Dnevni list Pobjeda 14.08.2021.

Subota, 14. avgust 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 20020 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

SPRIJEČEN UDAR MAFIJE NA DRŽAVU: U velikoj akciji uhapšeni škaljarci koji su planirali monstruozne likvidacije Milivoja Katnića, Saše Čađenovića, Zorana i Petra Lazovića, Ivana Đokovića i fizičko onesposobljavanje sutkinje Biljane Uskoković

,,Samo neka ih maknu, onda ćemo ošegat i Katnića i Čađenovića“

Stefan Đukić- Mandić

Milivoje Katnić

Kontroverzna odluka ministra Milojka Spajića o osnivanju kontrolnog državnog preduzeća dogovorena sa Sinišom Malim, srpskim ministrom finansija i prvim Vučićevim saradnikom

Saša Čađenović

Zoran Lazović

» Šestomjesečna istraga Specijalnog policijskog odjeljenja, Specijalnog tužilaštva, uz intenzivnu pomoć tehnoloških eksperata Europola i nekih zapadnih partnerskih službi vođena je u strogoj tajnosti - o njoj nijesu znali čak ni čelnici bezbjednosnog sektora u Vladi Crne Gore i ANB-u. Presretnute komunikacije sa kriptovanih telefona otkrivaju djelove paklenog plana za likvidaciju čelnika SDT-a i policijskih službenika, ali i govore o političkim vezama koje su članovi mafijaške grupe pokušali da ostvare sa funkcionerima Vlade Crne Gore, konkretno sa bivšim generalnim sekretarom Božom Milonjićem STR. 2. i 3.

Gradonačelnik prijestonice Aleksandar Kašćelan upozorio predstavnike izvršne i zakonodavne vlasti da je ustoličenje Joanikija na Cetinju igranje s vatrom

Premijer diže tenzije, poručuje da je Cetinjski „Crna Gora radi“ za „srpski svet“ manastir ali i za Krivokapićevu partiju Srpske crkve STR. 4.

Nakon tvrdnji bivše glavne sestre DZ Budva da je u tom gradu užasna epidemiološka slika, DPS zahtijeva odgovore D. MALIDŽAN

Vlada odlučila da kalkuliše dok god se bude moglo sa pooštravanjem mjera u kontroli širenja korona virusa, ministar finansija protiv strogih mjera koje je predložila ministarka zdravlja

STR. 4. i 5.

Pare preče od zdravlja

STR. 8. i 9.

Da li je u Budvi kolaps?

STR. 8.

Plate novog menadžmenta u energetskim kompanijama koje su po dubini rasporedili DF i Demokrate

Lekić u Rudniku uglja zarađuje 2.760, a Janjušević 2.467 eura STR. 6. i 7.

2

U fokusu

Subota, 14. avgust 2021.

SPRIJEČEN UDAR MAFIJE NA DRŽAVU: Uhapšeni škaljarci koji su planirali likvidacije Milivoja Katni PODGORICA - Pripadnici Specijalnog policijskog odjeljenja u velikoj akciji na više lokacija u Podgorici, Baru i Danilovgradu uhapsili su rano juče pet pripadnika škaljarskog klana – Aleksandra Raičevića, Stefana Mićića i Dušana Boljevića iz Podgorice, Milana Brajovića iz Danilovgrada i Nina Koraća iz Berana, sa prebivalištem u Baru. Za Kotoraninom Dušanom Dudićem i Podgoričaninom Zoranom Perovićem intenzivno se traga, jer su oni u posljednji čas izbjegli hapšenje. Kao organizatori ove kriminalne grupe označeni su Barani Stefan Đukić i Emil Tuzović, koji se nalaze u zatvoru u Ukrajini.

Prema navodima iz krivične prijave, vođe i članovi organizovane kriminalne grupe koja pripada škaljarskom klanu terete se da su planirali likvidaciju glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, specijalnog tužioca Saše Čađenovića, policijskih rukovodilaca i službenike Zorana Lazovića, Petra Lazovića i Ivana Đokovića.

Nalazi istrage ukazuju da je škaljarska kriminalna grupa planirala i da brutalno pretuče sutkinju Biljanu Uskoković, koja je vodila predmet protiv Stefana Đukića-Mandića, okrivljenog za teško ubistvo.

Osim čelnih ljudi Specijalnog državnog tužilaštva, devetočlana kriminalna grupa, u sadejstvu sa još nekoliko za sada neidentifikovanih osoba, planirala je ubistvo članova suprotstavljenog kriminalnog klana, Nikole Dedaja iz Bara i Jasmina Osmanagića iz Ulcinja.

Prema informacijama Pobjede, osim planiranja više teških krivičnih djela, ova kriminalna grupa je imala namjeru da – koristeći nove političke okolnosti, odnosno formiranje nove vlasti u Crnoj Gori – preko određene osobe u Vladi Crne Gore, uz pritisak i podmićivanje, ,,izdejstvuje“ što hitniju smjenu vrha Specijalnog tužilaštva i Specijalnog policijskog odjeljenja, da bi se kasnije sa njima obračunali.

U presretnutim razgovorima, u čije transkripte je Pobjeda imala uvid, eksperti Europola evidentirali su komunikaciju Đukića i Perovića sa doskorašnjim ge-

neralnim sektretarom Vlade Božom Milonjićem, preko kojeg su škaljarci planirali da djeluju ka izvršnoj vlasti ne bi li izdejstvovali ekspresnu smjenu vrha Specijalnog tužilaštva.

Svi uhapšeni su zadržani do subote ujutro, kada će biti privedeni tužiocu.

STVARANJE PAKLENOG PLANA

Opsežna istraga Specijalnog policijskog odjeljenja, Specijalnog tužilaštva, uz intenzivnu pomoć Europola i nekih zapadnih partnerskih službi, trajala je duže od šest mjeseci. Vođena je u strogoj tajnosti i o njoj nijesu – što je indikativno – znali čak ni čelnici bezbjednosnog sektora u Vladi Crne Gore i ANB-u.

Detalji iz istrage, presretnute komunikacije sa kriptovanih telefona otkrivaju djelove paklenog plana za likvidaciju čelnika Specijalnog tužilaštva i Specijalnog policijskog odjeljenja, ali i govore o političkim vezama koje su članovi mafijaške grupe pokušali da ostvare sa funkcionerima Vlade Crne Gore.

Prema navodima iz krivične prijave specijalnog tužioca Miroslava Turkovića, sve je počelo septembra 2020. godine, nekoliko dana nakon završetka parlamentarnih izbora i stupanja nove vlasti na scenu. Stefan Đukić-Mandić i Emil Tuzović, obojica u zatvoru u Ukrajini zbog pokušaja ubistva Radoja Zvicera, jednog od vođa kavačkog mafijaškog klana, sumnjiče se da su 16. septembra prošle godine oformili kriminalnu organizaciju koja je – osim ciljeva ,,usmjerenih ka sticanju nezakonite dobiti i moći kroz primjenjivanje nasilja i zastrašivanja“ – stvorena i radi „pokušaja uticaja na političku, izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast“.

U naletu političkih promjena, najavljenih čistki u policiji i tužilaštvu, koje su nagovijestili čelnici nove vlasti, počev od Dritana Abazovića i lidera DF-a Andrije Mandića i Milana Kneževića, visoko rangirani članovi škaljarskog klana vidjeli su trostruku priliku. Da eliminišu mafijašku konkurenciju, ostvare uticaj u tužilaštvu i sudovima kako bi se obustavili već pokrenuti postupci, ali i da tako stvore priliku da likvidiraju tužioce koji su ih progonili i eliminišu sudije koji su im sudili.

Plan je bio da se, nakon smje-

,,Samo neka ih ma onda ćemo ošega Katnića i Čađenov

NA METI MAFIJE: Čađenović, Katnić, Lazović

Šestomjesečna istraga Specijalnog policijskog odjeljenja, Specijalnog tužilaštva, uz intenzivnu pomoć tehnoloških eksperata Europola i nekih zapadnih partnerskih službi, vođena je u strogoj tajnosti – o njoj nijesu znali čak ni čelnici bezbjednosnog sektora u Vladi Crne Gore i ANB-u. Presretnute komunikacije sa kriptovanih telefona otkrivaju djelove paklenog plana za likvidaciju čelnika SDT-a i policijskih službenika, ali i govore o političkim vezama koje su članovi mafijaške grupe pokušali da ostvare sa funkcionerima Vlade Crne Gore, konkretno sa bivšim generalnim sekretarom Božom Milonjićem ne čelnika Specijalnog tužilaštva – Katnić, Čađenović, kao i policijski fukcioneri Zoran i Petar Lazović, te Đoković likvidiraju u više planiranih akcija.

Presretnuti razgovori koje

ZAVJERA PROTIV SUTKINJE USKOKOVIĆ: „Moramo joj smrskat ruke i noge brate“ Posebna meta kriminalne grupe bila je, prema navodima iz krivične prijave tužioca Miroslava Turkovića, bila je sutkinja specijalnog odjeljenja Višeg suda u Podgorici Biljana Uskoković. Đukić je imao i poseban, lični i porodični motiv da targetira sutkinju Uskoković: ona je bila predsjednica sudskog vijeća u predmetu za ubistvo Jovana Klisića, u kojem je osim Stefana Đukića-Mandića optužnicom koju je potvrdio sud bila obuhvaćena i njegova porodica, kao dio kriminalne grupe: supruga Danijela, majka Zorica, polubrat Vuk Lakićević.

Đukić u više poruka sa Dušanom Dudićem i Milanom Brajovićem naređuje da se ustanovi gdje živi ,,ona Biljana, ono zlo“. ,,Oću da je polomim, neću da me ona sudi!“, poručio je on. Đukić je iz Ukrajine (?!) spremno dostavio Brajoviću fotografiju sutkinje Uskoković.

Prema navodima iz istrage, Brajović je prihvatio da organizuje akciju kojom će sutkinja biti brutalno pretučena, kad se za to stekne prilika.

Potom je Stefan Đukić izdao precizna uputstva i naredbu Dudiću, opet koristeći kriptovani mobilni telefon: „Moramo joj smrskat ruke i noge, brate“.

„Spasavaj me, brate“ – poručio je Đukić svom kriminalnom pajtosu Dudiću, objašnjavajući da Biljana Uskoković ne smije da okonča suđenje i presudi porodici Đukić.

Precizirao je i način kako to Dudić treba da odradi: „Ona ima 45 kg, kad je opali čovjek po koljena svom snagom, puca noga“; „po leđima je opali da padne, a neće reć ni puć, ka pokošena i onda samo 20 sekundi po nogama i rukama“.

Dudić šefu odgovara da će gledati da nađe ,,dobro mjesto“ gdje može da je izudara „jedno 30 sekundi“. „I da me neko vozi odatle“ – predlaže.

su škaljarci obavljali – poput njihovih kriminalnih kolega Veljka Belivuka i ostalih u Srbiji – telefonima preko kriptovane aplikacije „Sky ECC“ otkrivaju da je najčešće Đukić davao direktne inPonudio je i drugo rješenje: da koristi pištolj sa prigušivačem i da puca sutkinji u nogu, ,,jer je to jednostavnije, traje samo par sekundi“… Đukić-Mandić je, međutim, insistirao da sutkinja bude „samo“ pretučena.

Crnogorski istražitelji i policija, zahvaljujući kolegama iz Europola, imali su punu kontrolu nad komunikacijom kriminalaca i tako uspjeli da preduzmu potrebne mjere zaštite. Sutkinji Biljani Uskoković Uprava policije dodijelila je zaštitu – 24 sata fizičko obezbjeđenje.

Tako je, navodi se u prijavi, spriječeno da Stefan ĐukićMandić ,,izvrši krivično djelo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti putem podstrekavanja iz čl.

376. st 3 Krivičnog zakonika Crne Gore…“

strukcije svojim ljudima na terenu – Brajoviću, Peroviću i Dudiću.

Dokazi koje su do sada prikupili istražitelji ukazuju da je Đukić od organizovanja šverca droge obezbjeđivao novac i materijalna sredstva sa kojima je, pored finansiranja izvršenja teških krivičnih djela, planirao da podmiti nekadašnjeg generalnog sekretara u Vladi Crne Gore Božidara Milonjića.

,,TREBA IH ZALIVADIT!“

Glavna meta bio je specijalni tužilac Saša Čađenović koji je podigao optužnicu u Đukićevom slučaju u predmetu za teško ubistvo.

Presretnute poruke pokazuju da je Đukić iz Ukrajine bio dobro obaviješten o razvoju političke situacije u Crnoj Gori i namjeri nove vlasti da smijeni čelnike SDT-a.

-Pa, nema veze, uglavnom neće do kraja suđenja ostati Čađenović, je li tako – upitao je Đukić 19. septembra prošle godine za sada neidentifikovanu osobu.

Nekoliko dana kasnije, 30. septembra, Đukić saopšta-

va istoj osobi ideju da bi Čađenovića, koji je pod lupom nove vlasti, trebalo dodatno destabilizovati, zaplašiti ili prisiliti na neku vrstu ilegalnog dogovora.

-Da l’ da ga stisnemo malo ako će ga maći, nije ni on lud da se zamjera kad zna da ostaje bez zaštite države. Zna dobro da smo mu kivni, ponovo je pitao svog neidentifikovanog kriminalnog sagovornika.

Kako je vrijeme odmicalo, a nije bilo smjena u Specijalnom tužilaštvu, tako je rastao bijes Stefana Đukića.

U komunikaciji sa Milanom Brajovićem, Đukić šalje još jednu zlokobnu poruku koja je i naredba: ,,Samo da ga maknu, raznijeću ga u 100 komada, i njega i brata mu“!

Na dan dočeka Nove godine, Đukić ponovo daje instrukcije Brajoviću, jer se polako razrešavaju stvari, upozoravajući ga da se mora paziti.

-A, moraš se pazit, brate moj – kaže vođa iz Ukrajine.

Koji dan kasnije, 3. januara, u razgovoru sa još jednim članom kriminalne grupe, Đukić mijenja raspoloženje i ponovo objašnjava što nje-

U fokusu

Subota, 14. avgust 2021.

3

ića, Saše Čađenovića, Zorana i Petra Lazovića, Ivana Đokovića i prebijanje sutkinje Biljane Uskoković

aknu, at i vića“

Dosjei članova kriminalnog klana

Ko je Stefan Đukić, vođa kriminalne grupe koja je planirala likvidacije Ime Baranina Stefana Đukića, koji se ranije prezivao Mandić, i Emila Tuzovića iz Podgorice poznati su javnosti po pokušaju ubistva vođe kavačkog klana Radoja Zvicera u Odesi, krajem maja prošle godine.

Zvicer je tada izrešetan sa nekoliko metaka u grudi, ali se oporavio nakon operacije.

Sigurne smrti spasila ga je njegova supruga Tamara Zvicer, koja je, prema pisanju tamošnjih medija, istrčala iz zgrade i iz pištolja pucala na napadače i tako ih natjerala da pobjegnu... Đukić i Tuzović su uhapšeni ubrzo nakon pokušaja likvidacije Zvicera i trenutno se nalaze u zatvoru u Ukrajini.

U policijskim evidencijama oni su označeni kao pripadnici barskog klana na čijem se čelu nalazio pokojni Alan Kožar koji je ubijen prošlog ljeta u Grčkoj.

Barski klan je blizak škaljarskom klanu i nastao je kao ogranak mafijaškog kartela koji predvodi Luka Bojović, sada zatvorenik u Španiji.

Za Stefanom Đukićem je raspisana i crvena potjernaica nakon što je 1. novembra 2019. godine u Baru ubio Jovana Klisića i ranio Velizara

govi vojnici moraju da rade da bi eliminisali svoje glavne ,,krvnike“ – Sašu Čađenovića i Milivoja Katnića.

-Samo da ih maknu, ubit to smeće – poručuje iz zatvora.

Početkom februara razvoj situacije u Crnoj Gori, usvajanje Zakona o penzijskom osiguranju te objave iz Demokratskog fronta da će Milivoje Katnić morati 17. februara po sili zakona da ide u penziju, kao i najava usvajanja tužilačkih zakona – ponovo su osokolile vođu kriminalne grupe. Đukić izdaje naredbu Brajoviću, nakon konstatacije da će glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić i specijalni tužilac Saša Čađenović ,,sigurno biti smijenjeni“ – da dolazi vrijeme obračuna i da to prenese ostalim članovima, prije svega Dušanu Dudiću.

-Jes, moj brate, raznijet ih treba, kad izađu otet i zalivadit – instruirao je Đukić.

Stefan Đukić, šef organizizovane kriminalne grupe

Gardaševića. U ovom slučaju protiv Đukića, njegove supruge Danijele, majke Zorice Đurović, polubrata Vuka Lakićevića i još četiri osobe vodi se sudski postupak pred Višim sudom u Podgorici.

Predmet sudi sutkinja Biljana Uskoković, koja se prema podacima istražitelja, našla na listi osoba koje treba ukloniti.

Tuzović je ranije hapšen zbog šverca heroina.

Među uhapšenim škaljarcima našao se

i Podgoričanin Zoran Perović, poznat javnosti po optužbama tužilaštva da je jedan od nalogodavaca bombaškog napada na kuću šefa sprovodničke službe spuškog zatvora Saše Burića.

Perović je početkom maja oslobođen od ovih optužbi, jer sud nije prihvatio dokaze tužilaštva koji su se temeljili na priznanju jednog od okrivljenih koji je dao u uslovima torture. Njegov branilac je bio advokat Božidar Milonjić, koji će kasnije postati generalni sekretar Vlade, a čije se ime pominje u

Kao organizatori ove kriminalne grupe označeni su Barani Stefan Đukić i Emil Tuzović, koji se nalaze u zatvoru u Ukrajini

KAKO ELIMINISATI LAZOVIĆE I ĐOKOVIĆA

Osim organizacije likvidacije čelnika specijalnog tužilaštva, vođe kriminalne grupe Đukić i Tuzović su željeli ,,poravnati račune“ i sa Zoranom Lazovićem, rukovodiocem Specijalnog odjeljenja, njegovim sinom Petrom Lazovićem i Ivanom Đokovićem, članovima specijalnog policijskog tima. Đukić i Tuzović su tekstualnim porukama zatražili da ovi policajci, ,,kad i njih smijene“, budu likvidirani.

-Treba ubiti ove policajce za sve što su radili – decidirani su Đukić i Tuzović.

Da bi se realizovao ovaj plan, tražili su od Zorana Perovića i Milana Brajovića da prikupljaju podatke o kretanju Lazovića, oca i sina, kao i Đokovića, ali i da saznaju gdje živi tužilac Čađenović.

Plan je bio da Brajović i Perović, iskusni u rukovanju eksplozivom, postave eksplozivne naprave na daljinsko navođenje ispod automobila policajaca i tako likvidiraju Zorana i Petra Lazovića i Ivana Đokovića.

Početkom marta, prema navodima iz prijave, Brajović i Perović su prihvatili da

krivičnoj prijavi Specijalnog državnog tužilaštva.

Stefan Mićić je javnosti poznat kada se našao pod lupom istražitelja kao jedan od organizatora likvidacije Stefana Đukića koji je ubijen 5. novembra 2013. godine u Baru.

Pokojni Đukić je bio prijatelj pokojnog Armina Muse Osmanagića.

Na Đukića su pucala dvojica muškaraca, nekoliko minuta iza ponoći, dok je parkirao svoj „BMW“.

Egzekutori su iz mraka pritrčali automobilu i na Đukića otvorili paljbu.

Obdukcija je pokazala da je mladića pogodilo oko 20 metaka, koji su napravili ukupno 36 ulaznih i izlaznih rana na njegovom tijelu.

Mićić je osuđivan zbog šverca kokaina.

Ime Dušana Boljevića koji je u bjekstvu pominje se u optužnci protiv grupe Janka Vukadinovića koja je planirala likvidaciju srpskih državljana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.

Ova grupa je planirala i ubistvo vođe zagoričke grupe Radoslava Gila Stanišića i visokopozicioniranog pipadnika kavčana Slobodana Kašćelana bombom koju im je nabavio upravo Dušan Boljević.

B.ROBOVIĆ

ORGANIZATORI VAN CRNE GORE: Detalj sa hapšenja Đukić-Mandića i Tuzovića

organizuju likvidaciju. No, istražitelji, koji su budno motrili na kriptovanu komunikaciju, bili su upoznati sa detaljima monstruoznog plana, preduzimane su sve neophodne mjere opreza, pa su likvidacije onemogućene.

,,POZOVI BOŽA…“

U danima koji slijede najintrigantnije će biti odgonetnuti suštinu odnosa članova škaljarskog klana sa tadašnjim generalnim sekretarom Vlade Crne Gore Božom Milonjićem.

U krivičnoj prijavi koju potpisuje specijalni tužilac Miroslav Turković detaljno je opisano kako su vođe kriminalne grupe pokušale preko generalnog sekretara Vlade

Reko sam Zokiju da reče Božu da nađe šemu, dajemo milion da me dolje oslobodi - piše Đukić, smatrajući da će, uz pozamašan mito, moći da utiče na obustavljanje sudskog postupka kojim se tereti za ubistvo

da ,,ubrzaju“ smjenu čelnika Specijalnog tužilaštva.

Prema presretnutim razgovorima, Stefan Đukić, kao organizator kriminalne organizacije, zatražio je od Zorana Perovića da stupi u kontakt sa Milonjićem, jer je znao da je Milonjić kao advokat zastupao Perovića u važnom sudskom predmetu.

Perovićev zadatak, kojeg je ovaj objeručke prihvatio, bio je da se od Milonjića, ,,kao jednog od najviših službe-

nika Vlade“ traži da ,,ubrza postupak pred zakonodavnim organima Crne Gore — Skupštinom Crne Gore i pred drugim državnim organima Crne Gore, kako bi se Specijalno državno tužilaštvo rasformiralo i da se glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić i specijalni tužilac Saša Čađenović razriješe tužilačkih funkcija“.

-Evo ga Božo sekretar Vlade – poslao je sredinom decembra 2020. godine Đukić

Eliminisanje konkurencije Nalazi istrage ukazuju da je su Đukić i Elezović, kao vođe kriminalne grupe, planirali likvidaciju Nikole Dedaja i Jasmina Osmanagića, pripadnika suprotstavljenog barsko-kavačkog klana.

Tako su Aleksandar Raičević i Nino Korać bili zaduženi da ,,vrše opservaciju, praćenje i prikupljanje podataka o kretanju Dedaja i Osmanagića“. Uz ovu dvojicu je bio angažovan još jedan čovjek, kojeg su u komunikaciji oslovljavali imenom Marko, čiji je identitet za sada nepoznat istražiteljima.

Raičević je trebalo da prati kuda se kreću i u koje lokale najčešće dolaze, dok je, prema istrazi, Korać, koji inače živi u Baru, imao zaduženje da informacije prikuplja uz pomoć specijalizovanih elektronskih uređaja i dronova, ali da ocijeni koja su mjesta na kojima je najpogodnije postaviti eksplozivne naprave ispod vozila kojima upravljaju Dedaj i Osmanagić.

Do realizacije zločinačkog nauma nije došlo, jer je grupa bila praćena od crnogorskih istražitelja.

kriptovanu poruku Dušanu Boljeviću, najavljujući već tada da će angažovati Perovića da obavi kontakt.

-Ima sad nade, Božo je na poziciju dobru – ocjenjuje Đukić.

Već u sljedećoj poruci se najavljuje akcija: „Pisao mu odma Zoki“, saopštava Boljeviću, da bi potom poslao još jednu, indikativnu naredbu.

-Reko sam Zokiju da reče Božu da nađe šemu, dajemo milion da me dolje oslobodi - piše Đukić, smatrajući da će, uz pozamašan mito, moći da utiče na obustavljanje sudskog postupka kojim se tereti za ubistvo.

Novac, veli Đukić, nije problem jer ,,sami Barani daju milion“. Problem je, međutim, kako da preskoče prvu prepreku u zamišljenoj akciji – Milivoja Katnića, čija smjena još nije realizovana.

Zato Đukić instruira Perovića: ,,Treba uprijet dok je nova vlada da se spasim dolje. Pitaj ga sjutra oće li mać Čađenovića i Katnića“.

Prema istrazi, od Perovića je šef kriminalne grupe tražio da se Milonjiću preda kriptovani telefon koji je Đukić već obezbijedio, kako bi dalje mogao da sa Milonjićem komunicira direktno.

Uvidom u tekst krivične prijave ne može se zaključiti da je Perović ikada predao kriptovani telefon generalnom sekretaru Vlade, ali je, sudeći po presretnutim razgovorima, ostvarena komunikacija – preko Perovića.

Kako je zapisano u krivičnoj prijavi, 9. decembra prošle godine susreli su se Perović i Milonjić, ali se ne navodi mjesto sastanka. Ipak, de-

taljno se opisuje posredna komunikacija Đukića sa Milonjićem, koji generalnog sekretara Vlade oslovljava sa ,,ministre“.

-Čestitam ministre, sa srećom – kaže Đukić da bi odmah upitao: „Ako ostane Čađenović, je li on za pare, šta misliš“, navodeći – ,,mogao bih dati do milion eura da me oslobode za to dolje“…

Prema navodima iz krivične prijave, po nalogu ĐukićMandića, ,,osumnjičeni Perović Zoran i Boljević Dušan prihvatili su da izvršavaju, te su na unaprijed označeni način stupili u kontakt sa Milonjić Božom, tadašnjim generalnim sekretarom Vlade Crne Gore a u cilju smjene Specijalnih tužilaca i stvaranja uslova za dalju realizaciju kriminalnog plana koji su osmislili Stefan Đukić i Emil Tuzović, i likvidacija glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića i specijalnog tužioca Saše Čađenovića“.

Nema dodatnih detalja o ulozi generalnog sekretara Vlade. Božo Milonjić smijenjen je 14. juna, bez, za javnost, detaljnijeg obrazloženja. A ni Milonjić se nije oglašavao tim povodom.

Zato će u vremenu koje slijedi biti izuzetno zanimljivo pratiti uloge i sudbinu svih osoba koje se pominju u krivičnoj prijavi Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore.

Biće od značaja i i da li će istraga utvrditi jesu li postojale još neke veze vođa škaljarskog klana sa funkcionerima u Vladi Crne Gore.

Tek u tom kontekstu će se tumačiti nemušta izjava potpredsjednika Vlade i koordinatora svih službi bezbjednosti Dritana Abazovića koji je, iako je za akciju hapšenja saznao posredno, ocijenio da ,,Crna Gora više nije utočište za kriminalce“.

Potpredsjednik Vlade je, slučajno ili svjesno, propuštio da kaže kako su veliku akciju hapšenja izveli čelnici Specijalnog tužilaštva i šefovi i službenici Specijalnog policijskog odjeljenja. Baš oni koje je namjerio da smijeni.

Draško ĐURANOVIĆ

4

Politika

Subota, 14. avgust 2021.

IZA KULISA: Kontroverzna odluka ministra Milojka Spajića o osnivanju kontrolnog državnog preduzeća dogovorena sa Sinišom Malim, srpskim ministrom finansija i prvim Vučićevim saradnikom

„Crna Gora radi“ za „srpski svet“ ali i za Krivokapićevu partiju Predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću za privatizaciju su najinteresantnije Luka Bar, akcije državnih energetskih kompanija EPCG i CGES, izgradnja profitabilne hidroelektrane „Komarnica“, ali i kupovina kontrolnog paketa akcija Budvanske rivijere. U pitanju je nastavak velikosrpskog projekta ,,srpski svet“ u sferi ekonomije po kojem se Crna Gora po uzoru na Republiku Srpsku, entitet BiH, pokušava dovesti pod ekonomski patronat Srbije PODGORICA - Kontroverzna odluka Vlade o osnivanju nove državne kompanije ,,Montenegro Works“ ili ,,Crna Gora radi“, koja bi trebalo da nadzire, kontroliše i savjetuje sve ostale državne kompanije, dogovorena je na relaciji Milojko Spajić i ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali i kao jedan od ciljeva ima privatizaciju strateških državnih preduzeća od strane Srbije, saznaje Pobjeda.

Više izvora Pobjede koji su bliski Vladi Srbije saopštilo je da je na posljednjem sastanku 3. avgusta Spajić upoznao Malog sa detaljnom razradom inicijative, koju mu je prvi Vučićev saradnik predložio na prošlom sastanku dvojice ministara 26. maja u Beogradu.

KONTROLA NAD PRIVATIZACIJAMA

– Osnivanjem nadzornog preduzeća ministar Spajić će imati kontrolu nad svim bitnim državnim preduzećima, uključujući i njihove privatizacije za koje je Srbija već odavno zainteresovana – tvrde izvori Pobjede.

Indikativno je da je odluka Vlade o osnivanju kontrolnog preduzeća objelodanjena dan nakon što su se Mali i Spajić sastali u četiri oka.

– Projekat ,,Crna Gora radi“ potreban je Crnoj Gori da bi se uspostavio efikasan mehanizam finansijskog nadzora nad preduzećima u većinskom vlasništvu države i da bi se zaštitio crnogorski budžet od negativnih slučajeva iz prošlosti, kada su izgubljeni značajni prihodi zbog lošeg upravljanja pojedinim državnim firmama – saopštio je 4. avgusta Spajić.

Novo preduzeće će, kako je planirano, pružati i strateške smjernice Vladi za utvrđivanje jasne politike upravljanja kompanijama u većinskom vlasništvu države, u čemu se ogleda javni interes za predloženi koncept i osnivanje društva, što je iniciralo Ministarstvo finansija i socijalnog staranja.

Više ministara je tokom rasprave na Vladi bilo protiv prijedloga odluke i predlagalo njeno povlačenje, ali su zbog velikog uticaja Spajića u Vladi na glasanju formalno bili uzdržani. Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić je jedini izuzeo mišljenje smatrajući da je prijedlog suprotan Zakonu o privrednim društvima. Bojanić je i pismeno poslao svoje izjašnjenje, kako bi ušlo u zvanični zapisnik sa sjednice.

PARTIJA ZDRAVKA KRIVOKAPIĆA

Dio parlamentarne većine je osnivanje državnog preduzeća doveo i u vezu sa osnivanjem demohrišćanske stranke premijera Zdravka Krivokapića, koji bi svoje buduće kadrove zaposlio u menadžmentu tog preduzeća dajući im veliku ekonom-

Siniša Mali i Milojko Spajić

Lobiranje za posjetu Krivokapića Beogradu Prema saznanjima Pobjede, Spajić je na sastanku intenzivno lobirao za posjetu Krivokapića Beogradu, koja je velika neostvarena želja crnogorskog premijera. Do posjete ne dolazi jer je Vučić ljut na Krivokapića zbog njegovih izjava o povezanosti sa predsjednikom Crne Gore Milom Đukanovićem na projektu ,,Beograd na vodi“.

Krivokapić je još početkom aprila kazao da očekuje poziv Ane Brnabić da zvanično posjeti Beograd i

sku moć kao i uticaj u sferi odlučivanja.

– Ti Krivokapićevi kadrovi bi suštinski kontrolom novca od profitabilnih preduzeća mogli da ga upumpaju u stranku i finansiraju njenu infrastrukturu – kaže izvor Pobjede.

Zanimljivo je da je u saopštenju Vlade od 3. avgusta navedeno da su Spajić i Mali razgovarali o više potencijalnih zajedničkih projekata između Crne Gore i Srbije, a u narednom periodu će biti intenzivirane aktivnosti kako bi se ti projekti i realizovali.

Sagovornici su zaključili da postoji dosta potencijala za ekonomsku saradnju između dvije države i da se kroz tu saradnju mogu ostvariti brojni benefiti za privredu i građane i Crne Gore i Srbije.

Predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću za privatizaciju su najinteresantnije Luka Bar, akcije državnih energetskih kompanija EPCG i CEDIS, gradnja superprofitabilne hidroelektrane „Komarnica“, ali i kupovina kontrolnog paketa akcija Budvanske rivijere. U pitanju je nastavak velikosrpskog projekta „srpski svet“, ovaj put u sferi ekonomije kojom se Crna Gora, po uzoru na entitet Republika Srpska, pokušava dovesti pod ekonomski patronat Srbije.

Da je u pitanju ozbiljna namjera, potvrdio je sam Vučić koji je 24. januara

naglasio da su u posljednje vrijeme odnosi dvije zemlje intenzivirani, ali da se, kako kaže, nažalost, ne može sve dovesti na najbolju mjeru preko noći.

– Čekam poziv za zvaničnu posjetu, bez poziva nigdje ne idem. Imam rodbinu u Beogradu, ali ne bih volio da posjetom njima na neki način kažem da ne želim prethodno da dođem kao zvaničnik u Srbiju. Nadam se da će biti od Vaskrsa do 15. maja. Ako nešto zavisi od Zdravka Krivokapića, ja sam tu – kazao je tada Krivokapić za TV K1.

kazao „da Srbija želi da ulaže ogromni novac u Crnu Goru i BiH“.

Godinama nazad, Luka Bar je zbog svog geografskog položaja bila interesantna Srbiji. Prvo interesovanje Srbije za Luku Bar javlja se 2010. godine, ali se nije realizovalo zbog promjene vlasti u Srbiji. Drugo interesovanje se javilo 2015. godine, kada je tada premijer Vučić jasno kazao da želi Luku Bar. Promjenom vlasti u Crnoj Gori i dolaskom prosrpskih stranaka na čelo države stvorile su se pretpostavke da se Srbija iz hegemonističkih razloga pojavi kao investitor broj jedan u našoj državi.

Osim Luke Bar, Srbiji su veoma interesantne energetske kompanije Crne Gore, budući da je u pitanju profitabilan sektor koji ima najveći potencijal za rast.

Srbija je i prije šest godina, kupovinom 10 odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema za 13,9 miliona eura, pokazala želju da to ostvari. Kada je sredinom februara ove godine preko državne firme „Elektromreže Srbije“ kupila još pet odsto CGES-a, svima je bilo jasno da se sprema novi talas ulaganja. Ovaj put, Srbija želi da dokapitalizuje Elektroprivredu Crne Gore i da gradi hidroelektranu „Komarnica“.

N. ZEČEVIĆ

Poslanik DPS-a demantovao navode Vijesti da je u hotelu „Aleksandar“ prošle godine boravio 100 dana besplatno

Nikolić: Autor spornog teksta neistine da dokaže na sudu

PODGORICA – Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Andrija Nikolić najavio je tužbu protiv novinara Vijesti koji ga je u tekstu optužio da je u hotelu „Aleksandar“ prošle godine boravio bez evidencije stotinu dana besplatno i da je time nanijeta šteta kompaniji od nekoliko desetina hiljada eura.

Kazao je da je svrha objavljivanja neistina njegova lična i politička diskreditacija, ali i pokušaj da se na svaki način snizi rejting DPS-u i ošteti povjerenje političara iz te partije, a sve u cilju da se skrene pažnja sa brojnih problema aktuelne vladajuće većine.

– Pružiću priliku autoru spornog teksta da neistine koje je objavio dokaže na sudu i objasni motive koji su ga

naveli da obmanjuje javnost i u tu svrhu zloupotrebljava moje ime – poručio je Nikolić.

Istina je, kako je saopštio, da je boravio u Hotelskoj grupi „Budvanska rivijera“ isključivo tokom avgusta u poslovne svrhe, ali nije istina da je tamo, kako je napisano, bio „bez centa“, već da DPS ima obavezu da plati najam sobe po punoj cijeni. Nikolić je priložio i predračun. Ž. Z.

PODGORICA – Najavljeno ustoličenje mitropolita crnogorsko-primorskog crkve Srbije u Crnoj Gori Joanikija Mićovića na Cetinju 4. septembra i dalje je u žiži, a premijer kojeg je ova crkva uvela u politiku Zdravko Krivokapić juče je građanima uputio novu provokaciju konstatacijom kako Cetinjski manastir pripada Srpskoj crkvi, odnosno Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.

– Da li se vi slažete ili ne sa tim, to je vaš lični osjećaj, ostavite taj osjećaj kući, ali ne može nijedan DPS lokalni da pravi dodatan pritisak da je Cetinjski manastir, manastir Cetinja. Cetinjski manastir je manastir MCP i pripada kao kulturno blago Crnoj Gori i niko ga nikada ne može iznijeti iz Crne Gore, niti to pada na pamet bilo kome. Molim vas, dajte da smaknemo te podjele, da one ne postoje, da svaki trenutak, bez obzira o kojem ustoličenju se radi, bude radost onih kojih se raduju, ali da ne bude pogibija onih koji misle drugačije – kazao je Krivokapić novinarima u Danilovgradu.

S druge strane, da je ustoličenje Joanikija na Cetinju igranje s vatrom upozorio je juče, u otvorenom pismu, predstavnike izvršne i zakonodavne vlasti gradonačelnik prijestonice Aleksandar Kašćelan.

– Pozivam nosioce vlasti na odgovorno postupanje, poštovanje Ustava i međunarodnih akata kojima se garantuju ljudska prava i slobode, među kojima posebno ističem pravo na slobodu misli, savjesti i vjeroispovijesti, pravo na slobodu mišljenja i izražavanja i prvo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja. Postupanja kojima smo svjedočili pret-

Zdravko Krivokapić

Gradonačelnik prijesto i zakonodavne vlasti d

Krivok poruču manas

Aleksandar Kašćelan

hodnih dana, u kojima se lične preferencije, uvjerenja i religijski svjetonazori nosilaca vlasti predstavljaju kao opšti, ukazuju na diskriminatoran odnos prema značajnom dijelu crnogorskih građana koji drugačije misle i osjećaju, što je u civilizovanim društvima nedopustivo – istakao je on.

Kašćelan je pozvao i Delegaciju EU i druge predstavnike međunarodne zajednice da reaguju.

– Davanje državnog značaja ustoličenju vjerskog poglavara jedne vjerske zajednice i angažovanje kompletnog bezbjednosnog aparata da bi se to ostvarilo, uz otvoreno zastrašivanje građana primjenom sile, jer iskazuju protest takvom dešavanju, traži građansku reakciju svakog pojedinca, ci-

DPS će podnijeti prijavu protiv premijera Iz DPS-a juče su najavili da će premijer Zdravko Krivokapić moći pravosudnim organima da predoči svoja saznanja o umiješanosti te partije u podgrijavanje bilo kakvih potencijalnih tenzija na Cetinju uoči ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog

Srpske crkve Joanikija.

Najavili su da će podnijeti prijavu protiv Krivokapića.

Istakli su i da Krivokapić iznosi neistine, podsjećajući ga da je Cetinjski manastir vlasništvo Prijestonice Cetinje u obimu prava 1/1, a ne Mitropolije crnogor-

Predsjednik i potpredsjednik Vlade ponovili da je teško oče PODGORICA – Ukoliko Vlada Crne Gore utvrdi prijedlog zakona o popisu stanovništva i on se usvoji u Skupštini, popis se može sprovesti u novembru – kazao je u izjavi za Pobjedu jedan od lidera Demokratskog fronta Nebojša Medojević.

On je istakao da bi Vlada DF-a sve završila za dva mjeseca, jer postoje svi tehnički i logistički uslovi za to.

– Imamo iskusne potpisivače, gotov softver, provjerene procedure, pripremljene formulare i uputstva i odobren budžet.

Jedino što nemamo je politič-

Medojević: Vlada DF dva mjeseca i popis ka volja „prve i druge familije“ koji kontrolišu „Krivog“ – kategoričan je Medojević.

Naglasio je da je popis međunarodna obaveza proistekla iz konvencija Ujedinjenih nacija i dodao da je neophodan zato što pruža relevantne informacije potrebne za kreiranje razvoja zemlje.

– Milo Đukanović i Miško Perović ne žele popis, jer bi

on očistio fantome iz biračkih spiskova i utvrdio ko su državljani Crne Gore koji su više od dvije godine van zemlje. Ažurirala bi se baza podataka boravišta, pa samim tim i birački spisak – poručio je Medojević.

Premijer Zdravko Krivokapić ponovio je juče, tokom posjete Danilovgradu, da je sprovođenje popisa procedura koja traži vrijeme i brojne pre-

Politika

Subota, 14. avgust 2021.

onice Aleksandar Kašćelan upozorio predstavnike izvršne da je ustoličenje Joanikija na Cetinju igranje s vatrom

kapić diže tenzije, uje da je Cetinjski stir Srpske crkve Policija saslušavala čovjeka koji je postavio transparent „Danilovgrad je uz Cetinje“, a ćute o mladićima koji su ga zapalili

vilnog društva, ombudsmana, ali i Delegacije Evropske unije i drugih predstavnika međunarodne zajednice – naveo je on.

Ukazao je na činjenicu da događaj koji je najavljen za 4. septembar vrijeđa nacionalna i religijska osjećanja pravoslavnih Crnogoraca koji, kao većinski narod u Crnoj Gori, imaju poseban sentiment i poštovanje prema Cetinjskom manastiru.

– Niko, niti državna vlast, ni-

Transparent koji je okačen u četvrtak u Danilovgradu sa porukom „Danilovgrad je uz Cetinje“ zapaljen je juče, a počinioci su snimljeni.

Do zaključenja Pobjede policija nije saopštila da li je identifikovala i privela izgrednike.

Kako je javio portal Stan-

ti vjerska zajednica koja je u Cetinjskom manastiru, a koji je vlasništvo Prijestonice Cetinje, ne smiju zanemariti tu činjenicu, ali ni to da je najavljeni događaj ustoličenja mitropolita visoko rizičan i da su već sada tenzije veoma podi-

dard, policija je juče saslušavala Vlada Lakića (36) koji je postavio ovaj transparent.

Lakić je, kako saznaju, rekao da transparent nije postavljen „da bi nekog provocirao ili uvrijedio već je njegovo pravo značenje podrška antifašističkoj Crnoj Gori, samim tim i Cetinju“.

gnute – upozorio je Kašćelan.

On je pozvao Joanikija Mićovića da pokaže mudrost, razboritost i poniznost u Hristu, te da u miru i dostojanstveno, na nekom drugom mjestu, primi mitropolitsko zvanje.

Poslao je i poruku građanima

DOKAZ: Vlasništvo nad Cetinjskim manastirom je - Prijestonice Cetinje

sko-primorske niti bilo koje druge organizacije.

– Uz to, korisnik je Manastir

Sveti Petar, a ne bilo ko od subjekata koje pominje Krivokapić. Kao predsjednik Vlade,

on je dodatno dužan da poštuje činjenice – naglašeno je u saopštenju.

Mitropolit Mihailo: Na njihovu silu i mržnju odgovorimo mirno Poglavar Crnogorske pravoslavne crkve mitropolit Mihailo pozvao je juče Beogradsku patrijaršiju da ne vrijeđa dostojanstvo i ugled cetinjske crkvene katedre, uzurpirajući je i ustoličavajući na njoj nedostojnoga i da ne provocira slobodarski nerv Crnogoraca.

Vjernike i poštovaoce CPC i sve Cetinjane pozvao je da stanu u odbranu časti i dostojanstva Crne Gore i slobodnoga Cetinja.

– Na njihovu provokaciju da odgovorimo na način koji priliči našem narodu. Da na njihovu silu i mržnju prema svemu crnogorskome odgovorimo mirno i demokratskim sredstvima i pokažemo im da je naša ljubav prema Crnoj Gori jača od njihove mržnje – poručio je vladika Mihailo.

koji se bune protiv ustoličenja Joanikija u crnogorskoj prijestonici da razumije njihovo nezadovoljstvo i pozvao ih da budu dostojanstveni i razboriti ukoliko se događaj zaista organizuje na Cetinju.

– Vjerujem da će razum prevladati i da će ceremonija biti organizovana na drugom mjestu, jer je sve drugo, po mom sudu, igranje s vatrom koja bi mogla da ima dalekosežne posljedice po sve – zaključio je gradonačelnik crnogorske prijestonice Aleksandar Kašćelan.

Ubrzo nakon objavljivanja otvorenog pisma, Kašćelanu su elektronskom poštom stigle prijetnje, zbog čega je on podnio prijavu Odjeljenju bezbjednosti Cetinje.

Sa iste mejl adrese stigle su mu tri prijeteće poruke a, osim prijetnji, upućene su mu i uvrede.

K. K. Iz SDP-a najavili su juče da će tražiti hitnu sjednicu Skupštine prijestonice sa ciljem da se insistira na otkazivanju ustoličenja Joanikija i održavanju na nekom drugom mjestu.

Potpredsjednik stranke Nikola Đurašković rekao je da „Skupština prijestonice mora zauzeti jasan stav i odbraniti Cetinje od pokušaja poniženja od strane SPC i njenih političkih eksponenata“.

ekivati da popis bude sproveden do kraja godine

F-a bi sve završila za bi bio u novembru duslove i naglasio da u organizacionom i kadrovskom dijelu postoje mnogi problemi.

Kazao je i da popis služi kako bi se dobili statistički podaci i da se ne smije obavljati pod pritiskom neke politike, ali da lideri određenih političkih partija manipulišu i pogrešno informišu građane.

– Ako se popis svodi na to ko je Srbin, ko je Crnogorac, dajte da

to definišemo kao referendumsko pitanje, a ne kao pitanje koje se tiče statistike i zato sam i rekao da je to čisto tehničko pitanje. Nama je dovoljno podjela, treba nam pomirenje, a to se postiže poštovanjem struke – naveo je Krivokapić.

I potpredsjednik Vlade Dritan Abazović juče je ponovio ranije izrečen stav da je teško završiti sve potrebne korake kako

bi se popis održao ove godine.

- Mora da se utvrdi prijedlog zakona. Taj zakon mora da ide na javnu raspravu, da dobije pozitivno mišljenje Evropske komisije. Nakon toga ide u parlament, predlažu se amandmani, a nakon toga slijedi primjena zakona koji treba da izvrše agencije koje se bave popisom – objasnio je Abazović.

Prokomentarisao je i ultimatum DF-a upućen Krivokapiću da neće biti Vlade ako ne bude popisa. Kazao je da nije prvi put da ovaj politički savez daje takve izjave.

Poslanik Socijaldemokrata Boris Mugoša komentarisao je

temu sprovođenja popisa ocijenivši da je političarima bitnije kako se mladi izjašnjavaju nego što se kasno osamostaljuju.

On je kazao da mladi u Crnoj Gori najkasnije napuštaju domaćinstvo roditelja (sa 33,3 godine) u poređenju sa mladima iz svih zemalja Evropske unije i regiona.

– Umjesto da je ta ozbiljna problematika u fokusu, kod nas je izgleda važnije kako će se mladi na popisu izjasniti.

To samo govori o prioritetima političara i njihovoj „borbi“ za poboljšanje životnog standarda mladih – naveo je Mugoša. Ž. Z.

5

Reagovanje Ministarstva unutrašnjih poslova

Tvrde da se Miljanić nije sreo sa Simijanovićem PODGORICA - Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Zoran Miljanić se nije sreo sa Stevanom Simijanovićem – tvrdi se u reagovanju Ministarstva unutrašnjih poslova na tekst objavljen u Pobjedi „Abazović u zagrljaju Fronta i Beograda“.

- Tu neistinu koja je ranije objavljena u drugim medijima i demantovana, još jednom demantujemo i ponavljamo da državni sekretar Zoran

Miljanić nikada nije imao nikakve kontakte niti susrete sa Simijanovićem. Sve drugačije informacije su plod mašte ili neinformisanosti - naveli su iz PR službe MUP-a.

U tekstu je, dodaju, navedeno i da je Miljanić „visoki funkcioner Ure“, što takođe nije tačno.

- Miljanić je generalni sekretar Saveza građana CIVIS, koji je u državnom parlamentu dio koalicije „Crno na bijelo“ - napisano je u reagovanju.

R. P.

Odgovor na reagovanje Ministarstva unutrašnjih poslova da Miljanić nije razgovarao sa Simijanovićem

Ili neko iz MUP-a laže PR službu ili PR služba obmanjuje javnost E, sad, ako PR služba ima namjeru da istražuje, što toplo preporučujemo, jer u toj službi ima novinara sa dugogodišnjim iskustvom, predlažem da ovih dana prezaposlenog Dejana Vukšića bogougodno zamole - zbog interesa javnosti - da službenu zabilješku obznani. Simijanović je ionako pušten da pobjegne iz zemlje, Ambasada SAD neće imati ništa protiv, a Miljanić će moći da tuži ANB zbog narušavanja časti i ugleda U reagovanju PR službe Ministarstva unutrašnjih poslova pokušava da se zaštiti lik i djelo državnog sekretara ove ustanove tvrdnjom da je u Pobjedi objavljena neistinita informacija da se Zoran Miljanić sreo sa lažnim američkim diplomatom, špijunom Stevanom Simijanovićem.

I još, valjda kao prilog pi-ar-duhovitosti, dodali su iz MUP-a, da su takve tvrdnje „plod mašte ili neinformisanosti“.

Kad bi iz PR službe MUP-a bili malo manje maštoviti a više informisani, morali bi da znaju: Agencija za nacionalnu bezbjednost je osnovni izvor informacije o susretu Miljanića sa špijunom Simijanovićem! Članovima Odbora za odbranu i bezbjednost prezentirana je prije neka dva mjeseca službena zabilješka ANB-a u kojoj se, izrekom, potvrđuje kontakt tadašnjeg političkog aktiviste Zorana Miljanića i američkocrnogorsko-srpskog državljanina koji se lažno predstavljao kao američki diplomata koji radi u Ambasadi SAD u Beču. Štoviše: predsjednik Odbora za bezbjednost Milan Knežević je javno, na posljednjoj sjednici, pomenuo ime Zorana Miljanića, o čemu su izvijestili mediji, među njima i Pobjeda.

E, sad, ako PR služba ima namjeru da istražuje, što toplo preporučujemo, jer u toj službi ima novinara sa dugogodišnjim iskustvom, predlažem da ovih dana prezaposlenog Dejana Vukšića bogougodno zamole - zbog interesa javnosti - da službenu zabilješku obznani. Simijanović je ionako pušten da pobjegne iz zemlje, Ambasada SAD neće imati ništa protiv, a Miljanić će moći da tuži ANB zbog narušavanja časti i ugleda.

Mada, da sam na mjestu ministra Sekulovića ili šefa PR službe MUP-a, možda je bolje da se dalje ne ispituje slučaj. Čisto da se ne izlažu stresu – u toj zabilješci osim susreta Zorana Miljanića konstatovan je i sastanak Zorana Mikića, funkcionera Ure, sa Stevanom Simijanovićem. Ali, nema ni riječi o više susreta Dritana Abazovića sa opskurnim likom - Simijanovićem! Čak ni slova o činjenici da je GP Ura plaćala smještaj Simijanoviću u hotelu „Ambasador“.

ANB nije zvanično zabilježila ni susret Zorana Brđanina, tadašnjeg načelnika Odjeljenja za analitiku, a sadašnjeg direktora Uprave policije, sa Stevanom Simijanovićem.

Kao što podaci ukazuju – Pobjeda nije ništa izmaštala. Ako postoji ,,višak“ ili ,,manjak“ informacija, draga i poštovana PR službo, vidite sa vašim nadređenima: ili neko iz MUP-a vas laže ili vas tjera da obmanjujete javnost.

A što se tiče partijske pripadnosti Zorana Miljanića, tu ste u pravu – napravio sam grešku, on je član CIVIS-a koji je u koaliciji sa Urom. Mada, koliko je stranaka i udruženja Miljanić promijenio od kako je stigao iz Sjeverne Makedonije, mogla se i njemu ta omaška desiti.

Draško ĐURANOVIĆ

6

Ekonomija

Subota, 14. avgust 2021.

U NTO kažu da je ostvareni turistički promet na 87 odsto u odnosu na 2019.

Turisti u Budvi

U Crnoj Gori 192.000 turista

– istakla je Maksimović.

Najveći broj gostiju, 151.000, boravi u privatnom smještaju gdje je popunjenost na nivou od 87 odsto.

- Imamo i izuzetno dobru popunjenost hotelskih kapaciteta i ostvarenje od 95 odsto u poređenju sa istim danom 2019. godine - tvrdi Maksimović.

Riječ je o procjenama lokalnih turističkih organizacija, dok će zvanični statistički podaci o ostvarenom turističkom prometu imati Monstat kada se sumira ukupna turistička sezona.

Maksimović je kazala da egzaktan parametar kojim trenutno raspolažu je onaj koji se odnosi na finansijske pokazatelje odvijanja i rezultata sezone, a to su podaci o ostvarenim namjenskim prihodima po osnovu turizma.

- Riječ je o prihodima od boravišne takse, članskog doprinosa i turističke takse koji su do današnjeg dana na nivou od 85 odsto ostvarenih prihoda iz 2019. godine - rekla je Maksimović, dodajući da su najave za naredni period dobre.

B. d.

Najviše gostiju u Budvi, Ulcinju i Herceg Novom PODGORICA – U Crnoj Gori trenutno boravi 192.000 turista, što je 87 odsto ostvarenog turističkog prometa iz 2019. godine, saopštila je v.d. pomoćnika direktora Nacionalne turističke organizacije (NTO) Aleksandra Maksimović.

Najviše gostiju dolazi iz zemalja regiona, prvenstveno Srbije i Bosne i Hercegovine, ali i drugih susjednih zemalja.

- Kada je riječ o strukturi stranih turista, pored regiona imamo značajniji broj dolazaka sa tržišta Poljske, Ukrajine, Kazahstana i Izraela, a dobra posjeta bilježi se i sa tržišta UAE. Sve je veći broj gostiju koji nam dolazi iz Njemačke, Švajcarske,

Luksemburga i Turske - kazala je Maksimović, agenciji Mediabiro.

Ona je rekla da dobre vijesti stižu i sa tržišta Francuske, imajući u vidu da je turoperator Tui France počeo da realizuje grupna putovanja ka Crnoj Gori, a organizovani dolasci turista, posredstvom ovog turoperatora, najavljeni su do oktobra.

- Po ukupnom broju turista prednjači Budva koja ima 69.000 turista. Ulcinj ima 46.000 turista, dok je na trećem mjestu po posjećenosti Herceg Novi sa 33.000 turista.

U opštini Bar imamo premašen promet iz 2019. godine, a popunjenost na zadovoljavajućem nivou bilježe i planinski centri

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o stočarskoj proizvodnji

Podnošenje zahtjeva produženo do 23. avgusta

Radi se o mjerama koje se odnose na direktna plaćanja u stočarskoj proizvodnju (plaćanje po grlu), podršku preradi mlijeka na gazdinstvu, održivo korišćenje planinskih pašnjaka, kao i Program unapređivanja stočarstva.

Obrazac za podnošenje zahtjeva se preuzima sa sajta Ministarstva. r. e.

Plate novog menadžmenta u energetskim kompanijama koje s

Milan Lekić u Ru uglja zarađuje 2.7 a Dušan Janjušev 2.467 eura mjese PODGORICA – Novi izvršni direktor Rudnika uglja Milan Lekić mjesečno zarađuje 2.760 eura neto, dok je plata predsjednika borda pljevaljske kompanije Dušana Janjuševića 2.467 eura neto, saopšteno je Pobjedi iz tog državnog preduzeća.

Kadrovi

Bruto zarada Lekića iznosi 4.120 eura, a Janjuševića 3.682 eura. Pobjeda je ove podatke dobila tek nakon što je Rudniku uglja uputila zahtjev na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Na „običan“ upit rukovodstvo nije željelo da dostavi informacije o zaradama, pravdajući se poslovnom tajnom.

- Tražene informacije vam trenutno ne možemo dostaviti iz razloga što one predstavljaju poslovnu tajnu u skladu sa pravilnikom o poslovnoj tajni.

Kršenje zakonite procedure oslobađanja od čuvanja poslovne tajne narušilo bi načelo legaliteta, samim tim stvorilo pravnu nesigurnost, kako zaposlenima u kompaniji tako i široj društvenoj zajednici, te je potrebno sačekati odluku Odbora direktora - naveo je Lekić u dopisu novinarki Pobjede.

Ovo impulsivno reagovanje je donekle i razumljivo kad se vidi izvještaj Agencije za sprečavanje korupcije o prethodnim javnim poslovima koje je Lekić obavljao od 2016. godine. On je, naime, kao odbornik

PODGORICA - Rok za podnošenje zahtjeva za dodjelu podrške u stočarskoj proizvodnji produžen je do 23. avgusta, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Usljed velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača Ministarstvo je produžilo rok za podnošenje zahtjeva za dodjelu podrške u stočarskoj proizvodnji za određene mjere.

PODGORICA – Iako se tekst izmjena Zakona o stečaju našao u skupštinskoj proceduri još početkom prošle godine, nakon smjene vlasti povučen je radi dodatnih izmjena.

Ipak, prema sadržini novog prijedloga zakona koji je Ministarstvo ekonomskog razvoja nedavno stavilo na javnu raspravu, nije došlo do značajnih izmjena.

Javna rasprava o prijedlogu izmjena Zakona o stečaju



Neto plata predsjednika borda EPCG Milutina Đukanovića je 3.165 eura, a izvršnog direktora Nikole Rovčanina 2.951 euro, što je 2.745 eura više nego što je Đukanović zarađivao prije ovog postavljenja, dok je Rovčanin poboljšao mjesečna primanja za 1.671 euro

SO Pljevlja godišnje zarađivao 1.980 eura (165 mjesečno), što je za skoro hiljadu manje od sadašnje njegove mjesečne zarade. Uz to je imao i 16,5 eura mjesečno za članstvo u

U fokusu stečajni upravnici Stečajni upravnici će morati polagati ispit za licencu i obnavljati je na pet godina. Ovo zakonsko rješenje predviđa pravo upravnika da nakon dvije obnovljene licence traži i trajnu

18 mjeseci kratak, imajući u vidu sva potrebna podzakonska akta. Ipak, ta sugestija nije prihvaćena, a akti će, kako je predviđeno, morati biti donijeti u roku od dva mjeseca od stupanja zakona na snagu.

svi učesnici postupka, pa i prvobitno izabrani upravnik.

Predlagač zakona ukazuje da se dešavalo da upravnik prenese dio poslova na stručna lica, koja su po pravilu bila vještaci, a nerijetko i na listi stečajnih upravnika. Tako se otvarala

Licenca

Uvođenje stručnog ispita, licenci i ispita provjere znanja daće dodatnu garanciju da će upravnici svoje dužnosti obavljati stručno i profesionalno, smatra predlagač. Ranija praksa da je određeni broj upravnika zatrpan brojnim stečajevima, dok većina nema nikakav angažman, ne bi više trebalo da se ponavlja, jer bi ubuduće trebalo da budu birani uz pomoć algoritma Pravosudnog informacionog sistema (PRIS).

Ipak, ako sudija ocijeni da je za određeni stečaj potrebna odgovarajuća stručnost i iskustvo, moći će da imenuje drugog, takođe metodom slučajnog odabira. Sudija će biti dužan da obrazloži svoju odluku, na šta će pravo žalbe imati

mogućnost da se postupak koji vodi jedan upravnik efektivno delegira drugom.

– Ovo je jedan neželjeni ishod za većinu povjerilaca, a i ovakvom praksom se obesmišljavaju pravila o imenovanju, pa je nacrtom zakona predvi-

Komora

U fokusu su i dalje stečajni upravnici kojima se i ovim prijedlogom zakona nameće obaveza polaganja ispita za licencu koju će obnavljati na pet godina. Ovo zakonsko rješenje predviđa pravo upravnika da nakon dvije obnovljene licence traži i trajnu.

– Uvođenje licence za rad stečajnih upravnika pokazalo se kao neophodan uslov za uspješnu reformu stečajnog sistema u Crnoj Gori – navodi se u obrazloženju prijedloga zakona.

U odnosu na prijedlog prošle Vlade, rok za dobijanje licence smanjen je sa 18 na 12 mjeseci.

Na nedavno održanom okruglom stolu povodom izmjena zakona, predsjednik Udruženja pravnika Branislav Radulović je ukazao da je rok od

Milan Lekić

Članovi Komore stečajnih upravnika Crne Gore

đeno da stručna lica ne mogu biti druga lica koja se nalaze u registru stečajnih upravnika – navodi se u obrazloženju.

Novina je da će u registru upravnika biti navedeno i mjesto zaposlenja, što će, kako smatra predlagač, biti od zna-

Dušan Janjušević

opštinskom odboru za komunalne i stambene djelatnosti, a dobijao je i 500 eura mjesečno za savjetovanje lidera Nove Andrije Mandića. Ukratko, ovo namještenje po dubini popravilo mu je mjesečne finansije za 2078,5 eura i omogućilo partiji da još jednog člana zbrine sa prosječnom crnogorskom zaradom na račun budžeta.

Dušan Janjušević je i ranije radio u Rudniku uglja kao strukovni inžinjer, jer je završio višu školu u Čačku, za šta je primao zaradu od 615 eura.

Kao odbornik u SO Pljevlja zarađivao je 150 eura mjesečno, u lokalnom savjetu za imenovanje ulica 15 eura mjesečno, koliko je primao i za angažman u opštinskom odboru za uređenje prostora i stambeno-komunalne djelatnosti, dakle ukupno 795 eura. Što je za 1.665 eura manje nego što zarađuje kao partijski kadar čajnog uticaja na sprečavanje konflikta interesa. Upravnici će u roku od mjesec morati da podnesu zahtjev za izdavanje licence i prijave ispit koji moraju položiti najkasnije za 12 mjeseci od stupanja zakona na snagu, u suprotnom će biti izbrisani iz registra. Postupak oduzimanja licence moći će da pokrene Ministarstvo pravde, Privredni sud, stranka u postupku ili drugo zainteresovano lice.

odBor povjeriLaca

Dosadašnjim zakonom bila je predviđena saglasnost odbora povjerilaca na sve radnje upravnika koje značajnije utiču na stečajnu masu. Iz takve formulacije je, smatra predlagač, proizilazilo da gotovo nijednu radnju ne može preduzeti bez saglasnosti, čime je odbor praktično u svemu rukovodio stečajnim postupkom. Odboru će dodatno biti ograničena moć i time što će stečajni sudija imati pravo da, na prijedlog većine članova odbora, razriješi člana za kog procijeni da opstruira postupak i preduzima radnje koje štete interesima dužnika i povjerilaca. U tom slučaju će upravnik na novom sastanku

Ekonomija

Subota, 14. avgust 2021.

su po dubini rasporedili DF i Demokrate

udniku 760, vić ečno

Lekiću su postavljenjem po dubini na mjesto direktora Rudnika uglja mjesečna primanja povećana za 2.078,5 eura, a predsjedniku borda Janjuševiću za 1.665 eura

Ekonomski analitičar Predrag Drecun o novoj akviziciji na domaćem bankarskom tržištu PODGORICA – Spajanjem NLB i Komercijalne banke bez posla će ostati oko 30 odsto zaposlenih u ove dvije finansijske institucije, kazao je Pobjedi ekonomski analitičar Predrag Drecun.

Riječ je, kako je rekao, o prvim procjenama rizika po zaposlene, a konačna odluka zavisiće od politike novog menadžmenta i strategije vlasnika.

- Radnici u bankarskom sektoru su dobro plaćeni. Vjerujem da sindikalni ugovori dobro štite tehnološke viškove, pa ljudi koji u ovom slučaju ostanu bez posla neće otići praznih ruku, kao što su odlazili neki u tranziciji - naveo je Drecun.

Bez posla će ostati trećina radnika NLB i Komercijalne banke drugih izvora – smatra Drecun.

Nakon što se završi postupak pravnog spajanja NLB i Komercijalne, na crnogorskom tržištu će poslovati 11 banaka.

To će biti druga akvizicija u bankarskom sektoru za kratko vrijeme, budući da je krajem prošle godine okončano spajanje CKB i Podgoričke banke. Prethodno su u stečaj otišle Atlas i Invest banka.

PreDnosti i Problemi

Milutin Đukanović

Nikola Rovčanin

na čelu borda Rudnika uglja.

Po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, Pobjedi je informacije o zaradama dostavio i novi menadžment Elektroprivrede, prema kojima neto plata predsjednika Odbora direktora Milutina Đukanovića iznosi 3.165 eura, a izvršnog direktora Nikole Rovčanina 2.951 euro. Đukanovićeva bruto zarada je 4.724 eura, a Rovčanina 4.404 eura.

trećine zarade, odnosno 2.100 eura. I to mu je znatno bolji uslov, jer je kao poslanik imao pravo da godinu prima poslaničku platu i kad mu istekne mandat.

Rovčanin je prijavio da je u pljevaljskom vodovodu mjesečno zarađivao 463 eura, u Demokratskoj CG 642 eura, te 175 eura kao poslanik. To ukupno na mjesečnom nivou iznosi 1.280 eura, što je 1.671 euro manje od sadašnjih primanja. Istu klauzulu kao Đukanović o primanjima ukoliko ostane bez direktorskog mjesta u EPCG u ugovoru ima i Rovčanin, pa će i on u slučaju smjene primati dvije trećine zarade ili 1.966 eura.

Pobjeda je ranije objavila da se plate novih direktora u državnih preduzećima kreću od 1.376 eura u željezničkim preduzećima do 3.584 eura, koliko primaju čelnici energetskih b.D. – J.r. kompanija.

Zlu ne trebalo

Đukanović je kao poslanik u parlamentu prijavio da je zarađivao 1.420 eura, odnosno 2.745 eura manje nego nakon rasporeda po dubini. Đukanović je posebnom klauzulom u ugovoru obezbijedio sebi da prima mjesečnu naknadu i u slučaju da ode sa funkcije prije isteka četvorogodišnjeg mandata. On bi u slučaju da bude smijenjen primao dvije povjerilaca birati novog člana, ukoliko se odbor svede na paran broj ili manji od tri člana.

nagraDa beZ ograničenJa

Iz nacrta zakona brisana je odredba kojom je nagrada upravniku bila ograničena na dvije i po prosječne neto zarade mjesečno. Stav predlagača je da je ovo u praksi izazvalo svoju suprotnost i uslovilo da se upravnik ograničava u nagradi i naknadi nezavisno od efikasnosti i složenosti postupka i obima radnji. Tako je upravnik koji efikasno završi veoma složen postupak primao manju nagradu od nekog ko neefikasno postupa u višegodišnjem stečaju.

-Ovakva odredba posredno je uslovila da se samo u ovom slučaju i u cjelini eliminiše bilo kakva konačna i objektivna nagrada, kao naknada koja treba da zavisi od složenosti predmeta, obima imovine, efikasnosti postupanja, zbog čega se pokazalo da uvijek može postojati lični interes upravnika za odugovlačenjem postupka kako bi primao što duže mjesečnu naknadu, samo iz razloga što je njena ograničena visina ograničila i bilo kakve

mogućnosti za realnim obračunom konačne nagrade – stoji u obrazloženju.

Ministarstvo je predložilo brisanje dosadašnje zakonsko rješenje kojim je upravnik imao status službenog lica u smislu odredaba krivičnog zakonika, navodeći da je neustavno i da se njime krši načelo zakonitosti da se krivična djela propisuju krivičnim zakonom.

– Upravnik je zakonski zastupnik dužnika i nema javnih ovlašćenja po zakonu niti status službenog lica u skladu sa drugim propisima, ali je kao takav svakako i nesporno odgovoran za krivična djela koja su posebno propisana krivičnim zakonikom iz oblasti privrede i privredno pravnog poslovanja. Treba ukazati da je pojam službenog lica upravo shodno Ustavu i poštovanju načela zakonitosti i pravne sigurnosti jasno određen krivičnim zakonikom i da se ne može van tog zakonika ovaj pojam posebno propisivati i to upravo u smislu krivičnog zakonika, a što je ovom normom upravo urađeno – stoji u obrazloženju.

Javna rasprava biće zaključena okruglim stolom koji je zakazan za 6. septembar. m.lk.

7

Ljubljanska NLB grupa kupila je 30. decembra prošle godine 83,23 odsto Komercijalne banke za 394,7 miliona eura. Time je okončana finansijska transakcija, dok je posao sa vlastima Srbije, u čijem je vlasništvu bila Komercijalna banka, dogovoren u februaru 2020.

Kupovinom Komercijalne, Slovenci su stekli vlasništvo i nad njenim zavisnim društvima, odnosno bankama u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Njihovim spajanjem povećaće se tržišni udio NLB banke na crnogorskom tržištu, a ono se, kako je rukovodstvo te banke saopštilo na sastanku sa guvernerom CBCG u srijedu, očekuje u „rekordnom roku“, uz poštovanje pozitivnih propisa.

Prema zvaničnim podacima, NLB je na kraju prvog kvar-

ostaJe 11 banaka

Predrag Drecun

Vjerujem da sindikalni ugovori dobro štite tehnološke viškove, pa ljudi koji u ovom slučaju ostanu bez posla neće otići praznih ruku, kaže Drecun tala ove godine imala drugi najbolji rezultat na tržištu, sa 2,13 miliona eura dobiti, dok je Komercijalna banka jedina bila u minusu i to 176.000 eura.

Drecun kaže da ova akvizicija, kao i svaka druga, sa sobom nosi i prednosti i probleme.

Tržišni udio neće omogućiti monopolistički položaj - Prednost je to što će NLB i

Komercijalna kao veća banka biti pouzdanije, posebno ako se ima u vidu da je Komercijalna banka u dobrom stanju.

U ovom trenutku je nepoznanica kakva će biti politika nove banke, odnosno da li će sredstva prikupljati samo od deponenata iz Crne Gore ili će, u duhu novih najava na međunarodnom bankarskom tržištu, uzimati sredstva iz

Promet na Montenegroberzi u julu iznosio je 2,35 miliona eura

Najviše se trgovalo akcijama Lovćen banke PODGORICA - Promet na Montenegroberzi u julu je iznosio 2,35 miliona eura i bio je 105 posto veći nego u junu.

U odnosu na jul prošle godine, koju je obilježila pandemija, promet je porastao 348 posto.

Prosječan dnevni promet u julu je bio 117.370 eura, a 86 od-

sto ostvareno je na MTP ME tržištu.

U julu je trgovano 20 dana i zaključeno je 117 transakcija, od čega 47 odsto na berzanskom tržištu.

- Trgovinom akcijama 32 kompanije, ne uključujući akcije fondova i obveznice, ostvareno je 325.310 eura prometa i

Skupština akcionara kotorskog preduzeća donijela odluku o isplati dividende

zaključeno je 114 transakcija - navodi se u biltenu Montenegroberze.

Trgovinom akcijama fondova sklopljena su dva posla.

Oko 78 posto od ukupnog prometa, ne uključujući akcije fondova i obveznice, ostvareno je trgovinom akcijama Lovćen banke, Jugopetrola,

Drecun navodi da postoji prostor za nesmetano poslovanje još banaka u Crnoj Gori.

- Ranije smo imali dosta kritičkih tonova prema broju banaka u Crnoj Gori, sa čim se ne slažem. Smatram da postoji prostora za još 20 banaka. Time bi Crna Gora mogla da uzme poziciju regionalnog finansijskog centra, sa dobro obučenim kadrovima, i da se prilagodi novim finansijskim proizvodima, kriptovalutama i tokenima, i novoj regulativi koja će sigurno da uslijedi ocijenio je Drecun.

On zaključuje da se u Ministarstvu finansija prepoznaju nijanse poznavanja ove materije, dok u CBCG ne vidi napredne korake ka ovom pitanju, već nepotrebni konzerb. D. vativizam.

Crnogorskog elektroprenosnog sistema, Elektroprivrede i Luke Bar. Najveći rast cijene u julu od 148 posto zabilježile su akcije Instituta za crnu metalurgiju, dok je vrijednost dionica Crnagoraputa opala 74 odsto.

Indeks MNSE10 porastao je u julu 0,11 odsto i posljednjeg dana trgovanja imao je vrijednost od 744,9 poena. MONEX je zabilježio pad od 1,65 odsto na 10.874 bodova.

Ukupna tržišna kapitalizacija akcija posljednjeg dana jula iznosila je 3,17 milijardi eura i bila je 5,24 odsto manja u odnosu na isti prošlogodišnji period. b. D.

Monstat objavio podatke za drugi kvartal

Akcionarima Napretka 50 centi po akciji PODGORICA - Akcionarima kotorske kompanije Napredak biće isplaćena dividenda od 0,5 centi po akciji, odlučila je Skupština akcionara.

Pravo na isplatu dividende imaju svi dioničari koji su bili vlasnici akcija 30. juna, kada je održana Skupština akcionara na kojoj je usvojena odluka o raspodjeli dobiti.

Za isplatu dividende opredijeljeno je milion eura bruto, koliko će biti izdvojeno iz neraspoređene dobiti kompanije.

- Neto dobit preduzeća za prošlu godinu iznosi 121.020 eura, koja se raspodjeljuje u neraspoređenu dobit. Iz statutarnih rezervi se prenosi 878.980 eura takođe u neraspoređenu dobit, tako da ona iznosi milion eura - navodi se u odluci Skupštine akcionara.

Većinski vlasnik Napretka je preduzeće Expo commerce, koje posjeduje 69,26 odsto udjela. Kotorska Konverzija duga ima 3,4 odsto akcija, dok je vlasnik 1,01 odsto dionica skriven iza EK Zbirnog kastodi računa 1. Ostali akcionari imaju ispod jedan odsto dionica.

Vlasnik Expo commerca je Ljubomir Šćepanović, a kompanija ima aktivne tri kćerke i tri sestre kompanije. Kćerke su beogradski Napredak invest, Autoboka i Domaća trgovina, poznata po brendu Aroma, a sestre beogradski Luso i crnogorski Fud industri i Capitano. r.e.

Smanjena vrijednost građevinskih radova PODGORICA - Vrijednost izvršenih građevinskih radova u drugom kvartalu ove godine bila je 1,8 odsto manja u odnosu na isti prošlogodišnji period, pokazuju podaci Monstata.

U odnosu na prva tri mjeseca ove godine, vrijednost građevinskih radova u drugom kvartalu porasla je 1,2 odsto.

- Izvršeni efektivni sati ostvareni na gradilištima u drugom kvartalu bili su 4,4 odsto veći u odnosu na isti prošlogodišnji period – naveli su iz Monstata.

Efektivni sati rada na gradilištima manji su 2,1 odsto u odnosu na prvi kvartal 2021. r. e.

8

Društvo

Subota, 14. avgust 2021.

Nakon tvrdnji bivše glavne sestre DZ Budva da je u tom gradu užasna epidemiološka slika, DPS zahtijeva odgovore

Još 354 novopozitivna, obrađeno 4.080 uzoraka

Da li je u Budvi kolaps? Porast inficiranih u op

kojima živi tri četvrtine

PODGORICA - Priča o eskalaciji korona virusa za vrijeme turističke sezone u Budvi isuviše je ozbiljna da bi se zakamuflirala kadrovskim akrobacijama i sitnim političkim smicalicama - poručili su iz Opštinskog odbora DPS-a nakon jučerašnjeg saopštenja Ljubinke Vuković, bivše glavne sestre u budvanskom Domu zdravlja.

Vuković je, prije nekoliko dana, kazala da je u Budvi kolaps zbog korone i podnijela ostavku na tu funkciju.

Kako tvrde izvori portala CDM, to je učinila zbog pritiska koji je nakon njene izjave na nju vršilo rukovodstvo Doma zdravlja po nalogu ministarke Jelene Borovinić-Bojović.

Opštinski odbor DPS-a Budva je saopštio da će insistirati da javnost što prije dobije odgovore na nekoliko veoma važnih pitanja: - Da li je pomenuta gospođa, koja je donedavno obavljala funkciju glavne sestre DZ Budva, u svojoj izjavi iznijela neku neistinitu tvrdnju vezano za stanje sa korona viru-

GUŽVA DOVELA DO VELIKOG BROJA ZARAŽENIH: Budva

som u našem gradu? Da li menadžment DZ Budva smatra da je ta situacija ,,pod kontrolom“? Da li su u resornom ministarstvu upoznati sa dešavanjima oko ostavke gospođe Vuković i kako oni ocjenjuju epidemijsku situaciju u našem gradu? – pitali su iz DPSa. Prema posljednjim podacima, u Budvi boravi oko 70.000 turista.

- U kolapsu smo. Nikada nijesmo imali ovoliko posla. Polovina zaraženih na Primorju su turisti, a ima ih koji i sa simptomima neće da se testiraju da im ne propadne ljetovanje ili

Ministar Spajić primio vakcinu protiv korona virusa

sa pozitivnim testom napuštaju izolaciju - upozorila je Vuković nekoliko dana prije nego što je dala ostavku.

- Kod nas je trenutno vanredna situacija. Imamo svaki dan kolapse sa prevozom pacijenata i materijala. Nijesmo očekivali ovakvu gužvu, Budva je prepuna i sve je haotično. Čini mi se da nikada nije bilo ovoliko ljudi. Nadali smo se da će sezona biti bolja nego prošle godine zbog finansijske situacije građana. Međutim, gužve i navala gostiju sa svih strana, doveli su do neočekivano velikog broja zaraženih – kazala je tada Vuković. R. D.

Savjet Agencije za elektronske medije treba da dobije novog člana

Raonić podnio ostavku Antitijela nijesu izgovor PODGORICA- Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić primio je prvu dozu vakcine protiv korona virusa i pozvao građane koji to još nijesu učinili da se vakcinišu jer je, kako je rekao, „imunizacija jedini način da sačuvamo i zdravlje i ekonomiju“.

- Mi smo mala otvorena zemlja. Nama zatvaranje ne idu u prilog. Jedini način da izbjegnemo zatvaranje je vakcinacija - kazao je Spajić.

On je poručio i da nije vrijeme za izgovore poput ,,visokog nivoa“ antitijela. Rekao je kako ih i sam ima, ali da je vakcinacija najbolje rješenje.

Spajić je ovim aludirao na izjave premijera i predsjednika koji se nijesu vakcinisali jer imaju antitijela.

Nedavno je na pitanje novinara hoće li se vakcinisati, premijer Zdravko Krivokapić odgovorio da hoće u trenutku „kada nivo antitijela koja ima bude spušten na mjeru koja je nedopustiva“.

Predsjednik Milo Đukanović je kazao da će se u „skorije vrijeme“ vakcinisati i da to nije učinio do sada po savjetu ljekara, zbog velikog broja antitijela.

Nakon izjave premijera Kri-

vokapića, oglasila se naučnica Marija Backović sa Instituta Luj Paster u Parizu, koja je pozvala građane da ne slušaju javne ličnosti kada govore o antitijelima - Pozivam građane Crne Gore da se vakcinišu i da ignorišu poruke javnih ličnosti koji ne znaju o čemu govore. Nivo antitijela ne može biti ,,nedopustiv“. Nemoguće je odrediti nivo antitijela koja štite od kovid bolesti. A da ne govorimo o tome da je nivo antitijela subjektivan parametar i nema veze sa tim da li možemo biti reinficirani (asimptomatski) i zarazni za druge. Pozivam sve da slušaju stručnjake zadužene za javno zdravlje, a poštovanog premijera kao i novinare da se suzdrže od ovakvih objava koje mogu samo da zbune javnost i koje nemaju smisla – kazala je Backović.

Spajić je kazao da je veoma važno da se građani vakcinišu, posebno u slučaju novih varijanti korona virusa.

- Nije bitno koja je vakcina u pitanju. Danas nijesam ni pitao koja je vakcina, dobio sam kinesku, Sinofarm vakcinu.

Milijarde ljudi je primilo i Sinofarmovu i Fajzerovu, i svaku drugu vakcinu. Svaka vakcina koja je u Crnoj Gori dostupna je bezbjedna i provjerena sa raznih instanci i adresa – rekao je on.

Spajić je zahvalio medicinskom osoblju na efikasnom procesu vakcinacije koji je sproveden od početka do kraR. D. ja.

PODGORICA – Boris Raonić je juče podnio ostavku na mjesto člana Savjeta Agencije za elektronske medije (SAEM), jer je prošle sedmice imenovan na funkciju direktora Nacionalnog javnog emitera RTCG. - Zakoni o sprečavanju konflikta interesa i Nacionalnom javnom emiteru RTCG veoma su precizni: jedina prepreka za imenovanje na mjesto generalnog direktora može biti moje članstvo u Savjetu AEM-a. Međutim, zakon daje mogućnost od 15 dana da podnesem ostavku po imenovanju, što bih i uradio ukoliko budem izabran – rekao je ranije Raonić, nakon predavanja kandidature.

Zakonom o elektronskim medijima je propisano da je u slučaju prestanka mandata prije isteka vremena, radno tijelo Skupštine dužno da, u roku od 15 dana od dana prestanka mandata, objavi javni poziv ovlašćenom predlagaču.

Novi predsjednik SAEM-a je dr Branko Bošković, predstavnik Univerziteta, docent je na Univerzitetu Donja Gorica. Bošković je sociolog i aktivan je kao istraživač na Univerzitetu, u Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti. SAEM je u julu dobio još dva člana, prof. dr Andrijanu Nikolić, predstavnicu udruženja komercijalnih emitera i Edina Koljenovića, koji je ponovo izabran na ovu funkciju kao predstavnik NVO koje se bave zaštitom ljudskih prava i sloboda. Rajku Todoroviću, predstavniku crnogorskog PEN centra, mandat u SAEM-u traje do decembra 2024. g, dok Nikolić, Koljenoviću i Boškoviću mandat traje do 2026. godine.

R.D.

Vlada odlučila da kalkuliše dok god se bude moglo sa po ministar finansija protiv strogih mjera koje je predložila

Ekonomija pa z PODGORICA - Uprkos upozorenju zdravstvenih vlasti da bi nastavak liberalnog režima ulaska u državu u jeku pogoršanja epidemiološke situacije mogao da dovede do kolapsa medicinskog sektora u mjesecima koji slijede, na nedavno održanoj sjednici Savjeta Vlade za borbu protiv kovida-19 prevagnuli su ekonomski argumenti – i pristup koji promoviše ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.

Iako je, prema saznanjima Pobjede, ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović, koja predsjedava Savjetom, predlagala primjenu PCR testova za turiste na granicama i uvođenje drugih restriktivnih mjera, tome se, navodno, žučno suprotstavio ministar Spajić, koji je zastupao stav da bi to direktno podrivalo uspješnu turističku sezonu i sadašnji tempo punjenje budžeta.

PRIORITETI I ODGOVORNOST

Sastanak je održan u Vili Gorica prošlog petka, a njegov rezltat je bio da se i dalje istrajava na tome da turisti mogu da uđu u Crnu Goru bez pružanja na uvid digitalnih kovid sertifika-

Iako je, prema saznanjima Pobjede, ministarka zdravlja Jelena BorovinićBojović, koja predsjedava Savjetom, predlagala primjenu PCR testova za turiste na granicama i uvođenje drugih restriktivnih mjera, tome se, navodno, žučno suprotstavio ministar Spajić, koji je zastupao stav da bi to direktno podrivalo uspješnu turističku sezonu i sadašnji tempo punjenje budžeta ta, odnosno PCR ili antigenskog testa, ili potvrde o vakcinaciji ili preležanom kovidu.

To za posljedicu ima situaciju u kojoj Crna Gora ima 14-dnevnu incidenciju na 100 hiljada stanovnika koja iznosi 463, i najveća je u regionu. Primjera radi, incidencija u Hrvatskoj iznosi 70, što znači da je broj oboljelih na 100 hiljada stanovnika u Crnoj Gori veći šest i po puta.

Hrvatska kao turistička zemlja, sa druge strane, poput Grčke ili Turske primjenjuje striktnu kontrolu ulaska stranaca u zemlju uz obavezno posjedovanje negativnog PCR ili antigenskog testa ne starijeg od 48 sati ili digitalne potvrde koja pokazuje

da li je neko vakcinisan, odnosno preležao kornu.

Portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević pozvao je juče ministarku Borovinić-Bojović da saopšti da li su tačne informacije u vezi sa navodnim sukobom između ministra Spajića i nje, koje su prenijeli mediji.

- Ministarko, budite svjesni da će jednog dana doći vrijeme kada će neko morati da odgovara pred zakonom za ovo što danas radite od Crne Gore, pogotovo u epidemiološkom smislu. Dobro razmislite da li želite tu odgovornost na svojim leđima, ukoliko su navodi tačni – objavio je Zirojević na Tviteru.

Čudna rješenja i nemoguća kontrola Iako, za razliku od ključnih turističkih zemlja na Mediteranu, na granicama nemamo neki vid preventivne kontrole koji bi spriječio importovanje korona virusa i to u jeku ekspanzije delta soja, sa druge strane od kraja jula uveden je drugi tip rješenja koja su izazvala negodovanje ugostitelja. Naime, mjere limitiraju prisustvo u diskotekama, zatvorenim djelovima ugostiteljskih objekata gdje važe pravila digitalnog sertifikata, odnosno režim koji, primjera radi, druge zemlje čekiraju već na granicama.

Ovako, kod nas, na plaži, šeta-

lištu, otvorenom dijelu lokala možete da se krećete bez limita, pa ukoliko ste asimptomatski slučaj, prenosite koronu, a da to niko ne zna.

Na to su ukazivali i zdravstveni radnici iz medicinskih ustanova na Primorju, koji upozoravaju na činjenicu da mnogi turisti, kada već stignu na odredište, radije odlučuju da se ne testiraju i izlažu izolaciji, ili prekidu ljetovanja, nego da postupe prema zdravstvenoj logici.

Zanimljivo je da su domaći stručnjaci, tek krajem jula počeli objavljivati podatke o tome koliko je među novoza-

raženim slučajevima turista, a koliko naših građana. Udio turista u ukupnom broju zaraženih iznosi 15 odsto, ali nema egzaktnog podatka koliko se turista testira.

Jednako je zabrinjavajući momenat da se, uprkos rješenjima za koje se odučila Vlada (da liberalizuje ulazak u zemlju radi ekonomskih benefita i maksimalnog iskorišćenja sezone) nije pribjeglo obaveznoj vakcinaciji radnika u ugostiteljstvu, uslužnim djelatnostima, čime bi se, potencijalno, preduprijedilo širenje virusa, i njegovih težih manifestacija.

Društvo

Subota, 14. avgust 2021.

pštinama u e stanovništva PODGORICA – Epidemiološka situacija u Crnoj Gori se komplikuje, a to je potvrdio i epidemiolog Instituta za javno zdravlje (IJZ) Milko Joksimović koji je juče saopštio da se bilježi značajan porast inficarnih korona virusom u opštinama u kojima praktično živi tri četvrtine stanovništva.

On je kazao da su u posljednje četiri sedmice brojevi novootkrivenih slučajeva veoma porasli i da se situacija veoma usložnjava, kao što je Pobjeda i izvještavala prethodnih dana i nedjelja.

- Ove četiri sedmice imamo trend porasta, naročito posljednje dvije sedmice - kazao je

Joksimović u Jutarnjem programu Televizije Crne Gore dodajući da od mnogih činilaca zavisi da li će doći do restriktivnijih mjera.

- Imamo značajne poraste u opštinama u kojima praktično živi tri četvrtine stanovnika Crne Gore. Najugroženiji su Budva, Tivat, Ulcinj, Kotor pa i Herceg Novi, Podgorica, ali polako dolazi do porasta i u Nikšiću i drugim opštinama kazao je Joksimović.

On je naglasio da se epidemiolozi zalažu za mjere koje će u većoj mjeri očuvati javno zdravlje, nego što su to ekonomski aspekti.

Prethodnog dana je obrađeno je 4.080 uzoraka na korona vi-

rus, a od tog broja registrovana su 354 nova slučaja infekcije, od čega 56 među turistima.

Prema posljednjim podacima, u Crnoj Gori je broj aktivnih slučajeva infekcije 3.583, što je za 210 više u odnosu na prethodni dan.

Podgorica je trenutno opština sa najviše aktivnih slučajeva 720, potom je najviše aktivnih u Budvi 645, Ulcinju 340, Herceg Novom 263, Baru 254, Nikšiću 243, Kotoru 201, Tivtu 168, na Cetinju 114, u Bijelom Polju 100, Beranama 82.

U Pljevljima je trenutno aktivan 51 slučaj korona virusa, Danilovgradu 41, Tuzima 31, Plavu 21, Petnjici 18, Kolašinu devet, Mojkovcu osam, Šavniku šest, Andrijevici i Gusinju po četiri, na Žabljaku tri, i u Plužinama dva slučaja.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovidom-19 u Crnoj Gori od početka pandemije je 1.640, a ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije je D.M. 105.002.

ooštravanjem mjera u kontroli širenja korona virusa, ministarka zdravlja

zdravlje i život

Jelena Borovinić-Bojović

On je naveo da je zaraženih iz dana u dan sve više, inspekcije praktično kao da ne postoje, ljudi pozitivni na koronu šetaju, odlaze na plaže, u prodavnice, noćne klubove... veliki broj ne želi da se testira da im ne bi propalo ljetovanje.

- Nikakve mjere za ulazak u državu ne postoje, a ovo malo mjera koje važe unutar države kao da ne postoje jer niko ne kontroliše njihovo poštovanje. Životi građanki i građana moraju biti na prvom mjestu! – istakao je on.

BEZ ODGOVORA

Do zaključenja našeg lista nijesmo dobili odgovore na set pitanja koja smo nakon objave informacija da je pristup koji forsira ekonomski benefit nadjačao upozorenja da bi tempo obolijevanja mogao da ugrozi održivost kovid odgovora našeg zdravstvenog sistema.

Interesovalo nas je da li Vlada Crne Gore ima namjeru da uvede stroži režim kontrole na granicama i uvede restrikcije za ulazak u zemlju, kao i koliko to što smo jedina zemlja u regionu koja dozvoljava slobodan ulazak za vrijeme epidemije, može da utiče na zdravlje građana Crne Gore.

Crna Gora na crnoj listi Njemačke Crna Gora je opet klasifikovana kao područje visokog rizika. Ova klasifikacija stupa na snagu u noći između subote i nedelje, 15. avgusta 2021. godine u 00:00 časova, piše na sajtu ambasade Njemačke u Crnoj Gori.

Prema njemačkim propisima, za sve putnike i povratnike sa odmora iz država u grupi

Slijedilo je pitanje svih pitanja: da li je zdravstveni sistem spreman da odgovori na izazove nakon turističke sezone za vrijeme koje svjedočimo rastu epidemiološke krive, po broju zaraženih, hospitalizovanih...

Nijesmo dobili odgovor na eksplicitno pitanje da li je tačno da su epidemiolozi i savjetodavna tijela predlagali restriktivne mjere Vladi i koje.

Tražen je odgovor i na to da li je sezona koju je ministar Spajić ocijenio „brutalnom“ važnija od zdravlja građana, jer smo svjedoci da se na Primorju epi-

u kojoj je Crna Gora važi obavezan 10-dnevni karantin, koji može da se sa negativnim testom okonča nakon pet dana.

Vakcinisani i izliječeni ne moraju ni da se testiraju niti da idu u samoizolaciju. Inače, u ovom slučaju za djecu važe ista pravila kao i za odrasle.

S obzirom da djeca i mladi u pravilu još uvijek ne mogu da budu vakcinisani, po povratku iz područja sa visokom incidencijom, odnosno iz područja u kojima je raširena neka od varijanti virusa moraju u karantin.

demiološke mjere ne poštuju.

Pitali smo i da li se razmišlja o tome da vakcinacija bude obavezna za zdravstvene radnike, nastavno osoblje i druge zaposlene u sličnim sistemima, kao i kakva je struktura oboljelih, odnosno da li među njima ima vakcinisanih i koji je to postotak i koliko ih je hospitalizovanih i životno ugroženih.

Na kraju, jedno od pitanja na koja nijesmo dobili odgvor bilo je koja je strategija ministarstva za popularizaciju vakcinacije, s obzirom na nizak odziv građana.

I.P.

9

Na završnoj konferenciji o socijalnom dijalogu istaknut problem odliva doktora

Država ne prepoznaje problem odliva ljekara

Cerović: Deficit ljekara, političara nikad nije falilo PODGORICA – Predsjednica Ljekarske komore Žanka Cerović kazala je da se Crna Gora suočava sa ozbiljnim problemom odliva ljekara za koji je, smatra ona, odgovorna država. Naglasila je da ljekara nema na tržištu i apelovala da se problem mora rješavati što prije.

- Ljekar, kao nosilac i stub zdravstva, i dalje ne zavređuje pažnju sistema. Političara nije nikad falilo. U Crnoj Gori imamo deficit ljekara. Država u početku niti je prepoznavala niti priznavala ovaj problem.

Govorila je - dovešćemo ljekare iz drugih država. Gospodo iz Vlade i Skupštine - ljekara na tržištu nema! Bez ljekara ne možete razvijati niti turizam, niti ekonomiju. Kao država možemo napraviti iskorak u turizmu, ali ne i perfomans da mladi ljekar koji prima 500 eura i koji izgara na poslu ostane u Crnoj Gori - rekla je Cerović na završnoj konferenciji na projektu ,,Razgovori u društvu - socijalni dijalog za bolju budućnost“ koji realizuje Sindikat doktora medicine u partnerstvu sa Centrom za razvoj nevladnih organizacija, uz finansijsku podršku Evropske unije.

U FOKUSU MLADI LJEKAR

Čelnica Ljekarske komore kazala je da je sjever ostao bez ljekara, te da Budva, koja je de-

Abazović obećao bolje plate dogodine Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović poručio je da će se zalagati da u budžetu za narednu godinu plate medicinskih radnika i ljekara budu veće.

On je rekao i da je krajnje vrijeme da se povede dijalog o zdravstvenim reformama, kao jednim od najprioritetnijih, ne umanjujući značaj ekonomskih, poreskih, obrazovnih...

- Istina je da kuburimo sa finansijama jer je državna kasa prazna zbog bahato-

Nikšićka bolnica bez digitalnog rentgen aparata Predstavnik nikšićke bolnice Nikola Ašanin kazao je da u toj zdravstvenoj ustanovi nemaju digitalni rentgen aparat koji je potreban za snimanje pluća. Prema njegovim rječima, direktor te bolnice Marko Mitrović poslao je prije nekoliko dana urgenciju Ministarstvu zdravlja, ali još nijesu dobili odgovor.

- Pitanje je dana kada ćemo dobiti kovid pacijente a bez tog aparata ne možemo da pružamo adekvatnu dijagnostiku – rekao je Ašanin.

Generalni direktor Direktorata za projekte i inovacije u Ministarstvu zdravlja Luka Đukanović kazao je da su upoznati sa tim te da pokušavaju da obezbijede sredstva za te potrebe.

- Nastojimo da kroz donaciju Američke ambasade obezbijedimo urgentne aparate. Veliko je opterećenje na budžet i nemamo novca za sve potrebe. Napravili smo listu prioriteta po kojoj ćemo djelovati – kazao je Đukanović.

stinacija broj jedan, vapi za doktorima. Zato će, prema njenim riječima, ljekare usmjeriti tamo, ali im Vlada mora obezbijediti adekvatnu platu i riješiti stambeno pitanje.

U fokusu Ljekarske komore u narednom periodu, kako je poručila, biće mladi ljekar koji je postao nevidljiv u zdravstvenom sistemu.

- Mladi ljekar koji je završio Medicinski fakultet sam je u sistemu i luta. Prilikom zapošljavanja nailazi na zatvorena vrata, iako nema kadrova. Ako ima sreće zaposli se u Hitnoj pomoći. Tamo radi danonoćno, živi kod roditelja i ima platu 500 eura. To je sve uvod kad se kod njega javlja frustracija i sti i nemarnog javašluka.

Moramo da vidimo kako se troši državni novac, koliko zaposlenih ima, da li ima više zaposlenih u menadžmentu ili odjeljenjima značajnim za zdravlje stanovništva, da li trošimo više za reprezentaciju ali i kako se troši novac Fonda za zdravstveno osiguranje - naveo je Abazović, naglasivši da cilj nije da se stvori utisak da je prije bilo sve loše, a sad dobro.

U Vladi će, kako je poručio, zdravstveni radnici imati partnera.

- Ako uspijemo da ostvarimo efekte i suficite u budžetu i van sezone, ubijeđen sam da postoji politička volja da se izađe u susret radnicima i izgrade novi objekti, a modernizuju postojeći kazao je Abazović.

nezadovoljstvo i jedini spas vidi u odlasku. Dakle, disbalans između uloženog i dobijenog je veliki - ističe Cerović.

Komora, prema njenim riječima, planira da formira komisiju za mlade doktore gdje će iznositi svoje probleme. Na sajtu će se stavljati i informacije o upražnjenim mjestima za ljekare i specijalizacije. U planu je i formiranje digitalne baze ljekara - najavila je Cerović.

Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović se osvrnuo na izjavu Cerović rekavši da je saglasan da imamo manjak ljekara i višak političara. On je rekao da je problem što imamo manjak dobrih politika.

- Džaba najbolje bolnice ako nema ko u njima da radi. U savremenim zemljama prvo ljudi razmišljaju o kadru pa onda o opremanju - naveo je potpredsjednik Vlade.

STANDARDI

Govoreći o odlivu ljekara predsjednica Sindikata doktora medicine Milena Popović-Samardžić rekla je da su u Ministarstvu zdravlja u saradnji sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom napravili izvještaj u kojem navode da Crna Gora ima 2,2 ljekara na 1.000 stanovnika iako su ranije tvrdili da je 3,2, te da smo blizu evropskog prosjeka od 3, 4.

Ona se nadovezala na priču Cerović istakavši da pojedini koji završe Medicinski fakultet odmah se spremaju za odlazak u druge zemlje čak i prije nego što se prijave na Zavod za zapošljavanje.

Sl. R.

Hronika

Subota, 14. avgust 2021.

ODT Berane formirao predmet po prijavi oca maloljetnice protiv Janka Stavljenića

Viši sud odbio zahtjev Radovana Jelušića za uslovni otpust D.MIJATOVIĆ

10

D.MIJATOVIĆ

Iz policije tvrde da nijesu prikrivali slučaj

Berane

BERANE/PODGORICA Osnovno državno tužilaštvo u Beranama formiralo je predmet povodom prijave jednog Beranca da je potpredsjednik Opštinskog odbora Demokrata u Beranama i v. d. direktora Uprave za naplatu lokalnih javnih prihoda Janko Stavljenić neovlašćeno fotografisao njegovu kćerku, maloljetnu djevojčicu.

Kako je saopšteno iz ODT-a Berane, u toku je izviđaj i prikupljanje obavještenja.

- U cilju utvrđivanja svih činjenica i okolnosti predmetnog događaja policijskim službenicima je naloženo prikupljanje informacija i ostalih dokaza neophodnih za utvrđivanje postojanja eventualnog krivičnog djela koje se goni po službenoj dužnosti. S obzirom na to da je riječ o predmetu koji se odnosi na maloljetno lice, neophodno da se prilikom saopštenja i objavljivanja infor-

macija poštuje zaštita prava maloljetnih lica - navedeno je u saopštenju ODT-a Berane.

Povodom ovog slučaja oglasila su se i iz Uprava policije navodeći da oni nijesu podnosili krivičnu prijavu protiv Stavljenića zbog izvršenja bilo kojeg krivičnog djela koje se goni po službenoj dužnosti. Protiv Stavljenića nije podnijeta ni prekršajna prijava. Ističu da su u ovom slučaju postupili profesionalno i u skladu sa zakonom.

Iz policije su istakli i da Stavljenić nije uhapšen zbog krivičnog djela pedofilija.

Navode da je Centru bezbjednosti Berane 2. avgusta 2021. godine jedna osoba podnijelo prijavu protiv njemu nepoznatog lica.

U prijavi je naveo da je ta nepoznata osoba u jednom ugostiteljskom objektu, u kojem je boravio, fotografisala njegovu kćerku staru 12 godina.

- Policija je u kratkom roku identifikovala i privela prijav-

Podnešena krivična prijava za falsifikovanje novca

Italijan plaćao gorivo lažnim novčanicama BUDVA – Protiv državljanina Italije A. C. (39) podnešena je krivična prijava zbog falsifikovanja novca nakon što je na jednoj benzinskoj pumpi u Budvi pokušao lažnim novčanicama da plati gorivo, saopšteno je iz Uprave policije.

Slučaj falsifikovanja eura razotkriven je zahvaljujući radniku benzinske pumpe u Budvi koji je alarmirao policiju informacijom da mu je nepoznata osoba novačnicom od 100 eura platila račun za gorivo i da sumnja da se radi o lažnom novcu.

- Budvanska policija je brzo identifikovala i locirala državljanina Republike Italije A. C. koji je boravio u Budvi. On je policijskim službenicima predao na uvid više novčanica, za koje se pretpostavljalo da su falsifikati. Od njega su oduzete tri novčanice u apoenima od po 100 eura i jedna od 50 eura – saopšteno je iz Uprave policije.

Od A.C. je u budvanskoj policiji uzeto obavještenje u svojstvu građanina, a po nalogu nadležnog tužioca oduzete novčanice su upućene na vještačenje u Centralnu banku Crne Gore, koje je potvrdilo sumnje radnika sa benzinske pumpe.

- Po dobijanju Izvještaja o izvršenoj tehničkoj analizi novca, u kojem se potvrđuje da su sve predmetne novčanice falsifikati, državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Kotoru je naložio da se protiv A. C. podnese krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično djelo falsifikovanje novca – zaključuje se u saopštenju policije.

C. H.

ljenu osobu. J. S. je priveden iste večeri u 22.10 sati u službene prostorije ovog centra i od njega su prikupljena obavještenja u svojstvu građanina na okolnosti događaja. O događaju je obaviješten državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Beranama koji će se izjasniti o pravnoj kvalifikaciji ovog događaja - navedeno je u saopštenju policije.

Kriminalistički tehničar je fotografisao fotografije u mobilnom telefonu Stavljenića.

- Nakon svih obavljenih službenih radnji J. S. je napustio službene prostorije policije.

Telefon je po nalogu tužioca privremeno oduzet radi vještačenja - navedeno je u saopštenju policije.

U policiji demantuju navode da ovaj događaj nije registrovan u dnevnom izvještaju (biltenu) Centra bezbjednosti Berane u cilju prikrivanja događaja.

- Iz svega navedenog proizilazi da su službenici Uprave polici-

je postupali profesionalno i u skladu sa zakonom. S obzirom na to da je riječ o predmetu koji se odnosi na maloljetnu osobu, neophodno je da se prilikom saopštavanja i objavljivanja informacija poštuje zaštita prava maloljetnih lica - zaključeno je u saopštenju.

Kako Pobjeda saznaje, tog dana Stavljenić je bio u društvu porodice djevojčice u jednom lokalu gdje je tokom druženja došlo do svađe.

Povodom ovog događaja na Tviteru su se pojavile i objave građana Berana koji su pozvali Demokratsku Crnu Goru i njenog lidera Aleksu Bečića da se oglase i, kako navode, prestanu da zataškavaju slučaj.

- Pozivamo Demokrate i Aleksu Bečića da objave zašto kriju da im je Janko Stavljenić, potpredsjednik Opštinskog odbora iz Berana uhapšen zbog slikanja maloljetnice? Da je dobio batine od oca i uzeo mu je telefon i prijavio ga u MUP! Možete li da objasnite zašto zataškavate ovaj slučaj - napisao je jedan od korisnika Tvitera.

Iz NVO „Luča“ sinoć su saopštili da je Uprava policije za manje od 24 sata jasno i potpuno odgovorila na njihov upit o događaju u Beranama.

- Ističemo primjer Uprave policije kao jedinstven u okvirima državne uprave sa svojim jasnim i brzim reagovanjem na naš upit. Imajući u vidu osjetljivost problematike, smatramo da je UP u saradnji sa državnim tužilaštvom trebala naći za shodno da se ranije oglasi po ovom pitanju i preduprijedi moguće širenje eventualno lažnih vijesti koje bi naštetile maloljetnom licu, ugrozile eventualni postupak i narušili kredbilitet policije – saopštili su oni.

C. H.

Radovan Jelušić

„Pink panter“ ostaje u Spužu do kraja zatvorske kazne PODGORICA – Viši sud u Podgorici odbio je zahtjev za uslovni otpust člana kriminalne grupe „Pink panter“ Radovana Jelušića (51) koji se nalazi u spuškom zatvoru zbog krađe nakita milionske vrijednosti u Tokiju, saopšteno je Pobjedi iz Višeg suda.

Prema informacijama našeg lista, Jelušić je zatražio da ostatak od godinu zatvorske kazne provede na slobodi, ali je vanraspravno vijeće odbilo njegov zahtjev.

Krivično veće Višeg suda u Podgorici 2015. godine osudilo je Jelušića na šest godina i osam mjeseci zatvora zbog pljačke zlatare u Tokiju, odakle je zajedno sa Podgoričaninom Rifatom Hadžiahmetovićem 2007. godine ukrao nakit vrijedan 1,7 miliona evra, kao i zbog falsifikovanja pasoša.

Prethodnom presudom okrivljeni Jelušić je bio osuđen na sedam godina i dva mjeseca zatvora, ali je nakon žalbe, presudu ukinuo Apelacioni sud.

Sudija Višeg suda Predrag Tabaš je nakon toga donio

rješenje kojim je prihvatio jemstvo od 101.000 eura da se ukine pritvor Jelušiću, u kome je proveo više od tri godine.

Pošto se krajem 2015. godine našao na slobodi opet je nestao i tri godine kasnije uhapšen je u Španiji po potjernici NCB Interpol Podgorica.

Crnogorske vlasti su Jelušića tražile radi izdržavanja zatvorske kazne.

Iz policije je tada saopšteno da se potražuje po međunarodnoj potjernici NCB Interpol Podgorica radi izdržavanja jedinstvene kazne zatvora u trajanju od pet godina i šest mjeseci zbog krivičnog djela razbojništvo i krivičnog djela falsifikovanje isprave.

Tadašnje hapšenje Jelušića pozdravio je i izvršni direktor Interpola Žan-Mišel Lubuten koji je rekao da je pao „mozak“ ozloglašene bande.

Iako je uhapšen po crnogorskoj potjernici, španske vlasti su Jelušića izručile Kipru.

Pojasnili su da je prioritet dat nalogu za hapšenje i predaju Jelušića Kipru radi krivičnog gonjenja i postupka koji je protiv njega tamo pokrenut.

Jelušić je ranije hapšen i u RiB. R. mu, 2010. godine.

Apelacioni sud potvrdio odluku o pritvoru članovima organizacije koja je planirala više likvidacija

Bar: Podnijete krivične prijave protiv dvije osobe za nedozvoljeno držanje oružja

Zaplijenjena dva pištolja „bernardelli“ i „CZ M57“ BAR – Policija u Baru je od dvije osobe oduzela dva pištolja, te protiv njih podnijela krivične prijave zbog sumnje da su izvršile krvična djela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, saopšteno je iz Uprave policije.

Iz policije su precizirali da su pronađena i oduzeta dva pištolja marke „bernardelli“ i „CZ M57“.

- Takođe, kod jednog lica pronađen je gasni pištolj zbog kojeg mu je izdat prekršajni nalog zbog počinjenog prekršaja iz člana 108 Zakona o oružju – navodi se u saopštenju policije.

C. H.

Ranko Radulović ostaje u Istražnom zatvoru

PODGORICA - Apelacioni sud potvrdio je odluku da se Ranku Raduloviću i pripadnicima njegove grupe Nikoli Mršiću i Stefanu Peroviću produži pritvor, jer na osnovu raspoloživih dokaza i dalje postoji osnovana sumnja da su planirali više likvidacija.

Njima je pritvor produžen zbog opasnosti od bjekstva, a u odnosu na Radulovića i zbog okolnosti koje ukazuju da će ponoviti ili dovršiti pokušano krivično djelo kojim prijeti.

Osim Radulovića, na čelu tri kriminalne grupe bili su Erogen Brajović i Igor Vukotić.

Oni su, kako se sumnja, planirali više likvidacija, a na spisku za odstrijel bile su i osobe iz suprotstavljenog kavačkog klana, ali i osobe iz bezbjednosnog sektora.

Na spisku optuženih, osim Radulovića, Brajovića i Vukotića su Radoš Petrušić, Stefan Radulović (22), Luka Radu-

Privođenje Ranka Radulovića

lović (24), Ratko Martinović (38), Darko Vicković (38), Nikola Mandić (20), te državljani Bosne i Hercegovine Nenad Lubura (52), Radoje Preradović (54) i Miladin Dedović. Optužnim aktom obuhvaćeni su Zlatko Matanović iz Skadra i Nikšićanin Stefan Perović.

Naredbom je obuhvaćen i Kotoranin Nikola Mršić, kojem se na teret stavlja da je bio dio kriminalne grupe. Istražitelji su na osnovu svjedočenja

svjedoka saradnika Jadranka Jonskog razotkrili djelovanje grupe a, prema navodima tužilaštva, rasvijetlili su i ubistvo bivšeg fudbalera Gorana Lenca.

Jonski je do detalja ispričao što su sve bili planovi ove kriminalne organizacije i koje su im bile uloge. Radulović je, prema navodima tužiteljke Stojanke Radović planirao likvidacije glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, njegovog sina i braće Vilotijević, dok su mete Kotoranina Igora Vukotića, prema optužnom aktu, bili visoko pozicionirani službenici bezbjednosnog sektora – Zoran Lazović, Duško Golubović, Duško Koprivica, njegov sin i osobe iz kavačkog klana.

Brajović se sumnjiči za pripremanje ubistva Vjekoslava Lambulića. U optužnici je razotkriveno kako su nikšićki i škaljarski klan razmjenjivali informacije o osobama koje treba ukloniti.

B. R.

Svijet

Subota, 14. avgust 2021.

11

Vladine snage u Avganistanu nemoćne, talibani zauzeli i Kandahar KABUL – U posljednjoj akciji talibana zauzet je i Kandahar, drugi po veličini grad u Avganistanu, što predstavlja najveći poraz vladinih snaga otkako su američke trupe, nakon 20 godina, odlučile da napuste tu zemlju.

- Poslije teških sukoba kasno u noć, talibani su preuzeli kontrolu nad Kandaharom - rekao je vladin zvaničnik za Rojters nakon što su prethodno militanti objavili da su ga zauzeli.

Kandahar inače važi za duhovni centar talibana i grad odakle su još 1994. godine krenuli u svoj pohod, usred haosa izazvanog građanskim ratom u Avganistanu.

Vladine snage i dalje kontrolišu aerodrom u Kandaharu, koji je bio druga najveća američka vojna baza u Avganistanu tokom njihove dvadesetogodišnje misije u toj zemlji.

Talibanski borci su u četvrtak zauzeli i Herat, treći po veličini grad u Avganistanu u blizini Kabula i strateški glavni grad pokrajine, čime su dodatno izvršili pritisak na vladine snage u zemlji.

Zauzimanje Herata predstavlja najveću nagradu do sada za talibane, koji su zauzeli ukupno 11 od 34 glavna grada avganistanskih provincija, prenio je AP. Ofanziva talibana podstakla je strahovanja da bi pobunjenici mogli da uspostave kontrolu

Na pomolu još jedna izbjeglička kriza Ofanziva talibana podstakla je strahovanja da bi pobunjenici mogli da uspostave kontrolu nad avganistanskom vladom za nekoliko nedjelja dok se privodi kraju povlačenje međunarodnih snaga

Talibani smatraju Kandahar svojim duhovnim centrom

nad avganistanskom vladom za nekoliko nedjelja dok se privodi kraju povlačenje međunarodnih snaga.

Neimenovani zvaničnik američkog Sekretarijata za odbra-

nu rekao je da se strahuje da bi talibani mogli da za nekoliko dana krenu ka Kabulu, ali da se Vašington nada da će avganistanske bezbjednosne snage pružiti veći otpor dok se

pobunjenici pribiližavaju prijestonici, prenosi Rojters.

Potpredsjednik Avganistana Amrulah Saleh rekao je da je ponosan na oružane snage zemlje.

- Odlučeno je da se čvrsto suprotstavimo talibanskim teroristima i uradimo sve da ojačamo nacionalni otpor, svim sredstvima – napisao je Saleh na Tviteru nakon sastanaka o nacionalnoj bezbjednosti, kojim je predsjedavao

Vremenski sistem „Lucifer“ nastavlja da hara Sredozemljem, na Siciliji izmjerena najviša temperatura u Evropi ALŽIR/ATINA/RIM/ANKARA – Ekstremno visoke temperature u regionu Mediterana nastavljaju da izazivaju požare, a samo tokom posljednjih nekoliko dana u Alžiru, Grčkoj, Italiji i Turskoj nastradalo je na desetine ljudi. Vremenski sistem nazavan „Lucifer“ postigao je rekordne temperature i u četvrtak se polako kretao prema zapadu ka Španiji i Portugalu, navodi Glas Amerike.

Meteorološka stanica u blizini grada Sirakuze na jugoistoku Sicilije registrovala je u srijedu najveću zabilježenu temperaturu u Evropi, 48,8 stepeni Celzijusa. Zapisnik tek treba da verifikuje Svjetska meteorološka organizacija, prenosi agencija Rojters.

Vatrogasne ekipe upozorile su da su šume i polja, već ispečene usljed žege, lako zapaljive stvarima poput odbačene cigarete ili koncentracije sunčevih zraka u krhotini stakla.

Visoke temeperature su izazvale velike požare u Alžiru, u kojima je poginulo najmanje 69 ljudi, među kojima i 25 vojnika, koji su pomagali u gašenju vatre.

Agencije za pomoć saopštile su da je više od 600 porodica ostalo bez krova nad glavom. Alžirski premijer Aimen Be-

predsjednik Ašraf Gani.

Strahuje se i da će sukob dovesti do izbjegličke krize i poništavanja napretka u oblasti ljudskih prava. Oko 400.000 civila bilo je primorano da napusti domove od početka godine, od čega 250.000 od maja, saopštio je zvaničnik Ujedinjenih nacija.

- Situacija ima sve oznake huimanitarne katastrofe - upozorio je Tomson Piri iz Svjetskog programa za hranu.

Tokom vladavine talibana u Avganistanu od 1996. do 2001. godine, žene nijesu mogle da rade, morale su da pokrivaju lice i da budu u pratnji muškarca van kuće. Djevojčice nijesu smijele da idu u školu.

Zbog ofanzive Talbana, Pentagon je u četvrtak saopštio da će naredna dva dana poslati dodatnih oko 3.000 pripadnika američkih snaga da pomognu tokom evakuacije osoblja američke ambasade u Kabulu.

Britanija je saopštila da će angažovati 600 vojnika da pomognu Britancima da napuste Avganistan, a slično su najavile i druge ambasade i humanitarne organizacije.

Danska i Norveka saopštile su u petak da zbog pogoršanja bezbjednosne situacije privremeno zatvaraju ambasade u Kabulu i evakuišu osoblje.

Ujedinjene nacije upozoravaju da bi ofanziva talibana u Kabulu imala „katastrofalne posljedice po civile“.

Masovna pucnjava u Engleskoj

Nastradalo na desetine ljudi nabderahmane posjetio je u četvrtak neke od pogođenih regija i obećao dalju pomoć vlade.

Brda jugoistočne Sicilije noću su, kako prenosi agencija Rojters, osvijetljena plamenom.

- Naš mali grad je zaista bio zahvaćen požarom. To je katastrofa. Čitav park Kalaforno i okolina su izgorjeli. Proživljavamo neke zaista tužne trenutke, jer je naša zemlja pretrpjela veoma ozbiljan gubitak. I proći će mnogo vremena prije nego što se vrati nekadašnji sjaj rekla je stanovnica Đaratane Đovana Licitra.

Na Evijiu vazduh je ispunjen oštrim dimom. Vatrogasne ekipe na to, drugo po veličini ostrvo u Grčkoj, doputovale su iz cijele Evrope kako bi tamošnjim kolegama pomogli u borbi sa vatrenom stihijom. To je, međutim, za mnoge stanovnike tog mjesta, bilo je prekasno.

- Danas imamo mnogo aviona koji ispuštaju vodu, ali je trebalo da budu ovdje od prvog dana. Šteta je sada prevelika, nažalost - rekao je Dimi-

Na Siciliji zabilježena najviša temperatura u Evropi

Alžiru saučešće i poruke solidarnosti iz Crne Gore Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović uputio je u četvrtak alžirskom kolegi Abdelmadžidu Tebunu telegram saučešća povodom žrtava požara u toj zemlji.

- U ovim teškim danima za Vašu zemlju, molim Vas da najiskrenija saosjećanja prenesete porodicama

tris mještanin ostrva.

Naučnici su saopštili kako bi vlade trebalo bolje da se pripreme za dalje ekstremne vremenske uslove.

- To je zaista užasno, i nažalost, ovo je samo početak smrti od vrućine i vlage koju ćemo vidjeti, što možemo pripisati direktno klimatskim promjenama koje su uzrokovali ljudi - rekao je za Glas Amerike Ilan Kelman, profesor za izu-

tragično nastradalih i svim građanima prijateljskog Alžira – naveo je Đukanović u telegramu.

Pismo sa izrazima saučešća i solidarnosti alžirskom kolegi Ramtanu Lamamri uputio je u četvrtak i šef crnogorske diplomatije Đorđe Radulović.

- Crna Gora izražava saučešće porodicama žrtava, kao i cjelokupnom narodu Alžira, izražavajući punu solidarnost zbog vaših gubitaka - navodi se u pismu Radulovića.

čavanje katastrofa i zdravlja na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Kelman napominje kako, osim neposredne opasnosti po život, ekstremni vremenski uslovi remete i čitavu ekonomiju.

- Kada je prevruće da bismo bili napolju, nećemo imati ljude da obrađuju polja. Nećemo imati ljude koji beru usjeve i šalju ih na preradu na rafove naših supermarketa. Do izgradnje ne može doći. Šta da radimo sa popravkama infrastrukture koje zahtjevaju da ljudi budu napolju kada je jednostavno prevruće da bi bili napolju – kazao je on.

Vremenski sistem „Lucifer“ se polako kreće ka zapadu, prema Španiji i Portugalu. Socijalni radnici provjeravali su najugroženije stanovnike, uključujući i starije osobe.

- Vremenski fenomeni koji nastaju klimatskim promjenama doprinose ovoj ranjivosti. Ovo zahtijeva više brige i pažnje, a dovodi ih u još veći rizik - rekla je za Rojters socijalna radnica iz Madrida Klara Garsija.

U međuvremenu, na sjeveru Turske, su nako požara uslijedile obilne kiše koje su izazvale katastrofalne poplave i pokrenule klizišta.

Naučnici upozoravaju da sve to ukazuje hitnost borbe protiv klimatskih promjena. Navode i kako su ekstremni vremenski uslovi sve češći i kako se čovječanstvo tome mora prilagoditi najbolje što može.

Sa mjesta pucnjave

Ubijeno šest osoba

PLIMUT - U pucnjavi, koja se u četvrtak veče dogodila u britanskom gradu Plimutu, ubijeno je šest osoba među kojima i trogodišnja djevojčica, saopštila je policija. Šef policije oblasti Devon i Kornval Šon Sevir rekao je da je ubica 22-godišnji Džejk Dejvison, koji je upao u kuću u kojoj žive dvije porodice i ubio četiri osobe.

Napadač je potom pobjegao kroz park iza kuće i tom prilikom upucao još dvoje ljudi koji su šetali pse, prenio je Tajms.

Dejvison je izvršio samoubistvo prije nego što je policija uspjela da stupi u kontakt sa njim.

U video-klipovima koje je Dejvison objavljivao na svom Jutjub kanalu samo nekoliko sedmica prije masakra, govorio je o tome da je „potučen“ i „poražen od života“, prenose britanski mediji.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

12

Crnom Gorom

Subota, 14. avgust 2021.

Premijer Zdravko Krivokapić juče boravio u radnoj posjeti Danilovgradu

Bjelopavlići bi mogli biti primjer drugima DANILOVGRAD - Predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović juče su posjetili Danilovgrad i o aktuelnoj situaciji i razvojnim planovima razgovarali sa predsjednicom Opštine Zoricom Kovačević, predsjednikom SO Zoranom Boškovićem i potpredsjednicom Opštine Natašom Milonjić-Drašković.

- Vlada radi u interesu svih građana Crne Gore a danilovgradska opština, iako srednje veličine, svojim položajem, hidro-solarnim i poljoprivrednim potencijalima, te duhovnim i kulturnim nasljeđem, predstavlja bogatstvo koje u budućem periodu, u duhu eko-politike, mora na najfunkcionalniji način iskoristiti sve svoje prednosti i biti najbolji primjer cijeloj crnogorskoj privredi. Sadašnji sastav Vlade, za svog mandata zaista želi da podstakne ekološki održiva privredna rješenja i projekte koji se baziraju na prirodnom okruženju, socijalnoj pravdi i inkluzivnosti, na vrijednostima koje su uveliko zaživjele u društvu u kom želimo istinski da participiramo. Na tom planu opština Danilovgrad posje-

Jakov Milatović, Zorica Kovačević i Zdravko Krivokapić

duje sve potrebne preduslove za proizvodnju eko-kvalitetne hrane i energije iz obnovljivih izvora. Ali da bi se to desilo, težište naše priče u ovom trenutku mora biti na zaustavljanju devastacije i zagađenja tih resursa - kazao je Krivokapić.

KOLEKTOR

On se posebno osvrnuo na projekat ,,Izgradnja infrastrukture u opštini Danilovgrad“, za

Hotel ,,Maestral Resort and Casino“ i ovoga ljeta omiljeno mjesto za odmor poznatih

Uživanje u Pržnu

Tompkins i Fabijen Kozer, zatim di-džej duo Ofenbah, kao i košarkaški reprezentativac Srbije i član NBA ligaša Atlanta Houks Bogdan Bogdanović.

Tompkins i Kozer su sa svojim ljepšim polovinama dio odmora proveli na našem primorju, a momente boravka u čuvenom miločerskom hotelu podijelili su na društvenim mrežama.

Priliku da se pohvali uživanjem u prelijepom ambijentu u i oko hotela ,,Maestral Resort and Casino“ nije propustio ni muzički dvojac Ofenbah, koji je sa svojim pratiocima podijelio utiske.

Ni proslavljeni srpski košarkaš Bogdan Bogdanović nije krio koliko mu prija opuštanje u miru miločerskih plaža, a u svom Instagram storiju je podijelio i fotografije sa tog prelijepog kutka crnogorske obale.

C. G.

PARK PRIRODE

Prema njenim riječima, iako je rijeka Zeta proglašena za park prirode, postoji problem oko ekološkog zagađenja koje je pruzrokovano kako neriješenom kanalizacionom infrastrukturom, tako i radom pojedinih privrednih subjekata koji moraju u što skorijem vremenskom periodu prilagoditi svoja postrojenja ekološkim standardima, a što je potrebno propratiti agilnošću nadležnih inspekcijskih organa koji nijesu u nadležnosti opštine.

- Inspekcijske službe se moraju aktivnije uključiti u zaštitu bjelopavlićke ljepotice među rijekama - naglasila je Kovačević.

Ona je premijera Krivokapića upoznala sa problemima sa kojima su se suočili korisnici sredstava iz Agrobudžeta, kako u pogledu održavanja seoskih puteva, tako i ulaganja u seoske vodovode. Ukazala je da oni još nemaju potpunu informaciju o visini novčane podrške na koju mogu računati od Ministarstva poljoprivrede, ali i naglasila da je Ministarstvo finansija pokazalo izuzetnu kooperativnost kada je Opština Danilovgrad u pitanju.

Ona je pozvala premijera Krivokapića i Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma da se dodatno angažuju u rješavanju problema vezanog za početak izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kako bi se što prije došlo do zacrtanih ciljeva koji su u lokalnom i državB. KADIĆ nom interesu.

koji je još 8. decembra 2010. godine potpisan ugovor o kreditu između države Crne Gore i EBRD u iznosu od 5.350.000 eura. U okviru tog projekta realizovana su dva segmenta, dok su preostala dva još na čekanju i u toku je revizija projektne dokumentacije, s obzirom na to da je rok raspoloživosti sredstava EBRD kredita istekao 31. januara ove godine. Riječ je o rehabilitaciji

postojeće i izgradnja nove kanalizacione mreže i izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. S obzirom na to da je jedan broj građana izrazio neslaganje sa izborom lokacije na kojoj je planirana izgradnja savremenog prečišćača, premijer je obećao dodatnu angažovanost Vlade i Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, kako bi se novonastala

BIJELO POLJE - Na gradskom stadionu u Bijelom Polju postavljeni su novi reflektori, pa će sportska takmičenja u gradu pod Obrovom, prvenstveno fudbalske utakmice, od sada moći da budu održavana i u večernjim satima. Planirano je da prva utakmica pod reflektorima u Bijelom Polju bude duel Druge crnogorske fudbalske lige između Jedinstva i podgoričkog Koma, zakazan za 22. avgust.

BIJELO POLJE: Postavljeni reflektori na gradskom stadionu

Posao je realizovan nakon posjete predsjednika Fudbalskog saveza Crne Gore DejaBrojne poznate ličnosti ovoga ljeta uživaju u Crnoj Gori, a jedno od omiljenih mjesta je hotel ,,Maestral Resort and Casino“ u Pržnu. Među gostima ovog ekskluzivnog hotela su košarkaši madridskog Reala Trej

situacija riješila u korist svih stanovnika.

Predsjednica danilovgradske opštine Zorica Kovačević upoznala je goste sa realizovanim projektima lokalne uprave koji se ogledaju u unaprijeđenom poslovnom ambijentu, formiranju biznis zona i ukidanju taksi, kako bi bio afirmisan rad malih i srednjih preduzeća.

- Danilovgrad je opština koja ima ogromnu perspektivu razvoja, koja je donijela sve urbanističke planove, koja je unaprijedila poslovni ambijent. Jedina je opština koja je dobila međunarodnu nagradu i iz godine u godinu bilježi sve veći broj novih investitora.

Putna povezanost na kojoj se radi, ohrabruje i nove investitore. Napravili smo olakšice za plaćanje komunalija, ukinuli takse po preporukama Vlade i mnoge kompanije žele da zasnuju biznis u našoj opštini.

Stopa nezaposlenosti u opštini, uvijek je bila ispod državnog prosjeka - istakla je Kovačević.

Ona je podsjetila da je poljoprivreda strateška privredna grana opštine, ali i eksploatacija kamena i vjerski turizam imaju lijepu perspektivu, te da sve više investitora danilovgradsku opštinu doživljava

kao prostor koji je zahvalan za izgradnju elitnih naselja i izdvojila primjer investitora iz Turske.

Pod Obrovom će se igrati i noću

na Savićevića Bijelom Polju prije nekoliko mjeseci. Tada je Savićević obećao snažnu podršku u realizaciji svih narednih projekata koji se tiču unapređenja fudbalske infrastrukture i funkcionisanja FK Jedinstvo. Investitor pomenutih radova na gradskom stadionu bio je je FSCG, projektant ING-INVEST iz Danilovgrada, radove je izvela podgorička kompanija ,,La Collina“, uz nadzor Studija K iz Podgorice.

B. Č.

Gradski stadion u Bijelom Polju

BIJELO POLJE: U toku radovi na sanaciji putne strukture

Obnovljeni putevi u šest mjesnih zajednica BIJELO POLJE - Na području bjelopoljske opštine u toku je sanacija putne infrastrukture. Sekretar za stambeno komunalne poslove i saobraćaj Duško Ružić kazao je za Pobjedu da pored redovnih aktivnosti sprovode i sanaciju puteva u bjelopoljskim mjesnim zajednicama. Kako je naveo, za tu namjenu izdvaja se oko 400.000 eura na godišnjem nivou.

Poboljšana lokalna putna mreža

- Radovi su završeni u šest mjesnih zajednica. Ekipe su na terenu i vrijedno rade kako bi sanirali sve putne pravce na području opštine. U dogovoru sa predsjednicima mjesnih zajednica pravimo plan rada, kako bismo zadovoljili njihove potrebe i zajednički riješili

postojeće probleme - kazao je Ružić.

On je kazao da je već završena sanacija putne infrastrukture u Dobrakovu, Kanjama, Sutivanu, Kukuljama, Gubavču i Potkrajcima, a narednih dana radovi će početi i u Nedakusima.

- U okviru redovnog održavanja putne infrastrukture, radi se i na saniranju udarnih rupa.

Radi se po prioritetima, krenuli smo od centra grada, slijedi saniranje rupa u prigradskim naseljima, ali svakako da će biti obuhvaćena čitava teritorija opštine - kazao je Ružić, uz napomenu da je u toku i obnavljanje horizontalne saobraćajne signalizacije u cilju povećanja stepena bezbjednosti svih učesnika u saobraćaju.

B. Č.

Crnom Gorom

Subota, 14. avgust 2021.

Požar u Mrkojevićima uništio dobar dio maslinjaka, tek predstoji utvrđivanje štete

BAR - Noć između četvrtka i petka za barske vatrogasce protekla je relativno mirno – nije bilo vjetra koji bi raspirivao vatru, ali na pojedinim lokacijama u Mrkojevićima i dalje su bili aktivni manji požari. Tokom jučerašnjeg dana vatrogasci su, uz pomoć kolega iz Ulcinja uspjeli da ugase vatru u Gornjim Brkanovićima i zaštite kuće. Načelnik Službe zaštite i spašavanja Darko Vidaković naglasio je da će vatrogasci do daljeg biti na terenu i pratiti razvoj situacije „sve dok ne ugase posljednju varnicu“, jer sporadični naleti vjetra mogu nanovo razbuktati vatru.

Kolika je tačno šteta u mrkovskim maslinjacima još se ne zna, ali maslinari ističu da je riječ o ogromnim, praktično nenadoknadivim gubicima.

- Održavam maslinjake koji su mi ostali od predaka. Ovo je veliki udar za mene, kakav nisam doživio još od smrti roditelja.

Mislim da mi je ovo ugrozilo i zdravlje. Posebno sam se posvetio maslinjacima od kada sam otišao u penziju. Probio sam i puteve kako bih mogao lakše stići i održavati svoje zasade. Izgubio sam i mlada i stara stabla, ostaje da se nadamo da ćemo uspjeti koliko-toliko, uz pomoć Opštine i resornog ministarstva, da obnovimo ono što smo izgubil – kazao je Mujo Kalamperović.

Da je šteta ogromna tvrdi i Ćazim Bajramović.

- Izgorio mi je maslinjak star 500-600 godina, kao i mlađi zasadi koji su posađeni prije jednog vijeka. Ovo je užasno, a

Studio Petović

Još se ne zna koliko maslina je progutala vatrena stihija

13

Humanitarna akcija za mladog Baranina koji čeka transplantaciju bubrega

Pomoć za Željka BAR - Ovih dana pokrenuta je humanitarna akcija za prikupljanje sredstava neophodnih za transplantaciju bubrega Željku Ćurčinu iz Bara.

Mladi Baranin punih sedam godina čeka transplantaciju bubrega i ide na dijalizu, u nadi da će konačno početi da živi normalnim životom. Njegovo zdravstveno stanje je pogoršano, i transplantacija je postala urgentno potrebna. Zbog Željkove specifične krvne grupe ovakav zahvat sada je moguć samo u Minsku, u Bjelorusiji, za što je potrebno 100.000 eura.

Ovim povodom, veliki barski humanista Božidar Nikolić Čarli pokrenuo je Fejsbuk grupu „Spasimo Željkov život“ kojom animira FB zajednicu i sve ljude dobre volje koji to mogu, da pomognu.

Već na samom startu akcije, javili su se humanisti sa svih strana u luci Risan u nedjelju 15. avgusta biće održan humanitarni auto-skup od 19 sati, istog dana na basket terenu ‚‚Arena court“ u 20 sati počinje humanitarni basket turnir 3x3, Vanja Spahić pokrenula je akciju prikupljanja sredstava u Norveškoj...

Pomoć se može uplatiti na žiro račun Lovćen banka, Željko Ćurčin, 565-0200100022817-39, a sve informacije se mogu dobiti na telefon 068 603 170.

V. K. V.

CETINJE: Vatrogasci i juče bili angažovani na više lokacija

Najteža situacija u Katunskoj nahiji Dio uništenog područja u Mrkojevićima

Nadam se da ćemo zajedničkim snagama sa Opštinom i državom, a Društvo maslinara je uvijek uz svoje članove, povratiti i obnoviti koliko je moguće nastradale maslinjake, jer ne može se vratiti vrijednost maslinovih stabala starih 500-600 godina. Takva šteta je nenadoknadiva – kazao je predsjednik Društva maslinara Bara Ćazim Alković još i ne znamo bez koliko smo maslinovih stabala ostali – kazao je Bajramović.

Predsjednik Društva maslinara Bara i glavni menadžer u Opštini Bar Ćazim Alković kazao je da će zajedno sa maslinarima narednih dana obilaziti teren i precizno utvrditi štetu.

- Nadam se da ćemo zajedničkim snagama sa Opštinom i državom, a Društvo maslinara je uvijek uz svoje članove, povratiti i obnoviti koliko je mo-

guće nastradale maslinjake, jer ne može se vratiti vrijednost maslinovih stabala starih 500-600 godina. Ovakva šteta je nenadoknadiva – kazao je Alković.

Vještaci još nijesu utvrdili tačan uzrok požara, ali jedan od najpoznatijih barskih maslinara Vebija Abazović, kao i drugi vlasnici maslinjaka, uvjeren je da je do požara došlo usljed jednog od stalnih kvarova na elektro-mreži.

- Više puta se dešavalo da izbije

požar, čak i zimi. Na pojedinim dalekovodima stalno varniči i dovoljno je da samo jedna varnica padne, posebno ljeti, kada je vrućina, a trava suva – ističe Abazović, koji je uputio apel barskoj Elektrodistribuciji da, kako je kazao, konačno sanira elektro-mrežu.

On je protestovao i zbog toga što u Mrkojevićima, za razliku od prethodnih godina, ovoga ljeta nema dežurnog vatrogaV.K.V. snog vozila.

CETINJE - Sve ekipe cetinjskih vatrogasaca i juče su bile angažovane na području Katunske nahije gdje danima bukte požari. Prema riječima načelnika Službe zaštite i spašavanja Prijestonice Miloša Ćećanovića, situacija je bila veoma složena.

- Problematičan je isti pojas na kojem danima gasimo požare - Kobilji Do, Prentin Do,

Tisovac, Pusti Lisac… Vatra se ponovo približava kućama, a situaciju dodatno otežava vjetar koji ponovo duva – kazao je Ćećanović za Radio Cetinje.

Cetinjskim vatrogascima i juče su pomagali kolege iz Nikšića i Kotora, a pridružile su im se i ekipe iz Herceg Novog i Podgorice, uz stalno angažovanje aviona Direktorata za zaštitu i spašavanje i helikoptera Vojske Crne Gore. C. G.

KOLAŠIN: Komunalci rade i kad svi drugi kreću na spavanje

Trećom smjenom brane zelenilo

Ekspedicija PSD „Javorak“ krenula u pohod na najviši vrh u Turskoj

Vraćaju se na Ararat nakon više od tri decenije NIKŠIĆ – Nikšićani su, nakon više od tri decenije, ponovo krenuli ka Araratu. Ekspedicija, koju je organizovao Planinarskosmučarski klub ,,Javorak“, a koja broji 13 članova, juče je krenula ka Turskoj. Četu

Putnici u ekspediciji za Ararat

malu ali odabranu predvodi Dragutin Vujović iskusni planinar, osvajač najzahtjevnijih svjetskih vrhova, među kojima je i Mont Everest na koji se popeo sa svojim klupskim drugovima Markom Blečićem i Đokom Vujiči-

ćem 2010. godine.

Vujović do sada nije bio na Araratu, a Nikšićani su jedinu akciju vezanu za taj vrh u Turskoj imali 1990. godine. Iz Nikšića je krenulo 13 planinara, deset članova Javorka i tri „gosta“ iz ostalih crnogorskih gradova.

- Iz Dubrovnika letimo za Istanbul, pa za Igdir, onda ćemo stići do Dogu Bajazita u podnožju Ararata. Provešćemo ukupno desetak dana u Turskoj i planirano je da se vratimo 21. avgusta. Sam datum uspona zavisiće od vremenskih prilika, ali spremni smo, što je najvažnije. Ovo će biti veliko iskustvo pogotovo za naše mlađe članove - kazao je prije polaska Dragutin Vujović.

Momke i đevojke koji su juče krenuli na uspon iz nikšićke Ulice Jovana Cvijića, odakle se već decenijama unazad kreće na najviše vrhove svijeta, ispratio je i doajen crnogorskog planinarstva i spasilaštva Stevan Vujičić.

Ararat je najviši vrh u Turskoj, snijegom je pokrivena planina, uspavana vulkanska kupa (5.167 metara nadmorske visine), nalazi se na sjeveroistoku te zemlje, nedaleko od granica sa Iranom i Jermenijom. Po predanju, Ararat je poznat kao planina na kojoj se nasukala Nojeva brka poslije velikog potopa. Vrlo je atraktivna za penjanje i popularna među planinarima.

Ra. P.

Kolašinski komunalci na zadatku

KOLAŠIN - Kontinuitet visokih temperatura koji u „maloj varoši“ ruši meteorološke rekorde, uslovio je da se promijene navike rada, ponašanja, života, razonode...

Radnici Komunalnog preduzeća zaduženi za održavanje javnih površina tako su uveli i treću smjenu. Taman što se završi radno vrijeme ugostiteljskih objekata i kada se oni koji šetaju upute svojim kućama, na radne zadatke stupaju komunalci, uz koje je i šef Rade Ćetković.

Direktor Komunalnog preduzeća Milivoje Bulatović objašnjava da su ljetnja sezona i visoke temperature uslovile veći obim posla.

- U prvim postponoćnim satima organizujemo zalivanje zelenih površina u centru grada. Suša ih i te kako ugrožava, a stalo nam je da sačuvamo taj uobičajeni dekor centra Kolašina kao vazdušne banje. Zelenilo branimo trećom smjenom, a tada je i najmanja potrošnja vode u gradu pa zalivanjem javnih zelenih površina ne stvaramo probleme drugima. Takođe, na taj način gradske ulice naredno planinsko jutro sačekaju čiste i uredne. Održavamo epitet čistog grada, čuvamo zelene površine, a naravno da će i angažovanje u trećoj smjeni biti posebno plaćeno našim radnicima - kazao je direktor Komunalnog preduzeća Milivoje Bulatović.

DR. DRAŠKOVIĆ

14

Kultura

Subota, 14. avgust 2021.

Dušan Kasalica povodom premijere filma „Elegija lovora“ na Sarajevo film festivalu

Violončelista Miša Majski i solisti Verbije festivala oduševili publiku Koto

PODGORICA – Debitantski dugometražni igrani film mladog crnogorskog reditelja Dušana Kasalice „Elegija lovora“ svjetsku premijeru imaće sjutra veče, u 19 sati, u Narodnom pozorištu u Sarajevu, u glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja Sarajevo film festivala.

Najčuveniji litvanski violončelista koji već godinama živi u Belgiji nije svim kritičarima po volji, naročito zbog izuzetno glasnih istupanja i pretjerane upotrebe vibrata, dok s druge strane mnogi cijene to što u barok nerijetko unosi dah romantizma

Reditelj i scenarista filma Dušan Kasalica povodom premijere je izjavio da Sarajevo film festival za njega ima poseban značaj.

- Tamo su premijerno prikazani moji kratki filmovi, koji su i nagrađeni, naša producentska kompanija Meander film je sa projektima prisutna na Cinelinku, gdje smo razvijali i „Elegiju lovora“, pa je premijera filma na ovogodišnjem SFF-u čast ali i osjećaj da ćemo film

Dušan Kasalica

prikazati među prijateljima.

Posebno mi je drago što će se festival desiti fizički i što ćemo imati priliku da film gledamo u bioskopu – rekao je Kasalica.

U ovom ostvarenju uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor.

Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski. „Elegija lovora“ nastala je u produkciji Meander filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržao i Filmski centar Srbije. S. V.

Veče muzike, glume i plesa

„San jedne balerine“ na Citadeli u Kotoru PODGORICA - Talentovana, mlada i višestruko nagrađivana gitaristkinja iz Kotora Kristina Miljenović sviraće sjutra veče u 21 sat, na Citadeli u Kotoru, na otvaranju baletske predstave „San jedne balerine“ plesnog studija „Infinity dance studio Kotor“.

Baletskom plesnom studiju i Kristini Miljenović na sceni će se pridružiti pijanista i profesor klavira Dejan Krivokapić.

Kristina Miljenović je kra-

Kristina Miljenović

jem jula svirala i na izložbi slika „Skin and Stone“ likovne umjetnice Mine Radović (Beograd) koja je otvorena u Gradskoj galeriji Kotor, a ovih dana je dio programa „Luke umjetnosti“ u sklopu festivala KotorArt Don Brankovi dani muzike, koji je izveo muzičare na ulice i trgove drevnog grada Sv. Klare i Sv. Luke da uveseljavaju prolaznike i turiste. U okviru „Luke umjetnosti“ snimljena su i dva njena spota.

Krajem prošlog mjeseca bila je u Bosni i Hercegovini na usavršavanju kod poznatih profesora iz Njemačke Sanela Redžića i Borisa Tešića i maga iz Bosne Predraga Stankovića. Posljednjeg dana jula nastupila je u Tuzli u ateljeu Ismeta Mujezinovića. Sredinom avgusta očekuje je Festival gitare u Herceg Novom –Guitar art summer 2021. gdje će nastupiti i raditi sa poznatim profesorom iz Njemačke Hubertom Kepelom.

Kristina je nosilac stipendije Ministarstva prosvjete za talentovane učenike.

D. E.

Najviši dometi sao

Sa koncerta u Crkvi Sv. Duha u Kotoru

PODGORICA - Drugi od dva koncerta koje je čuveni violončelista Miša Majski sa solistima Verbije festivala održao u okviru programa festivala KotorArt Don Brankovi dani muzike obilježila su djela Glazunova, Čajkovskog, Šuberta i Bramsa.

Violinisti Mark Bučkov i Saša Majski, violistkinja Blajt Teh Engstrom, violončelista Miša Majski i pijanistkinja Lili Majski su, nakon dvije godine, vratili KotorArt-u virtuoze sa velikih međunarodnih pozornica. Publika je preksinoć u Crkvi Sv. Duha ispratila nastup

SRASTANJE

Posvećenost Miše Majskog Robertu Šumanu je već postala prepoznatljiva unutar klasičar-

skih krugova. Dva imena su srasla zajedno još i prije posljednjeg Verbije festivala gdje je Majski, bez imalo pretjerivanja, zasjenio sve druge izvođače, ne samo svojom prisnom, toplom, lirskom interpretacijom, već i stavom koji kaže da on razumije Šumana kao što se razumiju lju-

Ministarstvo o kašnjenju radova na sanaciji zgrade Zavičajnog muzeja u Bijelom Polju

Direktorat preduzima sve da završi drugu fazu

PODGORICA – Direktorat za kapitalne investicije u kulturi preduzima sve aktivnosti na obezbjeđivanju preostalih uslova za realizaciju druge faze radova na zgradi Zavičajnog muzeja u Bijelom Polju, kako bi objekat u najskorijem roku bio dostupan posjetiocima – saopšteno je juče iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta.

- Objektivni razlozi, među kojima su orga-

Vesna Elez gošća festivala Grad teatar

O Šarlu Bodleru na Trgu pjesnika

BUDVA – Prof. dr Vesna Elez gostovaće večeras u 21 sat na budvanskom Trgu pjesnika, u okviru festivala Grad teatar.

Ona će govoriti o pjesničkom opusu Šarla Bodlera i predstaviti svoju knjigu „O Bodlerovom Cveću zla“.

- U ovoj godini, u okviru književnog programa, obilježavamo i dva značajna datuma za istoriju književnosti. Naime, kako su 1821. godine rođeni Fjodor Mihailovič Dostojevski i Šarl Bodler, čija su književna interesovanja i u temama i u formama odredila puteve potonje književnosti, na Trgu pjesnika ćemo obilježiti ove datume – navodi se u saopštenju Grada teatra. R. K.

ovacijama, a koncert je zbog velikog interesovanja bio omogućen i u direktnom prenosu na digitalnim platformama.

nizacione i kadrovske promjene u samom Ministarstvu i usvajanje Budžeta za 2021, uticali su na dalju realizaciju projekta i sprovođenje druge faze radova. Shodno pomenutom, prolongirana je realizacija druge faze radova, za koju su aktivnosti u toku – saopšteno je iz Ministarstva.

Tvrde da Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta sprovodi brojne aktivnosti u cilju obezbjeđivanja adekvatnog

Radio Bijelo Polje

Čast i radost među prijateljima na SFF-u

Radovi na zgradi Muzeja u Bijelom Polju

tretmana kulturnih dobara i unapređenja uslova za obavljanje kulturnih djelatnosti, na nacionalnom i lokalnom nivou.

- Usljed stanja u kom se nalazila zgrada Muzeja u Bijelom Polju, nekadašnje Ministarstvo kulture pokrenulo je aktivnosti u cilju obezbjeđivanja zaštite prezentovanog pokretnog fonda, kao i adekvatnog tretmana same zgrade.

U tom smislu, Ministarstvo je prvenstveno obezbijedilo sredstva za izradu neophodne tehničke dokumentacije i vršenje revizije iste i sprovelo neophodne postupke i procedure u cilju stvaranja uslova za izvođenje radova na objektu. Imajući u vidu procijenjenu vrijednost radova – 286.297,87 eura, Ministarstvo, Opština Bijelo Polje i UNDP dogovorili su zajedničku saradnju i finansiranje projekta u dvije faze – navodi se u saopštenju.

Prva faza rekonstrukcije muzeja obuhvatila je sve radove na rekonstrukciji objekta, osim radova opremanja enterijera.

- Ukupna vrijednost izvedenih radova je oko 225.000 eura. Imajući u vidu da je objekat, usljed pokretnih kulturnih dobara koja se u njemu nalaze, takođe zaštićen i zahtijeva poseban tretman, nepredviđene okolnosti prilikom obezbjeđivanja tehničke dokumentacije uticale su da se u septembru 2020. rok za završetak I faze radova produži do marta 2021. godine.

Nakon obezbjeđivanja tehničke dokumentacije, od strane UNDP sproveden je postupak izbora izvođača radova i vršioca stručnog nadzora I faze. Radovi su završeni u februaru 2021. godine – saopšteno je iz Ministarstva.

R. K.

Kultura

Subota, 14. avgust 2021.

orArt Don Brankovih dana muzike

osjećanja di koji, makar i metafizički, beskontaktno, odrastaju zajedno.

Zato je bila čast slušati ga na kotorskom koncertu kako se naslanja na nježni klavirski uvod praćen zvucima ranjive violine. Ima nešto i u vizuelnom, u onim trenucima dok Majski još ne zasvira, ali ni ne čeka svoj trenutak, samo uživa u melodiji, pokorava joj se i divi, blisko „tihom spokoju“ koji je u nazivu Šubertovog djela. „Nokturno u Es-duru, za violinu, violončelo i klavir, op. 148, D. 897“ je jedna od onih kompozicija koja uvijek zavisi od toga koliko njeni interpretatori vole mjesečinu, koliko su skloni sanjarenjima, koliko daleko njihova eteričnost dopire. Saša na violini, Lili za klavirom i Miša koji je zagrlio violončelo su odsanjali isti san u tihosti tople avgustovske noći pod kišom meteora. Lili možda i najdosljednija u održavanju kontinuirane energije, Saša konstantna podrška, a zvuk violončela je poput onih nepredvidljivih momenata koji će na kraju kulminirati i iz dubine promijeniti kompletan utisak.

I Johanes Brams je pod žicama Miše Majskog liričan, poetičan, nježan i u onim stavovima kada je dramatičnost u prvom planu. Ako je Bramsova početna ideja bila bijes, kod Majskog se naslućuje da će oproštaj biti brz i to je razumijevanje djela na kakvo bi čuveni kompozitor bio ponosan.

Sazrijevati sa znanjem da postoji muzika u kojoj se ogledaš je privilegija kakvoj smo svjedočili na koncertu u Kotoru. „Klavirski kvartet u c-molu, br.

3, op. 60“, kompozicija nastala na vrhuncu njegove strasti ko-

ju je izazivala Klara Šuman, mistično je djelo, emotivno putovanje kroz faze jednog odnosa, ali iz pozicije ranjivijeg.

Turbulentno u prvom stavu je naznaka da će finale biti suzdržano, i svi muzičari ovog malog orkestra su u tom pogledu bili ne samo na visini zadatka, već i na najvišim dometima iskrenog i neupitnog saosjećanja.

AFIRMATIVNOST

Koncert je započeo „Meditacijama“ Aleksandra Glazunova i „Melodijom“ Čajkovskog, uslovno rečeno minijaturama koje su imale zadatak da zagriju publiku, ali nikako nijesu manje kvalitetne od velikih višestavačnih koncerata koji su ukrali pažnju zbog svoje atraktivnosti i kompleksnosti.

Najčuveniji litvanski violončelista koji već godinama živi u Belgiji nije svim kritičarima po volji, naročito zbog izuzetno glasnih istupanja i pretjerane upotrebe vibrata, dok s druge strane mnogi cijene to što u barok nerijetko unosi dah romantizma. Nastup u Kotoru je potvrdio obje ove tvrdnje s punom afirmativnošću prema načinu na koji djela slavnih kompozitora čita i interpretira Miša Majski.

- Izuzetno je zadovoljstvo i čast ugostiti maestra Majskog i to sa njegovim najbližim saradnicima, prijateljima kao i članovima porodice. Upravo tu energiju i povezanost smo i čuli u interpretacijama djela kamerne muzike. Sa festivalom Verbije KotorArt ima dobru saradnju, a već su otpočeli planovi i za gostovanja za sljedeću godinu – istakli su iz PR službe Festivala. D. ERJAVŠEK

„Izgubljeni Leonardo“ stigao u bioskope

15

U Podgorici predstavljen dokumentarni film „Antigona 2.0 Mediterranean“ PODGORICA – Veče posvećeno zahtjevnom i uspješno realizovanom internacionalnom projektu, koji je ponikao u Crnoj Gori po ideji profesora književnosti Miroslava Minića, održano je preksinoć na platou ispred knjižare Karver, gdje je priređena svjetska premijera dokumentarnog filma „Antigona 2.0 Mediterranean“, rediteljke i scenaristkinje Esme Kučukalić.

Bilo je riječi i o petojezičnoj knjizi o cjelokupnom projektu. Knjiga je metodološki vodič za rad na predstavi. Prati priču mladih koji sa mentorima kroz teatar obrađuju teme koje ih najviše tište i tiču se njihove sadašnjosti i budućnosti. Pored profesora Minića, autorka knjige je glumica i rediteljka iz Španije Maria Colomer Pache. Direktorica fotografije na filmu je Amalia Yusta, koja potpisuje i postprodukciju i montažu filma, kameru Paco Sanchez, a produkciju filma je omogućila Fondacija Skupština građana i građanki Mediterana (FACM). Prevod je zasluga koordinatorke crnogorskog ogranka Skupštine građana i građanki Mediterana Zorke Kovačević. U projektu je učestvovalo više od 70 učenika iz Crne Gore, Španije, Maroka, Alžira i Libana.

Pored profesora Minića, o kulturološkom aspektu, te povezanosti mladih iz mediteranskih zemalja, kao i o pandemijskim uslovima u kojima se odvijao projekat govorili su glumica Varja Đukić i profesorica Svetlana Jovetić-Koprivica.

Moderator večeri je bio filmski kritičar Vuk Perović. Đukić je kazivala odlomak iz drame „Antigona“ i pojasnila značaj antičkog dramskog teksta koji je svevremen.

- Minićeva ideja da uzme mo-

Kadar iz filma „Antigona 2.0 Mediterranean“

Mala čuda iz učionice tiv Antigone za cijeli projekat je potpuno autentična. Ona pripada našoj kulturi i civilizaciji, jer mi jesmo mediteranska civilizacija. Antigona je uporna i neko ko se suprotsavlja autoritetu, čak i sudu države i vlasti. Zato je taj motiv da se radi na tom tekstu nešto što pripada svijesti mladih ljudi – rekla je Đukić.

Ona je ukazala da je projekat prvorazredno značajan jer su se mladi ljudi okupili u učionici, prostoru iz kojeg sve potiče.

Jovetić-Koprivica je kazala da je knjiga vrsta priručnika koji će omogućiti drugim nastavnicima da, ugledajući se na ovaj projekat, motivišu učenike da urade nešto slično.

- Na jedan vrlo jednostavan i suptilan način čovjek u učionici može da napravi mala čuda. Ovaj film govori o tim mladim čudima i čini se da je jako važno da ljudi imaju senzibiliteta za to – rekla je Jovetić-Koprivica.

Interesantno je, kako je kazala, da je Minić za vrijeme pandemije imao svake nedjelje 30 časova i da ga ništa nije omelo da ovu priču dovede do kraja.

Minić je izrazio zadovoljstvo zbog uspješnih saradnji u toku projekta i ispričao kako je tekao sam proces nastajanja učeničke predstave.

- Krenuli smo da radimo savremenu Antigonu. Cijela predstava je moto „Za ljubav,

ne za mržnju ja sam stvorena“, ali se to nigdje direktno ne govori. Napisali smo dramski tekst, analizarili sve likove i postupke. Na kraju smo ukapirali da svi likovi predstavljaju protagonistkinju Antigonu – kazao je Minić.

Prema njegovim riječima, mladi su pričali o problemima koji ih muče i bili jako hrabri.

- Bilo me je i strah da li sam dovoljno dobar i zreo da mogu to da kanališem i stvarno zatvorimo krug tih njihovih, možda i tužnih priča – rekao je Minić.

Podsjetimo, premijera predstave izvedena je 26. jula u sali Dodest. Autori teksta i protagonisti scena nastalih u Crnoj Gori su: Filip Ćuković, Nikolina Dobre, Vasilije Marunović, Miloš Smolović, Anja Janković, Petar Drljević, Savo Šćepanović i Irena Kandić. Saradnici su glumci Jelena Đukić i Lazar Đurđević. Organizacionim dijelom projekta se bavio Marko Jusić, dok mu je vizuelni identitet darivala jedna od učesnica Irena Kandić.

B. B.

Multimedia Group iz Budve optužila JU Grad teatar za nepoštovanje autorskih prava

„Ukrali vizuelni identitet festivala“

Kadar iz filma „Izgubljeni Leonardo“

Neobična sudbina slike „Salvator Mundi“ NJUJORK - Dokumentarac „Izgubljeni Leonardo“ (The Lost Leonardo), o „izgubljenoj“ a potom pronađenoj i prodatoj, za rekordnih 450 miliona dolara, slici Leonarda da Vinčija, imao je juče bioskopsku premijeru.

Film danskog reditelja Andreasa Kefeda, kako prenosi agencija Beta, premijerno je prikazan na Filmskom festivalu Trajbeka. Film je o djelu „Salvator Mundi“, slici Isusa Hrista pripisanoj Da Vinčiju, koju prate misterija i intrige otkad je pronađena, obnovljena i slavljena kao izgubljeni original renesansnog majstora. „Izgubljeni Leonardo“, film u produkciji „Sony Pictures Classics“, uokviruje nesvaki-

dašnju priču koja liči na triler ili roman Džona Le Karea. Za reditelja, film je crna bajka koja ima i svog princa i izgubljeno blago, ali i slika svijeta umjetnosti u kojem remek-djela služe kao globalni kapital.

Trgovci umjetninama prvi put su došli do djela 2005. na aukciji u Nju Orleansu, gdje su ga platili 1.175 dolara. Zatim je slika 2013. na aukcijama u Londonu i Ženevi prodata za 83 i 127 miliona. Slika iz oko 1500. je konačno prodata 2017. za vrtoglavu sumu od 450 miliona dolara nepoznatom kupcu, ali je kasnije procurjelo da je djelo kupio saudijski prijestolonasljednik Mohamed bin Salman, kao i da se nalazi na njegovoj jahti.

R. K.

PODGORICA – Firma Multimedia Group d.o.o iz Budve optužila je juče JU Grad teatar Budva da je „kompletan ovogodišnji vizuelni identitet ukrala od autora koji je prije dužeg vremena postavio na više veb platformi“. Riječ je o, kako se navodi u saopštenju, autoru Kirsty Pargeteru.

Rukovodstvo JU Grad teatar, kako se navodi u saopštenju Multimedia Group, pokušava da prikrije djelo a ne da zaustavi i spriječi dalju štetu, što bi bio jedini savjestan i odgovoran potez.

- Rukovodstvo opštinske ustanove kulture preko mjesec dana falsifikuje i krije dokumentaciju, ulaže ogromna sredstva u promociju ukradenog djela a potom, kao krunu svega, potpisuje fiktivne ugovore više mjeseci nakon učinjenog djela krađe, a sve u cilju da lažno prikaže stanje umjesto da jednostavno prekine sa krađom tuđe imovine – autorskog djela – navodi se

Sporni vizuelni identitet ovogodišnjeg Grada teatra

u saopštenju Multimedia Group, koja je u ranijem periodu često sarađivala sa JU Grad teatar.

Suočeni su, kako ističu, sa „najvećom krađom autorskih prava koja se od strane držav-

Lubarda-Marojević: Nečasna namjera Direktorica JU Grad teatar Milena Lubarda-Marojević kazala je sinoć za Pobjedu da se ustanovi obratio Marko Kentera, ovog puta u ime firme Multimedia Group, koja je jedna od firmi sa kojima je povezan i sa kojima je Grad teatar sarađivao u periodu 2007–2016. godine. To je, kako je istakla, rezultiralo „brojnim sudskim procesima i dugovanjima ustanove, koja smo u proteklih pet godina uspjeli da izmirimo, sa čvrstom namjerom da Grad teatar više ne posluje na takav način.“ - Ovaj posljednji potez Marka Kentere, kao i mnoge njegove administrativne nasrtaje u proteklih pet godina, posmatramo isključivo kao nečasnu namjeru i pokušaj ponovnog destabilizovanja ugleda festivala i ustanove, koje smo konačno uspjeli povratiti iz kandži privatnih interesa – kazala je Lubarda-Marojević.

nih organa desila u posljednjoj deceniji u našoj zemlji.“ - Počinilac otimanja tuđeg djela je upravo renomirana ustanova kulture koja traje već 35 godina i kojoj je obaveza da štiti autore i promoviše njihova prava, jer u suprotnom obesmišljava samu sebe, a ne da nezakonito koristi tuđe djelo i to još pokušava da zataška. Poslije prvog upozorenja od 5. avgusta 2021. godine direktorica nas nije udostojila odgovora, pojašnjenja, poziva na razgovor, niti bilo kakve informacije iako smo u više navrata molili za dogovor i mirno rešavanje spora.

Javna ustanova Grad teatar Budva, uprkos svemu, i dalje nastavlja svoje djelo krađe tuđeg autorskog djela što ovom postupku daje naročitu težinu. Ista stvar je, nažalost, i sa Opštinom Budva, koja je takođe upozorena u više navrata da će nastati velike finansijske i druge štete jer zakon propisuje trostruku kaznu od ukupne štete koja se pričinila autoru – navodi se u saopštenju Multimedia Group.

Uz saopštenje su priložili link na kojem se može kupiti poster Pargetera uz prihvatanje precizno definisanih autorskih prava. Takođe, priložili su link na kojem se može vidjeti da je isti plakat iskorišćen za omot muzičara Andile Andya i njegov album God Bless Azania.

R. K.

16

Hronika Podgorice

Subota, 14. avgust 2021.

Polomljeni mobilijar, suve sadnice i smeće ruže izgled parka na Ćemovskom polju

Potrebni su rasvjeta, video nadzor i veća pažnja nadležnih Ne obraća se dovoljno pažnje parku na Ćemovskom. Ta površina se ne zaliva. Dosta sadnica koje smo sadili je uništeno. Igralište za djecu se ne održava. Problem je što tamo nema neke zaštite od strane nadležnih institucija, nego je prepušteno samo sebi. Treba nadležni da obilaze taj prostor i da se obezbijedi video nadzor, kako bi i ovaj park bio zaštićen kao i ostali u gradu, jer on to zaslužuje – poručio je direktor NVO Ozon Aleksandar Perović uz napomenu da je u park na Ćemovskom, samo kroz projekat ,,Budi odgovoran“, uloženo 50.000 eura I. MITROVIĆ

Suva narasla trava i lišće na mladim sadnicama, polomljene sprave na dječjem igralištu, veliki broj klupa i drvenih sprava za treniranje, kao i velika količina smeća i zelenog komunalnog otpada u parku na Ćemovskom polju (u blizini crnogorske kuće fudbala) – smatraju redovni posjetioci i ljubitelji prirode, znak su da ova uređena površina zaslužuje veću pažnju nadležnih službi i preduzeća.

Napominjući da ovo mjesto svakodnevno posjeti veliki broj mještana Starog Aerodroma i Konika, naši sagovornici poručuju da bi i u ovom parku trebalo ugraditi rasvjetu i video nadzor, kao što je praksa sa ostalima širom grada.

ČIŠĆENJE I ZALIVANJE

Miljan Nikolić, koji redovno posjećuje park na Ćemovskom polju, pohvalio je gradsko preduzeće Čistoću, koje je na njegov zahtjev postavilo kontejner na samom obodu parka.

- Međutim, veliki je broj nesavjesnih građana koji i pored toga smeće ostavljaju u parku – kazao je Nikolić, uz napomenu da na ovom mjestu svakodnevno, uglavnom poslijepodne, boravi 100-200 posjetilaca.

Ovakva mjesta su, ističe on,

Radnici Čistoće svakodnevno čiste park

nEodgovoRnoSt PojEdinaca: Smeće u Park šumi

SPREmno za obnovu: Polomljen mobilijar na dječjem igralištu

dobra za djecu i omladinu, jer im pružaju mogućnost za zdravim stilom života. Kako dodaje, rekreacija u prirodi dobrodođe i starijima, kojih takođe dođe veliki broj u parku na Ćemovskom.

- Mobilijar na dječjem igralištu je dotrajao. Ljuljaške, klackalice i tobogan su polomljeni, treba ih zamijeniti, kao i polomljene klupe širom parka – poručuje Nikolić.

Kaže da bi radnici Čistoće trebalo makar dva puta da čiste park i ističe da su radnici Zelenila ranije navodnjavali mlade sadnice, ali da to ne rade i ove godine.

- Trava bi trebalo redovno da se kosi i da se nalivaju sadnice, prvenstveno zbog zaštite od požara – kaže Miljan.

Napominje da ovom mjestu fali rasvjeta koju bi, smatra on, bilo lako postaviti, jer su objekat

Vodovoda i kanalizacije i Dom za stare (čijim će korisnicima takođe koristiti park) u blizini.

održAVANJE

I Đorđe Grdinić, koji redovno trenira u parku na Ćemovskom polju, smatra da ovo mjesto treba bolje održavati.

- Ima kontejner na ulazu u šumu. Može ih biti i deset, ali uzalud, smeća ima po šumi zahvaljujući neodgovornim

Odgovarajući na naša pitanja, iz gradskog preduzeća Čistoća su kazali da prostor parka i trim staze na Ćemovskom polju zaposleni održavaju svakog dana, na početku prve smjene.

- Svakog jutra zaposleni zateknu i uklone veću količinu otpada kojitokom dana na ovom prostoru ostave posjetioci parka. Takođe, svakodnevno se vrši i pražnjenje kontejnera za odlaganje otpada, koji se nalazi u neposrednoj blizini – poručuju iz Čistoće.

pojedincima. Možda bi bilo dobro postaviti i kante za smeće u parku – kaže Grdinić.

I on smatra da mobilijar na dječjem igralištu treba obnoviti.

- Treba ugraditi neke novije sprave, poput onih koje se postavljaju u parkovima širom grada – poručuje Grdinić.

Zelenilo: Redovno sprovodimo mjere njege biljnog fonda Iz gradskog preduzeća Zelenilo kažu da se savjesno ophode prema svim javnim zelenim površinama u gradu, te da su svakodnevno angažovani na izgradnji novih dječijih igrališta, parkova, drvoreda…

- Kako park-šume pripadaju grupi zelenih površina koje se ekstenzivno održavaju, tako se i u park-šumi Ćemovsko polje redovno sprovode mjere njege biljnog fonda, naročito na povr-

šinama koje su prepoznate kao prostori koje građani koriste intenzivnije (površine oko trim staze, dječijeg igrališta i dr.) – poručuju iz Zelenila.

Kako navode, Ćemovsko polje zauzima veliku površinu - više od 55 hektara.

- Navedene mjere usklađene su sa intenzitetom i kalendarom njegovanja biljaka, pa se zavisno od godišnjeg doba realizuje košenje, orezivanje, ukla-

njanje suvih i stabala sklonih padu i dr. Parkovski mobilijar koji je zastupljen u ovoj parkšumi vizuelno joj je prilagođen.

Servisiranje istog se vrši redovno, ali usljed kontinuiranog djelovanja vandala, koji gotovo svakodnevno uništavaju mobilijar, kao i zbog nepropisnog koršićenja, dešava se da isti mora biti uklonjen ili stavljen van upotrebe – zaključuju iz Zečenila.

oPaSnoSt od PožaRa: Zeleni komunalni otpad

Čišćenje i uklanjanje nataloženog materijala iz korita rijeka

Iz Savinog potoka uklonili 200 kiperskih tura otpada Programom rada Čistoće je za ovu godinu, kako je bila praksa i prethodnih, planirano detaljno čišćenje i uklanjanja nataloženog materijala iz korita gradskih rijeka.

za ČiStija RijEKE PodgoRicE: Radnici Čistoće u Savinom potoku

Nakon dobijene saglasnosti, ovi poslovi su prethodnih dana realizovani u Savinom i Markovom potoku. Tokom radova na ovim prostorima je bila angažovana mehanizacija sa ciljem čišćenja nataloženog materijala, kao i nepropisno

odloženog kabastog i drugog otpada iz korita, ali i zaposleni koji su manuelno uklanjali otpad iz pojedinih djelova potoka.

- U Savinom potoku su se radovi sprovodili parcijalno - od mosta u Ulici Goce Delčeva do mosta u Ulici Desete crnogorske brigade; od mosta u Ulici CASNO-a do mosta u Ulici Franca Rozmana i 200 metara uzvodno od mosta u Ulici vojvode Vasa Bracanova.

Sa ovih lokaliteta uklonjeno je ukupno 200 kiperskih tura raznog otpada, a nekoliko dana

je bilo angažovano i 10 zaposlenih na manuelnom čišćenju određenih djelova – navode iz Čistoće, uz napomenu da su iz Markovog potoka uklonili 15 kiperskih tura otpada.

Iz Čistoće još jednom apeluju na građane da se otpad odlaže na predviđena mjesta, uz podsjećanje da nesavjesno postupanje pojedinaca umanjuje trud i uložena sredstva njihovog društva i Glavnog grada, kao i građana koji se odgovorno odnose prema životnoj sredini.

I. M.

Smatra da bi park trebalo osvijetliti i da bi nadležne gradske službe trebalo češće da ga obilaze.

I direktor NVO Ozon Aleksandar Perović, koji je učestvovao u akcijama uređenja parka na Ćemovskom polju, smatra da se parku na Ćemovskom polju ne posvećuje dovoljno pažnje.

- Ne obraća se pažnja. Ta površina se ne zaliva. Dosta je sadnica koje smo sadili uništeno.

Igralište za djecu se ne održava. Problem je što tamo nema neke zaštite od strane nadležnih institucija, nego je prepušteno samo sebi. Potrebno je da nadležni obilaze taj prostor, da se obezbijedi video nadzor, kako bi i ovaj park bio zaštićen kao i ostali u gradu, jer i on itekako zaslužuje brigu – kazao je Perović, uz napomenu da je u park na Ćemovskom, samo kroz projekat ,,Budi odgovoran“, uloženo 50.000 eura, a da je bilo još dosta dodatnih I. MITroVIĆ akcija.

Radovi na gradskoj vodovodnoj mreži

Potrošači iz Hercegovačke danas pet sati bez vode Zbog izvođenja radova na gradskoj vodovodnoj mreži potrošači iz Hercegovačke ulice (od Ulice Balšića do Ulice Marka Miljanova) danas će biti bez vode, od devet do 14 sati – saopšteno je iz Vodovoda i kanalizacije d. o. o.

H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 14. avgust 2021.

Sedamnaest dana uoči početka nove školske godine, učenici OŠ ,,Vladimir Nazor“ u neizvjesnosti

Zbog radova, prije dva dana bio je blokiran prolaz za pješake na stazama koje su za njih namijenjene

I. MandIć

Tokom ove sedmice trebalo je da bude odlučeno u koju će školu učenici ići.

Iako su sastanci održani, nijesmo uspjeli da dobijemo informaciju ni od Savjeta roditelja, direktorice škole i Ministarstva prosvjete da li je i koja škola odabrana

Tokom ove sedmice trebalo je da bude odlučeno u koju će školu učenici ići. Iako su sastanci održani na tu temu, nijesmo uspjeli da dobijemo informaciju ni od Savjeta roditelja, direktorice škole i Ministarstva prosvjete da li je i koja škola odabrana.

PREGOVORI

Prethodne sedmice na sastanku sa roditeljima, Upravom škole i predstavnicima Ministarstva prosvjete dogovoreno je da se obiđu škole osnovne škole ,,Savo Pejanović“ i ,,Marko Miljanov“, kao i neke druge u okolini Maslina, te da će konačna odluka biti donešena ove sedmice. Tada je rečeno da je iz Ministarstva odbrane ocijenjeno da kasarna u Maslinama, koja je predložena ranije za pohađanje nastave, nije bezbjedna za djecu. Direktorica OŠ ,,Vladimir Nazor“ Ljiljana Marković potvrdila je da je u četvrtak održan sastanak, ali odluku nije saopštila, ističući da ,,treba još nekoliko ,,stvari“ da vide i da će narednog dana biti održan sastanak Savjeta roditelja, te da će nakon toga dati izjavu. Međutim, ni juče nijesmo mogli saznati u koju školu će djeca ići.

Kontaktirali smo i predsjednika Savjeta roditelja Moma Miloševića, koji je kratko kazao da nije više u Savjetu, ističući da je ostavku podnio iz ličnih razloga. Zvali smo i Jelenu Prebiračević iz Savjeta roditelja, koja nas je i ranije informisala o

OŠ „Vladimir Nazor“

ovom problemu. Ovaj put nije htjela da da izjavu nego nas je uputila na Ministarstvo prosvjete. Poslali smo pitanja i tom resoru, ali do zaključenja broja nijesmo dobili odgovor.

NEIZVJESNOST

Podsjećamo, prošle sedmice je Savjet roditelja OŠ ,,Vladimir Nazor“ apelovao na premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića da se hitno uključi u rješavanje problema ove obrazovne ustanove, jer dvadesetak dana uoči početka školske godine konačno mora biti poznato gdje će djeca pohađati nastavu.

Od Ministarstva odbrane, kako su poruči-

Aktivnosti Komunalnih usluga

Mijenjaju semafore na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog

VRIJEDNOST PROJEKTA 140.000 EURA: Semafori na Bulevaru

U nastavku modernizacije svjetlosne signalizacije, ekipe gradskog preduzeća Komunalne usluge d. o. o. počele su rekonstrukciju postojeće signalizacije na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog.

U toku su radovi na raskrsnici Bulevara Svetog Petra Cetinjskog sa Ulicom Jovana Tomaševića, a biće izvedeni i na raskrsnici Bulevara Svetog Petra Cetinjskog i Bulevara Stanka Dragojevića, raskrsnici Svetog Petra Cetinjskog i Ulice slobode, kao i raskrsnici ovog bulevara i Ulice Marka Miljanova.

- Na navedenim raskrsnicama će biti zamijenjeni stari semafori sa novim portalnim i poluportalnim nosačima, modernijeg dizajna i boljih karekteristika u odnosu na stare, koji su u prethodnom periodu u više navrata bili oštećeni usljed saobraćajnih nezgoda i vremenskih neprilika. Rekonstrukcijom je predviđena i ugradnja vremenskih brojača za vozače i pješake a sve sa ciljem stvaranja bezbjednih uslova za sve učesnike u saobraćaju – saopštavaju iz Komunalnih usluga, uz napomenu da je vrijednost radova 140.000 eura, a rok završetka posla 60 dana.

I. M.

li, očekuju da će, imajući u vidu ozbiljnost situacije i neizvjesnost koju preživljava više od 1.200 djece, još jednom razmotriti odluku o ustupanju prostora kasarne Masline. Razlozi odbijanja im, kako navode iz Savjeta roditelja, nijesu zvanično saopšteni, a voljeli bi da znaju koji su i šta to može biti značajnije od interesa djece.

Uz podsjećanje da su na odluku Ministarstva odbrane čekali duže od mjesec, roditelji su tad istakli da vremena više nema, da je njihovo strpljenje na izmaku i da će, zbog reakcija nadležnih, biti prinuđeni da ipak organizuju proteste.

Nj.B.

I pješaci i vozači mimoilazili se jednom kolovoznom trakom Sekretarijat za saobraćaj je 2. avgusta izdao rješenje Agenciji za izgradnju i razvoj Podgorice za zatvaranje saobraćaja za sve vrste motornih vozila na dijelu Ulice Vaka Đurovića, na 50 metara od Vezirovog mosta, radi izvođenja radova prekopa i postavljanja separatora za prihvat atmosferskih voda.

Tim rješenjem je, između ostaloga, precizirano da je pješački saobraćaj dozvoljen slobodnom trotoarskom površinom uz kolovoznu traku koja je prohodna. Međutim, prekjuče ujutro to je bilo nemoguće, jer je jedna kolovozna traka bila raskopana, a na drugoj strani je bio uklonjen dio trotoara, pa su pješaci morali da se kreću kolovozom, kuda se saoabraćaj odvijao naizmjenično. Poslije podne su preko raskopanog kanala na trotoaru bile postavljene daske kuda je bilo omogućeno kretanje pješaka.

Na ovoj dionici prekjuče ujutro bilo je omogućeno naizmjenično odvijanje saobraćaja desnom kolovoznom trakom (iz

pravca Gimnazije prema Zagoriču), dok je na lijevoj traci bio iskopan kanal i blokiran mašinom, koja je izvodila radove. Ali bio je raskopan i trotoar na toj strani kolovoza, dok je na suprotnoj strani bio uklonjen, pa su pješaci bili primorani da se kreću dijelom kolovoza kuda se odvijao naizmjenično saobraćaj a koji su radnici, zbog prašine, povremeno zalivali vodom.

Iz Sekretarijata za saobraćaj su nam kazali da ,,kada je u pitanju kretanje pješaka i motornih vozila, podnosilac zahtjeva, odnosno izvođač radova, obavezan je da, shodno Pravilniku o saobraćajnoj signalizaciji, za vrijeme zatvaranja saobraćaja postavi odgovarajuću saobraćajnu signalizaciju i fizičke prepreke“.

- Kako je podnosiocu zahtjeva rješenjem naloženo da obezbijedi naizmjenično odvijanje saobraćaja uz postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju, i pješački saobraćaj dozvoljen je slobodnom trotoarskom površinom uz kolovoznu traku koja je prohodna – pojasnili su iz Sekretarijata.

I. M. I. M.

Još ne znaju gdje će djeca pohađati nastavu U kojoj vaspitno-obrazovnoj ili drugoj ustanovi će učenici OŠ ,,Vladimir Nazor“ (naselje Masline) započeti školsku godinu ne zna se ni 17 dana uoči njenog početka.

17

Radovi u Ulici Vaka Đurovića prije dva dana

Kreativni preduzetnik brend ,,Mafalda“ ovog mjeseca u TC Delta siti

Motive pri izradi proizvoda crpe iz istorije crnogorske umjetnosti Na centralnom štandu u tržnom centru Delta siti, u okviru programa podrške kreativnom preduzetništvu koji Glavni grad realizuje u saradnji sa Delta sitijem i kompanijom Stratedžist, ovog mjeseca svoje proizvode predstavlja brend ,,Mafalda“.

Inspiracija za kreiranje brenda ,,Mafalda“, prenosi PG biro, leži u kulturnoistorijskom bogatstvu Crne Gore, a njihovi proizvodi nastaju spajanjem ljubavi prema istoriji umjetnosti i modnom dizajnu.

- U fokusu ,,Mafalde“ su proizvodi koji su lako nosivi, i koji imaju savremen dizajn, pa tako kreiraju modne dodatke u formi torbi različitih namjena, cegera, novčanika, futrola za naočare. Primarne motive crpe iz crnogorske istorije umjetnosti, a pored svoje namjene, ovakva vrsta proizvoda je u isto vrijeme i vrsta

materijalizovane prezentacije crnogorskog kulturnog nasljeđa, koja ukazuje na jedinstvenost crnogorske kulture i umjetnosti – navodi se u saopštenju.

Podsjećamo, od početka ove godine, odno-

sno kroz ovogodišnji konkurs do sada su svoje proizvode predstavili domaći brendovi - Radionica Krpenka, Petit Paris Clothing, Flamingo Design, Mika Rawbeauty, Radionica pašte, Agate i Sleppz Butts. I. M.

PODRŠKA KREATIVNOM PREDUZETNIŠTVU: Štand brenda ,,Mafalda“

Za dan ugasili Obnavljaju horizontalnu 20 požara protekla 24 časa ( juče do 15 sati) signalizaciju ispred škola Upripadnici Službe zaštite i spašavaAktivnosti Puteva

ZA BEZBJEDNOST ĐAKA: Nova signalizacija ispred škole

Ekipe gradskog preduzeća Putevi d. o. o. počeli su iscrtavanje horizontalne signalizacije ispred osnovnih i srednjih škola na teritoriji glavnog grada.

- Radovi se izvode uglavnom noću, kada je smanjena frekvencija saobraćaja, a cilj

je da se obezbijedi visok stepen bezbjednosti svih učesnika u saobraćaju, a naročito đaka – saopštavaju iz Puteva, uz podsjećanje da njihove ekipe svake godine obnavljaju horizontalnu signalizaciju u susret novoj školskoj godini, kada će i pomenuti radovi biti završeni.

I. M.

nja Glavnog grada imali su 20 intervencija gašenja požara trave i niskog rastinja i pomoćnog objekta - štale.

Kako navode iz Službe, gasili su na sljedećim lokacijama: Kuči, Sukuruć, Konik, Bratonožići, Beri, Tološka šuma, Krusi, Berislavci, Golubovačko polje, Parci, Balabani, kod Vukovačkog mosta, Srpska, Botun i u tri navrata u mjestu Gradac i Duklja. I.M.

18

Arena

Košarka

Subota, 14. avgust 2021.

Crnogorski košarkaši večeras (20h) u „Bemax areni“ dočekuju Dansku, u drugom meču pretkvalifikacija za Svjetsko prvenstvo

Radončić: Pobjeda nas vodi do cilja

Nova FIBA rang lista

Crnogorke napredovale za dva mjesta

PODGORICA - Ženska košarkaška reprezentacija zauzima 20. mjesto na najnovijoj FIBA rang listi, što je za dva mjesta bolji plasman nego na prethodnoj listi.

Selekcija Sjedinjenih Američkih Država je nastavila dominaciju, ali se do drugog mjesta popela Španija, iako je ostala bez odličja na dva uzastopna takmičenja. Prekočile su Španjolke selekciju Australije, koja je treća ispred Kanade. Svoje pozicije zadržale su i Francuska i Belgija, dok su veliki skok napravile dvije azijske reprezentacije. Kina je došla do sed-

mog mjesta, a dva mjesta je preskočila i reprezentacija Japana, koja je sada tik iznad Srbije. Japanke su očekivano napredovale, s obzirom na to da su u Tokiju priredile iznenađenje pobjedom nad Francuskom u polufinalu, te su se domogle srebrne olimpijske medalje.

Kineskinje su sa druge strane pretrpjele poraz upravo od Srbije u četvrtfinalu.

Košarkašice Srbije pale su za jedno mjesto poslije Olimpijskih igara u Tokiju.

Listu 10 najboljih reprezentacija na planeti u ženskoj košarci kompletira Turska, koja je doživela pad od tri mjesta. R.P.

Prva zvijezda ostaje u timu iz Los Anđelesa

Klipersi čuvaju Lenarda: 150 miliona za četiri sezone Kavaj Lenard potpisao je novi ugovor sa Los Anđeles Klipersima, po kom će zaraditi 176 miliona američkih dolara (150 miliona eura) za četiri sezone.

Jedan od najboljih košarkaša današnjice imaće opciju da nakon tri godine raskine ugovor. Sa 30 godina, Lenard želi da upravo u Klipersima osvoji

novu NBA titulu – nakon što je to uspio kao igrač Toronta i San Antonija.

Već deset godina Lenard je u NBA, a za to se etablirao kao jedan od najboljih igrača u oba pravca.

Uprkos povredama, košarkaš koji je pet puta igrao na Ol-staru prošle sezone bilježio je 24,8 poena, 6,5 skokova i 5,2 asistencije u prosjeku. R. A.

PODGORICA – Led je probijen, pobjedom protiv Islanda (83:69) crnogorski košarkaši su prema planu otvorili „balon“ u Podgorici, u prvom meču pretkvalifikacija za Svjetsko prvenstvo. Ali to je samo prvi korak ka cilju, ka jednom od prva dva mjesta u grupi E, koja vode u novembarske kvalifikacije. Za ostvarenje cilja potrebne su još dvije pobjede, možda i jedna, u preostala tri meča u „Bemax areni“, dva protiv Danske i još jednom sa Islandom.

Danska je večeras (20 sati) drugi rival izabranicima Boška Radovića, po mnogo čemu sličan Islandu, kada je stil igre u pitanju. Uz dan odmora, naša selekcija će odmornija dočekati duel sa Dancima, koji su sinoć igrali skandinavski derbi protiv Islanda.

- Značio nam je dan odmora.

Danska igra drugi dan uzastopno, mislim da im nije lako, valjda su se umorila protiv Islanda, dok ćemo ih mi dočekati odmorni i spremni da nakon dana odmora izađemo da ih „iskidamo“ – poručuje Dino Radončić.

Pobjeda protiv Danske mogla bi da znači i definitivan korak ka ostvarenju cilja, ali je svima u taboru naše reprezentacije jasno da Danci neće pasti bez velike borbe. Biće to sudar dva različita stila igre, kao što je bio slučaj protiv Islanda.

- Oni znaju da smo mi u „5 na 5“ dosta kvalitetniji i onda oni pokušavaju da igraju svoju igru.

Vidjelo se protiv Islanda da je to igra sa mnogo ludih trojki, mnogo ludih završnica. Ali na to treba da budemo spremni i da izađemo na teren da ih pobijedimo – dodaje krilo naše reprezentacije.

Crna Gora se protiv Islanda mučila 35 minuta, i tek je u posljednjih pet minuta, serijom 14:0 za nedostižno vođstvo od 83:64, slomila otpor „ribara“.

- Mislim da je prva utakmica uvijek najteža, dok malo osjetimo protivnika. Realno, rijetko kojeg igrača poznajemo, ne igramo mi u tim ligama i kad izađeš na teren, jednostavno, ne znaš šta dobro rade. Mislim da smo 35 minuta nekako čudno igrali. Oni dosta trče, na šta mi nijesmo navikli, i trebalo je da se naviknemo na to. Ali onda kada smo dali gas u odbrani, kada smo krenuli da igramo tih pet minuta... Bez obzira na ra-

Island deklasirao Dansku Pomalo neočekivano, Island je ubjedljivo porazio Dansku 91:70 (22:23, 21:16, 22:12, 26:19), i istakao najozbiljniju kandidaturu za barem drugo mjesto u grupi E koje vodi u narednu rundu kvalifikacija za SP. Iako su u prvom poluvremenu Islanđani pogodili 11 od ukupno 17 trojki, Danska je uspijevala da drži egal. „Ribari“ su u prva dva i po minuta trećeg kvartala napravili seriju od 9:0 i poveli 52:39 i do kraja su samo uvećavali prednost.

Elvar Fridrikson je sa 30 poena, po pet skokova i asistencija bio najbolji u Islandu, na drugoj strani se istakao Danijel Andreas Mortensen sa 27 poena.

zliku kojom je meč završen, mislim da to može i bolje. Kvalitetniji smo ali treba cijelu utakmicu da „kidamo“ – ističe Radončić.

U svakom slučaju, pobjeda protiv Islanda je bila najbitnija.

- Znači nam dosta, uvijek je pr-

va pobjeda jako bitna, pogotovo na ovim turnirima gdje se igraju četiri meča. Jako nam je drago, srećni smo, ali idemo dalje – zaključio je Dino Radončić, koji je protiv Islanda upisao 13 poena (5-4 za dva, 1-1 za tri, 3-2 sa penala), pet skokoS. J. va i asistenciju.

Bulsi ubjedljivo poraženi od Minesote na NBA Ljetnjoj ligi

Simonović opet dvocifren za Čikago Naš Marko Simonović ostvario je dvocifren košgeterski učinak i na trećem meču za Čikago Bulse na NBA Ljetnjoj ligi.

Reprezentativac Crne Gore postigao je deset poena u ubjedljivom porazu ,,bikova“ od Minesota Timbervulvsa 78:59 u Las Vegasu. Kolašinac se uklopio u lošije timsko izdanje Bulsa

– šutirao je 8-1 iz igre, ali je realizovao svih osam slobodnih bacanja. Očekuje se da Marko dobije mjesto u rosteru Čikaga, tima našeg Nikole Vučevića, za narednu NBA sezonu. Mladi crnogorski centar sveukupno igra dobro i zapaženo od starta Ljetnje lige. Čikago Bulsi će na Ljetnjoj ligi odigrati makar pet utakmica.

R. A.

Arena

Subota, 14. avgust 2021.

Rukomet

19

PRVI PUT NA SUPROTNIM STRANAMA: Bojana Popović sa Crnom Gorom, a Dragan Adžić sa Slovenijom rivali u gripi A na Svjetskom prvenstvu u Španiji

Doktori rukometa u ,,klinču“!

PODGORICA – Bojana Popović i Dragan Adžić na Svjetskom prvenstvu u decembru u Španiji prvi put će biti na suprotnim stranama.

Do kraja prošle godine saradnici u Budućnosti, od decembra ljuti rivali – u grupi A Crna Gora i Slovenija, u društvu sa olimpijskim šampionom Francuskom i Angolom – najboljom afričkom ekipom, odlučivaće o tri mjesta koja vode u narednu rundu šampionata.

Zanimljivo je da su i Popović i Adžić debitovali na klupi Crne Gore i Slovenije u aprilu u istoj sedmici baraža za odlazak na SP. I bili su uspješni, očekivano, u dvomeču sa prosječnim protivnicima.

RADOVAĆU SE PROLAZU - Slovenija je bila u četvrtom šeširu i nijesmo očekivali lagan žrijeb. Kada uporedimo našu grupu sa grupama G i H jasno je koliko je jača. Ali, treba gledati pozitivno, imaćemo samo jake rivale i utakmice, a naše glavno takmičenje je 2022. I na tom putu nam trebaju što jači protivnici. Dobili smo iz svakog šešira jake reprezentacije i dobićemo najviše što možemo. Želja nam je da se dočepamo drugog kruga i da dobijemo još tri jake utakmice sa ekipama iz grupe B. To je osnovni cilj, a biće teško ostvariti ga u ovakoj grupi – ispričao je Adžić.

Bivši selektor crnogorske reprezentacije odlično poznaje sve rivale u grupi A. - Skor nije sjajan, ali vjerujem da možemo i baš sa ovakvim rivalima da igramo i polako postajemo konkurentni pred takmičenje koje dolazi. Nama su oni potrebniji, jer u suprotnom ništa ne bismo dobili, sem plasman koji u ovom trenutku nije prioritetan već stvaranje nekih preduslova za 2022. Želimo na EP da budemo konkurentniji nego što je Slovenija do sada bila.

Adžić je zadovoljan kako je njegov tim odreagovao u baražu za SP.

- Zadovoljan sam, djevojke su prije

Adžić: Nijesam mislio da će se ikada desiti Popović: Vjerujem da ćemo za sve drugo, osim za međusobni duel, jedni drugima biti od pomoći i koristi

svega kvalitetno vođene i dovedene na ovaj nivo od strane Bregara. Sa odnosom, motivom, kvalitetom i radom u klubovima Slovenija može da bude konkurentnija nego do sada, a znamo da nije bila u završnicama takmičenja praktično od 2003/04. godine. Ova generacija može da naprvi iskorak posebno kod kuće. Do tada ćemo imati dovoljan broj zajedničkih utakmica i neke stvari ćemo moći da unaprijedimo i timski da se složimo.

Prvi put protiv Crne Gore. Malo čudno, zar ne?

- I meni. Nevjerovatno teško, nijesam mislio da će se ikada desiti.

Radovaću se prolazu i Slovenije i Crne Gore u glavnu fazu, onda možemo da navijamo jedni za druge.

Adžić želi da što više promoviše saradnju sa reprezentacijama iz regiona.

- Neko sam ko misli da bi trebalo da je region što više zajedno, da se reprezentacije pomažu i da se jačamo protiv drugih. A da neke utakmice i rivalitet bude nešto što je prirodno, a ne da pravimo da je to nama najvažnije. Probaću da gajim sa Slovenijom što više susreta sa reprezentacijama Crne Gore, Hrvatske i Srbije, jer će to svima da koristi i na

EP U RUKOMETU ZA KADETKINJE: Ubjedljiv poraz Crne Gore od Norveške

Sa Rumunijom za sedmo mjesto Crna Gora 17:33 Norveška PODGORICA - Dvorana ,,Verde“. Gledalaca: 100.

Sudija: A. Rauhs i F. Linster (obojica iz Luksemburga). Sedmerci: Crna Gora 1 (1), Norveška 4 (4).

Isključenja: Crna Gora 12, Norveška 2 minuta.

CRNA GORA: Škerović, Marsenić (13 odbrana), Bigović 2, Radmanović, Pavićević 1, Ražnatović 1, Marković 3, Lutovac 1, Rakočević 1, Vukčević 5, Arsenijević, Mitrović 1, Burić, Kolić, Vujadinović 1, Šutović 1.

NORVEŠKA: Mardalen, Andersen 2, Julumstro 5, Lauricen 3, Bjernsen 2, Enger, Fremo 5, Rekdal 3, Kirkjeide 3, Fikstvat 1, Frisendal, Halingstad 2, Heland-Dovle 2, Faro 3, Kindervag 1, Giske 1.

Imale su dvije šanse za plasman u polufinale, maštale o medalji, a na kraju će igrati za sedmo mjesto - crnogorske rukometašice poražene su od Norveške 33:17 (16:6) u prvom meču razigravanja od pete do osme pozicije na Evropskom prvenstvu za kadetkinje.

Protivnik selekcije Ivana Terzića u posljednjem meču, sjutra od 10 sati, biće Rumunija, koja je izgubila od Hrvatske 27:23.

Norveška je dominirala protiv Crne Gore juče u dvorani ,,Verde“, u 19. minutu vodila 10:4, a na kraju prvog poluvremena prednost je bila dvocifrena - 16:6. Mlade ,,lavice“ su šampionat počele sa dvije pobjede (Danska, Austrija), potom pretrpjele bezbolan poraz od Švajcarske, a pad je počeo povredom srednjeg beka Anđele Milošević, dok je nekoliko igračica imalo problema sa stomačnim virusom...

Ne. K.

taj način bićemo samo jači u odnosu na konkurenciju van regiona.

DA SE ZNAMO – ZNAMO SE Žrijebom u Kasteljonu naš tim ne može biti zadovoljan.

- Sreća je veoma važan faktor na žrijebu za Svjetsko prvenstvo, a mi smo dobili veoma tešku grupu i neće nam biti nimalo lako – jasna je Popović.

Prvi protivnik trećeg decembra biće Slovenija, dva dana kasnije rival je Angola, dok je za sedmi decembar zakazan duel protiv olimpijskog šampiona – Francuske.

- Sistem takmičenja u kojem su 32 reprezentacije je specifičan i sreća je bitan faktor na žrijebu. U donjem „kosturu“, odnosno u grupama E, F, G i H je dosta azijskih reprezentacija, kao i nekoliko po kvalitetu, slabijih evropskih timova, dok su u grupama A, B, C i D, uglavnom sve najjače

evropske selekcije, te afričke koje se izdvajaju po kvalitetu. Neće biti nimalo lako, jer sistem takmičenja je takav da nemamo prava na grešku.

Već u preliminarnoj fazi moramo da budemo na maksimalnom nivou, jer se prenose bodovi, a potom samo dvije selekcije iz glavne runde idu u eliminacionu fazu. Moramo da se spremimo na najbolji način, da u svakom meču budemo na potrebnom nivou, ukoliko želimo dobar rezultat, moramo i protiv najjačih protivnika.

Vjerujem da ćemo da izvučemo pouke nakon Olimpijskih igara u Tokiju, da ćemo unaprijediti neke segmente u igri za koje smo uočili da mogu da budu na višem nivou, a takođe, nadam se da će djevojke biti spremnije i u boljoj formi nakon prvog dijela Lige šampiona. „Lavice“ koje su plasman na planetarnu smotru izborile nakon što su u aprilskom

baražu bile bolje od Bjelorusije, bile su u drugom šeširu. Izvučene su pretposljednje iz drugog šešira i nijesu imale sreće, jer su dobile sjajne protivnike.

Francuska je osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju, Angola je bila rival u grupi na Igrama u Tokiju, „lavice“ su slavile na otvaranju Igara, dok su Sloveniju savladale u grupnoj fazi na prethodnom Evropskom prvenstvu koje je u decembru prošle godine održano u Danskoj.

- Dugo smo sarađivali Dragan i ja, znamo otprilike kako ko razmišlja.

Nepoznanica specijalnih nema, imaćemo takmičarske zamisli na samoj utakmici, ali u suštini je teren najvažniji, odnosno, koliko će igračice to uspjeti da sprovedu u djelo. Energija je takođe važan faktor. Ne bih voljela da pregore u nekim stvarima, već da nađu balans jer ih je Dragan dugo godina trenirao. Suština je da toj utakmici pristupe kao i svakoj drugoj.

Sad, da se znamo, znamo se, a ipak je bitnije ono što će se na terenu dešavati. Zajedno ćemo proživljavati sve u grupi. Pomagaćemo jedni drugima, osim u toj utakmici. Vjerujem da ćemo za sve drugo jedni drugima biti od pomoći i koristi. Prije svega za analize, dogovore... Prosleđivaćemo informacije. Nema greške.

Na šampionatu u Španiji će prvi put učestvovati 32 selekcije, a domaćini će od drugog do 19. decembra biti gradovi Kasteljon, Granoljers, Liria i Torvieha.

U preliminarnoj fazi ekipe su podijeljene u osam grupa. Plasman u glavnu rundu izboriće po tri prvoplasirane selekcije.

Nakon glavne runde koja će se igrati u okviru četiri grupe sa po šest timova, po četiri prvoplasirane selekcije osiguraće plasman u četvrtfinale.

Biće to šesto učešće za Crnu Goru na prvenstvima svijeta, a najbolji rezultat ostvaren je osvajanjem petog mjesta na prethodnom, koje je 2019. godine održano u Japanu.

A. MARKOVIĆ

Ženski rukometni klub Budućnost se pojačao

Maja Savić prva saradnica Bojani Popović u stručnom štabu PODGORICA - Novo ime u stručnom štabu ŽRK Budućnost je proslavljena crnogorska rukometašica Maja Savić, koja će kao i u reprezentaciji, biti prva saradnica Bojani Popović.

- Ovo je logično rješenje i realan razvoj događaja, da nakon reprezentacije, prihvatim ovu ulogu i u Budućnosti. Vjerujem da će se ovo rješenje pokazati kao najbolje, jer ćemo Bojana i ja raditi zajedno i u reprezentaciji i u klubu. Ekipa je znatno izmijenjena, to je potpuno nova postava Budućnosti i djevojke koje treba da pripremimo za velike izazove u narednom periodu. Došlo je do smjene generacija i tu su djevojke koje treba da pripremimo za preuzmu značajnije uloge. Biću uz Bojanu i vjerujem da ćemo se na pravi način spremiti i za ono što nas očekuje u novoj sezoni za Budućnosti, ali i za takmičenja koja očekuju reprezentaciju – kazala je Savić.

Budućnost je kompletirala redove i nastavlja pripreme za početak nove sezone Lige šampiona. Poslije nekoliko dana odmora po povratku iz Tokija, gdje je naša reprezentacija osvojila šesto mjesto na Olimpijskim igrama, trener Bojana Popović i pet reprezentativki (Anastasija Babović, Itana

Grbić, Tatjana Brnović, Nikolina Vukčević i Ivona Pavićević), priključile su se ostatku tima, koji je od 27. jula radio u Podgorici pod vođstvom trenera Tatjane Jeraminok.

Do prvog meča u elitnom takmičenju, gostovanja ekipi Podravke u Koprivnici, je manje od mjesec, pa Bojana Popović želi na najbolji način da iskoristi svaki trening, kako bi ekipa dostigla željeni nivo forme za početak nove sezone u koju Budućnost ulazi sa izmijenjenim i značajno podmlađenim sastavom.

- Nema odmora u godini kada su Olimpijske igre, čeka nas veliki izazov i slijedi nam uigravanje za novu

sezonu Lige šampiona. Želimo da gradimo našu igru i napredujemo kroz utakmice koje nas očekuju u grupi. Imamo potpuno novi tim i novu bekovsku liniju koja je ključna u igri jednog tima. Vjerujem da će se bekovi uigrati na pravi način i pronaći adekvatan ritam. Katarina Džaferović i Valerija Maslova su kao i prošle sezone na poziciji desnog, a Itana Grbić je naš adut na poziciji srednjeg beka. Na lijevom beku su Ivana Mitrović i Ilda Kepić, one su nove u našem timu i radimo na tome da što prije pronađemo pravi ritam. Imamo mlade igračice na krilnim pozicijama, biće posla, ali srećna sam što smo

u prilici da nastavimo da gradimo ono što smo započeli prošle sezone, jer su tu djevojke koje će dati sve od sebe za grb Budućnosti. Nama su mečevi na startu Lige šampiona protiv Podravke i Borusije najvažniji, spremamo se za to, pa ćemo nastaviti korak po korak u nastavku sezone – kazala je trener Popović.

U novoj sezoni DELO EHF Lige šampiona, Budućnost će osim protiv Podravke, igrati sa francuskim Brestom, mađarskim FTC-om, rumunskim CSM Bukureštom, njem a č ko m B o r u s i j o m , r u s k i m Rostovom i danskim Esbjergom.

- Ni ja, kao ni ostale djevojke koje su bile u reprezentaciji, nijesmo imale mnogo vremena za odmor po povratku iz Tokija, ali navikle smo na to.

Imamo dovoljno vremena da se spremimo za novu sezonu u kojoj će ekipa biti potpuno drugačija, imamo novu energiju i nove ambicije. Mogu da najavim borbu u svakom meču i obećati da to neće izostati ni u jednom meču, a vidjećemo za koliko će to biti dovoljno. Odgovara nam novi sistem takmičenja u Ligi šampiona i činjenica da ćemo do februara imati 14 jakih mečeva. Nema lakog protivnika, možda nam je prvo gostovanje ekipi Podravke i najvažnije. To je meč u kojem ćemo tražiti šansu za prolazak u narednu fazu. Biće teško, moramo poštovati dogovore i sve što od nas bude tražila trener Bojana Popović, jer nemamo kredita za improvizaciju i opuštanje - kazala je srednji bek Itana Grbić. Prvi meč u elitnom takmičenju na programu je 11. septembra u A. M. Koprivnici protiv Podravke.

Arena

Desni bek Sutjeske Dragan Grivić počeo oporavak nakon teške povrede u meču sa Jezerom

Dešava se, biću još jači kad se vratim NIKŠIĆ - Fudbaler Sutjeske Dragan Grivić, koji je teško povrijeđen prošlog vikenda u meču protiv Jezera, a u međuvremenu operisan, juče je stao na nogu.

Polomljene su mu obje kosti potkoljenice u duelu s Nikolom Jovićevićem, prekid utakmice je trajao desetak minuta, sudija Nikola Vođević je podijelio žute i crvene kartone, a najstrože su kažnjeni prvotimac Jezera (s razlogom) i trener Nikšićana Milija Savović.

I do finiša meča nije se znalo kakva je povreda crnogorskog reprezentativca, a onda su se ređale vijesti: teško nagnječenje, multifragmentarni prelom, višemjesečna pauza, tež a k o p o r av a k , h i r u r š k i zahvat...

Dr Pero Mitrović, načelnik Ortopedije u Nikšiću i medicinski tim FK Sutjeska odlučio je da je, ipak, najbolje da Grivić bude hospitalizovan u KC Crne Gore.

Operacija je završena prije tri dana i zahvaljujući toj savremenoj metodi Grivić se juče oslonio na nogu.

- Riječ je o desnoj nozi. Počeo sam na prste da se oslanjam i stopalom do bola, a to je preporuka. Najviše me boljelo noć nakon operacije, ali ništa nije neočekivano, ipak, to je teška povreda. Dešava se. Boli

me, valjda, koliko mora ili treba da boli. Nadam se da ću za nekoliko mjeseci izaći na teren, a to jedva čekam. Nadam se da ću biti jači i bolji - kazao je za Pobjedu defanzivac Sutjeske Dragan Grivić.

Isti fudbaler je Plavljanima zatresao mrežu u 18. minutu susreta, a Milivoje Raičević je

sredinom nastavka udvostručio prednost tako da su u tom meču, koji će se najduže pamtiti po povredi Grivića, „plavobijeli“ stigli do liderske pozicije i maksimalnog učinka od devet bodova. Već sjutra Nikšićani gostuju Rudaru, i očekivano nadaju se nastavku poRa. P. bjedonosne serije.

Radovan Kavaja objavio spisak igrača

Kadeti od sjutra na okupu

PODGORICA - Selektor kadetske reprezentacije Crne Gore Radovan Kavaja objavio je spisak igrača koji će biti u konkurenciji za nastup na međunarodnom prijateljskom ,,Telki kupu“ u Mađarskoj.

Kavaja se odlučio za 20 igrača golmani: Petar Bobičić (Podgorica), Petar Petrović (Mladost DG); odbrana: Miloš Vračar, Balša Mrvaljević (Podgorica), Luka Bubanja (OFK Berane), Jovan Kecojević (Kom), Romario Camaj (Budućnost), Janko Vukićević (Sutjeska); vezni red: Dragan Miranović (Zeta), Marko Perović (Budućnost), Luka Lečić (Crvena zvezda, Srbija), Nikola Medojević, Nenad Krivokapić, Vasilije Adžić, Stefan

Budućnost dočekuje Podgoricu i traži prvi trijumf u

Pobjeda dolaz Budućnost ove sezone ne zna za pobjedu. Poražena je u sva četiri evropska meča, a kriza se nastavila i na domaćoj sceni gdje je remizirala sa Mornarom (1:1) i izgubila od Iskre (2:1).

Je li vrijeme za prekid krize i povratak na pobjednički kolosijek? Odgovor će dati večerašnji duel sa Podgoricom (20.30 h), jedinom ekipom koja još nije osvojila nijedan bod u novoj sezoni Telekom 1. CFL. - Očekivanja su maksimalna rekao je trener Aleksandar Nedović, koji je na klupi ,,plavih“ debitovao prethodne subote u Danilovgradu.

- Upoznao sam se bolje sa ekipom, radna sedmica je protekla na dobrom nivou, imao sam veći broj igrača na treningu, ostale su još samo sitne mehaničke povrede Mirkovića i Ćetkovića. Mislim da smo spremni da zabilježimo pobjedu.

Mladi stručnjak očekuje bolje izdanje njegovog tima nego u prethodnom kolu.

- Svjesni smo gdje smo griješili, zato smo uradili dosta video analiza i radili smo dosta na terenu. Međutim, svjesni smo i širine sastava koji je bio u Danilovgradu, a koji će protiv Podgorice biti mnogo širi - jasan je Nedović.

Za duel sa Lješkopoljcima u tim Budućnosti vraćaju se Igor Ivanović i Vladan Adžić, koji su bili suspendovani zajedno sa liderima koji su napustili tim, Petrom Grbićem i Draškom Božovićem.

Oporavio se Miloš Raičković, a od starta bi mogao da igra

cija igraće protiv Mađarske, 17. avgusta od 17 časova. Dva dana kasnije ,,sokoli“ se sastaju sa Hrvatskom, takođe od 17 časova, dok će u posljednjem meču na turniru igrati sa Izraelom, 21. avgusta od 15 časova.

Okupljanje igrača zakazano je za sjutra u 10 h u hotelu ,,Voco“ R. P. u Podgorici.

Madridski list AS objavio plan Pari Sen Žermena

Ronaldo mijenja Mbapea u ljeto 2022.

Kilijan Mbape će izvjesno napustiti Pari Sen Žermen narednog ljeta, a trebao bi da ga zamijeni Kristijano Ronaldo.

To je ekskluzivno objavio madridski list AS, kao jasan plan uprave giganta francuske Lige 1. Po tim saznanjima, čelnici ,,svetaca“ iz Pariza su se pomirili sa činjenicom da napadač Mbape neće potpisati novi ugovor i da će narednog ljeta, kao slobodan igrač, napustiti klub.

Očekuje se da Mbape na ljeto 2022. godine pojača Real Madrid. Nakon njegovog prelaska u Primeru, dovođenje Ronalda bio bi idealan marketinški potez – u istom klubu okupiti naj-

veće zvijezde fudbala od početka 21. vijeka, Ronalda, Lionela Mesija i Nejmara.

Takođe, nakon odlaska Mbapea, PSŽ će imati dovoljno prostora u budžetu da obezbijedi ugovor za Portugalca.

R. A.

ŠAMPION POD IMPERATIVOM: Igor Ivanović

povratnik među ,,plave“, desni bek Momčilo Raspopović.

- Sigurno nije spreman za 90 minuta, ali radi se o igraču koji je prošao našu školu, koji je bio kapiten kluba, igrao je Ligu Evrope sa Rijekom, nastupao za reprezentaciju... Ima iskustvo i vjerujem da će da bude racionalan kako bi prekrio te neke nedostatke - kazao je Nedoviću o Raspopoviću.

Nekadašnjeg vezistu Budućnosti ne zavarava loš start večerašnjeg rivala. Uostalom, ni forma njegovog tima ne daje mu za pravu da bude siguran u osvajanje tri boda.

- Protivnik nije startovao dobro, ali sve ekipe koje su igrale Evropu osim Sutjeske još traže for-

mu. Imamo maksimalno poštovanje prema Podgorici, rezultati ostvareni prošle sezone su za svaki respekt, ali mislim da je kvalitet na našoj strani. Imperativ postoji, ali sam sebi ću ga napraviti i pokušaću da skinem teret sa igrača. Želim da momci igraju fudbal, jer ako budemo igrali i ako budemo tačni u taktičkim zamislima, uz kvalitet koji imamo, mislim da ćemo da zabilježimo trijumf poručio je Nedović.

- Moramo da budemo mirni i da pobjeda dođe iz mirnoće, a ne iz jurnjave, ili imperativa moranja jer se obično tada pojavljuje grč, tijelo ostaje stegnuto i onda se tehničke stvari ne izvode na pravi način. Imperativ pobjede

Zeta autsajder u duelu sa Mornarom na ,,Trešnjici“ Zeta se u Petrovcu pomjerila sa nule - i u stavci postignutih pogodaka i po broju bodova.

Đukanović (Budućnost), Stefan Radojević (Sutjeska), Milan Roganović (Zeta), Nemanja Pavićević (Kom); napad: Petar Barac (Kom), Denis Ljuljanović (Budućnost). ,,Telki kup“ igra se sljedeće sedmice u istoimenom mjestu u blizini Budimpešte. Prvi meč na turniru naša kadetska selek-

Subota, 14. avgust 2021.

,,Vukovi“ su remizirali 2:2 pod Malim brdom, što je rezultat koji im uliva nadu da neće biti ,,topovska hrana“ mnogo spremnijim ekipama.

- Osvojili smo veoma bitan bod, mnogo nam znači u ovom momentu, nakon što je ekipa kasno počela sa pripremama. Svaki bod koji uzmemo u ovom dijelu prvenstva je ogroman - kazao je Ivan Vukčević.

Naredni Zetin rival je takođe sa Primorja - na ,,Trešnjicu“ stiže Mornar, jedna od tri ekipe sa sedam bodova iz tri meča.

- Čeka nas rival koji je u prethodna tri kola pokazao da će da se bori za vrh tabele. Znamo da nijesmo favoriti, a i da jesmo bili bismo oprezni. Nadam se najboljem, u fudbalu ništa nije sigurno i vjerujem da imamo šansu.

Očekujem meč sa mnogo pogodaka, a nadam se da ću sezonu nastaviti onako kako sam je počeo u Petrovcu - istakao je Vukčević, koji je pod Malim brdom izborio jedanaesterac i postigao gol za remi.

Mladi napadač je neočekivano pojačanje za Zetu, budući da je pripreme odradio u Partizanovoj filijali, Teleoptiku.

- Bio sam mjesec u Teleoptiku i trebalo je da potpišem ugovor.

Međutim, iskrsao je problem sa papirima za dvojno državljanstvo, ali trebalo bi i to uskoro da se riješi. U Zeti ostajem vjerovatno do zime, plan je da se onda vratim

Svaki bod je og FSCG

20 Fudbal

Zeta

Napadač Zete Ivan Vukčević na meču sa Petrovcem

Mornar

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion Trešnjica. Kapacitet: 1.000.

Sudija: P. Radovanović.

Pomoćnici: V. Todorović i A. Đikanović.

Početak: 20 časova Popović

Tuzović

Đ. Vukčević

Đurović

Horike

Krstović

Nakazava

I. Vukčević

Đinović

Đukić

Goranović

Guzina Pepić

Ćetković

Poček Kaluđerović

Sekulović Seratlić

Stevanović Pajović

Perišić Baltić

Trener Dragoljub Đuretić

Trener Dejan Nenezić

u Beograd. Tu sam da pomognem ekipi da ostvari cilj, a na ličnom planu da napredujem iz dana u dan - naveo je Vukčević.

Zeta će prvi put ove sezone igrati na ,,Trešnjici“, nakon što je Sutjesku dočekala na stadionu Dečića.

MORNAR BEZ ŠEFA ZA NASTAVAK SERIJE

Mornar je napravio sjajno otvaranje sezone. Sedam bodova iz tri

kola pokazali su da se Barani ne šale. Mornar sada čeka treće gostovanje u četiri kola, a pozitivnu seriju Barani žele da nastave protiv Zete u Golubovcima.

Proteklih dana bilo je na ,,Topolici“ vrlo ,,živo“ - stigao je Petar Grbić u minut do 12, a onda iznenada zbog bolesti na treninzima nije bilo Slavoljuba Bubanje, kojeg će danas mijenjati pomoćnik Dejan Nenezić. Ipak, Barani se nadaju da ih to neće poremetiti.

- Čekamo da se priključi šef treninzima i da opet svi zajedno budemo na okupu. Šteta je što neće biti sa nama, što nas neće voditi sa

Arena

Subota, 14. avgust 2021.

21

Fudbal

Jezero protiv Petrovca želi prvi gol i prvu pobjedu u sezoni

u sezoni

zi iz mirnoće Raspored i tabela VEČERAS BERANE: Jezero - Petrovac (19.00h) GOLUBOVCI: Zeta - Mornar (20.00h) PODGORICA: Budućnost - Podgorica (20.30h) DANILOVGRAD: Iskra - Dečić (20.30h) NEDJELJA PLJEVLJA: Rudar - Sutjeska (20.00h) 1. Sutjeska 2. Dečić 3. Iskra 4. Mornar 5. Petrovac 6. Budućnost 7. Rudar 8. Jezero 9. Zeta 10. Podgorica

3 3 3 3 3 2 2 3 3 3

3 0 0 7:0 2 1 0 5:0 2 1 0 4:1 2 1 0 5:2 1 1 1 5:4 0 1 1 2:3 0 1 1 0:3 0 1 2 0:4 0 1 2 2:8 0 0 3 2:7

Budućnost

Dragojević

klupe u Golubovcima, ali baš to treba da bude neki dodatni motiv da damo maksimum i sada kada ga nema iz zdravstvenih razloga da odigramo što bolje - rekao je Igor Poček, ofanzivac Mornara.

Zeta je krenula sa dva poraza, onda osvojila bod u Petrovcu i pokazala da su je mnogo rano otpisali.

- Neće biti lako. Zeta ima mladu ekipu, ali ima i nekoliko starijih iskusnih igrača, vratio se i Ivan Vukčević, tako da sigurno nas neće zavarati njihov loš start. Želimo da pokažemo da možemo da igramo sa svima i produžimo dobar niz - naglasio je Poček.

Ne. K. - R. P.

Raičković

Đuričković

Petrović

Mijović

Sekulić Terzić

Đukanović

Adrović Sentoku

PREKINUTI LOŠ NIZ

groman

Babić

Adžić

Raspopović

jedama i da ćemo izaći na pravi put - poručio je Ivanović.

jeste, ali nije moranje, nije život ili smrt, nego jedna utakmica i hoću kroz igru i dobar odnos prema obavezama da krenemo sa pobjedama.

Budućnost je odigrala 10 mečeva sa Podgoricom, u kojima je upisala šest pobjeda, dva remija i dva poraza.

- Nema kalkulisanja, svjesni smo da se od nas očekuje pobjeda i sami to očekujemo. Podgorica je na sve tri utakmice poražena, sigurno će protiv nas pokušati da izvuče maksimum i željeti da pokaže šta zna, ali vjerujem da im to nećemo dozvoliti i da ćemo slaviti. Nadam se da ćemo se izdići i prebroditi rezultate koji su iza nas. Vjerujem da ćemo da krenemo sa pob-

(4-2-3-1)

Stadion: pod Goricom. Kapacitet: 4.000.

Sudija: M. Bošković.

Pomoćnici: S. Jovanović i J. Tatar.

Početak: 20.30 časova

9 7 7 7 4 1 1 1 1 0

Podgorica je, nakon eliminacije iz Evrope, krenula loše u novu sezonu. Tri utakmice, isto toliko poraza, pa je već na startu u taboru Lješkopoljaca dosta čudna atmosfera. Tim koji je u ovom periodu prošle godine bio hit, sada je na začelju, čeka se prvi bod…

Prekid loše serije Podgorica će tražiti večeras i u to u meču gdje ima možda najmanje pravo da se nada. Podgorica gostuje Budućnosti ali Lješkopoljci nemaju mnogo izbora.

- Nijesmo baš očekivali da ćemo biti na nuli, mada je sezona tek krenula. Bilo je i loših stvari, ali nekad i manjak sreće. Radimo dobro, spremamo se za nove izazove, uvjereni da ćemo pokazati da ne zaslužujemo da budemo u donjem dijelu. Mislim da imamo dobar tim, možda nam je trebalo malo vremena da se uklopimo, ali sigurno da možemo mnogo više - kazao je Admir

Podgorica

(4-3-3)

Bajović

Muharemović Boljević

Popović Suzuki

Boričić Đajić

Cicmil Ivezić

Trener Dejan Roganović

Trener Aleksandar Nedović

Adrović, napadač Podgorice.

Rekorder po broju golova u Telekom 1.CFL, uspio je u prošlom kolu da pogodi protiv Mornara i postigne prvi pogodak u dresu Podgorice. Ali Podgorica još čeka na prvi bod u sezoni.

Može li se izaći iz krize baš protiv šampiona?

- Budućnost je krenula slabije nego što se očekivalo, ali svakako da je to branilac trofeja i jasno je da je favorit. Neće nas taj njihov start opustiti, da mislimo da će biti lako. To je ozbiljna ekipa, ali svakako da moramo biti spremni da eventualnu priliku iskoristimo i izbjegnemo nastavak lošeg niza - dodao je Adrović.

Ne. K. - R. P.

Željom do trijumfa PODGORICA - Jezero je još na ,,nuli“ kada su u pitanju pobjede, jer u prethodnih 270 minuta nije postiglo gol.

Plavljani su osvojili bod protiv Dečića, pokazali da mogu da budu tvrd orah za sve, ali večeras protiv Petrovca Jezero želi iskorak vrijeme je i za prvu pobjedu u sezoni…

- Imali smo težak raspored, ali iz meča u meč pokazivali da vrijedimo. Zaustavili smo Dečić, hrabro se borili protiv Sutjeske, iako smo dugo bili sa igračem manje. Sve to uliva optimizam i daje dodatno samopouzdanje pred meč sa Petrovcem - kazao je ofanzivac Plavljana Srđan Bošković.

Jezero je pokazalo na startu sezone, da će opet imati problem sa realizacijom, ali u timu iz Plava vjeruju da će stići i golovi. Možda baš u ovom duelu…

- Cijenimo Petrovac. Znaju da igraju na rezultat, neugodni su i biće teško. Petrovac je savladao Podgoricu u Lješkopolju, što je dokaz da taj novi tim, koji su skockali ima izuzetno veliki kvalitet. Ali moramo biti disciplinovani u igri, borbeni, a mislim da željom možemo napraviti dobar rezultat. Iako smo u prošlom kolu poraženi od Sutjeske, sa dosta samopouzdanja ulazimo u ovaj duel. Petrovac ima iskusan tim, ali sigurno da ćemo dati sve od sebe da ostavimo što bolji utisak i da ostvarimo pozitivan rezultat - rekao je Bošković.

JEZERO IM DUŽNIK

Petrovac oslabljen ide na gostovanje u Beranama, bez Za-

ima Divanovića, Mihaila Vojvodića i Nikole Savovića.

Ipak, to ne mijenja ambicije ,,nebo-plavih“, koji žele pobjedu kojom bi nagovijestili da zaista imaju kvalitet da budu daleko od borbe za opstanak.

- Jezero nam nije ,,ležalo“ prošle sezone, gubili smo bodove od njih i kod kuće i na strani, tako da smo motivisani da u ovoj sezoni promijemo stvari i već u prvom meču s njima upiđemo bodove. Dobro sm o ih analizirali i očekujem povoljan rezultat - izjavio je Marko Marković, vezista Petrovca.

- Još nijesmo pronašli idealnu igru, ali ekipa je pretrpjela promjene u odnosu na prošlu sezonu i očekujem da iz meča u meč budemo bolji. Možda od ovog meča uđemo u seriju R. P. - Ne. K. pobjeda.

Jezero

Petrovac

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion u Beranama. Kapacitet: 2.500.

Sudija: M. Milačić. Pomoćnici: N. Radulović i M. Vlahović. Početak: 19 časova Asanović Dedić

Radenović

Đurković

Lambulić

Račić

Hot.

Vuković

Vlaisaljević

Adžović Mujeci Vujačić Bašić

Miličković

Vukčević Boričić

Marković Tačibana Mikijelj

Osmanović Bumbar

Joksimović

Trener Mladen Lambulić

Trener Nenad Vukčević

Iskra dočekuje Dečić u jednom od zanimljivijih mečeva kola DANILOVGRAD - Ako je suditi na osnovu rezultata međusobnih susreta Iskre i Dečića u prethodnoj takmičarskoj sezoni, bilo u prvenstvu ili nacionalnom kupu, i večerašnji okršaj na stadionu ,,Braće Velašević“ obećava dobru fudbalsku predstavu i neizvjesnost po pitanju konačnog ishoda.

Ovu konstataciju potkrepljuje činjenica da su obje ekipe upisale po dvije pobjede i jedan remi i sigurno će nastojati da eventualnom pobjedom zadrže mjesto u vrhu tabele.

Izabranici Srđana Nikića imaju razloga za optimizam tim prije jer su derbi protiv Budućnosti arhivirali u svoju korist i samim tim nadaju se novom uspjehu u meču sa zahuktalim Tuzanima koji pružaju odlične partije i kući i na strani. Za kapitena Iskre Ognjena Obradovića i ova utakmica s pravom nosi epitet derbija u kojem će dominirati ona ekipa koja bude disciplinovanija od prvog do posljednjeg zvižduka sudije što podrazumijeva i zavidnu koncentraciju i maksimalno zalaganje svih prvotimaca - Očekuje nas mnogo teži meč nego protiv aktuelnog šampiona jer je Dečić trenutno u boljoj formi, ima dobro ukomponovani sastav i nekoliko vrsnih pojedinaca. To su fakti koji nas neće pokolebati da sprovedemo u djelo našu strategiju i još jednom obradujemo sjajne

Oprezno do novog uspjeha Iskra

Dečić

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion ,,Braća Velašević”. Kapacitet: 1.000. Sudija: M. Ćupić. Pomoćnici: J. Došljak i N. Živković. Početak: 20.30 časova Kordić

Radunović

Obradović

Bakrač

Šahman Jamamoto

Tučević

Pavlović Šaletić

Pavlićević Milić Camaj Vuljaj

Pešukić

Kojašević Nikolić

Božanović Ljuljđuraj Tući

Drešaj Ad. Rudović Popović

Trener Srđan Nikić

Trener Edis Mulalić

navijače koji su nam važna karika u funkcionisanju kluba i od velike pomoći. Zato vjerujem da će ,,serdari“ ponovo u velikom broju biti na tribinama. Doduše da bi upisali tri boda moramo popraviti realizaciju u protivničkom šesnaestercu i biti mnogo efikasniji u fazi napada kako nam ziceri i povoljne prilike za postizanje gola ne bi odlazile u nepovrat rekao je Obradović.

Inače, trener Nikić će večeras biti na slatkim mukama jer će na raspolaganju imati sve potencijalne prvotimce s obzirom na to da se oporavio Balša Sekulić te da nije isključena mogućnost da na teren istrči najnovije pojačanje, iskusni Goran Milojko.

BORBENO DO CILJA

Dečić će večeras u Danilovgradu pokušati da kompletira dobar početak sezone. Tuzani su u dva meča na svom terenu slavili bez problema - Zeta 2:0 i Rudar 3:0, osvojili bod na gostovanju Jezeru (0:0), pa je jas-

no da će protiv Iskre, koja ima identičan skor (dva trijumfa i remi) pokušati da nastavi pozitivnu seriju.

Svjesni su svi u taboru Dečića da je ovo za njih vjerovatno najteži meč ove sezone, posebno nakon dobre partije i pobjede Iskre nad šampionom, ekipom Budućnosti.

- Moramo biti disciplinovani i borbeni. Iskra je veoma neugodna. Napravila je određene promjene u timu, ali su Danilovgrađani skockali dobar tim, koji je i protiv Budućnosti pokazao snagu. Baš zbog toga svjesni smo da će biti teško, ali

želimo da zadržimo dobar niz - kazao je Jovan Nikolić, vezista Dečića.

Dečić je i prošle sezone pokazao da zna da igra na rezultat, sada je u tri kola jedini uz Sutjesku bez primljenog gola, ali je ekipa i pojačana. Neočekivano su Tuzani ugrabili veliko pojačanje u liku Draška Božovića.

- Odbrana uvijek mora biti naša posebna snaga. Nadam se da ćemo ispoštovati sve dogovore još jednom i da i u Danilovgradu možemo napraviti dobar rezultat - naglasio je Nikolić.

B. K. - R. P.

22

Arena

Sportski miks

Subota, 14. avgust 2021.

Skupština Vaterpolo i plivačkog kluba Primorac počela, ali se nije završila, o budućnosti i planovima tek naredne sedmice

Nikome se ne žuri, a ,,gori“ pod nogama PODGORICA - Skupština Primoraca održana je juče ali do kraja nijesu utvrđene smjernice oko dalje budućnosti i funkcionisanja kluba.

Nakon što je analizirana prošla godina i između ostalog ustanovljeno dugovanja ekipi od tri plate, došlo je do prekida rada, a nastavak bi trebalo da uslijedi tokom naredne sedmice.

A to znači da klub i dalje nema budžet za sezonu koja dolazi, nema ni trenera (izvjesno je da će biti Ranko Perović i Vido Lompar), mnogi igrači su otišli, neke se spremaju da pođu, neki čekaju šta će biti sa klubom, a samo je nekoliko prvotimaca pod ugovorom.

Veliki problem je što se približava početak sezone,

Laka pobjeda drugog tenisera svijeta nad Dakvortom

Danijel Medvedev u četvrtfinalu Toronta Danjil Medvedev lako je pobijedio Džejmsa Dakvorda 6:4, 6:2 u osmini finala mastersa u Torontu.

Prvi nosilac velikog turnira u Kanadi je odigrao značajno bolje nego u prethodnim danima i pokazao da mu forma napreduje u susret US openu u Njujorku.

Drugi teniser svijeta igraće

konkretno 20. septembra kada seniorsku ekipu čeka nastup u kvalifikacijama za drugo po kvalitetu evropsko takmičenje.

Uz sve u njajavi je i veliki trans-

fer super talentovanog centra Miroslava Perkovića u Novi Beograd (reprezentativac je pod ugovorim sa kotorskom ekipom).

protiv odličnog Poljaka Huberta Hurkača u četvrtfinalu.

Hurkač je savladao Gruzijca Nikoloza Basilašvilija 6:7, 6:4, 6:4. Duel protiv Rusa za mjesto u polufinalu obećava izuzetno atraktivan tenis na brzoj betonskoj podlozi.

Sa nizom dobrih rezultata uoči US opena, Medvedev ima priliku da ugrozi prvo mjesto Novaka Đokovića na ATP listi. R. A.

Vjerovatno će i doći do promjena u vrhu kluba, nezvanično predsjednika Mlađana Janovića naslijediće neko iz A. M. kotorske opštine.

Poznate grupe za SP u vaterpolu do 20 godina

Crna Gora sa aktuelnim šampionom Grčkom

Teniska legenda treba da donese odluku da li će igrati na US openu

Osvajačica sedam olimpijskih zlata sama priprema hranu

Šampionski meni Keti Ledecki Svjetsko prvenstvo za vaterpoliste do 20 godina počinje 28. avgusta u Češkoj (Argentina odustala od organizacije), a naš tim biće u grupi sa aktuelnim šampionom Grčkom, Južnom Afrikom i Kazakstanom.

Timovi su podijeljeni u četiri grupe (dvije sa pet timova i dvije sa četiri ekipe).

Grupe: Grupa A: Italija, Hrvatska, Uzbekistan, Rusija, Argentina.

Grupa B: Španija, Srbija, SAD, Slovačka, Češka.

Grupa C: Brazil, Mađarska, Nemačka, Egipat.

Grupa D: Grčka, Kazahstan, Južna Afrika, Crna Gora.

Nakon grupne faze, pobjednici grupa plasiraće se u četvrtfi-

nale, dok će se drugoplasirane i trećeplasirane ekipe suočiti u plej-ofu. Timovi koji su četvrti i peti u svojim grupama igraće za plasman od 13 do18. mjesta.

Nacionalni timovi mogu dovesti 15 igrača, ali svaki trener će morati da izabere spisak od 13.

Promjena se može izvršiti samo u slučaju potvrđenog pozitivnog slučaja na koronu. A.M.

Danas u Kraljevu prvenstvo Balkana u atletici za mlađe juniore

Šest takmičara predstavlja Crnu Goru PODGORICA – Danas će u Kraljevu biti održano prvenstvo Balkana u atletici za mlađe juniore. Na takmičenju će nastupiti oko 350 takmičara iz 22 države, a Crnu Goru predstavljaće Ognjen Marsenić, Nikola Mišeljić, Maša Bubanja, Marija Jovićević, Vesna Kljajević i Milica Pejović.

U disciplinama 100 metara i 110 metara sa preponama nastupiće Ognjen Marsenić (Lim), a u trci na 110 metara prepone učestvovaće i Nikola Mišeljić, član AK Sanja iz Bara. U ženskoj konkurenciji, Maša Bubanja (Lim) i Marija Jovićević (Lovćen) biće uče-

snice trke 110 metara sa preponama, dok će članica Tare Vesna Kljajević nastupiti u bacanju kugle, baš kao i Milica Pejović iz AK Podgorica.

Sa takmičarima na ovom ta-

kmičenju otputovao je nacionalni trener Zoran Jojić i Danilo Ristić, trener za bacačke discipline, kao i tim lider, a ujedno i selektor Osman EroR. P. vić.

Keti Ledecki (24), prva zvijezda ženskog plivanja, za američke medije podijelila je detalje svakodnevne rutine ishrane, koju prati godinama.

Slavna Amerikanka, osvajačica sedam olimpijskih zlata i ukupno deset olimpijskih medalja, kazala je da sama priprema hranu i da uživa u tome.

Djevojka iz Merilenda, visoka 183 santimetra, za doručak jede ovsenu kašu sa bananama i bobičastim voćem.

Njena užina nakon doručka obuhvata proteinsku čokoladicu i čokoladno mlijeko. Za ručak jede dva jajeta, hljeb i povrće.

Večera je bogata proteinima (losos, goveđa šnicla ili piletina) i ugljenim hidratima (pasta, pirinač, povrće).

Kao dodatke ishrani koristi i proteinske prahove.

Ledecki je teška 70 kilograma.

Aktuelna je svjetska rekorderka na trkama na 400, 800 i 1.500 metara slobodnim stilom, a na Olimpijskim igrama u Tokiju ove godine je trijumfovala na trkama na 800 i 1.500 metara, uz srebrne medalje na 400 i 4x200 metara.

R. A.

Važan sastanak Federera sa ljekarima Rodžer Federer (40) otkrio je da će u sedmici pred nama donijeti definitivnu odluku da li će igrati na US openu.

Teniska ikona, osvajač 20 gren slem titula, nije nastupao od Vimbldona. Oporavlja se od povrede, otkazao je niz nastupa, a čeka ga važan sastanak sa ljekarskim timom, kako bi se utvrdilo da li uopšte ima smisla i koliki je rizik da igra u Njujorku.

Kako je objavio švajcarski dnevnik Blik, trenutno je Federer na odmoru.

- Već neko vrijeme ništa ne radim zbog koljena. Morao sam dobro da razmislim poslije Vimbldona. Ove sedmice ću se sastati sa timom i ljekarima, pa ćemo odlučiti kako ćemo dalje. Trenutno je sve malo nesigurno – poručio je Federer.

Još 2008. godine Švajcarac je posljednji put osvojio US open.

R. A.

Prvi trening pred MotoGP trku u Austriji

Dominacija Zarka u Alpima

Žoan Zarko, vozač Pramaka, bio je najbrži na prvom treningu pred MotoGP trku u austrijskom Spilbergu.

Njegovo vrijeme 1:22,827 minuta je rekord staze ,,Red Bul ring“ za najbrži krug. Za čak dvije desetinke bio je brži od Đoana Mira i Aleksa Rinsa, vozača Suzukija.

Lider šampionata Fabio Kvartararo bio je šesti, a slavni šampion Mark Markez deveti na ovom treningu.

Kvartararo u generalnom plasmanu ima 172 boda, 40 više upravo od Francuza Zarka, prvog pratioca. Glavna trka na programu je u neđelju od 14 časova.

R. A.

Feljton

Subota, 14. avgust 2021.

PRIČE O SPOMENICIMA, GROBNICAMA I POKOJNICIMA

23

28.

Nikola je podigao spomenik 1861, a uklonio ga 1896. » Piše: Slobodan ČUKIĆ

SPOMENIK VASOJEVIĆIMA NA CETINJU (nastavak)

„Ovaj Vasojević provuče se i side na vodu, napije se i dohvati vode da ponese u pećinu, a uto navali turska vojska jurišem na pećinu i uskoče u pećinu sa pucnjavom pušaka i tu posijeku ona dva Martinovića žive, a koliko su se oni zamijenili to su Turci znali i poslijed pričali za njih. Tu posijeku i ona tri Vasojevića mrtva, i to je bilo 17. jula 1861, i povrati se ova turska vojska iz pećine noseći posječene crnogorske glave i prolazeći pokraj onog ranjenog Vasojevića koi se bio sakrio u jednoj pećinici i vidio povraćenu tursku vojsku i crnogorske pet glava đe ih nose i kako se među sobom nijesu mogli složit đe će s glavama, jer je svaki vojnik htio sa glavama u svoju varoš, pa da su se složili da ih sve ponesu kod paše pa đe on odredi. Ovaj Vasojević ranjeni i on je uteka živ i za nekoliko dana povratio se u Vasojeviće i za sve ovo priča.

Ono 300 Vasojevića što su razmješćeni bili široko proz Srbiju i oni su bili rasćerati iz Srbije i provukli se proza Sandžak bez pogibije. Evo ovako se svrši ovaj pokret crnogorske vojske koi je bio poslat u Srbiju da podigne ustanak protivu Turske pod Obrenovićem kad nije uspio priđe sa pozivom sa Karađorđevićem ... (nečitko) ... ko uznemiri mladoga Knjaza Nikolu i na ovaj glas ovog njegovog neuspjeha, prijavi ... (nečitko) ... Jovov iz Donjeg Kraja. No, kad hoćaše da pristupi Gospodaru i da mu objasni za sve, Knjaz ga oćera od sebe, koreći ga i grdeći kao nevaljalca. Koreći ga i grdeći što nije i on poginuo kao ona dva Martinovića, ne hćene primit ni objašnjenje od njega, nego ga isćera ispred sebe. Poslje ovoga, dati (valjda) na poziv dođoše kod Knjaza Nikole stotinaš Milun Novov Rajević sa vođama onijeh Vasojevića što su prelazili u Srbiju.

Stotinaš Milun Novov objasni za sve Knjazu Nikoli, kako je za čem bilo sa polaskom njihovim u Srbiju, a kako sa povratkom u Crnu Goru, osobito objašnjavajući mu za njihovu borbu sa turskom vojskom za tri dana i tri noći bez prekida,

Stotinaš Milun Novov objasni za sve knjazu Nikoli, kako je bilo sa polaskom njihovim u Srbiju, objašnjavajući mu za njihovu borbu sa turskom vojskom za tri dana i tri noći bez prekida, i kako su pobili veliki broj od one turske vojske koja ih je gonila i sa njom se tukli dok su se zatvorili u pećinu i koi su u njoj poginuli, a koi su utekli i povratili se zdravo u Crnu Goru

Cetinje, dio oko Vlaške crkve, 1912. godina



Knjaz Nikola, da bi podigao značaj čete što je 1861. išla u Srbiju, podigne spomenik pred Vlaškom crkvom na Cetinje. Lice spomenika bješe jedna ploča uglađena i na njoj urezana imena preživjelih sa crvenom bojom molovana, a imena poginulih sa crnom bojom molovana. Ovaj spomenik uklonjen je 1896. takođe po nalogu knjaza, uoči posjete srpskog kralja Aleksandra Obrenovića Cetinju

od Srbije do Crne Gore, i kako su pobili veliki broj od one turske vojske koja ih je gonila i sa njom se tukli dok su se zatvorili u pećinu pri planini Giljevu, koliko su u njoj stajali, koi su u njoj poginuli, a koi se ranili i koi su zdravi utekli po noći iz pećine i kako su utekli i povratili se zdravo u Crnu Goru, a kako su ostali u pećini tri poginula Vasojevića, smrtno ranjeni Marko Daičin i kod se njega se povratio zdravi Marko Matov i jedan ranjeni Vasojević koi je i on uteka živ, a sjutri dan, Turci napali na pećinu i posjekli ona dva Martinovića i ona tri Vasojevića.

Knjaz Nikola, pošto je primio

sva ova objašnjenja koja su ga u pogledu junačkome potpuno zadovoljila, dalje upita stotinaša Miluna Novova – kakav je bio u toj borbi vašoj sa Turcima ovaj Ivo Jovov Donjokrajac? Odgovori mu na to pitanje stotinaš Milun Novov: „Gospodaru, Ivo Jovov ponio se junački u onoj našoj borbi sa Turcima ka i Miloš Obilić, i on je među nama dobio najvišu junačku pohvalu zašto se pokaza najbolji junak među nama“. Onda Knjaz Nikola primi Iva Jovova kod sebe kao odličnog junaka, i primi ga u svoje perjanike.

Knjaz Nikola, da podigne značaj ove čete što je išla u Srbiju,

podigne istoj spomenik blizu pred Vlaškom crkvom na Cetinje. Lice spomenika bješe jedna ploča uglađena i na njoj urezana imena onija živija sa crvenom bojom molovana, a imena poginulija sa crnom bojom molovana sa velikom pohvalom, kao što u ovome prepisu stoji, koi je vjerno sa ploče snimjen i koi se ovden prilaže.

Kad je varoš cetinjska produžena i otvorena ulica Baja Pivjanina, na koje se mjesto nađe ovaj spomenik, koi se tom prilikom razvali i namjesto njega ogradi se kuća br. 60, a ploča spomenika namjesti se na desnoj strani pred vrata Vlaške crkve gdje i danas postoji“



Na grobu Filipa Lainovića koji se nalazi uz samu crkvu Sv. Đorđa pod Goricom, piše: „Ovdje počivaju ostaci Filipa J. Lainovića 1822-1862. istaknutog i neustrašivog nacionalnog borca.

Zbog pomaganja oslobodilačke borbe i veza sa Crnom Gorom, neprijatelj ga je otrovao 1862. god.“

Nekadašnji spomenik Vasojevićima na Cetinju

Knjaz Nikola Petrović Njegoš

Kralj Aleksandar Obrenović

(Rade T. Plamenac, Memoari.

399-400).

Evo i vjernog prepisa sa spomenika koji je učinio Rade T. Plamenac, u kome prvo idu 26 imena preživjelih, pa onda imena šestoro poginulih:

„СЛАВА ЗА ХРАБР О СТ 1. ИВУ ЈОВОВУ ИВАНОВИЋУ 2. НОВУ БОЖИНОВУ 3. МИРКУ ПАУНОВУ 4. МИРКУ ЛУКИНУ 5 . М И Т РУ РА Д О СА В О ВУ 6. ТОМАШУ РАДУЛОВУ 7. А Л Е К С И М И Л О Ш Е ВУ 8 . РИСТУ САВОВУ 9. РАДОИ МИЛИЋЕВУ 10. МИХАЛУ Б ОЖ И Н У 11 . Н И КОЛ И

ЈОВАНОВУ 12. МИЛОШУ М И Т Р О ВУ 1 3 . ВУ К О Т И РАДОЊИ 14. МИЛУНУ НОВОВУ 15. РИСТУ ПОПОВУ 16. РАДОИ ЋИРОВУ 17. ТОМИЦИ ВУКОВУ 18. ЈОВАНУ МИЛОШЕВУ 19. МИТРУ РАДОЕВУ 20. ЈОВАНУ М И Т Р О ВУ 2 1 . В Е Л И Ш И М ИЛ УТИ Н О ВУ 22. ЂО КУ ПЕТРОВУ 23. ВЕЛУ ЋЕТКОВУ 24. РИСТУ МАРКОВУ 25. МИХАИЛУ ЈАНКОВУ 26. ЂОКУ ТОМОВУ * И ВЈЕЧНА ПАМЈАТ 1. МАРКУ МАТОВУ МАРТИНОВИЋУ 2. МАРКУ ДАИЧИНУ МАР ТИНОВИЋУ 3. ТАЦИ ПЕТРОВУ 4. ИЛИЈИ ЈОВАНОВУ 5. МАЈУ МИШЕВУ 6. ЈОВАНУ РАДОЕВУ КЊАЗ НИКОЛА I

Своим у Гиљеву до Клисуре удивително борившим се јунацима 17. јулија 1861.“ (R.T. Plamenac, Memoari, 1997, 615-616) Predrag Malbaša piše da se motiv za podizanje ovog spomenika „po svoj prilici nalazio u sukobu i dinastičkoj surevnjivosti Petrovića i Obrenovića. Izgled ovog spomenika, poznat je na osnovu crteža, koji je u Starinama Crne Gore, 1963. godine, objavio Risto Dragićević, a koji je iz zaostavštine dr Milana Jovanovića Batute, otkupio Državni, danas Narodni muzej Crne Gore na Cetinju. Ovaj, prvi javni spomenik u Crnoj Gori, uklonjen je 1896. godine takođe po nalogu knjaza Nikole, a neposredno uoči posjete srpskog kralja Aleksandra Obrenovića Cetinju“ (Predrag Malbaša, „Spomenici Petru II Petroviću Njegošu“).

(Nastavlja se)

24

Oglasi i obavještenja

Subota, 14. avgust 2021.

Poslovni broj: I.br. 2353/2017 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore ad Podgorica- osnovana 1901.godine, Bul. Svetog Petra Cetinjskog br.141, Podgorica, koju zastupa advokat Đukanović Dragoljub iz Podgorice, ul. Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika Milović Veselinke iz Nikšića, ul. Nikole Tesle br.115, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 20.000,00 eura, dana 13.08.2021. godine, polazeći od rješenja o izvršenju poslovne oznake I.br.2353/2017 od 18.10.2017.godine koje je donijeto na osnovu izvršne isprave Ugovora o hipoteci ovjerenog pred Osnovnim sudom u Nikšiću pod brojem Ov.br. 15229/08 dana 05.11.2008. godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se šesnaesta prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koja nepokretnost je upisana u LN broj 811 KO Nikšić PJ Nikšić, i to: katastarska parcela broj 879, podbroj 2, broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD 14, površine 32m2, u obimu prava svojine izvršnog dužnika 1/1.

II Ročište za šesnaestu prodaju navedene nepokretnosti održaće se dana 10.09.2021.godine u 12.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnost se može razgledati prema dogovoru sa javnim izvršiteljem.

III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od 19.520,00 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 2353/2017 od 24.05.2019.godine.

IV Na šesnaestoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca (član 173 st.5 ZIO-a). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče.

V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 530-23046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica, u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od 1.952,00 eura. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene.

VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave Ov.br.15229/08 od 05.11.2008.god za iznos duga 20.000,00 eura, podatak o upisu zabilježbe postupka obavještenja o početku namirenja potraživanja –obavještenje br.822 od 06.07.2009.godine, podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca Prve banke CG na osnovu isprave Ov.br.15229/08, sve na nepokretnost iz stava jedan ovog zaključka.

Dana 13.08.2021. godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Poslovni broj: I.br. 1859/15 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore osnovana 1901.godine a.d. Podgorica, koju zastupa advokat Dragoljub Đukanović iz Podgorice, ulica Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika Pešalj Dragoljuba, iz Nikšića, Studenca bb, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 47.827,97 eura, dana 12.08.2021. godine, polazeći od rješenja poslovne oznake I.br.1859/15 od 10.04.2017.godine, koje je donijeto na osnovu izvršne isprave- presude Osnovnog suda u Nikšiću poslovne oznake P.br.1682/10 od 05.12.2011.godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se dvadeseta prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koja nepokretnost je upisana u LN broj 2740 KO Nikšić PJ Nikšić, i to katastarska parcela broj 882, broj zgrade 9, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD 43, površine 62m2, u obimu prava svojine izvršnog dužnika 1/1.

II Ročište za dvadesetu prodaju navedene nepokretnosti održaće se dana 09.09.2021.godine u 12.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnost se može razgledati po dogovoru sa javnim izvršitelejm.

III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od 36.580,00 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 1859/15 od 15.05.2018.godine.

IV Na dvadesetoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca (član 173 st.5 ZIO-a). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče.

V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 530-23046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica u iznosu od 10% ukupno utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od 3.658,00 eura.

Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnosti položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene.

VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave Ov.br.9199/08 od 03.07.2008.god, te podatak o zabrani otuđenja bez saglasnosti izvršnog povjerioca i zabilježba obavještenja o početku namirenja potraživanja -obavještenje br. 49 od 26.12.2008.god, a na nepokretnost iz stava jedan ovog zaključka.

Dana 12.08.2021. godine.

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

Poslovni broj: I.br. 325/2018 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore osnovana 1901.godine a.d. Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, ulica Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika DOO ,,EURO-PIPE,, iz Šavnika, Šavnik bb, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp.

113.335,53 eura, dana 13.08.2021. godine, polazeći od rješenja o izvršenju I.br. 325/2018 od 07.03.2018.godine, koje je donijeto na osnovu izvršne isprave- Založne izjave sačinjene pred notarom Marković Ljubišom iz Nikšića poslovne oznake UZZ.br.647/2014 od 25.11.2014.godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se dvadeset četvrta prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koje nepokretnosti su upisane u LN broj 3265 KO Nikšić PJ Nikšić, i to: katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 1, površine 147 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 2, površine 44 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 3, površine 138 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 4, površine 22 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 6, površine 20 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 7, površine 155 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD 9, površine 162 m2, sve u obimu prava svojine izvršnog dužnika 1/1.

II Ročište za dvadeset četvrtu prodaju navedenih nepokretnosti održaće se dana 10.09.2021.godine u 13.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnosti se mogu razgledati prema dogovoru sa javnim izvršiteljem.

III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od ukupno 328.660,00 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 328/18 od 12.11.2018.godine, i to iznos od: 44.100,00 eura za PD1, 8.800,00 eura za PD2, 82.800,00 eura za PD3, 4.600,00 eura za PD4, 12.960,00 eura za PD6, 62.000,00 eura za PD7 i 113.400,00 eura za PD9.

IV Na dvadeset četvrtoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca (član 173 stav 4 ZIO-a). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče.

V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 530-23046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica, u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od: 4.410,00 eura za PD 1, 880,00 eura za PD 2, 8.280,00 eura za PD 3, 460,00 eura za PD 4, 1.296,00 eura za PD 6, 6.200,00 eura za PD 7, 11.340,00 eura za PD 9.

Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene.

VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave UZZ. br.350/14 od 15.10.2014.god za iznos duga 177.048,86 eura, podatak o upisu zabilježbe obavještenja o početku namirenja potraživanja i zabrana raspolaganja nepokretnostima –obavještenje br.24-01/2415 od 05.06.2017.godine, podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca i pristajanje na neposredno izvršenje bez odlaganja na osnovu isprave UZZ.br.350/14, te podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave UZZ.br.647/14 od 25.11.2014.god za iznos duga 144.400,65 eura i podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca i pristajanje na neposredno izvršenje bez odlaganja na osnovu isprave UZZ.br.647/14, sve na nepokretnost iz stava jedan ovog zaključka. Za objekat PD 9 postoji napomena da nema upotrebnu dozvolu.

Dana 13.08.2021. godine.

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

Oglasi i obavještenja

Subota, 14. avgust 2021.

Voljenom đedu i prađedu

25

Преминула је наша добра и племенита мајка

MIRKO Vukalov STANKOVIĆ Hvala za svu ljubav, pažnju i dobrotu koju si nam nesebično pružao. Živjećeš vječno u našim srcima i uvijek ćemo te se sa ponosom sjećati.

ЗАГОРКА Милошева БОЈОВИЋ рођена Мијовић

Unuka BOJANA, zet MILOŠ, praunučad DAVOR i LUKA 779

Саучешће примамо 14. августа 2021. године од 10 до 14 часова, на сеоском гробљу на Ублима.

Ожалошћени: синови БОШКО, БОЖИДАР, БУДИМИР, МИЈОМИР и БРАНКО, кћерке БИЉАНА, БРАНКА и БОЈАНА, братанићи ПРЕДРАГ и БОРИС, снахе ВАСИЉКА, ЈАСМИНА, СТАНА, СЛАВИЦА, РАЈКА и ЈЕЛЕНА, унучад, унуке, праунук, сестрићи, сестричне, заовичићи и заовичне

776 Posljednji pozdrav dragom

ĐORĐIJI MIROTIĆU Živio si tiho i dostojanstveno, neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

BORO RAIČEVIĆ sa porodicom 775 Rastajemo se sa još jednim od naših drugova maturanata E 45 Srednje tehničke škole iz Titograda, generacija 1956. godine, našim dragim

RADOVANOM JANKOVIĆEM Sjećanje na dane kada smo u đačkom domu živjeli kao braća, trajaće vječno.

Počivaj u miru, dragi naš Raco.

Porodici iskreno saučešće.

768

DIMO JANKOVIĆ i DRUGOVI IZ ODJELJENJA E 45

Voljeni đede,

MIRKO Vukalov STANKOVIĆ Nedostajaće nam tvoji mudri savjeti koji su nas pratili kroz odrastanje, toplota, ljubav i radost sa kojom si nas dočekivao zauvijek ćemo pamtiti. S dubokim poštovanjem čuvaćemo sjećanje na zajedničke trenutke, a prazninu ispod trešnje niko neće moći da nadomjesti.

778

DANIJELA i IGOR sa đecom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 1111

MIRKO Vukalov STANKOVIĆ Posljednji pozdrav dragom prijatelju Mirku.

VLADO i BISERKA GARDAŠEVIĆ 777

e-mail: oglasno@pobjeda.me

26

Oglasi i obavještenja

Majci, babi i prababi

Subota, 14. avgust 2021.

Posljednji pozdrav mužu i ocu

Hvala za svu ljubav i pažnju koju si nam uvijek pružala.

VESKO JANKOVIĆ

ĐOKU

ZAGORKI

Tvoj topli osmijeh, tvoja dobrota i ljubav zauvijek će nam nedostajati.

Počivaj u miru.

Roditelji ruke svoje djece drže kratko, ali njihova srca drže zauvijek.

Tvoja ljubav je bila iskrena i zauvijek će trajati. Zaborav je igra koju ću uvijek pobijediti i ti ćeš nastaviti da živiš kroz mene.

Supruga RADA i ćerka SLAVICA

Tvoji, BILJA, SLAVEN i SRĐAN sa porodicom

Tatin ponos, JELENA

769

757

Posljednji pozdrav dragom i voljenom ocu, tastu i đedu

Dragi tata

765 Sklopila je svoje tople oči moja

VESKO

ĐOKU Tvoj topli osmijeh, tvoja dobrota i ljubav zauvijek će nam nedostajati.

ZAGA

Tvoji: MAJA, JOVO, ĐURO, ANDRIJA i GOJKO ORLANDIĆ

Tvoja JOVANA sa porodicom 758

770 Hvala ti za svu ljubav, za sva topla dočekivanja.

Tugujem...

Uvjerenje da od danas imamo jednog anđela samo za nas je jedino što ove trenutke čini podnošljivim.

Sebično ću čuvati uspomenu na svaki trenutak koji smo proveli zajedno.

Hvala ti na svemu.

Posljednji pozdrav ocu, svekru i đedu

IRENA sa porodicom

VESKO JANKOVIĆ

ĐOKU

766 Posljednji pozdrav našoj iskrenoj prijateljici

Tvoju dobrotu i plemeniti lik nikad nećemo zaboraviti.

S ponosom ćemo te se sjećati. Zauvijek u našim srcima.

Nisi otišao...

U svakom si dahu, U svakom svitanju, u svakom snu...

Hvala ti za sve...

MIRKO, ANĐELA, LAZAR i MILA

Tvoj MARKO i TINA 759

771 Dragom ocu

ZAGI

ĐOKU

VESKO JANKOVIĆ

Snažio si nas svojom mudrošću, toplinom, ljubavlju i učio kako treba poštovati ljude i biti oslonac prijatelju i bližnjem.

Tvoj dostojanstven i pošten život biće uzor za naše življenje.

Neka tvoja dobra duša počiva u miru.

Pamtićemo trenutke provedene sa tobom i čuvaćemo te zauvijek u našim srcima.

Tvoji: SLAVICA, MAJA i MIRKO

MILOŠ sa porodicom

Porodice: ŽIVKOVIĆ, PLANTAK, MIJAČ i PLAMENAC

767

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

772

756

Posljednji pozdrav voljenom bratu i đeveru

ĐOKU MIROTIĆU

DRAGICA i CVETA ORLANDIĆ

GOJKO LEKOVIĆ

ĐOKU

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Brale Đoko, Čuvaćemo te u lijepom sjećanju, bole nas tvoje muke i boli...

Zahvalni za tvoj nesebični doprinos i zalaganje opraštamo se od tebe, sjećajući se tvoje vedrine i plemenitosti.

Počivaj u miru.

774

SINDIKALNA ORGANIZACIJA UPRAVA CARINA

Tvoji: MARKO i SONJA

e-mail: oglasno@pobjeda.me

773

727

Oglasi i obavještenja

Subota, 14. avgust 2021.

Dana 12. avgusta 2021. godine ispustio je svoju plemenitu dušu naš voljeni

27

Posljednji pozdrav dragima tetki i tetku

Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da je poslije kraće bolesti preminula

OLGI

LAZAR Milanov BEGOVIĆ

i

SAVIĆU

JOVANOVIĆ

VUKOSAVA – MITOKA Dragutinova KAPIČIĆ rođena Vukčević Sahrana će se obaviti 14. avgusta 2021. godine na gradskom groblju Čepurci.

Ožalošćeni: sin NEMANJA, ćerke MILJA i ZORICA, brat ŽELJKO sa porodicom, snaha SLAVKA sa porodicom, sestričići BORIS i JOVAN, sestra od strica MILA, brat od strica CVETKO i ostala porodica

Sahrana našeg voljenog pokojnika je obavljena u krugu najuže porodice dana 13. avgusta u porodičnoj grobnici u Danilovgradu.

ZORICA sa porodicom

763

Ožalošćeni PORODICA

754

739

Posljednji pozdrav dragom bratu, đeveru i stricu

Našem voljenom i nikad prežaljenom

Posljednji pozdrav dragim tetki i tetku

OLGA

SAVIĆ JOVANOVIĆ

LAZARU

ĐORĐIJI MIROTIĆU

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Vječno ćeš živjeti u našem sjećanju.

Otišao si anđelima jer si i sam bio isti, za tobom ostajemo mi, živiš kroz nas na ovom svetu.

Supruga LJILJANA, ćerka ANA i unuke KRISTINA i MAJA

ZORAN POPOVIĆ sa porodicom

764 40 dana je od smrti našeg dragog i voljenog supruga, oca, đeda i svekra

742 Voljenom suprugu, posljednji pozdrav S tugom i poštovanjem,

MILENKA – MILETE ĆETKOVIĆA

brat DANILO sa porodicom

760

LAZAR BEGOVIĆ

Voljenom dedi

nije rastanak taj koji boli. Boli zagrljaj koji je posljednji.

Bole riječi koje se trudim da zapamtim zauvijek. Bole uspomene koje nas tjeraju da se sjećamo lijepih trenutaka. Nije rastanak taj koji boli, boli kraj.

Laki moj, počivaj u miru sa anđelima.

Prođe 40 dana od kada nijesi sa nama.

S ljubavlju, ponosom i tugom zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

Neka te anđeli čuvaju a mi ćemo te čuvati od zaborava.

U neđelju, 15. avgusta 2021. u 9 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću na seoskom groblju u Krusima.

TVOJA PORODICA 752 Prođoše četrdeset dana tuge od kada si me napustio, dragi moj i voljeni oče

Tvoja supruga LJILJANA

LAZARU Bio si moje blago, najbolji deda i čovek na celom svetu.

Sve što bih rekla, bilo bi malo, a ono što osećam je velika bol.

740 Roditelju moj....

MILETA Tvoja unuka KRISTINA

Previše sam tužna zbog tvog odlaska i znam da ću zauvijek pamtiti tvoju dobrotu, ljudsku roditeljsku riječ, pažnju i neizmjernu brigu.

S ljubavlju i zahvalnošću sačuvat ću te od zaborava.

741

BATE Tvoja kćerka SEKA sa porodicom

S poštovanjem dobrom čovjeku sve što ti nisam stigla reći, isplakala sam. Tata.... zauvek tvoja zauvek moj.

Tvoja kćerka ANA

LAZARU BEGOVIĆU Počivaj u miru, ljudska veličino.

753 Dana 16. avgusta 2021. navršava se godina dana od smrti našeg dragog

743 Godina dana je od smrti

LJUBO NIKOLIĆ sa porodicom

SAVA D. JANKOVIĆA

755

SAVA

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Obavještavamo komšije, kumove, rođake, prijatelje i poznanike da ćemo 15. avgusta u 9 časova posjetiti njegovu vječnu kuću u Jankovića Kršu, Cetinje.

Dragi naš, ponosni, dostojanstveni stubu porodice – Nedostaješ...

Počivaj u miru...

762

Sin JANKO, snaha BOJANA, unučad TEODORA, FILIP i NIKOLA

Ožalošćena porodica JANKOVIĆ 761

28

Oglasi i obavještenja

Godina je dana od kada nije sa nama naš voljeni

Subota, 14. avgust 2021.

Dana 11. avgusta 2021. preminula je u 86. godini naša voljena

Са неизмјерним болом и тугом опраштамо се од нашег братанића и брата

DESANKA Radosavova ŠARANOVIĆ

ВЛАДАНА Павловог ВУКИЋЕВИЋА

rođena Miličić

MILENKO Krstov SJEKLOĆA Zbog epidemiološke situacije sahrana je obavljena u krugu najuže porodice dana 11. avgusta na gradskom groblju Gvozden brijeg u Baru.

Tvoj častan život kroz koji si hrabro koračao zaslužuje da te vječno pamtimo i čuvamo od zaborava.

U svemu što si radio bio si odgovoran i do kraja požrtvovan.

Bio si uz sve nas. Bio si nam stabilan oslonac i uzor a takav ćeš i ostati u našem sjećanju.

Mnogo nam nedostaješ.

Počivaj u miru, naš voljeni i poštovani brate.

ДЕСАНКА, МИЛЕНКО, НЕЛА и ДРАГАН РАТКОВИЋ са породицом

Ožalošćeni: ćerka MIRJANA, unučad ALEKSANDAR, JELENA, MILENA i DANILO, zet DRAGAN, braća BOŽIDAR i SLOBODAN, sestre MARTA i RUŽICA, praunučad i ostala rodbina ŠARANOVIĆ i MILIČIĆ

751

748 Posljednji pozdrav sestriću

Tvoji: sestra MILENA i braća SLOBODAN i BRANISLAV sa porodicama

Дана 13. августа 2021. преминуо је у 95. години наш драги

ĐORĐIJI MIROTIĆU 746

Tuga koju osjećam zbog tvog odlaska je neopisiva.

Neka tvoja dobra duša počiva u miru.

МИРКО Вукалов СТАНКОВИЋ 1926–2021.

SJEĆANJE 14. 8. 2020 – 14. 8. 2021.

Ujak DRAGAN VUJOVIĆ sa porodicom Због епидемиолошке ситуације, сахрана је обављена у кругу породице, у селу Милијевићи, 13. августа у 15 часова.

750 Posljednji pozdrav

Ожалошћени: синови ДРАГАН, ВАСО и ГОЈКО, снахе БРАНКА и РАДОЈКА, унучад, праунучад и остала многобројна родбина

MILENKO SJEKLOĆA 676

MIRKU Vukalovom STANKOVIĆ Opraštamo se od našeg dragog i poštovanog kuma

Ljubavlju čuvamo od zaborava dragog đeda, oca, supruga i tasta, ponosni na sve njegove bitke.

Puno je lijepih uspomena, da te po njima pamtimo, da o tebi sa ponosom govorimo i da te nikad ne zaboravimo.

PORODICA

747

Tvoji: sin GOJKO, snaha RADOJKA, unučad DANIJELA, IVAN i BOJANA 677

Šest mjeseci je od kada nas je napustila naša draga i voljena majka

MIRKA STANKOVIĆA Zahvalni za njegovu plemenitost i pažnju prema mojoj porodici.

Posljednji pozdrav

BRANKO VUJOVIĆ sa porodicom 725 Neizmjerno smo tužni zbog smrti našeg dragog komšije i prijatelja

MIRKU

BISERKA Vojova BUŠKOVIĆ rođ. Radoman Draga majko, tvoju dobrotu, plemenitost i veliko srce, u kome je bilo mjesta za sve nas, nikada nećemo zaboraviti. Svakog dana si u našim mislima, životima, pričama. Riječi nijesu dovoljne da opišu prazninu koja je ostala nakon tvoje smrti.

Hvala ti, majko, na svemu.

Mnogo nam nedostaješ. Počivaj u miru.

Bio si veliki čovjek i pravi prijatelj.

MIRKA STANKOVIĆA

JOŠE, NIKO i ĆATO

Tvoji: MILAN, BRANKA i SONJA sa porodicama 745

S velikim poštovanjem i zahvalnošću ćemo čuvati uspomenu na tvoj plemeniti lik i vedar duh.

Neka tvoja časna duša počiva u vječnom miru.

749

SIMOVIĆI: VESNA, BOŠKO i LJUBICA 724 Posljednji pozdrav dragom kumu

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 1111

Posljednji pozdrav dragom

MIRKU STANKOVIĆU

MIRKU STANKOVIĆU

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Cijeloj porodici iskazujemo izraze našeg najdubljeg saučešća zbog velikog bola i gubitka.

KOMŠIJE IZ ZGRADE 723

Porodica KOSTIĆ 722

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 14. avgust 2021.

Dana 12. avgusta 2021. u 85. godini preminula je naša voljena

29

Sa bolom u duši, obavještavamo rodbinu i prijatelje da je naša draga

Sa bolom u duši, obavještavamo rodbinu i prijatelje da je naš dragi

OLGA JOVANOVIĆ

SAVIĆ JOVANOVIĆ

NEVENKA - LALA Petrova ČELEBIĆ rođena Vušurović

Sahrana je obavljena 13. avgusta u krugu porodice, na Novom groblju na Cetinju. preminula 6. avgusta 2021. u Nišu u 92. godini života.

Sahrana je obavljena 13. avgusta na groblju Čepurci u Podgorici.

preminuo 3. avgusta 2021. u Nišu u svojoj 101. godini.

Sahrana je obavljena 13. avgusta na groblju Čepurci u Podgorici.

Ožalošćena porodica: ćerke LIDIJA, MARINA i SANJA, unučad MARIJA, MIROSLAV, BILJANA, VLADANA, MILENA, ANA, NIKOLA i MARKO, praunučad, zet VESKO i ostala rodbina ČELEBIĆ i VUŠUROVIĆ Ožalošćeni TVOJI NAJMILIJI

706

Ožalošćeni TVOJI NAJMILIJI

Posljednji pozdrav dragoj tetki 737

738

Opraštamo se od drage tetke

Posljednji pozdrav,

LALI Ima riječi koje teško kažemo kada im je vrijeme, a vrijeme je reći ih za života, pa kad god.

Nijesam ti ih rekao.

Bila si oličenje dobrote i poštenja. Sjajna supruga, majka, baba... sestra!

Zauvijek ćeš ostati u mojim mislima.

LALE Tvoju plemenitost i dobrotu čuvaćemo od zaborava.

Počivaj u miru.

BOŽIDAR 696

MIRKO STANKOVIĆ

Sestrične: CICA, MIRA, MACE i SAŠA 733

Draga majko

„Kako djede dobro vuće“ Hvala ti na svim predivnim trenucima na našem Cetinju.

Vječno ćemo te čuvati u našim srcima.

Počivaj u miru, djede Mirko.

Posljednji pozdrav

NEVENKA Neizmjerna je tuga i bol za tobom. U naše živote utkala si ljubav i naučila nas pravim vrijednostima. Nesebično si se davala i brinula za sve nas.

Tvojim odlaskom ostaje nam velika praznina koju ćemo ispuniti sjećanjem na tvoj vedar lik, tvoje osmijehe, čistu dušu i veliko srce u kojem je bilo mjesta za sve.

Počivaj u miru, vječno voljena i nikad zaboravljena.

NEVENKI - LALI ČELEBIĆ Sa tugom u srcu i bolom u duši za našom dobrom, toplom tetkom.

Bila si brižna, mila sestra, tetka, baba...

Naš pravi prijatelj.

Nek ti duša počiva u zasluženom miru, a mi ćemo te pamtiti po dobru.

734

Tvoji: ZORAN, MILICA, PETAR i DALIBORKA

Tvoje LJILJA i KAĆA sa porodicama

Tvoje: LIDIJA, MARINA i SANJA Posljednji pozdrav našoj tetki i babi

731

744

Najdraža baba

Dado brate, diko moja

NEVENKI – LALI ČELEBIĆ NEVENKA Hvala ti za svu ljubav, pažnju, savjete i tople riječi koje si nam upućivala. Uvijek si bila tu za nas, u svakom trenutku. Od tebe smo mnogo naučili i zauvijek ti ostajemo zahvalni što smo te takvu imali.

Mirno spavaj, anđele naš.

Tvoja unučad: MARIJA, MIROSLAV, BILJANA, VLADANA, MILENA, ANA, NIKOLA i MARKO

Lakune, sa ljubavlju i poštovanjem, opraštamo se od tebe.

Ostaju divna sjećanja i mnogi zajednički trenuci koji ćete čuvati od zaborava.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

735

Tvoj DRAGAN Ljubov sa porodicom

VLADAN Pavlov VUKIĆEVIĆ Najčistija i najplemenitija dušo, hrabro si iskoračio, ali rano u vječni mir ocu u zagrljaj.

Sestra IRENA IVANOVIĆ sa porodicom

Voljenoj tetki 702

Posljednji pozdrav dragoj baki

732 Zbogom, draga

NEVENKI – LALI ČELEBIĆ Plemenita duša, veliko srce i častan život nikada neće umrijeti.

S ljubavlju,

LALA Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

736

Porodica pok. ILIJE MUJA VUŠUROVIĆA

697

ZORICA DRECUN sa djecom

TOMISLAVI MILOŠEVIĆ

Čuvaru mog djetinjstva...

Satkani od tvoje ljubavi, pažnje i dobrote...

Zauvijek ćemo te pamtiti.

Ožalošćeni unuka MARINA sa porodicom 709

e-mail: oglasno@t-com.me

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 14. avgust 2021.

Posljednji pozdrav našem voljenom ujaku i đedu

Sa tugom i najdubljim poštovanjem opraštamo se od dragog kolege

ĐORĐIJA MIROTIĆA

VESKU

Pamtićemo ga kao dobrog čovjeka, predanog radnika i privrženog kolegu.

Počivaj s anđelima.

KOLEKTIV DOO „REGIONALNI VODOVOD CRNOGORSKO PRIMORJE“

FILIP sa porodicom

716

710

Obavještavamo rodbinu, kumove, prijatelje i poznanike da je preminuo naš dragi

Dana 12. avgusta 2021, tragično je preminuo u 86. godini života

Dana 13. avgusta 2021. u 10 časova, u 69. godini života, preminuo je naš dragi

MIRČETA Jovanov PEJOVIĆ

VESELIN Vladov JANKOVIĆ ĐORĐIJE Gojkov MIROTIĆ

Zbog novonastale situacije, sahrana je obavljena u krugu porodice, dana 13. avgusta u 13 časova na Novom groblju na Cetinju.

Sahrana je obavljena u krugu uže porodice 13. avgusta 2021. godine na gradskom groblju Čepurci.

Kuća žalosti: Ul. Vasa Raičkovića 4A, Podgorica.

Ožalošćeni: supruga VJERA, braća ĐUKAN i MIGO, sinovci, sinovične, sestrići, sestrične, snahe i ostala rodbina Ožalošćeni: supruga MARINA, sinovi MILOŠ i MARKO, kćerke JELENA i JOVANA, brat DRAGAN, tetka SLOBODANKA, braća od stričeva, bratanići, sestrić, snahe, unučad i ostala mnogobrojna porodica

Saučešće primamo u kapeli u Grbavcima, 14. avgusta od 11 do 13 časova, nakon čega će se obaviti sahrana u porodičnoj grobnici u Grbavcima.

Kuća žalosti: Grbavci – Ulica 1 br. 6.

Ožalošćeni: supruga RADA, sin MIRKO, kćerke SLAVICA i MAJA, braća MARKO i DANILO, unuci ĐURO, ANDRIJA, GOJKO i LAZAR, unuka MILA, snahe, ujaci, tetke, braća od stričeva, sestra od strica, bratanići, bratanične i ostala rodbina

678 Posljednji pozdrav dragom suprugu

704

707

Posljednji pozdrav našem drugu i prijatelju

Sa tugom se opraštamo od naše drage

MIRČETI 730

VESKU JANKOVIĆU

supruga VJERA

Posljednji pozdrav dragom bratu

LJUBE Tvoju plemenitost, dobrotu i požrtvovanost ćemo pamtiti a tvoj dragi lik čuvati u srcu.

RAJKO i ĐINA ŠOFRANAC sa porodicom 705

MIRČETI

e-mail: oglasno@pobjeda.me

729

MIGO PEJOVIĆ sa porodicom

Stric BANJO RADUNOVIĆ sa porodicom 718

Oglasi i obavještenja

Subota, 14. avgust 2021.

Posljednji pozdrav dragoj

31

Dana 12. avgusta 2021. preminula je u 83. godini života

Dana 13. avgusta 2021. umro je

OLGI BOLJEVIĆ

OLGA pok. Milorada BOLJEVIĆ rođena Todorova BABIĆ

S poštovanjem opraštamo se od tebe.

ŽARKO Ćirov KLIKOVAC RADA i LIŠKO sa porodicom

Po želji pokojnice, sahrana je obavljena u krugu porodice i najbližih, na seoskom groblju u Matagužima, 13. avgusta.

698

Sahrana je obavljena u krugu porodice 13. avgusta.

OŽALOŠĆENA PORODICA

Posljednji pozdrav dragoj

683 Voljenoj

Ožalošćeni: supruga NEVENKA, sin SAŠA, brat CVETO, snahe JESIKA i ENESA i ostala porodica KLIKOVAC

OLGI BOLJEVIĆ Mnogo je lijepih uspomena da te vječno pamtimo.

OLGI 684

BRANKA, SERGEJ i SAŠA BOLJEVIĆ sa porodicama

Našem iskrenom prijateljstvu teško je reći zbogom.

VJERA STOJAKOVIĆ sa porodicom

711

Posljednji pozdrav dragom kolegi koji nas je prerano napustio

699

POMENI

Posljednji pozdrav dragoj

Godina dana je od smrti dragog

OLGI BOLJEVIĆ

ANDREJ ILJAŠIK

SRĐA - MILE BULAJIĆ Sa ljubavlju i tugom opraštamo se od tebe.

SANJA, ZDRAVKO-ĐAMO sa porodicom

Sahrana će se održati u Beogradu, 16. avgusta 2021. u 12.30 sati na groblju „Orlovača“.

Bol nije u riječima i suzama, već u duši i srcu gdje ćeš vječno ostati voljen i nikad prežaljen. Ostavio si trag koji se ne briše, sjećanja koja ne blijede, dobrotu koja se ne zaboravlja.

Neka ti Bog podari mir i spokoj tvojoj plemenitoj duši.

700

Strina BEBA, brat IGOR, snaha DOMINIKA sa djecom 694 Dragi brate

KOLEGE IZ FIRME BUREAU VERITAS

RADOVANU - RACU Blažovom JANKOVIĆU SRĐA BULAJIĆ Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

713 Tvoja snaha PARASKEVA JANKOVIĆ

Posljednji pozdrav đeveru i stricu

Nijesi volio da me vidiš uplakanu, ali mi sada oprosti što suze iz oka same teku…

Nedostaješ mi… Bio si nam pokretač i čvrst oslonac. Neka te u tišini prati naša ljubav, a moje suze ne remete tvoj mir.

Sestra IRENA DELIBAŠIĆ sa porodicom

689

695

Posljednji pozdrav dragom ujaku

RADOVANU Blažovom JANKOVIĆU

RAJKA, NEBOJŠA i MIODRAG

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

S plemenitim osobinama koje su te krasile, čuvaćemo uspomenu na tebe.

Počivaj u miru.

721

DUŠKO KARADŽIĆ

RADOVANU Blažovom JANKOVIĆU

SINDIKALNA ORGANIZACIJA UPRAVA CARINA

Tvoji STAMATOVIĆI 020-202-455, 020-202-456 720

726

32

Oglasi i obavještenja

Dana 17. avgusta 2021. navršava se šest mjeseci od smrti naše majke

Subota, 14. avgust 2021.

Dana 15. avgusta navršava se 40 dana od smrti našeg oca, svekra, đeda i brata

Sjećanje na našeg oca

ANDRIJU BANOVIĆA

STANKE LAKIĆEVIĆ

PAVLA Mihailovog RAIČKOVIĆA Vječno u našim srcima.

Bila si naša ljubav, nježnost, snaga, mudrost, beskrajna toplina... Počivaj u miru, draga naša majko.

LIDIJA, DEJAN i NEBOJŠA – BOĆO sa porodicama

Našao si mir u zagrljaju roditelja, supruge i sina Dražena.

Praznina, bol i tuga za tobom nikad neće proći.

Uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću na groblju Gradac u 9 časova.

Umjesto pomena, dajemo prilog za održavanje groblja.

Tvoji: NOVAK, RENA, VIOLETA i SANJA 686

Porodica RAIČKOVIĆ

Sjećanje na našeg djedu

703

681 Prošlo je šest mjeseci od smrti našeg voljenog

Prije godinu dana napustio nas je naš voljeni

ANDRIJU BANOVIĆA

DRAGAN - GAŠO JANJUŠEVIĆ

ALEKSANDRA, ANA, JOVAN i JELENA

ANTA DUMEZIĆA

Pomen će se održati u selu Laz kod Nikšića u 11 časova.

Premalo je riječi, a previše tuge da ti kažemo koliko te volimo i koliko nam nedostaješ.

Naša srca pamte lik, čuju smijeh, osjećaju zagrljaj.

Zauvijek sa nama.

Porodica JANJUŠEVIĆ

687 691 SJEĆANJE 14. 8. 2019 – 14. 8. 2021.

Supruga MARTA, sin BORO i kćerka EVICA

Godina dana od kada nijesi sa nama

679

MIHAILO Miljanov VUJOŠEVIĆ

Prošlo je šest mjeseci od smrti našeg voljenog

S ljubavlju i ponosom čuvamo te u našim srcima.

SLAVIŠA KEKOVIĆ Ne postoji riječ dovoljno snažna za ovu jačinu nedostajanja.

Mi, koji te volimo, znamo koliko je teško živjeti bez tebe.

U neđelju, 15. avgusta 2021. u 9 časova, posjetićemo njegovu vječnu kuću.

Tvoji: otac VELIMIR – VELJO i sestra SVETLANA VINKA, MARKO, PAVLE i DANILO sa porodicama

ANTA DUMEZIĆA Vrijeme nije ublažilo tugu, ni izbrisalo sjećanje.

U našim srcima uvijek voljen, u našim mislima nikad zaboravljen.

Kćerka EVICA, unučad TEA i BRANKO i zet ŽELJKO

690

Navršava se četrdeset dana od smrti naše drage majke, svekrve i babe

701

Dvije godine otkako nije sa nama

680 SJEĆANJE

OLGE T. UROŠEVIĆ

MILAN BEŠIĆ 14. 8. 2005 – 14. 8. 2021.

Vrijeme prolazi, sjećanja na blijede.

Ne damo te zaboravu.

ISAJA FRLJUČKIĆ Znao si koliko te volimo, al ne znaš koliko nam nedostaješ.

Tvoja PORODICA 682

Tvoja PORODICA 688

Otišla si nečujno, tiho i dostojanstveno, kako si i živjela. Nama si ostavila prazninu i bol. Nikada te nećemo zaboraviti.

Porodica će u nedjelju u 10 časova posjetiti tvoju i tatinu vječnu kuću.

Počivaj u miru.

Tvoji: DEJAN, STEVO, MAJA, ANDREJ, LANA, DRAGANA i ANASTASIJA 708

Oglasi i obavještenja

Subota, 14. avgust 2021.

33

U nedjelju, 15. avgusta 2021. navršava se jedanaest godina od kada nas je napustio naš dragi

PEĐA DAKOVIĆ

VOJO Blažov ĐUROVIĆ

Nema riječi koje bi mogle izraziti svu bol, prazninu i čežnju za tobom.

Svakog dana oživljavamo život sa tobom, pun ljubavi, nježnosti i pažnje.

Mnogo nam nedostaješ, srećo, nedostaješ beskrajno.

14. 8. 2001.

SOFIJA-CICA Vojova ĐUROVIĆ 8. 4. 2015.

Voljeni nikad ne umiru, čuvamo vas od zaborava.

Vole te tvoje: majka SLOBODANKA, sestre ANA i JELENA sa porodicom

717

Vaši: ZORICA, RADMILA i ŽELJKO sa porodicama

TUŽNO SJEĆANJE

685

ZDRAVKO JUKANOVIĆ 1951–2001.

Boliš nas kao prvog dana

Dvadeset godina je prošlo od tvog preranog odlaska, a mi se još uvijek ne mirimo sa činjenicom da nikada više nećemo vidjeti tvoj blagi osmijeh i osjetiti tvoj topli zagrljaj.

Tog četrnaestog avgusta prestalo je da kuca tvoje srce, ali tvoja velika duša živi i dalje u tvojim djelima i sjećanjima onih koji su te beskrajno voljeli.

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje naš bol, ali ponos što si bio naš suprug i otac čini da koračamo dalje kroz život čuvajući uspomenu na tebe i ispunjavajući tvoj zavjet da budemo dobri ljudi, dostojni tvoga imena.

Vječno zahvalni: supruga MILIJANA, sinovi IVAN i MILOMIR, ćerke DIJANA i IVANA, snaha, zetovi i unučad

Навршава се пола године од смрти нашег драгог брата

IGORE 14. 8. 2019 – 14. 8. 2021.

Doći ćemo da te pita majka zar je jača ljubav oca, stričeva, tetke, sestre od strica, ujaka, ujne, baba i đedova... od ljubavi majke, brata, sestara i naših pet anđela.

Volimo te neprebolu i voljet ćemo zauvijek.

ПРЕДРАГА - МИГИЈА Душановог ЛОВИЋА

Tvoji MAJKA, BRAT i SESTRE 719

728 TUŽNO SJEĆANJE

VLADO Markov NIKOLIĆ

Драги Брате, прерано си нас напустио. Био си наша узданица Брат у најтоплијем Братском изразу. Имао си много људских врлина на шта смо ми веома поносни. Иако си био најмлађи наш брат увијек смо тражили савјет као да си најстарији брат. У тишини вјечног мира прате те наше мисли. Остају успомене, а твој ведри лик је заувијек у нашим срцима. Хвала ти за сву братску љубав. У недјељу, 15. августа 2021. године, у 10 часова, породица ће посјетити његову вјечну кућу.

Ne može se naša ljubav za tobom liječiti vremenom, ni ovih deset godina nije pomoglo. U srcu našem tvoje ime stoji, nema suza koje te mogu oplakati, niti riječi koje te mogu ožaliti.

LJUBOMIR GAGOVIĆ

JOVANKA GAGOVIĆ

2006–2021.

2014–2021.

Tvoja kćerka SNEŽANA i unuke JELENA i NEVENA 692

Браћа МАРКО и ЖАРКО 712 Danas je šest godina od smrti našeg dragog

ARSENIJE – AKO GAGOVIĆ 14. 8. 2016 – 14. 8. 2021.

Teško je bez Vas živjeti.

VLADO Markov NIKOLIĆ ARSENIJA – ACA GAGOVIĆA Prođe deset godina, teško je zaboraviti tvoju dobrotu i plemenitost.

NEVENKA, MAJA, LJUBO i DUŠAN 714

693

Kćerka OLIVERA sa porodicom

Dragi brate, počivaj u miru.

715

Tvoji DAŠO i SONJA

34

Oglasi i obavještenja Dnevni list

Na osnovu člana 3 i člana 18 Zakona o državnoj imovini („Službeni list CG, broj 21/09 i 40/11), člana 27 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini („Službeni list CG“, br. 44/10) i Odluke o raspisivanju Javnog poziva za prikupljanje ponuda radi prodaje motornih vozila („Službeni list CG“, opštinski propisi broj 02/21 od 16.07.2021 god) Direkcija za imovinu i zaštitu imovinsko pravnih interesa Prijestonice Cetinje, objavljuje

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

JAVNI POZIV za prodaju putničkih motornih vozila putem prikupljanja ponuda

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

PREDMET Komisija za sprovođenje postupka prikupljanja ponuda oglašava prodaju putničkih motornih vozila u svojini Prijestonici Cetinje , i to:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Poslovni broj: I.br.1859/15 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca PRVA BANKA CG osnovana 1901.godine AD Podgorica, koga zastupa advokat Dragoljub Đukanović iz Podgorice, ul. Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika Pešalj Dragoljuba iz Nikšića, Studenca bb, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp.

47.827,97 eura, na osnovu izvršne isprave –presude Osnovnog suda u Nikšiću pod P. br.1682/10 od 05.12.2011.godine, dana 12.08.2021.godine, u smislu člana 45 ZIO-a, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Pešalj Dragoljubu iz Nikšića, Studenca bb, vrši se dostavljanje Zapisnika o XIX prodaji nepokretnosti I.br.1859/15 od 12.08.2021.god, i Zaključka o XX prodaji nepokretnosti I.br.1859/15 od 12.08.2021.god.

Izvršni dužnik Pešalj Dragoljub iz Nikšića se može obratiti javnom izvršitelju Maji Ajković na adresu Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću i to u roku od 5 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja Zapisnika o XIX prodaji nepokretnosti I.br.1859/15 od 12.08.2021.god, i Zaključka o XX prodaji nepokretnosti I.br.1859/15 od 12.08.2021.god.

Upozorava se izvršni dužnik Pešalj Dragoljub iz Nikšića da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno dostavljanje u dnevnom štampanom mediju.

Nikšić, 12.08.2021.godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

Poslovni broj: I.br.2715/15 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca PRVA BANKA CG osnovana 1901.godine AD Podgorica, koga zastupa advokat Dragoljub Đukanović iz Podgorice, ul. Moskovska br.169, protiv izvršnih dužnika: 1.

Mrvaljević Ćetka iz Nikšića, Grebice bb, i 2.Mrvaljević Draška iz Podgorice, ul. Fruškogorska br.41, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 24.877,92 eura, na osnovu izvršne isprave –ugovora o hipoteci ovjerenog kod Osnovnog suda u Nikšiću pod brojem Ov. br.3925/2007 dana 27.03.2007. godine, dana 12.08.2021. godine, u smislu člana 45 ZIOa, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku II reda Mrvaljević Drašku iz Podgorice, ul. Fruškogorska br.41, vrši se dostavljanje Zapisnika o odlaganju XI prodaje nepokretnosti poslovne oznake I.br.2715/15 od 12.08.2021.godine.Izvršni dužnik II reda Mrvaljević Draško iz Podgorice, se može obratiti javnom izvršitelju Maji Ajković na adresu Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću i to u roku od 5 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja Zapisnika o odlaganju XI prodaje nepokretnosti poslovne oznake I.br.2715/15 od 12.08.2021.godine.

Upozorava se izvršni dužnik II reda Mrvaljević Draško iz Podgorice, da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno dostavljanje u dnevnom štampanom mediju.

Nikšić, 12.08.2021.godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

MALI OGLASI NEKRETNINE IZDAJEM jednosoban, klimatizovan stan u stambenoj zgradi, visočije prizemlje na Starom Aerodrumu u blizini Volija, Arome i univerziteta Mediteran.

Tel. 068/410-396 1

USLUGE

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Subota, 14. avgust 2021.

OTČEPLJIVANJE kanalizacije električnom sajlom, WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazak odmah. Povoljno, Vukčević.

Tel. 069/991- 999, 067/000-008 3 POTREBNI volonteri i promoteri za pripremu serija MMA turnira biciklističkih trka i izložba nekretnina.

Tel.069/579-275 4 KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550 , 067/579-709 2

- Lada Niva, registarske oznake CT CG 091, neregistrovana, godina proizvodnje 2001, broj šasije XTA21213011561217, tip: putnički automobil, broj mjesta za sjedenje 5, masa praznog vozila:1100, boja bijela, zapremina i snaga motora:1690/59,.

Početna cijena 983.00€ shodno Izvještaju o procjeni vrijednosti vozila, zavedenog kod Građanskog biroa Prijestonice broj 07-426/21-809/2 od 11.05.2021.godine,ovlašćenog procjenjivača phD. Stevana Gajevića iz Podgorice.

- Audi A4 2.0 TDI, registarske oznake CT CG 055 neregistrovan, godina proizvodnje 2008, broj šasije:WAUZZZ8K29A030368, tip: putnički automobil, broj mjesta za sjedenje: 5, zapremina i snaga motora:1968/105, boja jesenj.bronz.mic.crn, masa praznog vozila;1527. Početna cijena 2.888,00€ shodno Izvještaju o procjeni vozila, zavedenog kod Građanskog biroa Prijestonice broj 07-426/21-809/2od 11.05.2021.godine, ovlašćenog procjenjivača phD. Stevana Gajevića iz Podgorice.

- AudiA8 4.2 TDI,registarske oznake CT CG 001, neregistrovan, godina proizvodnje 2007, broj šasije:WAUZZZ4E57NO19502, tip: putnički automobil, broj mjesta zasjedenje: 5, zapremina i snaga motora:4134/240, boja T.siva metalik, masa praznog vozila;1995,.Početna cijena 6.668,00 € shodno Izvještaju o procjeni vozila zavedenog kod Građanskog biroa Prijestonice broj 07-426/21-809/2 od 11.05.2021.godine, ovlašćenog procjenjivača phD. Stevana Gajevića iz Podgorice.

MINIMALNA CIJENA Prodaja putničkih motornih vozila vrši se u postupku prikupljanja ponuda u viđenom stanju. Minimalna cijena za putničko vozilo marke Lada Niva iznosi:983,00€,minimalna cijena za putničko vozilo marke Audi A4 iznosi:2.888,00€, minimalna cijena za putničko vozilo marke Audi A8 iznosi:6.668,00€.

USLOVI PRODAJE Prijestonica Cetinje će sa odabranim ponuđačem zaključiti Ugovor o kupoprodaji , kojim će biti precizirani uslovi kao i sva prava i obaveze ugovornih strana.

NAČIN,MJESTO I VRIJEME PODNOŠENJA PONUDA Rok za podnošenje ponuda je 8(osam) dana od objavljivanja javnog poziva.

Ponude se mogu dostavljati kod Građanskog biroa Prijestonice do 21.08.2021 godine, do 15.00h.

Javni poziv će biti istaknut na oglasnoj tabli i internet stranici Prijestonice Cetinje, i biće objavljen u dnevnom listu ,,Pobjeda“.

Ponude se dostavljaju u zatvorenoj koverti sa naznakom ,,ponuda za prodaju putničkih motornih vozila-ne otvaraj“-Komisiji za sprovođenje postupka prikupljanja ponuda, neposredno na arhivi građanskog biroa Prijestonice Cetinje u zgradi Prijestonice.

Ponude dostavljene nakon navedenog roka (neblagovremene), kao i ponude koje su nepotpune i koje nijesu dostavljene u zapečaćenom omotu neće se razmatrati.

PONUDA I TROŠKOVI-OBAVEZE POSTUPKA Pismena aponuda treba da sadrži: -lične podatke(za fizička lica ime i prezime, adresa stanovanja, JMBG-broj lične karte ili pasoša, a za pravna lica naziv i sjedište, potvrda o registraciji iz CRPS); -dokaz o uplaćenom depozitu sa naznakom „učešće na prikupljanju ponuda“ na žiro račun Prijestonice Cetinje broj 540-775175 kod Erste banke, ili garanciju banke bez prigovora naplativu na prvi poziv; -ovjerenu punomoć za zastupanje ukoliko za ponuđača učestvuje drugo lice; -u ponudi je potrebno navesti koji iznos učesnik prikupljanja ponuda nudi za kupovinu putničkog motornog vozila, koji ne može biti niži od izniosa minimalne cijene iz ovog poziva a to je:983,00€ za vozilo marke Lada Niva 2.888,00€ za vozilo marke Audi A4 i 6.668,00€ za vozilo marke Audi A8; -broj žiro računa za vraćanje depozita; -kriterijum za rangiranje ponuda je visina ponuđenje cijene za kupovinu.Ukoliko dvije ponude budu glasile na isti iznos , vrednovaće se prema vremenu prijave ponude na Građanskom birou Prijestonice Cetinje , dakle prednost će imati ponuđač koji je prvi predao ponudu; -postupak prikupljanja ponuda se smatra uspješnim ako je dostavljena 1(jedna) važeća ponuda.

ROK ZA POVRAĆAJ DEPOZITA NEUSPJEŠNIM UČESNICIMA Učesnicima koji nijesu uspjeli u postupku prikupljanja ponuda, biće vraćena sredstva u roku od 10 dana od dana otvaranja ponuda.

MJESTO I VRIJEME OTVARANJA PONUDA Otvaranje ponuda će se obaviti dana 23.08.2021 godine, sa početkom u 12.30h u kancelariji broj 110 zgrada Prijestonice Cetinje, na kom otvaranju mogu prisustvovati ponuđači ili njihovi punomoćnici. Punomoćje mora biti ovjereno od strane notara.

Otvaranje ponuda , ocjenu ponuda I rangiranje će vršiti Komisija za sprovođenje postupka prikupljanja ponuda koju je imenovao Gradonačelnik Prijestonice , Rješenjem broj 01-427/21-1518 od 10.08.2021 godine.

Učesnici javnog poziva imaju pravo prigovora u roku od 5 dana od dobijanja obavješetenja o rezultatima otvaranja ponuda.

Odluka Komisije po prigovoru je konačna PRAVO UČEŠĆA Pravo učešća u postupku prikupljanja ponuda imaju sva fizička i pravna lica koja uz prijavu u naznačenom roku dostave blagovremenu i kompletnu dokumentaciju i prilože dokaz o uplaćenom depozitu u iznosu od 10% od minimalne cijene, što iznosi za 98,30€ za vozilo marke Lada Niva 288,80€, za vozilo marke Audi A4 i 666,80€ za vozilo marke Audi A8; ODABIR NAJPOVOLJNIJEG PONUĐAČA Ponuđač koji ponudi najviši iznos proglašava se za prvorangiranog i biće pozvan na zaključenje Ugovora o kupoprodaji u roku od 8 dana od dana otvaranja ponuda.Ponuđač koji ponudi najveći iznos potpisuje izjavu kojom potvrđuje ponudu.

U slučaju da najpovoljniji ponuđač odustane od kupovine predmetnog putničkog motornog vozila njegova garancija će biti aktivirana, odnoso uplaćeni depozit će se zadržati, a na zaključenje ugovora biće pozvan drugi ponuđač u skladu sa redosledom plasmana.

Direkcija za imovinu i zaštitu imovinsko pravnih interesa Prijestonice Cetinje

Subota, 14. avgust 2021.

Marketing

35

36

Marketing

Subota, 14. avgust 2021.

14. август 2021. | година II | број 76

ОБЕЋАЊА

ISSN 2704-5226

А

ко можеш да поднесеш када чујеш/ да су истину, коју си рекао/ изврнули ниткови да би направили замку за будале,/ Или да посматраш пропаст онога чему си посветио цио живот... (Ако, Радјард Киплинг) Није тешко одржати говоре, тешко је одржати ријеч. Можда је то само мит као сваки други, потреба да се уљепша слика о својој прошлости, али некако смо препуни представе о етичкој историјској вертикали Црногораца. Чувеном чојству и јунаштву. Јесу ли се, ипак, наши преци могли поуздати у дату ријеч, вјеровати да иза ње стоји непатворена искреност и воља да се она одржи, или смо одувијек били склони самообмани и лаковјерни, заборавни, подложни манипулацији у својим подјелама и идеолошким супротстављеностима. Ако је судити по историјским записима, црногорски владари су се често морали служити лукавствима, па и преварама и нечасним стварима да би обезбиједили какву – такву функционалност етнитета на чијем су челу били. Није непознато на какав се начин и чиме се служио и сам Петар II Петровић Његош да би се обрачунао са својим противницима. Бројне су анегдоте о потоњем црногорском краљу, Николи I Петровићу Његошу, које га често описују као лукавог и самољубивог човјека, склоног лукративним злоупотребама. Та слика је још драстичнија ако се посматра из угла из којег су га описивали његови заклети непријатељи и политички противници. Оно што је занимљиво јесте да његову дуготрајну владавину није карактерисао организовани отпор унутар саме Црне Горе, већ је увијек био инициран споља, угрожавајући чак и његов живот. Свој идентитет сам градио на јаком ауторитету свог оца, његовом високо подигнутом етичком кодексу, бескомпромисном односу према лажи, превари, крађи, непоштењу, клевети и свим оним слабостима и манама људског рода. Никада га нијесам могао замислити да устукне према неправди, злу, насиљу. Он је био та моја митска слика о Црногорцима, бескомпромисним у одбрани свих вриједности и „другога од себе“. Са том сликом је тешко упоредити данашње црногорско друштво, његове актере и препознати у њима, ни у квантним релацијама, било што од свега тога. Са устима пуним извиканих стереотипа и понашањем у најбољој традицији најгорих примјерака људског рода кроз историју Црне Горе и Црногораца, данашња Црна Гора левитира између неиспуњеног аманета предака и друштва које је остало без икаквог система вриједности. Формално се размећући представом коју су некад уживали Црногорци и поништавајући свакодневно сваку од тих особина,

ДРЖАЊЕ РИЈЕЧИ

ЗАМКЕ ЗА БУДАЛЕ У ЦРНОЈ ГОРИ ВАМ ПОЛИТИЧАРИ НЕЋЕ ТАКО ОТВОРЕНО РЕЋИ КАКАВ ИМ ЈЕ МОРАЛНИ КРЕДИБИЛИТЕТ И КОЛИКО ДРЖЕ ДО РИЈЕЧИ, ВЕЋ ЋЕ, МАНИПУЛАТИВНО, РЕЛАТИЗОВАТИ СВОЈУ ОДГОВОРНОСТ ЗА СВЕ ОНО ШТО СУ КРИТИКОВАЛИ ВЛАСТ ИЗ ПОЗИЦИЈЕ ОПОЗИЦИЈЕ, А ШТО СУ ПОДИГЛИ НА НИВО НАЈВЕЋЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ КАД СУ ДОШЛИ НА ВЛАСТ

прихватајући најгоре од најгорих из окружења, а неспремни да прихватимо вриједности најцивилизованијег свијета, изгубили смо све критеријуме у непоштовану људских врлина и пристали да лаж, превара, издајство, умјешност у манипулацији постану рецепт за успјех. До јуче склони да видимо трун у оку, данас не видимо балван! Попут малољетног народа и његовом вољом Црна Гора јесте постала дио јединственог медијског, културног и комуникационог простора са Србијом. Само још фали политичка компонента. Отуда није нелогично наводити неке појаве у Србији као моделе који су послужили као образац многима у Црној Гори. Посебно у политици. Својевремено је српски политичар Вук Драшковић своје обећање пензионерима, који су то вријеме примали око 5-6 ДЕМ, да ће његовим доласком на власт имати пензије од 1.000 ДЕМ образлагао наивношћу народа, слично као и један други српски политичар Војислав Шешељ, који је демонстрантима, као потпредсједник српске владе, на њихова подсјећања на дата обећања, одговорио: Само будала веВује у предизборна обећања! Што су данас они који

вјерују у луксембуршки стандард и прос́ечне плате за четири године од 1.000 еура, док се све у Црној Гори урушава? Од привреде до свих друштвених и цивилизацијских вриједности! У Црној Гори вам политичари неће тако отворено рећи какав им је морални кредибилитет и колико држе до ријечи, већ ће, манипулативно, релатизовати своју одговорност за све оно што су критиковали власт из позиције опозиције, а што су подигли на ниво највеће злоупотребе кад су дошли на власт. Институције департизују на начин што су читаву државну управу очистили под етикетом да су припадници прошле власти и поставили своје партијске кадрове, неупоредиво досљедније и радикалније него што су то радиле претходне власти, укључујући и социјалистички период. Тужилаштво се чисти од партитократије тако што се ставља под потпуну контролу партија власти. Довољно је рећи да се укида принцип избора правосудних дужносника са двотрећинском парламенталном већином и уводи принцип просте већине. Да апсурд буде већи, добар дио јавности гута те помије и вјерује у идиотизме о ефикаснијем правосуђу.

Наравно, увијек је диктатура најефикаснија владавина, јер за њу није потребна никаква јавна расправа нити консензус друштва. На исти начин се Јавни сервис, РТЦГ, лишава партијског утицаја тако што се један директор, непрепознатљив по партијском и политичком ангажману, замјењује ортодоксним противницима партија које су до скоро чиниле власт, са очитом намјером да Јавни сервис претворе у пропагандно средство против њих, правећи од Јавног сервиса тужилаштво и судницу по нотама Уре. Наравно, дотична господа, као досљедни пиони садашње власти, забијају главу у пијесак на потпуну нетранспарентност владавине нове власти, непоштовање закона и протокола, уништење националне авио-компаније и нетранспарентно бацање буџетских пара у јаму од нове авиокомпаније, фашистичке чистке по националној основи у школству, довођење полуобразованих и некомпетентних кадрова на функције са којих се одлучује о судбини многих људи. Све државне институције, укључујући и правосуђе, живе у страху од репресије, страху да, под фирмом припадника бивше власти, не остану без егзистенције или,

далеко било, заглаве затвор по налогу искомплексираног вицепремијера, који се упиње да порасте тако што ће други да клече пред њим. А сад да се вратим на мог покојног оца, који је са 17 година задужио пушкомитраљез и отишао у партизане, зарадивши неколико медаља за храброст. И многе Црногорце, народне хероје, носиоце споменица, ордена и медаља за храброст. Коме ли су они оставили Црну Гору да је чувају кад им је уништавају идеолошки насљедници оних које су они поразили прије седам и по десетљећа? Јесу ли они прихватили издајство под објашњењем да комунисти једу малу ђецу, живе у комунама, воде љубав са сестром или братом или сличне подвале које се данас подмећу грађанима Црне Горе под фирмом борбе против криминала? Или би се борили по друштвеним мрежама да су данас међу нама? Не желим да вјерујем да ми нијесмо њихова ђеца и да ћемо погнуте главе трпјети башибозук који се накотио затрован пропагандом споља и голим интересом, успјевши да грађанима причама о бремену коју им је натоварила прошла власт накркачи се сама на грбачу. 

ИВАНА БОЖОВИЋ

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

2

14. август 2021.

ТУ СМО…

РОБОВИ НА ОЛИМПУ Д

а ли сте пратили Олимпијске игре? Ако јесте, виђели сте један црно-бијели свијет на побједничком трону на коме црни доминирају у најпрестижнијим спортским дисциплинама. Ти расни афро-побједници су потомци црног робља које је, на свиреп начин, уздигло западну цивилизацију до престижа у односу на источне и блискоисточне цивилизације. Црни шампиони, већ више од једног вијека су најбољи репрезенти баш оног свијета који их је вјековима угњетавао. И бога су затирали у њима, али нијесу могли да им затру расну енергију. Неки теоретичари ропства сматрају да су уљудније третирани робови Грчке и Рима од ропства које су проводиле обје Америке и Европа. Кад је афро-амерички црнац Џеси Овенс покупио златне медаље у најтежим атлетским дисциплинама на Хитлеровој Олимпијади 1936. године, задао је тежак ударац аријевској раси и теорији крви и тла. Узео је четири злата у атлетици, спортској дисциплини у којој су судије-навијачи немоћни против силе мишца и брзине нога. Након Овенса кренула је плејада црних рекордера од атлетике, фудбала, бокса, кошарке, рукомета, одбојке итд. Једноставно, спорт би био осиромашен без њих. Скок у даљ 8,90 м Боба Бимона (Мексико 1968) биће назван ,,скок у вјечност“ а продужиће га Карл Луис 8,91 м па Мајк Пауел 8,95 м. А онда је Усеин Болт претекао цио свијет и дуго ће бити необорив на

човјечном или понижавајућем поступку или кажњавању. … Што се тиче америчке ,,очигледности“, очигледније је да у домовини Декларације, полицајац може црнцу стати ногом за врат и угушити га с пуним задовољством, а слично се десило толико пута од Декларације до данас... Као у оном вицу о Мују који је убио чо’ека, тако што му је тај налетио на ћакију. Кад су га питали откуд толико убода, Мујо је одговорио... и тако је налетио више пута. Америчку Декларацију су неспорно утемељили хуманисти; Томас Џеферсон, пјесник и државник и најугледнији му сарадници. Декларативну поруку о људским правима Американци наводе као ,,најмоћније и најзначајније ријечи у повијести Америке!“... Али до њене пуне примјене пут је дуг а земља тврда. Олимпијаде су много учиниле на том мамутском маратону на коме је (не) једнакост најтежа дисциплина. Како су црногорски репрезентативци постепено, али сигурно изнемагали у Токију, навијао сам за црно-афричке и све њихове земље, карипске и латиноамеричке, заправо за све који имају ту некад робовску а данас увелико шампионску боју. Као и увијек, рушећи рекорде, они руше вјековите разлике међу расама и бојама. Кад ме највећи црни пјесник Ло-

100 и 200 м. Али све је почело брзином и скоком Џ. Овенса 1936. године. Кад се вратио из Берлина у своју родну Америку први чо’ек САД, Френклин Делано Рузвелт га није позвао у Бијелу кућу, нити му је честитао било ко из врха власти... ни телеграмом. Касније ће Овенс посвједочити како му је Хитлер ипак махнуо када је протрчао испред његове ложе... Према томе, није ме понизио Адолф већ Рузвелт! Безмало пола вијека је требало да му свијет достигне рекорде у одличјима... а он је живио каткад и преживљавао уз помоћ славе а не државе. А Декларације о Независности (1776), Једнакости, Људским правима и Правима човјека се патетично и епски цитирају, па често звуче као превара. У америчкој Декларацији пише: ,,Ми држимо ове истине саме по себи очигледним, да су сви људи створени једнаки, да су од Створитеља обдарени одређеним неотуђивим Правима, те да су међу њима оно на живот, слободу и остваривање среће.“ Ова реченица се сматра највећом тековином америчке демократије и Устава. Дјелимично су је преписали и Французи 1789. након револуције. Потом су УН објавиле и усвојиле 1948. Декларацију о универзалним људским правима. Члан 5. гласи: Нико се не смије подвргнути мучењу или свирепом, не-

фото: REMI JOUAN / wikimediacommons.org

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

КАКО СУ ЦРНОГОРСКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВЦИ ПОСТЕПЕНО АЛИ СИГУРНО ИЗНЕМАГАЛИ У ТОКИЈУ, НАВИЈАО САМ ЗА ЦРНО-АФРИЧКЕ И СВЕ ЊИХОВЕ ЗЕМЉЕ, КАРИПСКЕ И ЛАТИНОАМЕРИЧКЕ, ЗАПРАВО ЗА СВЕ КОЈИ ИМАЈУ ТУ НЕКАД РОБОВСКУ А ДАНАС УВЕЛИКО ШАМПИОНСКУ БОЈУ. КАО И УВИЈЕК, РУШЕЋИ РЕКОРДЕ, ОНИ РУШЕ ВЈЕКОВИТЕ РАЗЛИКЕ МЕЂУ РАСАМА И БОЈАМА

Споменик у меморијалном центру aтлантске трговине робљем „Кућа робова“ Острво Горе недалеко од Дакара, Сенегал

полд Седар Сенгор 1980. године примио за интервју и први афрички државник који је једну земљу, Сенегал, ослободио француског колонијализма, препоручио ми је посјету острву Горее. На њему је највећи споменик ропству ,,Кућа робова“ (La Maison des Esclaves). Тих ропских кућа било је 20-ак а само

је једна адаптирана у музеј. Ту су од 15. до 19. вијека владали: Португалци, Холанђани, Британци и Французи. Робили су Африканце по читавом континенту и ту их продавали колонизаторима, од Европе па све до Јужне и Сјеверне Америке. Нешто као црни данак у крви, око 20 милиона Африканаца прода-

НЕ ТРЕБА ДУГО ЧЕКАТИ: ПО ТРИ ЛИТРА УЉА НАЈСИРОМАШНИЈИ ЋЕ НЕИЗОСТАВНО ДОБИТИ. КО ОНДА СМИЈЕ РЕЋИ ДА ВЛАДА НЕ ИСПУЊАВА СВОЈА ОБЕЋАЊА?

темељног уговора, црногорски интелектуалци га знају напамет и на невиђено. Буде ли заиста премијер потписао, Катнић га мора ухапсити. Чак и у случају да то не уради, Катнић ризикује сопствено хапшење, што му као старом лисцу не пада на памет. Казна за очигледну велеиздају није иста као за саобраћајни прекршај. У питању су године робије. Ништа друго у име одбране уставног бића Црне Горе не треба чинити осим именовати за суд адвоката Николу Мартиновића као државног браниоца. Или нешто мање познатог Николу Беладу. Нијесу баш сви адвокати довољно добро упознати са поменутом материјом, неки су према Црној Гори још и злонамјерни.

ДАНАШЊЕ ИГРЕ

ПЉУШТЕ, Д ПЉУШТЕ ОБЕЋАЊА

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ДУШАН ПЕТРИЧИЋ / nin.rs

обар дан хаосу: Све се максимално просипа, обесмишљава, тоне у непостојеће, заврће у истом дану са једне стране на опозитну другу. Не зна се више што треба испунити за приближавање Европској унији, што за комплетну србизацију Црне Горе, што само за Српски свет?

Сви играју све. Министар вањских послова се својски труди не само да девастира дипломатију, него да се, што Србији што себи, извињава због тренутног црногорског статуса независне државе. Министарство просвјете, недај боже, науке и спорта тријумфално завршава рушење комплетног школског система. Не зна се да ли у идућој школској години дјеца морају ићи у школу или говедарник?

Европа нас тјеши на начин да пажљиво прати црногорске политичке прилике, и ако је најновије, по свој прилици, сама креирала. Држи се Дритана који постаје све немоћнији и све већи противник и самом себи. Црква издаје сертификате за посао и степен стручне спреме, наређује да не треба гледати за коњски нокат и друге ситнице. Какви конкурси? По дубини се постављају партијски и кућнопријатељски кадрови, башка кумови и рођаци?

Забрањује се ма каква помоћ организацијма које се боре за јасну атифашистичку орјентацију друштва, обесмишљавају и девастирају споменички ланци посвећени жртвама фашизма на црногорској тери¬торији. Ларма се и фалсификује... Замислите да одавно није било оне фашистичке вјерности Српској православној цркви, као што су биле литије. Треба их стално понављати, јер још увијек комплетно православно становништво Црне Горе није до краја слуђено. Кривокапић то зна, а свакодневно је мамузан од своје Српске православне цркве да што прије потпише такозвани темељни уговор, тобоже Црне Горе са Српском православном црквом? То не значи да је познат садржај поменутог документа у Црној Гори. Да ли мало под гасом не знамо, али је премијер ових дана поново обећао речени потпис. Нека, бар ће се постојећа криза знатно брже, наравно и за сада драматичније ријешити. Ма колико од црногорске јавности крили до сада садржај

Дакле, међу безброј досадашњих фалш обећања, од којих ниједно није испуњено, обећање о потпису темељног уговора најкрупније је и по посљедицама најдраматичније. Потписник ових редова још увијек је увјерен да машински инжењер, без обзира на високу мјеру сопственог подаништва Српској православној цркви, нема довољно личне храбрости за толику самоубилачку радњу. Зна он добро да се на пресуду може жалити и Стразбуру, али му изгледи тамо нијесу бог зна какви. Демократе би на вијест о премијеровом хапшењу дигли велику прдњаву. Што се Демократског фронта тиче, који и онако жели крај Кривокапићеве ере, негативно реаговање би се односило

3

14. август 2021.

ПОД КРОШЊОМ ВОЋКЕ

само на Катнића, као представника омражене старе власти. Демократе су највећи вјерници Српске православне цркве у Црној Гори. Предсједник Бечић још не схвата да је заоставштина његовог омиљеног митрополита Амфилохија дефинитивно ликвидирана, да су његови кадрови расути у провинцију, да више нема ни титула којима је Митрополија располагала. Ако је Демократама љубав према Амфилохију представљала мјеру вјерности СПЦ, хоће ли се окренути против Јоаникија? Не треба бринути, јер ће исти степен ропске послушности поновити пузајући за Јоаникијем: „Мир је наша нација?“

ГУЛИВЕРОВА ОБЕЋАЊА РАЈКО РАДОВИЋ

Ј

есте ли ви дошли времепловом? - питам човека одевеног у неки фрак из 19. века. Костимирани незнанац је прво збуњен, стоји и трепће сав ознојен на уласку у Калемегдан. Али онда када му се кроз брижне мисли пробије прави смисао мога питања смеје се весело. Драго му је да га је неко приметио. „Па тако, времепловом! Како другачије?“ надовезује се шеретски на моју шалу у пролазу. „Само не могу да вратим ових последњих 20 година. То је оно!“, додаје, одједном, помало дисонантно и горко. И тих његових двадесет изгубљених година у трен ока постају као нека зјапећа рупа у времену, али и мање времеплов-комедијант заједничког терања шеге на речима, већ један мртав-озбиљан времеплов кроз који се све види као у slow motion филму. Иза позоришног костима одједном видите стварну личност једног пропалог српског глумца који никада, заиста, није постао глумац. Видите и колатералну штету транзиције, као и сав ризик уметности и онако рискантне глумачке професије. Али видите и људско биће које се, ето, није снашло у животу као друге колеге и тако неснађено платило високу цену. Уместо да је постао део неке позоришне трупе или да макар статира у неком филму, овај несхваћени уметник завршио је као ходајућа реклама маскирана у фрак из Belle Epoque -а са шареним проспектимамамипарама у руци за постковид-19 стране туристе. Али, трагедија овога успутног губитника је тек део једне шире слагалице свесрпског губитништва. Другим речима, неостварени глумац у калемегданској тврђави је само једна цигла у зиду шире србијанске неостварености преиначене као такве и претворене, конкретизоване и конзервиране у грађевински материјал свесрпског јединства по пропадању у свему ономе што нам у људском или архитектонском смислу боде очи по граду, од афективних а ригидно скоцканих задужбина, преко мегаломанских палата и кућерина приватног предузетништва све до кич ветроломности небоде-

Можда је сугестија сувише цинична, али ипак треба опрезно провјерити да ли ће Влада заиста испунити обећање о три литра уља? Можда је, дакле, гријех, али ја ни у то ни једног тренутка нијесам повјеровао. Може ли, коначно, ова власт испунити историјско обећање о пријему Црне Горе у ЕУ 2024. године? Прогноза је реална, пријем у ЕУ тада изводљив, али не у изведби садашње владе, односно садашње парламентарне већине, тачније у изведби побједника избора од августа прошле године. Не, из простог разлога што више од 90 одсто садашње парламентарне већине није једноставно опредијељено за вриједности Европске уније. Видјело се то више него јасно приликом гласања у парламенту о Резолуцији о Сребреници. 

„БЕОГРАД НА ВОДИ“ ГРАДЕ, ТАКО, АРМИЈЕ ЛИЛИПУТАНАЦА-ЛУМПЕНПРОЛЕТЕРА СКУПЉЕНИХ С КОЦА И КОНОПЦА, САМО ДА БИ СЕ ОВАЈ ПОЛИТИЧКИ ГУЛИВЕР СРПСКОГ РАДИКАЛИЗМА НАШАО ОНЕСПОСОБЉЕН ВЕЛИЧИНОМ СОПСТВЕНЕ АМБИЦИЈЕ. БЕОГРАД, НЕ ВИШЕ КАО НЕЧИЈИ ГРАД ИЛИ НЕЧИЈА ПРИЈЕСТОНИЦА, ВЕЋ КАО МАКБЕТОВСКО ОГЛЕДАЛО УСАМЉЕНОГ ВЛАСТОДРШЦА

ра и стакластих кулиса прања новца и бесног самоистицања. Јин овога урбицидног јанга су лавиринтски сплетови чатрља и уџерица у сокацима брзе хране и још наглијег умирања по ободима Врачара, на Вождовцу, и дубини Дорћола. А да се тај папазјанијски игроказ беде и беса у измишљеним пројектима и затеченим рушевинама замаскираним светлуцавим неонским рекламама и свеприсутним билбордима некоме чини не само као град већ и као метропола само говори о неискуству и наивности посматрача-дошљака.

ДОШЉАЧКА НАИВНОСТ И можда су ту, баш, најилустративнији примери дошљачке наивности у читању урбаности управо Црногорци за које је Београд и дан-данас обећана земља, али и највећи црногорски град изван Црне Горе који брђани, служећи се својом горштачком снагом углавном покушавају да освоје онако спортски, на племенске везе и на мишиће. А то да је српска престоница не само извориште сталне културне нестабилности, чудног расистичког мултикултурализма и да Београд као Београд, заправо, не постоји, не пада им на памет. Од силне жеље за самопотврђивањем у сањању на велико, професионалном успону и друштвеном успеху сасвим им, при том, измиче чињеница да на овом ушћу Саве у Дунав нема никаквог трајног светионика цивилизације и правде, нема луке, нити места где ћете бацити сидро да бисте се осећали сигурно на дужи рок, нема осигурања. Београд није град као други. Није ово ни било какав плен завојевача, нити тек било које поприште ратова, вечитих рушења и поновних грађења. Ово је град привид, и зато град без правог лица. Београд нема идентитет. Он нема архитектуру, улице, ни стил живота. Он је буквално оно што од њега направите у оном тренутку када у њега уђете. То је град курви, град зона сумрака, заум-

на урбаност стењања, бунцања, псовања и прича. Другим речима, једна токсична трач-варош. Али и махала убистава, гангстераја и политичких замки, лавиринт подземних, али и подсвесних ходника, римски бунар у коме нема воде али је и те како могло да буде крви. И баш зато, док се припрема суђење криминалној групи Веље Невоље за гнусна убиства почињена у дослуху са самим врхом србијанске полиције, добро је бацити поглед на „Београд на води“ који израња из Саве на пушкомет од Калемегдана као нека врста конгломерата замршених подземних, политичких интереса, флуидно чедо глобализације али и гигантска машина за прање пара. „Београд на води“ у конкретном простору Сава Мале, у ствари, на креативан начин повезује сва изневерена обећања прохујалих епоха, од Титове пројекције социјалистичког Раја као брутистичке модерности и Милошевићеве паразитске фантазије о српској свемоћи путем изградње Потемкинових села са јединим од ретких политичких обећања које је садашњи србијански председник Вучић стварно и конкретизовао кроз сарадњу са инвеститорима из Уједињених Арапских Емирата. „Београд на води“ тако није само његово чедо и његова грандоманска ауто-пројекција, његова жеља да заустави време канибализујући га у архитектури. Није само посреди ни кључна ставка за препород српске престонице у програму његове војнички дисциплиноване партије. У питању је, заправо, врста овековечења и венчања самог себе са својим имиџом путем терминалног скрнављења на лицу места једног већ урушеног града путем свежег бетона, тона челика и мора стакла.

С КОЦА И КОНОПЦА „Београд на води“ граде, тако, армије лилипутанаца-лумпенпролетера скупљених с коца и конопца, само да би се овај политички Гуливер српског радикализма нашао онеспособљен imdb.com

но је као роба-робље. Кад понекад није било прође, продавани су за 1 килограм кромпира или пиринча. Само здрави и снажни су били на пијаци али прво би одвајали ђецу од родитеља, па мајке од очева... да се никад више на саставе а онда их развозили морима и океанима као расути терет. Ко се разболи завршавао би у океану. Једина свијетла тачка тих ропских вјекова био је наш први сусјед, Република Дубровник. Забранила је ропство 1416. године када је богати свијет цвјетао од робовског рада. Дубровачки закон је био драстичан... ,,Ономе ко тргује робљем дати му рок од мјесец дана да ослободи оне које је продао и ако у томе успије нека му се ископају оба ока, али нека не буде лишен живота. Но, ако их не успије ослободити, треба га објесити на вјешала док му се душа не одвоји од тијела!“ А сад још мало чињеница. СФРЈ је једна од 51 државе чланице, које су 1945. године основале Уједињене нације, али се суздржала на гласању о Универзалној Декларацији о људским правима. Изгледа да јој се то пренијело на остатке и потомке. А у том документу Члан 5, гласи: ,,Нико се не смије подвргнути мучењу или свирепом, нечовјечном или понижавајућем поступку или кажњавању.“ Ако су се тада Југоси уздржали, касније су били конкретни једнако као онај полицајац који је задавио свог суграђанина. Људским правима никад краја а почетак је давно утемељен, али не помаже Декларација мајко... Не требује царство нељудима...!

P.S. Синдбад Морепловац у Бајкама из 1001 ноћи је изрекао, као себи, најбољу дефиницију о људској једнакости: ,,Сви су људи створени једнако, ал су ипак подијељени јако. Разлика је међу нама свима ко између сирћета и вина.“ М.Р.Ш. 

СТАЛКЕР

Андреј Тарковски, 1979.

величином сопствене амбиције. Београд, не више као нечији град или нечија престоница, већ као макбетовско огледало усамљеног властодршца који би ускоро могао и сам да се нађе на потерницама Интерпола није само терминална фантазија једног политичког превратника, већ и свенародни друштвени кошмар, трагедија и коначна етапа испуњења озлоглашеног Тарабићевог пророштва. То пророчанство предвиђа, а сада оно већ делује све више и као врста кобног обећања, то да ће после свега Срба бити тако мало на овом свету да ће сви стати под једну шљиву. Тарабић је, наравно, био сељак и као сељак лако је неки густиш урбаности, неки матриx небодера а ла Дубаи у магновењу своје видовитости могао, грешком, да преведе на говорни језик дневности као „крошњу воћке“. Коначна дестинација свих српских земаља, тако, је бајковита бетонска шљива од града-државе који ће у ствари бити и највећа свесрпска селендра, односно, београдски пашалук сведен на „Београд на води“. Баш зато се сада треба сетити научно-фантастичог ремек-дела Андреја Тарковског „Stalker“ (1979). Снимљен по мотивима кратке приче „Roadside picnic“ браће Стругатски, филм Тарковског у дугим, напрегнутим, а чудесним кадровима прати водича, бившег робијаша Сталкера кога тумачи Alexander Koidanovsky док води групу интелектуалних туриста у Зону, врсту постапокалиптичног чуда које траје у неком свом времену окружено са свих страна бодљикавим жицама након што се метеорит срушио на земљу и оставио рупу у крајолику. Зона је тако врста портала и преносника, врста спојнице и скретнице, и место за везу између земље и космоса које пулсира својом немуштоћу кроз природну катастрофу и тако испуњава најдубље жеље онима који јој приђу довољно билзу. Београд је можда једна таква рупа и можда баш на тај начин, као каква мистична спојница на ушћу река, функционише као Зона и тачка огољавања, прошивања и преокрета. Шта ако ко год да дође овде мора да живи ону стару јеврејску клетву „да бог да имао, па немао“, односно да му се све жеље прво испуне, само да би онда човек видео сву њихову вајну узалудност? И шта ако су, рецимо, господа из ДФ-а, Кнежевић и Мандић, потукавши се недавно са својим рођацима и дежурним сенкама у ресторану хотела „Majestic“ у срцу Београда и при том ломећи носеве, руке и ноге не само тиме изгубили свој црногорски образ, већ тако и испунили своје најдубље жеље глади за крвљу ма чија она била. И да ли је онда тако велико чудо да свако српско обећање, заправо, звучи било као нека стара клетва или нова сочна псовка? ’Беш ти нас што оно рече Ћопић, помислих и купих туристички проспект од пропалог глумца у изношеном фраку из неког фундуса мада ми тај његов шарениш ни најмање не треба. 

4

14. август 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ЈОВАНА МУГОША

ВЛАДАЊЕ ИЛУЗИЈАМА AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Н

а почетку сваке лоше власти је лаж, а они који је освоје лажима касније и владају помоћу њих. У међувремену, у нашим вокабуларима постало је некако злослутно уобичајено да, све равнодушније, пресне политичке лажи еуфемистички називамо неиспуњеним обећањима. Лажна обећања оних који желе да се домогну власти су својеврсне свјесно конструисане опсене, колективне обмане чији је циљ произвођење привида да је нешто онако како није и да ће нешто бити онако како никада неће. Онда када, заведени илузионистичким захватима и лажним (предизборним) обећањима, коначно одаберемо понуђену опцију, престајемо да будемо критичка јавност и постајемо, како је то својевремено формулисао Гистав Ле Бон, психолошки организована гомила. Као карактеристике психолошки организоване гомиле Ле Бон наводи: инфериорност, несвјесност, губитак индивидуалности, неразборитост, спремност на акцију, импулсивност, жестину и претјераност, насилништво и деструктивност, неодговорност, нетолерантност, конзервативност али и ауторитарност, подложност спољњим утицајима, лаковјерност, заразност идеја и осјећаја, моћ, вођство, херојство, осветољубивост и непостојаност. Према Ле Бону, психолошки организоване гомиле су наглашено и предимензионирано подложне импулсима и сугестијама које долазе од центара моћи, а којима је примарни циљ манипулација. Ови импулси или манипулативни налози су за гомиле непобитно императивни чак и у случајевима када „противрјече неким личним интересима припадника гомиле, укључујући и интерес самоодржања“. Ова пропулзивност гомиле за манипулативне стратегије посебно долази до из-

СВАКА ГОДИНА КОЈУ ПРОВЕДЕМО ПОД ВЛАШЋУ ОНИХ ЧИЈА СУ СЕ ОБЕЋАЊА ПОУЗДАНО ПОКАЗАЛА ЛАЖНИМА ЧИНЕ НАС БЛИЖЕ ПРЕДСТАВНИЦИМА ОНОГ „НАРОДА“ О КОЈЕМ ГОВОРИ ХАНА АРЕНТ, КОЈИ СВЕ ТЕЖЕ УМИЈЕ ДА МИСЛИ И РАСУЂУЈЕ, КОЈИ ВИШЕ НИКОМЕ И НИЧЕМУ НЕ ВЈЕРУЈЕ, ЈЕР ЈЕ ВЈЕРОВАО СВАКОМЕ И СВАЧЕМУ ражаја у вријеме развоја масовних медија. Подешеност за манипулацију била би практично неизводљива без још једне карактеристичне особине гомиле која упућује на њену склоност ка илузији, као лаковјерном прихватању непровјерљивих ставова. Међутим, оно што од психолошки организоване гомиле чини моћну масу спремну на акцију, и као такву дјелотворну, јесте дисперзија идеја и осјећања којом гомила постаје колективни медиј за генерисање, провођење и преношење идеја и емоција с крајњом сврхом која је увијек компатибилна интенцији центара моћи као дистрибутера манипулације: „Гомила је медиј“, сма-

тра Вукашин Павловић, „кроз који се осјећаји, идеје и спремност за заједничку акцију шире попут заразе (...) У ситуацијама међуетничких тензија и сукоба, национализам и ксенофобија постају озбиљне социјалне болести које се брзо и лако шире“. Гомиле су, примјећује даље Павловић, моћне у маштању и дивинизовању идеја које су прихватиле али слабе у „размишљању и мудровању“ или, како то формулише Ле Бон, ко познаје вјештину импресионирања гомила познаје и умијеће како се њима влада. А њима се влада најчешће харизматским завођењем „илузијама“ и „утицајем на машту“: „Што су слике или идеје које вођа нуди

чудесније или чињенице тајновитије, то су ефекти манипулације гомилама снажнији. За ту сврху су најподобније флоскуле о „великим побједама“, „невјероватним чудима“, „невиђеним злочинима“, „истинској правди“, „посљедњој нади“. У том смислу Ле Бон налази да употреба слика, ријечи и образаца има „тајанствену силу“ и утицај на гомилу: „Употребљене вјешто, оне доиста имају тајанствену силу какву су им негда придавали мађионичари. Оне чине да се у души гомила рађају најстраховитије буре и оне их знају исто тако и уништити. Ле Бон посебно инсистира на чињеници да је моћ ријечи везана за слике које оне изазивају у души гомила и да је та моћ заправо независна од њиховог стварног значења: „Разум и разлози не би се могли борити противу извјесних ријечи и извјесних образаца“. Прича о сукобу истине и политике је стара и замршена, и ништа се не може постићи упрошћавањем или моралним денунцирањем, писала је Хана Арент.

И опасна: „Кроз цијелу историју, они који су трагали за истином и који су истину казивали били су свјесни ризика свог подухвата (...) онај који је присилио суграђане да га схвате озбиљно, настојећи да их ослободи неистине, доводио је у опасност свој живот“. Уколико, ипак, не ризикујемо и опредијелимо се да политику и даље видимо само као механизам за освајање моћи и легитимизујемо принцип завођења илузијама, чак и онда када неки од нас само цинично посматрају друштвене процесе у којима ишчезава нада у елементарну правичност и хуманост, налазимо се у опасној зони демагошког популизма који током времена клизи у тоталитарне праксе. Хана Арент је 1951. написала да се управо мјешавина лаковјерности и цинизма налази у основама свих врста тоталитарних режима. И заиста, нама познати популистички режими долазе на власт легално одржаним изборима, фасадно су демократски а побједу на сљедећим изборима обезбјеђују непрекидним пласирањем лажи и пропаганде. Упозорила је Арентова и на чињеницу да лажи по својој суштини стално морају да се мијењају, а да влада која лаже мора увијек изнова да пише своју историју: „Тако добијате не само једну лаж – с којом ћете живјети до краја живота – већ добијате огроман број лажи, у зависности од тога како политички вјетар дува“. Посљедица је мноштво политичких илузија које управо живимо. И „увјерење“ да смо, онда када престанемо да будемо критичка јавност, способни за било какву акцију. Свака година коју проведемо под влашћу оних чија су се обећања поуздано показала лажнима чине нас ближе представницима оног „народа“ о којем говори Хана Арент, који све теже умије да мисли и расуђује, који више никоме и ничему не вјерује, јер је вјеровао свакоме и свачему.  И са којим се може све.

У ИМЕ НАРОДА

О

бећање или лудом радовање. Тако каже народна мудрост. А те исте народне мудрости или пошалице у односу на то колико их цитирамо, показују да нијесмо много одмакли од времена када су настале. У међувремену знање се мијењало, усложњавало, друштво се развијало, стандарди се успостављали, али на Балкану је ипак све другачије. Од нереалних до фаталних обећања, обично стимулисаних од политичких елита. Обећања која постају предмет хумора или ироније, кроз мноштво ликова књижевности или филма, па све до реалних, трагичних које за исход имају крваве деведесете. Зар није обећање било реченица Нико не сме да вас бије, и тако од тог косовопољског обећања, па до личних трагедија стотина хиљада људи. Или да, по ко зна који пут, цитирамо босанско-херцеговачког умјетника Јусуфа Хаџифејзовића Од кича до крви само је један корак. Обећања живе и у нашим пјесмама, народним пјесмама, пјесмама судбине или севдалинкама, и у мноштву старих градских пјесама. Неке од њих се завршавају обећањем са отвореним крајем,

ДУГО ЧЕКАЊЕ IRENE RINALDI / behance.net

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

за који знамо да од њега (обећања) нема ништа. Попут чувене пјесме Чудна јада од Мостора града, и завршног стиха пјесме: Обећо је да ће ме узети…. И тако наш укупан живот постаје пјесма, или очекивање да ће се нешто десити, на основу обећања. А онда долазе разочарења. Клацкалица звана мајке са троје или више дјеце. Социјална политика која стаје у најгори облик популизма, или најпожељнијег

живота само у пензији, у друштву у коме добар проценат и оних који су на јавном буџету заправо не ради ништа, спава или је на боловању. Или се како се то каже прекомјерно запошљава. И онда таква критична маса треба да ствара фонд за пензије. Сигуран пут у задуживање или ко те пита за озбиљне анализе, стратегије и сл. Важно је само обећати. Лакоћа обећања или непромишљеност. Па онда нека од њих

КАДА БИ СЕ МОГАО ДЕСИТИ МОРАТОРИЈУМ НА ОБЕЋАЊА, КАКВА БИ ТО ВЕЛИЧАНСТВЕНА ПРОМЈЕНА БИЛА. ПРОМЈЕНА СКОПЧАНА СА ОДСУСТВОМ НЕПОТИЗМА ИЛИ КОРУПЦИЈЕ И КОЛИКО ГОД ТО БИЛА УТОПИЈА РЕЗУЛТАТ БИ СИГУРНО БИО МАЊАК ОБЕЋАЊА. НЕШТО ПОПУТ УЗИМАЊА СУДБИНЕ У СВОЈЕ РУКЕ

постану и виц. Све у свему, никако да се зауставе, заправо се само усложњава мрежа обећања. А то су онда и заслуге, обично умишљене. Врло опасне када се користе са позиције моћи. А позиција моћи је овдје све. Као у култном филму У име народа, Живка Николића. И када на-

кон толико година гледамо тај филм (снимљен 1987), питамо се колико су се промијениле наше политичке елите и ми са њима. Доборе јесу, јесу… Живот са обећањима, транзиција која предуго траје, умишљај да ћемо на болном путу транзиције из тачке А у тачку Б стићи само на основу неког обећања. И онда чекање, чекање, дуго чекање. Када би се могао десити мораторијум на обећања, каква би то величанствена промјена била. Промјена скопчана са одсуством непотизма или корупције, и колико год то била утопија резултат би сигурно био мањак обећања. Нешто попут узимања судбине у своје руке. Обећано (не)испуњено. Тако може да гласи назив фасцикле која архивира изјаве политичких партија које и живе од обећања. Обећања су суштина политичког дјеловања. И колико год то биле некада и магловите представе, лијепо звуче. Она су репертоар који има и трендовску димензију. Нека питања су једноставно in. И колико год били критични, има неке поетичности у очекивању бољега, како нам већ обећавају, јер ако огугламо на обећања, можда ћемо престати да сањамо. 

5

14. август 2021.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

Р

азмишљајући о заоставштини нашег језика, питам се да л’ мудрости попут ,,Обећање лудом радовање“ постоје и кад других. Мада има и она - човјек се држи за ријеч, а во за рогове. Када ме неко наљути, повриједи, слаже, звони ми у глави. Толико о ријечима… И неизводљивости обећања. А јавна обећања… су попут неке сленг узречице, и не значе баш ништа. Ни из ког угла. Највише их има пред изборе. Некада раније, вријеме ми је побркано, дио обећања се испуњавао само док траје предизборна кампања… за пресјецање врпци. Помислила бих - да нема избора, у Црној Гори би се баш слабо шта радило. Бијаху битна отварања, ако је кандидат партија која је већ била на власти, и ако је систем био њен. Али није то само у Црној Гори, тако је и у комшилуку. Јер ови који су на власти, морају да оправдају власт, а опозиција има само једно обећање - скинућемо власт. Па шта буде. И у еуфорији смјене власти, заборави се на обећања. Као једну од народних умотворина, могла би се увести и она… не вјеруј ништа пред изборе. Попут оне, не вјеруј Данајцима ни кад дарове носе. А сви смо Данајци. Пошто је сада опозиција власт, а власт је опозиција, занимају ме предизборна обећања. И осим овог - скинућемо, смијенићемо, бранићемо… све вербализовано, претпостављам да неће бити других обећања. Јер боље је да се држимо за рогове, макар би узорали њиву. Јер ни експлоатисани волови… народ било које профилације, њиву не оре. Као на некој кладионици, прежа и клади се на сопствена

И ТАКО ДАЉЕ, И СВЕ СЛИЧНО boligan.com

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

тумачења обећаног. Јер прича је сљедећа, шта год да се обећа… важан је само спин. Све остало су волови без рогова.

Мада, садашња власт је обећала ћирилицу. И није да се не труде. Притом се не ради ништа на томе да се нешто научи, на

било ком писму. Јесте мало незгодно, што је на глобалном нивоу лимитираност ћирилицом занимљива појава, ал нема везе. Обећали су и нешто о поријеклу имовине, али то су обећали сви… па ништа. Јер претпостављам да сва имовина богатих, има слично поријекло. Није важно да л’ је тропрсто уз благослове, или није без благослова… поријекло је ратно. И ови што обећавају, заборављају да су некада били са овима против којих обећавају. И тако даље… И све слично. И најчешће није ни важно, јер тренутак у којем се китимо Маријом Вуковић, или мало раније Сањом Дамјановић, да не буде све о култури, а слична су министарства… не значе ништа. Да ли је неко Марији Вуковић обезбиједио услове за тренинг, или било ком научнику за експерименте. Или ватерполистима базен, или рукометашицама, шта год… Неко ће рећи тешко сад, боримо се за… нпр. ћирилицу. Или алпинистима за освајање Монт Евереста. Неко ће рећи, најчешће бивша опозиција, а садашња власт… добили су станове. Нико неће рећи заслужили су их. Јер занимљиво је да су изузетни појединци најчешће без ријешеног стамбеног питања. Не стигну да се изборе за задњице, народски речено, јер се боре за резултате. Којима и државу чине препознатљивом. Тако да је једино обећање које

ЈЕДИНО ОБЕЋАЊЕ КОЈЕ ЧУЈЕМ, МА ШТА ДА ГОВОРЕ ЈЕ СЉЕДЕЋЕ: ДАНАС КАДА ОСВАЈАМ ВЛАСТ, ЧУВАЋУ СЕБЕ, СВОЈУ ИНТЕРЕСНУ ГРУПУ, ОНЕ КОЈИ СТОЈЕ ИЗА МЕНЕ… ТАКО МИ БОГ ПОМОГАО. ИЛИ ВЈЕЧНА ЈЕ ЦРНА ГОРА. А СВЕ ОСТАЛО, ПА И БИЛО КОЈЕ ОБЕЋАЊЕ, НА ИНДИВИДУАЛНОМ ЈЕ НИВОУ чујем, ма шта да говоре сљедеће: Данас када освајам власт, чуваћу себе, своју интересну групу, оне који стоје иза мене… тако ми бог помогао. Или вјечна је Црна Гора. А све остало, па и било које обећање, на индивидуалном је нивоу. А мало је оних који себи обећавају да на нешто неће пристати. Јер лична одговорност, која се у нашем безумном колективном духу тумачи као егоцентризам, не постоји. Увијек се окрећемо другоме, и увијек је важно ко је крив. И због тога су обећања као балон од некадашњих жвакаћих гума… дувамо их дувамо, и распрсну нам се на сопствено лице. Али није важно, нећемо се ни умити, и наставићемо да напувавамо нови, па док не пукне… Обећања су велика жвака које се распрсне и поново надува. Развлачи, или ако падне на под, лијепи се за ципелу да теже коракнете… И то је једино вјечно на овим географским ширинама и дужинама. Препрека… за оне који ходају или ору њиву. Њима је обећана препрека и смањене способности. А често се тумаче и као луди ако су неко обећање испунили. 

ВАРИЈАЦИЈА НА ТЕМУ

АУДИЈЕНЦИЈА ПО ДУБИНИ РАЈКО РАДУЛОВИЋ

П

од њих (наглашавам – неке) и чека перспективна каријера, али не због тога што су истакнути у некој области, већ зато што су на вријеме схватили како ствари функционишу... Све је ствар избора, варијације на ову тему су скоро па непресушне. Вацлав Хавел, принц дисидената, у својој култној драми цинично насловљеној ,,Аудијенatelje212.rs

рограм за приправнике – шанса за незапошљене!? Мислим да је тако гласило питање (констатација) новинара, упућено момку од неких 25-30 година, који је узбуђено одговорио: ,,Добро сам се наслушао обећања, не желим ништа да кажем, не очекујем ништа, све сам припремио – бјежим одавде“. Новинар, очигледно затечен одговором, збуњено је нешто прокоментарисао покушавајући да промијени тему. Снимање је ишло уживо, момак се изгубио из кадра, а у међувремену и из државе... сигурно. Колико младих лица нам се смијеши са билборда, флајера убијеђени да их чека свијетла будућност?! Да ствар буде гора, неке

НАЈАВЉИВАНО ОБЕЋАЊЕ „ОСЛОБАЂАЊА ЗАРОБЉЕНЕ ДРЖАВЕ“, СЛОМ ПАРТИТОКРАТИЈЕ ИЗГЛЕДА ОВАКО: ЦУНАМИ ОТКАЗА БЕЗ ОБЗИРА ШТО СУ НЕКИ ОД ОТПУШТЕНИХ (ИЛИ ПРЕМЈЕШТЕНИХ) НАПРАВИЛИ РЕЗУЛТАТЕ, УПОШЉАВАЊЕ НОВИХ КАДРОВА ,,ПО ДУБИНИ“ (ПОЈАМ КОЈИ СЕ УВЕЛИКО КОРИСТИ, А ПОДСЈЕЋА НА НЕКЕ НАСЛОВЕ 18+, ДА ИЗВИНИТЕ) ИСКЉУЧИВО ПО ПАРТИЈСКОЈ, ИДЕОЛОШКОЈ МАТРИЦИ

АУДИЈЕНЦИЈА

Вацлав Хавел, 1975 / Војин Пауновић, 1996.

ција“ говори о друштву, кроз дијалог два лика (карактера): шефа и радника. На први поглед опуштен и бенигни разговор о свакодневним стварима, скреће у правцу у којем Шеф као државни (партијски) службеник, демонстрира своју моћ, истовремено и лојалност систему. Радник са друге стране, као слободно мислећи интелектуалац не прихвата наметнута мишљења, као ни обећања у смислу бољег положаја. Денунцирање (шпијање) других, па и самог себе, цијена је напретка. Слика сивила свеопштег потказивања, дехуманизације човјека који и поред свега понуђеног остаје досљедан својим принципима. Обећања имају вриједност само ако су израз поштовања, признања нечијег напора и рада, она су (у крајњем случају) и израз емпатије, обавезе. Е, онда код нас (а и шире), наведеног у претходној реченици, има у врло малим количинама. Пливамо у мору обећања, боље речено давимо се увелико, општа обећа-

ња, лична обећања, партијска... А, не би погазили ријеч (обећање), за живу главу!

- Директор: О чему причаш??? Чуш, рекаˈ сам!? Знаш ли ти колико ја ствари речем. Ријечи су вјетар. То су рекли паметнији и од мене и од тебе... Ја не знам човјече у којем вијеку ти живиш? Ја ћу ти рећи. Ово је 21. вијек, а то што сам обећаˈ или договорио нема никакве везе. Знаш ли ти да мене нико овђе не треба, само рачуновођа, секретар и ревизор рачуноводства... остале могу да ангажујем по уговор о дјелу... Како си са другим директором?... Професионално каˈ и са мном ?! И то ти је одговор... Не умијем ти рећˈ, што не научи какви занат, то су паре... Опет ти о факултету, струци, искуству... Знам да је упражњено мјесто, и да једини у фирми имаш ту диплому... Виђи ако ме зовну, знаш одакле, могу примит неког другог, и што онда?... Који закон??? Пријетиш ли ти то???

Ово је једна од ,,Аудијенција“, само на наш начин. Зашто неко крши договоре или обећања? Могући разлози су: -потцјењивање особе којој се даје обећање, -особа која даје обећање настоји удовољити великом броју људи, најчешће да их импресионира, још чешће да их потку-

пи и створи корумпирани прстен као штит од оних других, -само обећање се не схвата довољно битним, да би се оно и испунило... И тако би ишли у недоглед, јер обећања су ,,клизав“ и незгодан терен, а човјек се окамени и временом постане равнодушан, уморан од увјеравања да је изречено истина. Свака криза је шанса, тврдње да ће ,,од данас“ све бити другачије, да неће бити баш исто како је било, најјефтинија је роба за куповину других и продају себе (част изузецима). Најављивано обећање, ,,ослобађања заробљене државе“, слом партитократије изгледа овако: цунами отказа без обзира што су неки од отпуштених (или премјештених) направили резултате, упошљавање нових кадрова ,,по дубини“ (појам који се увелико користи, а подсјећа на неке наслове 18+, да извинете) искључиво по партијској, идеолошкој матрици. Отишло се и степен више, или корак даље: за добијање уговора о раду, потребна је и потврда о учешћу на литијама. Можда су људима обећали, па се они (људи) примили, и сада се масовно издају потврде од стране СПЦ. Ко ће га више знати, што је обећано или није… Ото фон Бизмарк (премијер пруског краљевства) је изјавио: Лажи (обећања) се највише користе прије избора, у току рата и послије лова. Мени се некако чини да је ово вријеме прије избора, рата Богу фала нема, а лов још изгледа није завршен. 

6

14. август 2021.

У

филму ,,Живјети свој живот“ француског редитеља Жан Лика Годара, главна јунакиња Нина, у једном париском бистроу, уз чашу Перноа, слуша свог сабесједника Бриса. Брис: „Увијек сам се чудио како то човјек не може да живи без причања, јер би живот без присуства ријечи, изгледао као да се људи више воле“. Нина: ,,Али, зашто? Ријечи треба да тачно изразе оно што човјек хоће да каже. Значи ли то да нас ријечи издају?“ Брис: „Има и тога, али и ми издајемо ријечи“. Нина: „Током свог живота, човјек ипак мора стићи на вријеме да ИСКАЖЕ оно што има, мора стићи да се ИЗРАЗИ“. Мој сусрет са Годаровим филмом ,,Живјети свој живот“ десио се у (не)времену, када се још из незатрпаних бункера ратног варварства напрасно легитимисало ново доба – вријеме транзиционог пиратства. Брисову упитаност, с почетка дијалога: како то човјек не може да живи без причања (ријечи), тада сам усвојила као подршку сопственој потреби престанка комуника-

ОПЕТ НА ПОЧЕТКУ ИМАМО ИСКУСТВО И СТАРЕ И НОВЕ ВЛАСТИ. КАКО БИ БИЛО ДИВНО ДА НИКАДА ВИШЕ НЕ ПОСТАНЕМО КОНЗУМЕНТИ ОБЕЋАЊА, ТЕ ДА ЉУДИ КОЈИ УПОРНО НУДЕ ИСТЕ РИЈЕЧИ И ЛАЖНА ОБЕЋАЊА НИКАДА ВИШЕ НЕ ПОСТАНУ ИДОЛИ СВОЈИХ КОНЗУМЕНАТА

ције са охолом стварношћу, као неминовност индивидуалног дистанцирања од оног типа друштвеног амбијента за који Жан Пол Сартр каже да у ,,безличним системима ријечи губе своју невиност“. Моја генерација глумаца већ је прешла добар дио пута до пензије, неки од нас још живе и раде у имагинарном позоришном амбијенту, и што је најболније, у новом друштвеном контексту, који ме поново асоцира на вријеме када сам покушавала да разумијем Годаровог јунака Бриса. Често ме питају, радујеш ли се новој позоришној згради? Мој одговор је НЕ нешто посебно… Чари истинског радовања потрошене су вишеде-

ценијским лажним обећањима. Но, невоља никада не долази сама. Нови властодршци су у рекордном времену показали да њихова обећања немају никакву јавну одговорност: Обећали су нам нацију мира, добили смо ескалацију мрачних идеологија. Обећали су нам да неће бити реваншизма, добили смо стаљинистичке чистке. Обећали су нам знање и образовање, као мјеру, добили смо партијске намјештаљке. Обећали су нам повратак наших младих људи, добили смо пријетње да ће изгубити право гласа. Обећаше нам културни и духовни препород, умјесто у по-

ЖИВЈЕТИ СВОЈ ЖИВОТ

imdb.com

ИВОНА ЧОВИЋ-ЈАЋИМОВИЋ

ИЗДАЈА РИЈЕЧИ

Жан Лик Годар, 1962.

зориште, добисмо одласке у вјерске објекте. Обећали су нам побједе, а не подјеле. Управо, тај новокомпоновани друштвени контекст, обавезује нас, да јавно ИСКАЖЕМО своје противљење свим покушајима

нових лажних обећања. Да благовремено проблематизујемо рефлексије нове власти. Боравећи у Црној Гори, одмах након обнављања независности, познати редитељ Едуард Милер добронамјерно је скренуо пажњу: ,,Имате младу др-

СВИЈЕТ ОД КУЛА ОД КАРАТА

ВУКОТА ВУКОТИЋ

О

НИСКЕ ЛАЖИ И ДОК СЕ НЕБЕСКА ОБЕЋАЊА ЈОШ ПРЕДАНО ЧЕКАЈУ, СИЛАСКОМ НА ЗЕМЉУ, ВИДИМО ДА СТВАР У РЕАЛНОМ ЖИВОТУ НИЈЕ НИМАЛО БОЉА. ОБЕЋАЊА СЕ ОЛАКО ДАЈУ И КРШЕ СВАКОДНЕВНО. ПОЛИТИКА, БАР КОД НАС, ЗАСНОВАНА ЈЕ НА ЛАЖНИМ ОБЕЋАЊИМА

држимо за ријеч. Још прије пар хиљада година, моћни Јахве је синовима Израиљевим обећао да неће више слати потоп и да неће мицати људски род са лица Земље. Додуше, они који су читали Маура Биљина знају да ствари стоје нешто другачије, али то је прича за неки други текст. И слично је са свим религијама свијета. Скоро свака од њих зависи или се нада у нешто што им је још некад давно неки бог обећао. Маје су чекале Квецокоатла, Инке Виракочу, Јевреји још чекају одабра-

ног месију, а хришћани други долазак Исуса. Све су то обећања која се, за сада, нијесу испунила, али вјера у њих још траје. И док се небеска обећања још предано чекају, силаском на Земљу, видимо да ствар у реалном животу није нимало боља. Обећања се олако дају и крше свакодневно. Политика, бар код нас, заснована је на лажним обећањима. Прије скоро вијек и по, чика Јова Змај је пјевао о томе како је краљ обећао Јутутунцима, јухахаху, односно устав, што се наравно није догодило. Овај

сатирични осврт на владавину краља Милана Обреновића, упечатљиво говори о надама које народ полаже у своје суверене, или одабране представнике и колико су болна њихова неиспуњена обећања. Колико се ниско пада у очима других усљед давања празних обећања. Ни данас нијесмо много макли одатле. Само су се разна обећања низала током година. А нијесмо ми једини који су се наслушали празних обећања. Енглески краљ, у нашој литератури назван Јован без зе-

commons.wikimedia.org

вај свијет почива на обећањима. Та вјера и нада у људе и њихове ријечи су оно што нас покреће. Држимо се тих обећања као сламке спаса, макар и знали да су мале шансе да се испуне. Зато највише и боле неиспуњена обећања. Сазнање да смо преварени и да су наша надања била изневјерена. Тако Радован Бећировић Требјешки пјева у једној својој поеми за неког бега Мушовића „да не држи до дате ријечи, та се болест ничим не лијечи!“ Исто тако, највише цијенимо људе који држе до своје ријечи и испуне оно што обећају. Марко Миљанов добар дио свог дјела и посвећује онима који су по сваку цијену успјели да одрже своју ријеч. Колико су нам обећања битна види се и по томе да чак и бога

мље, брат Ричарда Лављег Срца, обећао је реформе, чак и био принуђен, од стране својих барона, да потпише славну Magna carta libertatum, али од свега није испуњено много. Славни француски кардинал Ришеље, обећао је да неће кршити права хугенота, загарантована Нантским едиктом, али ипак је напао луку Ла Рошел. Са друге стране, и поред обећања и савезништва са католичким силама, током Тридесетогодишњег рата, отворено је интервенисао на страни протестантске Шведске. Велике наде и уз њих пригодна обећања о либерализму, слободи и правима, које је донијела и промовисала Француска буржоаска револуција, широм Европе су смрвљена кроз Наполеонове ратове и диктатуру коју је наметнуо осталим народима. Обећања из Октобарске револуције нијесу боље прошла. Једнакост међу наро-

НАПОЛЕОНОВИ РАТОВИ: БИТКА КОД АУСТЕРЛИЦА Франсоа Жерар, 1810.

7

14. август 2021.

У КРУГУ

дима и људима, универзална слобода у комунизму пали су као кула од карата, пред репресивним режимима Варшавског пакта. Ради лажног обећања и крста послатог у залогу дате ријечи, свети кнез Владимир Дукљански отишао је у македонску пријестоницу Преспу, гдје је мучки био убијен испред цркве. Један од његових насљедника, краљ Бодин, и поред обећања датог Норманима са Сицилије, око помоћи у освајању Драча, само је мирно посматрао битку на оближњем брду. Много пута је током XVII вијека, у Кандијском и Морејском рату, Црногорцима Млетачка република давала обећање о помоћи, али које никад није дошло и пуно покушаја освајања градова као Бара завршило се неславно. Обећана руска помоћ Црној Гори, на коју су се владике и народ ослањали, стизала је нередовно и често зависила од хирова петроградског двора. Обећање дато владици Петру I Петровићу Његошу, од стране руског цара Николаја I, да ће Црна Гора добити Боку и независност на Бечком конгресу 1815. године, остала су неиспуњена, иако је и сам цар касније признао да је направљена неправда. Коначно, обећања о мирном и просперитетном животу у социјализму остала су празна и недоживљена, у вихору ратова деведесетих. Но, ми не бисмо били ми, кад по нечему не би били специфични. Тако је и са обећањима. Нас криве и за неиспуњење обећања која нијесмо дали. Е то се баш тешко ђе сријеће. Али тако је кад живимо „на брдовитом Балкану“. Зато нам се намеће осјећај кривице, на којему касније одрастају генерације, мада се то никако није ни могло догодити. Тако је одавно нама наметнута прича како се ми Црногорци и наши династи Балшићи, нијесмо одазвали у бој на Косово. Тиме се потпуно превиђа и губи из вида чињеница да је Балша III погинуо у бици са Османлијама, 1384. године, па није ни могао да буде, ни он ни његови насљедници, учесник битке. Али то се дешава кад преовладају митови над истином. Тада је и сама реалност пусто обећање. 

КРОЗ ЗЕМЉЕ МЕДА И МЛИЈЕКА ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

Н

акон што сам добила нову тему за Култ вртим се у истоме кругу. Загледам у податке на вебу и покушавам упамтити колико то земаља и њихових политичких партија има у регији. Збуњују цифре, премда су неке са службених страница влада. У Хрватској десетак дузина, у Србији и више, парламентарне, непарламентарне, већинске, мањинске, опозицијске и владајуће. У Босни охохо. А Црна Гора је можда шампион у несразмјеру броја странака и броја становника. Не сналазим се у именовању: је ли Сјеверна Македонија она иста земља која је пред годину или двије била Македонија или је и то плод компромисних уступака политичкој европској и свјетској већини од политичке мањине? Можда су занимљивији подаци о образовању, дословној писмености. Наизглед је искоријењена, али у стварности је мало образованих. Подаци су стари десетак година, сад су бојим се и гори. И што данас значи бити образован? Оспособљавају ли се млади људи за критичко мишљење? Имају ли ставове и увјерења они који нису обухваћени грађанским одгојем? Какви су програми филозофије и логике у образовању? Или се очекује да већина буду на програму вјеронаука? Примаран филозофски приступ изборном систему подразумијевао би демокрацију по мјери слободног човјека и његовом утјецају на власт. Аристотел је први разматрао демокрацију у својој Политици. Демокрацију сматра, као и олигархију и тиранију, лошим обликом владавине. Демокрација је, каже, пучка владавина, „владавина свјетине“. Монархију и аристокрацију овај је мислилац претпоставио демокрацији. Стољеће раније, у Периклово доба, демокрација је била у пуној снази. У грчким градовима-републикама састајали су се пуноправни и равноправни грађани у народној скупштини и заједнички расправљали и рјешавали послове цијелог града-републике. У вријеме у којем се расправљало на агори и у Вијећу старих, владавина свих грађана ипак није била могућа. Јер у њу су били укључени сви пунољетни мушкарци, али не и робови и жене. Појам се демокрације као народног владања преносио стољећима. И нестајао с повијесне сцене у дугим вјековима од римског монархизма и републиканизма, до тиранија и самовоља властодржаца средњовјековља. Самодршци су владали скоро милениј и по, у свем свијету, и тзв. западном и тзв. источном.

УВОЂЕЊЕ ПАРЛАМЕНТА У модерно доба, од буржоаских револуција до социјализма, демокрација је повезана с парламентаризмом. Постоји изборни већински систем којим се бирају представници - колико посланика толико изборних јединица - по имену, који је демократскији од пропорционалног у којем партије одлучују о својим представницима - једна изборна јединица - у којем бирачи не знају тко ће бити њихов представник. Овај систем путем Донтове методе фаворизира велике партије. А представници су извршитељи партијских налога, „војници“ који спроводе вољу централе. Временом се систем „цементира“ и долази до свакаквих облика трговине и манипулација.

ЗАБОРАВИЛИ СТЕ ДА ЖИВИМО У НАЈБОЉЕМ ОД СВИХ СВЈЕТОВА У КОЈЕМ НЕ ИГРАМО ВИШЕ ОБЕЋАЊЕ ОЧЕКИВАЊЕ НЕГО СВАКОГА ДАНА ОСВИЋЕМО У НЕКОЈ НОВОЈ ДРЖАВИ, У НЕКОЈ НОВОЈ ЗЕМЉИ, У НЕКОЈ НОВОЈ ЦАРЕВИНИ. ПРЕКЈУЧЕР ЈЕ ТО БИЛА СФРЈ, ДАНАС ЊОЈ СЛИЧНА ЕВРОПСКА УНИЈА И ЊЕНИ ОСТАЦИ ОСТАТАКА КОЈЕ ИЗВОЛИЈЕВА ПРИМИТИ У СВОЈЕ СКУТЕ ПРИВАТНА АРХИВА

жаву и примјетни су одређени феномени (девијације) које ваља проблематизовати у театру… рефлексија времена треба да се види у театру“. И покојни Дон Бранко Сбутега је након једне представе опоменуо: ,,Транзиција није географско, већ ситуационо путовање“. Зашто тада нијесмо уважили те добронамјерне исказе? Остварење личних интереса увијек је у директном сукобу са позоришном проблематизацијом актуелних друштвених порока, један од могућих одговора. Питам се како би данас изгледао дијалог Нине и Бриса да живе у мојој држави. Они у нашем још трајућем транзиционом времену не би ни постојали, јер позоришне и филмске премијере су ријеткост, готово инцидент. ,,Враћамо се на почетак“, како рече Чехов. Током свог живота, човјек ипак мора стићи на вријеме да ИСКАЖЕ оно што има, мора стићи да се ИЗРАЗИ. Имамо искуство и старе и нове власти. Како би било дивно да никада више не постанемо конзументи обећања, те да људи који упорно нуде исте ријечи и лажна обећања никада више не постану идоли својих конзумената. 

но црногорско поријекло па би оном поетском мањи поток у већи увире аутоматски припао већој, сербској матици. Као што можемо разумјети али не и прихватити параноју Милоша Црњанског да остане у лондонском подруму јер је његова стражиловска Сербиа преплављена новом влашћу. Као што видимо, писци су, и они најистакнутији, кварљива материја, или што би рекао Мирко Ковач, елита гора од руље. Сви су они имали своје књижевне и политичке идеје, да не кажем утопије. Неки су били спремни за њих и погинути. Многи су остали емигранти и онда кад су се вратили из азила. Већина је пристала уз владајуће диктатуре. Стога морам цитирати из есеја патријарха српског национализма, што год ми мислили о њему, Добрице Ћосића. Који је у јесен 1967. пророчки рекао: „Нигде да човек сретне трезвеног песимисту. Револуција је прометејски чин историје. Битно у прометејству није жртвовање него стварање… Ко не признаје да су култура и хуманост суштина револуције, не признаје ни револуцију, или је пак разуме као власт, као смену моћи и насиља над људима.“

ЦИНИЧНА ПОЛИТИКА

ОБЛУЦИ Лидија Вукчевић

Ваљани аспект демокрације започиње изборним системом, избором правог представника народа. Битан је његов морални однос према бирачима - јер се подразумијева да власт квари - те његова смјењивост у случају напуштања изборних обећања и програма. И рекла бих, и могућност провјерљивости његове вјеродостојности. Идеалног изборног система у развоју парламентаризма још увијек нема, што не значи да му не треба тежити. Власт, каква год да је, има исходиште у бирачима. Стога и ваља рећи: какав народ таква и власт. Демокрација данас уступа мјесто партитокрацији, најизвитоперенијем облику владања. Партитокрација, владавина странака, уједно је и дефиниција политичког каоса на овим просторима. Можда би се могло рећи и једноставније: плод једностраначја је експанзија многостраначја. Неке су од тих странчица постале конститутивне. Неке су прерасле у покрете. На мала врата кроз поголема уста покрета ушле су у привидно велику дворану дневне политике. Задњи прошлогодишњи избори потврдили су то врло експлицитно. Десни су постали деснији или центраши, лијеви нијесу остали лијеви, неки наизглед лијеви постали су зелени, а зелени маслинастозелени. Хоћу рећи, неки милитантни језик свестраначја (допуштате ли овај мој неологизам читатељи?) запрема наизглед велики простор политичких промјена. У Хрватској одавна постоји експресија: Три Хрвата четири странке. У Црној Гори је нешто слично о једној од нахија: Сто Љешњана у бој пође, сто и један дома дође! Но то је само привид, из недалеких турских земана, кад је Црна Гора сва била сабијена у четири нахије, са-

владива у пар сати јахања. Једна од нових мантри старо-нове власти јест окупљање националне и државотворне бакље око петровданског благдана: онога из 1878. и онога из 1941. Ни ријечи о томе да је нова поратна власт већ 1947. срушила добар дио археолошких налаза из времена Дукље да би новом жељезницом спојила два нова економска средишта. Доказ континуитета мора се освједочити на сваком документу макар он био крш или како то двосмислено казују задрти Монтенегрини, о сваком мрамору.

ИНТЕЛЕКТУАЛНА ЕЛИТА Слично поступају и црногорски србофили: повијест Немањића, светосавски култ, српска Спарта, до освајања и усвајања новијих писаца који су, гле ли чуда, махом црногорскога рода. Њихов језик није даничићевска и караџићевска старозавјетна и новозавјетна ијекавица, него лијепа широка разливена војвођанска екавица. Признајмо, будимо точни (ајме, и то је русизам, морала бих рећи тачни) многи су од тих писаца били злогуки пророци и дворски чанколизи. Можете ли повезати вриједност романа Миодрага Булатовића с његовим политичким заблудама или поетски епски језик Матије Бећковића с његовим служењем режимима, или дискретни шарм (подгоричке) буржоазије Борислава Пекића, његове митолошке романе с његовим отпором свему социјалистичком? Или да будем изравнија, Андрићев и Крлежин конформизам с њиховим дјелима која разобличавају власт, глупост и лудост? Морамо уважити избор Меше Селимовића да припада српској књижевности јер је и он, авај, нашао неко своје мут-

Имали су идеју о обећаној земљи, земљи меда и млијека. Цивилизацијски је библијска земља Канан данас препознатљива у циничној политици сувремених Израелаца према Палестинцима. Није то била и код нас само литерарна него и многима политичка утопија. Остала је врло моћна у многим усијаним главама и код тзв. обичних грађана. Ако их данас има. Јер већина се од њих возе у веееликим лађама, ручавају у Поооортооооима, језде моћним колима, путују личним авионима, разбагашени по светостефанским и милочерским вилама, редефинирају власништва, брбљају о династичким браковима, рују по бечким архивима и земљишним књигама, доказују да је ајме, Црна Гора била била или црвена њихова, да је Бока серпска јер цео белградски ликовни ателиер зими ионако тамо усредиштен, укотвљен, доказују да је древни католички Спич прва морска српска постаја на велепној прузи Белградо - Бар којом возе сиротињу с једног краја унутрашњости ка јадранској пучини, међусобно се вељају око тога ко је витез, закрве се око једног педља имовине, у стању су вам као древни Илири извадити очи ако им кажете: Ви заиста лажете о земљи кананској, о меду и млијеку, ви сте нерадни и лијени, вама је сваки закон у оружју, а оружје закона не познајете нити признајете, ви сте обећавали брда и долине, вама требају бриселски, московски или пекиншки газде, ви сте далеко од својих предака као носорози од хомо сапиенса, ви сте брзопотезне играонице на срећу којима пуните државни прорачун, јер заиста Мало даје тко много обећаје. Јер сте заборавили да живимо у најбољем од свих свјетова у којем не играмо више обећање - очекивање него свакога дана освићемо у некој новој држави, у некој новој земљи, у некој новој царевини. Прекјучер је то била СФРЈ, данас њој слична Европска унија и њени остаци остатака које изволијева примити у своје скуте. Тамо је слово закона императив. А морални императиви се пак, та толико знате, не уче из уџбеника права. Или да парафразирам Канта: Ми знамо одакле смо, што смо и камо идемо. Само не знамо докле смо стигли. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

14. август 2021.

ЖЕНА ИСПРЕД СВОГ ВРЕМЕНА: МИЛЕНА ПАВЛОВИЋ-БАРИЛИ

МЈЕСЕЧИНА У ПЛАМЕНУ САЊА ДОМАЗЕТ

Т

ридесетих година овог века Италијани (који традиционално женама праштају лепоту, а понекад чак и таленат), о поезији једне уметнице пишу: „Una poetessa ardita e geniale“. Хвалоспеви се односе на песме велике сликарке Милене Павловић-Барили, која у родној Србији у то доба није била призната ни као сликар. У новембру 1909, муза је желела да се нашали, а Бог је климнуо главом. Тако је у Пожаревцу рођена девојчица од мајке Српкиње и оца Италијана. Дали су јој име Милена. Њена мајка, Даница, била је пореклом из угледне српске породице, вишеструко надарена и веома образована. Њено узбудљиво, готово ренесансно лице, привукло је Бруна Барилија, вишеструко талентованог уметника из чувене италијанске породице Барили. (Недавно је у Италији одржана велика изложба посвећена радовима чланова породице Барили, међу којима има много сликара, композитора, књижевника. Изложбу је красило и неколико Милениних слика). Миленина мајка упознаје Бруна Барилија у Минхену, током студија музике на Конзерваторијуму. (У то доба Српкиње са ових простора чешће су ишле у Европу да се школују, него да већ ишколоване тамо перу судове). Школовала је глас и родитељима обећала да ће бити најревноснија од свих осталих студенткиња. Али, срце вара разум увек. Осећајући дах фатума за вратом, Даница од Бруна бежи назад у Пожаревац. Но, једне олујне ноћи (баш као у романима модерним тих година), Бруно ће, сав мокар од кише и блатњав од кала са наших вазда проблематичних путева, покуцати на врата Данице Павловић. Она ће отворити. И судбина ће ући заједно са њим. Он ће обећати да ће је волети више него што се воли у романима и поезији, највише колико се може волети на овој грешној земљи. Обоје не знају да се обећања дају да би се кршила и да љубав увек није обећање среће. Само бацање рукавице у лице судбини.

ТРАУМА СЕПАРАЦИЈЕ Убрзо после Милениног рођења, брак њених родитеља се распада. Развод родитеља сва деца исто доживљавају: као сурову родитељску игру сепарације, где ће расцеп остати у детету самом. И Милена ће читавог живота збиља бити разапета: између мајке и оца, места свог рођења и своје истинске постојбине - света, љубави према људима и љубави према уметности... Јер не постоји једноставан стваралац, нити једноставан човек. Бруно обећава да ће редовно обилазити своју малу породицу и да ће бити најбољи отац на целом овом шареном свету. Треба ли рећи да и ово остадоше тек задихане речи изречене неколико минута пре трећег звона и улетања у воз. Још у детињству, Милена је била слабог здравља. Из болнице пише мајци: „Мајчице моја једина, дођи да ме водиш кући. Ти не знаш како је овде ноћу...“ Дуге, сиве болничке дане прекраћује сликањем. Мајка обећава да ће је брзо извести из болнице кући. Али очи јој се цакле док то шапуће у Миленину косу што мирише на кишно пролеће. Док

УМРЛА ЈЕ У 36. ГОДИНИ, НО ЊЕН СЛИКАРСКИ ОПУС ОДГОВАРА СЛИКАРУ КОЈИ ЈЕ ДОЖИВИО ДУБОКУ СТАРОСТ И УМЈЕТНИЧКУ ЗРЕЛОСТ. ОНА ЈЕ ЗНАЛА ДА ГОРИ И ИЗ ТОГ ПЛАМЕНА НА ПЛАТНА ЈЕ СЕЛИЛА СВЕ „АУТОПОРТРЕТЕ“, „АНЂЕЛЕ“, „ДЈЕВОЈКУ СА СВЈЕТИЉКОМ НА ЛАГУНИ“, „ВЕНЕРУ СА ЛАМПОМ“, „МАДОНУ“, „МЕЛАНХОЛИЈУ“...

јевремено, није било места ни за Надежду Петровић). И Милена је схватила да таква, вишеструко талентована, вредна, склона и стваралаштву и педагошком послу, домовини не треба. Септембра 1939, парама од драгоцене, мале слике „Композиција“, коју је купио њен париски пријатељ, песник и сликар Сибе Миличић, Милена купује бродску карту за Њујорк. У једном правцу. Мајци обећава да ће писати редовно, да ће се убрзо видети, да ће мајка доћи у Њујорк „заувек“ или она у Србију „заувек“, али то заувек гутају корморани, галебови, сирене бродова, најежена леђа таласа... Заувек, та најстарија дечија бајка. Милена никада више неће видети мајку.

ОБЕЋАНА ЗЕМЉА

Усуд и губитак Миленин амерички сликарски опус нама још увек није до краја познат. Неколико њених слика са америчког континента дошле су до нас самим провиђењем. Права су ремек-дела и сам сублимат њеног опуса. Зна се да у Америци постоји још Милениних слика и да су у својини кћери из другог брака Милениног мужа, која се, такође, зове Милена. Било би дивно и необично чудо када бисмо једном те слике могли да видимо овде. Бескрајно блага, онирична крила, лебде на њеним сликама, као и маске и судбине коју је она сликала без руке, желећи да одложи или ублажи њено дејство. Вероватно најлепшу Мадону у српском сликарству насликала је баш Милена. То је ботичелијевска бујна, плава визија, која у рукама држи новорођенче, док један пар крила у позадини лепрша, симболишући да се васкрснуће већ догађа и никад не завршава. Осмех Мадоне на слици заправо је осмех Милене и њене мајке, леп, благ, сетан, онострано ведар. То је осмех жена које су виделе свој усуд и губитак, али су га прихватиле са миром и очима упртих у неко друго, плавље и ведрије небо.

год мајка не дође по њу, Милена јој пише. Касније, Милена ће писати поезију и сећати се узвитланих и страшних сенки самоће: „Тако сам задовољна кад замишљам како палим месец, како га палим да плане и изгори и видим како црни и одлеће...“ Миленин таленат показује се још у детињству. Школује се измеду Пожаревца и Нице, Бергама и Линца, Београда, Граца и Минхена. Кофери, путне торбе, фасцикле са радовима, боје, стални су сапутници. Учи код угледних професора тога доба: Франца фон Штука, Хабермана и Книра. Штукову конзервативност неће примењивати у свом раду. Од свих ће узимати само најбоље. Од најранијих година, Милена учи стране језике. Речи поезије и самоће тако ће шапутати и на шпанском, француском, италијанском... Од осам језика на колико је писала поезију, најрадије је стварала на шпанском. Но, сањала

је на матерњем језику, оне снове среће тако ретко досегнуте: мајку и оца у врту испред куће у Пожаревцу, јорговане у цвату, мирис свеже самлевене кафе у ручном млину од бакра и врео дах млека које се хлади. Буђења беху по хладним собама по периферији светских престоница, у креветима где је спавала заједно с мајком, да би се згрејале. Често за јело нису имале ништа осим слабе кафе и старог хлеба. Милена се није жалила. Никада. Обећала је себи и мајци, једне ледене париске зоре, да неће увек бити тако и да ће њен рад и њен дар донети нову, вишу, раскошнију будућност за њих две. Али, човек обећава а судбина одмахује главом...

ПУТОВАЊА ЕВРОПОМ По завршетку школовања, Милена ходочасти по Европи, обилази галерије, неуморно студира старе мајсторе, слика прве соп-

ствене велике слике. Наранџе Фиренце, слатке крушке и мазне диње југа, миришљави ветар Шпаније пуне бегенвилија и лептирова, кориде Мадрида, јарко, црвено сунце Барселоне, фини сфумато мирисаве Италије, инспиришу је. Али, она највише воли Лондон, зато што у њему није тешко живети сам, и Париз, град у коме се сме без стида макар умрети од љубави, љубави према животу, људима, уметности, Богу. Временом све више путује сама, без Данице. Она мајци обећава да ће се чувати и да ће напредовати, а мати да ће је здрава чекати у њиховој кући у Пожаревцу. (Тамо је и сада бирана библиотека Милениних књига и тужно уштиркане косе и ресе миљеа и столњака којима је Даница ресила кућу за Миленин долазак.) Кад је са својих путовања долазила кући, она и њена платна увек су доносила нешто свеже, крилато, другачије и ново. Живећи по престоницама света, вазда је кубурила са новцем и храбро се носила и са том невољом, која као да се лепи уз сваки таленат. Кад се једном десило да у орману није имала нити једну пристојну хаљину да обуче за отварање сопствене изложбе, Милена је села за шиваћу машину и сашила је сама. Сутрадан су новине писале о отварању изложбе на којој је сензацију изазвала тоалета српско-италијанске сликарке, непрепознатљивог, али очито угледног креатора високе моде. У једном тренутку, Милени је било доста великог света и одлучила је да остане у домовини, уз мајку, рођаке... Покушала је да се запосли као учитељица цртања, али за њу, сликарку која је излагала заједно са Де Кириком, није било места ни у Пожаревцу, Штипу, Велесу, ни у Тетову. (Тако, сво-

У Америци, Милена ради нацрте костима за балете, слика портрете, као и илустрације за најпознатије модне часописе тога доба („Vog“, „Moda“, ,,Jugend“, ,,Taun end Kantri“).). Удаје се за Американца млађег од ње, који обожава своју црнокосу, фрагилну, талентовану супругу. На венчању обећава да ће је чувати, носити на рукама… Милена га гледа са осмехом на уснама, али тужних очију… Обећања и заклетве у њеном су младом животу тако рано постале клетве… Илустрације које она ради за часописе су изразите лепоте и финоће, права мала ремек-дела. Никада ни пре ни после, ниједан сликар са ових простора није добио да ради насловнице за тако престижне магазине. Сликајући их, Милена употребљава колоратуралну палету свог детињства и користи нежне тонове: резедо, ружичасто – пудерасти пупољци у пролеће, маринско плаво, вермер плаво, сетно беличасто као слонова кост, тамно-малинасто, као дечје усне. На једној од њених последњих илустрација рађених пред смрт, видимо анђеле како се мајушним, паперјастим падобранима, спуштају на земљу. Као да је Милена јасно наслутила свој крај. У тренутку када је њена мајка добила преко Црвеног крста од ње писмо, у коме је Милена обавештава да је добро, да се удала и да ништа не брине, Милена је већ била мртва. Једна верзија је да је преминула од срчаног удара, пошто је већ сматрала да се опоравила од претходне незгоде - пада с коња. Ноћ пред смрт, Милена је провела на забави, плешући. Пред зору, свлачећи се, кроз прозор је видела малу флоту анђела, како се спушта на њен прозор, маше јој и осмехује јој се. Ујутру су пронашли њено смирено тело. А она је наставила да плеше другде. Друга верзија коју је италијанској списатељици испричао Ђан Карло Меноти, Миленин пријатељ, жив донедавно, каже другачије: тврдио је да је Милена била са новим супругом страхотно несрећна, да га је затекла in flagranti са његовом мајком и да је престала после тога да се смеје… Чак је Менотију и оставила на чување свог малог пса, Луче, ,,уколико ми се нешто деси и последњу, недовршену слику…“ И - догодило се. Милена Павловић-Барили умрла је у 36. години, но њен сликарски опус одговара сликару који је доживео дубоку старост и уметничку зрелост. Она је знала да гори и из тог пламена на платна је селила све „Аутопортрете“, „Анђеле“, „Девојку са светиљком на лагуни“, „Венеру са лампом“, „Мадону“, „Меланхолију“... 