Issuu

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

Crnogorski helsinški odbor i Pobjeda organizovali panel diskusiju „Belveder 2021- uzroci i posljedice“: poručeno da se istina o dešavanjima na Cetinju i aktivnostima države mora rasvijetliti

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

INTERVJU: Izvjestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Tonino Picula

STR. 3.

CHO će zahtijevati parlamentarnu istragu

• VLAHOVIĆ: Umjesto da se istražuje ko je komandovao policijom, imamo kriminalizaciju samog događaja • MARTINOVIĆ: Jasno je da SPC nije posvećena isključivo religiji već i formiranju vlada i zaštiti svojih interesa • VUČINIĆ: Država mora da bude nepristrasna, a u ovom slučaju se svrstala na jednu stranu i bila je u funkciji Srpske pravoslavne crkve Bivši sudija Vrhovnog suda svjedočio u istrazi protiv Miloša Medenice i njegove kriminalne organizacije

• ADŽIĆ: Belveder 5. septembra prošle godine i zbor na istom tom mjestu održan 1936. godine isti su vrijednosni sistem • VUJOVIĆ: Mora se istražiti i ko je preuzeo kontrolu nad policijom te noći. Tužilaštvo mora to da istraži • KALUĐEROVIĆ: Za SPC je ustoličenje na Cetinju bilo pitanje života i smrti i logičan slijed stvari je da je cijelom akcijom komandovao patrijarh Porfirije

STR. 2. i 3.

Građanski aktivisti Svetlana Pajović-Musić i Aleksandar Saša Zeković pozvali MUP i UP da se oglase povodom slučaja jednog od komandanata policijske akcije na Cetinju 5. septembra 2021. STR. 4.

S.VASILJEVIĆ

IVA MANDIĆ

Vlada da prekine stagnaciju društva i aktivira nove reformske procese

Knežević na odmoru

Latinično Z, vojni simbol ruske propagande, Portparol Socijaldemokrata zatražio od Vlade da poništi mimo zakona donijete odluke iz septembra prošle godine zabranjeno je u brojnim evropskim zemljama STR. 7.

SD: Izmijenite Branimir Femić protivpravne saslušan u zaključke, Specijalnom Manastir je uvijek tužilaštvu bio svojina Cetinja STR. 10.

Kasno sinoć utvrđen identitet osobe koja je redakciji podgoričkog medija poslala uznemirujuću poruku

STR. 9.

STR. 8.

Anteni M prijetio državljanin Srbije

Glorifikovanje vojne agresije na litiji u Nikšiću

Politika

Subota, 14. maj 2022.

Crnogorski helsinški odbor i Pobjeda organizovali panel diskusiju „Belveder 2021 – uzroci i posljedi poručeno da se istina o dešavanjima na Cetinju i aktivnostima države mora rasvijetliti

PODGORICA – Crnogorski helsinški odbor će inicirati sprovođenje parlamentarne istrage kako bi se utvrdila kompletna istina o događanjima koji su prethodili ustoličenju mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića 5. septembra prošle godine na Cetinju i po čijem je nalogu crnogorska policija tog dana primjenila represiju prema demonstrantima, koji su mirno i dostojanstveno iskazali protest protiv nasilne intronizacije u Cetinjskom manastiru - najavio je predsjednik Crnogorskog helsinškog odbora Miodrag Vlahović.

I.MANDIĆ

CHO će zahtijevati parlamentarnu i

Temeljni ugov ratifikaciju u pa Predsjednik Crnogorskog helsinškog odbora Miodrag Vlahović je, govoreći o ugovoru između Crne Gore i Crkve Srbije ocijenio kako je upitno da li taj dokument može biti potpisan bez prethodne ratifikacije u parlamentu. - Konstantno se plasira teza koja je netačna. Sve vrijeme se govori o temeljnom ugovoru. Problematično je može li uopšte da se potpiše ugovor koji ne bi prošao ratifikaciju Skupštine. Crkva Srbije je namjerno i ciljano ukinula Eparhijski savjet. Oni su Mićoviću omogućili da potpiše

U Podgorici je juče održana panel diskusije „Belveder 2021 - uzroci i posljedice“, koju su organizovali Crnogorski helsinški odbor i dnevne novine Pobjeda. Moderatori su bili novinarka Tamara Nikčević i glavni i odgovorni urednik Pobjede Draško Đuranović.

CRKVA SRBIJE I CRNA GORA

Predsjednik CHO Miodrag Vlahović je, govoreći na panelu, istakao da se kontinuirano nameće ideja da je Crkva Srbije iznad Crne Gore. Neophodno je, upozorio je on, objasniti što se i zašto događalo na Cetinju. - Imali smo događaj koji je ulazio u zonu rizika da izazove građanski sukob. SPC je u Crnoj Gori politički faktor najvišeg reda i kao takva je imala potrebu da intronizaciju mitropolita obavi kad i kako ona misli da treba. Problematično je to što je sve urađeno po svaku cijenu i bez obzira na posljedice – rekao je Vlahović. Sada se, dodao je on, pokreće postupak kojim se pokušava kriminalizovati građanski protest. - Umjesto da se istažuje ko je komandovao policijom mi imamo kriminalizaciju samog događaja - rekao je Vlahović. Osvrćući se na kritike na račun predsjednika države Mila Đukanovića, koji se na Cetinju pridružio građanima, Vlahović je ocijenio da je predsjedniku zapravo i bilo mjesto na tom skupu. - Jer bi u suprotnom on dezavuisao građane da nije bio tamo – kaže Vlahović. Politički analitičar i izvršni direktor Cemija Zlatko Vujović

Detalj sa panela Crnogorskog helsinškog odbora i Pobjede

nada se da će, promjenom izvršne vlasti, Crna Gora, ipak, izaći iz spirale u koju je zapala tokom mandata prošle izvršne vlasti. Vujović ocjenjuje da je Belveder bio odgovor građana na strah da će nam se ponoviti dešavanja iz 90-ih godina. Kategoričan je i da bivša ministarka odbrane Olivera Injac mora krivično odgovarati, jer je 5. septembra 2020. godine naredila upotrebu vojske.

POLITIČKO UZMICANJE OD BELVEDERA

- Imali ste brutalnu silu i pokušaj ugrožavanja ljudskih prava na Cetinju. Mora se istražiti i ko je preuzeo kontrolu nad policijom te noći. Tužilaštvo mora to da istraži - poručio je Vujović. Konstatovao je da je sada, usljed stvaranja određenih koalicija, primjetno „političko uzmicanje od Belvedera“. - Istorija Crne Gore je inkluzivna i dobro je što je na događajima poput Belvedera bilo ljudi različitih vjera - rekao je Vujović. Advokat Nikola Matrinović upozorava da zakon mora biti jednak za sve i da takav tretman treba da imaju i događanja u cr-

• Vlahović: Umjesto da se istražuje ko je komandovao policijom, imamo kriminalizaciju samog događaja • Martinović: Jasno je da SPC nije posvećena isključivo religiji već i formiranju vlada i zaštiti svojih interesa • Vučinić: Država mora da bude nepristrasna, a u ovom slučaju se svrstala na jednu stranu i bila je u funkciji SPC • Adžić: Belveder 5. septembra prošle godine i zbor na istom tom mjestu održan 1936. godine isti su vrijednosni sistem • Vujović: Mora se istražiti i ko je preuzeo kontrolu nad policijom te noći. Tužilaštvo mora to da istraži • Kaluđerović: Za SPC je ustoličenje na Cetinju bilo pitanje života i smrti i logičan slijed stvari je da je cijelom akcijom komandovao patrijarh Porfirije nogorskoj prijestonici. - Moramo biti svjesni da stvari ne možemo rješavati guranjem pod tepih, jer se problemi tako ne rješavaju već samo uvećavaju – rekao je on. Martinović kaže i da je neprihvatljivo da „predstavnici jedne vjerske zajednice na religijski događaj dolaze helikopterima“. Uz ocjenu da Crkva Srbije ima svoj politički cilj u Crnoj Gori, Martinović je naglasio i da sve vjerske zajednice u ovoj zemlji,

Zabrinjavajuće da Abazović bude u Ostrogu gost ,,licu iz druge države“ Odlazak premijera Dritana Abazovića u Manastir Ostrog radi susreta sa patrijarhom srpskim Porfirijem je, smatra politički analitičar Zlatko Vujović, potez koji se može negativno odraziti i na njega i na Crnu Goru. - Abazović ima potrebu za intenzivnim susretima sa rukovodstvom SPC. To je i potvrda da je SPC u Crnoj Gori politički akter. To što je Abazović tražio da ga srpski patrijarh primi i otišao pod Ostrog nije

dobro ni za njega ni za Crnu Goru. Mislim da je time poslata pogrešna poruka, jer se pažljivo bira sa kim će se premijer sastati prvi put. O tome je čak i bivši premijer Krivokapić vodio računa. Volio bih da je Abazović svoju prvu posjetu imao Evropskoj uniji, a ne da ga primi poglavar SPC – rekao je Zlatko Vujović. I Miodrag Vlahović smatra da treba da zabrine to što je premijer pod Ostrogom bio gost „licu iz druge države“, dok advo-

ipak, nijesu jednake. - Svima je jasno da SPC nije organizacija koja je posvećena isključivo religiji, već i formiranju vlada i zaštiti svojih interesa – rekao je Martinović.

POTRAGA ZA ODGOVORIMA

Glavni i odgovorni urednik Pobjede Draško Đuranović podsjeća da crnogorska javnost, osam mjeseci od dešavanja na Cetinju i nasilne akcije policije, ne zna ko je tih septembarskih

kat Nikola Martinović ističe da ni u jednoj uređenoj zemlji ne možete da tražite prijem, a da ne uspostavite protokol. - Tradicija SPC nalaže da se, kada joj neki zvaničnik dolazi u zvaničnu posjetu, oglašavaju crkvena zvona. Ta zvona prilikom posjete Abazovića nismo čuli zbog čega se postavlja pitanje je li on tamo bio privatno ili službeno. Ako je privatno to je njegovo pravo i nemam ništa protiv toga. Ako je bio u svojstvu premijera, onda ga kao premijera nijesu primili - ocijenio je Martinović i dodao da je Abazović na taj način Crnu Goru sveo na vjernike SPC, a očigledno je da to nijesu svi u državi.

dana komandovao crnogorskom policijom, vojskom i bezbjednosnim sektorom. -Da li je to bio neko iz Podgorice ili ipak neko iz Beograda? Bitno je da se pruže odgovori i sazna istina kako nam se prošlost više ne bi ponavljala - smatra Đuranović. Poručio je da priča o Belvederu nije završena i da će Pobjeda insistirati da se utvrdi puna istina. Novinarka Pobjede Kaćuše Krsmanović ističe da je priča o kriminalizaciji Crnogorki i Crnogoraca počela čim je Vlada, na čelu sa Krivokapićem, preuzela vlast. - Kada su u avgustu počeli pripreme za intronizaciju već imali spiskove navodnih crnogorskih ekstremista kojima su upadali u kuće na Cetinju i vodili ih na informativne razgovore - kazala je Krsmanović na drugom panelu o pokušaju kriminalizacije protesta na Belvederu. Ocijenila je da nova parlamentarna većina treba da izvrši pritisak na institucije da se istina o događajima na Belvederu proš-

log septembra izvede na čistac, uz konstataciju da Specijalno tuzilaštvo „mudro ćuti sve ovo vrijeme“. S obizom na okolnosti u kojima su birani novi čelnici tužilačke organizacije, ona, kako je rekla, ne vjeruje u njihovu nezavisnost. - I zato očekujem da nova parlamentarna većina prati njihov rad, jer su oni politički dovedeni. Ne umanjujem njihov kvalitet, vidjećemo ih na djelu, ali svakako zadržavam pravo da budem skeptična – navela je Krsmanović. Skeptičan je i istoričar Novak Adžić koji, kako je rekao, ne vjeruje da će tužilaštvo priču o Belvederu ispitati do kraja. - Mislim da će se taj slučaj odlagati sve dok ne bude potpuno zaboravljen – rekao je on. Belveder 5. septembra prošle godine, kako je istakao, i zbor koji je na istom tom mjestu održan 1936. godine predstavljaju isti vrijednosni sistem. - To je borba protiv onih koji tlače i ugnjetavaju Crnu Goru. Isti zahtjevi su bili isticani. Režim je 1936. godine, po nalogu beogradske vlade, napravio zločin na Belvederu. Pucano je iz mitraljeza i ubijeno šest, ranjeno više od 20 ljudi, dok ih je 80 uhapšeno. Belveder ‘36 nije bio lokalni događaj, kao što nije bio ni 2021 - kazao je Adžić, napominjući da još od referendumskog perioda nije vidio jedinstvo suverenističkog bloka kao što je to bilo na Belvederu.

PROTEST NA CETINJU BIO JE GRAĐANSKI

Bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava i profesor na Pravnom fakultetu Nebojša Vučinić smatra da je protest na Cetinju bio građanski i pravo na kontra-demonstraciju. - Ne bih za te događaje koristio termin pobuna jer bi se to moglo dovesti u kontekst oružane pobune. Vjerujem da će specijalni tužilac sprovesti nepristrasnu istragu o događajima 4. i 5. septembra prošle godine. Tadašnja Vlada se aktivno svrstala na jednu stranu. Država mora da bude nepristrasna, a u ovom slučaju se svrstala na

Politika

Subota, 14. maj 2022.

INTERVJU: Izvjestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Tonino Picula

ice“:

istragu

vor mora proći parlamentu ugovor koji bi bio u normi unutrašnjeg prava i kao takav ne bi morao da ide na ratifikaciju – rekao je Vlahović. Politički analitičar Zlatko Vujović smatra da premijer Abazović pominjanjem temeljnog ugovora „frustrira dio građana i krši sporazum o formiranju vlade“. On navodi i kako novoj izvršnoj vlasti prioritet treba da bude obezbjeđivanje tropetinske većine u parlamentu i deblokada evropskog puta. - Jedno od ključnih izazova će biti djelovanje SNP-a i to da li će oni insistirati na ovim ciljevima - naveo Vujović.

jednu stranu i bila je u funkciji SPC - ocjenjuje Vučinić. Sve što se sada dešava, smatra on, posljedica je toga. - Onda se teret prebacuje na mirne demonstrante i nastoje se kriminalizovati. Nadam se da će tužilac smoći snage da i ovu priču dovede do kraja. Nema ni udaljene sumnje da se nenasilni građanski otpor može kvalifikovati kao terorizam. „Lopta“ je sada kod specijalnog tužioca koji mora da se pokaže da li je zaista nezavistan i nepristrasan i da sprovede istragu o postupanju državnih organa i policije 5. septembra - poručio je Vučinić. SPC, kako je rekao, predstavlja važno oruđe za ostvarivanje koncepta „svi Srbi u jednoj državi svim sredstvima i po svaku cijenu“. - Sve bezbjednosne procjene su pokazivale da od ustoličenja treba odustati, ali SPC je htjela da pokaže da je Crna Gora njena prćija - rekao je Vučinić, uz konstataciju da novoj vladi, ipak, treba dati šansu.

AKCIJOM KOMANDOVAO PORFIRIJE

Nakon smjene vlasti, ocijenio je diplomata i dugogodišnji ambasador Crne Gore u Americi Nebojša Kaluđerović, vidjeće se u kojoj je mjeri ko nezavistan. - Kako god da posmatramo stvari, oko SPC se danas vrti sve. Mi ne možemo da formiramo vladu, da odlučujemo o obrazovnom programu, da vodimo politiku bez SPC. Uloga SPC je do te mjere jaka da je to dio kompletne politike. Za SPC je ustoličenje na Cetinju bilo pitanje života i smrti i logičan slijed stvari je da je cijelom akcijom komandovao patrijarh Porfirije - ističe Kaluđerović. Vjeruje da će intronizacija Mićovića na Cetinju štetiti Crkvi Srbije. - Jer će Joanikije ostati upisan u istoriji po ustoličenju na onakav način – objasnio je on. Ono što Belveder simbolizuje, zaključio je Kaluđerović, mora da se „prevede“ na cijelu Crnu Goru. Đ. ĆORIĆ

PODGORICA - Neće biti moguće dalje razvijati evrointegracije ako se ne budu angažovali pojedinci koji će biti odgovorni da s administrativne strane pružaju podršku zaključenju procesa pristupanja. Naravno, politička volja ostaje najvažniji pokretač promjena. Ne smije se dopustiti da se u ovom trenutku dogodi nekakva disperzija odgovornosti - kaže u razgovoru za Pobjedu izvjestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Tonino Picula. Bivši šef hrvatske diplomatije ističe da prijedlog francuskog predsjednika Emanuela Makrona - o stvaranju evropske političke zajednice koja bi omogućila demokratskim evropskim nacijama novi prostor za saradnju pod egidom jačanja sigurnosti, opskrbe energijom, slobodnog kretanja i drugih sličnih važnih segmenata - ne smije biti zamjena za postojeću politiku proširenja EU POBJEDA: Crna Gora je na izborima 2020. dobila novu vlast koja je potpuno iznevjerila očekivanja njenih građana. Bivša vlada je nastala pod uticajem Srpske pravoslavne crkve i doprinijela je rastu tenzija i nacionalizma, urušavanju institucija, kao i totalnoj blokadi integracionog procesa. Nedavno je izabrana nova manjinska vlada. Koji bi trebalo da budu njeni prvi koraci? PICULA: Nova vlada naslijedila je brojne poteškoće koje uporno koče pomirenje i politički, ekonomski i društveni razvoj. Razumljivo je da je evrointegracijski put Crne Gore na neki način stavljen na čekanje usljed burnih i destruktivnih događaja na političkoj sceni. Ne bih to nazvao totalnom blokadom, već nekom vrstom odgode koja je nastupila zbog nemogućnosti Crne Gore da se konsoliduje ponajprije u svojim unutrašnjim redovima. Pretjerana upletenost Crkve i urušavanje institucija ne mogu poslati zeleno svjetlo Evropskoj uniji o spremnosti Crne Gore da prihvati vrijednosti temelje-

Vlada da prekine stagnaciju društva i aktivira nove reformske procese Razumljivo je da je evrointegracijski put Crne Gore na neki način stavljen na čekanje usljed burnih i destruktivnih događaja na političkoj sceni. Ne bih to nazvao totalnom blokadom, već nekom vrstom odgode koja je nastupila zbog nemogućnosti Crne Gore da se konsoliduje ponajprije u svojim unutrašnjim redovima. Pretjerana upletenost crkve i urušavanje institucija ne mogu poslati zeleno svjetlo Evropskoj uniji o spremnosti Crne Gore da prihvati vrijednosti temeljene na jednakosti, vladavini prava i demokratiji Tonino Picula

ne na jednakosti, vladavini prava i demokratiji. U novoj vladi Crne Gore mora se stoga povećati politička predanost različitih stranaka kako bi parlamentarna demokratija zaista profunkcionisala. Potrebno je da se među svim parlamentarnim strankama i relevantnim sudionicima vodi uključiv dijalog kojem bi cilj bio izgradnja snažnog proevropskog stava i demokratske platforme koja osigurava potrebnu stabilnost i smanjuje političku polarizaciju i radikalizaciju i time ispunjava težnju velikog broja građana za uključenjem u Uniju. Političke stranke prije svega

Rusiji na Zapadnom Balkanu za opstrukciju čak i nije potrebno oružje POBJEDA: Invazija Rusije na Ukrajinu dramatično je ugrozila evropsku bezbjednost. Koliko je realno da bi se, zbog malignog uticaja Rusije na Balkan, ovaj sukob mogao preliti i na zemlje regiona? PICULA: Bez obzira na ruske geopolitičke ambicije, do oružanog sukoba u regiji teško može doći iz jednostavnog razloga što Rusiji na Zapadnom Balkanu za opstrukciju čak i nije potrebno oružje. Dovoljno je samo dodatno dizanje tenzija i širenje osjećaja uznemirenosti kako bi se održavala nestabilnost regije

na određenoj razini. No, EU je ipak prepoznala rizike, zbog čega i jeste pojačana vojna prisutnost zemalja članica EU, konkretno u Bosni i Hercegovini. Dakle, Zapadni Balkan Rusiji trenutno nije aktivni prioritet jer već postojeći strah od mogućeg rasplamsavanja sukoba predstavlja dovoljno djelotvorno sredstvo pritiska. Moramo uzeti u obzir i da Rusija danas trpi ozbiljne gubitke, pritisnuta je sankcijama i uprkos svojoj nekadašnjoj finansijskoj i svakoj drugoj vrsti moći, nema više sredstava da bi uspješno materijalizirala svoje ambici-

moraju naučiti izražavati svoje stavove unutar institucionaliziranih demokratskih procedura i suzdržati se od svih oblika eskalacije napetosti. POBJEDA: U izvještaju, koji ste prekjuče usvojili, naglašena je zabrinutost zbog stalnih političkih napetosti unutar izvršne i zakonodavne vlasti, nedovoljnog napretka u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, kao i ograničen napredak u području slobode medija, u borbi protiv dezinformacija, govora mržnje, uznemiravanja na internetu, politički pristrasnog izvjeje na Zapadnom Balkanu. Jasno je da je rat u Ukrajini i te kako promijenio geopolitičke odnose zbog čega će Zapad sada više pažnje morati obraćati situaciji na Zapadnom Balkanu. Čak su i rusofilske zemlje, članice Evropske unije, pod političkim i ekonomskim pritiskom. O ishodu rata u Ukrajini zavisi i sigurnost čitave Evropske unije, a ne samo Zapadnog Balkana. Ukoliko se nastavi razaranje Ukrajine, kao i eskalacija napetosti u Moldaviji ili na Baltiku, sigurnost cijelog kontinenta može biti dovedena u pitanje. Dakle, ruska infiltracija uz povremene agresivne manifestacije te politike na ovom području postoje već dugo, samo je neizvjesnost, izazvana invazijom na Ukrajinu, dobila nove oblike.

štavanja te stranog uticaja u crnogorskim medijima. Smatrate li da nova izvršna vlast može donijeti prijeko potrebnu stabilnost? PICULA: Uprkos tome što će ovakva formacija trajati godinu, i više je nego potrebno da Vlada postavi primjer i dokaže svojom posvećenošću rješavanju problema da je promjena moguća. Svakako neće biti moguće eliminisati sve probleme koji su se nagomilavali tokom dužeg perioda unutar samo jedne godine, ali je bez daljnjega došao trenutak da se odlučnije stane na kraj stagnaciji. Naprosto se moraju aktivirati novi reformski procesi. A isto tako, kao što to biva u naprednijim demokratijama, postojanje tijela koja nadziru rad državnih institucija doprinosi pravednom i nekontaminiranom političkom poretku te bi tom analogijom i Vlada Crne Gore trebala vjerovati i angažovati nezavisne stručnjake, kao i civilno društvo i lokalne dionike kad se radi o ključnim zakonima. Jednako tako je važna razmjena iskustava u praksama drugih država na Zapadnom Balkanu te u privatnom sektoru kako bi se potencijalno zabrinjavajući događaji prepoznali u ranoj fazi i poduzele adekvatne protivmjere. POBJEDA: U izvještaju je naglašeno da od 2017. nije zatvoreno nijedno poglavlje, da tokom mandata prethodne vlade pregovaračka struktura duže vrijeme nije bila funkcionalna. Kako se pomjeriti sa mrtve tačke?

Prijedlog francuskog predsjednika Emanuela Makrona o stvaranju evropske političke zajednice koja bi omogućila demokratskim evropskim nacijama novi prostor za saradnju pod egidom jačanja sigurnosti, opskrbe energijom, slobodnog kretanja i drugih sličnih važnih segmenata ne smije biti zamjena za postojeću politiku proširenja EU PICULA: U izvještaju je izraženo značajno nezadovoljstvo činjenicom da su ključna mjesta u pregovaračkim strukturama jako dugo ostala prazna. I ponovo je odgođeno imenovanje ključnih pregovarača i voditelja radnih grupa umjesto da se konsolidira i nadogradi pregovaračka struktura koja bi zadržala proces pristupanja kao politički prioritet. Neće biti moguće dalje razvijati evrointegracije ako se ne budu angažovali pojedinci koji će biti odgovorni da s administrativne strane pružaju podršku zaključenju procesa pristupanja. Naravno da politička volja ostaje najvažniji pokretač promjena. Ne smije se dopustiti da se u ovom trenutku dogodi nekakva disperzija odgovornosti. POBJEDA: Da li smatrate da je prijedlog francuskog predsjednika Emanuela Makrona da se zemlje, koje nijesu članice Evropske unije, ujedine u okviru nove političke organizacije, zapravo pokušaj da se spriječi proširenje EU? PICULA: Prijedlog francuskog predsjednika Emanuela Makrona o stvaranju evropske političke zajednice koja bi omogućila demokratskim evropskim nacijama novi prostor za saradnju pod egidom jačanja sigurnosti, opskrbe energijom, slobodnog kretanja i drugih sličnih važnih segmenata ne smije biti zamjena za postojeću politiku proširenja EU. Možda bi takav paralelni konstrukt mogao privući zemlje bez trenutnog pregovaračkog ili kandidatskog statusa. Nije jasno radi li se tek o novom pokušaju usporavanja ili razvodnjavanja politike proširenja, budući da je ta ideja još uvijek vrlo nekonsolidovana. Meni više nalikuje na nekakav EU Komonvelt nego proces koji mora rezultirati punopravnim članstvom u bloku. I do sada je bilo dosta političkih proteza s ciljem da se takav jasan cilj nadomjesti idejama o regionalnoj saradnji kao čekaonici za članstvo. Čekaonicu, po mom mišljenju, treba ipak povremeno prazniti, a stalno i samo puniti. Marija JOVIĆEVIĆ

Politika

Subota, 14. maj 2022.

Građanski aktivisti Svetlana Pajović-Musić i Aleksandar Saša Zeković pozvali MUP i Upravu policije da se oglase povodom slučaja jednog od komandanata policijske akcije na Cetinju 5. septembra prošle godine

Knežević na odmoru

PODGORICA – Oglašavanje Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije u slučaju Petra Kneževića, jednog od komandanata nasilne policijske akcije protiv građanki i građana okupljenih na protestu u crnogorskoj prijestonici 5. septembra prošle godine, koji je, kako svjedoče snimci koji su se pojavili u javnosti, bio povezan sa kriminalnim grupama koje je trebalo da se uključe kao ispomoć policiji, u interesu je javnosti zbog čega su građanski aktivisti Svetlana Pajović-Musić i Aleksandar Saša Zeković pozvali čelnike ovih ustanova da javno djeluju.

- MUP i UP još nijesu saopštili da li je Knežević suspendovan iz službe do okončanja aktuelnih provjera. Prema našim informacijama, gospodin Knežević navodno već nekoliko dana ne dolazi u jedinicu, niti učestvuje u njenim redovnim aktivnostima. Ako je posrijedi odluka o suspenziji - pozdravljamo je. Smatramo da je u interesu kredibiliteta policije i samog Kneževića da se privremeno udalji iz jedinice kako bi postupak unutrašnje kontrole policije, ali i radnje drugih nadležnih organa bile sprovedene objektivno i bez uticaja na druge – poručilo je dvoje aktivista. Prema saznanjima Pobjede od izvora iz Uprave policije, Petar Knežević nije suspendovan već je na godišnjem odmoru.

Izvori naših novina vjeruju da će se do isteka njegovog odmora izjasniti ili Unutrašnja kontrola ili Specijalno tužilaštvo, što menadžment policije čeka, kako bi preduzeli korake u „slučaju Knežević“, što, kako je ranije rekao naš izvor, „uključuje i posljedice u odnosu na rasporedno rješenje“. Dvoje građanskih aktivista podsjetilo je da su Vrhovnom državnom tužilaštvu 30. aprila dostavili tri audio-snimka „koji ukazuju na postojanje sumnje da je lice koje govori, a tvrdi se da je to navodno starješina Protivterorističke jedinice (PTJ) Uprave policije Petar Knežević, počinio krivično djelo“. - Sa žaljenjem konstatujemo da je Knežević odbio poziv Unutrašnje kontrole policije da se podvrgne poligrafskom testiranju. Žao nam je što ga na to nijesu pozvali i ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić i direktor Uprave policije Zoran Brđanin, kao ključni profesionalni autoriteti u policijskoj organizaciji – istakli su u saopštenju. Upozorili su da se na pripadnike PTJ i Posebne jedinice policije prave „određeni pritisci kako bi se identifikovale osobe koje su snimile objavljene i druge, najavljene, snimke“. - Ukoliko snimci zaista nijesu autentični, kako se tvrdi, onda su nepotrebne isljedničke radnje, pritisci i prijetnje prema službenicima Uprave policije – ocijenili su PajovićMusić i Zeković.

Petar Knežević

Poručili su zvaničnicima i javnosti da ovim oglašavanjem ne pokušavaju da skrenu pažnju sa slučaja „Medenica“ ili „Jovanić“, niti sa pokušaja „spašavanja države“ kako se, dodaju oni, „to voli predstaviti, od strane novih vladajućih i podržavajućih partija aktuelne Vlade Crne Gore“ Poručili su zvaničnicima i javnosti da ovim oglašavanjem ne pokušavaju da skrenu pažnju sa slučaja „Medenica“ ili „Jovanić“, niti sa pokušaja „spašavanja države“ kako se, dodaju oni, „to voli predstaviti, od strane novih vladajućih i podržavajućih partija aktuelne Vlade Crne Gore“. - Smatramo da se sve afere moraju razobličiti i suočiti sa



Knežević je, zajedno sa Milošem Rakonjcem, pomoćnikom direktora Uprave policije koji je bio glavnokomandujući cetinjskom akcijom, postao zvijezda i heroj „srpskog svijeta“. Anonimni pošiljalac napisao je u poruci Pajović-Musić i Zekoviću da je „snimak br. 1 koji govori o vezi Kneževića sa krim grupama snimljen u njegovom kabinetu, 7. septembra 2021, dan nakon zloupotrebe položaja i izdaje na Cetinju“.

pravdom – kategorični su građanski aktivisti. Tri audio-snimka, koje je dvoma aktivista elektronskom poštom dostavio nepoznati pošiljalac, kompromitujuća su ne samo za Kneževića, već za čitavu policijsku akciju na Cetinju 5. septembra prošle godine. Knežević je, zajedno sa Milošem Rakonjcem, pomoćnikom direktora Uprave policije koji je bio glavnokomandujući cetinjskom akcijom, postao zvijezda i heroj „srpskog svijeta“. Anonimni pošiljalac napisao je u poruci Pajović-Musić i Zekoviću da je „snimak br. 1 koji govori o vezi Kneževića sa

krim grupama snimljen u njegovom kabinetu, 7. septembra 2021, dan nakon zloupotrebe položaja i izdaje na Cetinju“. - …Ja sam držao nikšićku grupu, bjelopoljsku grupu, beransku grupu, novljansku grupu i barsku grupu. Sve kriminalce na telefon – govori, kako smo ranije objavili, pored ostalog, osoba za koju se tvrdi da je Knežević. Kaže i kako su mu ti kriminalci poručivali: „Krećemo, trebamo vam, krećemo spremni smo, krećemo… Ne daj Bože, ako ne pušte patrijarha krećemo, ‘oćemo Cetinje da zapalimo danas, da zapalimo Cetinje“. Preostala dva snimka, kako je

navedeno, nastala su „nekoliko dana kasnije, u jednom restoranu u kojem je Knežević bio sa najbližim saradnicima i svojim pulenima“. - Naša svijest, našeg naroda, je da smo mi, znači, grešni tu. Mi smo otišli, osvojili smo tamo Cetinje, ne osvojili nego raščistili tamo tu bagru i to završili – čuje se na jednom od snimaka. Petar Knežević je u Specijalnom tužilaštvu, kao i na saslušanju pred Unutrašnjom kontrolom, tvrdio da snimci nijesu autentični, da su neistiniti i montirani. Odbio je da se podvrgne poligrafskom testiranju. Rakonjca i Kneževića, kako smo u više navrata pisali, za komandante akcije na Cetinju predložili su, 5. septembra iza ponoći, tadašnjem premijeru Zdravku Krivokapiću, lideri prosrpskog i proruskog Demokratskog fronta – Andrija Mandić i Milan Knežević, predstavljajući ih kao svoje pouzdane ljude u policiji. Krivokapić je tada, prema nezvaničnim informacijama, iz komandnog lanca isključio direktora Uprave policije Zorana Brđanina i komandu prepuštio ovoj dvojici, koje je kasnije i odlikovao. Aktuelni premijer Dritan Abazović u vrijeme događaja na Cetinju bio je potpredsjednik Vlade i koordinator službi bezbjednosti i javno je podržao brutalnu policijsku akciju. Pošto su se pojavili snimci koji upozoravaju na saradnju policije i kriminalnih struktura tokom te akcije, Abazović je prije nekoliko dana pokušao da realtivizuje značaj ovih audio-zapisa poručujući da nijesu nešto čime „ozbiljna država treba da se bavi“. Za sada nema informacija što su tužioci odlučili u slučaju „Knežević“. K. KRSMANOVIĆ

Predsjednik Crne Gore primio u posjetu ambasadora Holandije Josta Reintjesa

Đukanović: Crna Gora spremna za poštovanje pravila i nastavak reformi PODGORICA - Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović primio je u posjetu ambasadora Kraljevine Holandije Josta Reintjesa, sa kojim je razgovarao o evropskoj perspektivi Crne Gore i dinamiziranju ekonomske i investicione saradnje zemalja. Kako su kazali iz njegovog kabineta, predsjednik je izrazio zadovoljstvo međudržavnim odnosima uz zahvalnost za podršku koju Crna Gora ima od Holandije, zahvaljujući kojoj danas govorimo o partnerstvu u NATO i zahvaljujući kojoj smo napravili neke od ključnih koraka ka članstvu u EU. Istakao je važnost razumijevanja Holandije za značaj evropskih i evroatlantskih integraci-

ja regiona, cijeneći ispravnim pristupom visoke standarde koje ta zemlja zahtijeva u odnosu na ispunjavanje uslova za kvalifikaciju za članstvo. - Prepoznajući superiornost evropskog sistema vrijednosti

Jost Reintjes i Milo Đukanović

i šansi koje se nude ulaskom u prestižni evropski klub, Crna Gora je nedvosmisleno spremna za poštovanje pravila igre i nastavak vrijednog rada na reformama - kazao je Đukanović. Istovremeno je ukazao na zna-

čaj prevazilaženja stanja zamagljene evropske perspektive i da na iskustvima agresije na Ukrajinu osvijestimo potrebu kontinuirane izgradnje ujedinjene Evrope u cilju stabilnosti i prosperiteta ZB, ali i Evrope u cjelini. Informišući ambasadora o aktuelnim unutrašnjim prilikama u kontekstu formiranja nove vlade, Đukanović je potencirao prioritetne pravce djelovanja deblokade i dinamiziranja pregovaračkog procesa, čiji je najvažniji segment unapređenje vladavine prava, u čemu je kazao da veoma cijenimo podršku Holandije. Ambasador Reintjes se interesovao za izglednost progresa Crne Gore u pregovaračkom procesu u kontekstu formiranja nove vlade. R. P.

Preminuo Đorđe Džuverović PODGORICA - U Podgorici je juče u 81. godini preminuo Đorđe Džuverović, dugogodišnji predsjednik Odbora direktora Rudnika uglja u Pljevljima i poslanik Demokratske partije socijalista. Bio je i predsjednik Opštinskog odbora DPS-a Pljevlja. Džuverović će biti sahranjen danas u 14 sati na gradskom groblju Ravni u Pljevljima.

Ekonomija

Subota, 14. maj 2022.

Milan Lekić

PODGORICA - Zarada zaposlenih u Rudniku uglja Pljevlja za april je uvećana preko deset odsto, na osnovu odluke izvršnog direktora kompanije Milana Lekića. - Odluka o povećanju ukupnog iznosa novčanih sredstava predviđenog za zarade zaposlenih u kompaniji, kao i za radno angažovane posredstvom agencije za privremeno ustupanje zaposlenih za april je donijeta imajući u vidu povećanje cijena uglja - kako prema Elektroprivredi (EPCG) tako i prema drugim kupcima - navodi se u saopštenju. Iz kompanije su objasnili da je odluka donijeta slijedeći politiku povećanja zarada u EPCG

Aprilska plata uvećana deset odsto koja je jedini vlasnik Rudnika uglja i zahtjeve reprezentativnih sindikata, pri tom vodeći računa o zaštiti standarda i ekonomskih interesa zaposlenih. Prema riječima Lekića, na taj način je pokazana briga rukovodstva Rudnika uglja prema svim radnicima. - Želim da verujem da će kompletna pljevaljska privreda krenuti našim stopama i da će, shodno svojim mogućnostima i poslovnim uspjesima, povećati zarade zaposlenih - rekao je Lekić. On je naveo da su ih razorni efekti inflacije i drastičan skok cijena osnovnih životnih namirnica u najvećoj mjeri motivisali da se odluče na taj potez. S. P.

Podaci Uprave za saobraćaj o redovnom i investicionom održavanju alternativnih saobraćajnica do Primorja nakon izgradnje tunela Sozina

Osposobljavanje puta preko Sutormana koštalo 360 hiljada PODGORICA-Od 31. jula 2020. godine, od kada je u nadležnosti Uprave za saobraćaj alternativni put od Bara do Virpazara preko Sutormana, kroz program redovnog održavanja utrošeno je oko 360.000 eura, saopšteno je Pobjedi iz Uprave za saobraćaj. Iz Uprave su podsjetili da je do tada redovno i investiciono održavanje ovog puta bilo na dosta niskom nivou i da je na toj dionici bio veliki broj klizišta, kao i da je bila oštećena kolovozna konstrukcija.

D. MALIDŽAN

Odluka izvršnog direktora Rudnika uglja

Iz Uprave je saopšteno da se za

Sastanak premijera sa upravom kompanije Adriatik 42 putni pravac Petrovac–Podgo-

rica, u okviru kojeg je i dionica preko Paštrovačke gore, kroz program redovnog održavanja na godišnjem nivou utroši oko 230.000 eura. Taj državni organ nema izdvojen podatak koliko se na godišnjem nivou potroši za održavanje same dionice od Petrovca do raskrsnice za tunel Sozina, preko Paštrovačke gore, na kojoj je znatno smanjen intenzitet saobraćaja nakon izgradnje tunela Sozina.

Sa jučerašnjeg sastanka

Pozicioniraće Bijelu među glavne lokacije za remont jahti

PODGORICA - Kompanija Adriatik 42 će redizajniranjem brodogradilišta Bijelu pozicionirati među glavne lokacije za remont jahti u svijetu, nastojeći da obezbijedi pouzdanost i visoke tehničke standarde za klijente, saopštio je predsjednik Upravnog odbora Rade Antolović u razgovoru sa premijerom Dritanom Abazovićem. Abazović je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, naveo da su vrata Crne Gore otvorena za sve investitore. - Imajući u vidu geografski položaj, blizinu luksuznih hotela u koje dolaze vlasnici mega jahti i lokalnu tradiciju, Bijela je idealno mjesto za ovu investiciju - rekao je Abazović. On je naznačio da pravda i progres uvijek idu ruku pod ruku i da će promocija Crne Gore kao fer destinacije, uz jasnu borbu Vlade protiv korupcije i kriminala, dugoročno imati vidljive rezultate, dajući investitorima sigurnost u poslovanju. S. P.

Air Montenegro uspostavio saradnju sa projektnim timom EYCA

Popust za korisnike omladinske kartice

PODGORICA - Kompanija Air Montenegro uspostavila je saradnju sa projektnim timom Evropske omladinske kartice (EYCA), koja će omogućiti svim korisnicima te kartice u Crnoj Gori i Evropi popust deset odsto na usluge Air Montenegra koji se primjenjuje na raspoloživu tarifu. - Air Montenegro, kao crnogorska nacionalna avio-kompanija, sa posebnom pažnjom radi na sprovođenju aktivnosti koje bi doprinijele poboljšanju položaja mladih ljudi, posebno onih koji često putuju u inostranstvo zbog studija ili dodatnog usavršavanja i drago nam je da je naša kompanija prepoznata kao partner u programu od kojeg mlade generacije zaista imaju velike benefite - kazala je vršiteljka dužnosti izvršne direktorice Air Montenegra Dragana Frantov-Nikolić. S. P.

PETROVAC

-Dužina dionice puta od Petrovca do raskrsnice za tunel Sozina iznosi 23,25 km. Nakon izgradnje tunela Sozina intenzitet saobraćaja je znatno smanjen tako da prosječni godišnji saobraćaj na dnevnom nivou iznosi oko 1.500 vozila – rekli su Pobjedi iz Uprave za saobraćaj. Iz Uprave su naveli da je u toku 2013. godine kroz program investicionog održavanja izvršena sanacija klizišta „Brčeli“ – vrijednost radova 210.000 eura, „Donji Bukovik“ – vrijednost radova 250.000 eura i klizišta „Sotonići II“ – vrijednost radova 350.000 eura. -Uprava za saobraćaj je obezbijedila tehničku dokumentaciju za potrebe rekonstruk-

Put za Bar preko Sutormana

cije ove dionice puta i to kroz javne nabavke: izrada tehničke dokumentacije za dionicu Petrovac-Paštrovačka gora, čija je vrijednost 54.264 eura, izrada tehničke dokumentacije za dionicu Paštrovačka gora–Virpazar, čija je vrijednost 173.061 euro – kazali su iz Uprave za saobraćaj i dodali da će se realizaciji ovih projekata pristupiti nakon obezbjeđenja finansijskih sredstava. -Budžetom za ovu godinu obezbijeđena su finansijska sredstva za izradu tehničke dokumentacije za potrebe sanacije klizišta „Bukovik II“ u iznosu od 37.224 eura – saopštili su iz Uprave i dodali da je prije 15-tak dana raspisan tender za izradu tehničke dokumentacije za sanaciju ovog klizišta.

BAR

Odgovarajući na pitanja u kakvom je stanju alternativni put od Bara do Virpazara preko Sutormana, da li se održava i da li je i koliko investirano u njegovo održavanje i

Uprava za saobraćaj platila je 227,3 hiljade eura tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju puta PetrovacPaštrovačka gora-Virpazar rekonstrukciju, iz Uprave za saobraćaj su saopštili da je odlukom Vlade o kategorizaciji državnih puteva, iz novembra 2019. godine, ovaj put dužine 32 km kategorisan kao regionalni put R-28, a do tada je bio kategorisan kao lokalni put u nadležnosti Opštine Bar. Ovaj put preuzet je od Uprave za saobraćaj 31. jula 2020. godine. -Redovno i investiciono održavanje ovog puta je bilo na dosta niskom nivou: veliki broj klizišta, oštećena kolovozna konstrukcija, zapušteni objekti za odvodnju, obrastao drvećem i rastinjem itd. Preuzimanjem ovog putnog pravca pristupilo se njegovom detaljnom čišćenju od odronjenog materijala, stavljanju u funkciju objekata za odvodnju, sječi šiblja i drveća sa ciljem obezbjeđenja bo-

lje saobraćajne preglednosti, popravci kolovozne konstrukcije, privremenoj sanaciji većeg broja klizišta – precizirali su iz Uprave za saobraćaj. Predstavnici Uprave naveli su da je kroz program redovnog održavanja od dana preuzimanja do sada u ovaj regionalni put utrošeno oko 360.000 eura. -Planom nijesu predviđene investicije za rekonstrukciju ovoga puta – rekli su iz Uprave za saobraćaj. Saopštili su da su svi stariji, alternativni putevi koji pripadaju mreži državnih puteva, obuhvaćeni programom redovnog održavanja, a pojedini su i rekonstruisani: R-1, dionica Cetinje-ČekanjeNjeguši-Krstac; R-25, dionica Ivanova Korita-MeđuvršjeKrstac; R-23, dionica SpužRogami. S. P.

Predložili izmjene Zakona o porezu na dodatu vrijednost kako bi se smanjile cijene

SD traži ukidanje PDV-a na hljeb PODGORICA – Socijaldemokratska partija (SD) predložila je juče izmjene Zakona o PDV-u, kojima traže uvođenje nulte stope poreza na hljeb i očekuju pad maloprodajne cijene. - Jedini održiv način za smanjenje cijene hljeba, koje ne bi išlo na teret pekarske industrije, jer je ona već veoma opterećena visokim cijenama brašna i energenata, jeste smanjenje PDV-a na hljeb sa sadašnjih sedam odsto na

nula odsto - kazao je Damir Šehović, dodajući da se na taj način amortizuje eventualno novo poskupljenje, ukoliko bi se nastavio trend rasta cijena brašna i žitarica. - Vjerujem da ćemo ovaj zakon, koji je u interesu svih, a posebno onih građana sa najnižim nivoom dohotka, konsenzusom usvojiti u Skupštini. Time bismo pokazali odgovoran odnos prema više nego složenoj ekonomskoj situaciji u našoj državi - rekao je Šehović.

On je istakao da nedavno smanjenje stope PDV-a na brašno i suncokretovo ulje sa sedam na nula odsto, kao i na so sa 21 na sedam odsto, ne utiče na smanjenje cijene hljeba, budući da su pekarima troškovi ostali isti. - Oni tvrde da sada neće

plaćati PDV na brašno, ali neće ni imati pravo na povraćaj PDV-a, dok će trgovci imati iste troškove kao i do sada - zaključio je Šehović. R. E.

Ekonomija

Subota, 14. maj 2022.

Ministar Goran Đurović na sjednici Odbora udruženja turizma i ugostiteljstva

Potpredsjednik Vlade Ervin Ibrahimović obišao radove na prioritetnoj dionici

Traže da budu uvedene napojnice i privremene dozvole za sezonce Očekuje otvaranje Ibrahimović sa osobljem CRBC

Predsjednica PKCG dr Nina Drakić je ukazala na potrebu uvođenja service charge, odnosno napojnice, kako bi se stimulisali i zadržali zaposleni, a Milena Raičković iz HTP Budvanska rivijera je predložila da sezonci dobiju privremenu dozvolu za rad čim predaju dokumentaciju PODGORICA – Ova država ima najveća očekivanja u turizmu, a kao neko iz biznisa znam sa kojim barijerama i problemima se srijećete. Cilj Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma (MER) i moj lični cilj je da pokušamo da ih otklonimo u što većoj mjeri i omogućimo privrednicima da rade više i bolje, te da se više ne upoređujemo sa sezonom 2019, već da obezbijedimo bolje sezone, jer imamo potencijala – kazao je ministar Goran Đurović na sjednici Odbora udruženja turizma i ugostiteljstva pri Privredoj komori. Ohrabren je, kako je naveo, dobrom predsezonom dodajući da zna da je više hotela u ovom trenutku puno te da je siguran da će sezona biti odlična, ali da je potrebno da se smanji buka i očiste gradovi i plaže.

NapojNica

Predsjednica PKCG dr Nina Drakić je ukazala na izazove prilikom zapošljavanja sezonskih radnika, kao i na potrebu uvođenja service charge, odnosno napojnice, kako bi se stimulisali i zadržali zaposleni. Najavila je sajam u Budvi gdje će mogućnost sezonskog zaposlenja biti pružena izbjeglicama iz Ukrajine. Đurović je naveo da je sa ministrom unutrašnjih poslova Filipom Adžićem dogovorio da se, preusmjeravanjem zaposlenih sa sjevera, poveća broj angažovanih za izdavanje dozvola sezoncima te da se procedura oko prijave radnika ograniči

Kanalizacija - Skandalozno je da se izliva kanalizacija u Bijeloj kad je u hotelu ,,Delfin“ 400 turista iz Zapadne Evrope – rekao je Vlado Popović iz ,,Carina“ dodajući da je najkritičnije kod Portonovog. Ovaj problem, istakao je, traje deset godina, pa se mora naći neko privremeno rješenje, jer su neprijatni mirisi neizdrživi, a nakon sezone mora mu se pristupiti studiozno. - Kanalizacija je rađena sedam godina, a sad će morati da se radi sve ispočetka – ocijenio je.

na najviše deset dana. Milena Raičković iz HTP Budvanska rivijera je ocijenila da skraćivanje roka za prijavu neće puno rješiti, jer sezoncima treba nekoliko dana da prikupe svu dokumentaciju I još desetak da dobiju dozvolu, a za to vrijeme poslodavci snose troškove njihovog boravka. Predložila je da se izda privremena dozvola za rad kad predaju dokumentaciju, pa onda neće biti važno koliko procedura traje. Sanja Marković iz PKCG je podsjetila da Zakon o strancima predviđa mogućnost prijave stranih radnika u našim ambasadama i konzulatima, apelujući da se počne sa primjenom tog člana. Predsjednik Odbora Ranko Jovović je ukazao da tranzitni gosti prave velike gužve i predložio da ih sa obale preusmjere na druge puteve. Iako im je ove godine budžet samo 300 hiljada eura, direktorica Nacionalne turističke organizacije (NTO) Ana Tripković-Marković zadovoljna je onim što su uradili. Kazala je da je, prema podacima lokalnih turističkih organizacija, u Crnoj Gori trenutno 33 hiljade gostiju, što je skoro tri puta više u odnosu na prošlu, a 1,14 puta više u odnosu na 2019. godinu. Ohrabruju je

Ponuda Crnogorskog Telekoma za korisnike optike

Dostupne brzine do jednog gigabita po sekundi PODGORICA - Svim korisnicima Telekom optike sada su dostupne brzine do jednog gigabita po sekundi (Gbps), saopšteno je iz kompanije. - Crnogorski Telekom sada ima novi dodatak Optika 1Gbps za povećanje brzine, dostupan korisnicima na optici bez obzira gdje žive - saopšteno je iz kompanije. Uz njega dolazi i super-ruter za vrhunsko vajfaj iskustvo u cijelom domu. - Dodatak za povećanje brzine do jednog Gbps besplatan je za nove korisni-

ke Magenta 1 XL paketa na optici, kao i za korisnike koji produže Magenta 1 XL ugovor, a ostale korisnike koštaće 8,95 eura mjesečno - navodi se u saopštenju. Korisnici Telekoma sada uz dodatak Optika 1Gbps mogu da postignu brzine u preuzimanju podataka do jednog Gbps, a u slanju podataka do 250 megabita po sekundi (Mbps), zahvaljujući čemu jedan gigabajt (GB) podataka mogu preuzeti za desetak sekundi. S. p.

PODGORICA - Od svih učesnika izgradnje auto-puta očekujem punu posvećenost kako bi bio otvoren za ljetnju sezonu, kazao je potpredsjednik Vlade za regionalni razvoj i ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović pri obilasku prioritetne dionice. Istakao je da je malo projekata koji će uticati na razvoj ekonomije kao što je auto-put. - Akcenat u mom mandatu će biti na izgradnji narednih dionica auto-puta, što je siguran put ka zapadnom sistemu vrijednosti i boljem standardu svih građana - istakao je Ibrahimović. Iz Ministarstva kapitalnih in-

vesticija je saopšteno i da je Ibrahimović juče razgovarao sa direktorom Stalnog sekretarijata transportne zajednice Matejom Zakonjšekom i naglasio da Crna Gora, kao dominantno turistička destinacija, mora akcentirati jačanje infrastrukture, naročito nacionalne mreže puteva, koji su važni zbog kvalitetnijeg regionalnog povezivanja. - Budući da je riječ o vrijednim kapitalnim projektima moramo računati na podršku međunarodnih partnera, kako bi zajedničkim naporima realizovali naše ambiciozne, ali realne planove - naveo je Ibrahimović. S. p.

Analiza poslovanja građevinskog sektora u prošloj godini

Sa sastanka u PKCG

Gužve

auto-puta na ljeto

najave hotelijera koji očekuju goste iz EU i Skandinavije, a najavila je posjetu 20 hiljada Izraelaca. - Problem je privatni smještaj, za koji je karakterističan kasni buking, a iako su im najave optimistične, napominju da ih iščekuje neizvjesna sezona. Ovi kapaciteti čine većinu ležajeva u Crnoj Gori, a teško je i da se sami promovišu i da ih mi promovišemo, jer su usitnjeni – kazala je Tripković-Marković. Ministar Đurović je ocijenio da NTO s tim budžetom nije mogao puno uraditi i najavio znatno više novca iduće godine. Tomo Knežević iz Lipske pećine je ocijenio da bi se uvođenjem napojnice ljudi vratili u turizam, jer je manjak radne snage evidentan, te da bi ga trebalo oporezovati sa devet odsto, kako bi i država imala koristi. Smatra da je reorganizacija NTO prioritet, ocjenjujući da privreda nije dovoljno uključena, te da treba uvezati turizam i poljoprivredu. Na Žabljaku su zadovoljni predsezonom, a očekuju i dobru sezonu, jer se vraćaju gosti sa zapadnog tržišta. Ipak, prema riječima Vanje Krgović iz lokalne turističke organizacije, privatni izdavaoci smještaja imaju problema sa fiskalizacijom, a od Uprave prihoda i carina ne uspjevaju da dobiju potrebnu pomoć. M. Lk.

Najveći profit i prihodi u Bemaxu i Zetagradnji PODGORICA - Bemax je lani imao najveći profit i prihod u građevinarstvu i završio sa profitom od 14 miliona eura, dok je ukupna dobit u posljednjih pet godina bila 87 miliona eura, vidi se iz analize portala Bankar. - Prihodi Bemaxa su zabilježili godišnji rast od šest odsto te su godinu završili na nivou od 141 milion eura – kaže se u analizi. Zetagradnja je prethodne godine, uprkos manjim prihodima, uspjela da ostvari veći profit, pa je godinu završila sa 9,5 miliona čiste zarade. Ova kompanija je prihodovala oko tri miliona eura manje tokom prethodne u odnosu na 2020. godinu sa ukupno registrovanih 37,4 miliona eura. Dobit veću od devet miliona ostvario je i Kips, a Euromiks beton skoro duplo veću dobit negoli godinu ranije (3,6 mili-

ona eura). Dva miliona profita zabilježio je Novi volvoks, dok su ostale kompanije imale neto zaradu milion eura ili manje. Na trećem mjestu po prihodima je Eurozoks, sa 25 miliona eura prihoda i profitom od milion eura. Slijedi nikšićki Ramel, koji se prevashodno bavi projektovanjem, izvođenjem i nadzorom elektroinstalacija, a 2021. godine je prihodovao 20 miliona eura, šest miliona eura manje nego godinu ranije, dok je profit bio 957 hiljada eura. Sljedeću poziciju na listi prihoda, sa ukupno prihodovanih preko 18 miliona eura, pokriva barski Euromiks beton, koji je imao profit od 3,6 miliona eura. Kompanija Čelebić je prethodne godine ostvarila prihode od 15 miliona eura, što je jedva polovina prihoda iz 2019. godine, dok je zabilježila profit od 221,7 hiljada eura. S. p.

Bivši radnici nekadašnjeg privrednog giganta pisali novom ministru finansija PODGORICA – Bivši radnici ,,Radoja Dakića“ zatražili su od ministra finansija Aleksandra Damjanovića da naloži inspekcijskim službama da ispitaju koliko je novca prihodovano od prodaje imovine te fabrike kroz 16 oglasa. - Da li je prihodovano 40 miliona eura, da li je radnicima kod nekih advokatskih kancelarija isplaćeno djelimično do deset miliona, da li je što od duga isplaćeno državi? Gdje je još 25 miliona? Kada će se ova sredstva isplatiti ostalim radnicima po izvršnim presudama - navodi se u dopisu, koji je Damjanoviću uputilo NVU „Radoje Dakić“.

Damjanović da provjeri za koliko je prodata imovina „Dakića“ Oni su podsjetili da je stečaj u preduzeću uveden 19. decembra 2016. godine, te da se nijedan bivši radnik do danas nije naplatio. Njima se ukupno duguje 3,2 miliona eura za neisplaćene zarade, te 712.000 eura nematerijalne odštete. - Iznenadilo nas je nekorektno i po-

nižavajuće saopštenje predsjednika Privrednog suda Blaža Jovanića koji negira naše udruženje kao zastupnika povjerilaca, iako 13 godina radimo na tome da naši klijenti ostvare zakonom stečena prava - dodaje se u dopisu NVU koje zastupa 354 bivša radnika Radoja Dakića. B. D.

Društvo

Subota, 14. maj 2022.

Portparol Socijaldemokrata zatražio od Vlade da poništi mimo zakona donijete odluke iz septembra prošle godine PODGORICA – Socijaldemokrate su juče zatražile od Vlade Crne Gore da izmijeni protivpravno usvojene zaključke kojima je u septembru prošle godine naredila Upravi za katastar i državnu imovinu da, bez odlaganja, u listu nepokretnosti za Cetinjski manastir, umjesto Prijestonice, kao vlasnika upiše državu. -Pozivamo Vladu Crne Gore da odmah i bez odlaganja, na prvoj narednoj sjednici, izmijeni zaključak broj 04-4317/2 od 13. septembra 2021. godine kojim je na protivpravan način zabranjeno Prijestonici raspolaganje imovinom koja je u njenom nespornom vlasništvu – saopštio je portparol SD-a Nikola Zirojević. Prema njegovim riječima, Cetinjski manastir, kao ishodište istorijskog, državnog i duhovnog identiteta Crne Gore, uvijek je bio svojina Cetinja, „pa je neophodno vraćanjem vlasništva Prijestonici stvoriti pretpostavke za vjersku ravnopravnost u njenom pravoslavnom korpusu, da bi bio mjesto sloge i pomirenja“. -U suprotnom će i ova vlada, jednako kao i prethodna, biti prepoznata po štetnoj politici koja jednu vjersku zajednicu favorizuje i postavlja je iznad drugih, ali i same države, što se kosi sa svim elementarnim demokratskim i sekularnim principima – kazao je Zirojević.

SD: Izmijenite protivpravne zaključke, Manastir je uvijek bio svojina Cetinja

Vlada Crne Gore je 13. septembra, bez održavanja sjednice uz saglasnost većine članova, usvojila zaključak kojim je naložila Upravi za katastar i državnu imovinu da upiše državu kao nosioca prava svojine nad Cetinjskim manastirom, umjesto Prijestonice. Mjesec kasnije direktor Uprave za katastar i državnu imovinu Koča Đurišić saopštio je da je Manastir upisan kao svojina Mitropolije crnogorsko-primorske na njen zahtjev... to naređuje Upravi za katastar i državnu imovinu, nije pravno valjano a da za odgovorna lica vjerovatno postoji dovoljan osnov sumnje za eventualno izjašnjenje tužilaštva o krivičnom djelu zloupotrebe službenog položaja. Više od mjesec nakon manevra vlade Zdravka Krivokapića od sredine septembra, koji je izveden dan uoči najavljene sjednice Prijestonice na kojoj je trebalo da se raspravlja o građanskoj inicijativi za vraćanje Manastira Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, vršilac dužnosti direktora Uprave za katastar i državnu imovinu, Koča Đurišić saopštio je da je Manastir upisan kao svojina Mitropolije crnogorsko-primorske.

Manevar vlade

Vlada Crne Gore je 13. septembra, bez održavanja sjednice uz saglasnost većine članova usvojila zaključak kojim je naložila Upravi za katastar i državnu imovinu da upiše državu kao nosioca prava svojine nad Cetinjskim manastirom, umjesto Prijestonice. Zaključke je v. d. direktoru Uprave za katastar Koči Đurišiću proslijedila generalna sekretarka Vlade Žana Praščević-Milačić.

Cetinjski manastir uvijek je bio svojina Prijestonice

Kako je Pobjeda tada pisala, u zaključcima se Vlada poziva na član 10 Uredbe o Vladi Crne Gore na osnovu kojeg može, na prijedlog predsjednika, u hitnim i drugim naročito opravdanim slučajevima, bez održavanja sjednice odlučiti o pojedinim pitanjima, na osnovu pribavljenih saglasnosti ve-

ćine članova. Međutim, član 10 Uredbe o Vladi Crne Gore ima i drugi stav koji glasi: „Odluka iz stava 1 ovog člana, verifikuje se na prvoj narednoj sjednici Vlade“. Ovaj zaključak bilo je, u skladu sa Uredbom, neophodno verifikovati na 39. sjednici Vlade, a to nije učinjeno na osnovu

objavljenih dokumenata sa sjednice Krivokapićevog kabineta iz sredine septembra. Advokat Veselin Radulović tada je rekao Pobjedi da prepisivanje nosioca prava svojine nad Cetinjskim manastirom sa Prijestonice na državu, koje je Vlada Crne Gore sprovela u djelo zaključcima u kojima se

dva puta o istoM...

Kako je on obrazložio 17. oktobra, Uprava, odnosno njena Područna jedinica Cetinje, tako je samo ispravila grešku, na osnovu rješenja iz 1996. godine, po kome su objekti i imovina Cetinjskog manastira bili svojina tog manastira, a u kompjutersku bazu je, kako kaže, umjesto svojina, unesen pojam

korišćenje. Đurišić je kazao da je Uprava donijela to rješenje po zahtjevu Mitropolije crnogorsko-primorske, a na osnovu Zakona o državnom premjeru i katastru nepokretnosti. Zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Prijestonice Cetinje Snežana Popivoda, u saopštenju za medije je nakon Đurišićeve objave navela da eventualno rješenje o upisu Cetinjskog manastira na Mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve je pravno neutemeljeno. Ona je istakla da se po istom pravnom pitanju dva puta ne može pokretati postupak, kao i da Uprava za katastar i državnu imovinu ne može samostalno odlučivati po žalbama MCP. Dodala je da to eventualno rješenje ne proizvodi pravno dejstvo iz dva razloga. - Rješenje nije pravosnažno i konačno, čak i da postoji, jer na njega ima pravo žalbe nezadovoljna strana. Takođe, po istoj stvari je već odlučeno prvostepeno i predmet se nalazi u Ministarstvu finansija po žalbi Mitropolije – navela je tada ona. i. periĆ

NOVA ODLUKA: Pomoć za 33 komercijalne televizijske i radio-stanice u Crnoj Gori

Korisnicima RDC-a Vlada dodijelila 400.000 eura Vlada je zaključila da se pomoć komercijalnim radio i TV emiterima koji su uredno izvršavali ugovorene obaveze tretira kao pretplata, čime se, kako ističu, obezbjeđuje ravnopravan odnos prema svim korisnicima usluga RDC-a PODGORICA – Odluku da pomogne radu tri komercijalne privatne televizije - Vijesti, Novu M i Prvu TV sa 200.000 eura, Vlada je izmijenila, pa će sada četiri televizije i 29 radio stanica pomoći sa 400.000 eura. Novom odlukom, 200.000 eura pomoći je ostalo tim televizijama, a drugu polovinu dijele TV Boin i 29 komercijalnih radio emitera. Prva odluka je donešena 8. aprila a samo dvije nedjelje kasnije, 22. aprila je izmijenjena, nakon što su lokalni emiteri uputili pismo protesta tadašnjem premijeru Zdravku Krivokapiću. Zaključak o pomoći je Vlada donijela 22. aprila, bez održavanja sjednice, na osnovu pribavljenih saglasnosti većine članova Vlade. On je dostupan javnosti od juče.

Pobjedin sagovornik iz Vlade pojašnjava da je ta odluka o pomoći od 200.000 eura izmijenjena, odnosno da je uvrštena u ovu posljednju odluku Vlade da se 400.000 eura dodijeli za sve koji emituju signal putem predajnika RDC-a te da će na taj način biti pomognuto i 29 komercijalnih stanica.

Fakture

Pobjedi je iz Vlade rečeno da je ova suma dovoljna da se plati nešto više od sedam faktura za 2022. godinu. Odluka se odnosi na sve korisnike usluga RDC-a, komercijalne radio i televizijske stanice, osim na lokalne emitere. Za lokalne emitere je otvoren konkurs kod Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija, „za dodjelu sredstava za kreiranje informativnih i edukativnih

Gore radi plaćanja pruženih usluga Radio-difuznom centru DOO tokom 2022. godine – precizira se u dokumentu sa Vlade.

isplata

Kovid kriza prijetnja očuvanju radnih mjesta

sadržaja u lokalnim emiterima sa ciljem oporavka medija od štetnih ekonomskih posljedica izazvanih kovidom-19“ i bio je raspisan 22. aprila. Odluka Ministarstva, na čijem je čelu i tada bila Tamara Srzentić, da raspiše ovaj konkurs, uslijedila je nakon što su direktori lokalnih emitera pisali Zdravku Krivokapiću jer je Vlada odlučila da pomogne sa 200.000 eura samo privatne televizije – Vijesti, Novu M i Prvu TV. Taj novac je zapravo otpla-

ćivanje duga tih televizija prema Radio-difuznom centru, na čiji račun su sredstva i uplaćena. - Zadužuje se Ministarstvo finansija i socijalnog staranja da, do kraja 2022. godine, iz sredstava tekuće budžetske rezerve, uplati sredstva u iznosu od 400.000,00 eura Radio-difuznom centru DOO, na žiro račun 520-19933-28 po osnovu preuzimanja obaveza komercijalnih radio i TV emitera koji svoj signal emituju putem predajnika Radio-difuznog centra Crne

U dokumentu se konstatuje da u Crnoj Gori na malom tržištu posluje veliki broj medija, te da pored Javnog servisa koji se finansira iz državnog budžeta i lokalnih javnih emitera koji se finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava, postoji veliki broj komercijalnih radio i TV emitera, koji doprinose medijskom pluralizmu i zapošljavaju veliki broj ljudi. Postoje tri komercijalna TV emitera sa nacionalnom pokrivenošću, koji koriste usluge RDC-a za emitovanje signala, i to: TV Vijesti, TV Prva i TV Nova M, kao i 30 komercijalnih radio-stanica. - Pokazalo se do sada da je jedno od najznačajnih opterećenja za održivi rad komercijalnih emitera servisiranje obaveza za usluge prenosa i emitovanja signala, prema RDC-u – navodi se u dokumentu.

Podsjećaju da je medijsko tržište usljed krize izazvane pandemijom kovid-19 virusa i značajnim padom prihoda od marketinga, već treću godinu zaredom pogođeno negativnim uticajima na održivost, što se odražava i na uslove za rad zaposlenih u medijima. - Sve to je prijetnja očuvanju radnih mjesta u medijskoj industriji. Zarade novinara su nezadovoljavajuće, a mediji generalno nijesu u mogućnosti da ulažu u produkciju. Čak i ranije, kada nije bilo krize izazvane pandemijom kovid-19, medijska industrija je radila u otežanim uslovima duže od 10 godina, koja se manifestovala otpuštanjima, smanjenjem plata i, s druge strane, većim obimom posla novinara, snimatelja, fotoreportera i ostalih medijskih radnika. Nasuprot tome, država nije ulagala sistemske napore da probleme riješi i da stvori preduslove da mediji u budućnosti mogu da rade na održiv način – ističu u dokumentu. Dinamika isplate sredstava RDC-u će se odvijati u tri tranše, do kraja ove godine. k. J.

Društvo

Subota, 14. maj 2022.

Kasno sinoć utvrđen identitet osobe koja je juče redakciji podgoričkog medija poslala uznemirujuću poruku

Prijetnje Anteni M uputio je državljanin Srbije PODGORICA – Centar bezbjednosti Podgorica identifikovao je osobu koja juče prijetila redakciji podgoričke Antene M, a riječ je, kako je saopšteno kasno sinoć, o državljaninu Srbije. Iz Uprave policije su naveli da je sa svime upoznat državni tužilac koji je naložio da se preko Interpola preduzmu dalje imjere i radnje. Radio Antena M objavio je juče da je redakciji tog medija preko društvene mreže Fejsbuk upućena prijetnja i da je pozvao nadležne da hitno reaguju i istraže ko stoji iza profila sa kojeg je poruka poslata. Kako su naveli iz redakcije Antene M, poruku u kojoj se nazivaju „ustaško-fašističkim portalom“ i redakcija upozorava da paze „da vam ne uleti neka bombica“, poslata je sa profila pod imenom Milomir Sarac. Na reakciju nadležnih državnih organa pozvali su i iz Centra za demokratsku tranziciju (CDT), Crnogorskog helsinškog odbora za ljudska prava (CHO), Centra za građansko obrazovanje (CGO), Crnogorskog PEN centra i Fakulteta za crnogorski jezik i književnost, Demokratske partije socijalista, Socijaldemokrata i Bošnjačke stranke. - Nova Vlada Crne Gore je obećala napredak u procesu evropskih integracija. Bez garantovanja sigurnosti novinara to neće biti moguće. Pozivamo na hitnu i odlučnu reakciju zbog prijetnje Anteni M – poručili su iz CDT-a na Tviteru. Crnogorski helsinški odbor za ljudska prava (CHO) najoštrije je osudio, kako navode, brutal-

ne i opasne prijetnje koje su upućene Anteni M. - Očekujemo promptnu reakciju Uprave policije i Ministarstva unutrašnjih poslova i pronalaženje počinilaca koji su uputili prijetnje bombaškim napadom. Očekujemo da se ovim povodom oglasi i Vlada Crne Gore, odnosno Ministarstvo kulture i medija. Njihova reakcija mora u svemu odgovarati proklamovanim ciljevima nove Vlade, ali i obavezama koje je Crna Gora preuzela u kontekstu naše evropske agende – saopštili su juče u reagovanju iz CHO. I CGO je osudio prijetnje Anteni M upućene putem Fejsbuka i ocijenio da medijski djelatnici moraju biti zaštićeni od ekstremnih pojedinaca, a obaveza je donosilaca odluka u političkoj sferi, ali i svih drugih aktera, da snižavaju nivo polarizacije i radikalizacije u crnogorskom društvu. Crnogorski PEN centar i FCJK u zajedničkom saopštenju ocijenili su da se identifikacijom i sankcionisanjem vinovnika mora poslati snažna poruka da će svako nasilno ponašanje biti kažnjeno, a medijska zajednica u Crnoj Gori biti zaštićena od budućih prijetnji ove vrste. - Kontituitet prijetnji i zastrašivanja slobodnih novinara i medija u Crnoj Gori pokazatelj je da ne postoji volja državnih organa da se ovim praksama stane na put. Ćutnja najvećega dijela civilnoga sektora, s druge strane, svjedoči o njegovom

dubokom saučesništvu u procesima destrukcije ključnih vrijednosti ovoga društva – navodi se u saopštenju Portparol DPS-a Miloš Nikolić naveo je na Tviteru da ta partija zahtijeva da se kazni osoba koja prijeti bombama jednom mediju, samo zato što se ne slaže sa njegovom uređivačkom politikom. - Od takvih pojedinaca društvo će biti zaštićeno samo brzom akcijom identifikacije i kažnjavanja. Pomahnitali nacionalizam i radikalizam koji je prošla kleronacionalistička vlast ohrabrila, na površinu je izbacio pojedince koje nažalost frustrira činjenica da je sva njihova mržnja prema sopstvenoj državi nemoćna pred patriotizmom koji ima većina građana prema Crnoj Gori, a po čemu je decenijama prepoznata i uređivačka politika Antene M – poručio je Nikolić. Socijaldemokrate i Bošnjačka stranka, takođe su osudile slanje prijetnji redakciji Antene M, i pozvale nadležne organe da odmah preduzmu korake iz svoje nadležnosti, Potpredsjednica SD-a Milica Lekić je kazala da su mediji u svakom razvijenom društvu poštovani i zaštićeni, kao jedan od glavnih korektivnih faktora svih zloupotreba, ugrožavanja javnog interesa te ostalih društvenih anomalija. Iz BS-a su naveli da štiteći demokratsko pravo medija da potpuno sigurno i slobodno u interesu javnosti obavljaju svoju značajnu društvenu ulogu, štitimo osnove demokratskog poretka na kojem počiva vizija demokratske, građanske i evropske Crne Gore. D.M.

Cetinjani i juče dali podršku Ukrajini, na glavnom transparentu citirane riječi Viktora Igoa

Svaki rat između Evropljana je građanski rat

Sa 77. šetnje podrške

CETINJE - Sedamdeset devetoga dana rata u Ukrajini građani Cetinja su ponovnim okupljanjem dali podršku herojskom ukrajinskom narodu u borbi za slobodu. Na glavnom transparentu juče su citirane riječi Viktora Igora: ,,Svaki rat između Evropljana je građanski rat.“ Minutom ćutanja i novom prefarbanom pločom na Trgu kralja Nikole I odali su počast svim stradalima u ratu, u nadi i želji da je prefarbana potonja ploča. Pred zgradom bivšega Ruskog poslanstva na Cetinju puštena je ukrajinska himna koju su okupljeni građani pozdravili aplauzom. Kako je ranije najavljeno, sve do prekida rata, skupovi podrške biće organizovani svakog dana u 17.30 časova ispred Dvorca kralja Nikole na Cetinju. - Slava Ukrajini! Herojima slava! - poručuju Cetinjani. R. D.

Još uvijek nije bilo suđenja protiv Nine Obradović zbog

Porodica djec neće biti polit Vukotić je Pobjedi kazala da se u ime porodice obratila direktoru UP Zoranu Brđaninu i interesovala zašto je pravnik u CB Podgorica procijenio i odlučio da postupak ne treba voditi po hitnom već u redovnom postupku, kao i za detaljnu informaciju o preduzetim radnjama PODGORICA – Ročište zbog prekršajne prijave zbog uznemiravanja djece na rasnoj osnovi, koje se dogodilo u Podgorici u martu, još uvijek nije zakazano pred prekršajnim sudom, iako je uobičajena praksa da se slučajevi u kojima su djeca žrtve prioritetno rješavaju. Zahtjev za vođenje prekršajnog postupka je podnijet protiv Nine Obradović i Budislava Obradovića, bračnog para iz Berana, po osnovu člana 19 Zakona o javnom redu i miru. Optuženi su roditelji novoimenovanog državnog sekretara Ministarstva zdravlja Vladimira Obradovića, koji je u vrijeme kada se incident dogodio bio visoki funkcioner SNP-a i predsjednik Opštinske izborne komisije u Beranama. Zbog te činjenice su tetka djece Andrea Vukotić, koja je i podnijela prijavu i građanski aktivista Aleksandar Saša Zeković apelovali na državne organe da rade profesionalno i bez političkog i drugog uticaja. Vladimir Obradović je Pobjedi izjavio da podržava napore organa da se otkrije apsolutna istina o ovom slučaju. - Vjerujem da se radi o iskonstruisanoj aferi, kojom nekoliko ljudi pokušava da udari na časni obraz porodice. Želim da se utvrdi prava istina, da se krivci kazne, ali i da se ispita i PODGORICA – Upravni odbor Zavoda za zapošljavanje je donio odluku da kroz konkurs „Osposobljavanje za rad kod poslodavca“ butiku iz Rožaja „M&S home“ dodijeli 11 osoba koje će se tamo obučavati, odnosno dobili su 37.492.62 eura. Osim ovog butika, nezaposleni će se obučavati kod još 30 poslodavaca – ukupno njih 249, a za to je opredijeljeno 848. 696 eura. Na javni poziv se prijavilo 192 poslodavaca, a urednu dokumentaciju je podnijelo 180.

obRazloženje

Gotovo 150 poslodavaca je ostalo „ispod crte“ a u javnosti, kao i iz redova nekih stranaka, problematizovan je kriterijum odabira poslodavaca, uz direktnu sumnju da je prioritet dat partijskom ključu – i to preduzećima, uključujući i javna, koja pokrivaju kadrovi Demo-

Andrea Vukotić

krivična odgovornost onih koji su i prijavili slučaj s obzirom na to da je već sada jasno da postoje elementi krivičnog djela lažno prijavljivanje – kazao je Pobjedi Vladimir Obradović. Vukotić, koja je podnijela prijavu, je juče kazala da se nada da politički uticaji, interesi i moć pojedinca ne mogu ograničiti i spriječiti zaštitu od diskriminacije. - Sva đeca treba da uživaju jednak tretman - kazala je ona. Zeković je rekao da se nada da imenovanje Obradovića za državnog sekretara u Vladi Crne Gore neće doprinijeti da rasno uznemiravanje djece u tržnom centru u Podgorici bude zataškano. Kako ročište još uvijek nije za-

kazano, Vukotić je kazala da smatra ,,neprihvatljivim da se bilo koja đeca, po bilo kojem osnovu, izlažu ponižavanju, ismijavanju ili diskriminaciji“. - Od tog dana, 19. marta 2022. godine, nije me kontaktirao nadležni državni tužilac niti smo dobili poziv za suđenje. Zato sam se, u ime naše familije, obratila direktoru Uprave policije Zoranu Brđaninu i interesovala zašto je pravnik u CB Podgorica procijenio i odlučio da postupak ne treba voditi po hitnom već u redovnom postupku kao i za detaljnu informaciju o preduzetim radnjama – kazala je ona. Vukotić je rekla i da je zatraženo od CB Podgorica da im dostave informaciju, jer oni to

Neobične odluke ZZZCG za program „Osposoblja

U rožajski butik Gotovo 150 poslodavaca je ostalo „ispod crte“ a u javnosti, kao i iz redova nekih stranaka, problematizovan je kriterijum odabira poslodavaca, uz direktnu sumnju da je prioritet dat partijskom ključu – i to preduzećima, uključujući i javna, koja pokrivaju kadrovi Demokratske Crne Gore ili su bliske sa tom partijom kratske Crne Gore ili su bliske sa tom partijom. U obrazloženju odluke o dodjeli sredstava, učešće Zavoda za zapošljavanje zavisi od broja učesnika u programu i iznosi 568,07 eura po učesniku. Zavod će tako za pola godine, za obuku jednog nezaposle-

nog izdvojiti 3.408 eura. Pored ulaganja u obuku budućih radnika u buticima koji će se obučiti u Rožajama, ZZZ je najviše nezaposlenih, pred sezonu, poslao u hotel „Spencer & Hill Team“ koji će dobiti 32 radnika, odnosno 109.069.44 eura.

Društvo

Subota, 14. maj 2022.

Latinično Z, vojni simbol ruske propagande, zabranjeno je u brojnim evropskim zemljama

g uznemiravanja na rasnoj osnovi

ce se nada da tičkog uticaja

Aleksandar Saša Zeković

kao inicijatori postupka mogu saznati, kada će biti zakazano suđenje pred prekršajnim sudom u Podgorici. Ona je Pobjedi kazala da su bili određeni indirektni kontakti između porodica. - Radovali smo se iskazanom žaljenju zbog svega što se tog dana dogodilo u Delti ali smo smatrali potrebnim da se saopšti i jasno javno izvinjenje kako se slično diskriminatorno ponašanje nikada ne bi ponovilo – kazala je Vukotić.

Izostala odlučnost

Zeković je juče kazao Pobjedi da je u ovom slučaju evidentno izostalo odlučno i efikasno djelovanje i oglašavanje nadležnih državnih organa. - Zbog toga smo odmah i posumnjali na postojanje mogućih interesa, pa i pritisaka. Uprava policije nije imala, kako se očekivalo, proaktivno postupanje. Proteklih godina uložili smo značajne napore kako bi se unaprijedili kapaciteti policije za efikasno postu-

panje u situacijama različitih netrpeljivosti. Suština je da izgrađeni kapaciteti i uspostavljene procedure dolaze do izražaja jer se tako pokazuje i odlučnost države da zaštiti svakog pojedinca – rekao je Zeković. On je apelovao na Upravu policije da u daljim fazama ne bude opstrukcija. - Iz prakse ljudskih prava prepoznajem da bi to moglo da se sprovode kroz nepojavljivanje ovlašćenog policijskog službenika, koji zastupa zahtjev za vođenje prekršajnog postupka, na zakazane pretrese kao i da policija smišljeno ne osigura učešće okrivljenog lica u po-



stupku zbog, kako se to najčešće uradi, ,,nepoznate adrese“ – rekao je Zeković. On je podsjetio na slučaj dr Dragice Bojović, profesorice Univerziteta Donja Gorica. Sud za prekršaje u Podgorici je obustavio prekršajni postupak protiv Bojović zato što CB Podgorica, ni nakon godinu, nije osigurao prisustvo okrivljene u postupku. - Uprava policije je sve vrijeme postupanja koristila pogrešnu adresu. Policijski službenik, koji je sudu dostavio netačnu adresu, za to nikada nije odgovarao. Na teret joj je bilo stavljeno navodno omalovažavanje službenih lica - službenika komunalne policije u Nikšiću po vjerskoj osnovi, ali službenici CB Podgorica ,,nijesu“ uzeli u obzir i činjenicu da je Damjanović i profesorica Univerziteta Donja Gorica i voditeljka biljnih apoteka u okviru SPC u Crnoj Gori i da bi joj se pozivi za pretrese mogli uručiti i na nekoj od lokacija na kojima je i radno angažovana ili na adresi koju je i sama navela u policijskom zapisniku i koja je bila jedino i tačna – povukao je paralelu Zeković sa tim slučajem.

IncIdent

U prijavi koju je tetka djece Andrea Vukotić podnijela pod-

Vladimir Obradović je Pobjedi izjavio da podržava napore organa da se otkrije apsolutna istina o ovom slučaju te da vjeruje da se radi o iskonstruisanoj aferi ,,kojom nekoliko ljudi pokušava da udari na časni obraz porodice“. On je kazao da treba da se ispita i krivična odgovornost onih koji su i prijavili slučaj s obzirom na to da je već sada jasno da postoje elementi krivičnog djela lažno prijavljivanje

goričkoj policiji je navedeno da su ih dvije osobe vrijeđale u tržnom centru „Delta siti“. Ona je tada na društvenim mrežama opisala incident. Navela je da joj je starija žena koja je stajala ispred butika pored nje kazala da su djeca „odvratna kao majmuni“. Napisala je da su joj kazali da su dječaci lijepi samo dok su mali, a da će biti ružni kad porastu. - Okreće se put mene i kaže crnčuge jedne, biće pravi majmuni kad porastu - napisala je ona na društvenim mrežama. Roditelji djece, od kojih je jedan i državljanin Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Sjeverne Irske, obratili su se Ambasadi UK u Podgorici i iskazali zabrinutost da bi, zbog stanja vladavine prava u Crnoj Gori, na pravosudne organe mogao biti izvršen neprimjeren politički i drugi uticaj, objavila je u martu Pobjeda. Tada se oglasio i Zeković koji je kazao da politički pritisci i interesi, koji uključuju i obrazovanje nove vlade Crne Gore, kao i političke veze na bilo koji način ne smiju da sprečavaju Državno tužilaštvo i policiju da profesionalno i odgovorno primjenjuju zakon.

obradovIćI negIralI

Policija je u martu saopštila da su od N. O. i B. O. prikupili informacije, a da su oni negirali navode iz prijave i da su oni bili omalovažavani i vrijeđani. – Činjenica da se od 19. marta 2022. godine intenzivno u javnosti govori o slučaju, nije bila od uticaja na građanku N. O. da se obrati nadležnim organima ili kontaktira porodicu u cilju izvinjenja – kazao je ranije Pobjedi Aleksandar Saša Zeković. Zakon o javnom redu i miru u članu 19 predviđa prekršaj koji čini onaj ,,ko na javnom mjestu govorom, natpisom, znakom ili na drugi način vrijeđa drugog po osnovu nacionalne, rasne ili vjerske pripadnosti, etničkog porijekla ili drugog ličnog svojstva“, i za to propisuje novčanu kaznu od 250 do 1.500 eura ili kaznu zatvora do 60 dana. J. MartInovIć

avanje za rad kod poslodavca“

na obuku ide 11 nezaposlenih Nakon tog hotela, najviše nezaposlenih će se obučavati u Rudniku uglja Pljevlja koji će dobiti 30 novih radnika a za praktikante je dato 102.252 eura. Opština Mojkovac će otvoriti vrata za čak 12 osoba a za to je opredijeljeno 40.901,04 eura. U istom gradu će se u Domu zdravlja zaposliti osam lica, a konkursom je dato 27.267 eura. U „Barmahalu“ iz Rožaja na obuku odlazi devet nezaposlenih, odnosno 30.675 eura. Plav i Gusinje će imati 10 novozaposlenih u Omladinskom košarkaškom klubu „Balkanski ris“, odnosno dobiće 34.084 eura. U Gusinju će takođe 10 osoba imati posao narednih pola godine u „Arda peletu“ kome je opredijeljeno 34.084 eura. Isto

toliko radnika i novca za njih dobija i Zelenilo iz Podgorice, NVO Lim Consulting iz Berana, i „Aqua resort“ iz Plava, „Argo smart“ i „Adriatex“ iz Bijelog Polja. Najmanje kandidata, jedan, obučavaće se u O.D. Medojević iz Herceg Novog za koji je izdvojeno 3.408 eura…. Zavod finansijski podržava realizaciju programa osposobljavanja u trajanju od šest mjeseci. Komisiju koja obrađuje zahtjeve i utvrđuje listu učesnika javnog konkursa obrazuje direktor. Direktor Zavoda za zapošljavanje Goran Folić je profesor fizičkog vaspitanja. On je član Glavnog odbora Demokratske Crne Gore i potpredsjednik beranskog odbora te partije.

Bio je nosilac liste Demokrata na lokalnim izborima u Beranama 2018. godine.

već vIđenI recept

Portal Standard je juče objavio da je javni konkurs iskorišten za zapošljavanje partijski podobnih kadrova Demokrata i Demokratskog Fronta. Oni su problematizovali i činjenicu da najveći dio opština koje su dobile sredstva čine upravo one na čijem se čelu nalaze Demokrate i Demokratski Front. U novembru 2021. Upravni odbor ZZZCG je donio odluku kojom su izabrana 34 korisnika sredstava za osposobljavanje kod poslodavca i odobreno je 688,632 eura. Socijalistička narodna partija

(SNP) je početkom aprila ove godine saopštila da je tada odobreno 253.317 eura državnim firmama na čijem čelu se nalaze direktori iz redova Demokrata. Oni su kazali da je stranka Alekse Bečića pristupila „DPS receptu“ raspodjele programskih sredstava za nezaposlena lica koje finansira Zavod za zapošljavanje Crne Gore. - Firmama CEDIS, Pošti Crne Gore, Elektroprivredi Crne Gore odobreno je da se zaposle 103 od ukupno 280 nezaposlenih lica. Na ovaj način Demokratama je ostavljena mogućnost da u ovim firmama zaposle 103 lica, odnosno lica koja su članovi Demokratske Crne Gore – saopšteno je iz SNP-a. J. M.

Skrinšot snimka koji je nastao tokom litije

Glorifikovanje vojne agresije na litiji u Nikšiću

PODGORICA – Vojni simbol ruske propagande kao znak podrške invaziji te zemlje na Ukrajinu, latinično slovo Z koje se već širom svijeta naziva i „zvastika“ – kao referenca na nacističku svastiku (kukasti krst) – našao je mjesto i na majicama sljedbenika Crkve Srbije na litiji u Nikšiću, održanoj u četvrtak u čast Svetog Vasilija Ostroškog. Na fotografiji koja je juče osvanula na nalozima korisnika društvenih mreža, za koju tokom dana niko nije osporio autentičnost, na litiji u Nikšiću koju su predvodili patrijarh srpski Porfirije i mitropolit Joanikije, vide se dvojica muškaraca u majicama sa velikim slovom Z. Od sredine marta vlada Rusije koristi ovaj simbol za ratnu propagandu, a prigrlili su i ga podržavaoci proputinovske politike i u Crnoj Gori, Srbiji, ali i Venecueli. Kao međunarodni odgovor na ratnu propagandu Češka je zabranila upotrebu ovog simbola, a tamošnje ministarstvo unutrašnjih poslova ga je klasifikovalo kao ekvivalent nacističkoj svastici. U Njemačkoj je upotreba ovog simbola u znak podrške ruskoj invaziji takođe zabranjena i kažnjava se do tri godine zatvora. U Kazahstanu i Kirgistanu ruski vojni simboli takođe su zabranjeni za upotrebu u javnosti. Letonija je takođe prepoznala slova Z i V kao simbole glorifikacije vojne agresije i ratnih zločina i stoga je zabranila njihovu upotrebu u javnosti, izjednačavajući ih sa nacističkom svastikom. U Litvaniji i Moldaviji takođe je zabranjena upotreba ova



Na fotografiji koja je juče osvanula na nalozima korisnika društvenih mreža, za koju tokom dana niko nije osporio autentičnost, na litiji u Nikšiću koju su predvodili patrijarh srpski Porfirije i mitropolit Joanikije, vide se dvojica muškaraca u majicama sa velikim slovom Z

dva simbola, ali i traka Svetog Đorđa – ruski vojni simbol koji je služio kao komponenta za visoka vojna odlikovanja još od vremena ruske imperije, preko Sovjetskog saveza, do danas. U Poljskoj od 13. aprila svakoga ko koristi ili promoviše simbole u znak podrške agresiji Rusije na Ukrajinu može čekati zatvorska kazna do dvije godine. Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije sredinom marta je ocijenio da su „događaji u Ukrajini posljedice bezbožništva koje se bilo ukorijenilo“, kao i da je Crna Gora projektovana da bude „mala Ukrajina“, što je izazvalo negodovanje u crnogorskoj javnosti. I njegov brat, kontroverzni dobitnik nagrade „Miroslavljevo jevanđelje“ Milutin Mićović je 22. aprila tvrdio da će formiranje manjinske vlade proizvesti konflikt u Crnoj Gori – isti kao u Ukrajini. d. MIhaIlovIć

10 Hronika

Subota, 14. maj 2022.

Bivši sudija Vrhovnog suda svjedočio u istrazi protiv Miloša Medenice i njegove kriminalne organizacije

Rasvijetljeno ranjavanje u Danilovgradu

Branimir Femić saslušan u tužilaštvu Advokat Zdravko Begović je kazao da se bivši sudija Femić izjašnjavao na okolnosti donošenja presude u revizijskom postupku u korist kompanije ,,Fab lajv“ protiv firme ,,Gugi komerc“ ne govoreći o detaljima s obzirom na to da je na predmet stavljena oznaka tajnosti PODGORICA – Bivši sudija Vrhovnog suda Crne Gore Branimir Femić saslušan je juče kao svjedok u okviru istrage protiv Miloša Medenice i članova njegove kriminalne grupe, među kojima je i bivša predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica, zbog sumnji da je nezakonito uticala na donošenje odluka u dva revizijska postupka. Advokat Zdravko Begović potvrdio je za Pobjedu da je kao branilac Vesne Medenice prisustvovao ovom saslušanju. On je kazao da se bivši sudija Femić izjašnjavao na okolnosti donošenja presude u revizijskom postupku u korist kompanije ,,Fab lajv“ protiv firme ,,Gugi komerc“ ne govoreći o detaljima s obzirom na to da je na predmet stavljena oznaka tajnosti. SDT sumniči Vesnu Medenicu da je kao predsjednica Vrhovnog suda pristala da za korist od ukupno 590.600 eura sinu Milošu Medenici i dvojici njegovih prijatelja, Marku Vučiniću i Nikoli Raičeviću, utiče da se u postupcima revizije donesu odluke u korist kompanija ,,Fab lajv“ i ,,Cijevna komerc“ a na štetu firmi ,,Gugi komerc“ i ,,Omorika“. -Marko Vučinić i Nikola Raičević sa umišljajem su posredovali davanju mita dok je Miloš Medenica neposredno službenom licu (Vesna Medenica) obećao mito ukoliko korišćenjem svog službenog položaja posreduje da se izvrši neka službena radnja – navodi se u naredbi za istragu. U istom dokumentu stoji da je Vesna Medenica pristala da korišćenjem svog službenog položaja posreduje da se izvrši ,,neka službena radnja“.

DANILOVGRAD - Radule Pavličić (33) iz Danilovgrada uhapšen je juče zbog sumnje da je ranio sugrađanina Aleksandra Sekulića, potvrđeno je nezvanično Pobjedi. Pavličiću se na teret stavljaju krivična djela pokušaj ubistva i nedozvoljeno držanje oružja

i eksplozivnih materija. Pucnjava se dogodila u četvrtak oko 20.45 sati u centru Danilovgrada nakon kratke svađe. Sekulić je zadobio prostrijelnu ranu u predjelu noge. Kako nam je nezvanično saopšteno, policija je utvrdila motiv sukoba. A. R.

Viši sud donio odluku u slučaju Pljevljaka koji se tereti za izazivanje vjerske i nacionalne mržnje i napad na policajca

Lekoviću određeno psihijatrijsko liječenje

Specijalno tužilaštvo

Sa druge strane, Marko i Bojan Popović su Vučiniću i Raičeviću pristali da plate 181.000 eura u protivvrijednosti – nekretninama upisanim u LN 1127 Ko Bečići kat. parcela 87/13, stambeni prostor G30 površine 31,67 m2, stambeni protor G31 površine 31,67 m2, stambeni prostor J32 površine 44,59m2 sa garažnim mjestima i još 9.600 eura u gotovom novcu. U naredbi za pokretanje istrage se navodi da je Miloš Medenica 23. aprila 2020. godine obavjestio majku o zaključenju fiktivni predugovor o kupoprodaji navedenih nekretnina između kompanije ,,Fab live” i Nikole Raičević nakon čega je bivša predsjednica Vrhovnog suda i članica sudskog savjeta održala svoj dio dogovora i isposlovala da Vrhovni sud 6. maja 2020. godine donese odluku Rev.Ip.br 33/20 u korist kompanje ,,Fab lajv“. Dvije sedmice kasnije Bojan Popović je predao Raičeviću ranije dogovoren iznos od 9.600 eura, dok je gotovinu od prodaje nekretnina isplatio Milošu Medenici, Marku Vučiniću i Nikoli Raičeviću. Po istom scenariju, Vučinić i Raičević su ponudili Vasiliju Petroviću da mu ,,pomognu“ da firma njegovog oca ,,Cijevna komerc“ dobije u postupku revizije kompaniju ,,Omorika“ bez obzira na činjenično stanje. Iz razgovora Miloša Medenice koje je vodio preko kriptovane Skaj aplikacije zaklju-

Presuda Osnovnog suda u Bijelom Polju za porodično nasilje

Bjelopoljcu devet mjeseci zatvora zbog napada na oca BIJELO POLJE - M. N. iz Bijelog Polja osuđen je na devet mjeseci zatvora za krivično djelo nasilje u porodici ili u porodičnoj zajednici. Optužnicom je predstavljeno da je okrivljeni, 26. marta, u porodičnoj kući u mjestu Nedakusi, opština Bijelo Polje, primjenom grubog nasilja narušio duševni integritet člana svoje porodice – oca B. N. Navodi se da je oca gađao plastičnom posudom u glavu, a zatim mu uputio prijetnje da

Pavličić uhapšen zbog pokušaja ubistva

će ga ubiti. Nakon saopštene presude branilac okrivljenog, advokat Radovan Obradović, saopštio je za Pobjedu da je sud odbio njegov prijedlog da se M. N. uputi na liječenje u adekvatnu ustanovu. -Sud se odlučio za zatvorsku kaznu. Poznato je da je okrivljeni korisnik droga i psihoaktivnih supstanci, te se on i njegova porodica nijesu protivili da se uputi na liječenje od te pošasti u odgovarajuću ustanovu – kazao je advokat Obradović. B. Č.

čuje se da je od Petrovića, od dogovorenih 400.000, uzeo 100.000 eura da ubrza predmet pred Vrhovnim sudom. Međutim, Vrhovni sud je u ovom revizijskom postupku odlučio u korist kompanije ,,Omorika“, što je dovodi u sumnju stav SDT-a da je Vesna Medenica vršila uticaj na sudije Dušanku Radović, Natašu Božović, Ranku Vuković, dr Vesnu Vučković i Vesnu Begović a koje su odlučivale u ovom predmetu. Vesna Medenica uhapšena je 17. aprila, a tri dana kasnije joj je određen pritvor do 30 dana zbog sumnje da je kao pripadnik kriminalne organizacije, na čijem čelu se nalazi njen sin Miloš Medenica, vršila nezakonit uticaj prilikom donošenja dvije odluke u postupcima revizije pred Vrhovnim sudom. Ona je imala zadatak da se informiše sa stanjem u spisima predmeta u Vrhovnom sudu Crne Gore, za koje je bio zainteresovan njen sin i da mu javlja podatke od interesa za kriminalnu organizaciju. Na listi osumnjičenih za pripadništvo u kriminalnoj organizaciji Miloša Medenice su pored njegove majke Vesne i kum Marko Vučinić, Nikola Raičević, Vasilije Petrović, Ivana Kovačević, Luka Bakrač, Marko Popović, Bojan Popović, Darko Lalović, Petar Milutinović i Radomir Raičević, kao i pravno lice ,,Kopad kompani“ iz Nikšića. B. R.

PODGORICA - Protiv N. B. i E. U. potvrđena je optužnica zbog krivičnog djela teška krađa u saizvršilaštvu. Optužnicom je predstavljeno da su okrivljeni u noći između 25. i 26. marta 2022. godine, po prethodnom dogovoru, zajedno, u Polimskoj ulici u Beranama, obili magacin, vlasništvo oštećenog DOO „Izgradnja“ GP Berane, čiji je direktor Ž. B. -Upotrebom podesnog sredstva razvalili su katanac koji je bio stavljen i zaključan na zatvorenim dvokrilnim metalnim vra-

BIJELO POLJE - Sudija Višeg suda u Bijelom Polju Dragan Mrdak izrekao je mjeru bezbjednosti obaveznog psihijatrijskog liječenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi Zorislavu Lekoviću iz Pljevalja jer je 20. novembra 2021. godine počinio krivično djelo izazivanje nacionalne i vjerske mržnje prema građanskoj aktivistkinji Sabini Talović i Belisi Pojatiću. Njemu se na teret stavljalo krivično djelo izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje, kao i napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Kako je obrazložio sudija Mrdak, mjera koja je izrečena Lekoviću trajaće do trenutka kada se utvrdi da je prestala potreba za liječenjem i čuvanjem u takvoj ustanovi. Takođe, na devet mjeseci biće ispitana opravdanost daljeg trajanja te mjere. Okrivljeni će biti privremeno smješten u Specijalnu bolnicu za psihijatriju Dobrota u Kotoru. Leković se tereti da je 20. novembra 2021. godine u Ulici Kralja Petra u Pljevljima, u stanju neuračunljivosti, usljed poremećaja ličnosti i psihoze koje karakteriše postojanje sumanutih ideja svojim postupcima ,,javno podsticao na nasilje i mržnju prema grupi koja je određena na osnovu religije i nacionalne pripadnosti –pripadnicima islamske vjero-

ispovijesti“. Leković je 20. novembra defilovao sa kokardom na glavi, nosio trobojku sa natpisom „Srpska garda“ i pjevao „četnički se barjak vije nasred gore Romanije“. Nakon što je Talović pokušala da da snimi telefonom Leković joj se obratio riječima „snimaj, snimaj“ i „jesi li Srpkinja“, na što mu je ona odgovorila da nije da bi joj potom prišao i rekao joj „hoćete sa ustašama, tursku vam majku“ i „nećete braćo muslimani, hoćete sa ustašama“, zatim je udario u glavu i stezao rukom oko vrata da bi, kada se ona otrgla, krenuo za Pojatić vrijeđajući je na vjerskoj osnovi. Okrivljeni se tereti da je istog dana napao i policajca A. D. koji je pokušao da ga spriječi da ponovo krene prema Talović. Leković je policajca uhvatio za uniformu i futrolu pištolja koji je pokušao da izvadi. Policajac ga je u tom naumu spriječio. B. Č.

Potvrđena optužnica za tešku krađu u Beranama

Terete ih da su iz magacina ukrali mašine vrijedne 1.070 eura tima magacinskog prostora, nakon čega su ista otvorili, ušli u unutrašnjost objekta i tom prilikom oduzeli: sklop elektromotorpumpu sklop elektromotor-reduktor sa varijatorom, sklop elektromotor-reduktor,

Uhapšen Podgoričanin zbog porodičnog nasilja

Stanišića sumnjiče da je napao suprugu pred djetetom

PODGORICA - Radoslav Stanišić iz Podgorice (38) uhapšen je zbog sumnje da je u četvrtak, oko 19 sati, presreo vozilom bivšu suprugu koja je bila sa maloljetnim djetetom, prijetio joj i udarao njeno vozilo. Kako nam je nezvanično saopšteno, Stanišića je policiji prijavila T. R. (37) i navela

Viši sud u Bijelom Polju

da je oko 19 časova bivši vanbračni suprug presreo u Ulici Gavrila Vukovića. U prijavi je navela da je Stanišić napao dok je bila sa maloljetnim djetetom. -Izašao je sa mjesta suvozača i uputio prijetnje, udarajući stakla vozila – navedeno je u prijavi. Ona je policiji prijavila da je Stanišić 12. ja-

trofazni elektromotor i elektromotor, sve ukupne vrijednosti u iznosu od 1.070 eura, a sve u namjeri da njihovim prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist – navodi se u optužnici. A. R. nuara 2022. godine, oko 19 časova, ispred njegove kuće prema njoj upotrijebio fizicku silu, udarajući je šakom u glavu, u prisustvu njihove maloljetne kćerke, nakon čega je objema upućivao prijetnje. Za prijavljenim Stanišićem je bila raspisana potraga, nakon čega je pronađen i nakon prikupljenih obavještenja, po nalogu tužioca, uhapšen zbog krivičnog djela nasilje u porodici ili u porodičnoj zajednici. Stanišić je poznat po raznim krivičnim djelima. Teretio se za učešće u ranjavanju Igora Krstovića, kidnapovanje maloljetnika, paljenje vozila. A. R.

Svijet

Subota, 14. maj 2022.

SEDAMDESET DEVETI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Ruske snage dopremile protivvazduhoplovne sisteme odbrane na Zmijsko ostrvo

Zelenski: Spreman sam na dijalog sa Putinom, bez posrednika KIJEV/MOSKVA - Sedamdeset devetog dana rata u Ukrajini ruske snage uspjele su da dopreme protivvazuhoplovne sisteme ,,pancir“ i „tor M2“ na Zmijsko ostrvo, potvrdile su ukrajinske obavještajne službe. Protivvazduhoplovni sistemi su na ovo strateški važno ostrvo dopremljeni usred akcija ukrajinske vojske koje su, tokom prethodnih sedam dana, u nekoliko navrata pokušavale da povrate kontrolu nad Zmijskim osrtvom. Bitka za čeličanu ,,Azovstal“ i dalje se vodi, a započeta je i nova runda pregovora o evakuaciji civila. - Počinjemo od teško ranjenih. Tu je Crveni krst, oni se sastaju sa Rusima... Želimo da se potpiše dokument o tome kako će tačno biti obavljena evakuacija iz „Azovstala“. Spremamo se za

potpisivanje – rekla je potpredsjednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk. Dodala je da je Turska je spremna da postane posrednik u tim pregovorima. Ministarka je podsjetila da se na teritoriji fabrike nalaze ne samo borci bataljona „Azov“, već i vojnici i oficiri Oružanih snaga Ukrajine, Nacionalne policije i granične straže. Savjetnik gradonačelnika Marijupolja Petro Andrjuščenko izjavio je da ruske snage i dalje pokušavaju da prodru na teritoriju fabrike „Azovstal“ u tom gradu. On je objavio i fotografiju na kojoj se vidi kako ruski vojnici šetaju oko fabrike. Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je juče rano ujutro da je Rusija nastavila artiljerijske i vazdušne udare na Marijupolj, a da su glavni napo-

Bitka za čeličanu ,,Azovstal“ i dalje se vodi

Članstvo Švedske u NATO bi povećalo bezbjednost zemalja oko Baltičkog mora Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde ocijenila je kako bi članstvo te zemlje u Sjevernoatlantskoj alijansi povećalo bezbjednost zemalja oko Baltičkog mora i imalo stabilizujući efekat.

ri i dalje koncentrisani na blokiranje ukrajinskih trupa u zoni fabrike „Azovstal“. Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski ponovo je ponudio održavanje direktnih razgovora sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom i rekao da bi povlačenje Rusije iz Ukrajine trebalo da bude polazna tačka za bilo kakve razgovore. - Kao predsjednik, spreman

Ova izjava švedske šefice diplomatije uslijedila je dan nakon što se susjedna Finska najavila da će aplicirati za članstvo u NATO. Istovremeno, švedski ministar odbrane Peter

Hultkvist naveo je da bi, ukoliko i Švedska aplicira za članstvo, postojao rizik od ruske reakcije, ali da bi njegova zemlja bila spremna na to, prenio je Rojters.

sam da razgovaram sa Putinom, ali samo sa njim. Bez ijednog njegovog posrednika. I to u okviru dijaloga, a ne ultimatuma – rekao je on u intervjuu italijanskoj televiziji RAI 1 emitovanom juče u Ukrajini. U svojim javnim komentarima koje je nedjeljama iznosio o izgledima mirovnih pregovora, Zelenski je isticao da Ukrajina neće praviti kompromise oko

svog teritorijalnog integriteta. On je odbacio sugestije, koje je pripisao Parizu, da Ukrajina treba da učini ustupke zarad obezbjeđivanja mirovnog sporazuma koji bi Putinu omogućio da sačuva obraz. - Povucite se sa ove teritorije koju ste okupirali od 24. februara – kazao je on i dodao da je to prvi jasan korak ka razgovoru o bilo čemu.

Turska neće podržati ulazak Finske i Švedske u NATO ANKARA- Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da nije moguće da NATO članica Turska podrži planove Švedske i Finske da se pridruže Savezu, rekavši da su nordijske zemlje bile ,,dom mnogih terorističkih organizacija“. Finski plan da podnese zahtjev za članstvo u NATO savezu najavljen u četvrtak, i očekivanje da će isto učiniti Švedska, dovešće do širenja zapadnog vojnog saveza kojem se protivi ruski predsjednik Vladimir Putin. - Pratimo razvoj događaja po pitanju Švedske i Finske, ali nemamo pozitivne stavove –

Erdogan: Nordijske zemlje bile su dom terorističkih organizacija rekao je Erdogan novinarima u Istanbulu, dodavši da je bila greška što je Grčka u prošlosti prihvaćena za NATO članicu. Turska zvanično podržava proširenje otkad se pridružila NATO savezu prije 70 godina. Svaka odluka o proširenju mora biti donešena jednoglasnom

potporom svih zemalja članica. - Kao Turska, ne želimo ponoviti slične greške. Dodatno, skandinavske zemlje su dom terorističkim organizacijama – rekao je Erdogan. - Čak su i predstavnici u nekim zemljama. Za nas nije moguće to podržati – dodao je on.

U sukobima sa izraelskom policijom najmanje deset osoba povrijeđeno

Šok bombe na sahrani novinarke Al džazire Redžep Tajip Erdogan

Švedsko ministarstvo vanjskih poslova nije odmah komentarisalo Erdoganovu izjavu. NATO navodi da je članstvo otvoreno bilo kojoj „evropskoj državi u poziciji da promiče načela Sjevernoatlantskog ugovora i doprinese sigurnosti sjevernoatlantskog područja“.

Obavezali se da sve procedure sprovode na osnovu važećeg zakonodavstva

Vlada Kosova usvojila inicijativu za članstvo u Savjetu Evrope

PRIŠTINA- Vlada Kosova potvrdila je da je na elektronskoj sjednici načelno usvojila inicijativu za članstvo Kosova u Savjetu Evrope.

U saopštenju Vlade Kosova se navodi da je Savjet Evrope najstarija međuvladina organizacija u Evropi čija je osnovna svrha da obezbijedi

U međuvremenu, predsjednik Rusije Vladimir Putin juče je telefonom razgovarao sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom o sukobu u Ukrajini, saopštio je Kremlj. Putin je Šolcu rekao da je napredak u pregovorima ,,u suštini blokiran od strane Kijeva“, ali da su dvije strane nastavile razgovore na različitim nivoima. Olaf Šolc je pozvao ruskog predsjednika da pristane na prekid vatre što je prije moguće, saopštio je portparol njemačke vlade. Potrebno je primirje da bi se poboljšala humanitarna situacija u Ukrajini i omogućio napredak u pronalaženju diplomatskog rješenja, rekao je portparol. Takođe, dodao je, tokom 75-minutnog razgovora, Šolc je podsjetio Putina na rusku odgovornost za globalnu situaciju sa hranom.

saradnju i jedinstvo u oblasti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, ,,koja su zagarantovani Ustavom Kosova“. Usvojenom odlukom Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore obavezuje se da sve procedure za članstvo sprovodi na osnovu važećeg zakonodavstva.

JERUSALIM - Pogrebna povorka ubijene reporterke Al džazire Širin Abu Akleh bila je ometana zbog sukoba sa izraelskim policijskim snagama u Jerusalimu, koje su upotrijebile i šok bombe. Stotine ljudi okupilo se ispred bolnice Svetog Josifa, odakle je preuzeto tijelo ubijene novinarke. Mnogi od njih mahali su palestinskim zastavama i skandirali ono što je policija nazvala ,,nacionalističkim huškačkim pozivima“. Zbog toga je izraelska policija intervenisala i sukobila se sa učesnicima pogrebne povorke. Najmanje deset osoba potražilo je medicinsku pomoć. Kovčeg reporterke, ikone

palestinskog novinarstva, na kraju je prevezen u Stari grad Jerusalima gde je služena misa, prije sahrane na obližnjem groblju. Širin Abu Akleh, 51-godišnja Palestinka hrišćanske vjeroispovijesti, koja takođe ima američko državljanstvo, upucana je u glavu dok je izvještavala o izraelskoj operaciji u palestinskom izbjegličkom kampu Dženin na sjeveru Zapadne obale. Izraelska vojske je najprije saopštila da je novinarku ,,vjerovatno“ pogodio metak koji je došao sa palestinske strane ali su kasnije rekli da ne isključuju da su metak ispalili izraelski vojnici. Palestinska uprava, rukovodstvo Al džazire i katarska vlada optužili su izraelsku vojsku za ubistvo. Priredila: Bojana PRELEVIĆ

12 Crnom Gorom

Subota, 14. maj 2022.

HERCEG NOVI: Vodovod najavio izgradnju distributivnog cjevovoda

S obzirom na to da sanacija čeličnog cjevovoda dužine nešto više od kilometra iziskuje velika ulaganja koja se mjere stotinama hiljada eura, a koja nijesu obezbijeđena, pronašli smo alternativno tehničko rješenje u izgradnji novog distributivnog cjevovoda – objasnili su iz Vodovoda HERCEG NOVI – Vodovod i kanalizacija Herceg Novi planira izgradnju novog distributivnog cjevovoda u Bijeloj kako bi smanjili gubitke na mreži i obezbijedili bolje snabdijevanje viših zona Bijele i Kamenara, najavljeno je iz tog preduzeća. Biće građena tri kraka, radovi će koštati 37.000 eura.

PROBLEMI

Iz Vodovoda objašnjavaju da su ispitivanja mreže i otklanjanje propusta rezultirali manjim gubicima - vraćanjem od 20 do 30 litara vode u sistem, ali da rezultati nijesu zadovoljavajući zbog lošeg stanja cjevovoda.

PRIJESTONICA

MZ BIJELA

Bijela i Kamenari imaće dovoljno vode

CETINJE: Prijestonica raspisala četiri tendera

DOBIćE NOVA PARKING MJESTA: Cetinje

Za uređenje grada skoro 250.000 eura CETINJE – Prijestonica Cetinje raspisala je četiri tendera koji se odnose na uređenje grada ukupne vrijednosti skoro 265.000 eura sa PDV-om. Planirana je adaptacija oštećenih trotoara, površina oblutaka i sadnih mjesta gradskih saobraćajnica. Radovi su vrijedni 121.000 eura. Drugi tender odnosi se na izgradnju parkinga prve, druge i treće lamele na dijelu saobraćajnice u naselju Luke Ivaniševića. Posao je vrijedan 48.279 eura. Za adaptaciju parking površina sa trotoarima za naselje IV jul namijenjeno je 25.520 eura, a za sanaciju pristupnog terena uz ulice 38.720 eura. B. M.

Danilovgrad u susret Danu nezavisnosti

RADOVI ćE TRAJATI DVIJE SEDMICE: Bijela

– Kako smo u 2021. godini imali najviše problema u distribuciji vode potrošačima na području Kamenara i viših zona u Bijeloj, naša pažnja je bila u najvećoj mjeri usmjerena na rješavanje problema u tom dijelu opštine. Inicijative su se odnosile na sanaciju glavnog distributivnog čeličnog cjevovoda, rekonstrukciju dijela vodovodne mreže u Bijeloj dužine 400 metara, kao i planiranje i pronalaženje lokacije za izgradnju rezervoara u Kamenarima (u Jošici). Pošto se radi o sanacionim radovima na čeličnom cjevovodu dužine nešto više od kilometra, koji iziskuju velika ulaganja koja se mjere stotinama hiljada eura, a koja za sada nijesu obezbijeđena, Vodovod je pronašao alternativno tehničko rješenje u izgradnji novog distributivnog cjevovoda, koji će služiti za

snabdijevanje potrošača istočnog dijela Bijele i Kamenara – saopšteno je iz Vodovoda. Kako objašnjavaju iz Vodovoda, sve radove će izvesti radna jedinica tog preduzeća – Održavanje vodovodne mreže. Procijenjena vrijednost investicije iznosi 37.000 eura, a predviđeno je da posao završe za dvije sedmice.

RASTEREĆENJE

– Ovo je optimalno rješenje za normalno i redovno snab-

hiljada eura koštaće izgradnja novog cjevovoda

dijevanje potrošača. Izgradnja cjevovoda je dio plana koji sprovodi DOO Vodovod i kanalizacija vezano za smanjenje gubitaka na mreži, čime se praktično pripremamo za turističku sezonu. Rezultat radova biće rasterećenje rezervoara ,,Bijela“ sa kojeg se sada snabdijevaju potrošači Bijele i Kamenara. Zatim, ujednačavanje pritisaka u sistemu, što ima za posljedicu manji broj kvarova na mreži. Postići ćemo nesmetanu distribuciju vode potrošačima dijela Bijele i Kamenara u slučaju kvara na jednom dijelu mreže, redovno i nesmetano snabdijevanje Kamenara sa rezervoara ,,Zmijice“ – Zelenika, kao i stavljanje u funkciju ,,zdravog“ dijela čeličnog cjevovoda za distribuciju vode potrošačima – naveli su iz Vodovoda. I.I.

Koncerti na Trgu 20. i 21. maja DANILOVGRAD – Povodom Dana nezavisnosti Crne Gore, na Trgu 9. decembar biće 20. i 21. maja održani koncerti sa početkom u 20 sati. Kako najavljuju iz organizacije privrednika i umjetnika, 20. maja u okviru programa ,,Privrednici i umjetnici svom zavičaju“, koji će voditi Dragan Mitrov Đurović, nastupiće: Zoran Kalezić, Branka Šćepanović, Žuti Serhatlić, klapa ,,Alata“, Dejan Škuletić, Slaven Knezović, Tanja Šeter, Zdravko Đuranović,

Igor Đurović, Mila Nikić, KUD ,,Danilovgrad“ i Dražen Baković. Naredne večeri nastupiće ,,Letu štuke“, predgrupa je domaći bend ,,Parampaščad“. Događaj organizuju Opština, Centar za kulturu, Turistička organizacija i Radio Danilovgrad. I. I.

NIKšIć: Vatrogasac spasilac Goran Tripković o ulozi volontera u gašenju požara

Dobrovoljna vatrogasna društva potrebna sistemu zaštite NIKŠIĆ – Vatrogasci spasioci rade posao koji se ubraja u jedan od najstresnijih. Zadaci svakog volontera u ovom poslu su briga o bezbjednosti, uspješna komunikacija, poznavanje svojih prava i obaveza, ali i onih kojima se pomoć pruža, posjedovanje određenih znanja neophodnih za izvršavanje zadataka – rekao je Goran Tripković iz Službe zaštite i spašavanja Nikšić.

ZNAČAJ VOLONTERSKIH SLUŽBI: Sa obuke budućih vatrogasaca

On je govorio na treningu „Razvoj sistema zaštite ljudi i prirode kroz koordinaciju profesionalnih i volonterskih službi“ koji je održan u okviru pripremnih aktivnosti za formiranje dobrovoljnog vatrogasnog društva, a koje je organizovalo Društvo mladih ekologa. Potreba za osnivanjem ovakvih društava, dodao je on, prepoznata je i kod nas, ali se razvija mnogo sporije nego što je to slučaj u nekim drugim zemljama, prije svega Zapadne Evrope. – Kultura života nameće osnivanje dobrovoljnih vatrogasnih društava. Volonterizam je širom Evrope na visokom nivou, ali kod nas još nije tako – naveo je Tripković. Prema njegovim riječima, Slovenija ima

250.000 volontera, a bilježi 10 puta manje štete od požara na godišnjem nivou u odnosu na Crnu Goru. Kako je istakao, i profesionalni vatrogasci kao i oni koji volonterski priskaču u pomoć, imaju ista prava i obaveze, ipak, ta je oblast zakonski neuređena. – Zakon o volontiranju iz 2015. godine samo spominje da su prava i obaveze profesionalnih vatrogasaca i volontera iste – rekao je on i pozvao nadležne da se posvete donošenju odgovarajućih zakona, što je, kako je rekao, obaveza koja je preuzeta za ispunjavanje do 2024. godine. Tripković smatra da su sakupljači pečurki i koncesionari glavni problem kada su u pitanju podmetnuti šumski požari, ali i da građani nesavjesnim postupanjem izazivaju požare koji se potom šire i na šume. Osnivanje dobrovoljnog vatrogasnog društva dio je projekta koji finansira Direktorat za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Društvo mladih ekologa poziva sve koji žele da budu dio volonterskog tima za pomoć u gašenju šumskih požara da im se pridruže. T. C.

Crnom Gorom

Subota, 14. maj 2022.

MEDIABIRO

U neđelju se održava šesta trka ,,Ocean Lava Montenegro“

MANIFESTACIJA DONOSI KORIST GRADU I DRŽAVI: Sa prošlogodišnje trke

U Kotor dolazi 550 triatlonaca iz 42 države Takmičari dolaze iz Evrope i iz SAD, a snage će odmjeriti u dvije distance – prva 1.500 m plivanja, 50 km biciklizma, 10 km trčanja i druga 1.900 m plivanja, 90 km biciklizma i 21 km trčanja KOTOR – U šestoj triatlon trci „Ocean Lava Montenegro“ takmičiće se 550 triatlonaca iz 42 države svijeta – najavio je direktor trke Igor Majer. On je na konferenciji za novinare uoči finalne trke koja se u neđelju održava u Kotoru kazao da učestvuje veliki broj takmičara ne samo iz Evrope, nego i iz SAD. – Nažalost, takmičari iz Azije izostali su iz takmičenja, razlog je korona virus koji vlada na tim prostorima. Važno je naglasiti da prvi put osjećamo da smo zaista uvaženi od strane svih institucija i sponzora. Konačno su svi shvatili benefite ovog velikog događaja, ne samo za Kotor nego i dosta širi prostor – poručio je Majer.

DVIJE DISTANCE

On je podsjetio da su prošle godine eksperimentalno uveli kraću distancu tako da se ta-

Igor Majer

kmičari ove godine takmiče u 1.500 metara plivanja, 50 km biciklizma i 10 km trčanja. Ali, i u onoj distanci sa kojom smo i počeli te 2016. godine, 1.900 m plivanja, 90 km biciklizma i 21 km trčanja. Direktor Turističke organizacije Kotor Jovan Ristić istakao je da je trka plod velikog izgaranja, želje i entuzijazma koji je svojstven ekipi „Ocean Lava Montenegro“.

– Šesta ,,Ocean Lava“ donosi nam impresivne podatke, kada je broj učesnika posrijedi. Dodao bih da je ova trka ogroman benefit za grad Kotor, u direktnom smislu za veliki broj sportista, članovi njihovih timova, porodica i sav onaj indirektni marketing koji se dešava, a vezan je za ovakve manifestacije kroz dijeljenje informacija, snimaka i svega onoga što prati ova dešavanja – kazao je Ristić. On je naglasio da se svi takmičari koji godinama učestvuju u toj trci redovno vraćaju Kotoru kao gosti, što je odličan pokazatelj koliki je značaj manifestacije. Predstavnik Opštine Kotor Dejan Ognjenović raduje se što se manifestacija takvih razmjera održava baš u njihovom gradu. – O sportu i njegovim benefitima govori se mnogo, a Opština Kotor je oduvijek davala veliku podršku kako klubovima, tako

Završen konkurs „Zdravlje je bez duvana“

Sjutra obustava saobraćaja na nekoliko lokacija

Najbolji radovi Mie i Jane

Iz Turističke organizacije Kotor najavili su da će zbog održavanja trke ,,Ocean lava“ u neđelju, 15. maja, doći do totalne obustave saobraćaja na određenim lokacijama. Na dionici Kotor - Sveti Stasije saobraćaj će biti obustavljen od 7.20 do 8.30 i od 8.50 do 12.10 sati, na dionici Kamenari - Sveti Stasije od 7.30 do 11.30, i na dijelu Vilusi – Grahovo - Lipci od 7.45 do 11 sati. Vozila neće moći ni od marketa „Aroma“ u Dobroti do otvorenog bazena na donjem putu od 7 do 15, a od „Arome“ do Kavalina od 8.30 do 15 sati. Za vrijeme obustava vozačima se preporučuje da koriste alternativne puteve.

I. R.

i individualnim sportistima. Od ukupnog budžeta Opštine četiri odsto se opredjeljuje za transfere u oblasti sporta. Na samo pominjanje sportskih manifestacija vjerujem da je većini građana prva asocijacija upravo ,,Ocean Lava“ – kazao je on. Ognjenović smatra da zahvaljujući triatlon trci Kotor postaje prepoznatljiv i kao sportska destinacija.

STIL ŽIVOTA

Kristina Škaneta kazala je Luštica Bej i hotel ,,Chedi“ prepoznaju ,,Ocean Lavu“ kao događaj od internacionalnog značaja za valorizaciju Crne Gore i lokalne zajednice. -Luštica Bej nije samo investitorski projekat, grad u izgradnji već način života. Između ostalog, gajimo zdrave stilove života, te i sport kao dio svakodnevice kroz različite sadržaje. Igor Majer i njegov tim su zasigurno nezaobilazni, ne samo kao poslovni partneri, nego i kao prijatelji– poručila je ona. ,,Ocean Lava“ serije takmičenja se održavaju u 12 zemalja svijeta. U Crnoj Gori organizatori su Multisport akademije ,,Mayer“ i Turistička organizacija Kotor. C. G.

Najbolji likovni rad

BIJELO POLJE – Crnogorsko društvo za borbu protiv raka u saradnji sa Dječjim savezom Podgorica, povodom Svjetskog dana bez duvanskog dima – 31. maja, organizovalo je 21. nagradni konkurs za likovne i literarne radove za učenike osnovnih škola. Tema konkursa, koji je bio namijenjen učenicima od četvrtog do devetog razreda je bila „Zdravlje je bez duvana“. Najbolje je odabrao tročlani žiri u sastavu docent mr Marija Kapisoda, akademska grafičarka, docent dr Ivana Radovanović, akademska skulptorka i Domagoj Žarković, sekretar CDPR-a. U kategoriji likovnih radova prvu nagradu je dobila Mia Krbanjević (sedmi razred) – OŠ „Drago Milović“ iz Tivta, dok su drugu podijelili Anja Lekić (sedmi razred) – OŠ „Oktoih“ iz Podgorice i Stefan Radaković (šesti razred) – OŠ „Kekec“ iz Sutomora. Treću nagradu ravnopravno dijele đa-

ci iz OŠ „Radomir Mitrović“ iz Berana, Turkijan Sahiti i Ferijan Dibrani. Pohvale su dobili Ivana Radonjić, „Vuko Jovović“ iz Danilovgrada, Mirzina Amalija, „Milan Vuković“ iz Herceg Novog, Mija Sisojeva, „Kekec“ iz Sutomora, Mia Banović, „Drago Milović“ iz Tivta, Jovana Marković, „Vuk Karadžić“ iz Podgorice i Helena Popović, „Štampar Makarije“ iz Podgorice. Žiri za literarne radove u sastavu Sanja Vojinović, Barbara Simonović i Miloš Milačić, profesori crnogorskog, srpskog, bosanskog i hrvatskog jezika i književnosti, za najbolji je proglasio rad Jane Rakonjac (deveti razred) – OŠ „Pavle Žižić“ iz Njegnjeva – Bijelo Polje, druga nagrada dodijeljena je Teodori Matović (sedmi razred) – OŠ „Mirko Srzentić“ iz Petrovca – Budva, dok je treću zaslužio Ignjatije Marić (šesti razred) – OŠ „Ilija Kišić“ iz Zelenike – Herceg Novi. B. Č.

NIKšIć: Uprava javnih radova finansira tri projekta PLJEVLJA: Projekat NVO ,,Da zaživi selo“

Stara seoska kuća postaje muzej FACEBOOK

Za vatrogasni dom 820.000 eura

NIKŠIĆ – Uprava javnih radova finansiraće nekoliko infrastrukturnih projekata u Nikšiću, koji su vrijedni oko 2,1 milion eura. Ugovor su potpisali juče predsjednik Opštine Marko Kovačević i direktor Uprave Boro Lučić. – Postignut je dogovor da za određene projekte, koje je Opština Nikšić kandidovala, a za koje su se stekli uslovi za realizaciju kroz kapitalni budžet Crne Gore, sredstva budu prenesena Opštini Nikšić, kako bismo imali mogućnost raspisivanja tendera – objasnio je Kovačević. Ugovori se odnose na rekonstrukciju Bulevara 13. jul – Nikšić (474.289), rekonstrukciju lokalnog puta Rubeža – Miolje Polje – Morakovo – Nikšić (884.289), izgradnju vatrogasno-spasilačkog doma (820.000). C. G.

DOPUNA SADRŽAJA VIDIKOVCA ,,MEANDRI ćEHOTINE“: Kuća u Gačevića dolini

PLJEVLJA – NVO ,,Da zaživi selo“ nastavila je adaptaciju tradicionalne seoske kuće u zaseoku Gaćevića dolina, u neposrednoj blizini vidikovca ,,Meandri Ćehotine“. Kako su objavili na svojoj Fejsbuk stranici, do sada su postavljeni starinski prozori i vrata, slijedi adaptacija spoljašnjih i unutrašnjih zidova od dizme, a zatim i uređenje enterijera sa tradicionalnim elementima kao iz vremena naših predaka. – Zdanje koje će biti pretvoreno u etno-muzej dobijeno je na korišćenje na 20 godina zahvaljujući vla-

sniku Milutinu Gačeviću. On je izrazio želju da nam ustupi objekat u cilju njegove revitalizacije i valorizacije. Ovaj objekat će predstavljati muzej tradicionalne seoske arhitekture sa cjelokupnim enterijerom koji je karakterističan za tadašnji život pljevaljskog seljaka. Takođe, ovaj objekat će biti dopuna sadržaja vidikovca ,,Meandri Ćehotine“ jer se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini. Područje vidikovca treba spajati sa ostalim turističkim potencijalima u blizini kako bi posjetioci imali veći sadržaj za duži boravak na ovom prelijepom području – saopštili su iz NVO ,,Da zaživi selo“. B. M.

14 Kultura Objavljen novi broj časopisa Fokalizator

Književni odgovor na agresiju u Ukrajini

PODGORICA - Nova sveska časopisa za književnost i kulturu Fokalizator, koja je objavljena juče, prvi je umjetnički odgovor na rusku vojnu invaziju na Ukrajinu. Dio tekstova koji su zastupljeni djelo je ukrajinskih autora.

Ovo je i najobimnije izdanje časopisa, zvanično četvorobroj, budući da su kasnila sredstva sa konkursa za sufinansiranje kulturno-umjetničkog stvaralaštva, u organizaciji Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta. Sadrži uglavnom tekstove skupljane u 2021. godini, uz neke novijeg datuma.

DUG PUT

Pjesma „Ambasadori rata“ Ukrajinke Darine Gladun, u prijevodu Anđele Radovanović, je jedna od reprezentativnih, a u časopisu se mogu pronaći i pjesme Oleksandra Irvaneca i Olega Kocareva. Završni dio romana „Sive pčele“ ukrajinskoga romanopisca Andreja Kurkova objavljen je u prijevodu Dragane Kalezić, a redakcija je intervjuisala i književnicu Elu Jevtušenko, koja je govorila o stanju u njenoj ratom zahvaćenoj zemlji. Uvodnik je napisala ambasadorka Ukrajine u Crnoj Gori Natalija Fialka koja je iznijela širu elaboraciju i viđenje ukrajinsko-ruskih odnosa kroz istoriju. - Pred nama, Ukrajinom, je dug put oslobodilačke borbe protiv ruskoga okupatora. Biće još žrtava i patnji… Ali, na kraju će dobro pobijediti zlo i obnovljena Ukrajina postaće punopravna članica nove demokratske Evrope, čiji će dio, takođe, biti i Crna Gora. Slava Ukrajini. Da je vječna Crna Gora! – navodi Fijalka u svom uvodnom tekstu. U časopisu su prozni tekstovi Tijane Rakočević, Andreja Kurkova, Aleksandra Radunovića Popaja, Val Malkerns (u prijevodu Petra Pende), Stefana Čapaljikua (u prijevodu Danila Brajovića), Edija Matića, Svetlane Čabarkape (s albanskim prijevodom Roka Đoljaja), Miloša Milačića i Fedora Marjanovića. Poseban segment rubrike je panorama novije srpske pripovijetke, koju je priredio urednik za Srbiju Vladimir Arsenić. U okviru te panorame objavljenje su proze Marije Pavlović, Ane Miloš, Bojana Krivokapića, Danila Lučića, Jane Rastegorac, Jelene Marinkov, Ljiljane D. Ćuk, Marijane Čanak, Milane Grbić, Ane Marije Grbić, Miljana Milanovića i Miloša K. Ilića.

POEZIJA I ESEJI

U rubrici za poeziju, osim pomentih stihova iz Ukrajine, objavljene su pjesme italijanskoga pjesnika Emanuelea Frančesketija (u prijevodu Marije Terese Albano), te Branka Čegeca i Miroslava Mićanovića iz Hrvatske, albanskoga pjesnika Frederija Rešpje (u prijevodu Danila Brajovića), te Mateje Jurčević, Radomira D. Mitrića, Selme Asotić i Irine Redžepagić. Novi Fokalizator donosi i odlomak drame Monike Herceg, intervju sa irskom književnicom Nualom O’Konor (razgovor je vodila Aleksandra Nikčević-Batrićević a prevela Sanja Ćetković). U rubrici za esej tekstove su objavili Adnan Čirgić, Vladimir Vojinović, Srđa Martinović i irska književnica Čeri Smit (u prijevodu Aleksandre Nikčević-Batrićević), dok su kritičke tekstove donijeli Melida Travančić, Sanja Vojinović, Dunja Ilić, Jadranka Selhanović, Novica Vujović i Anja Marković. Za poseban dizajn sveske zaslužan je tehnički urednik Milutin Marković a autor fotografija na naslovnicama rubrika je Relja Brković. Svi radovi iz štampanog izdanja biće objavljivani na portalu Fokalizator tokom maja i juna, navodi se u saopštenju izdavača. D.E.

Program „Kultura u kvartu“ u Podgorici

Subota, 14. maj 2022.

Glumica Vesna Trivalić, koja ovih dana snima u Crnoj Gori, o seriji „Dug m PODGORICA – Neke pauze crtaju zaborav, dok druge bude nedostajanje i duboku čežnju. Čini se da je tako i odsustvo sa scene, dugo skoro dvije decenije, učinilo da publika još više zavoli Vesnu Trivalić, jednu od najboljih glumica sa nekadašnjih jugoslovenskih prostora. Ona ovih dana boravi na našem primorju, gdje se snima treći nastavak serije „Dug moru“. Podugačak je spisak uloga kojim je Trivalić upisala ime u istoriju domaće pozorišne, filmske i televizijske scene. Ipak, publika sa posebnim elanom i dalje reaguje na ulogu Cakane u kultnoj seriji „Otvorena vrata“, dok je u novijoj produkciji, pored „Duga moru“, Trivalić bila dio i kritički hvaljenog poduhvata „Senke nad Balkanom“, te glumila i u seriji „Žigosani u reketu“.

NAJTEŽI DIO

Od svih uloga, kako je kazala na početku razgovora za Pobjedu, razgovor sa novinarima joj najteže pada. - Ovo je najslabiji dio mene, najnemuštiji. Ovaj dio posla mi najteže pada. U procesu rada imamo scenario koji je meni put kojim idem. Idem od zadatka, od prvog do posljednjeg, vozim se od scene do scene. To je nešto što me gura, vjetar u leđa, a o njemu ne umijem da pričam. Zato što to polazi od asocijacija, i što je najvažnije – to dobijam od kolega u igri, dobijam od reditelja. Sama, mislim da bih bila betonski stub – ispričala je Trivalić. Iako se u Boki Kotorskoj osjeća kao kući, posebno je na snimanju serije „Dug moru“ fasciniraju naši glumci. - Očarana sam crnogorskim glumcima. Svi su mlađi od mene, pa su mi svi mladi. Imam duboko divljenje prema njima. Toliko je to dokumentarna igra, izgledaju kao da su ukradeni odavde, iz kuće neke. To je očaravajuće. Uvijek vodimo duboke razgovore. Posmatram kako se neka rečenica tako izgovori, kao u jednom tonu, a tako me zagrli, kao da me po-

Očarana sam crnogorskim glumcima. Svi su mlađi od mene, pa su mi svi mladi. Imam duboko divljenje prema njima. Toliko je to dokumentarna igra, izgledaju kao da su ukradeni odavde, iz kuće neke. To je očaravajuće. Uvijek vodimo duboke razgovore – kazala je Trivalić Vesna Trivalić na snimanju serije „Dug moru“ na Rosama

nese – kazala je ona. Na pitanje Pobjede koliko joj znače produkcijski jaka ostvarenja poput ovog, naročito imajući u vidu pauzu koju je napravila odselivši se u Dubaji, poznata umjetnica je odgovorila emotivno. - Kako sam se odselila iz zemlje, sticajem porodičnih okolnosti, mene su kolege i prijatelji spašavali i održavali na barci glumišta. Tako bi me, kad bi znali da sam došla, ako bi se nešto snimalo, vodili na set. Naša profesija je zanat, tu su alati na nuli ako ne radite. To sam najviše iskusila kada sam

nakon 18 godina radila predstavu „Vrat od stakla“ sa Jagošem Markovićem, po tekstu Biljane Srbljanović, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Vama zanat ostane, ali ostali aparati, koji se tiču pokreta i glasa, dosta zakržljaju. Kolege su me držale i zahvalna sam na tome. To je veliki poklon, koji nijesam sigurna ni da li sam zaslužila – kazala je ona. Njen životni put, kako je rekla, obilježio je Fakultet dramskih umetnosti – klasa u kojoj je bila, te sjajni profesor. - Ja sam imala veličanstvenog profesora. Prva sam klasa

Vlade Jeftovića, ali nijesam bitna ja, nego kada na klasi imate Milorada Mandića Mandu, Dragana Bjelogrlića, Dragana Petrovića Peleta, Bodu Ninkovića, Srđana Todorovića, Darka Tomovića, Miru Joković, Dušanku Stojanović, Branku Pujić, Vesnu Stanojević, Tatjanu Venčalovski, onda je to veličanstvena stvar. On nas je vodio, mi smo bili djeca koja su sazrijevala jedni uz druge. Mnogo puta nijesmo ni znali koliko nam je pomagao. To je vječna zahvalnost – kazala je Trivalić.

Crnogorska spisateljica nagrađena na dva međunarodna konkursa

Književna priznanja za Aleksandru Vujisić PODGORICA – Crnogorska spisateljica Aleksandra Vujisić osvojila je dva književna priznanja – prvu nagradu na književnom konkursu „Trenutak kad je meni počeo rat“ za autorsku priču „Tinta“, te treću nagradu na konkursu „Čovjekov otisak u prirodi“ za pjesmu „Usta puna jorgovana“.

regionalnog konkursa „TreDva koncerta u parkovima Žiri nutak kad je meni počeo rat“ u orPODGORICA - Gitarski trio „Fatal“, koji čine Marko Prentić, Petar Dobričanin i Dražen Joković, nastupiće danas u 19 sati u Parku Đorđa Balaševića u Bloku V, u okviru programa „Kultura u kvartu“. Kako se navodi u najavi Glavnog grada, njihove popularne nastupe karakteriše atraktivnost i energičnost. Koncert „Neđeljom u podne“, na kome će nastupiti kvartet „Allegria“ (Milena Rajković, violina, Ana Rašović, violina, Ilijana Blagojević-Zvicer, viola, Lazar Bubanja, violončelo) biće održan sjutra u 12 sati, u ljetnjikovcu u Njegoševom parku. - Program „Neđeljom u podne“ postao je tradicionalni događaj koji okuplja stanovnike Podgorice, a turistima pruža nezaboravno umjetničko iskustvo na otvorenom, u samom centru grada – navodi se u saopštenju. R. K.

Kolege su me održale na sceni

ganizaciji Foruma ZFD Srbija, koji su činili spisateljica Senka Marić, urednik Kruno Lokotar i književni kritičar i kourednik izdanja Vladimir Arsenić, u obrazloženju je naveo da se priča Vujisić izdvojila svojim književnim kvalitetom, poetičkom dosljednošću i obradom izabrane teme. Zbirka odabranih priča sa konkursa će biti objavljena tokom ljeta, u izdanju beogradske kancelarije Forum ZFD. Književna radonica „Kordun“ sa sjedištem u Sjedinjenim Američ-

kim Državama dodijelila je Vujisić treću nagradu na književnom konkursu „Čovjekov otisak u prirodi“, koja podrazumijeva učešće na čuvenom međunarodnom festivalu ProPoet koji se na jesen održava u Inđiji. Aleksandra Vujisić rođena je 1979. godine u Podgorici. Po obrazovanju je profesorica engleskog jezika i književnosti, a bavi se pisanjem poezije i proze za djecu i odrasle. Govori engleski i italijanski jezik, a pokrenula je i nezavisni kreativni projekat „Čigralište“ koji se bavi promovisanjem značaja čitanja u ranom uzrastu: www.bajke.me. U junu izlazi njena prva samostalna zbirka poezije za odrasle „Krvarim po pismima“. Njene pjesme i priče nalaze se u zbornicima i zbirkama izdatim širom svijeta, a osvojila je preko 20 priznanja na međunarodnim književnim konkursima. Članica je Udruženja crnogorskih pisaca za djecu i mlade. S. V.

Aleksandra Vujisić

Kultura

Subota, 14. maj 2022.

Kolektivna izložba radova pod nazivom ,,Trn“ otvorena u Podgorici

Mnogo se radujem što me se ljudi sjećaju Osim glumačkog talenta, čini se da je i skromnost osobina koja je obilježila put Vesne Trivalić. Konstatacija Pobjede da je se publika sjeća sa velikim žarom i nostalgijom izazvala je skoro pa sramežljiv osmijeh. - Ja nijesam radila u nekom ritmu, pa je prolazilo godina, pa se dešavalo da nešto snimim. Valjda se i na nama glumcima odražavao taj život između koji vodimo, možda i godine. Dosta me repriziraju na televiziji. Mnogo se radujem u sebi što me se ljudi sjećaju, ali se stidim da kažem, tako me mama naučila, da klimam glavom – ispričala je ona.

TRAG

Kolika je dubina svega toga, kako je objasnila, osjetila je tek u inostranstvu. - Kad smo se odselili, tamo sam bila domaćica, majka i supruga, nijesam se bavila svojim poslom. Ali sam se vrlo lijepo i jasno, bogato i emotivno, srela sa mojim uspomenama. Počev od prvog dana fakulteta. Jer mi je profesor život promijenio time što me je odabrao. Govorim u svoje ime, a tako smo se svi osjećali. Veliki je trud uložen u sve nas. Iako smo manje-više svi sijede kose, i dalje smo svi tu jedni za druge – ispričala je Trivalić.

To što u posljednje vrijeme, kao u ulozi Anđe u seriji „Dug moru“, nosi karaktere koji sa sobom vuku težinu, mnogo joj znači. - Kada sam počela da radim kao student, vazda su me zvali za tužne debeljuce koje zasmijavaju. Pa ova zaljubljena, pa niko je neće, pa gdje će sada, ono – evo je debela, plače ispod drveta. Ovo sada znači da su i život i godine ostavile neki trag – kazala je ona. Na konstataciju Pobjede da je prilično emotivno gabaritnu ulogu imala i u ostvarenju „Vratiće se rode“, bila je u čudu da se te serije još uvijek sjećamo. - Stvarno se sjećate „Roda“? To je bila mala uloga, divna. Goran Gajić i ja smo takođe studirali zajedno. Bjela, Manda, Boda i ja smo bili nekako njegovi glumci tokom studija, a to se tako nastavilo i posle. Sa njim imam neku posebnu vezu. To je nešto drugačije – kazala je ona. S. VIŠNJIĆ

Kristalno vidljiva ekološka stvarnost

D. MIJATOVIĆ

TELEKOM SRBIJA

moru“ i pauzi u karijeri

Mladi zainteresovani za izložbu u Podgorici

PODGORICA - Kolektivna izložba radova pod nazivom ,,Trn“ u galerijama Botanička bašta i Perjanički dom bavi se ekološkim temama. Riječ je o projektu Biljane Keković, kustosice Centra savremene umjetnosti Crne Gore, a radovima su se predstavili Gordana Anđelić-Galić, Miha Boljka, Anka Burić, Nina Ivanović, Ana Miljkovac, Ana Opalić, Danijel Premec, Vana Urošević i Milena Živković. - Svi oni svojim radovima odražavaju tenziju začudnosti igrom, oblikom boja i materijala, posebno motiva, interpretirajući ambivalentnost sadašnjeg trenutka. Oni povlače kočnice bezvoljnosti, čine ekološku stvarnost kristalno vidljivom,

razvijaju etičku vezu među bićima koji u sadejstvu treba da pobude svakog pojedinca na ekološki aktivizam – kazala je na otvaranju izložbe Keković.

VRIJEME

Miljkovac je predstavila rad ,,Anemija“ koji targetira problematiku ekologije iz različitih uglova. Rad čine tri cjeline. Na vrhu postolja stoji potpuno bijelo voće koje simbolizuje potpunu nesadržajnost i nepostojeću nutritivnu vrijednost, drugi dio rada čine kolaži ,,Mjesec dana = 5%“, rađeni na šnitovima, dodacima koji dolaze uz časopise, dok treći dio čini video-rad ,,Top“ koji, kako sama umjetnica kaže, prikazuje sjenku ,,dobovanja prstima“ koja izgleda i zvuči kao da puca top.

- U cjelini ,,Mjesec dana = 5%“ bavim se modom kao uzročnikom zagađenja životne sredine. Ustanovljeno je da je moda drugi po redu zagađivač. Konstatovano je da bi, kada bi svaki čovjek mjesec dana nosio garderobu koju ima, kada ne bi kupovao novu, emisija štetnog zračenja bila manja za pet odsto. Taj naš luksuz kojem smo svi skloni u savremenom društvu – da stalno bacamo stvari, skupo košta sve nas – istakla je Miljkovac. Prema njenim riječima, glavni dio rada po kojem je djelo dobilo ime ,,Anemija“ čini gipsani reljef gdje je odliveno voće u gipsu. - To su lubenica, dunja, limun, narandža. Sve je bijele boje zbog gubljenja svih hranjivih svojstava kroz proces zagađenja životne sredine i postupanja prema

hrani kao prema stvarima. Naša hrana sve više biva opredmećena jer hranljiva svojstva koja su postojala, recimo kod jabuke prije 30-40 godina, sada više ne postoje u tom istom voću. Treća cjelina – video-rad ,,Top“ odnosi se na izgubljeno vrijeme koje je prošlo, a gdje se moglo reagovati. To je video koji je snimljen telefonom i prikazuje sjenku dobovanja prstima koja izgleda kao da puca top. Čak i zvuk ima kao da puca top što povezuje velika stradanja i ratove sa ekologijom – kazala je Miljkovac. U savremenom dobu, prema njenim riječima, najveći trenutni globalni problem je opasnost od rata, a ratovi se vode zbog sve većeg nedostatka resursa. - Sa jedne strane, taj video simbolizuje rat, a sa druge, vrijeme koje prolazi. To dobovanje prstima kao cjepkanje vremena koje mi ne primjećujemo, ali već je došao momenat kada nam vrijeme nedostaje. Prije 20 godina se moglo unaprijed znati i vidjeti šta je problem, a danas već vrijeme fali – kazala je Miljkovac.

ALHEMIJA

Burić je izložila dva rada koja je naslovila ,,Moja zemlja“. Prvi čine ćepanice poslagane u vertikali, a oko njih napravljen krug krečom koji ih simbolički zatvara u cjelinu i simboliše čistoću i pročišćenje. - Kada je riječ o drugom radu, sjetićemo se da je prije nekoliko godina palme na Primorju napao surlaš i tada su morali da ih sijeku. Našla sam djelić jedne velike palme i donijela ga u moj atelje. Ona je u dvorištu mog atelja nastavila da živi, evo već šest godina. Sada je ta neživa, mrtva materija postala matrica novih života. Iz nje su počele da rastu smokva, maslačak, žućenica, a tu je i mnoštvo nekih insekata. Ta neživa materija postaje živa. To je pravi primjer alhemije – kazala je Burić. A. Đ.

Reditelj Ivan Marinović spreman za novi projekat

Počinje snimanje Nova normalnost i filma muzičke godišnjice „Živi i zdravi“ Objavljene dvije publikacije KotorArt-a

PODGORICA - Međunarodni festival KotorArt je objavio dvije publikacije povodom dvije konferencije koje su se tokom 2021. godine održale u Kotoru. Jedna je bila posvećena pandemiji virusa kovid-19 i posljedicama iste na svijet kulture i turizma, dok je druga u fokusu imala značajne godišnjice za crnogorsku muzičku istoriju.

Urednice publikacija su Jovana Viculin i Sara Mandić (Nova normalnost) i Nataša Đačić-Božić (Crnogorske muzičke godišnjice). Dvojezična publikacija „Nova normalnost / The New Normal“ sadrži skup tekstova učesnika istoimene konferencije. Cilj konferencije, čija je realizacija podržana od strane UNESCO Programa participacije, bio je promišljanje, preispitivanje i preoblikovanje uloge i pozicije umjetnosti i kulture, ali i analiza i diskusija mogućih načina i strategija za ublažavanje uticaja pandemije izazvane virusom kovid-19 na sektor kulture i kulturnog turizma, na podsticanje interkulturnog i intersektorskog dijaloga, kao i sagledavanje pozicije uticaja i značaja kulture i umjetnosti u kriznim vremenima. Publikacija „Crnogorske muzičke godišnjice“ podsjeća na značajne jubileje, koji su uticali na razvoj crnogorske muzičke kulture. Zastupljeni su radovi o djelima Jovana Ivaniševića, Antona Šulca, Vide Matijan, kao i o Crnogorskoj vojnoj muzici. R. K.

PODGORICA – Reditelj Ivan Marinović ovih dana počeće u Kotoru, Herceg Novom i Luštici snimanje svog novog dugometražng igranog filma „Živi i zdravi“, u kojem glavne uloge igraju Tihana Lazović i Goran Slavić. Film „Živi i zdravi“ donosi priču o Dragani koja dva dana pred svadbu saopštava da ne želi da se uda za Moma, simpatičnog, ali šeprtljavog mladića sa kojim je u vezi samo par mjeseci. - Ali za razliku od Moma, njegov otac Leso je surov čovjek koji ne želi da se osramoti: go-

sti su pozvani, spremna je hrana, muzika, svadbe mora biti. Tako Dragani postavlja uslov: mora da izdrži i takoreći odigra svoju ulogu mlade na svadbi, pa poslije može da ide gdje hoće. Dragana na to pristaje i vjenčanje počinje: uz puno oružja, alkohola, dinamita i plejadu likova koji učestvuju u ovoj farsi i rade (normalnim ljudima) nezamislive stvari. Ali čak i uz sve njihove surovosti i ludosti, empatija i emocija pronalaze mjesto u ovom svijetu – navodi se u sinopsisu filma. Pored Lazović i Slavića, u filmu još igraju Momčilo Pićurić, Goran Bogdan, Dejan

Ivan Marinović

Đonović, Dragana Dabović, Mirjana Joković, Nikola Ristanovski i drugi. „Živi i zdravi“ je projekat produkcijskih kuća Adriatic Western (Crna Gora) i Sense Production (Srbija), koji je ranije podržan na konkursima Filmskog centra Crne Gore za razvoj scenarija i razvoj projekta. Takođe, projekat je dobio specijalno priznanje na CineLink koprodukcijskom marketu u okviru Sarajevo film festivala, podršku SEE Cinema Network-a, podršku Eurimaža, a osvojio je i nagradu „Kšištof Kišlovski“ za scenario, tokom Kanskog filmskog festivala. R. K.

Kamerna muzika u Modernoj galeriji PODGORICA - KIC „Budo Tomović“ pridružiće se globalnoj proslavi sviranja kamerne muzike „ACMP Worldwide Play-In“, organizacijom koncerta večeras, u 18 sati, u Modernoj galeriji. Ovaj prigodni događaj okuplja muzičare svih generacija da sviraju kamernu muziku. Plej in događaje širom svijeta iniciraju članovi Mreže za kamernu muziku (ACMP-The Chamber Music Network), u svojim sredinama i okupljaju muzičare u različitim kamernim formacijama. Događaj je otvoren za javnost. R. K.

16 Hronika Podgorice

Subota, 14. maj 2022.

Uručene nagrade 2. kola nagradne igre M:tel-a, Pobjede i Fonda PIO ,,Vrijeme je za opuštanje“

Svetlana Radonjić iz Podgorice dobila je televizor (JVC LT-43VA3000 Ultra HD), Radmila Bogdanović iz Kotora telefon (Realme GT Master Edition 6/128GB), Dragica Ivanović iz Danilovgrada tablet (Samsung T225), Radmila Gorović iz Podgorice sat (Realme Watch S Pro), dok su Milorad Pavićević i Zagorka Belević iz Podgorice dobili ljetovanja za po dvije osobe u hotelima Fonda PIO na Žabljaku i u Ulcinju. Pobjeda je, poručuje Radmila Bogdanović, jedini list koji čita i kojem vjeruje. – Pobjeda je jedini list koji kupujem i čitam godinama. Ne kupujem Pobjedu radi kupona, nego zato što je toliko istinita i odgovara mi. Jako sam zahvalna na tome što sam dobila telefon. I prije sam dobila stotinu eura – poručila je Bogdanović. Maša Ivanović došla je da preuzme nagradu umjesto njene bake Dragice. – Baka je dobila tablet, meni će da ga pokloni, zato me je i poslala da dođem ovdje. Svaki dan čita Pobjedu, samo joj to kupujemo, nijedne druge novine. Nijesam korisnik M:tela, ali poslije ponude koju sam čula, razmišljam da postanem – istakla je Ivanović. Dobitnicu Radmilu Gorović obradovala je nagrada. – Častiću unuke ,,pametnim“ satom. Čitam Pobjedu, svaki

Vjernost se isplati M. BABOVIĆ

Predstavnici M:tel-a i Fonda PIO uručili su juče vrijedne poklone srećnim dobitnicima nagradne igre za penzionere ,,Vrijeme je za opuštanje“, organizovane u saradnji sa Pobjedom.

Dobitnica Svetlana Radonjić sa predstavnicom M:tel-a Persom Kažić

Najsrećniji učesnici 2. kola nagradne igre

dan je uzimam, ne preskačem. Nije mi prva nagrada i ranije sam dobijala. Sakupljam kupone i šaljem ih redovno, da ne zakasnim, korisnik sam M:tela, uvijek su mi pune ruke – istakla je Gorović. Predstavnica Fonda PIO Danijela Jovović uručila je dobitnicima vaučere za ljetovanje u hotelima Fonda, čestitala im i preporučila da nastave da učestvuju u nagradnoj igri. Redovni čitalac Pobjede Milorad Pavićević zahvalio je na ljetovanju.

– Dobio sam ljetovanje na Žabljaku, zahvaljujem svima na nagradi. Toplo preporučujem M:tel kompaniju, svi u porodici su korisnici njihove mreže. Ranije sam imao manji paket od pet eura, a sada koristim senior od 7,99 eura. Nije reklama, ne znam nikog iz kompanije. Idem na selo ljeti, koristim internet, ne mogu ga potrošiti. Minute da i ne pominjem. Odlični paketi. Pobjedu čitam redovno, još od mladih dana – istakao je Pavićević. Svetlana Radonjić priželjki-

ljujem na saradnji ljudima iz Fonda PIO i Pobjede – kazala je Kažić. Direktorica marketinga Pobjede Željka Radulović čestitala je srećnim dobitnicima, poručujući im da nastave da učestvuju u narednim kolima nagradne igre. – Tek smo na polovini, još ćemo podijeliti 12 nagrada, jer slijede nova izvlačenja – 7. juna i 5. jula. Sa samo četiri kupona možete dobiti vrijednu nagradu, a svi koji u dosadašnja dva izvlačenja nijesu dobili nagradu, imaju još dvije šanse. Objavljen je 58. kupon od ukupno 100. Ima još puno šansi da se penzioneri ili članovi njihovih porodica uključe u nagradnu igru ,,Vrijeme je za opuštanje“ – kazala je Radulović. Nj. ŽIVANOVIĆ

U toku pripreme za početak rada otvorenog olimpijskog bazena u Sportskom centru ,,Morača“

FOtO-OPOMeNa

Nekome zasmetale znamenite ličnosti iz crnogorske prošlosti

uspomene na slavne ljude iz crnogorske istorije ne ostane ni traga... Na meti besprizornika bili su portreti jedne od najpoznatijih žena iz NOB-a i narodne heroine Đine Vrbice, narodnog heroja Rifata Burdžovića Trša, kapetana crnogorske vojske Đura Draškovića, te Mitra Lakovića, komandanta crnogorske vojske iz bitaka na Skadru i kod Đakovice. N. S.

Bazen uskoro ponovo na raspolaganju građanima

Otvaranje bazena 1. juna, cijene karata kao prošle godine

d.MIjAtOVIĆ

U dijelu grada Preko Morače, u Ulici 13. jula, u noći između četvrtka i petka djelimično su prefarbani grafiti sa likovima znamenitih osoba iz crnogorske istorije, koji su osvanuli na fasadama širom grada uoči 9. maja, Dana Evrope i pobjede nad fašizmom. U međuvremenu, neko je farbom potpuno prekrio grafit – možda da fasada bude uredna, a možda da od makar i simboličke

vala je televizor i želja joj se ostvarila. – Dobila sam televizor, priželjkivala sam tu nagradu iskreno i vrlo sam zadovoljna. Čitam Pobjedu. Korisnik sam M:tel mreže, imam dva broja, zadovoljna sam ponudom – kazala je Radonjić. Zagorka Belević dio ljeta će provesti u Ulcinju. – Ovo mi je četrnaesta nagrada iz Pobjede. Sin i snaha su mi išli u Beč preko Pobjede, baš imamo sreće. Pobjedu mi je čitao muž, a ja sam nastavila da je

kupujem – kazala je Belević. Predstavnica kompanije M:tel Persa Kažić kazala je da kompanija već godinama brine o najstarijoj populaciji kroz razne projekte i najpovoljnije ponude. – Ova, aktuelna u godini našeg jubileja, daje odlične rezultate jer su penzioneri prepoznali benefite koje smo im ponudili – više minuta, poruka, interneta, tv ponuda, kupovina uređaja na rate, kao i jednostavniji način plaćanja. I odluka da zajedno sa nama, uz vrijedne nagrade, penzioneri proslave 15 godina uspješnog rada kompanije M:tel izazvala je veliku pažnju i evo jedne lijepe priče koju na obostrano zadovoljstvo realizujemo ovih dana. Čestitam svima na nagradama i naravno, zahva-

Pripreme za početak rada otvorenog olimpijskog bazena u okviru Sportskog centra ,,Morača“ su u toku, a kupališna sezona počeće 1. juna. Kako je za Pobjedu najavio izvršni direktor gradskog preduzeća ,,Sportski objekti“ Vojislav Marković, cijene karata biće iste kao prošle godine. – Cijene ulaznica su na prošlogodišnjem nivou. Dnevna karta na olimpijskom bazenu za odrasle iznosi 2,5 eura za prvu smjenu (od osam do 12 sati) i tri eura za drugu smjenu (od 14 do 19 sati). Cjelodnevna ulaznica košta pet eura. Za dijete starosti do pet godina u pratnji roditelja, karta je besplatna. I ove godine posjetioci će imati priliku da kupe mjesečne karte– kazao je Marković.

– Mjesečni paket za 30 ulaza košta 50 eura za prvu smjenu i 60 za drugu. Za cjelodnevno korišćenje bazena mjesečni paket se može kupiti za 70 eura. Mjesečni paket (30 ulaza) za osobe sa hendikepom košta 15 eura, dok cijena luks mjesečnog paketa iznosi 70 eura – kaže Marković. Sezona na zatvorenom bazenu, ističe Marković, bila je dobra. – Zatvoreni vaterpolo bazen u okviru SC ,,Morača“ od početka ove godine do juče posjetilo je ukupno 23.588 korisnika, što je 26 odsto više korisnika u odnosu na isti period prošle godine i mogu reći da smo zadovoljni brojem posjetilaca na zatvorenom vaterpolo bazenu – kazao je Marković. Nj. ŽIVANOVIĆ

Hronika Podgorice

Subota, 14. maj 2022.

Gradonačelnik Ivan Vuković bio gost prvog Tviter spejsa Portala Analitika Portal Analitika organizovao je u saradnji sa građanskim aktivistima prvi Tviter spejs koji je realizovala jedna medijska kuća u Crnoj Gori. Prvi gost bio je gradonačelnik Ivan Vuković, koji je odgovarao na brojna pitanja učesnika o brojnim aktuelnim gradskim temama, ali i političkim i društvenim prilikama. Na ovoj svojevrsnoj konferenciji uživo, tokom koje su korisnici Tvitera imali najduže dva minuta za postavljanje pitanja, dok je za odgovore gradonačelnika bilo rezervisano četiri minuta, Vuković se složio sa konstatacijom da je nepropisno parkiranje jedan od većih problema u gradu i naglasio da gradska uprava nastoji da ga riješi. – Glavni grad bi mogao mnogo efikasnije da djeluje u tim slučajevima kad bi bio u potpunosti nadležan. Tada bismo mogli da reagujemo kroz kaznenu politiku – kazao je, između ostalog, gradonačelnik.

DEPONIJA

Nekad je teško objasniti građanima da lokalna samouprava nema nadležnosti za rješavanje određenih problema, već da su oni u nadležnosti Vlade. Gotovo svakodnevno se suočavamo s problemima jer nemamo dovoljno ingerencija i ukoliko smo iskreni u namjeri da slijedimo evropsku praksu, moramo da damo veće nadležnosti opštinama – poručio je gradonačelnik Vuković Ivan Vuković njima na obraz. Pripremio sam inicijativu koju ću uputiti novom ministru Damjanoviću, nadajući se da će imati razumijevanja – kazao je gradonačelnik.

GORICA

Jedna od tema razgovora ticala se i moratorijuma na gradnju na Gorici.

– Moratorijum na gradnju za cilj je imao da zaštiti Goricu, jedan od simbola glavnog grada, ali istovremeno nijesmo htjeli da diskriminišemo građane koji su već izgradili kuće na toj lokaciji. Ono što smo htjeli je da spriječimo, i spriječili smo, jeste da se ne nastavlja gradnja ka vrhu Gorice. Počeli smo s moratorijumom, a nakon to-

Vlada najvažniji partner Glavnog grada

Vuković je istakao da je partnerstvo između Vlade Crne Gore i Glavnog grada od neprocjenjivog značaja. – Za vrijeme mog mandata imao sam priliku da sarađujem čak s tri vlade i iz tih saradnji nosim različita iskustva. Od vlade Duška Markovića, s kojom smo odlično sarađivali, došli smo u drugu krajnost s vladom Krivokapića, koju nije interesovao Glavni grad. Vlada je najvažniji partner Glavnom gradu, bez obzira na to ko u njoj sjedi, ali iskustvo nas je naučilo koliko taj odnos može biti loš ako u Vladi sjede neodgovorni ljudi. Sad smo, s trećom vladom, dobili novu šansu. Vjerujem da će ova vlada uspjeti da stvori pretpostavke za nastavak nekih procesa. DPS čini veliki dio nove većine, bez trideset poslanika DPS-a nije moguće donijeti nijednu značajniju odluku i zbog toga vjerujem da nova vlada ne može napraviti štetu kao prethodna – poručio je Vuković.

D. MIJATOVIĆ

Kao jedan od razloga za ponos glavnog grada, Vuković je istakao sistem za tretman otpada, odnosno gradsku deponiju. – Pri kraju smo s izradom četvrte sanitarne kade, u pogonu je reciklažni centar, a stalno pokušavamo da idemo u korak s svjetskim trendovima kad je u pitanju odlaganje otpada – naveo je Vuković. Gradonačelnik je situaciju sa nepropisnim odlaganjem starih automobilskih guma, odnosno njihovo spaljivanje, okarakterisao kao još jedan problem koji nije u nadležnosti Glavnog grada. – Nerijetko se dešava da te stare gume budu zapaljene i tako se izaziva ozbiljan ekološki problem. To je problem u koji mora da se uključi i Vlada, a mi za sad pokušavamo da ga držimo pod kontrolom. Dok Vlada ne pokaže volju da se pozabavi ovim problemom, za njega ne možemo pronaći rješenje – poručio je Vuković. On je brojne postupke doskorašnje Vlade ocijenio kao jasnu želju i riješenost da se sabotira Glavni grad. – O tome, na primjer, govori i činjenica da bulevar na Starom aerodromu još nije završen. Na čekanju je 15 projekata čija realizacija zavisi od Vlade, a koji su od izuzetnog značaja za građane Podgorice, ali to ostavljam

Glavnom gradu treba više ovlašćenja

Promjenljivo, do 28 stepeni Za danas je najavljeno promjenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, ali i uslovima za slabu kišu ili kratkotrajan pljusak i grmljavinu. Vjetar slab do umjeren, promjenljivog smjera. Jutarnja temperatura vazduha oko 16 stepeni, najviša dnevna oko 28. H. P. Sjajna atmosfera na Trgu Argentina

ga smo tražili od Vlade zabranu gradnje na brdu Gorica. Ta inicijativa je na stolu kod nove ministarke i nadam se da će ona prepoznati njen značaj – naveo je Vuković. Vlasnicima lokala u Hercegovačkoj ulici, koji su negodovali zbog posla koji se odužio, Vuković je poručio da će radovi biti uskoro završeni. – Imali smo dosta problema, što zbog loše infrastrukture, što zbog zahtjeva naših građana, pa je puno posla trebalo rješavati u hodu. Najveći dio posla je gotov, tako da se nadamo da će ubrzo biti završeni i preostali radovi, odnosno da će Hercegovačka ulica dobiti izgled kakav zaslužuje – kazao je Vuković.

DUKLJA

Komentarišući status Duklje, gradonačelnik je konstatovao da svi moramo biti nezadovoljni odnosom prema ovom arheološkom lokalitetu, kao mjestu od ogromnog kulturno-istorijskog značaja. – Godinama traju pokušaji da se ona zaštiti i turistički valorizuje. Mislim da nijesmo

svjesni šta tu imamo i koliko je taj prostor bio važan. Posao države je da ovaj lokalitet zaštiti. Moramo promijeniti odnos prema ovom pitanju. Nije toliko skupo, ni komplikovano, a višestruko bi nam se vratilo. Nadam se da će već od ove godine, u saradnji s Turističkom organizacijom, biti preduzeto više radnji kako bi se istakao i turistički značaj ovog lokaliteta – poručio je gradonačelnik.

DECENTRALIZACIJA

Vuković je istakao da je broj opština u Crnoj Gori nakon obnove nezavisnosti povećan, a da su nadležnosti lokalnih samouprava otišle u kontra smjeru. – Nekad je teško objasniti građanima da lokalna samouprava nema nadležnosti za rješavanje određenih problema, već da su oni u nadležnosti Vlade. Evo, na primjer, posljednja odluka Vlade značila je da se gradskom arhitekti oduzima mogućnost da odlučuje o izgledu objekata čija površina prelazi 3.000 metara kvadratnih. Gotovo svakodnevno se suočavamo s problemima jer nemamo dovoljno in-

gerencija i ukoliko smo iskreni u namjeri da slijedimo evropsku praksu, moramo da damo veće nadležnosti opštinama – ocijenio je Vuković.

PRIVILEGIJA

Gradonačelnik je istakao da se njegov život u potpunosti promijenio nakon četiri godine na čelu administracije Glavnog grada, tokom kojih je krivulja razvoja imala oscilacije. – Krenuo sam da se ozbiljno bavim akademskom karijerom i nijesam ni mislio da ću se ikad baviti politikom i biti tu gdje jesam. Posao koji obavljam ne ostavlja mnogo mjesta za prilagođavanje, ali kad se sve sabere, ovo je jedna istinska privilegija, iako je koštala i života i živaca. Nosim žal u sebi i bude mi krivo kad shvatim koliko sam toga propustio, ali na kraju ipak mislim da vrijedi. Tim sa kojim radim napravio je velike stvari za glavni grad, a zadovoljstvo građana nam daje motiv da nastavimo. Siguran sam da ćemo nastaviti dalje i nakon oktobra – poručio je na kraju Vuković. H. P.

Održan koncert na Trgu Argentina, nastupili Who See, Buč Kesidi i Vojko V

Pjevali i igrali u evropskim ritmovima Evropska unija u Crnoj Gori organizovala je sinoć na Trgu Argentina koncert u okviru ,,Mjeseca Evrope“, tokom kojeg se u maju organizuju brojne aktivnosti. Povodom otvaranja Evropske kuće, odnosno renoviranog EU Info-centra, pred punim Trgom Argentina nastupili su klapa Who See, bend Buč Kesidi i reper Vojko V. Koncert su otvorili Dedduh i Noyz, odnosno Who See, i odmah napravili sjajnu atmosferu. S našim reperima publika je uglas pjevala hitove ,,Nemam ti kad“, ,,Prevaspitaj đecu“, ,,Naselje“, ,,Dinamida“, ,,Bar – Bari“ i druge, kao i nekoliko novih numera. Nakon dvojca s Primorja, na binu je izašao Brčko Brčković, koji je u svom stilu najavio bend Buč Kesidi. Uslijedio je izuzetan nastup dvojca iz Pančeva, gitariste Luke Racića i bubnjara Zorana Zarubice, a koncert je završen efektnim nastupom splitskog repera Vojka Vrućine (Vojka V). H. P.

18 Sportski miks

Arena

Subota. 14. maj 2022.

Košarkaši Budućnost Volija sjutra veče (20.45 h) protiv Partiz

Micov: Vjerujem mnogo bolje nego PODGORICA – Partizan je ekipa od koje je Budućnost Voli izgubila najviše mečeva ove sezone – sva tri. I to, ipak, nešto govori. Međutim, za razliku od dva meča u ligaškom dijelu sezone u ABA ligi, gdje su ,,plavi“ odigrali, skoro do kraja, neizvjesne mečeve, koji su završeni jednocifrenim minusom, poraz u ,,Pioniru“ je bio ubjedljiv (82:66). Budućnost u neđelju veče u ,,Morači“ (20.45 sati) ima priliku da prekine taj negativan niz i izbori majstoricu u Beogradu. Na tom putu će, sigurno, imati podršku pune dvorane, ali to samo po sebi neće biti dovoljno. Trebaće i mnogo bolje igra izabranika Aleksandra Džikića, i od početka, sa što manje oscilacija… - Kad god su bile velike utakmice, naši navijači su napunili dvoranu. Sigurno je da će nas navijači nositi, ali na nama je da probamo što ranije da ih uključimo da nam pomognu. Dakle, da ne dozvolimo da ponovo imamo lošiji start, i ,,da nam uđe voda u uši“, nego da što ranije mi povedemo, da igramo dobro, da se dodajemo, da nađemo te otvorene šuteve, jer Partizan igra takvu odbranu da vam dozvoljava dosta da šutirate – kaže za Pobjedu bek Podgoričana Vladimir Micov, koji je u prvom meču ka košu domaćih šutirao samo tri puta, dva puta za tri i jednom za dva, a pogodio je jednu trojku, upisao tri skoka, te po asistenciju,

PRIŽELJKUJE MAJSTORICU: Vladimir Micov u akciju

ukradenu i izgubljenu loptu. Za razliku od dva meča u ligaškom dijelu, kada Budućnost nije imala dobro otvaranje meča protiv Partizana, u prvom polufinalnom meču plej-ofa je dobro počela, povela 10:4 sredinom prvog kvartala. Međutim, Podgoričani su već do kraja četvrtine ispustili prednost, a u drugoj dozvoli Partizanu da povede 17 razlike (39:22) i uhvati zalet za sigurnu pobjedu… - Iskreno, bio sam pozitivno

iznenađen dobrim startom meča, jer smo znali da oni imaju dosta igrača koji mogu da igraju agresivno, posebno nošeni publikom. Očekivali smo mnogo veću agresivnost njihovih bekova u prvoj četvrtini, ali dobro smo se snašli, dobro odgovorili na to, i otuda dobar početak. Međutim, ponovo se dogodio naš neshvatljiv pad u drugoj četvrtini, gdje smo dozvolili seriju od 11:0, bez faula, sa puno izgubljenih lopti, dozvolili smo previše lakih poe-

Danas i sjutra u „Bemax

Celje prva PODGORICA – Aktuelna WABA sezona ovog vikenda biće završena u Podgorici finalnim turnirom lige za košarkašice do 17 godina.

Podgorički klub ovog vikenda na završnom turniru NLB lige košarke u kolicima

Paramont na završnom turniru u Ljubljani

PODGORICA – Podgorički košarkaški klub osoba sa invaliditetom Paramont nastupiće sjutra na završnom turniru NLB lige u Ljubljani. Paramont je prošlog vikenda kao drugoplasirani završio nastup u Balkanskoj ligi košarke u kolicima, a sada će u Ljubljani nastojati da potvrdi sjajnu formu. Danas, prvog dana turnira, Paramont će odigrati dvije utakmice – protiv ekipa Zagreb i Singidunum Crvene zvezde.

Uoči posljednjeg turnira Paramont zauzima treću poziciju sa osam bodova iz šest odigranih utakmica. Čelnu poziciju dijele Zagreb i Para sport Slovenija sa po deset osvojenih bodova, dok je na četvrtoj poziciji Zadar sa sedam bodova, koji je, inače, slobodan na posljednjem turniru. Na začelju se nalazi Singidunum Crvena zvezda sa sedam bodova, uz dvije utakmice manje. R. P.

Nakon sjajne organizacije sredinom marta seniorskog završnog turnira regionalnog takmičenja, ,,Bemax arena“ će sada ugostiti najbolje ženske košarkaške timove regiona u konkurenciji do 17 godina. Plasman na fajnal-for pored domaćina Budućnost Bemaxa izborili su još Cinkarna Celje, te hrvatske ekipe Trešnjevka i Zagreb. Danas, prvog dana turnira, u okviru polufinala sastaće se Trešnjevka – Zagreb (16 h) i Budućnost Bemax – Cinkarna Celje (18 h), dok će u nedjelju od 11 časova biti odigran meč za treće mjesto, a dva sata kasnije na programu je finale. – Drago mi je da smo došli do završnice takmičenja, a po svemu prikazanom mislim da je naša ekipa zaslužila da bude na ovom fajnal-foru. Lijepo je što ćemo imati priliku da igramo u Podgorici, gdje će, nadam se, nakon seniorskog faj-

Sportski miks 19 GOV.ME

Arena

Subota. 14. maj 2022.

zana jure pobjedu za majstoricu polufinala plej-ofa ABA lige

da ćemo odigrati o u Beogradu Da smo pogodili tri, četiri trojke više… Atipično za podgorički tim ove sezone, Budućnost je u prvom meču sa Partizanom imala više šuteva za tri nego za dva poena (34-32). Ubacila je 10 trojki, što je sa tim procentima šuta sa distance bilo nedovoljno da utakmica bude neizvjesna. - Dobra stvar iz prvog meča je što smo imali veliki broj otvorenih šuteva za tri poena. To znači da mi možemo da igramo sa njima, jer da smo pogodili još tri, četiri trojke, utakmica bi bila potpino drugačija. Sigurno je da će se i oni pripremiti za drugi meč, a na nama je da damo sve od sebe da probamo da vratimo seriju u Beograd – kazao je Vladimir Micov.

Prvi mečevi: Jagodić-Kuridža najbolji skakač, Atić ,,kradljivac“

na. Partizan se tu odlijepio i mi više do kraja nijesmo uspjeli da se oporavimo i približimo dovoljno da ih ugrozimo – dodaje Micov. Najiskusniji košarkaš ,,plavih“ ističe da je ekipi Budućnosti ,,izgleda, nažalost, postalo normalno da ima prevelike padove i da protivniku dozvoljava prevelike serije“. - Kako je sezona odmicala, mi smo igrali u ritmu toplo-hladno. Dešavao nam se preveliki broj utakmica da startujemo

Partizan i Crvena zvezda su poveli 1:0 protiv Budućnost Volija i Cedevita Olimpije u polufinalnim serijama plej-ofa Admiralbet ABA lige. ABA liga je objavila statističke podatke prvih mečeva, po kategorijama, a u dvije od četiri kategorije najbolji su bili košarkaši Budućnost Volija. Krilni centar Marko Jagodić-Kuridža je najbolji skakač u prva dva meča sa 10 uhvaćenih lopti, dok je Edin Atić imao najviše ukradenih lopti (tri). To nije pomoglo Podgoričanima da izbjegnu ubjedljiv poraz u ,,Pioniru“ (82:66). Najviše poena ubacio je krilni centar Crvene zvezde Luka Mitrović (21), dok su najbolji po asistencijama bili Matijas Lesor iz Partizana i Nikola Kalinić iz Crvene zvezde, sa po šest uspješnih dodavanja.

ne loše, nego kriminalno, gdje smo protivniku dozvoljavali serije od 10:0 i 12:0, bez ijednog faula, prekidanja kontre, gdje smo dozvoljavali previše lakih koševa. Pobjeda u neđelju bi mogla da

popravi utisak, možda i okrene plej-of u pozitivnom smjeru. - Igramo kući, pred našim navijačima. Vjerujem da će dvorana biti puna i da ćemo odigrati mnogo bolje – zaključio je Micov. S. J.

Premijer Crne Gore Dritan Abazović ugostio juče čelnike Svjetske i Evropske šahovske federacije

Crna Gora nepresušni izvor PODGORICA - Predsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, ministar sporta i mladih Vasko Lalošević i predsjednik Šahovskog saveza Crne Gore Jovan Milović ugostili su juče predsjednika Svjetske šahovske federacije (FIDE) Arkadija Dvorkoviča, predsjednika Evropske šahovske federacije (ECU) Zuraba Azmajparašvilija i direktorku Svjetske šahovske federacije Danu Reizinice Ozolu, saopšteno je iz kabineta premijera. Poželivši dobrodošlicu, premijer Abazović je istakao da je počastvovan dolaskom vodećih ljudi svjetskog šaha, navodeći da se Vlada Crne Gore raduje aktivnostima koje za cilj imaju promociju vrijednosti koje šah kao drevna igra predstavlja i organizaciji velikih međunarodnih takmičenja

u našoj državi. - Vlada Crne Gore je otvorena za svaki vid saradnje sa FIDE - naglasio je Abazović. Predsjednik FIDE Dvorkovič je istakao da je prvi put u Crnoj Gori i da odmah uočava veliki potencijal koji naša država ima za razvoj šaha. - Nastavljamo da podržavamo Šahovski savez u Crnoj Gori naglasio je Dvorkovič. Ministar sporta i mladih Vasko Lalošević istakao je da ga raduje zasluženi povratak šaha na sportsku scenu Crne Gore. Podsjetivši da je uvijek imao odličnu komunikaciju sa Šahovskim savezom vjeruje da će se ona nastaviti i u narednom periodu. Ministar Lalošević je naglasio da će šah imati sistemsku podršku Vlade Crne Gore. - Posjeta čelnika svjetskog šaha je velika čast i priznanje za naša nastojanja, predan i

NBA: Ubjedljiv poraz Finiksa, Majami izborio finale Istoka

Dončić pogurao Dalas u majstoricu

x areni“ finalni turnir WABA lige za košarkašice do 17 godina

prepreka na putu do trofeja Trešnjevka rekorder WABA U17 liga startovala je u sezoni 2012/2013. Najviše trofeja ima Trešnjevka 2009 koja je bila prvak u Novom Sadu 2013, Podgorici 2014, Zagrebu 2017, Ljubljani 2018. i Beogradu 2019. Naslove prvaka WABA lige su osvajali još Triglav iz Kranja (Celje 2015), Jedinstvo BHT iz Tuzle (Podgorica 2016), Cinkarna Celje (2020 – F4 se nije igrao zbog epidemije kovida-19, a prvak je proglašen na temelju rezultata regularnog dijela sezone) i Akson Ilirija iz Ljubljane (Poreč 2021).

nal-fora i sada biti lijepa promocija ženske košarke. U polufinalu nas očekuje duel protiv Celja, ekipe koju dobro poznajemo i sa kojom smo već igrali u ligaškom dijelu. – Nadam se uz dobru podršku sa tribina i našu veliku borbenost, želju i energiju da možemo da im odgovorimo. Potrebno je da što bolje uđemo u meč, da od starta budemo agresivni i da pokažemo kakav potencijal imamo – kazao je Petar Stojanović, trener Budućnost Bemaxa. Čelnici podgoričkog kluba uradili su sve da još jedan događaj

organizuju maksimalno, a osim sjajne „Bemax arene“, timove će ugostiti hotel „Podgorica“. – Podgorica je bila sjajan domaćin finalnog turnira seniorske WABA lige, a sada ćemo se potruditi da, iako je u pitanju U17, još jednom pokažemo da možemo finalne turnire da organizujemo na visokom nivou. Imamo najmoderniju dvoranu na Balkanu, sjajne uslove, obezbijedili smo za sve ekipe smještaj u hotelu visoke kategorije, a sve to dokaz je koliko smo ozbiljno shvatili organizaciju ovog turnira. Želimo da svi učesnici

Raspored DANAS 16.00 – Trešnjevka – Zagreb 18.00 – Budućnost Bemax – Cinkarna Celje NEĐELJA 11.00 – Za treće mjesto 13.00 – FINALE

budu zadovoljni organizacijom i da se pokažemo kao pravi domaćini. Vjerujem da ćemo imati dobro popunjene tribine i da će Podgorica još jednom poslati lijepu sliku kada je u pitanju ženska košarka – kazao je prvi čovjek Budućnost Bemaxa Zoran Vujičić. Svi timovi doputovali su juče tokom dana u naš glavni grad, a Celje nakon titule u Sloveniji dolazi sa velikim ambicijama. – Prioritetni cilj smo ostvarili plasmanom među četiri najbolje ekipe. Vjerujem da nas u Podgorici očekuju četiri zanimljive izjednačene utakmice. Želimo da se prikažemo u što boljem svjetlu, a siguran sam da ćemo igrati srcem – kazao je Jure Kranjc, trener Cinkarne Celje. R. P.

odgovoran rad. Podrška premijera i Vlade Crne Gore, kao i Ministarstva sporta i mladih, dodatan je motiv da nastavimo dalje putem kojim smo krenuli, a u čijem fokusu su mladi i đeca, ali projekat „Šah u škole“ - istakao je Jovan Milović, predsjednik Šahovskog saveza Crne Gore. Milović je naveo da će Šahovski savez nastaviti da promoviše tu drevnu igru, ali i Crnu Goru kao šahovsku destinaciju, izrazivši nadu da će imati razumijevanje Vlade kada je u pitanju izmjena kategorizacije sporta i dodjela statusa šahu koji on to zaslužuje. Milović je napomenuo da će sljedeće godine Crna Gora biti domaćin dva evropska šampionata i da se sa organizacijom velikih međunarodnih takmičenja Crna Gora želi prepoznati kao dobar domaćih svjetskoj šahovskoj eliti. R. A.

Luka Dončić bio je ključna karika i faktor u ubjedljivoj pobjedi 113:86, kojom su Dalas Meveriksi protiv Finiks Sansa izborili majstoricu polufinala Zapadne konferencije NBA lige. Mlada slovenačka zvijezda je pokazala da sama može rješavati mečeve i protiv ekipe koja je bila ubjedljivo prva nakon ligaškog dijela takmičenja. Sada je jasno, kakav god ishod majstorice u Finiksu bude, da će Dalas biti najprijatnije izne-

nađenje sezone. Dončić je meč završio sa 33 poena, 11 skokova, osam asistencija i čak četiri ukradene lopte. Upravo je odbrana spoljnje linije Dalasa bila ključni faktor u pobjedi, a Finiks je sveden na samo 41 poen u drugom poluvremenu. Učinak Dončića bio bi i bolji da u završnici nije bio na klupi, a odigrao je ukupno 35 minuta. Krilo Bulok dodao je 19 poena uz sedam skokova, a bek Branson je pored 18 poena imao tri bitne ukradene lopte.

Gosti su potpuno razočarali, a već u finišu prvog poluvremena imali dvocifreni deficit. Centar Ejton je pored 21 poena imao 11 skokova, bek Buker upisao je 19 poena uz osam skokova, a slavni plejmejker Pol sveden je na 13 poena i četiri asistencije. Majami je zasluženo u finalu Istočne konferencije, Filadelfija je u gostima savladana 99:90 za ukupnih 4:2 u seriji. Ekipa sa najboljim skorom na Istoku u ligaškom dijelu sezone je sedam i po minuta prije kraja stekla 17 poena prednosti i riješila utakmicu. Junak je bio bek-krilo Džimi Batler sa 32 poena uz osam skokova i četiri asistencije. Bek Strus dodao je 20 poena, 11 skokova i pet asistencija i po mnogima je istinski junak i najprijatnije iznenađenje ove plejof serije. Taker je upisao 12 a Adebajo i Hiro po deset poena, dok Lauri opet nije igrao za Majami. Filadelfija je razočarala igrom bekovske linije. Nedovoljno oporavljeni centar Embid, prvi strijelac lige, u posljednjem meču sezone za njegov tim postigao je 20 poena uz 12 skokova. Bek Maksi dodao je 20 poena, krilo Heris 14, a slavni bek Harden svega 11 poena uz devet asistencija i četiri skoka za čak 43 minuta na parketu. U neđelju, od 22 časa po našem vremenu, biće odigran sedmi meč plej-of serije Finiks – Dalas. S. S.

Arena

20 Telekom 1. CFL

Iskra protiv Mornara može da ovjeri četvrto mjesto koje vodi u Evropu

Devedeset minuta do cilja Iskra je ubjedljivo slavila u Petrovcu (4:0) u direktnom okršaju za plasman u Evropu, a večeras je očekuje još jedan duel s istim ulogom. Danilovgradski sastav dočekuje Mornar od kojeg ima četiri boda više i trijumfom bi ovjerio (najmanje) četvrto mjesto i igranje u kvalifikacijama za Ligu konferencija, sve pod uslovom da iz drugog pokušaja dobije licencu za nastup na međunarodnoj sceni. - Mornar je kvalitetna i vrlo iskusna ekipa, koja je na svim pozicijama pokrivena brzim i tehnički veoma potkovanim fudbalerima, čemu svjedoče posljednji rezultati. U usponu su forme, ali ne obaziremo se toliko ne protivnike, pokušaćemo da nametnemo naš stil igre i da ponovimo odnos iz meča s Petrovcem. I prije toga smo imali odličnih igara, ali nijesu bile ispraćene rezultatski. U Petrovcu je sve došlo na svoje i želimo da nastavimo tako - rekao je trener Milivoje Novović. - Imamo priliku da pobjedom protiv Mornara osiguramo Evropu, od cilja nas dijeli 90 minuta. Pozivam publiku da prepozna momenat i dođe da podrži ekipu, bitan nam je svaki njihov glas i dlan. Nadam se da ćemo zajedno slaviti istorijski uspjeh, drugi plasman Iskre na evropsku scenu. Poruku optimizma uz dozu opreza poslao je i desni bek Periša Pešukić. - Čeka nas veoma težak meč protiv ekipe koja u seriji pobjeda. Ipak, znamo da nas pobjeda vodi u Evropu i uradićemo sve da u tome uspijemo - naglasio je bivši igrač Zete, Rudara, Budućnosti, Partizana i Novog Pazara.

ZA NASTAVAK NIZA

Mornar je sa četiri vezane pobjede u najvažnijem mo-

Mornar

(4-3-3)

Stadion: Braća Velašević. Kapacitet: 3.000. Sudija: M. Bešović. Pomoćnici: M. Đukić i A. Đikanović. Početak: 19 časova. Kordić

Pešukić

Bakrač

Vukotić

Tučević

Šahman

Pavlović

Pavlićević

Kojašević

Sekulić

Perović

Grbić

Raičević

Škrijelj

Ćetković

Kajević

Kaluđerović

Seratlić

Pajović

Stevanović Muzurović

Vukčević

Trener Milivoje Novović

Trener Andrija Delibašić

mentu prebrinuo brige oko opstanka. Barani tri kola prije kraja imaju devet bodova više od Rudara, tako da će u finišu biti lišeni pritiska oko opasne zone. Ipak, sa druge strane četiri vezane pobjede omogućile su Mornaru da

Budućnost i Sutjeska nemaju rezultatski imperativ

Najmanje v Sutjeska je šampion, a Budućnost će kako god biti druga na kraju sezone – međusobni sudar ne može da promijeni mnogo toga, ali derbi je derbi, posebna utakmica, meč koji se uvijek igra za prestiž i pobjedu.

Periša Pešukić, defanzivac Iskre

Iskra

Subota. 14. maj 2022.

preskoči Jezero i Petrovac, preuzme peto mjesto sa četiri boda manje od Iskre, koja je na poziciji koja garantuje Evropu. Barani danas gostuju upravo Iskri, a ovaj duel može dilemu oko Evrope ili okonačati ili dodatno zakomplikovati… - Svjesni smo da nas očekuje teško gostovanje. Iskra je od starta sezone u vrhu, ima velike ambicije, odnosno evropske i jasno je da je na domaćinu veći pritisak. Ali, ohrabreni dobrim igrama i rezultatima idemo u Danilovgrad da pokušamo da zadržimo dobar niz i vratimo se neporaženi - kazao je Ermin Seratlić, lijevi bek Mornara. Barani su savladali Podgoricu, Zetu, Jezero i Rudar, pobjegli od opasne zone, a duel u Danilovgradu pokazaće da li su zaista kadri da se bore za nešto više… - Radimo dobro, ušli smo u sjajan ritam i sigurno da sa dosta motiva odlazimo na gostovanje Iskri, ali znamo da nas čeka težak posao. Iskra ima iskusnu ekipu, sa sjajnim pojedincima i neće biti lako. Međutim, vjerujem da im možemo parirati i da ćemo potvrditi uspon forme - naglasio je Seratlić. B.K - R.P.

Podgoričani i Nikšićani su ove sezone vodili pet duela – izabranici Aleksandra Nedovića slavili su oba puta u Kupu, u ligi je dva puta bilo neriješeno, a jednom su bolji bili momci Milije Savovića. Posljednji susret ove sezone lišen je takmičarskog naboja, ali domaćin pod Goricom želi da obraduje navijače. Najveći rival, ekipa koja je preuzela tron, motiviše ,,plave“... – Čestitam Sutjesci titulu, napravili su ozbiljnu prednost i zaslužili trofej. Ne možemo da ih stignemo, ali možemo ponovo da ih pobijedimo. U derbiju je to uvijek cilj – rekao je Vasilije Terzić, koji nastavlja: – Odigrali smo dvije odlične utakmice u Kupu. Dva puta smo slavili protiv Sutjeske i eliminisali ih iz trke za duplu krunu. Vjerujem da ćemo ponoviti takve partije i upisati novi pozitivan epilog u međusobnim susretima. Bitno nam je i da zadržimo dobar ritam i raspoloženje pred finale Kupa sa Dečićem. Za nas je to ključ sezone i kroz preostale ligaške duele spremićemo se najbolje što možemo – ističe kapiten podgoričkog tima.

Vasilije Terzić, kapiten Budućnosti (lijevo)

Budućnost ima mogućnost da razigrava mlade snage, čak i one sa manjom minutažom. Ipak, derbi nije utakmica za eksperimente. Šansu će dobiti najbolji, mada nijesu svi na broju. Posljednjih dana nijesu trenirali Igor Ivanović i Miloš Raičković. Odustvo važnog dvojca predstavlja ogroman hendikep za ,,plave“. – Malo smo opterećeni kartonima i povredama, ali siguran sam da će momci koji istrče na teren dati sve od sebe – kazao je Terzić.

Jezero i Zeta igraju utakmicu od ogromne važnosti za obje ekipe

U igri luka spasa i baraž Jezero je na pragu opstanka, a novi korak ka tom cilju može da napravi protiv Zete u Beranama.

Neće biti lako jer i protivnik danas hvata ,,voz“ za baraž... - Mnogo nam znači trijumf u Lješkopolju, ali ništa još nije gotovo. Znamo što nam je činjeti i želimo da iskoristimo momentum protiv Zete. Pobjeda u današnjem meču vjerovatno bi bila presudna za očuvanje prvoligaškog statusa. Ulog je veliki i uradićemo sve da budemo pravi - rekao je Lazar Lambulić, vezista prvoligaša sa sjevera. I Golubovčani imaju svoju računicu... - Naravno, i Zeta je u usponu, uhvatila je priključak za mjestom koje vodi u doigravanje, a djelovalo je da je to nemoguća misija. Sigurno će doći da se nadigravaju i traže pozitivan epilog, ali mi gledamo sebe. Vjerujem da smo bolji i da ćemo to potvrditi u novom međusobnom duelu - ističe Lambulić. Plavljani su ostali bez dva važna igrača poslije utakmice u Baru.

Rudar u derbiju začelja Jezero

Zeta

(4-3-3)

Stadion: u Beranama. Kapacitet: 6.000. Sudija: M. Bošković. Pomoćnici: N. Radulović i D. Vujović. Početak: 19 časova. Asanović Jovićević

Dedić

Radunović

Vuković

Kontić

Adžović

Lambulić

Mendi

Faust

Bošnjak

Pupović

Maraš

Tačibana

Burzanović

Krstović

Vukčević

Đinović

Đukanović

Ceklić

Miranović

Velimirović

Bošnjak u duelu sa Boljevićem

Klub su napustili Nikola Đurković i Miljan Vlaisavljević. - Skraćena nam je rotacija, ali nadam se da ćemo u finišu krunisati sve ono što smo uradili tokom godine - puručio je Lambulić.

BARAŽ I BLIZU I DALEKO

Zeta je tamo gdje želi da bude na kraju prvenstva, ali da bi ostala

na devetom mjestu, koje vodi u baraž, moraće u posljednja tri kola da osvoji makar bod više od Podgorice koja je bolja u međusobnom skoru. Prvo ,,finale“ čeka je u Beranama. - Očekuje nas izuzetno teška utakmica protiv ekipe Jezera koja igra dobar, dopadljiv fudbal

i zna da igra na rezultat. Naš cilj je pobjeda, tako ćemo se i ponašati jer u posljednja tri kola moramo skupiti što više bodova i domoći se baraža - rekao je vezista Dragan Miranović. ,,Vukovi“ imaju pokriće za optimizam. - Radili smo dobro, forma nam ide uzlaznom putanjom i uz do-

Nikšićani će imati kratku pauzu pred početak nove sezone koja dolazi ranije nego inače. Mislima su na odmoru... - Bez obzira na sve, Sutjeska će doći u najjačem sastavu koji trenutno ima. Možda ih bole oni porazi u Kupu i probaće da se revanširaju. Mi, naravno, gledamo sebe. Zanima nas pobjeda. Što bi moglo da presudi? - Derbi je priča za sebe. Razni faktori mogu da budu presudni, a nadam se da će neki od ključnih biti na našoj strani. Efikasni smo i bilo

Trener Mladen Lambulić

Trener Dragoljub Đuretić

zu sportske sreće očekujem da nastavimo sa pozitivnim trendom rezultata. Naša ekipa, sa velikim brojem mladih, talentovanih igrača, sigurno zaslužuje da i naredne sezone bude u Prvoj ligi i nadam se da ćemo to i ostvariti poručio je Miranović. D. K - Ne. K.

Sve je manje šansi da Rudar izbjegne baraž nakon poraza u prošlom kolu od Mornara na ,,Topolici“. Nada, ipak, postoji - pobjeda nad Podgoricom u današnjem duelu pod Golubinjom mogla bi da približi Pljevljake mirnoj luci, uz uslov da Jezero ne savlada Zetu u Beranama. - Idemo na pobjedu u sve tri utakmice do kraja sezone. Preostali su nam dueli sa direktnim rivalima i vjerujem da možemo da profitiramo. Nadam se da će ovo kolo biti uspješno po nas, a pod tim podrazumijevam naš trijumf i kiks konkurenta kojeg jurimo - rekao je Žarko Popović. Dolaskom Srđana Nikića na kormilo prvoligaša sa sjevera, Rudar je podigao nivo igre, bolja je atmosfera, energija je drugačija... Ekipa je pod komandnom palicom novog trenera slavila protiv Dečića i Petrovca. Oba puta kod kuće. - Napredovali smo od kada je došao novi šef. Imamo dvije pobjede kući i bilo bi lijepo da taj niz nastavimo i danas. Neće biti lako, Podgorica doslovno mora da ide na tri boda, ali gledamo sebe. Spremni smo i daćemo sve

Arena

Subota. 14. maj 2022.

Dečić želi nastavak pozitivne serije protiv Petrovca

u šestom međusobnom duelu ove sezone

važan derbi Raspored i tabela PODGORICA: Budućnost - Sutjeska TUZI: Dečić - Petrovac DANILOVGRAD: Iskra - Mornar PLJEVLJA: Rudar - Podgorica BERANE: Jezero - Zeta Sve utakmice počinju u 19 časova 1. Sutjeska 33 2. Budućnost 33 3. Dečić 33 4. Iskra 33 5. Mornar 33 6. Petrovac 33 7. Jezero 33 8. Rudar 33 9. Podgorica 33 10. Zeta 33

22 18 14 14 11 10 12 9 6 6

8 7 11 6 11 12 5 8 9 9

3 8 8 13 11 11 16 16 18 18

60:21 74 67:41 61 50:39 53 45:40 48 30:36 44 45:51 42 37:44 41 33:51 35 32:57 27 33:52 27

Budućnost

Sutjeska

(4-3-3)

Stadion: pod Goricom. Kapacitet: 12.000. Sudija: R. Pajović. Pomoćnici: M. Paunović i S. Jovanović. Početak: 19 časova. Dragojević

Raspopović

Adžić

Ćuković

LISTA STRIJELACA

Đuričković

Petrović

Mijović

Đukanović

Zakaria

Nikač

Knežević

Matanović

bi dobro da zadržimo dobar učinak u završnici. Takođe, poželjno je i da zategnemo odbranu i sačuvamo mrežu – ističe Terzić. Dvadeset trogodišnji vezista pruža zapažane partije u ,,plavo-bijelom“ dresu. Ove godine je više puta bio asistent, a postigao je i četiri ligaška gola. Ranije nije imao takve brojke... - Što se tiče individualnog učinka, ovo mi je najbolja sezona. Ali, sve bih to mijenjao za timski uspjeh i titulu. Nije važno ko daje golove, već da smo kao ekipa pravi. Imamo

12 - Sekulić (Iskra), Bašić (Petrovac), Raičković (Budućnost) 11 - Ivanović (Budućnost), Vuljaj (Dečić), Faust (Jezero) 10 - Miličković (Petrovac) 9 - Živković (Rudar) 8 - Petrović, Đukanović (Budućnost), Vujačić (Mornar)

šansu da izvučemo takmičarsku godinu preko Kupa. Potrudiću se maksimalno pomognem u osvajanju trofeja – kazao je Terzić.

MOTIVA UVIJEK IMA

Sutjeska dolazi u Podgoricu da se izigra protiv Budućnosti. Nikšićani već prave planove za novu sezonu koju će otvoriti kvalifikacijama za Ligu šampiona, ali derbi sam po sebi inspiriše. - Preuzeli smo krunu od

Ražnatović

Terzić

Mirković

Bubanja

Dubljević

Vučić

Grivić Drešković

Drinčić Giljen

Trener Aleksandar Nedović

Telekom 1. CFL

Trener Milija Savović

njih, rasterećeni smo, a i oni će biti. I u prošlom kolu smo bili iscijeđeni, bilo je to očigledno, ali kad se igra protiv Budućnosti uvijek Sutjeska mora da bude motivisana. To pogotovo očekujem od mlađih igrača, a vidjećemo ko će biti raspoložen da zaigra. U posljednja dva susreta će pogotovo neiskusniji dobijati šansu da brane boje našeg kluba, a onda slijede pripreme za evropske mečeve i kalkulacije, planiranje, ekipe za novu sezonu – kazao je uoči današnjeg derbija strateg Nikšićana Milija Savović. D. K – Ra. P.

Tuzani spremaju feštu PODGORICA – Dečić je sa tri vezane pobjede u tri derbija protiv Sutjeske, Budućnosti i Iskre potvrdio treće mjesto, a samim tim i vizu za Evropu. Već danas Tuzani imaju priliku na svom terenu da proslave izlazak na međunarodnu scenu, jer bi pobjedom protiv Petrovca dva kola prije kraja i teoretski osigurali treću poziciju. Baš zbog toga u Tuzima se sprema fešta, a iako je Dečić gotovo bez rezultatskog imperativa, svi u taboru ovog tima razmišljaju samo o nastavku pozitivne serije kako bi već večeras potvrdili drugi put uzastopno vizu za Evropu. – Kada je bilo najvažnije ušli smo u sjajnu seriju. Savladali Iskru i Budućnost, zatim izborili finale Kupa, a onda je došla i pobjeda protiv Sutjeske u Nikšiću. Jasno je da smo jako blizu našeg cilja, ali nema euforije dok to ne bude i teoretski osigurano. Imamo priliku da to riješimo već danas u duelu sa Petrovcem, koji takođe ima evropske ambicije. Vjerujem da možemo nastaviti pozitivnu seriju – rekao je Ilija Martinović, štoper Dečića. Povremeni crnogorski reprezentativac došao je, čini se, u pravom momentu u redove Dečića. Martinović je znatno doprinio igri u odbrani Dečića, koji sada djeluje mnogo čvršće u defanzivi. – Dobro sam se uklopio, igrači su me odlično prihvatili i zaista sve djeluje odlično. Drago mi je da smo ušli u seriju pobjeda, a to je jako bitno kako zbog Evrope, tako i za što bolju uvertiru za finale Kupa. Vjerujem da i protiv Petrovca možemo dokazati dobru formu i pred našim navijačima prikazati još jedno dobro izdanje. Motiva nam ne-

Defanzivac Dečića, Ilija Martinović (desno)

će nedostajati – podvukao je Martinović.

ŠANSA JOŠ POSTOJI

Petrovac je zahvaljujući lošim rezultatima konkurenata cijelog proljeća držao priključak za Evropu, ali je poraz od Iskre (4:0) definitivno pokazao da pod Malim brdom ove polusezone nešto debelo ne štima. ,,Nebo-plavi“ bi kontinentalne scene mogli da se domognu usljed ,,tuđe nesreće“, odnosno u slučaju da Iskra ne dobije licencu, budući da ne djeluje da bi na terenu mogli da izdejstvuju srećan kraj, imajući u vidu lošu formu i činjenicu da za Danilovgrađanima zaostaju šest bodova. – Teško je bilo šta reći poslije onako ubjedljivog poraza od Iskre pred domaćom publikom, ali daćemo sve od sebe da u preostala tri meča popravimo utisak i pokažemo da broj bodova koji smo osvojili nije plod slučajnosti – rekao je vezista Balša Boričić. Domaćin je rasterećen, možda je to šansa za goste. – Nemam dilemu da nas čeka veoma teška utakmica u Tuzi-

Dečić

Petrovac

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion: u Tuzima. Kapacitet: 2.000. Sudija: N. Dabanović. Pomoćnici: D. Dević i G. Šućur. Početak: 19 časova. Dragojević Martinović

Tući

Drešaj

Đeljaj

Božanović

Nikolić

Vuljaj

Marušić

Bećiraj

Pešukić

Bašić Perović

Tačibana

Vuković

Popović Boričić

Ivanović

Živanović

Mikijelj

Milić

Radulović

Trener Vladimir Janković

Trener Nikola Rakojević

ma. Međutim, uložićemo maksimum da prikažemo dobar fudbal, a vjerujem da će nam to donijeti povoljan rezultat – istakao je Boričić. R. P – Ne. K.

a dočekuje Podgoricu

Bodovi neophodni sa obje strane kontru ili polukontru. Moramo da budemo strpljivi i koncentrisani, greške da svedemo na minimum. Prilika će doći. Može i u 90. minutu. Na nama je da iskoristimo makar jednu više od protivnika - ističe Popović. Stručni štab Rudara može da računa na sve igrače, osim na Ognjena Peličića koji ima kartone.

BORBA ZA SPAS

Žarko Popović, vezista Rudara

da ostvarimo uspjeh - ističe vezista Rudara. Kakav je plan za meč?

- Da damo prvi gol, po mogućnosti što prije. U tom slučaju, deul bi išao na našu vodenicu.

Kada povedeš lakše je voditi utakmicu. Protivnik mora da juri, a to otvara prostor za

Podgorica je već osam utakmica bez pobjede i zbog toga je tri kola prije kraja šampionata došla do situacije da će morati u posljednjih 270 minuta da se bori za goli prvoligaški život. Zeta drži ,,fenjer“, ali ima isti broj bodova (27) kao Lješkopoljci, koji su samo u prednosti zbog boljeg međusobnog skora. Međutim, Podgorica će do kraja biti na iskušenjima. Lješkopoljci gostuju Rudaru i Dečiću, dočekuju Iskru, što znači da će im svaki bod biti od izuzetnog značaja… Bitka za svaki bod kreće od

Pljevalja, gdje Podgorica danas gostuje Rudaru. - Finiš donosi dosta uzbuđenja i svaki meč biće od posebnog značaja. Nema mnogo priče, moramo pokazati na terenu sve što znamo i spriječiti da budemo posljednji. Zaslužujemo da budemo u Prvoj ligi i vjerujem da možemo izboriti baraž, a onda i dokazati da treba da budemo u eliti. Rudar je uvijek težak protivnik, nije lako igrati u Pljevljima, ali nemamo mnogo izbora, moramo nastojati da izbjegnemo poraz i da prekinemo ovaj negativan niz objasnio je Admir Adrović, napadač Podgorice. Podgorica je vezala četiri poraza, na posljednja dva meča nije postigla gol. Dva puta ove sezone Lješkopoljci su slavili protiv Pljevljaka, koji su jedna od rijetkih ekipa sa kojom Podgorica ima pozitivan skor. - Rudar će do kraja juriti da izbjegne baraž, a mi ispadanje. Jasno je da je meč za oba tima važan, ali nadam se da

Rudar

Podgorica

(4-3-3)

Stadion: pod Golubinjom. Kapacitet: 5.500. Sudija: S. Vujović. Pomoćnici: V. Todorović i V. Radenović. Početak: 19 časova. Agović Krneta

Banović Prenkočević

Čavor

Matsuji

M. Golubović

Popović

Živković

Bojović

Gašević

Mrvaljević

Sentoku

Vuković

Maraš

Bajović

Boljević

Čelebić

Bulatović

Đajić

Ukšanović

Ivezić

Trener Srđan Nikić

Trener Vojislav Pejović

će nam se konačno vratiti i da to što nijesmo imali sreće na nekim mečevima i možda nam sada baš fortuna, kada je najvažnije, bude naklonjena rekao je Adrović. D. K - R. P.

Arena

Čelzi i Liverpul danas (17.45 h) u Londonu igraju finale FA kupa

,,Vembli“ čeka novu dramu PODGORICA - Liverpul je krajem februara dobio prvu bitku za trofej sa Čelzijem, danas je na programu nova (mnogo) važnija. ,,Plavci“ i ,,redsi“ od 17.45 sati na ,,Vembliju“ igraće finale najstarijeg klupskog takmičenja na svijetu, FA kupa. Liverpul je do pehara u Karabao (Liga) kupu stigao poslije serije penala koja je trajala cijelu vječnost - 11:10, Tomas Tuhel i igrači priželjkuju osvetu. - Očekujem još jedan izjednačen meč, sve drugo bi me iznenadilo - kazao je Tuhel. - Počelo je tako pobjedom na ,,Enfildu“ u posljednjem duelu prošle sezone, nastavilo remijem na startu ove, pa još jednim, na ,,Stemford bridžu“, sve do više od 120 minuta fudbala i 20-ak penala u Karabao kupu. Dakle, svi naši mečevi bili su izjednačeni, visokog intenziteta i uvijek je protiv Liverpula potrebno da igrate na najvišem nivou. Navikli smo na to i ne očekujem neke naročito nove stvari od njih, kao ni od nas. U svakom slučaju, čeka nas veliko finale velikog takmičenja. Tuhel je sa Čelzijem osvajao Ligu šampiona, Superkup Evrope i FIFA Svjetsko klupsko prvenstvo. Nedostaje mu domaći trofej u Engleskoj, dva puta je bio blizu - prošle sezone izgubio je finale FA kupa od Lestera, ove je u Liga kupu bolji bio Liverpul. - Veliko je dostignuće doći do finala, a u njima nažalost neko mora da izgubi. Posebna je energija, atmosfera, poseban je trenutak kad su u pitanju ovakve utakmice i sigurno je potrebno

trofeja FA kupa ima Čelzi, Liverpul jedan manje

i malo sreće da biste odnijeli trofej kući. Sve to znamo, ali ponovo osjećamo da smo spremni i atmosfera u timu je onakva kakva treba da bude, naročito poslije reakcije koju smo pokazali pobjedom nad Lidsom - istakao je Tuhel, koji neće moći da računa na Čilvela, Hadson-Odoija i Kovačića, moguće i na Kantea. Čelziju bi trofej FA kupa bio jedini ove sezone, dok Liverpul još ima šansu da prigrabi sva četiri, s tim što je Mančester siti na pragu odbrane titule u Premijer ligi. Mnogo realnije šanse ,,redsi“ imaju u FA kupu i Ligi šampiona. - Ne postoji samo jedan način gledanja na stvari kad se postavlja pitanje da li je sezona uspješna. Mislim da ćemo se svi saglasiti da je do sada veoma uspješna. Ali ako ne osvojimo više ništa, onda to neće biti takva sezona. Tako je - kako je. Već imamo osvojen Liga kup, ali mi smo Liverpul, klub i ekipa svjetske klase, tako da je teško definisati sezonu kao potpuno uspješnu ako uzmete samo Liga kup od toliko finala - izjavio je menadžer Jirgen Klop. - Svjesni smo toga. Slijedi odlučujući dio sezone, dobro je biti u našoj poziciji, ali nedostaje ,,šlag na torti“ i sada treba da radimo na tome. Ne. K.

Talenat Borusije Dortmund već dobio ponudu ,,kraljevskog kluba“

Real želi Mukoka

Jusufa Mukoko (17) ima odličnu ponudu Real Madrida da napusti Borusiju Dortmund već ovog ljeta, objavila je Marka. Kako navodi najtiražniji španski list, Real želi da se tinejdžer i jedan od najtalentovanijih napadača planete razvija u Primeri pod mentorstvom Karima Benzeme, slavnog veterana ,,merengesa“, koji je u životnoj formi. Rođeni Kamerunac je mladi reprezentativac Njemačke, a u

Bundesligi redovno dobija šanse već dvije sezone. Za Borusiju je ove sezone u svim takmičenjima odigrao 21 meč i jednom bio strijelac. U Realu se nadaju da bi Mukoka, kao maloljetnog igrača, mogli dovesti za malo obeštećenje. Napadač je ponikao u Sent Pauliju, a u Dortmundu je od 2016. godine. R. A.

Subota. 14. maj 2022.

Budvani na korak od savršene sezone

PODGORICA - Rukometaši Budvanske rivijere na korak su od savršene sezone u SBbet Prvoj crnogorskoj ligi.

Izabranici Dejana Dragnića u pretposljednjem kolu savladali su Mornar 7 (40:27), pa će - ukoliko krajem maja pobijede Partizan 1949 - prvenstvo okončati sa 22 pobjede iz isto toliko mečeva. Prije toga mogli bi da proslave duplu krunu jer ih 20. maja čeka polufinalni meč Kupa s Lovćenom, a dan kasnije eventualno finale s Rudarom ili Budućnost Podgoricom. U pobjedi nad Mornarom 7 najefikasniji je bio Đorđo Peruničić sa devet pogodaka, dok je za goste Balša Čejović dao dva manje. Lovćen je na posljednjem gostovanju ove sezone opravdao očekivanja. Sastav koji privremeno vodi Petar Vujanović pobijedio je Jedinstvo (29:22), uz sedam golova Igora Markovića (četiri iz

D. MALIDŽAN

SBbet Prva liga za rukometaše (21. kolo)

Trener Budvanske rivijere Dejan Dragnić

sedmerca). Aleksandar Đurđević je sa šest golova bio najefikasniji kod Bjelopoljaca. I trećeplasirani tim šampionata bio je siguran - Budućnost Podgorica je kao gost

slavila u duelu s Danilovgradom (38:31). Aleksa Vujović šutirao je 10 od 10, Milovan Marković 7/7, a isti broj pogodaka postigao je Dejan Lipovina. U domaćem timu Đorđije

Adžić dao je 11. Danas od 18 sati sastaće se Berane 1949 - Partizan 1949, dok su sjutra na programu dueli Komovi - Rudar (18 h) i Sutjeska - Brskovo (20). Ne. K.

Crnogorski rukometni golman Nikola Matović od naredne sezone u Amu

Roganović nam širom otvorio vrata u Švedskoj Očekuje se potpis trogodišnjeg ugovora u Barseloni

PODGORICA - Početkom februara operisao je prednje ukrštene ligamente koljena, ali ni višemjesečno odsustvo s terena nije umanjilo potrebu za njegovim kvalitetima golman crnogorske rukometne reprezentacije Nikola Matović potpisao je ugovor sa švedskim klubom Amo.

Robert Levandovski (33), po mnogima najbolji napadač današnjice, na sastanku sa upravom Bajern Minhena ove sedmice poručio je da želi da napusti klub.

Sadašnji selektor ,,lavova“ Zoran Roganović jedno je od većih imena u istoriji švedskog klupskog rukometa, u toj skandinavskoj zemlji kao mlad se obreo golman Nebojša Simić, tim putem išao i bek Vasilije Kaluđerović, a krajem prošle godine u Skandinaviju se otisnulo desno krilo Marko Lasica... Ipak, ne može se reći da je odlazak u te krajeve uobičajen put za igrače s ovih prostora. Otkud Nikola Matović u Švedskoj? - Imao sam više ponuda iz nekoliko država, ali ova mi se učinila kao najbolja. Tražio sam klub gdje ću biti prvi golman i dobio takvu mogućnost. Zoran Roganović nam je svima širom otvorio vrata u Švedskoj, tako da ne treba da čudi otkud mene baš tamo - rekao je Matović za Pobjedu. Nekadašnji golman Lovćena i Željezničara tešku povredu koljena doživio je 26. januara u meču s Islandom na Evropskom prvenstvu. Dvadeset četvorogodišnji golman nezgodno je doskočio u finišu duela s ,,ribarima“, a detaljnim pregledima ustanov-

Levandovski poručio Bajernu da odlazi

Po pisanju najtiražnijeg njemačkog lista Bild, Bavarci su spremni da ovog ljeta prodaju prvu zvijezdu Bundeslige, kako ga narednog ljeta ne bi izgubili bez obeštećenja, kada mu ističe aktuelni ugovor. Gotovo je izvjesno da će proslavljeni Poljak potpisati za Barselonu ugovor na tri godine u španskoj Primeri. Nakon 12 godina u Bundesligi, Levandovski želi novo iskustvo u finišu karijere, u nekom od najvećih klubova kontinenta. Fudbaler iz Varšave je u Bajernu od ljeta 2014. godine, za klub je postigao čak 237 golova na 252 nastupa u Bundesligi (34 gola u 33 meča u njemačkoj eliti ove sezone). Tokom karijere osvojio je čak deset šampionskih titula u Njemačkoj (dvije za Borusiju Dortmund), kao i Ligu šampiona sa Bajernom 2020. godine. R. A.

RSCG

SI.COM

22 Sportski miks

ljeno je da ga čeka duža pauza. - Prolazim kroz drugu fazu oporavka. Prva, tokom koje sam radio lagane vježbe i terapije, prošla je vrhunski, svi smo bili prezadovoljni - doktor, fizioterapeut i ja. Krenuo sam s lakšim treninzima i za tri, tri i po mjeseca, odnosno do početka sezone, vjerujem da ću biti skroz spreman - naveo je Matović. - Nijesam očajavao kad sam shvatio da je povreda teže prirode jer u svemu lošem može da se nađe nešto dobro. U ovom slučaju, jedina dobra stvar je što se povreda dogodila početkom godine, pa ću biti spreman za narednu sezonu. Matović je u prvom dijelu ove sezone blistao u dresu Struge i bio najbolje ocijenjeni golman sjevernomakedonske lige. Potom je dočekao debi na velikom takmičenju, a prinud-

na pauza mu nije promijenila planove. - Kad sam razmatrao ponude, razmišljao sam gdje će mi biti najbolje da uđem u pravu formu za nastupe u reprezentaciji. Birao sam klub u kojem ću dobiti prostor kao prvi golman, ekipu koja će da se osloni na mene. Mislim da ću moći da iznesem taj teret. Za početak, najbitnije mi je da budem spreman za oktobar i početak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, a u mislima mi je naravno i Svjetsko prvenstvo u januaru - dodao je mladi golman, koji je sa Amom potpisao ugovor na sezonu. - Prošle sezone im je ,,za dlaku“ izmakao plasman u prvu ligu, naredne sezone cilj je da naprave taj iskorak. Bio bi to pun pogodak i za klub i za mene - poručio je Nikola Matović. Ne. K.

Feljton 23

Subota, 14. maj 2022.

JEDAN PRIMJER POLITIZACIJE I KRIVOTVORENJA CRNOGORSKOG SAKRALNOG NASLJEĐA » Piše: Vukota VUKOTIĆ Za crkvu sv. Jovana Krstitelja, Vicko Zmajević konkretno kaže: „Pretpostavljamo da je bila katedrala, budući da je na najljepšem mjestu u gradu. U njoj postoji natpis koji pokazuje da ju je sagradio neki biskup Petar Bono 1030 godine“ (isto). Ovdje se teško oteti utisku, da li je to ista ona ploča s natpisom sa zapadnog zida o kojoj govori Korać. Iako drugi istraživači Svača, kao Jastrebov ili Ipen, ne donose podatke o natpisu u crkvi sv. Jovana, ne može se preći preko izvještaja nadbiskupa Zmajevića. Kako je don Vicko bio na Svaču dva vijeka prije njih, svakako da je bio u najboljoj poziciji da očita konkretan natpis. Podaci koje donosi o izgradnji katedrale sv. Jovana Krstitelja, godina gradnje i biskup koji ju je gradio, poklapaju se sa drugim izvorima o Svaču. Tako se u djelu Illyricum Sacrum svački biskup prvi put pominje baš 1030 godine, mada bez imena. Pošto znamo da učeni isusovci, D. Farlati i Koleti, koji su autori ovog djela, nijesu posjetili Svač, jasno je da im nije mogla biti poznata ploča s natpisom u katedralnoj crkvi. No, nadbiskup Zmajević jeste bio tamo, pa nemamo nikakav argument zbog kojeg bi odbacili njegovo svjedočenje. Problem rekognosciranja patrona katedralne crkve u Svaču postavio je Vojislav Korać u svojoj disertaciji (V. Korać, Graditeljska škola Pomorja, Beograd, 1965, str. 60). Taj problem preoblikuje u odjeljku o Svaču u Istoriji Crne Gore, Tom II, pokušavajući da ga riješi pozivanjem na narodno pričanje i tradiciju lokalnog stanovništva. („Stanovništvo iz okoline Svača sačuvalo je tradiciju o patronima dveju većih crkava.“ – V. Korać, Graditeljska škola Pomorja, Beograd, 1965, str. 64; „...i najzad, to što je ova crkva prema lokalnom usmenom predanju bila posvećena sv. Jovanu...“ - Grupa autora, Istorija Crne Gore, Knj. 2, Tom I Titorgad, 1969, 175). S druge strane, i pored pompeznih objava da je pregledao svu literaturu, Korać se poziva na Šuflaja i njegovu tvrdnju da „u pisanim izvorima nije pomenuta ni jedna jedina crkva u Svaču. Nije čak zabeleženo ni kome je bila posvećena katedrala.“ (Graditeljska škola Pomorja, str. 60). Sa tom tvrdnjom, odbacuje i stavove Degrana i I. Markovića, koji se pozivaju na Marina

Teodor Ipen je zabilježio da se lijevo od ulaza u crkvu Sv. Marije nalazi natpis o episkopu Marku, koji je preminuo 1262. godine. Upada u oči da je, ako se ovo uzme u obzir i crkva morala nastati prije 1262, a ne iza 1300. godine, kako to pokušava da pokaže Vojislav Korać

Korać je potpuno zaobišao podatke koje nude natpisi Za najveću crkvu u Svaču, jednodušno je u dosadašnjoj literaturi vladalo mišljenje da je posvećena Bogorodici. Ovo gotičko zdanje sa pravougaonom apsidom izgrađeno je tokom XIV vijeka. Prva arheološka istraživanja na Svaču, utvrdila su, prema nalazima plastike, postojanje ranovizantijske bazilike iz VI stoljeća na istom mjestu

Prag crkve

Za crkvu Sv. Jovana Krstitelja, Vicko Zmajević konkretno kaže: „U njoj postoji natpis koji pokazuje da ju je sagradio neki biskup Petar Bono 1030 godine“. Ovdje se teško oteti utisku, da li je to ista ona ploča s natpisom sa zapadnog zida o kojoj govori Vojislav Korać Bicija, pri utvrđivanju patrona katedralne crkve i izjavljuje kako Bici u svom djelu uopšte ne pominje katedralu u Svaču. Kao što smo gore citirali Bicijevo kazivanje o crkvama u Svaču, on ne navodi izričito katedralno zdanje. Međutim, nadbiskup barski izričito kaže da se u gradu, tačnije u citadeli, unutar zidina, nalazi velika i prostrana crkva sv. Jovana Krstitelja u kojoj služi lokalni župnik. Uz ove podatke o položaju, kao i činjenicu da na crkvi postoji zvonik, lako se može zaključiti da je riječ o katedrali.

Otučeni natpis na svačkoj crkvi

Uostalom, kako je nekadašnja katedra biskupa Svača, najvažnija i centralna sakralna građevina u mjestu, jasno je da se upravo u njoj najduže i zadržalo obavljanje službe. U prilog tome da je crkva sv. Jovana bila svačka katedrala ide i pisanje nadiskupa Vicka Zmajevića. Shodno toj činjenici, za izvođene zaključka o postojanju katedralne crkve u Svaču, nijesu nam potrebni ni numizmatički primjerci ni narodno sjećanje. Svjedočanstvo nadbiskupa Zmajevića s početka XVIII vijeka jednostav-

no se može uzeti kao neoboriv dokaz za njeno ubiciranje. Što se tiče Šuflajeve izjave kako se nijedna svačka crkva ne spominje u izvorima, najbolje se pozvati na djelo Acta Albanie, kojem je on jedan od autora, u kojem je objavljeno mnogo dokumenata o Svaču.

CRKVA SV. MARIJE ILI SV. SPASA

Za najveću crkvu u Svaču, jednodušno je u dosadašnjoj literaturi vladalo mišljenje da je posvećena Bogorodici. Ovo gotičko zdanje sa pravouga-

Detalj sa Svača

onom apsidom izgrađeno je tokom XIV vijeka. Prva arheološka istraživanja na Svaču, utvrdila su, prema nalazima plastike, postojanje ranovizantijske bazilike iz VI stoljeća na istom mjestu (M. Dž. Hadžiibrahimović, Antički i srednjovjekovni grad Svač). Danas vidljivi ostaci crkve potiču iz XIV vijeka i građeni su za potrebe franjevačkog reda. U Istoriji Crne Gore, Tom II, Vojislav Korać vrlo malo pažnje posvećuje ovoj crkvi. Mada i sam kaže da je jedna od najočuvanijih jednobrodnih crkava gotskog stila u Zeti, svi podaci o njoj su dati u pogodbenoj formi, a čitalac se upućuje na njegovu disertaciju. Tumačeći njen položaj u gradu, u śevernom dijelu podgrađa Svača, Korać donosi pretpostavku da se radi o manastirskoj crkvi u sklopu franjevačkog manastira. Iz toga izvlači zaključak da je ova crkva po nastanku mlađa od katedralne sv. Jovana Krstitelja i da njenu izgradnju treba

1. 8.

smjestiti u prvu polovinu XIV vijeka tačnije nakon 1300. godine. U svom maniru, Korać i ovdje pokušava da izbjegne činjenice, kako bi gradio svoje (ne)logičke konstrukte. Naime, ponovo zaobilazi rad Teodora Ipena, ali i A. Degranda, iako ih i sam navodi u svojoj disertaciji. Stoga, u svom odjeljku u Istoriji Crne Gore, Tom II, kaže sljedeće: „Čitanje i tumačenje tri latinska natpisa koji su postojali u zapadnom zidu crkve, a od kojih se nije očuvalo praktično ništa, ne pruža o crkvi nijedan pouzdaniji podatak“ (str. 185). Ovo je u suprotnosti i sa stavovima iznešenim u Graditeljskoj školi Pomorja, gdje se Korać poziva na nalaze i tumačenja Degranda i Ipena. Za razliku od njegove konstatacije da u natpisima nema potadaka o crkvi, čitajući Ipena vidimo da: „Lijevo od ulaza umetnuta su tri mala, obična tesana kamena sa usječenim natpisima, koji se vrlo teško čitaju. Ponajbliži ulazu kamen pokazuje ove, lako vidljive znakove: ... (Hic re)quiesc (it in pace Episcopu Mar)cus bone memorie A(nno) D(omini) Mile(simo) CCLXII“ (T. Ippen, Stare crkvene ruševine u Albaniji, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 1899, str. 20). Iz navedenog proističe, a navodi to i Korać, da su ugrađeni elementi epitafne ploče. Na prvoj od njih čita se podatak da je natpis episkopa Marka, koji je preminuo 1262. godine, a za koga Degrand misli da se radi o nepoznatom episkopu sa Koletijevog spiska koji je pomenut 1250. Na drugom natpisu imamo spomen na Petra za kog Ipen vjeruje da je monah, ali bez nekog pobližeg datuma. Jedino treća ploča ne može da se očita. Ono što upada u oči je, da ako uzmemo da je episkop Marko umro 1262., to znači da je i crkva morala nastati prije tog datuma, a ne iza 1300. godine, kako to pokušava da pokaže Korać. I raniji istraživači došli su na ovaj zaključak, ali ga autor Graditeljske škole Pomorja odbija, jer se ne uklapa u njegove koncepcije i umjesto očitanih podataka pokušava se osloniti na stil gradnje i lokalnih predanja. Sljedstveno tome, Korać nas vraća na njegovu famoznu fusnotu 77 iz Istorije Crne Gore, Tom II, gdje govori o nekom licu koje je otuklo natpise. Na tom mjestu spominje samo jednu ploču s natpisom, dok vidimo da ih je na tom mjestu zapravo tri. (Što Korać i sam ponavlja u poglavlju o crkvi sv. Marije u Svaču). Isto tako, dok shodno svom maniru natpis na crkvi sv. Jovana Krstitelja, proglašava za ktitorski, epitafi koji se u crkvi sv. Marije nalaze na istom mjestu, zapadno od ulaza, nijesu donatorski. U nemogućnosti da preko nađenih natpisa i u crkvu sv. Marije „useli“ još nekog Nemanjića, Korać u potpunosti zaobilazi podatke koje oni donose. Umjesto toga uvodi u priču podatke iz izvještaja katoličkog misionara Leonardija, koje donosi Radonić u svom djelu (Jovan Radonić, Rimska kurija i južnoslovenske zemlje, Posebna izdanja SANU, 155, Beograd, 1950, str. 168). (Nastavlja se)

24 Oglasi i obavještenja

Subota, 14. maj 2022. Dragoj sestri

SONJI Sa velikim bolom u srcu opraštam se od tebe koja si bila moj oslonac i podrška. Živjećeš u mom srcu vječno kroz uspomene i sjećanja na tvoj mili pogled i dobrotu. Počivaj u miru. Sestra DARE 479 Voljena naša

SONJA Tvoju plemenitu dušu i topli osmijeh nikad nećemo zaboravit. Hvala za svaku lijepu riječ, savjet, ljubav koju si nam pružala. Živjećeš u našim srcima sačuvana od zaborava. Sestra DARE, sestrične SANJA, SEKA, TINA, MARIJANA, DIJANA i MILICA 480

Navršava se pola godine od smrti našeg voljenog i poštovanog

TOMISLAVA - TOMA Perovoga ABRAMOVIĆA

Vrijeme sjećanja, tuge i ponosa. U nedjelju, 15. maja 2022. posjetićemo vječno počivalište.

Supruga ZORICA, sin BORIS, ćerke KATARINA i JELENA sa porodicama

478

Oglasi i obavještenja 25

Subota, 14. maj 2022. Preminuo je moj dragi suprug

ĐORĐE Josifov DŽUVEROVIĆ

Posljednji pozdrav dragoj

Voljenoj kćerki i sestri

ANI ŠĆEPANOVIĆ

rođena Vuković

U najljepšima sjećanjima čuvaćemo te od zaborava.

Neka tvoja plemenita duša nađe mir među anđelima. Neizmjerno te vole,

Brat ALEKSANDAR, snaha SANDRA, bratanići MILOŠ i KANJOŠ

Ostajem tužna, bez oslonca, očajna zbog teške bolesti koja te izmučila i savladala. Nisam sama. Utjehu mi pružaju naši najmiliji. Počivaj u miru, plemenita dušo.

S bolom,

tvoji: majka VESELINKA - VESKA i brat ALEKSANDAR - ACO sa porodicom

471

470

Preminuo je naš dragi zet

Prošle su dvije godine dana od smrti naše drage majke

MARGARITE Gojkove VUJANOVIĆ tvoja MACA

ĐORĐE DŽUVEROVIĆ

Ljubav, blag osmijeh i smirenost krasili su tvoju ličnost. Takvu ćemo te pamtiti i čuvati u srcima zauvijek. Dana 15. maja porodica će obići vječnu kuću.

Sinovi: PETAR – PERICA, DIMITRIJE – DIMO i VLADIMIR – ŠATI sa porodicama

S tugom i poštovanjem opraštamo se od njega. 474

455

Preminuo je moj dragi otac VIDOSAVA, SUZANA i SRĐAN JOVIĆEVIĆ sa porodicom

Навршава се 40 дана од када нас напустише наши вољени,

476 Posljednji pozdrav dragom prijatelju

ЗДРАВКО ВУКСАНОВИЋ

ĐORĐE Josifov DŽUVEROVIĆ

СТЕФАНИЈА ВУКСАНОВИЋ рођена Дедић

Иако смо свјесни чињенице да је живот пролазан са њиховом смрћу остала је за нас велика празнина коју тешко превазилазимо. Били су нам увијек подршка и ослонац у животу. Трудићемо се да наставимо онако како су нас они својим примјерима учили. Сјећање на њих остаће заувијек у нашим срцима.

ĐORĐU DŽUVEROVIĆU

Zauvijek ću u srcu nositi ljubav za tebe i bol što nas ostavljaš. Zahvalni na tvojoj roditeljskoj nježnosti i pažnji, s tugom se opraštamo od tebe.

Захвална ПОРОДИЦА Privilegija je bila imati kao prijatelja čovjeka tvojih vrlina. Čuvaćemo te u najljepšem sjećanju, počivaj u miru.

RADOVAN i RATKA DŽANJEVIĆ

Kćerka MILENA sa porodicom

477

475

Дана 15. маја 2022. у 10 часова посјетићемо њихову вјечну кућу.

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

469

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 14. maj 2022.

Дана 12. маја 2022. године напустио нас је наш вољени

OGLASNO ODJELJENJE NOVA “POBJEDA”

Дана 13. маја 2022. у 86. години живота преминуо је наш драги

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

МИРКО Блажов ГОВЕДАРИЦА

Posljednji pozdrav dragom stricu

Саучешће примамо у капели у Кочанима дана 13. маја од 12 до 16 часова и дана 14. маја од 11 до 14 часова када ће обавити сахрана на мјесном гробљу у Кочанима.

МАНОЈЛО – МОМО Савов ЖИВКОВИЋ 1940 – 2022. RADOMIRU - RADU RAŠKOVIĆU

Оžalošćena porodica: синови ДРАГОМИР и ДРАГАН, кћерка МИРА, снаха РАНКА, унучад ИВАН, ВИОЛЕТА, БИЉАНА, ИВАНА и ИРЕНА и остала родбина

U tišini vječnog mira neka počiva tvoja dobra i plemenita duša.

Сахрана је обављена 13. маја у кругу породице, према Манојловој изричитој жељи.

ŽARKO RAŠKOVIĆ sa porodicom

461

428

Posljednji pozdrav dragom đedu

Posljednji pozdrav dragom kumu

Ожалошћени: ћерка МАРИЈА, синови САВО и ВЕЉКО, зет ДУШАН, снаха ИВАНА, унучад ЛУКА, ДАРКО и ПЕТАР

RADU RAŠKOVIĆU Počivaj u miru.

MOMU ŽIVKOVIĆU

Od porodice pokojnog ZDRAVKA RAŠKOVIĆA

448

462

Posljednji pozdrav našoj dragoj

Posljednji pozdrav voljenoj

S poštovanjem,

porodice ALEKSIĆ i DANILOVIĆ

TANJI STIJOVIĆ

TANJI STANIŠIĆ STIJOVIĆ

rođenoj Stanišić

dipl. pravnik

Teško je pozdraviti se sa tobom, našom Tanjom, iskrenom dušom čistog srca. Već nam nedostaje tvoja toplina, osmijeh, pogled, nedostaje nam naša Tanja. Uvijek ćeš biti u našim srcima.

467

Počivaj u miru, neka te anđeli čuvaju.

Navršava se godina dana od smrti naše drage Tvoji: ujna ZAGA, braća SPASOJE i RADOŠ, sestre SVETLANA i SNEŽANA sa porodicama

Sestra VESNA, sestrić ALEKSANDAR i zet PREDRAG

466

465

Tužna je godina dana od smrti voljenog brata, ujaka i šure

Danas je godina dana od smrti

STANKE Milove BUŠKOVIĆ rođene Radinović

Ne postoji vrijeme koje može da te odalji od nas. Nedostaješ nam. Tvoj blagorodni osmijeh, nježan zagrljaj, pažnja, dobrota, odsjaj sreće kad nas ugledaš, riječi podrške, savjeti, oslonac... Da nas sve ponovo okupiš i čujemo ono tvoje „ima li me srećnije“. Tvoj dragi lik živjeće vječno u nama, nosićemo te u srcu, u našim sjećanjima, kroz najljepše uspomene koje si nam ostavila u nasljeđe. Neka tvoja plemenita duša počiva u carstvu nebeskom, jer si to zaslužila časnim životom na zemlji, u rodu i domu. Dana 15. maja porodica će posjetiti tvoju vječnu kuću.

Otišao si bez pozdrava, tragično i iznenada, mili Banjo. Teško je prihvatiti istinu da te više nema sa nama, a isto tako stegnuti srce da ne boli, duša da ne pati, a suze da ne poteku. Tvoja dobrota je bila beskrajna, ponos si mi po svemu bio, putokaz i uzdanica. Tvojim odlaskom otišao je dio mene. Počivaj u vječnom miru sa tvojom Ankom, a mi ćemo vas sa tugom u srcu čuvati od zaborava.

Tvoja PORODICA

468

VESELJKA – VESKA MARKOVIĆA

BANJA MARKOVIĆA

Sestra VUKOSAVA, sestrić MIODRAG i zet ĐORĐE 472

mojeg dragog i neprebolnog brata od strica i brata od tetke. Dragi Vesko, bio si mi mnogo više od toga, bio si mi prava bratska uzdanica i ponos. U tvom velikom ljudskom srcu bilo je mjesta za sve nas. Sigurna sam da je tvoja čista duša našla rajski mir. Tebe i tvoje bratsko dobro nikada neću i ne mogu zaboraviti. Zauvijek ću te sa ponosom i po dobru pominjati. Uz zahvalnost i tugu, sestra BRANKA PENDA sa porodicom 473

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 14. maj 2022. Posljednji pozdrav

Poslednji pozdrav našoj

RADOMIRU RAŠKOVIĆU

BILJI MARSENIĆ

Tvoja dobrota i plemenitost zauvijek će ostati u našim srcima. Ponosni smo na tvoj častan život, čuvaćemo te od zaborava.

463

Ožalošćeni: sinovi SRDAN i ŽIVKO, snaha ANKA i unuk ZORAN

Данас 14. маја се навршава пола године од када се упокојио наш супруг, отац, брат

Rođena KOMATINA Više ništa neće biti isto. Ostaje samo bol i uspomena na tvoju dobru dušu.

ДРАГАН Миљанов МИЛИЋ

Vole te DRAGANA, ŽELJKO, IVAN i ANIKA Posljednji pozdrav dragom

Posljednji pozdrav đedu

427 Posljednji pozdrav dragoj sestri i tetki

RADU RAŠKOVIĆU

Od MIŠA RAŠKOVIĆA sa porodicom

LJUBO sa ukućanima

Прерано си нас напустио. Вријеме не лијечи тугу и празнину коју осјећамо. Стрпљиво учимо да подносимо бол због изгубљене љубави коју си нам пружао. Ништа више није исто без тебе. Хвала ти за све.

BILJANI MARSENIĆ

460

459

Posljednji pozdrav stricu, svekru i đedu

У суботу, 14. маја, посјетићемо његову вјечну кућу на Гвозден Бријегу у Бару.

rođenoj KOMATINA Tvoj plemeniti lik će ostati zauvijek u našim mislima i srcima. Tvoji: BUDIMKA, MIODRAG, DUŠAN, DUŠANKA i SIMONA

Волимо те,

426

RADU

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Počivaj u miru, a zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

VUKOTA RAŠKOVIĆ sa porodicom

BRANKO RAŠKOVIĆ sa porodicom

458

19.5.2021 - 19.5.2022.

Jedini brate

451

457

U subotu, 14. maja, navršava se pola godine od kada nas je napustio naš voljeni

MIŠO Vrijeme koje je prošlo ne umanjuje bol i tugu za tobom. Počivaj u miru. Sestra VINKA i zet ĐOKO 453

Dragi naš ujače

DANILO Vladimirov JOVANOVIĆ notar

Шест је тужних мјесеци од смрти нашег јединог и вољеног брата и ујака

19.5.2021 - 19.5.2022.

ДРАГАН Миљанов МИЛИЋ

MIŠO Godina dana je od kad nisi sa nama. Počivaj u miru sa anđelima. 454

Nedostaješ nam, svakim danom sve više!

Tvoje: NELA, NADA i ŽELJKA sa porodicom

Posljednji pozdrav dragom kumu

Боле ова празнина и ћутање, живот који је могао да траје, а угасио се, ријечи које нијесмо рекли... Боле успомене. Вријеме не лијечи ништа, само те научи да живиш са болом. Нека те анђели чувају.

SLOBODANU D. JOVIĆEVIĆU

Ožalošćeni: supruga VESNA, kćerka SANJA, sin IVAN, snaja MILENA, unuk LAZAR

ДРАГИЦА, БЕЛА, СРДАН и РАДМИЛА Neka tvoja dobra i plemenita duša nađe vječni mir i spokoj.

VASKO i LIDIJA LOPIČIĆ sa porodicom

456

заувијек твоји, супруга САЊА, ћерка ИВАНА, син БОГДАН

450

452

28 Oglasi i obavještenja Дана 13. маја 2022. у 71. години живота изненада је преминуо наш вољени

Subota, 14. maj 2022. Posljednji pozdrav voljenom bratu

Умрла је SLOBU JOVIĆEVIĆU

СЛОБОДАН – СЛОБО Душанов ЈОВИЋЕВИЋ

Od brata DRAGANA 442

Саучешће се прима на градском гробљу Чепурци дана 13. маја од 12 до 15 часова и 14. маја од 9 до 12 часова. Сахрана ће се обавити дана 14. маја у 14 часова на сеском гробљу у Друшићима. Кућа жалости: Ул. Бул. Станка Радоњића бр. 211 – Подгорица.

Voljenom bratu i đeveru

ДРАГИЦА Томаша ДРАГОВИЋ рођена Шћепановић

Ожалошћени: супруга МИЛАНКА, синови ДУШКО и БОЈАН, браћа МИЛОВАН и ДРАГАН, снахе РУЖА, МИРЕЛА и БЕБА, унуци ИВАН и ФИЛИП, унука ДУЊА, сестра од стрица ДЕСЕ и остала многобројна родбина ЈОВИЋЕВИЋ и КОСТИЋ

SLOBU JOVIĆEVIĆU

дана 12. маја 2022, у 74. години живота. По сопственој жељи, сахрањена је у кругу најуже фамилије на градском гробљу Чепурци. Адреса за телеграме – село Ћурилац, Даниловград.

od brata MIĆA i snahe RUŽE

438

443 Posljednji pozdrav dragom suprugu, ocu, svekru i đedu

Ожалошћени: супруг ТОМАШ, ћерка МИЛЕНА, син НИКОЛА, браћа ДРАГОЉУБ - БАТО и СИНИША - СИШКО са породицама, сестра ВЕРА ВУЧКОВИЋ са породицом, као и остала многобројна фамилија ДРАГОВИЋ, ШЋЕПАНОВИЋ и МЕДЕНИЦА

Дана 12. маја преминула је наша драга мајка и сестра

SLOBU JOVIĆEVIĆU od MILANKE, DUŠKA, BOJANA, MIRELE, BEBE, IVANA, FILIPA i DUNJE

TAЊА СТАНИШИЋ-СТИЈОВИЋ

439

444

Саучешће примамо на градском гробљу Чепурци дана 14. маја 2022. године од 11 до 14 часова, када ће се и обавити сахрана.

Ожалошћени: син НИКОЛА - отац ЕМИЛИАНОС, ћерка НАДЕЖДА, сестра ВЕСНА, сестрић АЛЕКСАНДАР и остала родбина

Тужним срцем јављамо да је дана 12. маја 2022. послије кратке и тешке болести преминуо у 76. години

SLOBODAN JOVIĆEVIĆ Posljednji pozdrav 436

421

Od DANILA JOVIĆEVIĆA sa porodicom

S tugom i poštovanjem se opraštamo od drage

Саучешће примамо у капели под Требјесом 13. маја од 11 до 16 часова и 14. маја од 11 до 14 часова када ће се обавити сахрана на гробљу под Требјесом.

Dana 12. maja 2022. u 20 časova preminuo je u 100. godini naš dragi

ANE RADOMIR - RADE J. RAŠKOVIĆ učesnik NOB-a 1941-1945. i nosilac odlikovanja

ОБРАД Петков КОВАЧЕВИЋ

Osmijehom i upornošću si koračala kroz život. Uzdanica u porodici, odana i iskrena kao prijatelj, ostavljaš nam veliku prazninu. Čuvaćemo te u mislima i srcima, jer si bila posebna, odvažna i hrabra.

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА: супруга ЗЛАТАНА, син РАДОЈИЦА, кћерке САЊА, ТАЊА, АЛЕКСАНДРА и СТАНИЦА, брат МИЛОРАД – МИШО, сестра ВИДОСАВА, братанићи ГАВРИЛО и ПРЕДРАГ, снахе ГАРА, АНА и САНДРА, сестра од тетке ЛОЛА, сестрићи, сестричне, унучад, праунучад и остала родбина КОВАЧЕВИЋ и ЂУРКОВИЋ

420 Posljednji pozdrav komšiji

OGLASNO ODJELJENJE NOVA “POBJEDA”

Saučešće primamo u kapeli Miolje Polje – Župa 13. maja od 11 do 17 časova i 14. maja od 11 do 14.30 časova. Sahrana će se obaviti istog dana na mjesnom groblju u selu Kuta - Župa u 15 časova. Po želji pokojnika cvijeće se ne prilaže.

KOLEKTIV OŠ ,,NJEGOŠ“ IZ SPUŽA OŽALOŠĆENA PORODICA: sinovi SRDAN - GOLUB i ŽIVKO, snaha ANKA, unuk ZORAN, snahe, sinovci, sinovice, unučad i ostala mnogobrojna rodbina

432

437

OBRADU KOVAČEVIĆU

TELEFON ZA INFORMACIJE

DANILO GARDAŠEVIĆ sa porodicom

020-202-455, 020-202-456.

424

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 14. maj 2022.

Dana 13. maja 2022. preminuo je naš dragi

Sa tugom u srcu primili smo vijest da je preminuo naš dragi

ĐORĐE Josifov DŽUVEROVIĆ

ĐORĐE DŽUVEROVIĆ

Saučešće primamo u gradskoj kapeli Čepurci, dana 13. maja od 13 do 16 časova i u Pljevljima na groblju Ravni, dana 14. maja od 11 do 14 časova, kada će se obaviti sahrana.

Pamtićemo ga kao iskrenog i časnog saborca za bolju i napredniju Crnu Goru. Svojim životom, poštenjem, radom i požrtvovanjem trasirao je put svojoj porodici, svojim prijateljima, ali i nama, koji smo imali čast da zajedno sa njim budemo dio iste političke porodice. Njegovo životno djelo i njegov put obavezivaće nas u daljem djelovanju kao trajna uspomena na vrijednosti za koje smo se zajedno borili i koje smo istinski živjeli.

OŽALOŠĆENI: supruga SNEŽANA, kćerke MILENA i ALEKSANDRA, unučad ĐORĐE i KATJA, sestra OLIVERA, sestrići JOVAN, VLADIMIR i VLADAN, sestrične BRANKA i JELENA, zet MILIVOJE DŽANJEVIĆ i ostala rodbina

434

DEMOKRATSKA PARTIJA SOCIJALISTA CRNE GORE

464

Posljednji pozdrav poštovanom

POMENI

Opraštamo se od dragog prijatelja

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

ILIJE POPOVIĆA

ILIJI POPOVIĆU

Ostavio si porodici čast, poštenje i tužno sjećanje.

DOBRIVOJA – DOLA RADOVANOVIĆA

Porodica PAJIĆ Porodica ŠTURANOVIĆ

447

445

Posljednji pozdrav dragom stricu, đeveru i đedu

Posljednji pozdrav dragom zetu

Teško je prihvatiti činjenicu da si otišao, da te više nećemo sresti, zagrliti, da nećemo otići na naša omiljena mjesta, uživati u životu, radovati se rođacima i prijateljima. Faliće nam tvoji mudri savjeti i vječiti optimizam. Faliće riječi dobrote i opravdanja za sve što nas je snalazilo i što nas čeka. Nedostajaće podrška za sve što smo planirali da uradimo zajedno. Dole, ostaćeš nam u mislima nasmijan kakav si bio do zadnjeg trena. Dok je nas, živjećeš u najljepšim sjećanjima.

Tvoji: MILICA, ANĐELA, BLAGOJE, ANDRIJA i NIKOLINA

419

ILIJI POPOVIĆU

Neka tvoja napaćena duša počiva u miru pored tvojih najmilijih. RADE i LJILJANA MRDAK Porodica pok. MUJA POPOVIĆA

429

446

30 Oglasi i obavještenja Dana 14. maja navršava se godinu dana od smrti našeg

Subota, 14. maj 2022. Godinu dana živimo sa uspomenama na našu voljenu

Danas je sedam godina od kada nije sa nama naš dragi

ZORAN Ilijin ĐUROVIĆ Svakog dana si u našim sjećanjima. Ne postoji vrijeme koje može izbrisati bol i tugu za tobom.

GOJKO – GOJA Ljubov POPOVAC

NADEŽDU – NADU Vladimirovu KEKOVIĆ rođenu Bešović

Dragi brate, nema riječi koje mogu da opišu koliko nam nedostaješ.

Tvoji: RANKA, MAJA sa porodicom, BLAŽO, KATARINA i MIA 433 ТУЖНО СЈЕЋАЊЕ на нашег брата, ђевера и стрица

Tvoj brat dr RADE POPOVAC sa porodicom

Sjećanje je snažno kao život. Pamtimo je po bezuslovnoj ljubavi i pregnuću za naše dobro. Za unučad ostaje sjajna zvijezda njihovog djetinjstva. Zahvalni smo svima koji su u ovo vrijeme saosjećali sa nama, a o Nadi govorili biranim riječima ističući njenu gospodstvenu pojavu i lijep manir.

ЗОРАН ЂУРОВИЋ

Danas, 14. maja, u 10 časova poklonićemo se njenim sjenima i tišini na Čepurcima.

422

2015 – 2022. У нашим си мислима и сјећању.

Prošla je godina dana od smrti našeg druga

Твоји: ДРАГАН, ТАМАРА, АНА, ЈАНА и ЛУКА

Sa bolom, ljubavlju i ponosom PORODICA

449

Navršava se tri godine od smrti našeg

GOJKO POPOVAC Dragi Goja, mnogo nam nedostaješ.

425 Tvoji drugovi JOLOVAC, DADO i MIKA Godina dana je od smrti mog voljenog oca

423

ZDRAVKA Brankovog BOLJEVIĆA

Pola godine je bola i tuge od smrti našeg

Nosimo te vječno u našim srcima.

BANJA MANOJLA – MANA RADOŠEVIĆA Zaborav ne postoji, sjećanje i lijepe uspomene na zajedničke trenutke ne blijede, kao ni ponos što si bio takav.

Ne postoji vrijeme koje može da te udalji od mene, niti da zaliječi bol i tugu koja ostaje. Bio si podrška, oslonac. Iako je prošla godina, ljubav i tuga za tobom su neprolazni zauvijek. Živiš i živjećeš dok i ja budem živ. Tvoj SAŠA

441

Tuguju:

Otac BRANKO, majka JASMINA, sin NEMANJA, supruga TANJA, brat ALEKSA, snaha ANITA, bratanići LUKA i PETAR, snaha LIDIJA

Sestra VOJA, VOJO, JADRANKA, LJILJANA i MIRJANA Godinu dana je od smrti našeg voljenog

417 Navršava se godina dana od smrti našeg voljenog

418 Četrdeset je dana od smrti naše drage

BANJA Bio si podrška, oslonac i dobrota. Živiš i živjećeš dok mi budemo živjeli.

BANJA Vrijeme koje prolazi, ne umanjuje našu tugu za tobom. Prođe godina, a naše rane i bol za tobom su sve teže. Uvijek ćeš biti u našim srcima.

430

Tvoji: IVO, DANIJELA i BOJANA MARTINOVIĆ

NADE Đuričine JABUČANIN

Dragi brate

rođene Radović Tvoja ljubav, briga i pažnja uvijek će biti sjećanje na tebe. Neizmjerno hvala. Počivaj u miru. Istog dana porodica će posjetiti njenu vječnu kuću.

Tvoji: VUKAŠIN, DUBRAVKA, NIKOLA i DANILO 440

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“

020-202-455, 020-202-456.

BRANKO Prođe godina dana od tvoje smrti. Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava. 431

Tvoj brat RADE sa porodicom

435

Ožalošćena porodica JABUČANIN

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 14. maj 2021. Poslovni broj : Iv.br.3947/2018 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Pegasus” DOO Cetinje , koga zastupaju Zoran Mijović,Bojan Vuković i Marko Marković,advokati iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika “WATERMELON” D.O.O sa sjedištem u Podgorici, adresa sjedišta Bulevar Pera Ćetkovića,blok 10 bb , PIB:03159639, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u ukupnom iznosu od 145,20€,u smislu člana 45 ZIO-a dana 13.05.2022. godine,

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

JAVNO OBJAVLJUJE

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

Da se izvršni dužnik, “WATERMELON” D.O.O sa sjedištem u Podgorici , adresa:Bulevar Pera Ćetkovića blok 10bb,PIB:03159639 u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istom uručilo Rješenje o izvršenju Iv.br.3947/2018 od 04.09.2018.godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a. Podgorica 13.05.2022 godine Javni izvršitelj Ivan Petrović

DRaŠKo ĐURaNoViĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MilENa golUBoViĆ

Iv.br.1600/2018 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3. Januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca DOO „HOLDCO EAST“ PODGORICA, Cetinjska ulica br.11, ( The Capital Plaza Centar ), PIB: 03189414, koga zastupa punomoćnik Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Zorana Boškovića iz Bijelog Polja, ul.Mojkovačka bb, Bijelo Polje, radi naplate novčanog potraživanja, dana 13.05.2022.godine, shodno čl.45 ZIO-a

Direktorica marketinga: ŽElJKa RaDUloViĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca DOO „HOLDCO EAST“ PODGORICA protiv izvršnog dužnika Zorana Boškovića iz Bijelog Polja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata sa dokazima i osnovu dospjelosti i visini potraživanja na dan 05.11.2018.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.1600/2018 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku Zoranu Boškoviću - Zaključak Iv.br.1600/2018 od 19.04.2022.godine i Zaključak Iv.br.1600/2018 od 06.05.2022.godine.S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik Zoran Bošković u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. U Bijelom Polju, Javni izvršitelj dana 13.05.2022.godine. Ivan Sekulić

RaDMila UsKoKoViĆiVaNoViĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENaD ZEČEViĆ (politika) JaDRaNKa RaBRENoViĆ (ekonomija) JElENa MaRTiNoViĆ (društvo) MaRiJa JoViĆEViĆ (nedjeljno izdanje)

Na osnovu člana 24 stav 5 a u vezi sa članom 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

Urednici JoVaN NiKiToViĆ (kultura) MaRiJa ŽiŽiĆ (crna hronika) DRagiCa ŠaKoViĆ (Crnom Gorom) NiKola sEKUliĆ (hronika Podgorice) JoVaN TERZiĆ (Arena) sloBoDaN ČUKiĆ (feljton i arhiv) VUKMaN iVaNoViĆ (dizajn) DRagaN MiJaToViĆ (fotografija)

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta DOO “Hodesa“, Sandžačka bb- Rožaje, donijeto rješenje br. UPI 06-322/22-107/6 od 13.05.2022.godine, kojim je data saglasnost na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za projekat “Rekonstrukcija poslovnog objektahladnjača“, koji je izgrađen na kat.parceli br. 1412/28 KO Rožaje- opština Rožaje. U sprovedenom postupku procjene uticaja na životnu sredinu utvrđeno je da je Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu urađen u skladu sa Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18).Rješenjem o davanju saglasnostu utvrđena je obaveza Nosiocu projekta da izvođenje predmetnog projekta realizuje u svemu prema mjerama zaštite životne sredine utvrđenim u Elaboratu procjene uticaja, koje se odnose na : - mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje značajnog štetnog uticaja na životnu sredinu; - pogram praćenja uticaja projekta na životnu sredinu (monitoring). Protiv rješenja o davanju saglasnosti na Elaborat može se izjaviti žalba Glavnom administratoru Opštine Rožaje, u roku od 15 dana od dana objavljivanja obavještenja u sredstvima informisanja. Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944)

IVM - 719/2022 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE OSNOVANA 1901. GODINE A.D., PODGORICA, ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099 protiv izvršnog dužnika TAMARA ŠĆEKIĆ BUDVA, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

PORTAL POBJEDE

Urednica JoVaNa ĐURiŠiĆ

ZAKLJUČAK

Zamjenik

Da se izvršni dužnik TAMARA ŠĆEKIĆ BUDVA rođen 05.06.1992. godine, u roku od tri dana od dana objavljivanja u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj IVM - 719/2022 od 05.04.2022. godine i Rješenja o troškovima javnog objavljivanja od 13/05/2022 godine, jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 13/05/2022 godine

BoRislaV ViŠNJiĆ OBJEKTIV

Urednica MaRiJa iVaNoViĆ -NiKiČEViĆ

Mali oglasi

Javni izvršitelj Darko Rajković

NEKRETNiNE CENTAR Hercegovačka na korak od ulice Slobode – lokal 400m2 sa 4 privatna parkinga. Savremen, prostran sa visinama, više prilaza za sva vozila. Prodajem Tel.069/ 991-786 1 PRODAJEM ekskluzivan trosoban stan 127m2 zgrada „Mermer“ pored Ars Medice na 3. spratu, namješten, neuseljivan, okrenut prema Morači, cijena 1850/1m2. Garaža 21m2= 15,000e Tel.069/012-739 2

UslUgE OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih cijevi, popravka i zamjena instalacija. Non stop! Begović Tel. 067/579-709 , 069/269-550 3

OTČEPLJENJE kanalizacija el. sajlom. Dolazim odmah. NON STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. BEGOVIĆ TEL.069/747-204, 069/424-150, 067/473-367 4

KUPUJEM i prodajem umjetničke slike, može i razmjena. Slika je kamata na zid. Kolekcionar Beli. Po mogućnosti uzimam slike Lainovića, Braunović, Stamatović itd. Tel.069/051-526 5 KOSIM placeve, bašte, dvorišta i vinograde profesijonalnim motornim trimerom, dolazim po pozivu odmah. Povoljno Vukčević Tel.069/991-999, 067/000-008 6 STRUČNO I SAVJESNO radimo skoro sve vrste građevinskih poslova: adaptacije, popravke krovova, dimnjaka i ostalog. Tel: 069/926-382, 020/629-558 7

KULT

Urednica TaNJa PaViĆEViĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

32 Marketing

Subota, 14. maj 2022.

14. мај 2022. | година III | број 115

ПОД ЛУПОМ: „ОПШТЕ СТВАРИ“ У ГОВОРИМА ПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

ISSN 2704-5226

ознати кинески филозоф Конфучије својевремено је (око 2.500 године прије нове ере) формулисао чувену максиму: „Највише начело људске цивилизације је владање“ (Велико учење, стр. 120). Инспирисан тиме, његов ученик Целу једног дана га запита: „Ако би ти владар Веииа дао власт, са чиме би започео“? „Почео бих поновним успостављањем тачне употребе језика (терминологије“), одговорио је Конфучије. Зачуђен, Целу је узвикнуо: „Да ли то стварно мислиш? Како си чудан! Зашто би хтио да поново успоставиш тачну терминологију“? Конфучије му је одговорио: „Ах, Целу, како си ти једноставан! Ако језик није тачан, све што кажемо губи свој облик; ако оно што говоримо нема свој облик, наређења се не могу извршавати. Ако се наређења не могу извршавати, не могу се успоставити правилни облици обреда и друштвеног општења и онда се законска права у земљи неће остваривати, а ако се законска права не остварују, човјек ће бити у недоумици што треба радити, а што не треба радити. Кад одгојен човјек успоставља нешто одређено, он зна како то треба назвати и кад издаје наређења зна да ће се она без поговора извршити. Одгојен човјек се никада не изражава неодређено“ (Исто, стр. 12 -13). Код нас, у Црној Гори, два и по миленијума касније, прве личности у државној власти нико не пита што ће тачно радити. Оне, опет, у својим тзв. приступним говорима (експозеима), ако о томе уопште и говоре, говоре само у „најопштијим цртама“. А „најопштије црте“, колико год да су дуге и широке, по логици ствари, нијесу мјесто гдје се јасно и прецизно дефинише што се тачно подразумијева под оним што ће се радити, тако да што год се уради, испада да је „оно право“. Да је законито тако, показаћемо не примјеру који је тренутно, не без разлога, у жижи интересовања знатног дијела домаће јавности. Ријеч је о БЕЛВЕДЕРУ 2021. Замољен да прокоментарише прилично „шкакљиву“ актуелну причу о дешавањима у црногорским државним органима и службама одговорним за одржавање реда и мира у земљи током хиротоније челника СПЦ у Црној Гори, на Цетињу 4/5. септембар 2021, господин Предсједник Владе Црне Горе, на примјер, био је експлицитан: „Шта говори снимак? Шта неко прича у кафани и измишља? Зар озбиљна држава треба тим да се бави? Никаквих посљедица на Цетињу није било, ми смо сачували мир. Реците ми што су нуспојаве на Цетињу? У 11 сати се завршила акција, у 12 сати је свугдје у Црној

КОНФУЧИЈЕ VERSUS

КОНФУЗИЈЕ

КАД ЈЕ ДОМОВИНА У ПИТАЊУ, НЕМА ПРИВАТНИХ ИНТЕРЕСА… ЗА ДОБРЕ, ХРАБРЕ ЉУДЕ, ЉУДЕ УЗВИШЕНА ДУХА НЕ ПОСТОЈИ ЧАСНИЈИ РАЗЛОГ ДА СЕ ПРИХВАТЕ ЈАВНИХ ПОСЛОВА ДО ЖЕЉЕ ДА СЕ НЕ ПОКОРЕ НЕЧАСНИМА И НЕ ДОПУСТЕ ДА ИМ УНИШТЕ ДРЖАВУ - ЦИЦЕРОН ЈОВАНА МУГОША

РАДОВАН РАДОЊИЋ

недостижну отменост, господство и цивилизацијску зрелост народа који им за то није пружио шансу, јер се није био окупио да много пута у својој историји крвљу заливено и (од)брањено Цетињско поље још једном ороси течношћу живота, већ да својим етичким кодом демонстрира усправљеност пред сваком силом и неправдом. Треће. Мир за који господин Предсједник Владе каже да је на дан поменуте хиротоније већ у 12. сати био свугдје у Црној Гори, није настао као еманат блаженства због среће коју јој је донио нови митрополит СПЦ у Црној Гори, већ као посљедица шока људи због сазнања ко управља њиховом државом и како их брани, с једне стране, и каква је и чија власт која ставља свој печат на продужење унедоглед потпуне националне обесправљености половине њених грађана. Да све буде „занимљивије“, читава ова акција је била у ствари манифестација „исконских права“ Србије на Црну Гору, о чему је господин Предсједник Владе само три дана прије наведеног исказа, на ту тему, у контексту приче о темељном уговору, рекао сљедеће: „У јавности је до сада представљено неколико верзија темељног уговора, али нити један текст није био у складу са Уставом и законима Црне Горе. У преамбули нацрта посљедње верзије коју је припремила Црква Србије пише ‘да је хришћанска црква на простору данашње Црне Горе присутна од апостолских времена и њеног континуитета кроз историјско православно и црквено устројство од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске епископије 1219. г. у саставу Жичке архиепископије, Пећке патријаршије, односно Српске православне цркве’, што је тешки историјски фалсификат“.

Гори био мир. Ако неко мисли да је тамо требало да падне крв, ја за те људе мислим да су непријатељи државе и ако наставе са таквом реториком, они свјесно или не гурају земљу у проблеме. Зато мислим да је успјешна била акција полиције на Цетињу“ (Побједа, Подгорица, 3. мај 2022, стр. 2). Господин Предсједник Владе је сасвим у праву кад констатује да озбиљна држава не треба да се бави кафанским причама. Вјерујемо, међутим, да ће се господин Предсједник Владе сагласити с тим да озбиљна држава не смије да се бави озбиљним проблемима какве имплицира тема БЕЛВЕДЕР 2021. ни на начин како је то учињено у његовој изјави.

Ево и зашто. Прво. Поменутог датума се на Цетињу није радило о нечему што спада у ред тричарија које се распредају у кафанским причама, него о једном од најсудбоноснијих и истовремено најсрамнијих догађаја у историји Црне Горе. Њени највиши колективни органи власти и безбједносне службе су се тада – умјесто да бране част, слободу и суверенитет своје државе и њене пријестонице - снажно, гвозденом логиком и војничком логистиком, укључујући и хеликоптерски десант, предано ставиле у службу окупаторске Српске православне цркве и, не бирајући средства и начине вршења насиља над

мирним грађанством, омогућиле јој да хиротонијом свог поглавара у Црној Гори, баш у Цетињском манастиру, како би тиме и симболично понизили Црногорце и с правог мјеста им славодобитно показали ко је газда у њиховој кући. Друго, поступајући тако према својој слободној, независној, међународно признатој земљи и чланици Уједињених нација, ти тобоже црногорски органи и службе, добро упућени у ниво ризика таквог подухвата, објективно су били она темпирана бомба која је требало да испровоцира крвопролиће у Црној Гори, до којега, на срећу, није дошло јер су наспрам себе имали

Овоме није потребан коментар. Али јесте наш поздрав Предсједнику Владе: Господине Предсједниче, Као Ваш стари знанац и пријатељ, а коначно и колега (обојица смо докторирали из области политичких наука), желим Вам добро здравље и пуно успјеха у раду и животу. Као грађанин, желим да учините што је до Вас, да ако смо морали Конфучија користити за упоредни ослонац у овој причи, то не морамо чинити у причи која с његове стране гласи: „Можеш ли да замислиш сићушну душицу на положају министра? Прије него што дође до тог положаја, он је пун бриге да дође до њега, а пошто га добије, пун је бриге да га не изгуби, а ако почне да се брине да га не изгуби, онда не постоји ништа што он не би био кадар да уради да га задржи“ (Оп. цит., стр. 89). 

14. мај 2022.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ан о живљењу у друштву апсолутне истине граничи се са утопијским фантазмом, јер друштва апсолутне истине, знамо, не постоје. Право на живљење у друштву које није друштво лажи је нешто сасвим друго, никада није ни фантазам ни утопија. Ово право или очекивање, чак и када је тек прилично крхко утемељена нада ускраћују по правилу управо они који владају лажима, јер другачије не би могли, хтјели, ни умјели. За њега се боре они свјеснији, самосвјеснији, храбрији, агилнији а, готово као по правилу, успавано или изморено мноштво њихових суграђана или сународника их види као занесењаке којих се треба клонити (уколико је ријеч о беневолентним или плашљивим процјенама), или као изгреднике и рушитеље мирног и установљеног поретка (уколико је ријеч о процјенама политичких неистомишљеника и моћника). Нијесу у лажним друштвима лажни само демократија, плурализам, отвореност, права, науке, умјетности, конфесионалне острашћености и историја… Лажне су грађанске врлине и лажне, временом, постају и егзистенције њихових житеља. Истоврсни или слични су, међутим, како они „беневолентни“ или плашљиви, равнодушни на производњу друштвених лажи, тако и они који је производе. С друге стране су они који су своје професионалне и личне егзистенције посветили отпору према политичком утилитаризму, узурпацији било које врсте, манипулацији, про-

У ДРУШТВИМА ЛАЖИ – ИЗБОРИ И ОДГОВОРИ И ДОК СЕ У МОСКВИ ЗАВРШАВАЈУ ПРИПРЕМЕ ЗА ПРОСЛАВУ 9. МАЈА, ДАНА ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ, ДОК СЕ СВАКОДНЕВНО ПРЕБРОЈАВА БРОЈ ЖРТАВА У УКРАЈИНИ, ДОК МИТРОПОЛИТ ЈОАНИКИЈЕ НЕ ОДУСТАЈЕ ОД ТВРДЊЕ ДА СУ ДОГАЂАЈИ У УКРАЈИНИ „ПОСЉЕДИЦЕ БЕЗБОЖНИШТВА“, А ДА ЈЕ ЦРНА ГОРА ПРОЈЕКТОВАНА ДА БУДЕ „МАЛА УКРАЈИНА“, ГРАЂАНИ И ГРАЂАНКЕ НА ЦЕТИЊУ, МАЛОМ-ВЕЛИКОМ ГРАДУ, СВАКОГ ДАНА У ПОЛА ШЕСТ, СВЕ ДО ПРЕКИДА РАТА, ОКУПЉАЋЕ СЕ ИСПРЕД ДВОРЦА КРАЉА НИКОЛЕ

паганди и насиљу. Њихове међусобне сличности (или различитости) увијек значе границу између пријањања и непријањања, пристајања или непристајања и манифестују се у, наизглед, сасвим разноликим друштвеним и политичким устројствима. Они који су у хроничној побуни против моћника, манипулатора, пропагандиста и лицемјера увијек се међусобно препознају. Препознају се по солидарности, често заборављеној врлини у друштвима лажи. Ових дана је београдски активиста И. М. на друштвеним мрежама написао: „Цетиње ће ући у уџбенике, Цетиње је тренутно најсветлија тачка у читавом човечанству. Свакога дана од почетка безумног напада Русије на Украјину, у овом граду се одржавају антиратни протести и свакога дана се офарба по једна коцка на централном градском тргу у боје украјинске заставе. Импресиониран сам и задивљен, немам речи којима бих то описао… Због оваквих људи вреди борити се“. Да су ову импресију забиљежили

само активисти и активисткиње из Црне Горе, она би и даље, док на другој страни траје (не)званична одбрана Путинове верзије „руског света“, свакако била храбра, али би јој измакла ова толико драгоцјена супстанца међусобне активистичке подршке и солидарности која може да настане само онда када се препозна заједничка вриједност. Тачније, онда када се препозна безинтересна одбрана истине. Онима који се заиста боре против лажне демократије, лажне отворености, лажних историја, псеудонаука, злоупотребљених умјетности и религијских лицемјерја и страсти, насиља и узурпација, немогуће је да се за право на живљење у друштву које није друштво лажи боре само у својој земљи. Они свакако не вјерују превише Платоновој теорији о племенитој лажи која је дозвољена филозофима и краљевима, нити у теорију о њеној могућој добробити. Напротив, препознају се и по томе што проглашене „истине“ и лажи заоденуте у рухо

С. ВАСИЉЕВИЋ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Цетиње, 9. мај 2022.

„племенитости“ демистификују сваки пут када један правични друштвени поредак може да буде или јесте разаран. А у свијету постистине, у којем се претпоставља да су лажи стварне јер велики број људи вјерује да су истините, за произвођење

лажи се увијек оптужују они други. Управо је ових дана Владимир Путин, приликом разговора са највишим руским званичницима, Запад назвао „империјом лажи“. Ипак, упркос више него темељној пропаганди и у анестезираним друштвима ле-

КАКО ЧИТАТИ ЦЕТИЊЕ

МОЖДА ПУТОКАЗ ЗА ЦЕТИЊЕ МОЖЕ ДА СЕ ПОСТАВИ У СВИМ ЦРНОГОРСКИМ ГРАДОВИМА, КАО ПОСЕБАН МАРКЕР, ДА ВАС ДОВЕДЕ ДА ОСЈЕТИТЕ ПРИЧУ И ИСКУСТВО КОЈЕ ВАМ НЕДОСТАЈЕ. ЦЕТИЊЕ РАЗЛИЧИТИХ ЕПОХА, КОЈЕ ПРКОСИ ДИСКОНТИНУИТЕТИМА УНУТАР КОЈИХ ОНО НИКАД НИЈЕ НЕСТАЛО

ЦРНОГОРСКИ ВЈЕЧНИ ГРАД С. ВАСИЉЕВИЋ

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

а ли је могуће замислити јавну расправу или коментаре у Пољској да неко оспорава значај или статус Кракова, старе пољске пријестонице или неког у Њемачкој да на погрдан начин полемише о Вајмару. Тешко замисливо, али како у Црној Гори пуно тога јесте могуће, најновије приче о Цетињу, црногорској пријестоници и гласови како би јој требало одузети такав статус, само је дио познатих наратива који нашу свакодневицу чине неријетко апсурдном. Објашњење како је то могуће проналазимо у једној позоришној причи филозофа Алена Бад јуа који у својим разговорима о позоришту дефинише непублику, тачније дио јавности који има проблем доласка у позориште. Каже Бадју за њих

Цетиње, 9. мај 2022.

да посједују елементе дубоке унутрашње дискриминације, као врсту принудног пристанка у коме им је очигледно чудо забрањено. Тако некако дјелују носиоци гласова који Цети-

ње доживљавају и оспоравају са дубоком унутрашњом дискриминацијом. Њихово одбијање Цетиња, као чуда, је постојано и дуготрајно. Траума која може имати своја објашњења,

али како год, они себе лишавају вриједности једног града. За њих је Цетиње као представа у којој не учествују. Елита без обиљежја елите, свирачи уз гусле и

дипле. А Цетиње јесте град који можемо посматрати отвореном сценом, град који као мансионска симултана сцена нуди мноштво прича, људи и догађаја. Ни туристи, као најбројнија нација на планети, од којих Цетиње врви од прољећа до касне јесени, нијесу релевантни за њихову забрану, коју сами себи чине. Неки „наши“ туристи су ограничених туристичких планова, маштају о Призрену, и све што треба имају у Београд(у), рецимо. Веза човјека и града је врло интимна, и далека од идеологије или политике. Рецимо, Иво Андрић није волио Рим, а нама који га волимо не смета да волимо југословенског нобеловца, а тек вјечни град. Неке градове волимо, неке не, али то како неки „воле“ Цетиње, нема додира са причом о вољењу градова. То је прича идеологије која односом према Цетињу детерминише однос према црногорском идентитету, културном и државном идентитету. Мали град велике историје и културе, најмања пријестоница свијета, како су је описивали многобројни путописци током XIX и почетком XX вијека. Град који можемо назвати различитим именима, владичанским или краљевским. Цетиње је било владичански град, град црногорских митрополита од 1485. године када је сједиште Зетске митрополије из Манастира Св. Николе на острву Врањина на Скадарском језеру пренијето на Цетиње, па краљевски када је 1910. године проглашена Краљевина Црна Гора. Цетиње је од свог формирања, које се везује за крај XV вијека када Иван Црнојевић, господар Зете, гра-

14. мај 2022.

гализованих лажи постоје грађани који на различите начине демонстрирају сопствено непристајање. Према најновијим службеним статистикама, Русију је у прва три мјесеца 2022. године напустило 3,880.679 становника, а „нејасно је колико их се од тада вратило у своју домовину“. Одласци из земље, тако, постају својеврсни и легитимни одговор на живот у друштвима лажи. Једнако као и отпор, једнако као и изгубљена и изнова нађена солидарност. Пред онима који своје егзистенције проводе у оваквим друштвима, увијек је постављен избор између два начина живљења - „политичког дјелања (vita activa)“ и „контемплације (vita contemplativa)“. Историја, писала је Хана Арент, „познаје многа мрачна раздобља у којима је јавност бивала затамњена, а свијет постајао толико сумњив да су људи престајали и да питају за политику како то не би угрозило животни интерес и личну слободу“. И док се у Москви завршавају припреме за прославу 9. маја, Дана побједе над фашизмом, док се свакодневно пребројава број жртава у Украјини, док митрополит Јоаникије не одустаје од тврдње да су догађаји у Украјини „посљедице безбожништва“, а да је Црна Гора пројектована да буде „мала Украјина“, грађани и грађанке на Цетињу, малом-великом граду, сваког дана у пола шест, све до прекида рата, окупљаће се испред Дворца краља Николе и минутима ћутања и новим префарбаним плочама одавати почаст страдалима на украјинском ратишту. Контемплација, очито, није и неће бити њихов одговор на лаж. 

ди двор (1482) и Цетињски манастир (1494), остало сједиште црногорске историје. Прича града није само његова историја, суштина града је вријеме данашње и савремена потрошња града. Можда је то баш одлазак у позориште Зетски дом на неку представу, шетња парковима или пјешачење до Орловог крша. Или енергија прославе 21. маја, која Цетиње претвара у ватромет емоција. Или сјећање на Цетињски бијенале, када је умјетност била јасан глас и отпор против деведесетих. Али, ако постоје гласови унутрашње дискриминације са почетка текста, онда све то није на менију. А то онда може бити прилично досадан и прозаичан живот. Тако близу, а тако далеко. А сви путеви из Цетиња воде до фантастичних видиковаца, отварају друге просторе и призивају друге. Као што је Данило Киш записао у Лаути и ожиљцима свој поглед са которских серпентина: „Затим треба све друго заборавити и посматрати из те божанске перспективе сусрет елемената: ваздуха, земље, воде. Тада ће вам се, ако су испуњени сви услови, јавити осећање вечности, што га је Кестлер назвао „океанским чувством“. Путоказ у близини Биљарде настао током једног од Цетињских бијенала упућује нас ка великим свјетским музејима, а тај путоказ опомиње колико тога још треба видјети. Можда путоказ за Цетиње може да се постави у свим црногорским градовима, као посебан маркер, да вас доведе да осјетите причу и искуство које вам недостаје. Цетиње различитих епоха, које пркоси дисконтинуитетима унутар којих оно никад није нестало. 

ПРЕОТИМАЊЕ ДУХОВНЕ ТРАДИЦИЈЕ ЦРНОГОРАЦА ВУКОТА ВУКОТИЋ

очело је то и раније, тако да им није први пут да покушавају да нам узму дјелове духовне традиције. Ипак, повод за ово данашње сочињеније је скорашња активност Цркве Србије и њених органа у Црној Гори да себи подреде и преквалификују црногорску сакралну и културну баштину, материјалну и нематеријалну. Потреба „српског света“ за налажењем икаквог утемељења у прошлости, како не би остао на облацима фикције, приморала је све потчињене му извођаче радова да се обруше на традиције околних народа. И по обичају, први на удару нашли смо се ми. Очигледно, схватајући простор Црне Горе као врсту самопослуге, што је дјело небриге и нечињења наших културних институција, и овом приликом посегла је Црква Србије за традицијом овог народа. Темељно, попут руске солдатеске у Алепу и Мариупољу, кренули су да одвлаче дио по дио сваког хришћанског насљеђа овог народа и овог простора. Рачунајући Црногорце ионако у „невјерне Томе“ „српскога света“, ваљда је било логично да се крене баш од празника тог апостола. Стога је слијећући епископ, јер су му у међувремену снизили титулу из Београда, Јоаникије, на тај празник одлучио да поćети Дукљу. Флагрантно прелазећи преко свега онога што је његов блаженопочивши претходник говорио за Дукљу и Дукљане, и колико је пута везивао проклетог цара Дукљана за Везиров мост, уподобљујући себе и своју паству за „нову реалност“, диктирану из Москве, одлучио је ставити шапу и на овај дио црногорског насљеђа. Ваљда је она тробојка нацртана за вријеме литија довољан разлог и показатељ аспирација Цркве Србије. Наравно, цијели чин се представио као традиционалан и одвајкада присутан, иако га никад било није, сасвим је у духу новоформирајућег „српског света“. Сад им је већ постало „традиционално“ да се позивају на обичаје и традиције које не трају више од деценијудвије. Попут подгоричког пливања за крстом, литија за Марковдан, новоподигнутих крстионица у море, љепших и старијих од раних хришћана, тако се ево и „традиционално“, од ове године, скупља сабор у Дукљи. Стога су се с разлогом неки историчари запитали да се те „традиције“ не вежу за Марка Фонтона из V вијека. Да светосавље нема ограничења када

ЖЕЉКО ДРАШКОВИЋ / mitropolija.com

ОД ТОМИНЕ НЕЂЕЉЕ ДО ВАСИЛИЈЕВА-ДНЕ ИЛИ

Јоаникије на Дукљи

ФЛАГРАНТНО ПРЕЛАЗЕЋИ ПРЕКО СВЕГА ОНОГА ШТО ЈЕ ЊЕГОВ БЛАЖЕНОПОЧИВШИ ПРЕТХОДНИК ГОВОРИО ЗА ДУКЉУ И ДУКЉАНЕ, И КОЛИКО ЈЕ ПУТА ВЕЗИВАО ПРОКЛЕТОГ ЦАРА ДУКЉАНА ЗА ВЕЗИРОВ МОСТ, ЈОАНИКИЈЕ, УПОДОБЉУЈУЋИ СЕБЕ И СВОЈУ ПАСТВУ ЗА „НОВУ РЕАЛНОСТ“, ДИКТИРАНУ ИЗ МОСКВЕ, ОДЛУЧИО ЈЕ СТАВИТИ ШАПУ И НА ОВАЈ ДИО ЦРНОГОРСКОГ НАСЉЕЂА је вријеме у питању, видимо управо из овога опскурног покушаја да се другом народу припише древно хришћанско насљеђе које се на овим просторима таложи скоро читава два миленијума. Док се у Дољанима, о чему је већ било ријечи, спремају да подигну манастир, већи, љепши и старији од оних базилика из IV вијека, тако се измишљањем традиције покушава отргнути из насљеђа црногорског народа Доклеа, најважнији антички град на овом простору. Но, Томина неђеља је само почетак. Недавно смо добили најаву да ће патријарх доћи у Црну Гору на свечаност тристогодишњице смрти Св. Василија Острошког. Још једном духовна традиција Црногораца окрутно је згажена зарад интереса светосавља. Манастир Острог, мјесто почивања Св. Василија кроз ових три стољећа, изградио се, кроз духовно устројство и дјеловање Црногорске цркве и Црногораца, у мјесто окупљања свих религија и свих околних народа, мјесто исцјељења и чуда, мјесто дубоког духовног поштовања. Обично, прва примједба и аргумент „српског света“ овоме је чињеница да је епископ будимљанско-херцеговачки Василије рођени Херцеговац из села поред Требиња. То би ваљда требало да означава право да се својата у српске духовнике. Као да читаво његово

животно дјело није било везано за ту пећину у Бјелопавлићима и као да његов култ није пронешен и унешен у духовну традицију црногорског народа. Као да Црногорци нијесу гинули како би одбранили његов манастир од Турака, као највећу своју светињу. Док га Црква Србије није ни признавала за свеца, нити га уврштавала у било који од својих тропара и часловаца, Црногорци су му се клањали и уздизали његов култ. И баш захваљујући духовној традицији црногорског народа и његовог поштовања према светитељу, култ Св. Василија постао је одредиште и мјесто ходочашћа далеко преко граница Црне Горе. Све то није сметало Цркву Србије, иако су јуришници „велике Србије“ хтјели да му запале мошти, да га присвоји и покуша учинити једним од чворишта new age светосавља, уз ријеке руских ходочасника. Тродеценијско окретање култа Св. Василија у „чисто српско“ резултирало је једино прављењем вашара од Манастира Острога, на што он данас личи. Новокомпоновано својатање Св. Василија од стране светосавља, као и у примјеру Дукље, без пардона прелази преко дотадашњих мишљења и односа саме Цркве Србије. Наиме, овај епископ из XVIII вијека здушно је одбациван од стране српске и цркве и историографи-

је. У то смутно и бременито вријеме по црногорски народ и државу, Василије је био један од предводника идеје за прихватање уније са Ватиканом. Иако то није била његова идеја, јер настаје нешто раније, око 1610. године, када и сам пећки патријарх, на сабору у Манастиру Морача, прихвата и потписује унију, биће њен велики присталица. Велики покрети током Кандијског и Морејског рата између Венеције и Османског царства учиниће да епископ херцеговачки Василије узме једну од главних улога у приближавању православне цркве на овим просторима католичком Риму. Сам ће бити члан једне од делегација која ће о томе преговарати са представницима Ватикана, све зарад побољшања стања његовог народа и потребе за ослобођењем. Ове активности једно вријеме довеле су га на црну листу српске историје и мало је помињан његов култ. Поновно измишљање духовних традиција и светиња зарад уклапања у нови „српски свет“ прешло је преко свега тога и накалемило га у новокомпоновано светосавље. Тиме је срушена оригинална традиција и драж овог култа која је далеко надмашивала границе Црне Горе и у којој су могли да се пронађу бројни народи и вјере. Но, тако нам је кад смо о својему тако мало водили рачуна. 

14. мај 2022.

ТУ СМО…

ПО ШУМАМА И ГОРАМА

РАЈКО РАДОВИЋ

ок Путин Западу шаље упозорења о „судњем дану“, можда да погледате Стивен Спилбергов „Рат светова“ (2005)? Овај филм научне фантастике, заснован на истоименом роману Х. Г. Велса, чини се, поново добија на суморној актуелности. За Спилберга инвазија ванземаљаца на нашу планету не означава само свођење рачуна између две цивилизације различитих степена технолошког развитка. Апокалипса је овде нешто више. Она је тест издржљивости. Она је у вези са преживљавањем, са устајањем из пепела по сили закона који владају како за марсовце тако и за Земљане, а превазилазе и једне и друге својим надчулним квалитетима. Док марсовци сами нису само агенти тог насилног играња са ватром. Они су наши сеновити, обсцени двојници. Предимензионираних глава, издужених удова и деформисаних тела они су бића огољене егоманије путем високе технологије и зато фараонских комплекса и амбиција. Али, ако ћемо да будемо искрени, ова спилберговска опсесија опстанком по било коју цену и под немогућим околностима није од јуче. Као инстинктиван, осетљив уметник он се већ од раних 70-их прошлог века бавио питањем масовног, механизованог убијања у својим филмовима. А његово најпознатије остварење непосредно на тему геноцида, „Шиндлерова листа“ (1993), вероватно му је и најнеискренији од тих покушаја. Спилбергова визија краја света, заправо, много је живља и много бескомпромиснија у његовим жанровским филмовима за најширу публику. У „Ајкули“ (Jaws, 1975), рецимо, подводна неман је у ствари ме-

поднијети, али кад се дође до леопардове коже која је инспирисала „флекаву“ маскирну униформу, флекама краја нема. Умјесто да украсе, уфлекале су простор и вријеме. Ту су све три вјере и нације сусједи, које понеђе само метри раздаљују. Торњеви, као скок у вис, ко ће кога надскочити; исламски, католички, провославни... а сви неславни у својој

задртости. Понеђе, на неколике десетине метара удаљени, зачикавају једни друге, од земље до неба својим присуством... Као да никад неће живјети заједно, а ту су нераздвојиво једни уз друге, оданде до вјечности. Трпе се, а не подносе се. Ако у свом аутомобилу не искључите радио, помамиће вас ријечју различитом као и торњеви! Ко ће више у

небо, на једнаким таласним дужинама. Приповиједају о вјери нацији и разлици. Све различито, а разлике су им истовјетне. Убијају, у појам о животу, иако је тај појам убио многе. Кад зађете у Босну од Јабланице навише и кренете низ Врбас, запјени Република Српска као да на свијету никога живога нема до Срба. Српство и само Срби да те и мозак засврби. Уз сву љубав према БиХ, не бих издржао дужи пут са таквим напутцима. Срећом, био је близу ауто-пут за Загреб. Градишка, гранични пријелаз, Сава па ЕУ. На уласку, само су питали имам ли шта за пријавит? Имам! Показао сам позивно писмо за наступ са својом књигом у Матици Хрватске. Прошао сам без друге провјере... И починуо од БиХ! Ниђе вјерских торњева до Загреба. Само сам два назрео на далеком хоризонту Славоније. Сјутрадан у Матици Х. на промоцији, појавили су се два класична Хрвата. Ген. Анте Пркачин и свеучилишни професор др Миро Ковач, политичар и дипломата, своједобно и министар вањских послова. Оба су пријатељи и по-

штоваоци ЦГ, па су на промоцију дошли по свом нахођењу. Ген. Пркачин је узео први ријеч акцентујући наслов књиге који је довољан да нас опомене, да што мање упражњавамо „моду“ смрти, односно да је посве избацимо из моде. Генерал је опет показао запањујуће познавање Црне Горе на темељу поузданих повијесних извора, али је и придао да му је поуздано и подријетло црногорско. Професор М. Ковач није био спреман да узме ријеч о књизи (то ће урадити неком другом приликом). Међутим, испровоциран модом смрти, која је у традицији на овим просторима, неопходно је, како је рекао, отпочети дијалог са своје стране без обзира шта она друга мисли те да се људи у оваквим околностима дозову миру и разумијевању. Ја нијесам имао ријечи корекције на овакве ставове тако угледних Хрвата. Матица је затражила пет књига „Смрт је увијек у моди“. Поклонио сам их. У сваком случају, боље је поклонити књигу него препоручити моду из наслова. Сјутрадан сам обрнуо према Сплиту. Иако сам прије рата туда често пролазио, заборавио сам на неке топониме. Од Карловца надаље било их је више: Никшић, Растоци, Црногорци, Радуловићи итд. Неки су се иселили, неки не. Никшић и Растоци су остали. И опет као кроз БиХ, километри

РАЧУНИ И ЖРТВЕ

РАТ СВЈЕТОВА

тафора за нацистичку ратну машинерију. То чудовиште је мајстор blitz kriega. Оно чека негде на дну. Потом, из мрачних дубина неопажено кидише када то жртва најмање очекује. Кадрови из доњег ракурса леденог морског пространства ка светлости сунца и површини пучине где се тела невиних пливача праћакају беспомоћно су заиста нешто најстрашније што се да видети на филму. Али зар Јевреји за време Другог светског рата сличним методама препада нису одвођени у смрт из источноевропских штетла и гета током ноћних рација? Буквално би их дигла сила из мрака док се још буде или спавају отворених очију. Онда би их сам мрак појео као да никада нису ни постојали на светлости дана. У „Ајкули“ Спилберг посебну пажњу, зато, посвећује раскомаданим телима предаторових жртва. Слике руку и ногу отргнутих од трупова, напрасног шикљања крви и глава набубрелих као лубеница на дну потопљеног чамца су ту да нас подсете на трауму људске телесности. А велика бела ајкула у Спилберговом филму је зато као нека врста подводног црнокошуљаша. Она је откачени СС официр без ранга и чина који делује на своју руку, али нас и подсећа на шири контекст дубине зла. Бела ајкула је обесни, садистички фантом огољене крвожедности. Она је врста луталице из талога који чини зло из чистог хира, импулсивно. И зар није, онда, иронично у готово едиповском deja vu смислу то да се баш под изговором „денацификације“ одвија Путиново етнич-

ПУТИНОВА ПЕРСПЕКТИВА СЕ ИСКРИВИЛА, ВРИЈЕМЕ СТАЛО, А ИСТОРИЈА ПОСТАЛА КРВАВА БАЈКА. ТАКО ДА ОНО ШТО МУ ДОЛАЗИ ГЛАВЕ НА УКРАЈИНСКИМ РАТИШТИМА НИЈЕ ЏО БАЈДЕН, ВЕЋ УКРАЈИНСКИ ВАЗДУХ САМ, ДАХ СЛОБОДЕ ЉУДИ КОЈИ И КАДА УМИРУ НЕ ДАЈУ НА СЕБЕ. И ВИШЕ ОД ТОГА, УКРАЈИНСКА ЗЕМЉА САМА И ВРИЈЕМЕ КОЈЕ ТЕЧЕ И ЗАВОЈЕВАЧУ И АГРЕСОРУ ВИШЕ НЕ ИДЕ У КОРИСТ Allstar Cinetext Universal / theguardian.com

дговорио сам на позив из Хрватске да у Загребу и Сплиту представим свој роман Смрт је увијек у моди. Наравно, нећу писати о својој књизи... већ је доста речено да је за вајду. Писаћу о њеним узроцима и посљедицама кроз које ме пут водио. Кад се прође Билећа, према Стоцу и Мостару путује се изнад плодних долина, поред много пустих кућа и полупразних насеља. Иако је прољеће и лијеп дан, суморна је слика. С прољећем долази цвијет и нови живот. Овђе све оронуле слике, старе три деценије, разурене земље и људи. Све усамљено, запуштено. Ледина до ледине, да се следиш, километрима. Ништа и никога нема. Етно чишћење и прогони су прогнали све, чак и оне који су прогонили. Нема смисла живјети сам... а тек опстати? Кад сиђете у богату долину Неретве, све је другачије. Животније је. Има и гужве и претрпаности. Девастација као у нас... *ебо ти нас! Ђе год нађеш згодно мјесто, ту су куће посађене... Од оних за становање до оних за трговање. Дивљање, а не урбанизам. Кркљанац од грађевинског насиља. То је све за

ПРИВАТНА АРХИВА

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

КАД СЕ ПРОЂЕ БИЛЕЋА, ПРЕМА СТОЦУ И МОСТАРУ ПУТУЈЕ СЕ ИЗНАД ПЛОДНИХ ДОЛИНА, ПОРЕД МНОГО ПУСТИХ КУЋА И ПОЛУПРАЗНИХ НАСЕЉА. ИАКО ЈЕ ПРОЉЕЋЕ И ЛИЈЕП ДАН, СУМОРНА ЈЕ СЛИКА. С ПРОЉЕЋЕМ ДОЛАЗИ ЦВИЈЕТ И НОВИ ЖИВОТ. ОВЂЕ СВЕ ОРОНУЛЕ СЛИКЕ, СТАРЕ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ, РАЗУРЕНЕ ЗЕМЉЕ И ЉУДИ. СВЕ УСАМЉЕНО, ЗАПУШТЕНО

ШИНДЛЕРОВА ЛИСТА Стивен Спилберг, 1993.

ко чишћење Украјине од Украјинаца? Ајкула је ту у црном оделу и изиграва „миротворца“. Она је сада зализане слабе плаве косе и хладних, аријевски плавих очију. На пропагандним фотосима обнажених је прса. Ајкула јаши пастува кроз степу. Али, после свега ипак је на сувом. И одатле ништа од blitz kriega из морских дубина у Кијеву, Одеси или Мариупољу. Ништа од ефекта страве на препад.

Хорор ће да траје. И „специјална операција“ у коју се Путин упустио је више зато нешто из „Рата светова“. Сада је то више него очигледно, нешто гломазно и трапаво. То је змијолика инвазија која се користи тактиком спржене земље на марсовачки начин. У Спилберговој верзији сличног геноцидног разарања одрази се умножавају, илузија прати илузију и Том Круз постаје редитељев ал-

тер его. Он је једнако човек из народа који ништа не обећава, али и митска фигура којој све иде од руке. Слично Спилбергу који као човек делује ненаметљиво, а као редитељ свеприсутно, Том Крузов лик у филму је контрадикторна, компликована личност. Док сама инвазија марсоваца прво почиње као обична временска непогода у њујоршкој луци. То што прво личи на ураган појачан, евентуално, климатским променама кроз бљеске муња и ударе земљотреса прераста у први чин долазећег глобалног рата до истребљења са уљезима са друге планете. Асфалт пуца. И са пуцањем асфалта и сама се цивилизација круни, откривајући застрашујуће пукотине у тлу. Земља се онда буквално отвара у готово библијском смислу. Из њених дубина израњају џиновска страна тела застрашујуће метализоване геометрије. Те плодове високе технологије из свемира наша планета, за коју смо наивно веровали да је само наша и ничија друго, чувала је у себи као своју изопачену, тајну децу. Марсовачке свемирске бродове зато Том Круз не види испрва непосредно већ као у случају мита о крилатом женском чудовишту Горгонди Медузи само као одсјаје ужаса. Ти одсјаји су било у очима жртава инвазије које одмах нестају у облацима праха и пепела, било као рефлексије у прозорима и излозима који пуцају. Али веза са митологијом код Спилберга је само повод за дубљу филозофску истину. Наиме, оно што на крају убија марсовце нису убитачна оружја из арсенала земаљских војски. Америчка сила никад није деловала мање силно него у „Рату светова“. А технологије уништења којима људски род располаже мање божански убојито. Све су то за Спилберга играчке зла у

14. мај 2022.

МИРИС ЗАПАДЊАЧКИХ КЊИГА О ЧУЛИМА

невремену. Оно што на крају долази главе технолошки супериорним ванземаљцима је нешто тако прозаично као што је ваздух сам. Марсовачке хорде нису навикнуте на земаљску климу. У контакту са земаљском атмосфером плућа им слабе и они оболевају, а животи им се гасе у металним машинеријама научно-фантастичних калкулација, али и hi-tech калкуланства. Њихова ратна машинерија стаје, а вајни планови за геноцидну колонизацију земаљског животног простора остају само мртва слова на папиру, снови преамбициозних дошљака са мрачно трептавих звезда. Оно што буквално убија непријатеље људске врсте није тако људско наоружање, ни људска сила као таква, већ сила саме планете као покрета у времену који открива виши закон васељене. Оно што Хегел у „Феноменологији духа“ описује као „унутрашње или натчулно онострано“ што води порекло из Појаве долази главе марсовцима Х. Г. Велса. Али зар није то оно што убија и Путина у Украјини? Занесен ониме што Зоран Остојић назива „мистични бољшевизам“, обневидео од фантазија о свемоћи у магловитим лавиринтима и кулама од продате магле реформисаног КГБ-а у ФСБ, Путин је као зла краљица из бајке о Снежани и седам патуљака. Он је поверовао огледалу Александра Дугина да је он и само он најлепши на свету. Путинова перспектива се тако искривила, време стало, а историја постала крвава бајка. Тако да оно што му долази главе на украјинским ратиштима није Џо Бајден, већ украјински ваздух сам, дах слободе људи који и када умиру не дају на себе. И више од тога, украјинска земља сама и време које тече и завојевачу и агресору више не иде на руку. 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

ознат вам је добро. Онај неодољиви мирис нових, тек тисканих париских или миланских едиција, Галимарових или Еинаудијевих издања. Ни са чиме сравњив, ни са којим другим мирисом успоредив, мирис свјеже одштампаних књига. Кад се сјајне - као оне MAXI POCHE - корице блистају налик глазури на рожади, а грубо повезани, још неизрезани листови не одвајају се лако један од другога. Ох, како сте у екстази у оним ЊИХОВИМ књижарама, које с временом добивају и аларм поставу и надзоре камером и стотине других облика контроле. Накадили сте се тих мириса и прије него сте их платили на благајни. Скупе су према нашим издањима. Слутите како за свима стоји идеја о опћем добру, образовању или благостању.

Одлазила бих понекад у Трст да удахнем мирис мора и оћутим мирлух нових издања и мирис књижара који су ме, уз опојни мир espressa, чинили сретном као протагонистицу најузбудљивије ранопрољетне авантуре, подузете низашто. Кад би се још десило да нађем добре мокасине, опшивене меко и са савитљивим ђоновима, не бих тражила ништа више од живота. Осим да возач аутобуса пусти Michelle, ma belle, или макар Hay Jude. Касније, тек знатно касније, почеле су исто тако преко Запада долазити проскрибиране руске књиге. Претенциозни Загрепчанци доносили би дисидента Солжењицина у руском изворнику јер се није могао добити у пријеводу. Сјећам се добро таквих издања штампаних вани, као што је то био „Архипелаг Гулаг“. И те су књиге чудно мирисале: на туробни мирис одсустава, неимаштине, манкамента. Рекао би мој отац: Ни папира, ни боје, ни олова. Чиме се онда убијају, узвратила бих заједљиво. Ма, цигарама и самогоном, одговарао би он спремно. „Архипелаг Гулаг“ имао је тврд и смеђе-сив, као тамна чоколада овитак. Да, наликовао је на двије или три омање и одебље кохчоколаде. Ипак бисмо ишли у руску књижару у Прерадовићевој улици, у Загребу. Тамо смо набавили Достојевскога, у четверокутном издању и с црним корицама. Књига је изгледала као коцка домина. Био је то славни зборник поетичких текстова, Об искуствје, О умјетности. С фотографијом писца на првој унутрашњој страници, гдје се види како су га озбиљно начеле света болест и кршћански социјализам у подједнакој мјери. Превисоко чело и каризматски поглед прогањаног, снажне крвне жиле на сљепоочницама.

НЕКИХ ВЕЧЕРИ Књижицу Блокове поезије отиснуте старом графијом поклонила сам мајци, великој љубитељици руске поезије. Често ју је отварала с јесењих и зимских вечери. И читала из ње наглас театралним тоном предратне гимназијалке, као

ПРИВАТНА АРХИВА Л. ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

празнине ђе су живјели Срби. На много мјеста ни живе душе. Хрвати нијесу запосјели њихова огњишта нити намјеравају. У село Црногорци неки су се и вратили. Неки нијесу ни бјежали. Нико их није ни ћерао. И тако са утиском мучнине сам стигао у Сплит. Тамо у књижници „Марко Марулић“, пред пуном двораном, запјевао је хор Црногорске дијаспоре из Сплита. Пјевали су црногорске пјесме (чак су их домаћини вратили на бис). Дошли су и неки Дубровчани, али и једна Дубровкиња, изазвана посветом с почетка књиге: „Конављанима и Дубровчанима од којих ме срам!“ Црногораца и Далматинаца је било напретек. Говорила су два угледна новинара „Слободне Далмације“ Јадран Капор и Дамир Шарац... Публицитет је био ту, па сам добио и позив за ново гостовање, јер за књигу сазнају први пут. Додуше, барабар је приказана у Хрватској и у Црној Гори. Овамо у Подгорици и на Цетињу, тамо у Загребу и Сплиту. Но колико год књигу промовисао (иако рекох да нећу), књига није богзна шта, кад људи побркају људскост. Нијесу помогла ни дјела без којих се не може (Његош- Мажуранић, Богишић-Мештровић), а камоли нека затурена књига локалног писца. Ето тако! Морамо проговорити нагласио је професор Ковач... да би говорили без граница. Требају нам јунаци ријечи а не (зло)дјела... како би рекао Мажуранић: „Тко је јунак на ждријело, на ждријело јунак тко је!“ 

ње или владање. Хране се мирисом скандала и афера. Пробуражених језика и носница, урешени тетоважом или вампирским ноктима, намећу се својом брбљањем, сиктањем, селфијима или лајкањем психоделичних снимака. Како их неутрализирати? Никако, запосјели су свијет записа и читања, мишљења и слушања, цртања и писања. Пустили су с ланца све своје несвјесно да се опру учењу смисла и поимању знања. Живе у мраку наизглед лаке једноставности. Досиже се, мисле, и њухом, у синестезији твари и ствари, чувстава и чула, гледања слухом или виђења носом. Присјећам се и ја, изазвана једноставним призором, мириса убраних и уредно сложених дрва за зиму.

МИРИС ДРВА

БИЈЕЛА ПОМОНА Златко Прица (обрада Л. Вукчевић-Вучуровић)

КАСНИЈЕ, ТЕК ЗНАТНО КАСНИЈЕ, ПОЧЕЛЕ СУ ИСТО ТАКО ПРЕКО ЗАПАДА ДОЛАЗИТИ ПРОСКРИБИРАНЕ РУСКЕ КЊИГЕ. ПРЕТЕНЦИОЗНИ ЗАГРЕПЧАНЦИ ДОНОСИЛИ БИ ДИСИДЕНТА СОЛЖЕЊИЦИНА У РУСКОМ ИЗВОРНИКУ ЈЕР СЕ НИЈЕ МОГАО ДОБИТИ У ПРИЈЕВОДУ. СЈЕЋАМ СЕ ДОБРО ТАКВИХ ИЗДАЊА ШТАМПАНИХ ВАНИ, КАО ШТО ЈЕ ТО БИО „АРХИПЕЛАГ ГУЛАГ“ да чита псалме. И пропитивала ме, цитирајући напамет стихове, којег су пјесника. А ја бих се најлакше збунила баш код Блока или Пастернака. Ипак, најдрагоцјеније су ријетке књиге, с било које стране завјесе биле. Кад сам дошла почетком новога тисућљећа у Гренобл, моја руска колегица са славистичког одсјека Универзитета Стендал посудила ми је дуго траженог Бродскога, у двотомном, петроградском издању. Било је изашло убрзо након Горбачовљевих великих ријечи перестројке и гласности, с почетка деведесетих. Овитак је био млијечно-бијел, текстови опсежни, библиографија бескрајна, прави рад неког руског жидовског педанта. Морам ли то рећи? Морам, јер су они најбољи стручњаци, писци и књижари. Били на дому или у егзилу. Кад бих у француским књижарама тражила наизглед немогуће ствари, на примјер, Прустов или Унгаретијев есеј о Вермеру, продавачи би се код Артоа, великој књижари која је била на два ката и с унутрашњим ренесансним двориштем сличном самостанском, поломили да ми покажу у компјутеру или на полицама како немају оно што тражим, ни у једном избору. Онда бих ја купила у Пошовом издању француских класика Сентиментални одгој Флоберов или ону дебелу мрцину Прустову У сјени процвалих дјевојака, да видим зашто је овај добио Гонкурову награду још 1919. г. А такве књиге не само што су јефтине и невјеројатно лаке, премда свака од њих има пет стотина страница, него што су им илустрације тако сјајне, тако фантастичне, да бих могла цијело поподне зурити у њих. На корицама је репродукција слике неког мање знаног импресионисте, с младом женом у крваво - црвеној или беж хаљи-

ни, с њежним штапом у љевици и шеширом у десници. Поентилистички осликане врбе што висе над водом допуњују меланколично расположење. Ох, сада већ знам како ћу их читати на љето, у сјени дудова и смокава, на древним очинским имањима, и како ће мирисати по недостижном мајсторству производње књига, које с меким увезом или само лијепком, могу својим свјетовима намирити све наше мале судбине крадљиваца ватре, док гледамо у њихове енигме. Све док траје дуги љетни дан, ужарен од спознаје, јасан од потпуности јер је слободан од дјела, и сасвим, сасвим чист од гријеха...

НОВА ЕРА Знам добро да се папир производи од дрвета. Сјећам се натписа који је стајао на платненим врећицама: Због мене није срушено ниједно дрво. Књиге су се још 70-их почеле израђивати од рециклираног папира. Баш тада и започиње нова ера: екологија као политика на дјелу. Извучене из контејнера, проскрибиране књиге поново се објављују. Ипак, судбина књига је коначна, као и судбина људска. Нема књига које остају за вјечност, као што нема ни класика који су за сва времена. Нема апсолутних вриједности ни у вјерским текстовима. Само наводни канони диктирани рукама преписивача. Тумачи их намећу као готове, увријежене, отрцане мисли и клишеје. Исто чини и наизглед нова алтернатива, која се поставља као канон. Свијет информатике преузео је фрагмент као облик „казивања“. Популизам иконица и порука које исписују и приопћавају незнанци незнанцима, групе групама, огледни су сурогат глобалног популизма. Творци друштвених мрежа и не знају што је вијест, обавијест, образова-

Видим та дрва, уредно сложена на камиону. Све пусте облице. Личе на кружну калдрму у нашој авлији. Кад прођем поред њих тако замиришу. Тип у каросерији једе бурек и чистећи брк, шеретски гледа. Дрва која вози и продаје, сјете ме на оне самаре облица на мазгама Малисорки које су се у караванаман јихале прашњавом улицом. Била су тако фина, танка и обла, као моје дјечје мишице. Баба би их чекала на прагу куће на ћошку двију улица, да прођу поред нас. Зауставила би их и развезала марамицу из џепа кецеље вадећи пет динара. Тада би Малисорка пажљиво извукла китицу шумских јагода између облица. И пружила јој црвени букетић. Ја послије сједнем на плетену сјеђачку на праг куће и једем мирисне јагоде. Поцрвене ми јагодице прстију и језик. А кад у септембру падну прве кише, дођу шегачи, Малисори. С француским капама и кратко поштуцаним брцима. Оном својом пилом поваздан шегају на дрвеној дугој кози, а пила цвили као пашче. Баба им понуди каву. Срчу из малих шоља. Послије их окрену и читају с дна. Кад сутра баба буде наложила шпорет да испече оно што највише волим, крапа у таву, ја ћу се играти у пиљевини. На оном мјесту гдје су шегали дрва. Пиљевина се просипа брже него пијесак између прстију. А лака је као перје. И мирише на кору, на дрво, на шуме, на земљу. И тада мислим каква су та мјеста, те Проклетије, те језерине, одакле су дотјеривали дрва. У мојој машти толико су тамна, као дједово мастило у тинтарници. У коју намаче перо кад пише жалбе сељанима. Све ми од те тамнине запињу драче онога крапа у грлу. Послије сједнем уз штедњак и гледам у оне троструке прстенове ужарених рингли. И полако, сасвим полако, отварајући враташца, убацујем још једну мокру облицу. А она цвили и цијуче као ласта. Дјед ми касније чита о птицама селицама. Гледам га и мислим: бих ли се и ја могла умањити, па под крилом ласте доћи до својих родитеља? Или их макар видјети, из ластавичјег гнијезда на њиховој мансарди у Петрињској, колико су дебеле књиге средњег и новог вијека из којих уче да би дипломирали. А кад за то дође вријеме, и њих двоје бих могла ставити под крила ласте, па одлепршати с њима према првом кругу, према Југу. 

14. мај 2022.

ФРАНЦУСКИ КЊИЖЕВНИК РУСКОГ ПОРИЈЕКЛА: АНДРЕЈ МАКИН

НОСТАЛГИЈА БОЈЕ СТЕПЕ Н

а фотографији он се осмехује, више очима него уснама. Седи на сивој клупи у магловитом зимском дану, који је опколио Париз. Две његове руке спуштене су на наслон. Има дуге, фине прсте уметника. Сличне, интелектуалне шаке имали су Хоровиц, Рихтер, Рубинштајн. Једно време, кад је побегао из Русије, живео је у једној гробници на гробљу Пер Лашез, без пребијене паре. Али је писао. Роман. Деветнаест издавача га је одбило, а двадесети га је прихватио. Роман је добио Гонкурову награду и награду Медисис. Француски председник Жак Ширак му је након добијања Гонкура доделио француско држављанство. Реч је, наравно, о роману „Француско завештање“ и писцу Андреју Макину, кога зову „степским Прустом“ и Золом „забрањене љубави“, сабратом Достојевског и француско-руским књижевним чудом. Рођен је у Краснојарску, у Сибиру, 1957. Стаљин је био мртав, али стаљинизам не. Његови преци по мајци дошли су 1900. у Русију Николаја II, из Француске (Неји). Сећања на детињство: сивосребрна степа под крилом љубича-

babelio.com

САЊА ДОМАЗЕТ

МАКИН ОД НОСТАЛГИЈЕ НЕ БЈЕЖИ, ЊОЈ ЈЕ ПОСВЕТИО ШЕСТ СТОТИНА СТРАНА У СВОЈОЈ ДОКТОРСКОЈ ТЕЗИ О БУЊИНУ И НОСТАЛГИЈИ. НА ЕКОЛ НОРМАЛ У ПАРИЗУ ПРЕДАЈЕ РУСКУ КЊИЖЕВНОСТ. И НАСТАВЉА ДА ПИШЕ РАСКОШНУ, ПРЕФИЊЕНУ, МОЛСКУ ЛИТЕРАТУРУ, МЈЕШАВИНУ РАЗВИЈЕНОГ ИНТЕЛЕКТА И РАСКОШНОГ СЕНЗИБИЛИТЕТА, ЛИТЕРАТЕ КОЈИ ЈЕ У СЕБИ СЈЕДИНИО ОБА ПОЛА И СВЕ ВРИЈЕМЕ ОВОГА СВИЈЕТА

сте ноћи, небо у пролеће које се љеска - сјактави папир на ветру и звуци воде која некуда отиче у ноћи, тамно, једнолично дозивање јела... Страх од глади, од Бога и од смрти. Друга имена за страх од стварности. Од судбине детета чији је интелект и будућност појела револу-

ција и од конкретног језика совјетске стварности, а поготово од те стварности саме, спасла га је његова бака Шарлота, Францускиња, која га је одгајала у митском култу Француске. Сурову стварност, беду и безнађе, прекривала је сањалачка благост његове баке, која, не само што га је научила фран-

цуски (дарујући му при томе билингвалитет, значи могућност да од почетка свет ишчитава из огледала два различита језика), већ му је и причала безброј прича. Бака Шарлота, седокоса Шехерезада свог унука Андреја је провела причама кроз руско комунистичко царство Танатоса. До краја живота, Макин ће памтити, јер је то његово сада већ готово пренатално сећање, тај „старамајкин језик“, „топла, трома лета“ које је проводио код ње и њене приче које су подсећале на „лептира који покушава да прође кроз варљиву дубину огледала“. Вилинске нити паучине клатиле су се у ваздуху, а бакин глас, који је више шапутао него певушио, „више од пола века касније одјекује као ослабљени одјек у једном граду усред бескраја, под степским сунцем“.

САЗРИЈЕВАЊЕ Макин расте, чита, сазрева. У моменту кад живот у Русији за њега постаје „клизава ивица свеже ис-

копаног гроба, који су већ затрпавале прве лопате земљом“, он се одлучује да напусти Русију и оде у Париз. То су године када се многи руски писци враћају у домовину, на власт је дошао Горбачов, почела је перестројка, гласност. Али, Макин антиципира дивљи капитализам који стиже у Русију, сви његови пријатељи почињу да се баве некаквим бизнисом, да не би умрли од глади, а били су професори, писци, научници... У новој Русији, Макин је видео само ново име за замку из оне претходне: беда, глад и неподношљиви живот су остали. Само су се промениле околности. Између тога да постане бизнисмен или да умре од глади, Макин одлучује да побегне из тог вртлога у који се Русија одавно претворила, од кич културе која је зацаревала свуда, док се на Западу, још увек аутистично и незаинтересовано понавља „да сви Руси читају у метроима“. И баш као у детињству, кад је из сирове и сурове стварности бежао у бакин језик, тако сада одлази у Француску. Следе године глади и потпуног неприхватања. Али је Макин имао циљ, а то човеку може да спасе живот. Циљ је био: писати. И писао је. Код Лафона је објавио „Кћи хероја Совјетског Савеза“, као и „Исповест грешнога стегоноше“, а код Фелона „У доба реке

НОВЕ КЊИГЕ: ЈУГОСЛАВИЈА У ХРВАТСКОЈ (1918-2018): ОД ЕУФОРИЈЕ ДО ТАБУА ДРАГАНА МАРКОВИНЕ UNIVERSITY PRESS, САРАЈЕВО, 2022. ГОДИНЕ

Драган Марковина као да је послушао савјет Бранимира Џонија Штулића из пјесме Јаблан и кренуо – другом страном. Књига о којој је овдје ријеч „Југославија у Хрватској 1918 – 2018 (од еуфорије до табуа)“, писана је акрибично, развијеним, већ препознатљивим стилом, који с временом само добија на квалитету. У том смислу, та је књига логички наставак Повијести поражених,

ОСВЈЕТЉАВАЊЕ ПУТА ИСТОРИОГРАДЊОМ КОД НАС СЕ ПИТАЊЕ „КАКВУ ХИСТОРИЈУ ЖЕЛИМО“ НАЈЧЕШЋЕ ПРЕТВАРАЛО У – „КАКВУ ЈУГОСЛАВИЈУ ХОЋЕМО“ И ОНО ЈЕ ЛЕБДЈЕЛО У ЗРАКУ ДОК СРПСКО НАОРУЖАЊЕ НИЈЕ ПРЕКРИЛО НЕБО ИЗНАД САРАЈЕВА. И ПОЧЕЛО ИСПУЊАВАТИ СВОЈУ „ХИСТОРИЈСКУ“ ЗАДАЋУ: ИСТИНА, НИЈЕ ФЕР НИ РЕЋИ ДА СУ СВЕ ТЕ ЦИЈЕВИ БИЛЕ ПРАВЉЕНЕ ДА БИ БИЛЕ ИСПУЦАНЕ ПО ВУКОВАРУ, ВЕЛУШИЋИМА ИЛИ ВИНКОВЦИМА, АЛИ НЕ МОЖЕМО БИТИ НИ САСВИМ ПОПУСТЉИВИ ОКО ЧИЊЕНИЦЕ ДА ЈЕ ВЕЋИ ДИО ТОГА АРСЕНАЛА ТРЕБАО ПОСЛУЖИТИ ОПСТАНКУ ГРАНИЦА „ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ“

наслова у којем ће читатељ видјети и чути понајбољег Марковину до сада. У овој књизи с једне стране пропитује односе према ближој прошлости, а с друге то расположење које је аутор бриљантно сажео у то да се, говорећи о Далмацији, унуци стиде дједова. Ту, у основи, провинцијску, погромашку атмосферу предвечерње опходње описује Марковина. И то ради врло прецизно. Великим бројем референци, не само прочитаног већ и правилно разумљеног материјала, и једног дијела естетских просудби, с којима се човјек, рекосмо, не треба ни слагати, али су неопходна боја оваквој врсти текста. Показујући нам чињенице због којих је дошло до стварања Југославије, Марковина нам доказује и једну велику лаж, што се наслања на једну од омиљених особних дефиниција повијести, а изрекао ју је Наполеон. Она, како знате, гласи да је хисторија скуп лажи око којих се слажемо. У том смислу држање (часова) хисторије као полицијског пендрека у рукама припадника анахроних подгријавача романтичких снова о властитој величини у прошлости. У том

ПРИВАТНА АРХИВА

јесто Драгана Марковине (Мостар, 1981) у публицистици овога простора већ је првом књигом постављено Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања. Рулетским рјечником казано, 0 зелено: слободно се може рећи да се његово дјело ставило контра водећег тока у исписивању томова, углавном унисоно монотоно - хистеричне, патриотске грађе о повијесним догађајима, који у националистичким интерпретацијама скоро редовно испадају нарогушена патетика. Аутор је кроз сазријевање на знаственом, и пољу нових популарних токова стекао име, и сада га широм регије знају као постјугославенску појаву ширег спектра, углавном спремног на бескомпромисно стајање на бранику универзалних вриједности. То што вам читање његових појединих текстова понекад зада мало главобоље, јер најчешће из њега излазе lacrimae yugoslavice, није највећи проблем његовог јавног дјеловања, барем кад питате његове идеолошке противнике. Ради се о хисторичару који има висок ниво увида у оно што пише, за разлику од већине припадника академских заједница који живот проведу запарложени у кабинету факултета, испуњавајући ништа друго осим квоте за наставу и својих нереалних амбиција. Шугаво вријеме им је дало за право.

balkans.aljazeera.net

Ахмед БУРИЋ

Драган Марковина

смислу ова књига отвара можда и једно шире питање од њезине теме, и поднаслова. А то питање је – какву хисторију желимо?! Односно желе, јер се ова књига индиректно не бави Босном и Херцеговином, али су модели и примјери из ње дубоко повезани са судбином некадашње су-републике, а данас сусједне државе.

Што се нас овдје тиче, тај метод би се дао назвати – хисториоградња, што би уз резерву, можда и највише пријало тим срединама. Дакле, разуман однос према прошлости, уз фонетску асоцијацију која се може поредити са Хидроградњом, или можда боље Индустроградњом, што су имена два позната југословенска грађевинска предузећа

што су славу те земље проносила широм свијета. Беспућима повијесне транзиције. Стога се код нас питање – „какву хисторију желимо“, најчешће претварало у –„какву Југославију хоћемо“, и оно је лебдјело у зраку док српско наоружање није прекрило небо изнад Сарајева. И почело испуњавати своју „хисторијску“ задаћу: истина, није фер ни

14. мај 2022.

A TEMPO: ПОСЉЕДЊЕ ЧЕТИРИ ШТРАУСОВЕ ПЈЕСМЕ

ПРИЈЕ ЈЕЗИКА Но, сам Макин, мистерију свог изванредног писања на француском објашњава тиме да је језик само инструмент његовог рада, а да је његова права стваралачка основа заправо узбуђење које претходи језику, оно узбуђење које је немогуће изразити и са којим се писац хвата у коштац током свог рада. Макин је, заправо, од оних расних писаца за које је најважнији тоналитет језика, онај фини тембр емоције која се улива у језичку метафизичку бујицу, коју ће писац касније обликовати као фино, живо ткиво литературе. „Ја сам, заправо, и борац против осредњости која је захватила свет. Људи не знају да живе. Хоће да буду осредњи, имитирају једни друге, имају осредњи посао, осредњу жену, осредње воде љубав, медиокритети, једном речју... А то је из слабости“. Макин

рећи да су све те цијеви биле прављене да би биле испуцане по Вуковару, Велушићима или Винковцима, али не можемо бити ни сасвим попустљиви око чињенице да је већи дио тога арсенала требао послужити опстанку граница „Велике Србије“. Јер, тако је испало. Кад већ није било испуцано на вањског непријатеља, остао је онај унутрашњи. А непријатељ би се најлакше познавао ако би му сметала сложеница: „наше море.“ Mare nostrum. Јер, будући да се у Далмацији највише догађало око ње, и највише се кухала југославенска идеја, Марковина испада величанствено храбар с тврдњом да хрватско југославенство није било само параваном великосрпске идеје, него и остварење тежње и сна дијела интелигенције која се борила за њу. Не улазећи у мотиве и ваљаност таквог става, јер „ваљаност“ у овом смислу не постоји, ваља рећи да је Марковина заправо један од најразумнијих критичара наратива који судбину хрватског човјека приписује идентификацији с, такођер колегом повјесничаром. Ријеч је, наравно, о др Фрањи Туђману чије се заслуге преувеличавају, јер Хрватску није створио он, него скуп повијесних околности. Као што ни Тито није створио Југославију. Него се само (неколико пута) нашао на правом мјесту, у право вријеме. То што Марковина пише и говори, он плаћа сам. Властитом каријером. Дуго је радио на свеучилишту у Сплиту, и узели су му посао. Јер данас, и посљедњих деценија, није било лако доказивати да је Хрватска била Југославија. И да је највећи број људи био за то. Јер, у нас вам је најтеже доказивати очигледно. Јер, нисмо сви у Југославији били ни генерали, ни повјесничари, па се не морамо ни између себе, а ни ту Југославију, не имала среће, јако мрзити. Она је била по-

тврди да људи више не придају никакве важности магији, јер се плаше било какве промене. Он не види смисао у томе да буде „бизнисмен“. Он верује у оно чувено Достојевског: „Само лепота може спасити наш страшни свет“. После „Француског завештања“, који је, до сада, само у Француској прочитало пола милиона људи, Макин је написао изванредан роман „Злочин Олге Арбељине“, са осетљивом темом забрањене љубави између мајке и сина, руских емиграната у Француској. И наставио да пише. Преко године, живи у мајушном стану, на Монмартру, а лети је у својој колиби коју је саградио у шумама Ланда и која га подсећа на његову прву домовину. Јер, Макин од носталгије не бежи, њој је посветио шест стотина страна у својој докторској тези о Буњину и носталгији. На Екол Нормал у Паризу предаје руску књижевност. И наставља да пише раскошну, префињену, молску литературу, мешавину развијеног интелекта и раскошног сензибилитета, литерате који је у себи сјединио оба пола и све време овога света. У једном од интервјуа рекао је „да ће човек схватити шта је лепота тек онда када схвати да он живи на земљи само неколико дана, а све остало ради као звер и не види ништа око себе“. Тек кад схвати да му је остало још неколико дана, човек, одједном, види лепоту, лепу жену, дечје очи. И онда схвата да је све друго пуко губљење времена“. 

вијесна нужност, а оној Другој се догодило да јој припадне и еманципаторска улога у креирању ових простора. Да буде што бити не може. Уз, рекосмо, све мане које су се поновиле и новонасталим државама на њезином подручју. Марковина као писац референци поп-културе, пажљиви је, минуциозан хроничар, који углавном „гања“ референце „боље раје“. За што га се никако не треба кривити: ако пјесме Арсена, Бреговића, Штулића, Чорбе и Балашевића, па и Кустуричини филмови јесу оно на чему се темељи колективно памћење генерације која се најрадије и најчешће сјећа Југославије. Али се, можда, негдје, ваљало подсјетити да mainstream те сцене, заправо, није био у умјетничком смислу најзанимљивије што се на њој догађало, већ је - у једној мјери – имало највећу институционалну подршку. Али, то су већ можда ствари за геријатријске свађе, негдје у старачком дому, надам се на јужним странама. С друге стране, неки од ликова с овог списка, понашали су се као да им Југославија у једном тренутку није дала баш све, него се односила маћехински - свако из својих мотива што је ноторна лаж, скоро једнако тешка као и она о талионици народа, што је можда и главна провала типа чије смо насљеђе спомињали у овом тексту, па нећемо више. А рекли смо, ради се о повјесничару око којег је доминантно успостављен наратив нове Хрватске. Која је имала све предиспозиције да се развије у нормалну државу, и буде лидер у региону, а, заправо, стоји као мрачно ксенофобно предграђе једне мрачне епохе. Оне у којој живимо. Оне коју Драган Марковина биљежи својим даром, и трудом. Што би рекао пјесник, такви нам освјетљавају пут. 

СВИЈЕТ КОЈИ НЕСТАЈЕ

ЕМИНА СМАИЛБЕГОВИЋ

осљедње што је Рихард Штраус (1846-1949) оставио свијету, четири Liedera за сопран и оркестар компонована између 1946. и 1948, негдје у швицарским Алпама, представљају композиторово збогом у грандиозном стилу. О томе како би се овај циклус пјесама заправо звао да је, којим случајем сам Штраус имао прилику насловити га, размишљам пред сами почетак изведбе његових Vier letzte Lieder на овогодишњем првомајском концерту у сали бечког Мусикферајна. Но, ни данас не знамо чак ни то да ли је овај врхунски аутор, рекло би се, посљедњи романтичарски глас у XX вијеку, настојао од четири пјесме створити јединствени поетичко-музички циклус – њихово накнадно сједињење дјело је Ернеста Рота из издавачке куће Buzi and Havks. Унаточ видним разликама у саставу оркестра између пјесама Fruhling (Прољеће), September (Септембар), Beim Schlafengehen (На починку) и Im Abendrot (У сумрак) које остављају простор за овакву претпоставку, постоји нешто супериорније од техничких и формалних разлика што уједињује горе наведене комаде, размишљам. То нешто порука је човјека који се на крају живота налази у друштву и свијету заувијек промијењеном великим ратом. Другим ријечима, композитор испуњава ритуал посвећен сјећању, дакле прошлости и свему ономе што је - и он је, назиремо кроз одабир стихова и форме, тога свјестан - бесповратно прошло. Композициона техника, употреба Lieda, избор поезије, аутоцитати, па и сам тонални језик, све су то елементи Штраусове романтичарске повијести. Добро, мислим даље, док сјајна Камила Нилуд чека знак диригента да отпочне Прољеће, чињеница да се крај Штраусовог живота подудара са највећом катастрофом његове нације од њеног уједињења, те да је на политичком и социјалном плану, свијет који је познавао на прагу нестанка, тек је, могуће, случајност. Но, је ли могуће овај циклус послушати из нешто другачије перспективе? Да ли, осим мудрости осамдесетогодишњака који је видио и преживио два велика рата у посљедњем ритуалу који обавља, Штраус, осим интимних успомена у Четири посљедње пјесме завјештава и одређену поруку онима који остају? Али то јесте велика њемачка традиција, не могу а да не закључим већ након одслушаног првог комада. А велику њемачку традицију су, по режиму у којем је Штраус остао и за вријеме рата чинили Бетовен, Брамс и, у крајњој линији Махлер. Вагнер је засебна прича, а док је први талас авангарде XX вијека у потпуности одбачен од нациста, објеручке су га пригрлили комунистички теоретичари и филозофи попут Теодора Адорна. Није ли Штраус тиме продужена рука изумируће романтичарске традиције коју ови Liederi по свему осликавају? Његово експериментисање са авангардним техникама, дакле атоналношћу у опери Електра (1909), након које, одбијајући да настави са сличним техникама ради на повратку романтичарској естетици и формама, а

БЕЗ ОБЗИРА НА ОКОЛНОСТИ И ДРАМАТИЧНОСТ ТРЕНУТКА У КОЈЕМ НАСТАЈУ, ЊЕГОВЕ ЧЕТИРИ ПОСЉЕДЊЕ ПЈЕСМЕ ПОСЉЕДЊИ СУ ОСМИЈЕХ УПУЋЕН СВИЈЕТУ И УНИВЕРЗАЛНА ПОРУКА ЉУБАВИ ПРЕМА ЖИВОТУ – ЊУ НЕ МОГУ РАСТУМАЧИТИ МУЗИКОЛОЗИ НА СВОЈИМ КАТЕДРАМА, ВЕЋ ОСЈЕТИТИ ОНИ КОЈИ СУ ПРЕЖИВЈЕЛИ ИСТО ШТО И ШТРАУС – КАТАСТРОФУ ЗВАНУ РАТ ЕМИНА СМАИЛБЕГОВИЋ

Амур“. Макин је све те књиге написао на француском и из тог разлога су га издавачи и одбијали. Он прибегава лукавству и измишља преводиоца својих књига под именом свог француског деде. Тада су књиге биле прихваћене. Али и ту је налетео на замку: један од издавача му је затражио и „оригинал“ рукописа, значи на руском. Досетљиви писац је морао да проведе три паклене седмице преводећи свој роман, да би му у издавачкој кући рекли: „Оставите то ту“, никад не прочитавши пишчев превод сопственог романа на руски.

Концерт у сали бечког Мусикферајна

у првом реду тоналности – ствар које ће се чврсто држати до краја живота. Но, надасве, Четири посљедње пјесме повезује осјећај унутарњег спокоја и нота утјехе који, на концу, не представљају ништа друго до метафору романтичарске мисли. Избор поезије још једном потврђује везаност Штрауса за њемачку прошлост: осим савременика Хермана Хесеа који у години компоновања Liedera осваја Нобелову награду за књижевност, Штраусов одабир пада на Јозефа фон Ајхендорфа, романтичарског пјесника чији су текстови стављени у музику скоро свих великана деветнаестог вијека, in primis од стране Шумана и Брамса. Не значи ли то још једном прославити традицију у тренутку када се чини да домовине више нема? Посебно интригира текст којим завршава пјесма У сумрак: Ово су ријечи за које је Штраус желио да буду посљедње упућене свијету. Њихова посебност скривена је у финалном питању из поетичког текста – можда је ово смрт? – и Штраусовом одговору инструменталног типа. Пут ка овом питању назире се у уводном контрапункту Сумрака: прво, интимна радост помијешана са сјећањима у моменту када дан нестаје и ноћ заузима његово мјесто, потом моменат у којем се руке додирују и прсти испреплићу – љубавни гест у којем је сажет читав људски живот, од рођења до смрти – а онда нас оркестар поступно приближава дубоком регистру и тонови попримају тамније нијансе. Прије него што посљедње питање буде изговорено, музика

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

постаје скоро па мистична, а затим поступно нестаје, ближи се свом крају. Но, изненађујуће, након што питање бива постављено, хармонијски дискурс изнова се рађа! Овдје Штраус користи свој стари мотив из симфонијске поеме Смрт и трасфигурација из 188889. Као да свом слушаоцу говори: пала је ноћ и живот се приближио крају, али пољске шеве, (чије звуке дочаравају аерофони инструменти), ипак не престају пјевати, јер сумрак је уједно и зора, његово свјетло никада неће нестати и нема страха, нема туге, само вјера у вјечност духа који се сједињује са природом (пјевом птица) из које је и потекао. Ноћ је, но музика и поезија нису нестале, Штраусов је (индиректан) одговор Теодору Адорну који је тих година устврдио да након Хирошиме више не може постојати поезија. На концу, док публика овацијама испраћа музичаре и ближи се пауза пред Брукнерову Шесту симфонију, не могу да се отмем утиску да Штраус у Liederima итекако води дијалог са стварношћу. Он није потврдио тек то да је конзервативни романтичар 1946, када се романтизам чинио даљим него је то данас случај, нити се трудио истакнути као бранитељ традиције. Без обзира на околности и драматичност тренутка у којем настају, његове Четири посљедње пјесме посљедњи су осмијех упућен свијету и универзална порука љубави према животу – њу не могу растумачити музиколози на својим катедрама, већ осјетити они који су преживјели исто што и Штраус – катастрофу звану рат. 

14. мај 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: ЂОРЂИЈЕ ЂОКО МИЊЕВИЋ

ПРИВАТНА АРХИВА

АРХИТЕКТА, УРБАНИСТА, ПЛАНЕР, ПОЗНАВАЛАЦ ПРОСТОРА И ЕСТЕТИКЕ СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

Значајни успон Мињевић доживљава у РЗУП-у (1963-1973) а са њим и цијели колектив, који се укључује у пројекат „Јужни Јадран“ у Будви. „Са њим почиње да се формира схватање потребе урбаног менаџера“, каже архитекта и сликар Слободан Бобо Словинић: „Готово сви стручни капацитети РЗУП-а раде на изузетно значајном пројекту у организацији УНДП-а. У Црној Гори, по мом дубоком убјеђењу, те (1967) године, великим утицајем стручњака УНДП-а, почиње озбиљно да се промишља и ради на урбанистичким пројектима. Међународни експерти, поред инжењерске струке, су били економисти планери, правници планери, соци-

Општина Никшић, 1962.

НОВИНЕ НИКШИЋА

БРОЈНИМ ОСТВАРЕЊИМА НА ПОЉУ АРХИТЕКТОНСКОГ ПРОЈЕКТОВАЊА, УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА, СТУДИЈА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА, КОНЗЕРВАЦИЈЕ, И КАО ЛИЧНОСТ ШИРОКИХ ЗНАЊА, УТИЦАО ЈЕ НА РАЗВОЈ АРХИТЕКТОНСКЕ МИСЛИ У ЦРНОЈ ГОРИ, ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XX ВИЈЕКА. ДА БИ ПРОСТОР КАО РЕСУРС АДЕКВАТНО БИО ТРЕТИРАН, ИНСИСТИРАО ЈЕ НА ПРИМЈЕНИ ЗАКОНА О ЧОВЈЕКОВОЈ ОКОЛИНИ

КОЛЕКЦИЈА БОШКА РОГАНОВИЋА

Његову архитектуру одликује стил модерне са функционалном организацијом простора. На Жабљаку хотели „Жабљак“ (1969), „Језера“ (1978), „Планинка“ (1984) и неколико спомен обиљежја из НОБ-а, пројектује у контрасту са амбијентом и форми која се надовезује са обрисима дурмиторских планина.

Хотел „Жабљак“, 1969.

Ђорђије Ђоко Мињевић

олози, психолози, географи, метеоролози, математичари и др. Како у свијести политичара, тако и код инжењера и архитеката, отпочиње да легално живи урбанистичка наука. Нови појам у струци „Планирање“ заузима мјесто у друштву. Ђоко Мињевић је истовремено вр-

стан менаџер, архитекта, урбаниста, планер и врло предузимљива личност. Студиозан, тих, ненаметљиво позитиван, оставио је огроман и неизбрисив траг у развоју РЗУП-а. Уз менаџерство био је одличан и успјешан, модерни пројектант. Није био само инжењер, већ КОЛЕКЦИЈА БОШКА РОГАНОВИЋА

Дипломирао је архитектуру на Техничком факултету Универзитета у Загребу (1953). На дужностима шефа урбанистичке службе Никшића, пројектантског бироа и на сродним пословима кретао се кроз струку до руководиоца на пројекту УНДП за Црну Гору „Јужни Јадран“ у Будви (1967-71). Најважнији јавни објекти у Никшићу су: Гимназија, двије основне школе, Дом културе, Општина, Педагошки факултет, Штампарија и десетина других јавних објеката у вријеме 1956-1963. године. Такође је радио пројекте у Бијелом Пољу, Плужинама, на Грахову.

Мињевић је израдио више од двадесет урбанистичких и просторних планова: ГУП - Жабљак; Велика плажа Улцињ; ДУП - Центар Жабљак; Тополица, Бар и др. Аутор је на десетине стручних студија уређења простора: Националних паркова Дурмитор; Ловћен; Бјеласица, Биоградска гора; Стратегије туристичког развоја Црне Горе (1964-1982). Бројним остварењима на пољу архитектонског пројектовања, урбанистичког планирања, студија уређења простора, конзервације, и као личност широких знања, утицао је на развој архитектонске мисли у Црној Гори, друге половине XX вијека. Да би простор као ресурс адекватно био третиран, инсистирао је на примјени Закона о човјековој околини.

Гимназија, данас ОШ „Олга Головић“, 1957. КОЛЕКЦИЈА БОШКА РОГАНОВИЋА

роцеси обнове и реконструкције градова послије великих ратних страдања у приличној мјери су били условљени личношћу архитекте - урбанисте. Значајни стваралац послијератног Никшића је Ђорђије Ђоко Мињевић (1924-2013), архитекта, урбаниста, планер. Рођен у Бијелом Пољу, каријеру је започео и остварио у Никшићу, у правом часу, када успоставља својеврстан рукопис модерне архитектуре на начелима функционализма и конструктивизма у новим социјалним околностима. Заслужан је што је сачувао урбано средиште Никшића, регулациони план Јосипа Сладе Шиловића из 1883. године и успјешно рјешавао деликатни посао рехабилитације постојећег стања и нове урбане матрице коју је требало интерполирати у недјељиву цјелину интензивног раста Никшића, јаког политичког и индустријског центра.

Дом синдиката / Дом културе, 1962.

га је одликовао велики ликовни фундус знања и осјећања, за простор и естетику. Уз то истим капацитетом, вољом и снагом радио је на бројним урбанистичким плановима. Волио је тимски рад и није био себичан, према колегама, препуштао је, дијелио је равномјерно послове свим стручњацима у РЗУП-у“.

Југословенска пракса је била да успјешни кадрови из република прелазе у Београд па (1973) Ђ. Мињевић између нових функција савезног значаја постаје секретар Савјета за човјекову средину и просторно уређење при Савезном извршном вијећу у Београду (1977-89), тада највеће функције у просторном планирању и човјековој околини. Залаже се за хуману компоненту заштите околине као предуслову за здрав живот. Шеф је делегације у Резолуцији о заштити Балкана од загађења. Тих година ради на пројектима: Регионални просторни план региона Ruwuma Танзанија (Студија изводљивости плана), Dar es Sallam (1975), коауторство Мињевић-Тошковић; Основе просторног плана СР Србије (1977) и др. Учесник је многих домаћих и међународних конгреса, симпозијума и скупова на којима је излагао своје научне радове углавном из области валоризације човјекове средине и планирања простора и био члан редакција стручних часописа Архитектура - урбанизам, Човек и животна средина. Аутор је пет књига у којима је искуствима из праксе обогатио наш скроман теоријски рад. Активно је радио у струковним организацијама читавог живота: СА ЦГ и Југославије, у Савјету Архитектонског факултета у Београду и био члан многих стручних комисија и конкурсних жирија организованих на савезном нивоу. Добио је многа одликовања државе и струковних организација Југославије. Господствен, благе нарави, одмјерен, посвећен, у дослуху с природом и традицијом са талентом за визију и остварење, говорио је: „Просторно планирање и урбанизам су неодвојиви од архитектуре, премда је архитектура посљедњи израз у простору, у функцији човјека“. 