Мјесечни часопис Ф. 77, Библиотека колеџа Драри, Спрингфилд, Мисури, Форум, јануар 1922. Наслов оригинала: ,,Montenegro beatyed by the allies“, by Luigi Criscuolo, The Forum, january 1922, Drury College

КАД ЈЕ РИЈЕЧ О СУДБИНИ ЦРНЕ ГОРЕ ПОСЛИЈЕ 1918. ГОДИНЕ, ЗБРКУ СТВАРАЈУ И ЕКСПЛОАТИШУ ПОЛИТИЧАРИ, ИДЕОЛОЗИ, АГИТАТОРИ, ПРОПАГАНДИСТИ И РАЗНИ АГЕНТИ, ИЗ БРОЈНИХ АГЕНТУРА ПРОТИВ ЦРНЕ ГОРЕ И ЦРНОГОРСКЕ НАЦИЈЕ, КОЈИ ЖЕЛЕ, ЗБОГ ЦИЉА ВЕЛИКОСРПСКЕ ДОМИНАЦИЈЕ НАД ЦРНОМ ГОРОМ, ДА СЕ НЕ САЗНА ИЛИ ДА СЕ ПОТИСНЕ ИЗ ШИРЕ ЈАВНОСТИ ОБЈЕКТИВНИ ИСТОРИЈСКИ ИСКАЗ О ТРАГЕДИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ ОД КРАЈА 1918. ГОДИНЕ

library Springfield, Missory, p. 6473. Крискуолов рад у оригиналу на енглеском језику налази се похрањен у: Библиотеци Историјског института Црне Горе у Подгорици, фасцикла број 455, Оставштина др Пера Шоћа - разни списи, часописи, исјечци из штампе о Грној Гори). С тим у вези, Луиђи Крискуоло у књизи ,,Право Црне Горе на живот“, Њујорк, 1928. пише: „Принц Александар, регент Србије, прогласио је припајање Црне Горе Србији. Ово је пратила права владавина терора у цијелој Црној Гори јер сви који нијесу обећали оданост српској влади завршили би у ужасним затворима гдје су их мучили, куће би им палили, породице раздвајали и, Срби су у Црној Гори заправо понављали сваки познати вид мучења из средњег доба. Црногорци су тако бјежали гдјегод би им се указало уточиште. На хиљаде су пошли у планине, други у Италију, Албанију и друге сусједне земље. У случају српских новина „Балкан“ објављеног у Београду, закључено је да су Срби од новембра 1918. године запалили пуних 5000 кућа у Црној Гори“. (Luigi Criscuolo, „Montenegro s Right to Live“, by Luigi Criscuolo, New York,

ПРИВАТНА АРХИВА

О СВИРЕПОМ ТЕРОРУ И НИХИЛИЗАЦИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ ОД СТРАНЕ ВЕЛИКОСРПСКОГ ОКУПАЦИОНОГ РЕЖИМА

1928, p. 19-20. Фотокопија оригинала који се налази у Националној конгресној библиотеци у Вашингтону).

У ВАТРИ ТЕРОРА Др Секула Дрљевић је од 1919. до 1941. године стално говорио и протестовао због суровог режима тлачења Црногораца, у вријеме владавине династије Карађорђевић, током монархистичког трајања Краљевине СХС и Краљевине Југославије. Секула Дрљевић је жестоко критиковао политику српског централизма и окупациони терор над црногорским народом и у вријеме кад је министар унутрашњих послова био Светозар Прибићевић (од 7. XII 1918. до 19. II 1920). Секула Дрљевић, у два броја дневног листа „Хрват“, објављује свој опширан чланак „Политичка улога г. Прибићевића и његова теорија“. У томе чланку др Секула Дрљевић пише, поред осталог, о тзв. Подгоричкој скупштини из 1918. године као нелегалној и нелегитимној и вели да је „бирана под господством србијанских окупационих трупа и по упуствима србијанских чиновника“, те да је та „скупштина“, пише Дрљевић, „обичан балкан-

Луђи Крискуоло, предсједник Међународног комитета за независну Црну Гору у Њујорку

ски марифетлук удешен притиском војске окупаторске“, те да је, она, ерго, „потпуно дисквалификована за представника црногорског народа и његове воље“. У истом тексту, др Дрљевић истиче и ово: „Црна Гора припада црногорском народу и мора његова остати“. Дрљевић констатује, у истоме чланку и ово: „Године

ПИСАЦ КЊИЖЕВНОГ СЕНТИМЕНТАЛИЗМА: ЛОРЕНС СТЕРН (1713-1768)

иједна репутација није претрпјела већи удар због моралних предрасуда и затупљености викторијанске Енглеске од Лоренса Стерна. Вилијем Текери, аутор великог пакосног романа Вашар таштине (1845), након којег је дословно сâм себи забранио да пише црнохуморне саге гдје је сатиричним оком више пазио на оне добре него на превејане Британце попут Берија Линдона, изгледало је као да Стерна једва чека да оцрни у нимало забавним Енглеским хумористима XVIII вијека. Ту га је првенствено сагледао кроз призму неузоритог карактера, критици човјека лицемјерно присајединивши и његово дјело. Нешто слично је уприличио и за Свифта. Овакав банални начин осуде нечијег опуса ништа није неукуснији од Кишове критике Шћепановићеве ,,Смрти господина Голуже“ кад се, науштрб очите лакрдије која нипошто не може трајати дуже од странице-двије (пошто као критика то апсолутно нема смисла), одмјерава свака реченица у нечијем раду. Чини се да то више говори о самом аутору налик Текерију, али и Кишу, интересантном једино због нападне

ЛАКА МЕТА

ПРИВАТНА АРХИВА

РАТКО РАДУНОВИЋ

блазираности јасно истакнуте у есејима Часа анатомије, иначе живљим од свега што је о јудаизму, стаљинизму и гризодушју икада стигао да прибиљежи у својој малој претенциозној прози. Лоренс Стерн је на исти начин одувијек био лака мета, међутим не због ограниченог минимализма, колико зарад замашне збрке коју је његово најпознатије дјело Жи-

вот и мишљења Тристрама Шендија (1759-67) заувијек оставило у историји књижевности. У ери кад се ковала инфраструктура енглеског романа, а коју је теоретичар Ијан Ват прецизно лоцирао на Дефоовом Робинзону Крусоу (1719), повезавши његову прокреацију, мада и тему, са успоном меркантилизма – (Дефо, пропали берзански мешетар, под старе дане се

латио писања само да би зарадио новац) – Стерн је, слиједећи управо методику Дефоа, Ричардсона и Филдинга, већ на почетку створио мета или анти-роман. У Тристраму Шендију је покушао да разријеши сву формалну проблематику дотадашњег новог жанра: колико је заправо довољно рећи, а да одиста стекнемо увид у нечији живот? Поменути Ват, а затим и Ф. Р. Ливис, баш због тога ће Стерна бржебоље одстранити из ,,велике традиције“ – зато што тај романописац очито потенцира све оно што фикција не може да уради. Ако реалистички роман треба да буде одраз живота, Стерн је предложио да се манемо селективности и кренемо дословно од самог зачетка протагонисте, али да у биографији поменемо и све оно што (не) утиче на ту хаотичну судбу крцату ирационалним сплетом понајвише неважних асоцијација и околности. Једном су питали Дада Ђурића када је сигуран да је завршио одређену слику; он је одговорио: ,,А ко ће то знати?“ Стерн идентично мисли о роману, само што се уједно пита и: ,,Гдје тачно почети?“ Као Тристрам Шенди, Стерн се стога спрема да нам буквално исповиједи цијели живот и мишље-

ња тог номиналног јунака и, авај, почев од koitusa interuptusa његових родитеља стићи ће само до треће године, с тим да ће се Тристрам испилити тек у IV књизи (од 9). Али током монолога, нека ствар ће га подсјетити на другу и, сходно томе, биће принуђен да упада у бројне дигресије које неће моћи олако да занемари. Данас ће нас овакав приступ неизбјежно подсјетити на фикцију тока свијести, а поготово на солилоквије Џојсовог Леополда Блума, који из неког разлога још увијек слови као зачетник те врсте романа. Вирџинија Вулф је Стерна назвала иницијатором модернизма, премда би промијенила мишљење да је поживјела мало дуже и спотакла се о Пинчонову постмодерну. Код Стерна такође влада и експресивна типографија – различити фонтови и ............... истачкане странице..... **** Стерн је био популарни свештеник Енглеске цркве у Коксволду и невјеран свакој жени с којом је био. Слиједећи суре омиљених писаца-свештеника Раблеа, Де Вервиља и Свифта, одважио се да, додуше прилично касно, своју поповску слаткорјечивост испроба на енглеском роману. Врло брзо, постао је популаран чак и у Француској. Постоји по-

15. јануар 2022.

Какав је положај Црна Гора имала у Краљевини СХС, како је била обесправљена и угњетена, илустративно, поред осталих, свједочи и казивање др Секуле Дрљевића, познатог црногорског правника, адвоката и политичара. Секула Дрљевић, у свом тексту, исказу ,,Црна Гора у држави уједињених Јужних Славена: Срба, Хрвата и Словенаца“, којег је објавио Савић Маровић Штедимлија у књизи ,,Горштачка крв - Црна Гора 1918-1928“, Београд, 1928. године на страни 51 и 52, вели и ово: ,,Ипак је тачно да је Црна Гора највише изгубила и највише зла и несреће добила. Почевши од државне независности, са којом се са правом кроз вјекове поносила, па до личне и имовне безбједности, које су биле, без иједног жандарма, управо савршено обезбијеђене, изгубила је све. Мјесто своје ,,јуначке слободе“, како је рекао владика Раде у Горском вијенцу, оличене у сопственом оружју и своме племићком поносу, црногорски сељак добио је пљачку свог оружја, жандармеријску станицу у сваком селу, поломљена ребра жандармеријским кундацима, попаљене своје куће од подивљалих најамничких банда, пљачку својих репарација, пљачку двије трећине својих пореза“. 

датак да је на првој вечери с фамозним творцем енглеског рјечника Семјуелом Џонсоном, који је за Шендија прорекао да ,,чудне ствари никада не трају дуго“, извадио цртеж голе жене и показао га запрепаштеним укућанима. Ако је обичан народ волио Стернов рад, толико су га интелектуалци презирали, ваљда зато што никоме није било јасно како је Шенди безмало преконоћ могао да постане екстремно лукративна работа. Додуше, пола вијека након смрти, писци широм Европе почели су да праве омаже: Дидро у Француској, Жан Пол Рихтер у Њемачкој, Уго Фосколо у Италији, Пушкин у Русији. Стерн је нашао поборника у Бајрону, који је за свог Дон Жуана написао да жели да буде ,,поетски Тристрам Шенди“. Гете и Шопенхауер су славили Стернов слободни дух, а Ниче му је написао панегирик у књизи Људско, сувише људско. Свјестан да је Стерн утицао на писце од Бекета и Борхеса до Набокова и Руждија, Калвино је Шендија назвао несумњивом претечом авангардног романа у прошлом вијеку, а Британци су успјели да сниме и сјајан филм према овом предлошку – или, тачније, репортажу о практичној немогућности да се од Шендија направи филм. 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

не само наши простори, и Француска је земља, земља транса. Али, не онако надреална како пјева Арагон, у духу са свјетлом земље. Не, нитко то не би очекивао, али то је земља људи у трансу. Не трансцендираних, већ збрчканих становника. Како бисте могли вјеровати да је тако послије искуства мишљења једног Декарта, Волтера, Русоа? Они су прославили L’ esprit francais, али далеко су сувремени Французи сада од тога као моји земљаци од осјећаја за праведност или суздржаност. Рећи ћете, ваша је покрајинска, провинцијска Француска. А ја ћу вам тада рећи, а која Француска није покрајинска или провинцијска, молим вас лијепо? Нећете ми ваљда рећи да се сав тај дух збрке не куха у паришким кухињама. Понајприје међу њиховим новофилозофима. Дођу надркани на Балкан, стану одмах, без икаква премишљања на муслиманску страну - јер то је eo ipso да су баш они и само они угрожени, и просипљу по вама свој егалитаризам који то није. Дођу на Косово, виде својим очима спаљене и разнесене манастире, али одмах промптно изјављују: То је све посљедица великосрпске политике, то је зато што су њих, Албанце, Срби понижавали стољећима. Французи лију сузе над нашим муслиманима, а не питају се што чине од својих муслимана. Да би опстали многи се од њих демуслиманизирају, постају већи Французи од домицилних, напредују у хијерархији на рачун свог удаљавања из матичних магребских земаља. Тако деперсонализирани они остају без своје традиције, културе, обичаја, уствари без своје суштине, без своје посебности. И тако ти наводни Европејци - извозници своје уображене демокрације - путују Балканом, као у трансу, оним истим Orient-expressom, подижући властити его и адреналин, како би се њиме могли дома по соарејама хвалити како су видјели вишеградски или мостарски или не знам који мост из своје фантазије, мељући између двије каменице што их у једном залогају прождиру вјерујући да ће им се дићи она ствар. Они вас прозивају, вас који сте све вријеме рата били на дому, ни криви ни дужни, ни лијево ни десно, него с главом надоље, као хегеловска теза у Марксовој дијалектици, што сте учинили за Сарајево или Сребреницу, или против њих. Ви их тад приупитате: прво, јесу ли икад били с осам стотина ученика у атомском склоништу за вријеме зрачних узбуна, и друго, што су осим лијекова и хране слали у својим конвојима хуманитарне милости? Да ли су се запитали знају ли што раде, у име којих циљева су нас уништавали да би нас послије исцјељивали? Ту они стану, зајапуре се, дотле се већ онај фонди охладио пред вама, и узвраћају: Што претпостављаш да смо слали? Ви одговорите јасно и довољно гласно да сви за дугим столом за 12 особа чују, Па наравно, оружје, и још којешта с њим. Уосталом, гдје су вам били протести за ,,хуманитарно“ бомбардирање Југославије, као што су то на примјер макар симболично учинили Талијани? Неки од њих, физичар, психијатар или професор, поцрвени као они шкампи на почетку вечере, и на-

НИ ОНИ НЕ ЗНАЈУ ШТА ЧИНЕ И ТАКО ТИ НАВОДНИ ЕВРОПЕЈЦИ - ИЗВОЗНИЦИ СВОЈЕ УОБРАЖЕНЕ ДЕМОКРАЦИЈЕ - ПУТУЈУ БАЛКАНОМ, КАО У ТРАНСУ, ОНИМ ИСТИМ ORIENT-EXPRESSOM, ПОДИЖУЋИ ВЛАСТИТИ ЕГО И АДРЕНАЛИН, КАКО БИ СЕ ЊИМЕ МОГЛИ ДОМА ПО СОАРЕЈИМА ХВАЛИТИ КАКО СУ ВИДЈЕЛИ ВИШЕГРАДСКИ ИЛИ МОСТАРСКИ ИЛИ НЕ ЗНАМ КОЈИ МОСТ ИЗ СВОЈЕ ФАНТАЗИЈЕ, МЕЉУЋИ ИЗМЕЂУ ДВИЈЕ КАМЕНИЦЕ ШТО ИХ У ЈЕДНОМ ЗАЛОГАЈУ ПРОЖДИРУ ВЈЕРУЈУЋИ ДА ЋЕ ИМ СЕ ДИЋИ ОНА СТВАР

гло скрене разговор ка некој другој, глобалистичкој теми. То је, уз питање о постојању бога, Алжир или Афганистан, устројство њихове деснице, и страначког водства, које уз омрзнутог Ле Пена, чине и један Арапин и један Жидов. Кад сте већ код тога, и ви узвраћате протупитањем па се чудите како објашњавају више од двадесет посто гласова за лепеновце, они већ благо иритирани окрећу очима и кажу да је сва Европа удесно равнајс. Али, нису они само у питањима политике такви, збрчкани. Они су и у послу искључиви, нетолерантни, и опростите на изразу, врло недвосмислени шовинисти.

ПРИВАТНА АРХИВА

1919. и 1920. биле су у Црној Гори доба најстрашнијег терора што га је запамтила историја овог разбојничког, јањичарског Балкана. Црна Гора горила је у ватри терора и давила се у крви. Изгорјело је преко пет хиљада кућа. Сви, који су учествовали у томе паклу, као објект злочиначких напада, куну се да су вјеровали, да је дошао судњи дан. Сваки члан злочиначких банда, тврде, да је чинио утисак савршеног ђака цариградске јањичарске школе“. („Хрват“, Загреб, број 613 од 16. марта 1922. и „Хрват“, Загреб, број 614 од 17. марта 1922. године. Др Данило Радојевић у књизи ,,Др Секула Дрљевић политичка мисао“, Подгорица 2007, стр. 195202. по први пут објављује у Црној Гори интегрално поменути Дрљевићев текст).

ЗАПИСИ ИЗ ЗЕМАЉА ТРАНСА

ме у љубавној екстази: потпуно намирење и испуњење путености, тјелесности.

ОБИЧНОСТ Често мислим како бих радо започела неку пјесму или лирски есеј фразом: пеглала сам веш, а дјеца су јела палачинке. Из те бескрајне баналности кретала бих се ка узвишеноме, као из запрашене улице у величанство љетнога пљуска. Али, ја никад нећу написати сличну експресију, јер једноставно, немам дјеце. А ни пеглање ми није јача страна. Овом илустрацијом хтјела сам назначити колико смо неповратно задани стварносним, збиљским. Јер, сва би истинитост такве лирике или прозе пала у воду кад за њом не би стајало искуство, искуство проживљенога. Свеједно, осјећам да некако морам доћи до својих прашњавих цеста засвођених сјенама топола, до свог бескрајно побожног бубњања љетног дажда. Можда ћу доћи и неким другим путевима, без пегле и дјеце, али сад морам наћи неку другу огољену обичност, неку чињеничност која граничи с тривијалношћу, непристојну у својој прозирности, да бих се запутила улицама своје дјечје утопије. Како је она плодоносна, колико завијутака, углова, пречаца, сокака, портика, тријемова...

КЊИГЕ То сам искусила једне јесени. Из наводних, сигурносних разлога, јер нови су прописи за библиотеке, са Свеучилишта Стендхал уклонили су 75 % наших књига: хрватских, српских, црногорских, босанских. Ја то затекнем на почетку семестра, и нађем се изван себе. Запријетим се шефици библиотеке да ћу написати демарш, ако треба и министру. Цивилизација, инквизиција, XXI вијек. Моја хистерична шефица успе на мене телефоном толико ријечи да се ја не стигнем ни уметнути, ни узети даха између њених екстаза. Кажем само да је срамота за једну илуминирану Француску уклањати књиге на почетку трећег миленија, и питам је, како би било да је на загребачком свеучилишту уклоњено с француског лектората три четвртине књига? Би ли она реагирала? И кажем јој да не допуштам никоме да разговара са мном тим тоном. Послије, да се растресем, идем пјешице станицу између Гара и Ст. Бруна. Да се одувам, испушем. И чим уђем у трамвај, нека дична Mlle, испружи прљаве, блатњаве ципеле на столицу преко пута. И зијевне фриволно, без да заклони уста. Помислим на Андрића, би ли и сад рекао ,,Како то само умеју француске жене“. Mlle извуче сендвич из руксака, и поједе га до Кампуса. На крају очисти прстом десни. Видим је, како се који трен касније, уноси у лице службеници у студентској служби. Ова јој не остаје дужна, пљуцкају ријечи, ријечи, ријечи.

ИДЕЈЕ ОТПУХНУШЕ (ДЕТАЉ) Лидија Вукчевић

Но, невоља има једну наопаку предност: колико узима животу толико додаје књижевности. Њено месо је храна литератури. Књижевнику је писање, да парафразирам Хајдегера о љепоти, она кућа битка гдје је најсигурнији, најзаштићенији и најпостојанији. Умјетник је у часу стварања најсличнији богу, и стога, најопаснији. Није збрчкан ни каотичан, како је могао бити Бог у часу стварања свијета. Осјећај да ослобађа, макар донекле вјечност форме наликује оно-

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Ако добро зажмирите, као на зубарској фотељи, одвест ћу вас лабиринтом уличица до средишњега сијенскога трга који бруји од руменила опеке, или до вински црвених болоњских улица, гдје се моји родитељи споре око досега бизантских утјецаја, а мени су у руке тутнули преслатки сладолед који цури корнетом на јулијској жези. Послије се сједа у оне мале локанде гдје се за пар тисућа лира вечера пашташута, коначно, бар се у томе слажу да она није ни сјена оној окупацијској, добивеној од талијанских војника, а кад забруји емилијанска хармоника и кад сентименти наплаве модроцрне очи твоје мајке, ти ћеш знати да она фол одлази у тоалет да поправи руж, иде се заправо исплакати. А тијесан брачни лежај у локанди на којем се гурате и искрзани татин сако свједоче о цијелој дугој школској години у којој се пажљиво, стрпљиво сваког мјесеца одвајало за ово, како отац каже: СТУДИЈСКО ПУТОВАЊЕ. А ти лијепо знаш, да њих двоје, као студенти повијести нису имали новаца ни за излет до Цеља камо су апсолвенти ишли трагом римских цеста, и да је ово путешествије намирење свих оних топографија Римскога царства у које су зурили код Грге Новака шест семестара Старога вијека. И да они имају своје рефрене које стално понављају, као круницу: Социјализам ће ипак побиједити, или Једнакост за све или Просвијећеност лијечи апатију. У каосу, у збрци њихових искустава постоје стотине таквих чаробних формула. И премда си сита тих пјесама, кад их више не буде, кад отац падне у вјечност уочи пада Берлинскога зида, теби ће недостајати тај непоколебљиви оптимизам генерације која је калила челик и спаљивала скакавце. Која је препознавала и критизирала друштвену патологију: од појединачног преко колективног до опћег тек је неколико корака. И видиш их како у инглиш валцеру на неком од синдикалних домјенака плешу и размјењују ријечи збуњујуће и наизглед неважне. Каос тренутка, круна збрке, получит ће неке нове дане. Присности и доброте, несагледива људског присуства. 

15. јануар 2022.

БАЈКОВИТА „КОНФУЗИЈА“

РАСТАВЉЕНИ ЧАСОВНИЦИ СА ХИЉАДУ КРИЛАЦА З

ЗЛАТНА ОСМОЗА На моделу куће ,,Highrise Meadow House “ у Бечу, показао је да се могу заједно сместити и куће и биљке и животиње. На крову је расла бујна трава, а лифтом су довозили краве да је пасу. У органском тоалету који је ту постајао, могле су да се гаје различите биљке и дрвеће, а тако се решавао и проблем одвода. По овом систему саграђен је Дечји центар у Хедерхајму, што је по Хундервасеровој замисли учинио Алфред Шмид. Све је беспрекорно функционисало. Овај уметник све време је гласао за тоталну, бескомпромисну креацију, различитост, слободу, те је носио различите чарапе, налагао свим својим пријатељима да посаде бар по једно дрво и - непрекидно је обилазио свет. ,,Лако је заситити стомак, заварати интелект, али очи… очи…“ Сматрао је да је уметност златна осмоза, да је главна и најзаводљивија линија људске суштине – спирала, а да се његов процес стварања зове ,,трансаутоматизам“, по угледу на слободу и стваралачки аутоматизам надреалиста. Већ педесетих година двадесетог века сматрао је да равне линије, стерилна правилност прозора, раван под, гомила правих углова у становима нису ни у каквом складу са природом човека, који је биће од меких превоја, саepepa.eu

амислите генијалну, архитектуралну збрку од градње - кућу без иједне равне линије (природа не познаје праве углове и линије, тврдио је уметник) из чијих резедо, прљаворозе, отвореноплавих, као шлаг белих зидова, са најразличитијим прозорима, што више подсећају на отворе на бродским кабинама, буја са неподношљивом лакоћом рацвата око 260 различитих врста биљака. Ова славна кућа као да је заиста расцветана музика, лед који се отопио и непрекидно вас изненађује бојама, орнаменталним спиралама, заводљивим лавиринтима форми, неправилних кругова, линијама које меандрирају неку своју фугу, дотичући само срце стакла на прозорима и биље које цвета, дивље, мирисаво, реско, опојно у августу, са неким немиром, пузавице које се крећу као нежни тигрови по зидовима. Ландштрасе је четврт славна управо по Фриденсрајху Хундертвасеру. Он је толико инсистирао да сазида ову кућу, ужарен, страствен, ексцентрично заљубљен у сан као у драгану, да је писао писмо 1977. тадашњем градоначелнику Крајском, који под оволиком плимом љубави према будућем делу, није могао ништа друго него да се - сагласи. Уметникове мисли имале су боје, а идеје сензуалност, сматрао је да човек поседује три пермеабилна епидерма – кожу, одећу и зидове кућа у којима живи. Али Хундертвасер није знао много о пројектовању… јер, био је сликар. Стигао је сарадник Јозеф Кравина, са којим се Хундертвасер брзо разишао – ,,шта да радим са архитектом који само црта праве линије“, али је следећи сарадник био бољи избор, Петер Пеликан, архитекта са којим је сарадњу наставио и после завршетка чувене куће у Бечу. Испред куће је фонтана, само у касну јесен и за раних зимских месеци из ње не прска вода. А свуда су, па и у том шедрвану мозаици, испред, иза, на згради, на стубовима, ведри, разиграни, сјајно жути, црвени, распрскавају се као да срма лије из њих и не чине вас преситим, већ побуђеним, радосним. Ову кућу зову и кућом ,,гингербреад“, утеклом за ране зоре из неке бајке. Хундертвасер је радио десетак го-

СВЕ ВРИЈЕМЕ ЈЕ ГЛАСАО ЗА ТОТАЛНУ, БЕСКОМПРОМИСНУ КРЕАЦИЈУ, РАЗЛИЧИТОСТ, СЛОБОДУ, ТЕ ЈЕ НОСИО РАЗЛИЧИТЕ ЧАРАПЕ, НАЛАГАО СВИМ СВОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА ДА ПОСАДЕ БАР ПО ЈЕДНО ДРВО И - НЕПРЕКИДНО ЈЕ ОБИЛАЗИО СВИЈЕТ. ,,ЛАКО ЈЕ ЗАСИТИТИ СТОМАК, ЗАВАРАТИ ИНТЕЛЕКТ, АЛИ ОЧИ… ОЧИ…“ madametussauds.com

САЊА ДОМАЗЕТ

дину винарију у Напа долини, у Америци. На крају, винарија је добила име ,,Дон Кихот“, нема ниједна иста врата или прозор, а кров је брдо засађено стаблима. ,,Само су концентрациони логори са фасадама које имају равне линије. Не одузимајте људима достојанство затварајући их у стерилне домове“, понављао је. Занимљиво је да, иако је конструисао чудесне, бајколике грађевине, са мало сецесионистичког, трунком барокног, хипермодерне, као забавне паркове у којима се може дубље и лепше сањати него у холограмима луксузних хотела, сам Хундертвасер већи део живота провео је на – броду. Брод се звао ,,Регентаг“ - кишни дан, јер је он сматрао да су кишни дани они када је светлост најраскошнија и да се само у тим данима може ваљано радити и бити срећан. Лично име мењао је четири пута. На крају је себе звао капетан Регентаг. А онда, додао је себи још једно име – Дулкенбунт – тамношарен… Објашњавао је да у њему има много личности и да је природно да има и више имена.

HUNDERTWASSERHAUS Фриденсрајх Хундертвасер и Јозеф Кравина 1983-1985.

њарења, са ушним шкољкама налик на пужеве кућице, у тежњи ка гнезду и топлој присности, са лептирима у грудима, који се од толиких равних линија, правоугаоних врата и прозора - може разболети. ,,Покажите ми један правоугаоник у природи, један квадрат, један ромбоид! Ово око нас није архитектура, ово је насиље!“, викао је на предавањима студентима на универзитету. Наг. Презирао је терор ,,трезвености и здравог разума“. Гласао је за магнолије, (испод једне ће бити много касније сахрањен), океане, њихову елементарну поезију, налик на ледену ватру, са безброј искричавих очију у пени. Није тешко досетити се да је његов идол био Гауди, његова органска архитектура, сва од ,,разигране гомиле пулчинела и арлекина“, религијска, митска, та засебна васељена пред којом душа осећа блаженство и срам због недосегнутог, а жуђеног. Волео је и самоуког француског архитекту, Шевала, прогласио је зграде простором љубавне, детиње слободе и игривости, где дрвеће буја из прозора, а уметник има за задатак да истражи непознато и да корача ту, на терену где пре њега други нису корачали. Рођен је као Фридрих Стовасер и мало је марио за формално образовање. ,,Путовања су факултети, докторати, универзитети“, тврдио је. Волео је да мења себи име. Преведено са немачког језика, хундертвасер значи сто извора. Као млад, ушао је на изложбу Егона Шилеа и осећао се као да је ,,пао са звоника“. Наједном, начин на који су уметниковим генијем приказане ,,теологије уличног ћошка, религије лица, симфоније зграда“, учиниле су да Хундертвасер заувек посматра свет другачије, он, нежни, храбри видовњак, вазда

запослен неким космичким послом. Обожавао је Валтера Кампмана и његово дрвеће приказано као људска бића. Сматрао је дрво сценом где се обгрљавају спољашњи и унутрашњи свемир.

У ЉУБАВИ У љубави са боровима, врбама, кестенима, залагао се се за питања заштите животне средине. Дизајнирао је бројне плакате за организацију Greenpeace и друштво Жака Кустоа. Живео је веома скромно. Први је поставио начела одрживости. Почео је са процесом рециклаже много пре него што је то постао званичан тренд, путујући, а путовање је звао сањањем широко затворених очију, посадио је око 100.000 дрвета широм света, а користио је соларну и хидроенергију. Успео је да чак и велики део својих боја прави по сопственом рецепту. У светским енциклопедијама уметности забележен је као архитекта, сликар, еколошки визионар. Све то јесте био. Али и много више. Иако је почео као даровити сликар, студент Академије лепих уметности у Бечу, запамћен је као архитекта, који је био и пионир вртова на крову. На овим раскошним мирисавим оазама – пејзажним елементима, он је у свом архитектонском дизајну инсистирао. Овај уметник сматрао је да свако има право да ослика на свој начин свој прозор. Бар толико. Јер сви смо различити, зашто би онда наши прозори били тако ,,стереотипно, депресивно једнаки?“ Био је заљубљен у природу, експериментисао је са соларним панелима и у кући где је живео, на Новом Зеланду, сам је производио струју за своје потребе, прерађивао воду, али налазио начин да користи и отпатке.

Посвећен поезији времена Хундертвасер случајно је преживео Други светски рат. Његов отац преминуо је убрзо по његовом рођењу, 1928. На једној страни лежао је он, у вечном виру метафизичке несанице, а у колевци дечак који је гледао у прозоре пуне светлости, ћилибарским очима будућег алхемичара. Мајка му беше Јеврејка и многи његови рођаци заувек су нестали у лудилу Хитлеровог зла. Он и мајка преживели су случајно. Худертвасер је крштен као хришћанин и то га је спасло, а да би све сумње са себе уклонио, у једном тренутку се, као тинејџер, учланио у Хитлерову омладину. ,,Стајао сам близу зла, сасвим близу. Безобразно близу. Просто ме је превидело.“ После рата, у њему је била огромна туга, али и сачувана способност за радост, таленат за срећу. И сликао је еденске призоре, метафизичке цветове и августовско бело злато у њима. Поезију времена. Заљубљене просторе. Успомене из живота пре живота.

Иако је био поштован као сликар широм света, архитектура га је све више привлачила – тако је 1983. изградио кућу Хундертавсер у Бечу, стамбени блок у коме сви подови нису равни, већ се угибају – јер је уметник сматрао да је ,,нераван под музика за стопала, дивна мелодија природног кретања“. Ова кућа нема кров већ кровни врт, а поједина стабла део су ентеријера. Гране се љубавно и меко протежу без реда, отмено, љупко, кроз отворе зграде и прозоре. Хундертвасер никада није прихватио новац за ову кућу, сматрајући да је дивно што је успео да сагради нешто заносно и лепо, уместо нечег ружног што би се ту сигурно подигло. Поред куће је енглеска телефонска говорница, јарко црвена, а преко пута је Хундертвасерово село – мајушни подземни градић, са бројним продавницама, кафеима, али и тоалетима испред којих се налазе љупки, тиркизни водопади. (Чули смо мушкарца како скривен у једном углу тоалета на немачком вежба Хамлета. Насмејао се очима мој пратилац, за трен видех само косе капке са прорезима од јантарне свиле.) Сам Хундертвасер бавио се и примењеном уметношћу, креирао одећу, чак и поштанске марке. Сматрао је да застава Новог Зеланда мора да има мотив сребрне папрати, пошто је то важан елемент код Маора, а његов предлог за заставу Аустралије био је планина Улуру – пошто су Абориџини веровали да она држи читав свет. Умро је на мору, на броду, опкољен божанством лепоте. Сахрањен је по својој жељи под магнолијом, без ковчега, без одеће, наг. Земља земљи, прах праху, а света баштина – вечној слави. 