Dnevni list Pobjeda 13.11.2021.

Subota, 13. novembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVIII/Broj 20112 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

VRĆENJE U KRUG: Prijedlog DF-a o biranju nove izvršne vlasti prihvatljiv samo SNP-u, Demosu, Ujedinjenoj i Radničkoj partiji; Ura i Demokrate imaju druge prioritete – u planu pojedinačni razgovori između stranaka

S.VASILJEVIĆ

Nema saglasnosti unutar većine za izbor nove vlade

STR. 2.

Vlada utvrdila budžet za 2022, prihodi od turizma procijenjeni na milijardu

RAŠOMONIJADA: Dopune Zakona o lokalnoj samoupravi povučene iz procedure na sjednici Skupštine zbog nesaglasja u vladajućoj koaliciji

Ura odbila da glasa za amandmane SNP-a, nema odgađanja lokalnih izbora u tri opštine Šefovi poslaničkih klubova dijela vladajuće koalicije povukli su sinoć zakon o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi kojim je bilo predviđeno odgađanje izbora u Mojkovcu, Petnjici i na Cetinju i njihovo objedinjavanje sa lokalnim izborima naredne godine. To su uradili nakon što poslanici GP Ura nijesu podržali amandmane poslanika SNP-a Dragana Ivanovića koji su predviđali da se sprovedene izborne radnje u tri opštine obustave, te da odluka kojom je predsjednik Milo Đukanović raspisao izbore prestane da važi ukoliko ih on ne uskladi sa usvojenim dopunama Zakona. Dopune Zakona su prethodno bile usvojene u načelu.

Poslanici Branko Radulović, Slaven Radunović, Dragan Ivanović i Momo Koprivica su kao predlagači odlučili da nema svrhe usvajati zakon bez tih amandmana, jer su oni bili garant da će će se sprovesti odluka ako dođe do situacije da Đukanović ne odgodi izbore.

Radunović je kazao i da su tražili od Miloša Konatara da obeća da Ura STR. 3. neće izaći na izbore, što on nije mogao da učini.

INTERVJU: Aleksandar Kašćelan, gradonačelnik Prijestonice Cetinje

STR. 4.

Cetinje je suština Crne Gore i crnogorske nacije

Ministar Bojanić obišao gradilište prioritetne dionice od Smokovca do Mateševa

Ostavili prostor da se država Građevinski radovi na auto-putu zaduži 500 miliona eura STR. 5.

Zbog pogoršanja kovid krize u zemlji, Vlada od ponedjeljka pooštrava protivepidemijske mjere

Zabranjena okupljanja i proslave, novogodišnji koncerti pod znakom pitanja STR. 8. i 9.

Institut Igalo posluje uz probleme, od Fonda zdravstva traže oko 650.000 eura

Zaposleni najavili štrajk

STR. 7.

biće gotovi do kraja novembra

STR. 6.

2

Politika

Subota, 13. novembar 2021.

VRĆENJE U KRUG: Prijedlog DF-a o biranju nove izvršne vlasti prihvatljiv samo SNP-u, Demosu, Ujedinjenoj Crnoj Gori i Radničkoj partiji; Ura i Demokrate imaju druge prioritete – u planu pojedinačni razgovori između stranaka

Nema saglasnosti unutar većine za izbor nove vlade

PODGORICA – Inicijativa Demokratskog fronta za izbor nove vlade dobila je podršku samo Socijalističke narodne partije, Ujedinjene Crne Gore, Radničke partije i Demosa, dok je apsolutno neprihvatljiva Pravoj Crnoj Gori Marka Milačića. To je Pobjedi saopšteno sinoć iz vrha DF-a uz napomenu da su svi konstituenti parlamentarne većine prihvatili pojedinačne razgovore između stranaka nakon kojih će biti poznati dalji potezi najjače grupacije unutar vlasti.

Iz Demokratske Crne Gore juče saopštili kako se neće izjašnjavati o pojedinačnim prijedlozima konstituenata parlamentarne većine, već samo o onim koje kolege usaglase na isti način kako je predložena i rekonstrukcija Vlade. Iz Građanskog pokreta Ura saopštili su da će učestvovati u svim razgovorima čiji je cilj unapređenje političke situacije, kvaliteta života građana i ubrzana integraciju Crne Gore u Evropsku uniju, ali da je prioritet izbor Tužilačkog savjeta.

ISTEKAO ROK

Juče u podne istekao je rok koji su lideri DF-a postavili nakon posljednjeg sastanka parlamentarne većine u ponedjeljak, da se sve partije koje čine tu većinu izjasne da li žele da učestvuju u pregovorima o izboru nove vlade.

Iz Demokratskog fronta je saopšteno kako je njihova inicijativa

DF ne planira podršku za budžet, imaće svoja rješenja Izvor Pobjede iz vrha DF-a saopštio je sinoć da ta politička grupacija ne planira podršku za bilo koji Vladin zakonski projekat, uključujući i zakon o budžetu.

-Imamo obavezu prema građanima i imaćemo svoja rješenja uključujući i ona o povećanju minimalne zarade i plata, rekao je izvor iz vrha DF-a.

Prethodni sastanak lidera parlamentarne većine

za izbor nove vlade, na prvom zajedničkom sastanku, dobila podršku važnih političkih subjekata, dok su ostali članovi vladajuće koalicije jučarašnjim odgovorima iskazali spremnost da razgovaraju o svim pitanjima.

Iz tog saveza su najavili i da će narednih dana organizovati pojedinačne sastanke sa svim partnerima kako bi prije organizacije ponovnog zajedničkog sastanka mogli da se pojave sa cjelovitim i usaglašenim rješenjem.

- Naša inicijativa za izbor nove vlade je dobila na prvom zajedničkom sastanku podršku

važnih političkih subjekata, a ostali članovi vladajuće koalicije su današnjim odgovorima iskazali spremnost da razgovaraju o svim pitanjima vezano za ovu temu, kao i sva druga koja se odnose na budućnost Crne Gore – navodi se u saopštenju DF-a.

U DF-u kažu i da će - oslanjajući se na snažnu podršku koju su im dali građani na izborima 30. avgusta prošle godine i, ne želeći da iznevjere njihova očekivanja - uložiti najveće moguće napore da nađu zajednički jezik i postignu sveobuhvatan dogovor na korist svih građana Crne Gore.

- Ako smo svi posvećeni evropskim integracijama kao što to

javno saopštavamo, onda treba da pođemo od činjenice da nas izostanak eventualnog dogovora u parlamentarnoj većini sve više i više udaljava od tog cilja – zaključuje se u saopštenju Fronta.

URA IMA DRUGE PRIORITETE

U odgovoru na zahtjev DF-a, izvršni direktor Ure Zoran Mikić kazao je kako je za Uru prioritet izbor preostalih članova Tužilačkog savjeta.

- Izbor Tužilačkog savjeta je društveni, državni i politički prioritet – naveo je Mikić.

Dodao je i kako uslovljavanje

Odbačena krivična prijava MVP protiv bivšeg crnogorskog diplomate

izbora Tužilačkog savjeta izborom nove vlade u Uri smatraju neodgovornim i prema građanima i prema međunarodnim partnerima.

- Kao što svi znamo borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao ni napredak na putu ka EU, ne može dobiti puni smisao bez reformisanog tužilaštva, što sa svih adresa potvrđuju i naši međunarodni partneri – zaključio je Mikić.

DEMOKRATE ČEKAJU DRUGE

U odgovoru Demokrata navodi se kako im je „žao što je protivljenje tri poslanika modelu razrješenja otvorenih političkih pitanja koje je podržalo 38 poslanika i premijer dovelo da današnjih političkih posljedica i

vratilo nas korak unazad“.

- Predlog za rekonstrukciju Vlade odbijen je od strane tri poslanika Građanskog pokreta URA, nakon čega ste saopštili političku odluku da odustajete od rekonstrukcije Vlade. Imajući u vidu prethodno navedenu činjenicu, a posebno ističući da su se dvije od tri koalicije prethodno usaglasile oko modela izlaska iz krize, pa predložile model, logično je i sada da oni koji su odbili predloženo rješenje za izlazak iz političke krize ili od njega odustali zbog prethodno navedenih razloga, usaglase svoje stavove, koje ćemo razmotriti, pod uslovom da isti sadrže dvije obavezujuće klauzule, a to su izbori tek 2024. godine i očuvanje izborne volje građana do 2024. godine – ističe se u saopštenju Demokrata.

Iz te partije naglašavaju da će se uvijek odazvati na poziv za razgovor o razrješenju aktuelne političke krize i traganju za modalitetima rješenja, jer je to. kako su naveli, nešto što čeka Crna Gora.

- Ali da ne bi bilo zabune, ističemo da se nećemo izjašnjavati o pojedinačnim predlozima konstituenata parlamentarne većine, već samo o onim koje kolege usaglase na isti način kako je i predložena rekonstrukcija Vlade. Istina je da smo spremni da razgovaramo samo o onim modalitetima koje usaglase oni koji su odbili rekonstrukciju Vlade – saopšteno je iz Demokrata. Đ.Ć.-N.Z.

Ne postoje dokazi da je Vlahović u tekstu koji je objavio odao tajne podatke

Demokrate, SNP, Prava i Ura u Budvi sklopile Sporazum o zajedničkom političkom djelovanju

PODGORICA - Ambasador Miodrag Vlahović dobio je obavještenje iz Višeg državnog tužilaštva da je, još 15. septembra, odbačena krivična prijava koju je protiv njega podnijelo Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore, a povodom teksta „Depeša 155/2018“, koji je, kao autorski stav, objavljen na portalu Antena M, 17. decembra 2020. godine.

U informaciji Višeg tužilaštva, koju je potpisala tužiteljka Tatjana Begović, a koju je Vlahović dostavio Anteni M, navodi se da je ona odbacila krivičnu prijavu protiv njega jer ne postoji osnovana sumnja da je počinio krivično djelo koje mu je MVP stavilo na teret, niti bilo koje drugo krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti.

MVP je Vlahovića teretilo za krivično djelo – odavanje tajnih podataka.

- U mojoj depeši Ministarstvu, 18. decembra 2018 - čiji je pravi broj, zapravo, 255 reagovao sam na tadašnji dopis/instrukciju MVP CG, Direktorata za bilateralu, kojim se daju uputstva za naše komunikacije sa diplomatama susjednih i zemalja regiona.

BUDVA – Lideri lokalnih odbora Demokrata, Prave Crne Gore, Socijalističke narodne partije i Građanskog pokreta Ura u Budvi potpisali su juče Sporazum o zajedničkom političkom djelovanju kojim je predviđeno da njihovi odbornici neće učestvovati u radu lokalnog parlamenta sve dok se sa funkcija predsjednika Opštine i Skupštine opštine Budva ne povuku Marko Carević i Krsto Radović.

Oni smatraju kako će Carević (DF) i Radović (Demokrate) povlačenjem sa tih pozicija doprinijeti spuštanju naraslih političkih tenzija i pomoći uspostavljanju odgovorne i harmonične lokanlne vlasti u Budvi.

Protive se, kako su naveli na konferenciji za medije nakon potpisivanja Sporazuma, raspisivanju prijevremenih izbora i skraćenju mandata lokalnog parlamenta. Poručuju i kako nikakva saradnja sa Demokratskom partijom socijalista ne dolazi u obzir.

Predsjednik budvanskog odbora Demokrata Mijomir Pejović ocijenio je kako je evidentno da Budva ne ide očekivanim smjerom nakon lokalnih izbora 30. avgusta i ne zadovoljava potrebe građana.

- Zbog toga smo potpisali ovaj Sporazum i imajući u vidu sva dešavanja koja su preplavila opštinu Budva, politiku destrukciju, svađe i sukobljavanja – naveo je Pejović.

Ocijenio je i kako će novopotpisani Sporazum otvoriti vrata političkom djelovanju u naredne tri godine. Đ. Ć.

Pošto je to bilo napisano na jedan apsolutno neprihvatljivi - profesionalno nedopustiv i politički štetan način - osjetio sam potrebu da kolege u MVP, a prije svega tadašnjeg ministra Darmanovića, upoznam sa mojim stavovima i da time pokušam da utičem na situaciju i njene moguće posljedice. Iz tog teksta - a ovim putem se zahvaljujem Anteni M što je objavila depešu - se vidi što nam se spremalo i što će nam se dogoditi.

Nije mi drago što se desilo upravo ono što sam najavljivao. To danas svi vidimo - rekao je Vlahović za Antenu M. Razvoj situacije i postupci tadašnjeg ministra su bili, kaže Vlahović, saglasni opštoj inerciji i neradu MVP u prethodnom mandatu. Podsjeća da je na depešu promptno stavljena oznaka „INTERNO“, ali da ga o tome MVP nikada nije obavijestilo.

- To obrazloženje ću vidjeti tek tokom postupka, tj. kada je podnijeta krivična prijava od strane sadašnjeg ministra, kao dio hajke i harange koju je MVP vodio protiv mene i kolega ambasadora koji su povučeni, poslije događaja o kojima je crnogorska

Neće učestvovati u radu SO dok se Carević i Radović ne povuku Miodrag Vlahović

javnost uglavnom bila upoznata. Ono - to obrazloženje - je sramotno kao i sama krivična prijava. Naime, tamo prethodni ministar stavlja oznaku povjerljivosti da se moja mišljenja i tumačenja „ne bi pogrešno shvatila“. To jest - da se o problemima o kojima sam pisao ne bi govorilo i razmišljalo!

Uz to - čak je i vrijeme objavljivanja mojih analiza, u kojima nema niti jednog tajnog podatka, bilo interesantno. Naime, da je sve objavljeno 4 (četiri!) sata i desetak minuta kasnije - istekao bi rok od dvije godine - koliko traje stepen zaštite „INTERNO“.

Ali, ugrabio je sadašnji ministar i vlast kojoj pripada da optuže. Uzaludno, kako vidimo - rekao je Vlahović.

Istakao je i da su inercija, ćutanje i neaktivnost crnogorske diplomatije jedan od uzročnika sadašnje pozicije Crne Gore. R. P.

Politika

Subota, 13. novembar 2021.

3

Predsjednik Crne Gore zadovoljan rezultatima Pariškog mirovnog foruma

Đukanović: Nada ne samo za male zemlje, nego za čitavi svijet PODGORICA – Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović saopštio je juče nakon Pariškog mirovnog foruma da se vraća sa puno optimizma, jer mu je utisak „da se konačno nakon izvjesne konfuzije sada jako dobro razumije da ćemo na glavne globalne izazove moći da odgovorimo jedino globalno, a ne nikako nacionalno, što nas dodatno vraća multilateralnoj saradnji i pojačava entuzijazam za takvu saradnju kod svih“.

U regionu neophodno energičnije djelovanje proevropskih snaga Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović sreo se sinoć u Bratislavi sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja u regionu Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom.

- U otvorenom i prijateljskom razgovoru razmijenjena su mišljenja o aktuelnim procesima

u regionu, uz saglasnost da je neophodno energičnije djelovanje svih proevropskih snaga na sprovođenju reformi, uz odlučniju podršku Brisela, za izgledniju garanciju evropske perspektive Zapadnog Balkana. To je i put za neutralisanje uticaja trećih strana - saopšteno je iz kabineta predsjednika.

Milo Đukanović i Miroslav Lajčak

sti u svijetu koje je, nažalost, problem kakav je pandemija surovo potencirao – poručio je on.

Đukanović je u Parizu boravio na poziv predsjednika 4.

Pariškog mirovnog foruma Paskala Lamija. Ž. Z.

POLITIČKA RAŠOMONIJADA: Iako su gromoglasno najavljivane, dopune Zakona o lokalnoj samoupravi povučene iz procedure na sjednici Skupštine zbog nesaglasja u vladajućoj koaliciji

Američki zvaničnik saopštio da Vlada ima punu podršku SAD

- Ovogodišnji Forum je bio posvećen preoblikovanju ključnih principa međunarodne

saradnje u uslovima kovida.

To je velika nada ne samo za male zemlje, nego rekao bih za

svijet u cjelini, zato što je to i jedini put da se savladaju neke dodatno izražene nejednako-

Ura odbila da glasa za amandmane SNP-a, nema odgađanja lokalnih izbora PODGORICA – Šefovi poslaničkih klubova dijela vladajuće koalicije povukli su sinoć zakon o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi kojim je bilo predviđeno odgađanje izbora u Mojkovcu, Petnjici i na Cetinju i njihovo objedinjavanje sa lokalnim izborima naredne godine.

To su uradili nakon što poslanici Građanskog pokreta Ura nijesu podržali amandmane poslanika SNP-a Dragana Ivanovića koji su predviđali da se sprovedene izborne radnje u tri opštine obustave, te da odluka kojom je predsjednik Milo Đukanović raspisao izbore prestane da važi ukoliko ih on ne uskladi sa usvojenim dopunama Zakona.

Dopune Zakona su prethodno bile usvojene u načelu.

Poslanici Branko Radulović, Slaven Radunović, Dragan Ivanović i Momo Koprivica su kao predlagači odlučili da nema svrhe usvajati zakon bez pomenutih amandmana, jer su oni bili garant da će će se sprovesti

Gora mora da ide naprijed – kazao je Živković.

Iz opozicije su tokom rasprave o amandmanima istakli da se njihovim predlaganjem otišlo korak dalje u urušavanju pravnog sistema.

RASpRAVA

Sjednica Skupštine

odluka ako dođe do situacije da Đukanović ne odgodi izbore.

ODBRANA USTAVA

- Ako bi izglasali zakon bez amandmana moglo bi da se desi da, ukoliko Đukanović ne uskladi odluku sa zakonom, jedna politička grupacija, Ura, izađe

na izbore. Mi ostali ne bi mogli da glasamo za odlaganje, a da izađemo na izbore – istakao je Radunović. On je kazao i da su tražili od Konatara da obeća da Ura neće izaći na izbore, što on nije mogao da učini.

Konatar je pojasnio da je on kao predlagač smatrao da Zakon

Podržan prijedlog da se protiv Ivanovića pokrene krivični postupak Skupština je juče, sa 57 glasova za, dala odobrenje da se protiv poslanika Petra Ivanovića može pokrenuti krivični postupak. Poslanici su potvrdili i prijedlog Odbora kojim se nije dalo odobrenje da se protiv Dragana Krapovića, Vladana Raičevića, Milana Kneževića, Miluna Zogovića i Zdenke Popović pokrene krivični postupak.

Tokom pretresa obratili su se samo poslanici Ivanović i Krapović. Ivanović je podsjetio da se

do sada dva puta javno odrekao imuniteta poslanika, te poručio da to govori o njegovoj krivici.

-Sada to činim treći put. Od svih kolega tražim da se ujedine i glasaju za to. Kada ne možemo da se složimo povodom drugih pitanja, dobro je da možemo oko ovog – istakao je Ivanović.

Sa druge strane, Krapović je bio mišljenja da je namjerno targetiran i politički progonjen, te da bi sada bio u zatvoru da je rezultat izbora bio drugačiji.

treba da ostane u proceduri, te kazao da oni ne mogu prisiliti predsjednika na poštovanje propisa.

Vladimir Martinović (Demokrate) istakao je da su amandmani bili brana svima koji ne žele da poštuju zakon i Ustav.

On je rekao i da su ga morali povući iz procedure jer nijesu imali čvrstu riječ da će se držati zajedno i da niko iz parlamentarne većine neće izaći na raspisane lokalne izbore.

Poslanik DPS-a Danijel Živković ocijenio je da je povlačenje dopuna Zakona pobjeda u pogledu odbrane Ustava i pravnog poretka, kao i da je dobro što je proradila svijest jednog dijela vlasti.

-Moramo se naučiti da poštujemo Ustav i zakon Crne Gore.

Dobro je što ste povukli ovo zakonsko rješenje. Ova „rašomonijada“ političke krize biće brzo okončana i to je dobro jer Crna

Prijedlog dopuna Zakona je prethodno usvojen u načelu a tokom pretresa Danijel Živković je naglasio da se radi o neustavnom i nezakonitom aktu, kao i da ponuđena rješenja pokušavaju da unesu pravnu nesigurnost u sistem i zaustave izbore u opštinama u kojima vladajuća većina zna da nema podršku.

-Svaka vladajuća većina može u nekom momentu odlučiti da izmijeni zakon i odloži izbore. Da je većini bio cilj smirivanje tenzija oni bi izbore u Nikšiću i Herceg Novom odložili. Ne možete mi reći da su sada tenzije veće nego kada je bila „bitka za Nikšić“ – kazao je Danijel Živković.

Poslanica SDP-a Draginja Vuksanović-Stanković poručila je građanima Cetinja, Petnjice i Mojkovca da će izbori u tim opštinama biti održani kako je i planirano 5. decembra i pojasnila da predložena izmjena ne može biti predmet Zakona o lokalnoj samoupravi već isključivo Zakona o izboru odbornika i poslanika.

- Predloženim izmjenama direktno ste derogirali odluku koja je usvojena u ovom domu u decembru 2020. godine o obrazovanju odbora za sveobuhvatnu reformu izbornog zakonodavstva – naglasila je Vuksanović-Stanković. Ž. ZVICER

Eskobar: DF nije američki partner PODGORICA – Zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Gabrijel Eskobar kazao je da Amerika ne treba da odlučuje o strukturi Vlade Crne Gore, ali i istakao da Demokratski front (DF) koji pretenduje da uđe u Vladu nije američki partner.

On je, u intervjuu za TV Vijesti, ponovio da Vlada Zdravka Krivokapića ima punu podršku SAD. U osvrtu na aktuelnu temu o rekonstrukciji Vlade i mogući ulazak DF-a u nju, Eskobar ističe kako je ta politička grupacija više usredsređena ne etničke podjele, nego na ekonomsku obnovu, te da su bili glavna prepreka usvajanju budžeta i zakona.

- Naša uloga je da podstaknemo Crnu Goru da nastavi da napreduje na evropskom putu, da osnaži članstvo u NATO-u i da nastavi borbu protiv korupcije.

Naša politika uključuje pružanje podrške našim partnerima da to i čine. To se ne odnosi samo na partnere koji se samo izjašnjavaju kao takvi, nego na one koji su već konkretnim koracima to i pokazali. U vezi sa DF-om, iskreno govoreći, ranije preduzeti koraci nijesu baš najbolji - istakao je Eskobar.

Gabrijel Eskobar rekao je i da je djelimično tačna izjava šefa Kabineta predsjednika Crne Gore, ali i da je kabinet predsjednika u mnogome u pravu, da tvit američke ambasade, u kome se naglašava zabrinutost SAD zbog ukorijenjene korupcije u zemlji, ne odražava suštinu i sadržaj susreta sa Milom Đukanovićem.

Eskobar je rekao da je on dao potvrdu da tvit te sadržine može da se objavi.

- Jesam. Kabinet predsjednika je umnogome u pravu – priznao je on.

R. p.

4

Politika

Subota, 13. novembar 2021.

INTERVJU: Aleksandar Kašćelan, gradonačelnik Prijestonice Cetinje

Cetinje je suština Crne Gore i crnogorske nacije Mi smo odmalena naučeni da volimo svoje i da poštujemo tuđe, da uvažavamo različitost i da ne zaboravljamo nikome ko je učinio dobro ili loše našem gradu i državi. Ne treba smetnuti s uma da je Cetinje grad 49 narodnih heroja, da je Grad heroj, da je prva ustanička puška u Drugom svjetskom ratu pukla na teritoriji naše opštine, da je ovo oduvijek slobodna i neosvojena teritorija. Mi živimo slobodu, ne zakidajući drugima pravo da budu slobodni - kazao je Aleksandar Kašćelan PODGORICA - Dok je nas i našeg otpora etnocidu i kulturocidu, biće i crnogorske kulture i svih osobenosti našeg identiteta – poručio je u intervjuu za Pobjedu, gradonačelnik Prijestonice Cetinja Aleksandar Kašćelan.

Govoreći o razlozima brutalnog napada na Cetinje i Cetinjane protagonista „srpskog sveta“: crnogorske Vlade i Crkve Srbije 4. i 5. septembra prilikom nasilnog ustoličenja mitropolita ove vjerske organizacije u Cetinjskom manastiru, Kašćelan ističe da je Cetinje suština Crne Gore i crnogorske nacije i da svi zavojevači i kolaboracionisti misle da „ako padne Cetinje – pada i Crna Gora“.

Međutim, Cetinjani su, kako je rekao, kao što se očekivalo i dalo vidjeti, izabrali ono što im i pripada i dolikuje – slobodu.

Cetinjani su poručuje on, odmalena naučeni da vole svoje i da poštuju tuđe, da uvažavaju različitost i da ne zaboravljaju nikome ko je učinio dobro ili loše njihovom gradu i državi.

O pokušaju Vlade Zdravka Krivokapića da Cetinjski manastir preotme od Prijestonice, Kašćelan kaže da je u savremenom svijetu nedopustivo da se nosioci vlasti u sekularnoj državi bave vjerskim pitanjima, a posebno da krše osnovna ljudska prava i da se umjesto sudova i drugih nadležnih institucija bave imovinskim pitanjima.

POBJEDA: Šok bombe, ogromne količine suzavca i besprizorno uništavanje imovine građana obilježili su brutalnu policijsku akciju na Cetinju 5. septembra protiv Cetinjanki i Cetinjana i ostalih patriota iz svih krajeva Crne Gore koji su u prijestonici protestovali zbog odluke Crkve Srbije, Beograda i crnogorskih vlasti da mitropolita ove vjerske zajednice ustoliče u Cetinjskom manastiru. Zašto su zapravo, protagonisti „srpskog sveta“: crnogorska Vlada i Crkva Srbije, insistirali da se, uprkos napetostima, pa i mogućoj eskalaciji sukoba, ovaj čin, koji većina Cetinjana smatra okupacijom, obavi baš na Cetinju?

KAŠĆELAN: Razlog je više nego očigledan i ne zavirjeđuje bilo kakvu dublju elaboraciju.



Kao uprava smo, zajedno sa građanima Cetinja, nedvosmisleno ukazali na razvoj situacije, pozivali na smirivanje tenzija, poštovanje osnovnih ljudskih i vjerskih prava, pri tome ne odričući nikome slobodu da ispovijeda vjeru u skladu sa svojim opredjeljenjem. Cetinje je pokazalo izuzetan građanski kapacitet, koji ni najmaštovitiji spin doktori ne mogu poništiti

Cetinje je strateški važno za sve zavojevače, kolaboracioniste i izvršioce raznih nauma, jer je ono suština i Crne Gore i crnogorske nacije - ako „padne Cetinje, pala je i Crna Gora“.

Međutim, svi navedeni zaboravljaju da sloboda nije fizička kategorija – nije to zgrada koja se da srušiti ili drvo koje može i dijete posjeći. Sloboda je stanje duha - ili si slobodan čovjek ili si rob. Svako bira po svojoj mjeri, a Cetinjani, kao što se očekivalo i dalo vidjeti, izabrali su ono što im i pripada i dolikuje.

POBJEDA: I nakon helikoptersko-desantnog ustoličenja Joanikija Mićovića, nastavljena je represija protiv Cetinjana. Uslijedila su hapšenja, krivične prijave, progoni i zastrašivanje učesnika protesta. Čemu tolika nervoza i netrpeljivost prema Prijestonici kod crnogorskih vlastodržaca?

KAŠĆELAN: Svaka vlast, bar djelimično, počiva na kontroli i moći, i sve više na upravljanju informacijama. Ovaj posljednji segment bio nam je posebno važan u suočavanju sa situacijom koja je eskalirala početkom septembra, a na koju smo upozoravali mnogo prije nego se desila. Ovo ističem iz razloga, jer smo kao uprava, zajedno sa građanima Cetinja, nedvosmisleno ukazali na razvoj situacije, pozivali na smirivanje tenzija, poštovanje osnovnih ljudskih i vjerskih prava, pri tome ne odričući nikome slobodu da ispovijeda vjeru u skladu sa svojim opredjeljenjem. Cetinje je pokazalo izuzetan građanski kapacitet, koji ni najmaštovitiji spin doktori ne mogu poništiti. Vjerujem da se tu nalazi odgovor na Vaše pitanje.

POBJEDA: Poslije tih nemilih događaja kazali ste da Cetinje prašta, ali da ne zaboravlja i da ste ponosni na Cetinjane koji su „pokazali kako se voli svoja zemlja i kako se brane osnovne civilizacijske vrijednosti 21. vijeka“. Što je to što posebno izdvaja Cetinjane od drugih?

KAŠĆELAN: Ne bih rekao

da smo bolji ili posebni, nego da smo odmalena naučeni da volimo svoje i da poštujemo tuđe, da uvažavamo različitost i da ne zaboravljamo nikome ko je učinio dobro ili loše našem gradu i državi. Ne treba smetnuti s uma da je Cetinje grad 49 narodnih heroja, da je Grad heroj, da je prva ustanička puška u Drugom svjetskom ratu pukla na teritoriji naše opštine, da je ovo oduvijek slobodna i neosvojena teritorija.

Mi živimo slobodu, ne zakidajući drugima pravo da budu slobodni.

POBJEDA: Kako komentarišete pravnu hajdučiju Vlade Zdravka Krivokapića koja je Cetinjski manastir pokušala da preotme od Prijestonice i koje ćete korake preduzeti da ta odluka ostane pravno ništavna?

KAŠĆELAN: Takav odnos prema crnogorskoj prijestonici i njenim građanima, prema svim pravoslavnim Crnogorcima i, konačno, prema Ustavu i pravnom poretku Crne Gore, ne zaslužuje komentar. U savremenom svijetu nedopustivo je da se nosioci vlasti u sekularnoj državi bave vjerskim pitanjima, a posebno da krše osnovna ljudska prava i da se umjesto sudova i drugih nadležnih institucija bave imovin-



Fakultet za crnogorski jezik i književnost referentna je obrazovna i naučna ustanova i to ničije direktive, naumi i htjenja ne mogu promijeniti. Vjerujem da će razum i akademizam pobijediti politički ekstremizam i amaterizam, te da će država obezbijediti poštovanje Ustavom garantovane autonomije obrazovnih institucija skim pitanjima. Kao što Vam je poznato, formirali smo ekspertski pravni tim. U kontinuitetu smo pravno reagovali na postupanja Uprave za katastar, Ministarstva finansija i socijalnog staranja i Vlade Crne Gore koji su donošenjem odluka o promjeni pravnog statusa Cetinjskog manastira ugrozili prava i imovinu Prijestonice.

S tim u vezi, Specijalnom državnom tužilaštvu podnijeli smo krivičnu prijavu protiv premijera Zdravka Krivokapića, generalne sekretarke Vlade Žane Praščević-Milačić i v.d. direktora Uprave za katastar i državnu imovinu Koče Đurišića, a zbog osnovane sumnje da su počinili krivično djelo zloupotreba službenog položaja. Ranije je Osnovnom državnom tužiocu na Cetinju predata krivična prijava protiv

U infrastrukturne projekte uloženo više od 20 miliona POBJEDA: Što je sve na Cetinju urađeno za vrijeme Vašeg mandata, čime ste zadovoljni, a čime ne?

KAŠĆELAN: U različite infrastrukturne projekte, koji treba da poboljšaju kvalitet života građana, ali i da olakšaju poslovanje i privuku nove investicije, u mandatu ove lokalne uprave samo po osnovu Zakona o Prijestonici uloženo je više od 20 miliona eura, dok su u toku projekti vrijedni oko 40 miliona eura.

Izgrađeno je ili rekonstruisano čak 70 kilometara puteva na

seoskom području, što se ispostavilo kao ispravan potez, jer je broj registrovanih poljoprivrednih proizvođača povećan za 100 odsto. Dodaću i to da mi je od preuzimanja mandata prioritet bio konsolidacija javnih finansija i iznalaženje načina da se sve tekuće i obaveze iz prethodnog perioda izmiruju redovno. Ovaj pristup rezultirao je time da je poslije gotovo 15 godina zaredom zaustavljeno zaduživanje. U posljednje tri godine zaduženje Prijestonice smanjeno je za oko tri miliona eura, prijevre-

mno su vraćena dva kredita, a imovina je uvećana za 3,6 miliona eura...

POBJEDA: Što učiniti da Cetinje ponovo postane grad u koji će se češće dolaziti, nego iz njega odlaziti?

Kako Prijestonici povratiti stari sjaj?

KAŠĆELAN: Nijesam saglasan sa konstatacijama iz vašeg pitanja. Cetinje je do početka pandemije korona virusa imalo prosječan godišnji rast broja izletnika od oko 12 odsto.

Takođe, u gradu postoji stalan deficit za stambenim jedinica-

ma bez obzira na stambenu izgradnju koja je intenzivirana posljednjih godina. Unaprijeđena je putna infrastruktura i Cetinje je danas, zbog svoje geografske pozicije, na središtu svih puteva, u neposrednoj blizini oba aerodroma i Crnogorskog primorja. Grad je umjetničkih fakulteta, izuzetne kulturne ponude, ali i mjesto koje obuhvata dva nacionalna parka. Više od svega, to je grad finih ljudi, koji još čuvaju onu lijepu urbanu gospoštinu, sa kojom se rijetko susrijećete u nekim drugim sredinama.

N.N. lica iz Pravoslavne mitropolije crnogorsko-primorske Cetinje i iz Uprave za zaštitu kulturnih dobara da su kao saizvršioci počinili krivično djelo uništenje i oštećenje kulturnog dobra Cetinjski manstir.

Oba postupka su u toku. Vjerujem u pravni poredak Crne Gore.

POBJEDA: Vlada i Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta u kontinuitetu se razračunavaju sa institucijama sa Cetinja koje čuvaju crnogorski identitet i kulturu.

Na njihovo čelo postavljaju se kadrovi bliski Crkvi Srbije i „srpskom svetu“. Oštrica je posebno usmjerena prema Fakultetu za crnogorski jezik i književnost. Vaš komentar?

KAŠĆELAN: To me sve podsjeća na onu narodnu „istjeruju Boga iz naroda, a on nikako da izađe“. Hoću reći, dok je nas i našeg otpora etnocidu i kulturocidu, biće i crnogorske kulture i svih osobenosti našeg identiteta. Oštro se protivim deprofesionalizaciji i politizaciji institucija kulture, a naročito svakom obliku diskriminacije koja zaslužuje stalan i odlučan sistemski odgovor. Fakultet za crnogorski jezik i književnost referentna je obrazovna i naučna ustanova i to ničije direktive, naumi i htjenja ne mogu promijeniti.

Vjerujem da će razum i akademizam pobijediti politički ekstremizam i amaterizam, te da će država obezbijediti poštovanje Ustavom garantovane autonomije obrazovnih institucija. Zoran DARMANOVIĆ

Ekonomija

Subota, 13. novembar 2021.

Vlada utvrdila budžet za narednu godinu, prihodi od turizma procijenjeni na milijardu

Ostavili prostor da se država zaduži 500 miliona eura

5

Evropska komisija povećala prognoze oporavka crnogorskog BDP u ovoj godini

Kapitalni budžet planiran je u iznosu od 248 miliona, 43 miliona više nego ove godine. Od toga je kapitalni budžet bez auto-puta 180 miliona eura

Spajić i MIlatović sa saradnicima ispred zgrade EK

Ekonomija će rasti 10,7 odsto PODGORICA - Vlada se naredne godine može zadužiti 500 miliona eura, a ostavljena je mogućnost i zaduženja od 900 miliona eura za refinansiranje kredita za auto-put, predviđeno je nacrtom budžeta za 2022. koji je usvojen juče. Vlada je projekcije napravila u skladu sa planiranim BDP-om od 5,3 milijarde eura za narednu godinu.

Budžet će biti poslat Skupštini u ponedjeljak na usvajanje, a ministar finansija Milojko Spajić očekuje da će biti izglasan.

Govoreći o zaduženju, Spajić je kazao da neće biti potrebe za njim, ali da su ostavili tu mogućnost kako bi iskoristili povoljnu priliku na tržištu ukoliko se ukaže.

- Ne planiramo zaduženje na domaćem tržištu jer smatramo da depozite u bankama treba iskoristiti za kreditiranje privrede – rekao je Spajić na konferenciji za medije nakon sjednice Vlade.

Deficit 205 miliona

Prihodi budžeta planirani su na 1,96 milijardi, od čega se na poreze odnosi 1,79 milijardi eura. Izdaci budžeta su 2,17 milijardi. Tekuća budžetska potrošnja planirana je na 1,92 milijarde, dok je kapitalni budžet 248 miliona, što je 43 miliona više nego ove godine.

Deficit budžeta je 205 miliona eura ili 3,87 odsto. Za otplatu dugova namijenjeno je 292 miliona, dok su nedostajuća sredstva 497 miliona eura.

PDV ostaje 21 odsto Na pitanje hoće li biti povećana stopa PDV-a u narednoj godini, državni sekretar u Ministarstvu finansija Branko Krvavac je kazao da će opšta stopa ostati 21 odsto.

- Vratiće se stopa poreza za služenje hrane i pića u restoranima sa sedam na 21 odsto, dok će PDV na smještaj ostati sedam odsto – rekao je Krvavac.

Budžetom je predviđeno da prihodi od PDV-a budu 90 miliona eura veći od izvršenja u ovoj godini.

Za zdravstvo je opredijeljeno 344 miliona eura, obrazovanje 225 miliona, odbranu 56,9 miliona, socijalnu zaštitu 667 miliona, opšte javne službe 618 miliona, javni red i bezbjednost 161 milion.

Upravi za saobraćaj bez autoputa namijenjeno je 77,2 miliona eura, za završetak radova na auto-putu 68,3 miliona, a za Upravu javnih radova 102,8 miliona.

Budžetom je predviđena implementacija poreskih reformi, predstavljenih kroz program „Evropa sad“, kojima se predviđa povećanje minimalca sa 250 na 450 eura, smanjenje poreskog opterećenja na rad, ukidanje doprinosa za zdravstvo, progresivno oporezivanje

5,3 milijarde eura planiran BDP za 2022. godinu

zarada i dobiti preduzeća. Predviđen je rast plata svih zaposlenih od 17 odsto u prosjeku, a u zdravstvu dodatnih 12 odsto.

Spajić je kazao da je budžet održiv, te da ima za cilj inkluzivan ekonomski rast, povećanje standarda, unapređenje poslovnog ambijenta, smanjenje sive ekonomije i izgradnju nove infrastrukture.

- Sljedeće godine očekujemo istorijski iznos BDP-a od 5,3 milijarde eura, prihode od turizma od milijardu eura i potpuni oporavak ekonomske aktivnosti na pretkrizni nivo – kazao je Spajić, koji vjeruje da će budžet biti usvojen u Skupštini.

nove Bolnice

Kapitalni budžet je, smatra Spajić, jedna od najvažnijih stavki budžeta za narednu godinu, a neki od najvažnijih projekata su gradnja bolnica u Pljevljima i Podgorici, kao i rekonstukcija u Bijelom Polju.

- Planirana je rekonstrukcija više domova zdravlja, izgradnja atletskog centra u Podgori-

Fondovi Budžet Fonda PIO je 462 miliona eura, što je povećanje od osam miliona u odnosu na ovu godinu.

Sredstva će se iskoristiti za usklađivanje penzija sa rastom minimalca i pomoć penzionerima. Povećana su izdvajanja i za Fond za zdravstvo, čiji će budžet u narednoj godini biti 333 miliona eura. Od 30 miliona eura povećanja, 15 miliona će biti iskorišćeno za povećanje zarada.

ci, stadiona na Cetinju, tribine stadiona u Nikšiću, zaobilaznica oko Berana, Herceg Novog, Pljevalja, kao i mosta na rijeci Bojani. Zatim 16 vrtića, osam osnovnih škola, Akademije umjetnosti, Filološkog fakulteta i ski-centara - kazao je Spajić.

On je naglasio da je kapitalni budžet više uravnotežen u odnosu na ovogodišnji, a da su najveća izdvajanja za sjever – 76,6 miliona. Jug će dobiti 26,7 miliona, a centralna regija 60 miliona.

Planirano je osnivanje kreditno-garantnog fonda i instituta za razvoj, dok će bivšim radnicima u rudarsko-metalurškom sektoru biti ukupno isplaćeno 12 miliona eura.

U budžetu nema prihoda od koncesija za Aerodrome, koje su ranije planirane na 100 miliona eura.

B.Despotović

Sastanak crnogorskih i britanskih carinika PODGORICA - Uprava prihoda i carina Velike Britanije nastaviće da pruža podršku jačanju kapaciteta našoj upravi za suzbijanje sive ekonomije i zaštite carinskog područja Crne Gore i Britanije, što će doprinijeti očuvanju njihovih budžetskih prihoda.

To je saopšteno na sastanku v. d. direktorice Uprave prhoda i carina Milena Petričević sa predstavnicima britanske upra-

PODGORICA - Crnogorska ekonomija ojačaće u ovoj godini 10,7 odsto, u narednoj 6,4, a 2023. godine 3,2 procenta, navodi se u jesenjim prognozama Evropske komisije (EK), koje su proljetos predviđale rast od 7,1 odsto.

- Nakon duboke recesije prošle godine, poboljšanje epidemiološke situacije i otvaranje granica doprinijelo je snažnom oporavku privrede u drugom i trećem kvartalu ove godine kaže se u dijelu izvještaja EK koji se odnosi na Crnu Goru, prenosi Mina-biznis.

potRošnja i izvoz

Navode da su se investicije vratile u pozitivnu teritoriju, ali upozoravaju da će njihov rast ostati slab nakon radova na auto-putu. Prema osnovnom scenariju, turizam će se oporaviti na nivo prije pandemije.

- Očekuje se da će rast uvoza biti sporiji, posebno u narednoj godini, jer završetak radova na auto-putu smanjuje potražnju za građevinskim materijalom.

6,4 odsto rast ekonomije dogodine, a 3,2 u 2023.

Taj trend će se preokrenuti 2023. godine, sa snažnijom implementacijom novih zelenih i digitalnih investicionih projekata - kažu u EK. S obzirom na jaku zavisnost privrede od turizma, ključni negativni rizik sa kojim se suočava ekonomija se odnosi na ponovno izbijanje pandemije i uvođenje ograničenja putovanja.

inflacija Raste

Iz EK su saopštili da se snažan rast privrede tokom ljetnje turističke sezone, nije odrazio na uporedivo poboljšanje situacije na tržištu rada, posebno u pogledu veće zaposlenosti.

Oni očekuju i da završetak auto-puta ukloni važan izvor otvaranja radnih mjesta, ali smatraju da će oporavak aktivnosti ulaganja i održivog rasta u 2023. godini će vratiti stopu nezaposlenosti na nivo prije pandemije. Rast globalnih cijena energije i robe u ovoj godini, povećaće inflaciju u prvoj polovini naredne. Prognoza predviđa da će budžet u narednoj godini biti blizu balansa i da će ostvariti mali suficit u 2023. godini, pod pretpostavkom da nikakvi dalji projekti javnih investicija, finansirani velikim dugom, ne počnu tokom prognoziranog perioda.

Komentarišući Izvještaj EK, ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović ocijenio je da će Crna Gora naredne godine biti najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

R.e.

Odluka Odbora direktora CGES-a

Ivan Asanović Sarađivaće u sprečavanju šverca iz barske slobodne zone imenovan za direktora

ve, oficirom za vezu iz britanske ambasade u Podgorici Brajanom Diksonom i njegovom savjetnicom Marijom Jojić.

- Na sastanku je potvrđena zabrinutost od opasnosti koju predstavlja nezakonita trgovina duvanskim proizvodima

i sa tim povezani finansijski kriminal. Posebno je naglašena buduća saradnja u cilju identifikovanja rizika i pronalaženja rješenja kada su u pitanju pokušaji krijumčarenja ograničenih i zabranjenih roba preko Slobodne zone u Luci Bar - saopšteno

je iz Uprave.

Ukazano je na potrebu unapređenja carinskog informacionog sistema radi efikasnog nadzora i kontrole robnih pošiljki, a Dikson je ocijenio kao dobar korak spajanje uprava prihoda i carina.

R.e.

PODGORICA - Dosadašnji v. d. izvršnog direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) Ivan Asanović imenovan je juče za izvršnog direktora.

Asanovića je na tu pozciju imenovao bord na četiri godine.

On je ranije bio šef Službe za SCADA, SBN i obračunska mjerenja u CGES-u.

R.e.

6

Ekonomija

Subota, 13. novembar 2021.

Ministar kapitalnih investicija obišao gradilište prioritetne dionice od Smokovca do Mateševa

Bojanić: Građevinski radovi na auto-putu biće gotovi do kraja novembra

Auto-put će, kako je najavio ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić, biti u funkciji kada komisije za tehnički prijem, odnosno reviziju, procijene da li je put u dovoljnoj mjeri kvalitetno urađen i bezbjedan za puštanje u saobraćaj

S.VASILJEVIĆ

PODGORICA - Građevinski radovi na prioritetnoj dionici auto-puta Bar - Boljare od Smokovca do Mateševa biće završeni do kraja novembra, saopštio je juče ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić pri obilasku gradilišta auto-puta. Bojanić je kazao da radovi idu ubrzanom dinamikom, kao i da su zadovoljni progresom posljednjih par sedmica.

ASFALT

- Dobili smo uvjeravanja da će kompletna trasa biti prekrivena asfaltom za nekih četiri do pet dana, odnosno da će kompletni građevinski radovi biti završeni do kraja ovog mjeseca - rekao je Bojanić novinarima prilikom obilaska prioritetne dionice, koja će, kako je najavio, biti u funkciji kada komisije za tehnički prijem, odnosno reviziju, procijene da je bezbjedan za puštanje u saobraćaj.

- Ostalo je da se završe neke tehničke stvari, vezano za elektromašinsku instalaciju i za tetra sitem koje neće biti završene do 30. novembra. To je nešto što ćemo u nekoj kasnijoj fazi raditi, jer se zbog nekih objektivnih okolnosti nije stiglo – naveo je Bojanić.

Kazao je da će putarina biti osam centi po kilometru, što znači 3,5 eura za cijelu dioni-

Juče sa auto-puta

cu. Naveo je da se NVO sektor i javnost s punim pravom interesuje oko revizije kompletnog projekta vezano i za finansije i za izvođenje, što je nešto što je Ministarstvo više puta tražilo.

- Ukoliko Vlada smatra da treba uraditi kompletnu reviziju tu smo da to podržimo -kazao je Bojanić i dodao da bi trebalo, ukoliki postoji mogućnost, da dobiju neka sredstava i eventualno neke ekspertze koji bi odradili tu reviziju.

- Apsolutno smo za to i to smo

i sami više puta pominjali na Vladi – rekao je Bojanić.

NADZOR

Na pitanje da li je bilo propusta ili eventualnih dodatnih troškova, Bojanić je odgovorio da rad izvođača nadzire francuska kompanija Ingerop, te da oni ukazuju izvođaču na sve što smatraju diskutabilnim.

- Njihovo je da ukažu izvođaču i da on to popravi. Tako da je vjerovatno bilo propusta i normalno je da bude. Sve je to

Sudski spor po tužbi kolašinske fabrike vode u stečaju protiv budvanske firme

Jadranski sajam imovinom ,,Lipova“ platio 1,7 miliona eura kredita Atlas banci

PODGORICA – Privredni sud je usvojio prigovor Jadranskog sajma i stavio van snage rješenje o izvršenju kojim je bio obavezan da Fabrici vode ,,Lipovo“ u stečaju iz Kolašina plati 1,7 miliona eura. Zato će ova nekadašnja i sadašnja firma biznismena Duška Kneževića pred sudom morati utvrđivati da li ,,Lipovu“ ovaj iznos pripada.

O tome će se, kako je odlučila sutkinja Borjanka Zogović na pripremnom ročištu, izjašnjavati i izvršni direktor Jadranskog sajma Rajko Bujković

i član Odbora direktora Branislav Todorović, kao i bivši direktor Atlas banke Marko Nikolić.

Spor je proistekao iz sporazuma kojim je na Atlas banku prenijeta sva oprema ,,Lipova“, čime je izmiren kredit Jadranskog sajma prema ovoj banci, koja je u međuvremenu otišla u stečaj. U ,,Lipovu“, u kom je stečaj otvoren prije skoro četiri godine na zahtjev Poreske uprave, vlasništvo su dijelili Atlas invest sa 40 i Mega Gulf Investment Holding Dubai sa 60 odsto.

Iz Jadranskog sajma su sporili opravdanost izvršenja, navodeći da oni nijesu zaključili ugovor o prodaji opreme, već je prenos svojine sproveden na osnovu sporazuma i ugovora ,,Lipova“ sa bankom. Optužuju stečajnu upravu da pokušava da izbjegne dugovanja Sajmu, dodajući da je prije stečaja dogovorena kompenzacija, kao i da je potraživanje zastarjelo.

Iz ,,Lipova“ ukazuju da je faktura i opomena uručena Sajmu shodno sporazumu iz februara 2017. godine, u skladu s kojim su tražili i da im dostave mjenice i ovlašćenja, kao i garanciju.

Osporavaju da je potraživanje zastarjelo, jer je sporazum predviđao da se u roku od šest mjeseci posebnim ugovorom utvrdi rok i način izmirenja duga, do čega nije došlo, čime su se, kako navode, saglasili da obaveza počne da teče od avgusta 2017. Kako Jadranski sajam nije inicirao taj ugovor ni nakon što su ga pozvali da to učini, pokrenut je postupak izvršenja. Tvrde i da je neosporavanjem izvoda otvorenih stavki dug priznat, čime je takođe prekinut rok zastarjelosti.

M.Lk.

ispraćeno i drago mi je da se NVO sektor uključio kao dodatni kontrolor nad nadzorom – kazao je Bojanić.

Naveo je da je rok za izgradnju aneksom ugovora bio definisan do novembra prošle godine, a da su zadržali pravo aneksom da traže penale za kašnjenje, a kineska kompanija CRBC ima pravo na takozvane klejmove.

- Sve će na kraju da riješi, nadzorni organ - inženjer, odnosno komisija nadležna za to - rekao je Bojanić.

Podaci Monstata za treći kvartal

Vrijednost građevinskih radova veća sedam odsto PODGORICA - Vrijednost izvršenih građevinskih radova u trećem kvartalu ove godine bila je 7,5 odsto manja u odnosu na isti prošlogodišnji period, pokazuju podaci Monstata.

Vrijednost izvršenih građevinskih radova u trećem tromjesečju bila je 7,1 odsto veća u odnosu na drugi ovogodišnji kvartal.

Iz Monstata su kazali da su izvršeni efektivni sati ostvareni na gradilištima u trećem kvartalu bili dva odsto veći u odnosu na isti prošlogodišnji period.

- Izvršeni efektivni sati ostvareni na gradilištima u trećem tromjesečju bili su 1,9 odsto veći u odnosu na drugi kvartal ove godine navodi se u saopštenju.

S.P.

Za drugu dionicu auto-puta, kako je kazao, sarađuju sa EBRD, Evopskom komisijom i evropskim fondovima.

- Sad je u fazi izrade idejni projekat koji bi trebalo da bude završen do maja naredne godine, a u međuvremenu razgovaramo o načinu finansiranja nastavka ovog auto-puta - rekao je Bojanić.

On je kazao i da je izjava premijera da će kompletan auto-put biti završen do 2027. godine optimistična, ali ako sve bude išlo predviđenom dinamikom

mogla bi da se poštuje ta dinamika.

Izgradnja prve dionice od Smokovca do Mateševa je počela 2015. i prvobitni rok za završetak je bio 11. maj 2019. godine. Ministarstvo kapitalnih investicija zaključilo je krajem aprila ove godine sa izvođačem radova kompanijom CRBC prilog ugovora kojim je ugovoren kraj novembra kao rok završetka prioriotetne dionice. Njena ukupna dužina je 41,5 km, sa 20 mostova na glavnoj trasi, devet mostova na rampama petlji, dva nadvožnjaka, osam podvožnjaka, 7,2 kilometra betonskih zidova, 16 dvocijevnih tunela.

Ukupna dužina tunela je 17,7 km, što čini oko 43 odsto dužine prioritetne dionice autoputa. Otvorena trasa, ukupne prosječne dužine od oko 17,6 km, čini 42 odsto ukupne dužine ove dionice. Predviđene su četiri petlje, sa naplatnim rampama, na kojim se ostvaruje veza auto-puta sa postojećim stanjem. To su petlje Smokovac, Pelev Brijeg, Veruša i Mateševo.

Cijena proritetne dionice auto-puta prema osnovnom ugovoru je bila 809,6 miliona eura.

Od kineske Eksim banke pozajmljena su 944 miliona dolara na 20 godina, sa kamatom od dva odsto, uz grejs period od šest godina.

Vlada je početkom jula objavila informaciju o hedžing aranžmanu sa evropskim i američkim bankama, čime je, kako tvrde, smanjena kamatna stopa za kredit kod Eksim banke.

Iz Ministarstva finansija je ranije objašnjeno da je na taj način ostvarena ušteda od osam miliona eura na godišnjem nivou.

Crna Gora je nedavno Eksim banci otplatila prvu ratu kredita za prioritetnu dionicu autoputa i kako tvrde iz Vlade zahvaljujući hedžing aranžmanu, ostvarila uštedu od skoro četiri miliona eura.

S.POPOVIĆ

Kursna lista USD

1.14480

JPY 130.50000

GBP AUD

0.85505 1.56900

Zaključen spor kompanije Sveti Stefan hoteli i Budvanske rivijere

Polovinom decembra će se znati kome će pripasti 116 hiljada eura PODGORICA – Za mjesec bi trebalo da bude poznato da li će 115,7 hiljada eura koje se odnose na dio zakupnine Svetog Stefana za treći kvartal 2019. godine ostati kod HTP Budvanska rivijera koja je i naplatila ili će taj iznos morati da isplati preduzeću Sveti Stefan hoteli (SSH).

Rukovodstvo SSH, nastalog restrukturiranjem Budvanske rivijere, prati realizaciju i naplatu zakupnine iz ugovora sa Adriatik propertiz, smatra da im zakupnina pripada od momenta osnivanja, pa isplatu traže za period od 26. avgusta do 30. septembra 2019, koju je Budvanska rivijera naplatila početkom jula te godine. Tokom postupka vještak finansijske struke Darko Peković utvrdio je da dio kvartalne zakupnine za ovaj period iznosi koliko su tužbom i tražili, te da je Budvanska rivijera platila 173,4 hiljade eura poreza na nepokretnosti za tu godinu i još 50 hiljada za osnivanje SSH. Budvanska rivijera s druge strane smatra da im ovaj novac ne pripada, jer je obaveza za kvartalnu rentu dospjevala 1. jula, kada ova kompanija još nije bila osnovana. Tokom postupka je bivša direktorica Budvanske rivijere Katarina Kažanegra tvrdila da su prava iz ugovora na SSH prenijeta njenim osnivanjem, te da je automatski „stvorena obaveza za prihodovanje prve sljedeće rente“.

M.Lk.

Društvo

Subota, 13. novembar 2021.

7

Predsjednica Udruženja nastavnika društvene grupe predmeta smatra da ima nepravilnosti u konkursima za izbor direktora nekih škola PODGORICA – Konkursi za izbor direktora/ica u više škola i vrtića u Crnoj Gori objavljeni su i juče u dnevnim novinama. Iz resora ministarke Vesne Bratić kažu da su počeli da se raspisuju blagovremeno, ali predsjednica Udruženja nastavnika društvene grupe predmeta Stanka Vukčević smatra da u pojedinim oglasima, koji su okončani, ima nepravilnosti zbog čega očekuje reakciju inspekcije.

Iz Ministarstva su nam kratko kazali da nakon konstituisanja školskih odbora i usvajanja osnovnih pravnih akata, škole su u obavezi da raspišu konkurse za direktore, što se radi na osnovu odluke školskog odbora.

- Većina je v. d. direktora imenovana po novom zakonu. Njihovo v. d. stanje ističe u januaru 2022. Za one koji su prije 12. jula imenovani za v. d. ranije je raspisan konkurs. Šest mjeseci traje v. d. stanje, najduže. Kako se kome bude primicao taj rok, tako ćemo raspisivati konkurse – rekli su oni.

Ponovo izabrali v. d.

Međutim, Vukčević, komentarišući raspisivanje oglasa, osporava način na koji su neki okončani. Kaže da ima takvih situacija koje nijesu rijetke - da v. d. direktora raspišu konkurse za izbor direktora, ljudi se uredno prijave, dostave razvojne planove, obavi se sva druga procedura, čak se i kandidati pozovu na intervju u Ministarstvu prosvjete, ali da na kraju imenuju ponovo v. d. direktore na šest mjeseci.

Vukčević očekuje reakciju inspekcije

Vesna Bratić

- Očekuje se da po tim konkursima resorno Ministarstvo izabere i imenuje direktore ustanova, što je i predviđeno odredbama zakona. Ne, imenuju nove v. d. direktora, i opet v. d. stanje šest mjeseci. Zaista, neshvatljivo i postavlja se pitanje zašto se to radi. Ako kandidati ispunjavaju uslove po raspisanom konkursu, mora se izvršiti izbor i imenovanje direktora ustanova. Mislim, da u ovakvim situacijama, prosvjetna inspekcija mora reagovati i izvršiti nadzor – precizirala je Vukčević, dodajući da se mora v. d. stanje što prije eliminisati

Stanka Vukčević

iz vaspitno-obrazovnih ustanova.

Vukčević je saopštila da se, nažalost, dešava da je mnogim v. d. direktora istekao mandat od šest mjeseci i još uvijek obavljaju te poslove, što je, smatra ona, nezakonito i nedopustivo.

- Danom isteka rješenja o imenovanju za v. d. direktora prestaju im sva prava i obaveze kao v. d. direktora, a njihov broj nije mali – istakla je ona.

- Raspisani su konkursi u mnogim vaspitno-obrazovnim ustanovama. Nadam se da su te ustanove konstituisale nove školske odbore, što je jedan od

uslova da se konkursi, za izbor direktora, raspisu. Mada, ima i takvih da su stari školski odbori raspisali konkurse, iako ih zakon obavezuje da se prvo moraju konstituisati novi školski odbori – rekla je Vukčević.

Tok smjena direkTora/ica

Ministartsvo prosvjete, nauke, kulture i sporta je u julu, a nakon usvajanja izmijenjenog Opšteg zakona o vaspitanju i obrazovanju, smijenilo direktore škola i vrtića. Nijesu uspjeli na vrijeme da organizuju raspisivanje konkursa

za izbor novog rukovodećeg kadra, pa su imenovali vršioce dužnosti. Postupku razrješenja direktora se pribjeglo kako bi se navodno depolitizovale obrazovne ustanove. Predstavnici vladajuće većine, kada se usvojio ovaj zakon, su saopštavali u više navrata da su uvjereni da će sistem biti bolji, ali u to nijesu ubijedili opozicionare, koji smatraju da je razrješenje oko 1.000 ljudi čisti revanšizam.

Opozocionari su oštro kasnije zamjerali Bratić što je za v. d. direktora počela da postavlja velikosrpske nacionaliste.

Jedno od spornih ranijih rješenja Bratić za imenovanje v. d. direktora bilo je ono koje se tiče učiteljice Rade Višnjić, iz barske škole ,,Jugoslavija“.

Višnjić je kritikovana u javnosti zato što veliča ratnog zločinca Ratka Mladića, a za njeno djelovanje sporno je bilo i što je ranije pozivala djecu na moleban zbog čega joj je ranije, bivše rukovodstvo, uručilo otkaz. Bratić je na kraju, zbog pritiska javnosti i protesta, povukla odluku da Višnjić obavlja poslove v. d.

Brojni smijenjeni direktori, s druge strane, pokrenuli su tužbe protiv ministarke, tvrdeći da su razriješeni mimo zakona.

Ostali su bez tog posla zato što su povrijedili radnu obavezu kada nijesu formirali školske odbore, ali brojni profesori su poručivali tada da je svima jasno da im nova uprava nije mogla naći propuste u radu, pa su im na teret stavili nešto za što nijesu krivi. Poručivali su da taj posao nijesu mogli da dovedu do završnice upravo iz razloga što ih je opstruiralo Ministartsvo, koje nije imenovalo svoje predstavnike u tom tijelu.

Direktor Policijske akademije u Danilovgradu Boban Šaranović je, s druge strane, smijenjen još početkom januara ove godine i on je ovih dana objelodanio presudu u njegovu korist. Ministarstvo mu je oduzelo direktorsku funkciju zbog toga što je jedan od tamošnjih zaposlenih dobio spor na sudu, za naknadu materijalne štete po osnovu prava na prekovremene sate, ali je dokazanao da Šaranović tada nije obavljao funkciju direktora. n.ĐUrĐevac

Institut Igalo posluje uz ogromne probleme, od Fonda zdravstva potražuju oko 650.000 eura HERCEG NOVI - Zbog epidemiološke situacije ove godine izostali su pacijenti iz inostranstva koji su do sada bili stalni gosti Instituta „Dr Simo Milošević“. Uprava se preorijentisala na rad sa fondovskim pacijentima, ali za svoje usluge, još nije dobila novac. Potraživanja od Fonda zdravstva su dostigla visinu nešto oko 650.000 eura, koje su zaradili radnici Instituta. Njihovo nezadovoljstvo dostiglo je vrhunac te su najavili štrajk. Izvršna direktorica dr Marina Delić kaže da zaposleni s pravom negoduju.

- Ljudi su radili da bi zaradili.

Naše plate su ionako manje nego u ostalim zdravstvenim ustanovama, svi imaju svoje živote i kredite, živimo u vremenu kada je sve poskupilo, a plata nema. To je legitimno pravo njihovog iskazivanja nezadovoljstva sa ovim što se dešava. Mi smo sve odradili da to pokušamo prevazići. Prosto nije u našim mogućnostima – navela je dr Delić.

Usložnjavanje problema u kojima se nalazi Institut, dodatno je pojačano starim dugovanjima. Od protekle sedmice presudom apelacionog suda, u obavezi su da izmire dug, koji sa kamatama iznosi oko osam miliona eura prema Jugobanci Beograd u stečaju. Za rješavanje ove situacije očekuju pomoć Vlade.

Zaposleni najavili štrajk, traže ono što su zaradili Tokom ove godine radili su i programe sa sindikatom i penzionerima, a tokom ljeta bilo je i samoplatežnih gostiju iz regiona.

Sve to, međutim, nije bilo dovoljno da bi se poboljšala finansijska situacija, jer je riječ o niskoplatežnim programima, za razliku od inostranih kojih ove godine nije bilo - To smo očekivali i zbog toga smo već mjesecima u stalnim razgovorima sa Vladom, koja je i većinski vlasnik, o prihvatanju duga. Oni su o svemu informisani i čekamo njihovu odluku. Očekujemo da Vlada preuzme dug kroz otkupljivanje na način da se udio njihovih akcija u Institutu poveća – kazala je dr Delić.

Inostrani programi koji se najavljuju za narednu godinu, popraviće za sada veoma tešku

finansijsku situaciju.

- Prije 15, 20 dana dobili smo od Norveške informaciju da program nastavljaju iduće godine u aprilu i nadamo se da neće biti iznaneđenja koja bi to obustavila. Situacija je povoljnija za 2022. ali ovu godinu ćemo teško završiti – navodi dr Delić.

I ako su najave obećavajuće taj period je za njih daleko i velika briga je kako završiti ovu godinu.

Institut „Dr Simo Milošević“

Marina Delić

- U ovom trenutku u Institutu boravi 470 pacijenata od kojih je oko 40 samoplatežnih i 50

libijskih, koji ambulantno koriste usluge ustanove u Igalu.

Ostalo su pacijenti koji dolaze

preko Fonda zdravstva – objašnjava direktorica Instituta.

Tokom ove godine radili su i programe sa sindikatom i penzionerima, a tokom ljeta bilo je i samoplatežnih gostiju iz regiona. Sve to, međutim, nije bilo dovoljno da bi se poboljšala finansijska situacija, jer je riječ o niskoplatežnim programima, za razliku od inostranih kojih ove godine nije bilo. Ž. konTiĆ

8

Društvo

Subota, 13. novembar 2021.

Odložena rasprava o prijedlogu zakona o dopunama Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru

Najmlađa žrtva imala 41 godinu, otkriveno 479 no

Preminulo dev

Na narednom Odboru traže da bude prisutan Milojko Spajić

PODGORICA - Devet osoba je preminulo od posljedica korona virusa, a otkriveno je 479 novih slučajeva infekcije, tokom jučerašnjeg dana.

- IJZCG je prijavljeno devet smrtnih ishoda povezanih sa SARS-CoV-2 infekcijom iz sljedećih opština: Podgorica (4) , Herceg Novi (2), Budva (1), Plav (1) i Nikšić (1) - kazali su juče iz IJZ. Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 2.194.

U Podgorici su otkrivena 194

Najmlađa preminula osoba je imala 41 godinu, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje.

Uzeto je 2.998 uzoraka, a udio zaraženih u ukupnom broju testiranih je 15,74 odsto.

Zbog pogoršanja kovid krize u zemlji Vlada od ponedjeljka pooštrava pro Sa jučerašnje sjednice Odbora

PODGORICA – Odbor za zdravstvo, rad i socijalno staranje odložio je raspravu o prijedlogu zakona o dopunama Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru koji je Skupštini Crne Gore podnijela poslanica Branka Bošnjak, jer je juče u isto vrijeme počela i sjednica parlamenta kojoj su poslanici morali da prisustvuju, a zatraženo je i da ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić bude prisutan kad se u narednom periodu sastanu da razgovaraju o toj temi.

Obrazlažući ovaj dokument Bošnjak je rekla da zdravstveni radnici i univerzitetski profesori nijesu cijenjeni u našem društvu, da je to žalosno i da se to vidi u njihovim zaradama.

- Nekome je namjera da ponizi ove profesije. Zbog toga tražimo da obrazovanje i zdravstvo budu prepoznati ovim zakonom jer nam je nevjerovatno objašnjenje da postoje granski kolektivni ugovori. Oni postoje i za sudstvo pa su sudije prepoznati ovim zakonom - rekla je Bošnjak.

Navela je da nije ni čudo što nam odlaze ljekari ali i naučnici, jer niko neće da ostaje tamo gdje ga ne cijene.

-Nivo zarade je onaj koji pokazuje koliko društvo cijeni neku profesiju i nemojte da pominjete kako ljekari zarađuju dodatnim radom jer su to ljudi koji rade prekovremeno i snalaze se. Poniženje je da ih Zakon ne prepoznaje i to nećemo dozvoliti - poručila je Bošnjak.

Predsjednik Odbora Srđan Pavićević pojasnio je da je ministar Spaić imao poslovne obaveze i da zbog toga nije došao, a da bi bilo dobro da je tu da čuje raspravu. Ipak, on je naveo da ih je Spajić na vrijeme obavijestio da neće doći. Za poslanika Jevta Erakovića (DPS) to je nedopustiv potez.

- Ministrima su puna usta priče o zdravstvu i zdravstvenim radnicima, ali ono što imamo na djelu iz odbora u odbor je ignorantski stav, kako od gospodina Spaića, tako i od ministarke Jelene Borovinić-Bojovć. Nekoliko puta smo, bezuspješno pokušali da organizujemo konsultativnu sjednicu da vidimo kakvo je trenutno stanje u zdravstvenom sistemu, mada svi vidimo kakvo je, ali to se nije desilo - naveo je Eraković.

Podsjetio je da je ovaj Zakon predložen prije godinu, te da je važan i da se za ovakve Odbore mora naći vremena.

Saglasio se Pavićević, ali je naglasio da ministri nemaju obavezu da prisustvuju, te da ih na to niko ne može natjerati.

- Treba da se poštuje suština, ali u formalnom smislu ministri nijesu u obavezi da prisustvuju. Svakako sa ljudskog aspekta bilo bi dobor da su tu, ali u formalnom smislu ništa ih ne obavezuje pojasnio je Pavićević.

Naveo je da će ubrzo zakazati sjednicu Odbora i da će o svemu raspravljati, ali i podsjetio da je Vlada dala 4. marta svoj jasan stav, a to je da ne podržava prijedlog Zakona koji je Bošnjak dostavila.

- Vlada jeste zauzela takav stav i ja sam šokirana jer mišljenje koje su dali zapravo je isto koje je ranije dao Duško Marković samo je sad potpisan Zdravko Krivokapić - rekla je Bošnjak.

Eraković je na to reagovao, rekavši da stav prethodne vlade nije istovjetan sa ovim koje je potpisao Krivokapić.

- Prošla vlada je u dva koraka povećala plate zdravstvenim radnicima, tako da to nije isto kao sada - zaključio je Eraković.

K. J.

PODGORICA - Vlada Crne Gore odlučila je da zbog pogoršanja kovid krize u zemlji pooštri protivepidemijske mjere, a od ponedjeljka do 1. decembra biće zabranjeno organizovanje proslava na otvorenom, koncerata, svadbi i vani i u unutrašnjosti objekata, rad noćnih klubova, ali i učeničkih ekskurzija i izleta, kao i privatnih proslava i rođendana.

Radno vrijeme ugostiteljskih objekata od ponedjeljka će biti ograničeno do ponoći, a građanima je preporučeno da u kućama i stanovima borave samo članovi istog domaćinstva.

Nacionalna digitalna kovid potvrda je još od ranije uslov za prelazak državne granice, za boravak u unutrašnjosti ugostiteljskih objekata, kao i za prisustvo svadbama, u slučaju planiranih za ovaj vikend, te za prisustvo predstavama i sportskim takmičenjima.

Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović saopštila je na konferenciji za medije da Vlada razmatra mogućnost da se od 1. decembra uvedu obavezne nacionalne digitalne kovid potvrde i za kompletnu javnu upravu - zdravstvo, prosvjetu, policiju, Vojsku...

Takođe, Nacionalna kovid potvrda će od 1. decembra, ukoliko se mjere usvoje, biti nužna za ulazak u javni prevoz, tržne centre, teretane, poslovne prostore i poslovne zgrade sa tri i više privrednih društava, odnosno preduzetnika, i objekte sa površinom većom od 1.000 m2 u kojima se prodaje neprehrambena roba.

KONTROLA MJERA

Borovinić-Bojović je kazala da se do sada mjere nijesu dovoljno poštovale kao i da broj vakcinisanih nije dovoljan, da bi se govorilo o kolektivnom imunitetu.

Ona je na novinarsko pitanje što će konkretno Vlada uraditi kako bi se unaprijedila kontrola poštovanja protivepidemijskih mjera, odgovorila da će početkom naredne sedmice imati zakazane

Zabranjena okup i proslave, novogo koncerti pod znak

U periodu od kada je detektovan delta soj korona virusa u Crnoj Gori polovina zaraženih bila u mlađoj životnoj dobi sastanke između tri resora, koji će zajednički djelovati u cilju poboljšanja kontrole protivepidemijskih mjera.

- Kontrolisanje mjera mora biti neselektivno, istrajno i neprestano, jer usvojene mjere u suprotnom ne mogu dati efekta. Pozivam građane i na individualnu odgovornost, ali i apelujem na inspekcije i multiresorno uvezivanje, kako bi se problem riješio na pravi način – poručila je ona.

Direktorica Kliničkog centra Crne Gore, u kojem se liječi najveći broj kovid pacijenata, Ljiljana Radulović kazala je da ta ustanova nastavlja da radi punim kapacitetom, na svim klinikama. Što se operativnog programa

tiče, kako je dodala, do daljnjeg neće biti nikakvih odgađanja, a redovan rad nastavljaju i hirurgija i ortopedija i urologija.

REORGANIZACIJA

- U slučaju daljeg porasta broja kovid pacijenata kojima je nužna hospitalizacija, KCCG će reorganizovati rad ostalih klinika.

Kao i uvijek i pacijente i javnost o svim eventualnim novinama ćemo izvijestiti blagovremeno kazala je Radulović.

Direktor instituta za javno zdravlje Igor Galić saopštio je da je u posljednje dvije sedmice, u odnosu na prethodni 14-dnevni period zabilježen porast broja novozaraženih od 34 odsto.

0On je posebno naglasio da je u periodu od kada je detektovan delta soj korona virusa u Crnoj Gori polovina zaraženih bilo u mlađoj životnoj dobi.

- Od ukupnog broja potvrđenih slučajeva, najveći procenat oboljelih je registrovan u dobnoj grupi od 30 do 39 godina, zatim u dobnoj grupi od 40 do 49 godina i dobnoj grupi od 20 do 29 godina. Oni čine 50 odsto od ukupnog broja oboljelih za ovaj period - kazao je Galić.

Prema njegovim riječima, najmanji procenat oboljelih je registrovan u starosnim grupama od 80 do 89 godina (2,65 odsto) i od 0 do 9 godina (4,18 odsto).

- Kada govorimo o imunizaci-

Milica Kovačević tvrdi da je političkim partijama važnija borba za glas i dodvoravanje nacionalistima PODGORICA - U proteklih 10 mjeseci, reforma pravosuđa nije bila prioritet parlamentarnih partija i nije urađeno dovoljno na rješavanju problema u ovoj oblasti, ocijenila je programska direktorica Centra za demokratsku tranziciju Milica Kovačević.

Tvrdi da se pokazalo se da je političkim snagama važnija borba za koji glas više, dodvo-

Reforma pravosuđa nije bila prioritet ravanje nacionalistima i crkvi, te plasiranje populističkih predloga, dok se reformske teme, koje treba da omoguće prosperitet i garantuju pravdu guraju u stranu.

- Premijer je u ekspozeu naglasio da prethodni saziv Skupštine nije uspio da obezbijedi kvalifikovanu većinu za važna

imenovanja u pravosudnom sistemu, što je dovelo do toga da se ključne funkcije obavljaju u v.d. stanju i tako otvori prostor za zloupotrebe. Ipak, ni aktuelni saziv, u prvoj godini svog rada, nije uložio napor da pokrene dijalog između parlamentarnih partija o rješavanju ovih i drugih važnih pitanja.

Zbog svega ovoga i dalje nemamo ni jednu od pravosudnih institucija za čiji je izbor nužan dijalog i kompromis između vlasti i opozicije – Sudski savjet, Vrhovnog državnog tužioca, popunjen Ustavni sud - navodi ona.

Kovačević smatra da je na ovaj način nastavljena tendencija

marginalizacije parlamenta, koji bi trebalo da bude centralni forum za transparentne političke razgovore, umjesto zakulisnih dogovora partija i drugih interesnih grupa.

- Na zakonodavnom planu usvojene su izmjene Zakona o državnom tužilaštvu koje omogućavaju promjenu sa-

stava Tužilačkog savjeta. Zbog velikog prostora koji novo rješenje ostavlja za politički uticaj na Tužilaštvo, ovaj propis tek treba da prođe test praktične primjene. I u ovom slučaju je borba za političke poene onemogućila izbor članova i početak rada savjeta u novom sastavu - navodi Kovačević.

Ona je poručila da je sigurno da je ovim zakonom odložena urgentnost razgovora i dogo-

Društvo

Subota, 13. novembar 2021.

Protest ispred Ministarstva zdravlja zbog smrti porodilje Ajle Šukurice-Hot u barskoj bolnici

ovih slučajeva

vet pacijenata slučaja, Nikšić ima 64, Bar 25, Budva 24, Herceg Novi 23, Berane 22, Bijelo Polje 22, Cetinje i Tivat po 21, Danilovgrad 12, Kotor osam, Pljevlja sedam, Ulcinj šest, Kolašin, Rožaje i Žabljak po pet, Andrijevica i Tuzi po četiri, Mojkovac i Plužine po tri, a Plav jedan.

Prijavljen je oporavak kod 641 pacijenta pa ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovi-

9

da-19 u Crnoj Gori iznosi 5.607.

U Podgorici je trenutno 2.513 aktivnih, Nikšić ima 838, Bar 256, Budva 217, Bijelo Polje 211, Tivat 196, Herceg Novi 194, Berane 184, Cetinje 175, Danilovgrad 165, Kotor 140, Kolašin 85, Ulcinj 68, Pljevlja 67, Andrijevica 56, Mojkovac 56, Tuzi 54, Žabljak 39, Plužine 38, Rožaje 23, Plav 16, Gusinje 7, Šavnik 6 i Petnjica 3. r.d.

otivepidemijske mjere

pljanja odišnji kom pitanja Kontrolisanje mjera mora biti neselektivno, istrajno i neprestano, jer usvojene mjere u suprotnom ne mogu dati efekta. Pozivam građane i na individualnu odgovornost, ali i apelujem na inspekcije i multiresorno uvezivanje, kako bi se problem riješio na pravi način – poručila je ministarka zdravlja ji protiv kovida-19 po starosnim grupama, ona raste linearno sa starošću, što bi značilo da je u grupi 75-79 godina imunizovano blizu 75 odsto, a u uzrastu od 60-74 godine 63,1 do 72,1 odsto.

Najveći je, dakle, obuhvat imunizovanih među starijima od 60 godina - kazao je Galić.

On se zahvalio najstarijim građanima Crne Gore i istakao da zaslužuju naklon.

- Dakle, najvremešniji među nama zavrijedili su naklon. Hvala im u ime svakog ljekara, medicinske sestre, svakog tehničara, portira i vozača koji danonoćno rade u zdravstvenom sistemu – kazao je direktor IJZ-a.

Mnistarka Borovinić-Bojović go-

vora o Vrhovnom državnom tužiocu jer v.d. stanje može trajati u nedogled, “čime su obesmišljene ustavne promjene koje za izbor nosilaca najviših pravosudnih funkcija zahtijevaju kvalifikovanu većinu”.

Kako dodaje, blokada Vrhovnog suda krnji sastav Ustavnog suda, te je generalni štrajk advokata doveden do pravne nesigurnosti.

Ona ističe da čak 61.8% građa-

voreći o novogodišnjim koncertim i proslavama na trgovima, kazala je da situacija do kraja decembra može da se izmjeni, ali ne toliko da bi dozvolili koncerte na trgovima.

nOVA GOdinA

- Koncerti predstavljaju veliki epidemiološki rizik i uprkos tome što donijete mjere važe do 1. decembra, vjerujem da se situacija neće promijeniti i da se novogodišnji koncerti neće održati – kazala je ministarka.

Govoreći o podgoričkom novogodišnjem bazaru, ona je kazala da će biti održan i da je uslovljen postavljanjem ograda i strogom kontrolom kovid potvrda.

- To nije potpuno identično novogodišnjim koncertima i proslavama, uz obavezno poštovanje kovid potvrda je izvodljivije. Koncertna okupljanja na trgovima su masovnija i u kraćem vremenskom intervalu imate veći broj ljudi na jednom mjestu – kazala je ona.

preGOVOri O lJeKOViMA

Ministarka zdravlja kazala je da je Vlada započela pregovore sa proizvođačima dva nova lijeka za tretman kovid pacijenata koje je Evropska agencija za ljekove (EMA) odobrila prije dva dana.

- Imamo intenzivne razgovore i daćemo sve da oni budu dostupni građanima Crne Gore što prije. To su sofistiricani ljekovi i to ne može da se dogovori na jednom sastanku – rekla je Borovinić-Bojović. d.MihAilOViĆ

na smatra da je skoro svaki ili velika većina sudija uključeno u korupciju, te da njih 60.8% isto smatra za skoro svakog ili veliku većinu tužilaca.

- U odnosu na 2016. godinu, čak je 17.1% više ispitanika koji procjenjuju veći nivo zastupljenosti korupcije među sudijama, odnosno 18.9% više ispitanika to procjenjuje među tužiocima - zaključila je Kovačević. r.d.

PODGORICA - Organizatori protesta „I ja sam jedna od mnogih“ ostavili su protestne govore, transparente i majice sa natpisom „Svi smo mi Ajla“ na pult portirnice Ministarstva zdravlja nakon što se juče niko iz tog resora nije obratio okupljenima koji negoduju zbog, kako navode, propusta u radu barske bolnice.

Prethodno, organizatori su tražili da dokumenta, među kojima i štampana svjedočenja osoba koje su ukazale na propuste tokom liječenja, predaju nekome od zvaničnika Ministarstva zdravlja ali im je rečeno da niko nije u prilici jer su svi na sastancima koji su u toku, a da materijal mogu da dostave arhivi.

Niko nije imao vremena da čuje okupljene građane

OdnOs

Prema ocjeni izvršnog direktora Instituta za socijalnu i obrazovnu politiku Mitra Radonjića, koji je jedan od organizatora protesta, sam taj potez govori mnogo o odnosu prema građanima koji su izgubili familije.

Povod za četvrti protest je smrt porodilje Ajle Šukurica-Hot, prije dvadesetak dana koja je preminula u Kliničkom centru, dva dana poslije operacije u barskoj bolnici.

Protest je organizovan nakon što je u nekoliko navrata zatraženo da predstavnike primi ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović što se ni juče nije dogodilo.

Budući da Uprava policije nije zvanično odobrila protestni skup, okupljeni su na simboličan način iskazali negodovanje držanjem transparenata, a majice sa natpisom „I ja sam jedna od mnogih“ kao i „Svi smo mi Ajla“ okačili na tablu sa znakom institucije.

Pored okupljenih predstavnika građana i nevladinih organizacija tokom njihovog obraćanja medijima prošao je direktor Instituta javnog zdravlja Crne Gore Igor Galić koji je naveo da, na molbu da im se obrati, nema vremena zbog sastanka u Ministarstvu na kojem mora da učestvuje.

Prethodna tri protesta održana su u Baru a na njima je zahtijevano poboljšanje uslova rada u lokalnoj bolnici, kao i rasvjetljavanje okolnosti pod kojima je preminula porodilja Ajla Hot.

Okupljenima se niko od zvaničnika nije obratio jer su bili na sastancima

Organizatori su sa portirnice informisani da zahtjeve i materijal koji su pripremili mogu da predaju u arhivu Ministarstva zdravlja, što su doživjeli kao potez koji govori kakav je odnos prema građanima koji su izgubili članove familije pravo da zna što se dogodilo sa Ajlom, a sumnjaju u brojne propuste na šta ih, kako je naveo, upućuju i kontradiktorne izjave ljekara, prema kojima je njegova supruga bila dobro nakon porođaja, iako se dan kasnije potvrdilo, prema njegovim riječima, da nijednog trenutka nije bila u stabilnom

stanju, za šta su dobili i potvrde ljekara smjene koja je preuzela dežurstvo.

- Sačekaćemo izvještaj eksterne komisije koju je formiralo Ministarstvo, ali mi/porodica i nakon te komisije želimo da organizujemo nezavisnu provjeru slučaja kako bi se utvrdilo što se zaista dogodilo. Satram

Apel pOrOdice

Njen suprug, Zlatan Hot juče je ponovio apel nadležnima da poboljšaju uslove rada u barskoj bolnici.

On je naveo da porodica ima

Nadležnima ostavili majice sa porukom „I ja sam jedna od mnogih“

I dalje bez odgovora Iz Ministarstva zdravlja ni deset dana od upućivanja seta pitanja za taj resor i upravu barske bolnice nijesmo dobili odgovore dokle se stiglo sa utvrđivanjem izuzetih sanitarnih nalaza sa nekoliko odjeljenja barske bolnice, kao ni do kada bi, u međuvremenu formirana, eksterna komisija trebalo da utvrdi zbog čega su stvari krenule po zlu za Ajlu Hot...

Pitali smo i kakav je to

odnos prema pacijentima u barskoj bolnici ako Ministarstvo javno apeluje da se on mora poboljšati, odnosno skreće pažnju „da budući odnos prema pacijentima mora da bude na najvišem profesionalnom i ljudskom nivou“.

Takođe, interesovalo nas je da li je u prethodnom periodu internim kontrolama utvrđeno da stvari nijesu kako treba, da li je konsta-

tovano zašto se događaju propusti i što je urađeno (ili nije urađeno) da se oni otklone?

Od uprave barske bolnice očekivali smo odgovor, između ostalog, koliko je u prethodnom periodu bilo prigovora ombudsmanu za pritužbe pacijenata u barskoj bolnici, na što su se te pritužbe najčešće odnosile i da li je uprava tim povodom donosila neke mjere, sankcije, disciplinske mjere ili sprovodila istragu...

da imamo pravo da znamo istinu. Ujedno, upućujem javni apel Ministarstvu da se što prije uslovi poprave. Znamo da su jako loši uslovi, da barska bolnica nema transportni inkubator, da su pojedini uređaji stari preko 20 godina. Hitno je potrebno renoviranje i reorganizacija barskog porodilišta i ginekologije - kazao je on.

Komentarišući odbijanje resora ministarke Jelene Borovinić-Bojović da ih primi i razgovara, Mitar Radonjić je kazao da je „riječ o otuđenosti od naroda i pokušaju da se deklarativnim potezima, poput parcijalnih smjena, pokušava smiri građanstvo“.

On je naveo da je planirano da skup bude masovniji, ali da nijesu dobili dozvolu od Uprave policije uz obrazloženje da su zakasnili nekoliko sati.

Najavio je da će odmah prijaviti novo okupljanje za osam dana, kako bi vidjeli da li će biti nekog novog izgovora da se uguši glas građana koji neće odustati da traže promjene na bolje u zdravstvenom sistemu.

Jedna od organizatora skupa, Nikolina Aprcović, saopštila je juče da je na okupljanju trebalo da govori jedna od žena koje su objavile anonimna svjedočenja o svojim iskustvima u barskom porodilištu, ali da su u međuvremenu uslijedili pritisci iz barske bolnice.

Organizatori su zamjerili načelniku Očne klinike u Baru dr Milanu Vukanoviću što nije održao riječ da će se juče pojaviti i pridružiti im se kao građanin ispred Ministarstva zdravlja, kako je to najavio na prethodnom okupljanju prošle subote u Baru. i. periĆ

10

Hronika

Subota, 13. novembar 2021.

Specijalno tužilaštvo podiglo drugu optužnicu u sklopu predmeta „Vardar“ protiv šest kriminalnih organizacija

Malverzacijama je utajeno 2.604.530 eura poreza i doprinosa PODGORICA – Specijalno tužilaštvo je, u sklopu predmeta ,,Vardar“, podiglo drugu optužnicu protiv šest organizovanih kriminalnih grupa u okviru kojih su 32 osobe i 23 preduzeća optuženi da su počinili krivična djela utaje poreza i doprinosa, čime su oštetili državnu kasu za 2.604.530,34 eura, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda.

Prva optužnica u predmetu ,,Vardar“ podignuta je 2019. godine protiv 21 osobe i 32 kompanije.

Druga optužnica koju potpisuje specijalna tužiteljka Lidija Mitrović dostavljena je Višem sudu u Podgorici na kontrolu koja je zakazana za 27. decembar.

Na optužnici su: Dragi Stanišić, Saša Ćosović, Miroljub Obućin, Mojaš Ćorović, Mladen Đukić, Muamer Avdović, Milorad Lalović, Tamara Zvicer, Dejan Radović, Radosav Zvicer, Dušan Roganović, Ratka Marinović, Aco Kolarević, Dejan Milojević, Zlatan Radić, Bogdan Dević, Drago Gavrilović, Vuksan Radonjić, Stojadin Maksović, Čedomir Mrkajić, Tihomir Ostojić, Božo Đelović, Andrijel Marković, Mladen Birčaković, Milorad Lalević, Dževad Bećirović, Grujica Jovanovski, Danijel Arsovski, Vasil Dimovski, Milisav Ranković, Danilo Bulatović, Milan Vujačić i kompanije: ,,Zlatibor inžinjering“ Podgorica, ,,Zlatibor gradnja“ Podgorica, ,,Nikola gradnja“ Podgorica, ,,Temko“ Nikšić, ,,AM Siga“ Podgorica, ,,Ibogard“ Budva, ,,Ktitor Budva Company“ Budva, ,,Dil Commerce“ Podgorica, ,,RDZ“ Budva, ,,Montal DSD“ Podgorica, ,,Kolma elektro“ Budva, ,,Zeta Beton Group“ Podgorica, ,,GP Bo.Ing“ Herceg Novi, ,,Trudbe-

Specijalno tužilaštvo

SDT vratilo u državnu kasu 1.399.231,78 eura Specijalno državno tužilaštvo je na osnovu sporazuma o priznanju krivice 23 optužena u prvoj optužnici predmeta ,,Vardar“ u državnu kasu vratilo 1.399.231,78 eura na ime neplaćenih poreza.

Na ime kazne od ovih optuženih je budžet Crne Gore dopunjen sa 292.500 i sa 24.950 eura na ime sudskih troškova.

Kako su ranije kazali iz policije, svi optuženi u predmetu „Vardar“ su za pet godina kroz finansijski sistem Crne Gore sa računa izvukli 16.000.000 a izbjegavanjem plaćanja poreza na ovaj iznos državnu kasu oštetili za 3.700.000 eura.

nik“ Mojkovac, ,,Gips Trade“ Podgorica, ,,MGM stone company“ Podgorica, ,,Parket 4U“ Podgorica, ,,Licenca geo office“ Danilovgrad, ,,World paint“ Cetinje, ,,Montteam“ Budva, ,,Kist ton“ Danilovgrad i ,,Lange bau Technik“ Podgorica.

Prema navodima optužnice, Dragi Stanišić, Mladen Đukić, Dejan Milojević, Drago Gavrilović, Čedomir Mrkajić i Andrijel Marković, koji su označeni za organizatori šest kriminalnih organizacija, su preko ostalih optuženih osoba i preduzeća izvlačili dobit stečenu poslova-

njem preduzeća registrovanih u Crnoj Gori i njihovim vlasnicima vraćali u gotovini.

Na ovaj način su napravili štetu državnom budžetu Crne Gore za iznos utajenog poreza na osnovu fiktivno prikazanih poslovnih odnosa.

Vlasnici ili odgovorna lica u preduzećima registrovanim u Crnoj Gori su za uslugu izvlačenja gotovine sa svojih bankovnih računa direktno ili preko posrednika kontaktirali Stanišića, Đukića, Milojevića, Gavrilovića, Mrkajića i Markovića.

U zavisnosti od potrebnog izno-

sa koji je trebao da se izvuče sa računa optuženi su sačinjavala fiktivne fakture koje su ispostavljali vlasnicima preduzeća sa kojima su imali dogovor.

Nakon dostave fiktivne fakture sa dogovorenim iznosom novca, preduzeće koje je primilo ovu fakturu odmah je uplaćivalo iznos novca sa fakture preduzećima u vlasništvu optuženih.

Optuženi su potom podizali novac sa žiro računa svojih preduzeća na ime materijalnih troškova ili po ugovoru i vraćali ga uplatiocu ili posredniku, a za sebe su zadržavali određenu proviziju u iznosu od 3 do 5 odsto.

Na ovaj način preduzeća koja su vršila uplate su fiktivno uvećavala ulazni PDV, čime su umanjila svoje poreske obaveze prema budžetu Crne Gore za iznos PDV-a i poreza na dobit za svaku fakturu ovakvog načina poslovanja.

Optuženi vlasnici preduzeća su u cilju izbjegavanja plaćanja poreskih obaveza fiktivnog poslovanja poslije kraćeg vremena pokretali već planirani stečajni postupak. B. ROBOVIĆ

Uhapšen osumnjičeni za šverc droge

Odgođen početak suđenja grupi koja se tereti za šverc cigareta

marihuane

PODGORICA – Početak suđenja dvadeset tročlanoj grupi, koja se tereti da je švercovala cigarete i u tom „poslu“ oštetila državnu kasu za 44 miliona eura, juče je u podgoričkom Višem sudu odloženo za 10. decembar zbog izostanka nekoliko učesnika procesa usljed zdravstvenih problema.

Zaplijenjeno Milutinović i ostali pred 400 grama sudom 10. decembra BUDVA – Kod državljanina Rusije A. Č. (36) tokom kontrole u Bečićima pronađeno je pakovanje sa 400 grama marihuane.

Obaviješten je tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici, po čijem je nalogu A. Č. uhapšen zbog sumnje da je izvršio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Osumnjičeni je uz krivičnu prijavu priveden tužiocu. C. H.

Proces vodi sutkinja Ana Vuković.

Zbog optužbi za stvaranje kriminalne organizacije, zloupotrebe položaja, davanje mita,

primanje mita i krijumčarenje, na optuženici su: Petar Milutinović (35), Gojko Leković (66), Radovan Bajković (56), Stefan Vujačić (24), Dragan Šuster, Vojin Leković (34), Ivan Niković (38), Đorđije Đurašković (32), Nikola Masoničić (31), Saša Čelebić (43), Andrija Matanović (37), Marko Ševaljević (42), Dragan Ševaljević (37), Mileta Mićović (28), Elvis Nišić (31), Boško Čelebić (36), Nebojša Čelebić (42), Milutin Šoškić (54), Irena Jovanović (54), Anđelka Dabanović (56),

Vesna Kovač (65), Staniša Ivanović (28) i pravno lice Conrad Atlantis ltd iz Delavera koje zastupa ovlašćeno lice Mileta Mićović, srpski državljanin.

Prema navodima iz istrage, Milutinović je zajedno sa carinikom Lekovićem formirao organizaciju koja je od neutvrđenog datuma pa do početka avgusta 2018. godine nazakonito izvozila cigarete iz skladišta Slobodne carinske zone Luke Bar radi prodaje na sivom tržištu, uz izbjegavanje mjera carinskog nadzora i neplaćanja fiskalnih obaveza kojima podliježe takva vrsta robe.

Optužnica protiv grupe potvrđena je u drugom navratu.

B. R.

Apelacioni sud povećao zatvorsku kaznu majci koja je partneru pomogla u izvršenju teškog ubistva svoje petnaestomjesečne bebe

Sa privođenja Jelene Jovović i Nervina Šišića

Jovović dobila 30, Šišiću potvrđeno 40 godina robije PODGORICA – Jelena Jovović je presudom Apelacionog suda osuđena na 30 godina zatvora zbog pomaganja u izvršenju teškog ubistva petnaestomjesečnog sina, kojeg je 4. februara 2018. na smrt pretukao njen partner Nermin Šišić.

Istom presudom, Šišiću je potvrđena kazna od 40 godina robije.

Odlukom Apelacionog suda od 27. oktobra uvažena je žalba tužilaštva i zatvorska kazna od 20 godina zatvora, na koju je Jovović osuđena prvostepenom presudom, preinačena je na 30 godina.

-Vijeće Apelacionog suda Crne Gore je donijelo presudu kojom se odbija kao neosnovana žalba branioca optuženog Š. N. i potvrđuje presuda Višeg suda u Podgorici od 25. marta 2021. godine.

Odbija se kao neosnovana žalba branioca optužene J. J, a uvažava se žalba tužioca i preinačava prvostepena presuda Višeg suda u Podgorici u dijelu odluke o kazni, na način što se optužena J. J, zbog krivičnog djela teško ubistvo putem pomaganja, osuđuje na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 (trideset) godina – kazali su iz Apelacionog suda Sudski postupak pred Višim sudom u Podgorici protiv Šišić i Jovović bio je zatvoren za javnost, jer su advokati to tražili zbog zaštite privatnog i porodičnog života optuženih.

Za monstruozno ubistvo dječaka koji je podlegao batinama tužilastvo je u početku teretilo samo njegovog očuha Nermina Šišića iz Tuzle, dok se dječakova majka teretila za kršenje porodičnih obaveza.

Više državno tužilaštvo nakon prikupljenih dokaza i analize prekvalifikovalo krivično djelo protiv Jovović.

Istraga je pokazala da je Šišić i ranije tukao dječaka i da je njegova majka to znala, zbog čega je i ona uhapšena.

- Sumnja se da su dijete u više navrata čupali za uši i udarali po licu, da bi 4. februara 2018. u kući, djetetu zajednički zadali više udaraca u glavu nanoseći mu teške povrede. Osnovana sumnja da su počinili navedeno krivično djelo proizilazi i iz iskaza svjedokinje K. N. koja je navela da je kritičnog dana čula plač djeteta i zvuk usisivača. Osnovana sumnja proističe djelimično i iz odbrane optu-

ženih, koji su ispričali da u bili zajedno u kući – piše u jednoj od odluka Apelacionog suda o produženju pritvora Jovović i Šišiću.

Jovović je u istrazi potvrdila da je njen partner mjesecima tukao njenog sina, kad god bi mu zasmetao bebin plač.

Ona je pred tužiocem opisala događaj mjesec prije ubistva, kada su dječaku nanijete povrede zbog kojih su mu pomoć ukazali ljekari Dječije bolnice.

Jovovićeva je tužiocu ispričala da je na glavi djeteta vidjela povrede, ali joj je Šišić kazao da se dječak udario u parket.

Iz Kliničkog centra je ranije saopšteno da je dječak tada adekvatno zbrinut, kao i da ljekari putem pregleda nijesu mogli zaključiti da je u pitanju nasilje.

Osumnjičeni Šišić je samo nekoliko dana nakon tog događaja ponovo počeo da tuče dječaka.

Dan prije nego što je dijete hospitalizovano s teškim povredama, Jovović je ispričala je da se probudio oko 10 sati i da je primijetila da je pospan i malaksao.

Oko 12 sati pošli su na brdo Ljubović, gdje ga je Šišić izvadio iz kolica jer je htio da dijete hoda.

Kako dječak zbog malaksalosti to nije mogao, Šišić ga je stavio na ćebe, a potom ga udario otvorenom šakom u predjelu usta. Nakon toga, kako je ispričala, dijete je potpuno malaksalo, pa je Šišić pozvao Hitnu pomoć.

Po dolasku Hitne pomoći, Šišić je otišao sa dječakom, dok je ona otišla kod komšinice, kojoj je rekla da joj sin nije dobro, da ne daje znakove života, pa je zatim s njom otišla do Dječije bolnice.

Sin Jelene Jovović je 4. februara u Dječiju bolnicu u Podgorici primljen bez znakova života ali ljekari su uspjeli da ga reanimiraju.

Međutim, uprkos naporima ljekara dječak nije izdržao i već sjutradan podlegao je teškim povredama.

Sa druge strane, Šišić je pred istražiteljima negirao krivično djelo, ali su istražitelji prikupili dovoljno dokaza koji nesporno potvrđuju da je na smrt pretukao dječaka.

Za istražitelje su najmjerodavniji bili preliminarni nalazi koji su pokazali da je dijete brutalno pretučeno.

Udarano je šakama po glavi i tijelu, a zubi su mu bili izbijeni od jačine udaraca.

B.R.

Crnom Gorom

Subota, 13. novembar 2021.

Predsjednik Đukanović čestitao Dan prijestonice

Pred Cetinjem i Crnom Gorom su blisko bolji dani CETINJE - Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović uputio je čestitku povodom 13. novembra – Dana prijestonice, predsjedniku Aleksandru Kašćelanu, predsjednici Skupštine Dejani Dizdar, odbornicima i svim građanima Cetinja uz najbolje želje za dalje uspjehe.

- Ovaj veliki datum jedan je u nizu istorijskih obilježja kojima se diči Cetinje i Crna Gora.

Simbol velike pobjede u slavnoj antifašističkoj borbi u kojoj se naša prijestonica uzdigla na pijedestal grada heroja. Kao što je i Cetinje simbol crnogorskog slobodarstva, temelj slavne istorije Crne Gore, sinonim naših velikih ratnih podviga, mirnodopskih uzleta i viševjekovnog utemeljenja naše države u evropskom civilizacijskom krugu. Potvrdili smo to i prije 15 godina kada smo s Cetinja krenuli u kampanju za obnovu državne nezavisnosti nakon gotovo jednog vijeka i vratili se u prijestonicu da ovjerimo najveću pobjedu današnjih generacija, koje su dostojni nastavljači slavne crnogorske tradicije. Đukanović je podsjetio da je, stvorena mirnim, demokrat-

skim putem, Crna Gora danas uvažena članica NATO i lider u pregovaračkom procesu za članstvo u Evropskoj uniji, čija se zastava ponosno vijori na Ist Riveru, prepoznata po svom multietničkom skladu kao važan faktor regionalne stabilnosti.

- Cetinje sa svojim ljudima i svojom kulturnom riznicom nezamjenljivi je dio i savremene uspješne crnogorske priče, kao što je bilo kroz svu našu istoriju.Svoju privrženost Crnoj Gori, građansku hrabrost i odlučnost da se stane u odbranu savremenih dostignuća naše države, Cetinjanke i Cetinjani ponosno pokazuju i u ovom vremenu, bremenitom brojnim izazovima na unutrašnjem i širem planu - kaže se u čestitki Đukanovića.

To je, kako je naveo, sigurna garancija ispravnosti našeg evropskog kursa, izgradnje modernog građanskog društva i državnih institucija po mjeri evropskih standarda, a time i stabilnog okvira za dostizanje i evropskog kvaliteta života za naše ljude.

-Siguran sam da su pred Cetinjem i Crnom Gorom blisko bolji dani - zaključuje Đukanović.

C.G.

Čestitka Bečića - Cetinje, kao srž identitetskog bića Crne Gore i simbol državnosti, neodvojivi je dio kulturne i istorijske baštine našeg naroda, rekao je predsjednik Skupštine Aleksa Bečić.

On je uputio čestitku gradonačelniku Cetinja Aleksandru Kašćelanu, predsjednici Skupštine Dejani Dizdar i svim građanima povodom 13. novembra, Dana prijestonice.

Bečić je kazao da je kroz svoju bogatu istoriju Cetinje iznjedrilo slavne vladare, duhovnike, vojskovođe i pjesnike, koji su svojim likom i djelom ostavili neizbrisiv trag u tradiciji države Crne Gore, na šta moramo biti ponosni.

Kako je naveo, ovogodišnje obilježavanje Dana prijestonice, u sebi nosi obavezu podsjećanja na slobodarsku i viteški izvojevanu pobjedu našeg naroda u borbi protiv fašizma.

- Na temeljima te antifašističke borbe, zaslugom Cetinjanki i Cetinjana, počiva i savremena Crna Gora, kao država koja je u potpunosti okrenuta evropskim vrijednostima - rekao je, između ostalog, Aleksa Bečić u čestitki.

11

Herceg NOvi: Radovi na Škveru teku prema planu

Bazen će pokriti do 20. decembra Za sada nijesmo imali podršku države. Sredstva uplaćena za proizvodnju balona i pripremne radove su redovna, iz budžeta, koja su sljedovala Jadranu. Obratićemo se Ministarstvu finansija da oslobodi plaćanja carine i poreza jer je riječ o objektu od javnog značaja - kaže predsjednik Vaterpolo i plivačkog saveza Đuro Marić HERCEG NOVI - Bazen na Škveru, ako sve bude teklo po planu, biće natkriven do 20. decembra i u funkciji za treninge plivača i vaterpolista kazao je predsjednik Vaterpolo i plivačkog saveza Đuro Marić.

Marić je istakao da je veoma zadovoljan brzom reakcijom nadležnih i razumijevanjem i podrškom lokalne uprave.

PREGOVORI

- Naručena je proizvodnja balona, uplaćeno 25 odsto sredstava neophodnih da bi se počela proizvodnja. Ide svojom dinamikom. Na bazenu se obavljaju manje pripreme. Završen je i projekat sistema za grijanje.

Prema sadašnjem stanju, 20. decembar je datum kada bi moglo doći do postavljanja balona na plivalištu. Ako uspijemo kao što je dogovoreno, mislim da je odličan tajming u okviru kojeg smo uspjeli da završimo ovaj posao - kazao je Marić.

U međuvremenu, kako je kazao, pregovaraju sa bankom oko kredita koji je potreban da bi se obezbijedio ostatak sredstava da se balon isfinansira. Projekat na Škveru podrazumijeva 154.000 eura za balon, 12.000 eura za sistem za grijanje, oko 5.000 eura za pripremne radove, a na sve to obračunava se i PDV. - Sredstva uplaćena za proizvodnju balona i pripremne radove su redovna, iz budžeta, koja su sljedovala Jadranu. Pokušaćemo da se obratimo Ministarstvu finansija da oslobodi plaćanja carine

vATerPOLiSTi i PLivAČi ODAHNUće USKOrO: Bazen na Škveru

i poreza jer je riječ o objektu od javnog značaja. Za sada nijesmo imali podršku države. Direktor Uprave za sport je u načelu obećao finansijsku pomoć u dijelu izrade balona – kazao je Marić.

INSTITUT IGALO

Nakon što se u julu urušio krov bazena Instituta „Dr Simo Milošević“, razmatralo se najefikasnije rješenje kako bi novski sportisti mogli u zimskim uslovima da treniraju. Marić kaže da je iz kontakta sa predstavnicima Instituta saznao da je završena faza raščišćavanja te da se sada sagledava mogućnost izrade projekta za kompleks gdje je bazen.

Đuro Marić

- U razgovoru sa predsjednikom Opštine upoznat sam da su određena sredstva kroz kapitalni budžet obezbijeđena za sljede-

ću godinu. Nadam se da će 2022. i početi sređivanje bazena i ako bude sve kako treba, a znajući i koliko treba vremena za takav projekat ali i sredstava, nadam se da će za dvije godine biti završeno - rekao je Marić.

U suprotnom, smatra on, naredne godine bi trebalo podnijeti inicijativu za izgradnju gradskog olimpijskog bazena u Herceg Novom, koji je veoma potreban. Trenutno je na našem Primorju u funkciji samo bazen u Budvi, dok bi sljedeće sedmice trebao da bude dozvoljen trenažni proces u bazenu u Kotoru, koji će i zvanično biti otvoren do kraja mjeseca, a nakon pet godina sanacije. Ž. KONTIĆ

NiKšić: Borci i antifašisti evocirali uspomene na slavnog Stevana Kilibardu, junaka s Verdena NIKŠIĆ - Na Velimlju, kod spomenika Stevanu Pavlovom Kilibardi, nikšićki UBNOR i antifašisti evocirali su juče uspomene na slavnog junaka sa Verdena i borca američke vojske u Prvom svjetskom ratu. Događaju su prisustvovali i predstavnici Američke ambasade u Podgorici, predstavnici Vojske Crne Gore… Čulo se juče na Velimlju da je prijateljstvo Sjedinjenih Američkih Država i Crne Gore počelo 1905. godine, kada je knjaz Nikola na Cetinju primio akreditivno pismo od prvog američkog ambasadora u Crnoj Gori diplomate Džona Džeksona, te da se to prijateljstvo utemeljilo i izgrađivalo na zajedničkoj borbi ovih naroda za slobodu njenih građana.

Crnogorski vojnici, koji su se borili u američkoj vojsci i u savezničkim trupama i u Prvom i u Drugom svjetskom ratu, puno

Crnogorac s najvećim ordenom u vojsci SAD

su doprinijeli snaženju prijateljstva među svojim državama koje i dalje traje i biva sve snažnije.

Uspomene na Stevana Kilibardu evocirao je Slobodan Mirjačić, predsjednik UBNOR-a i antifašista Nikšića.

- Crna Gora nikad nije oskudijevala u junacima u svojoj hiljadugodišnjoj istoriji i neprestanoj borbi za slobodu. Stevana Pavlovog Kilibardu izdvaja to što nije poginuo kao vojnik crnogorske vojske već kao vojnik američke vojske. To samo još bolje pokazuje ljudski karakter Crnogoraca i njihov najvredniji ideal – ideal slobode - kazao je Mirjačić.

Kilibarda je rođen 1892. godine.

Kada je napunio 16 godina kre-

nuo je putem kojim su tih godina otišli mnogi Crnogorci – preko okeana, u Ameriku. U Prvom svjetskom ratu među četiri miliona Amerikanac, koji su otišli da puškom brane slobodu, našao se i Stevan. Postao je narednik Desetog artiljerijskog puka i četiri godine uspješno predvodio vojnike kojima je komandovao.

Sa američkom vojskom učestvovao je u jednoj od presudnih bitaka u Francuskoj, koja se odigrala kod grada Verdena, u drugoj polovini jula 1918. godine gdje je njemačka vojska doživjela katastrofalan poraz, a ova pobjeda saveznika bila je uvod u seriju savezničkih pobjeda kojima je završen Prvi svjetski rat.

-Kao narednik Desetog artilje-

rijskog puka sa svojom baterijom, a ona je brojala 26 vojnika i 12 topova, pružio je jak otpor neprijatelju koji je u bici, pored artiljerijskog naoružanja, koristio i avione i bojne otrove. Ginuli su vojnici jedan za drugim i u jednom trenutku Stevan je ostao sam, bez lijeve ruke koju mu je odnijela granata. Svjestan činjenice da sam protiv brojnog i jakog neprijatelja ne može da uradi mnogo, Stevan je odlučio da se bori dok ne izdahne.

Amerikanci su bili zadivljeni hrabrošću artiljerca sa Verdena i posthumno su ga odlikovali najvećim nacionalnim ratnim odličjem – Ordenom čeličnog krsta. Tako je Stevan postao jedini Jugosloven koji je u Prvom

POČAST JUNAKU: Juče u Banjanima

svjetskom ratu dobio najviše američko vojno odlikovanje. Od četiri miliona američkih ratnika Orden čeličnog krsta dobilo je samo 396 junaka i Stevan Kilibarda među njima – podsjetio je Mirjačić .

Nakon 18 godina Orden koji je zavrijedio Stevan uručen je njegovoj majki Ilinki.

- Herojska majko, Vi ste srećni

i ponosni što ste rodili takvog heroja koji je svojom hrabrošću zadivio cijelu američku vojsku.

Vi ste jedini u Jugoslaviji koji primate za Vašeg hrabrog sina ovo naše najveće odličje - kazao je svojevremeno američki vojni ataše pukovnik Vilars, u Bileći, a prenijele tadašnje novine – podsjetili su na jučerašnjem skupu.

Ra. P.

12

Kultura

Subota, 13. novembar 2021.

Hrvatski umjetnik Đorđe Jandrić za Pobjedu o izložbi u Dvorcu Petrovića

Umjetnost je nešto što treba živjeti PODGORICA - Izložba radova ,,Sve je skulptura“ hrvatskog umjetnika Đorđa Jandrića otvorena je u Dvorcu Petrovića. Pred publikom su djela nastala u periodu od 1981. do 2021. godine. Nije riječ o retrospektivi, već o jednoj vrsti presjeka njegovog višedecenijskog rada. Vidi se kontinuitet misli, odnosno, promjena iz jedne u drugu stvaralačku fazu.

- To je jedan presjek radova nastalih u periodu od 40 godina. Sve ove radove konstantno ,,nosim“ sa sobom i oni su moja svakodnevica, čak i kad ih ne vidim, tu su negdje prisutni.

Ali, činjenica je da su prvi put izloženi na jednom mjestu.

Sad kad je sve tu priča je zaokružena i veoma sam zadovoljan. Jako je lijepo vidjeti sve te radove na jednom mestu, ali istovremeno čovjek pomisli: ,,Zaboga, 40 godina, a ja nemam taj osjećaj, niti brojim godine“! Taj period čovjeka nekako osvijesti i uvijek ostane ona autorska želja – raditi sto duže, a koliko – vidjećemo. Ne bih ništa mijenjao. Mijenja se u budućnosti. Na iskustvu ovih starih radova idemo dalje – kazao je za Pobjedu Jandrić.

RAZNOVRSNOST

Naslov ,,Sve je skulptura“ za Jandrića znači koncept života posvećenog skulpturi.

- Kada neko razmišlja kao ja onda mu je zaista sve skulptu-

ra. Radim u različitim materijalima, što je potvrda da je za mene sve skulptura, ne samo u materijalima nego i u medijima. Ovdje na izložbi je i moj film koji se zove ,,Hrpa“, kojeg sam mislio skulptorski. Ideja određuje materijal, a s obzirom da se vidi da sam otvoren prema svim materijalima, ne razmišljam najprije o njemu, već želim relizovati ideju koja će biti ili u filmu ili u hrpi soli – rekao je Jandrić.

Među brojnim zanimljivim radovima na izložbi nalazi se i djelo ,,Hrpa Elementa sculpturae“. Riječ je o video-instalaciji u kojoj umjetnik čupa i baca komade gline u otvoreni kofer (takođe-video rad) koji se zapravo nalazi u prostoru,

Jandrićev rad ,,Hrpa soli“

Đorđe Jandrić

ispred samog posmatrača.

- To je razmišljanje o skulpturi.

Ja sam taj koji glinu čupa i baca je. Ona prolazi kroz vrijeme i pada u sanduk kao kugla. Htio sam reći da se skulptura događa u tom međuprostoru koji ne

U „Karveru“ održan program posvećen Ristu Ratkoviću PODGORICA – Veče posvećeno crnogorskom pjesničkom velikanu Ristu Ratkoviću, u okviru četvrtog programa iz ciklusa „Poetika zemlje – Moja Crna Gora“, održano je preksinoć u knjižari „Karver“.

O Ratkovićevom stvaralaštvu govorile su glumica Varja Đukić, savjetnica u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva Nađa Durković i profesorica srpskog jezika i književnosti Andrijana Deletić-Milačić.

I. MandIć

Đukić je kazala da je Ratković pjesnik, dramski pisac i prvi crnogorski romansijer, utemeljivač modernog stiha u crnogorskoj poeziji. Govorila je o njegovim ličnim tragedijama koje su ga opredijelile u književnom stvaranju.

- Njegova sudbina govori da se na našim prostorima sve ciklično mijenja. Ljudi često imaju svoje zlatne, svijetle dane, a podatak su ga ophrvale samoća i žalost zbog smrti voljene supru-

Sa književne večeri u ,,Karveru“

Tajna života sklupčana je u tajni ljepote ge govori suštinski o njegovoj egzistenciji – kazala je Đukić.

Pojasnila je kako je pjesnik skrhan dramom i gubitkom tražio mjeru svoje najveće moći. Ukazala je i na važnost i kontinuitet nagrade koja se svake godine dodjeljuje u Bijelom Polju na festivalu „Ratkovićeve večeri poezije“.

Durković je istakla da je Ratković multidisciplinaran i zanimljiv, te da je njena magistarska teza bila roman „Nevidbog“, o kojem niko tada u Crnoj Gori i šire nije pisao. Predstavila je i svoj rad o Ratkovićevoj pjesmi „Lepota“.

- Čitalačko zadovoljstvo u organskoj sraslosti predmeta pjesme i njene realizacije osjeti se kad se pročita lirska minijatura Rista Ratkovića „Lepota“. Lijepo, kao kod starih Grka, osnovna je kategorija estetike koja je dotakla lirski senzibilitet našeg pjesnika – kazala je Durković.

Prema njenim riječima, precizno je osjetio pjesnik „Ikone“, „Mrtvih rukavica“, „Ponoći mene“, da je u tajni ljepote sklupčana sama tajna života.

- U savršenoj mjeri jednog katrena, a mjera je kod velikih nezamjenjiva mogućnost. I ekonomija riječi, samo ih je 12, potvrdio je

da se redukovanjem do nužnog ostvaruje potencijal predmeta i njegova tajnovita unutršnja strana – kazala je Durković.

Ukazala je da recepciju pjesme mapiraju vizelna i akustična slika dva groma.

- Cjelovit je čitaočev čulni angažman. Krin se kao neutrališući motiv javlja i u Ratkovićevoj pjesmi „Bivši anđeo“. Ratković je odabrao leksemu krin umjesto ljiljana jer je izbor u intezivnom, ali i ekstezivnom pjesničkom otkriću. Snažnija je ekspresija na taj način – ocijenila je Durković i naglasila da se pjesma zavšrava snom koji nije anesteziranje patnje.

Pjesma „Lepota“, kako je kazala Durković, umjetnička je potvrda Aristotelove misli da je lijepo ono što je skladno.

Deletić-Milačić je kazala da je Ratković najprisutniji u nastavi od svih autora koji su predstavljeni na programima „Poetika zemlje – moja Crna Gore“. Analizirala je nekoliko njegovih pjesama.

- San je ono što obilježava Ratkovića u proznim i lirskim djelima.

Ne znamo da odredimo granicu, da li je to san ili java. To su vrlo tanke granice između stvarnih i imaginarnih prostora – kazala je Deletić-Milačić.

Ona je podsjetila da ga je Radomir Konstantinović obilježio kao pjesnika stiha, a ne pjesme.

- Godine 1931. mu je umrla žena.

Interesantno je da je tad nastala pjesma „Ponoć mene“. Ona je otvorena komunikacija sa njegovom voljenom suprugom – rekla je Deletić-Milačić i naglasila da nadrealizma, ali i socijalnog realizma, ima na pretek u Ratkovićevom stvaralaštvu.

B. B.

vidimo, ali ga posljedično, kada vidimo rad, možda možemo osjetiti – kazao je on.

Vrlo interesantan je i rad ,,Hrpa soli“ u kojem je Jandrić postavio hrpu soli u centralnu prostoriju Dvorca Petrovića.

- Imao sam namjeru da napravim hrpu modre galice – kristalastog plavog materijala koji bi bio atraktivniji, ali u ideji hrpe i sol je potpuno primjerena.

Na radovima na izložbi ima simbola kruga i trougla. Recimo, kada bi po vertikali presjekli ovu hrpu soli dobili bi u presjeku trougao, a tlocrtno ona je krug – rekao je Jandrić.

INTERESOVANJE

S obzirom na to da Jandrić radi na Akademiji primijenjenih

umjetnosti u Rijeci, kaže da je interes mladih generacija za vajarstvo pao.

- Ali, isto tako registrujem koliko slikari, grafičari i grafički dizajneri imaju snažnu potrebu da iz svojih ploha izađu u prostor. Interes za skulpturu je pao, ali joj se svi vrate. To je jedan od argumenata zašto je sve skulptura. Ja živim za skulpturu. Što znači da će sjutra viljuška i nož u mojoj ruci u nekom kontekstu postati skulptura, da je hrpa soli skulptura… Umjetnost je nešto što treba živjeti i konzumirati. Mislim da nas može učiniti boljim ljudima – zaključio je Jandić.

Izložbu je otvorio istoričar umjetnosti i kustos izložbe Mladen Lučić.

A. Đ.

Predstava „Tobelija, mimikrija“ večeras premijerno u Zetskom domu

Priča o crnogorskim ženama – posebnoj kategoriji ljudi PODGORICA – Predstava „Tobelija, mimikrija“, koju je po motivima teksta „Tobelija“ Ljubomira Đurkovića režirala Mirjana Medojević, premijerno će biti izvedena večeras u 19 sati, u Kraljevskom pozorištu Zetski dom.

Stvaranje predstave „Tobelija, mimikrija“ prema Medojević, bio je jedan od najuzbudljivijih procesa koji je doživjela u pozorištu.

- Ova predstava nije uspostavljena da bi poručivala, već mislim da potencijalno imamo predstavu koju bi ljudi mogli da dožive s puno emocija. Riječ je o Ljubovom tekstu iz kojeg je sve proizašlo, uz dosta arhetipskih stvari koje su se pojavile. Tema tobelije – od šireg društvenog konteksta do toga da ona danas ne bi mogla ni da bude rođena. Ali, to ne znači da taj tekst nije aktuelan, naprotiv – aktuelan je još više – kazala je Medojević.

Glumačku podjelu predstave čine: Jelica Vukčević, Jelena Laban, Jadranka Mamić, Pavle Prelević i Goran Vujović, uz učešće Srđana Miloševića i Mirjane Medojević.

Ova predstava, kako je Vukčević kazala, govori o posebnoj kategoriji crnogorskih žena.

- Ovu predstavu teško je najaviti. Ona je takva da morate

doći da je odgledate i tek tada će vam biti jasno zašto ona ne može da se najavi. U principu, riječ je o toj posebnoj kategoriji crnogorskih žena, majki i sestara, koje su zaista posebna vrsta ljudi. Šta sve te žene nose i kako izgledaju i sa kojim stvarima se bore cijelog života – to je ova predstava, koju zaista vrijedi odgledati – kazala je Vukčević.

Rad sa rediteljkom Medojević, za Vujovića je na neki način otkrovenje jer, kako je kazao, nije učestvovao u sličnom procesu tokom dosadašnje karijere.

- Bio je to intenzivan rad, koji je zahtijevao i znatne psihofizičke napore. Nadam se da smo na dobrom tragu, Mirjana je rediteljka sa ogromnom količinom energije i tu je energiju prenijela na nas – kazao je on.

Scenografiju su radili Mirjana Medojević i Mirko Radonjić, uz saradnju Aleksandra Anđelića. Kostime potpisuje Lina Leković, muziku Iztok Koren, a miks i mastering Dejan Lapanja. Dizajner svjetla je Mirko Radonjić, dok je video projekcija rad Gorana Brnovića. Autorka audio materijala je Mirjana Medojević.

Predstava sa pauzama traje četiri sata i 15 minuta, a reprizna izvođenja su na repertoaru u ponedjeljak i utorak u 19 sati.

S. V.

Hronika Podgorice

Subota, 13. novembar 2021.

13

Sjednica Skupštine glavnog grada Skupština glavnog grada usvojila je juče na 29. sjednici predloženu odluku o kupovini autobusa za gradski saobraćaj iz sredstava Glavnog grada.

Gradonačelnik Ivan Vuković kazao je da su stvoreni formalno pravni i tehnički uslovi da odluka o kupovini autobusa bude usvojena, a dugogodišnji problem riješen.

- Temeljno smo se pripremali za ovo već dvije i po godine, prvo usvojili plan održive urbane mobilnosti, odnosno potrebna normativna dokumenta kao okvir za ovu akciju. U izradi tih dokumenata učestvovala je domaća i međunarodna struka i dobili smo kvalitetan dokumet u kojem jasno stoji da je modernizacija javnog prevoza mora biti prioritet rada i aktuelne i narednih gradskih uprava - kazao je Vuković.

On je naglasio da bi bilo najbolje da je dobijena saglasnost Ministarstva finansija i socijalnog staranja da se Glavni grad zaduži, jer bi na taj način u razumnom roku i pod prihvatljivim uslovima bio refinansiran kredit i izmirivane obaveza po tom osnovu.

- Na temelju analize tržišta, došli smo do zaključka da bi za nabavku 30-35 autobusa bilo dovoljno pet miliona eura, što bi u većoj mjeri zadovoljilo potrebe ljudi koji žive u glavnom gradu. Nevjerovatno je da se

Usvojena odluka o kupovini autobusa za gradski prevoz Vuković: Gradska TV pomjerila standarde

Zasijedanje Skupštine glavnog grada

ministar Spajić četiri mjeseca nije udostojio da odgovori. To nije za smijeh, već za osudu, kritiku i prezir. Zahvaljujući samovolji i bezobrazluku jednog ministra, odlučio sam da sa saradnicima iznađemo alternativni model snalaženja.

Umjesto da pozajmimo pet miliona eura, mi ćemo iz budžet-

Predavanje u Zelenoj učionici u Mediteranskom vrtu

Odbornik SNP-a Bogdan Božović pitao je gradonačelnika da li je u informativnom programu Gradske TV, u komentaru o oružanoj pljački i ubistvu u Nikšiću, bilo elemenata govora mržnje.

- To je eklatantan primjer govora mržnje, gdje se u prvi plan stavlja nečija vjerska pripadnost, a riječ je o teškom krivičnom djelu u kojem je jedan čovjek nastradao. Na ovaj način se željela stvoriti loša slika o vjerskoj organizaciji koja je najbrojnija u Crnoj Gori - ocijenio je Božović.

Gradonačelnik je odgovorio da ne smatra da Gradska TV emituje govor mržnje, naglašavajući da ne želi da se bavi uređivačkom politikom tog medija.

- Imam svoje mišljenje o tome što građani dobijaju

zahvaljujući tom programu.

Nekim segmentima sam veoma zadovoljan, ako imamo u vidu da je prošlo samo dva mjeseca od početka rada televizije, kao i broj izvršilaca. Dakle, imamo situaciju da deset puta manje radnika proizvede dnevno jednako programa koliko i 700 ili 800 zaposlenih u Javnom servisu, i sa mnogo manje novca. Mislim da je opšta ocjena da je Gradska televizija ozbiljno pomjerila standarde u tom smislu i koliko sam shvatio, gledajući neka istraživanja, da ogroman broj ljudi prati sadržaj Gradske televizije zahvaljujući, sadržajnom, raznovrsnom programu - poručio je Vuković i dodao da mu to što je gradonačelnik Podgorice ne daje za pravo da se miješa u uređivački program medija.

skih sredstava u naredne tri godine izdvojiti dva miliona, što je dovoljno za nabavku manjeg broja autobusa – konstatovao je gradonačelnik.

Za usvajanje prijedloga odluke o kupovini autobusa iz budžeta Glavnog grada glaslo je 29 odbornika u sali i pet koji su glasali elektronskim putem,

dok su odbornici opozicionih partija napustili skupštinsku salu.

Osim odluke o autobusima za gradski prevoz, usvojene su i predložene odluke o povećanju cijene nekih usluga gradskog preduzeća Vodovod i kanalizacija i o finansiranju sporta u glavnom gradu.

N. S.

Foto-detalj

Na Trgu nezavisnosti u toku završne pripreme za početak prazničnog Pazara

Gimnazijalci učili Pune ruke Poslije rasvjete i za o mahovinama posla čistače lišća jelke, stigle i kućice Radnici gradskog preduzeća Čistoća ovih dana posebnu pažnju posvećuje uklanjanju lišća sa gradskih bulevara, trotoara i drugih javnih površina.

Svakog dana angažovane su i elektročistilice, mobilni usisivač, kao i auto-čistilice, ali i dalje je nezobilazno manuelno skupljanje i korišćenje metli.

R. D.

Predavanje u Zelenoj učionici

Dr Snežana Dragićević održala je juče učenicima drugog razreda Gimnazije ,,Slobodan Škerović“ predavanje u Zelenoj učionici u Mediteranskom vrtu na Gorici. Dragićević je gimnazijalcima održala praktičnu nastavu o mahovinama, o kojima uče u svom redovnom školskom programu.

- Predavanje u Zelenoj učionici još jednom je pokazalo da časovi u prirodi kod učenika

izazivaju veću angažovanost, jer su đaci postavljali brojna pitanja i izrazili želju da se angažuju i istražuju prirodu – kazala je, nakon predavanja, Dragićević, koja je jedini briolog u Crnoj Gori i u Prirodnjačkom muzeju vodi kolekciju mahovina.

Predavanje je održano u okviru projekta ,,Grin point“ koji finansira Evropska unija kroz program „Podizanje svijesti o politikama iz oblasti životne sredine i klimatskih akcija“.

R. D.

Promjenljivo, do 18 stepeni Danas će u Podgorici biti promjenljivo oblačno, tokom dana uglavnom suvo, a tokom noći povremeno kiša. Vjetar slab promjenljivog smjera. Jutarnja temperatura vazduha oko sedam stepeni, najviša dnevna do 18.

H. P.

Pripreme za praznični Pazar na Trgu nezavisnosti

Podgorički praznični Pazar ove godine počinje ranije u odnosu na prethodne, a na Trgu nezavisnosti u toku su pripreme kako bi bilo sve spremno za ponedjeljak, 15. novembar, kada je zakazano otvaranje manifestacije.

Nakon novogodišnje jelke i dijela novogodišnje rasvjete, na Trgu su i drvene kućice, koje čine centralnu postavku manifestacije. One su ove godine besplatne za korišćenje, a za njihov novi izgled zaslužni su vrijedni klijenti Javne ustanove

,,Podgorica“ na Kakarickoj gori.

Iz Glavnog grada su naveli da će, imajući u vidu epidemiološku situaciju, Pazar biti realizovan uz poštovanje mjera Instituta za javno zdravlje posjedovanje najmanje jednog od četiri elementa iz Nacionalne kovid potvrde (da je osoba potpuno vakcinisana sa propisanim brojem doza vakcine protiv korona virusa, koji je izdat od ovlašćene zdravstvene ustanove; negativan PCR test na SARSCov-2 ne stariji od 72 sata; dokaz da je osoba preboljela kovid-19 (prošlo ne

manje od 10 dana i ne više od 180 dana od pozitivnog PCR ili brzog antigenskog testa; negativan antigenski brzi test ne stariji od 48 sati), kao i pravilno nošenje zaštitne maske na otvorenim javnim površinama gdje nije moguće održati fizičku distancu od dva metra.

Pored toga, prostor na Trgu nezavisnosti biće ograđen, a na ulazu će odgovorna lica kontrolisati poštovanje mjera. Glavni grad će obezbijediti zaštitne maske i sredstva za dezinfekciju za sve posjetioce.

H. P.

14

Arena

Fudbal

Subota, 13. novembar 2021.

Naša omladinska reprezentacija danas igra drugi meč kvalifikacija za Evropsko prvenstvo PODGORICA - Omladinska reprezentacija Crne Gore danas (13.30 h) igra protiv Bugarske drugi meč turnira preliminarne runde kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. ,,Crveni“ su u bugarskoj Albeni, na startu turnira, poraženi od Republike Irske (3:2), dok je domaćin turnira poražen od selekcije Bosne i Hercegovine 2:0.

Protiv najjače ekipe u grupi 6, ,,sokoli“ su odigrali dobro prvo poluvrijeme, ali su ih boljeg rezultata koštala dva brzo primljena gola na početku drugog dijela.

- Očekivali smo tešku utakmicu na startu. Znali smo da su Irci fizički veoma jaki i da im je to najveći kvalitet, pogotovo duel igra. U prvom poluvremenu smo bili bolji rival, imali

Bugarska naredni izazov nekoliko prilika iz kojih smo mogli da ugrozimo gol Irske, a i sudija je mogao nakon jedne situacije da dosudi jedanaesterac za nas. Slabo smo ušli u drugo poluvrijeme, za nekoliko minuta primili dva gola, a treći primili nakon očiglednog igranja rukom protivničkog igrača. Ipak smo uspjeli da postignemo dva gola, što nam može značiti u konačnom plasmanu. Generalno, ne mogu biti nezadovoljan igrom, ali se nijesmo snašli u nekim elementima, prije svega nijesmo odgovorili kako treba na njihovu agresivnost. Sada nas očekuje novi izazov - rekao je selektor Crne Gore Slobodan Drašković.

R. P.

Ofanzivac Dečića napustiće klub na polusezoni

Rudović prelazi u Indiju PODGORICA - Kakav transfer za Anđela Rudovića!

Sjajni ofanzivac, koji je jedno vrijeme važio za najtalentovanijeg crnogorskog fudbalera, nosiće dres Dečića samo do polusezone, a zatim odlazi u Indiju, jer je potpisao već ugovor sa Muhamedanom, a s obzirom na to da su dva kluba takođe postigla dogovor, izvjesno je da će u januaru zadužiti opremu novog kluba.

Rudović je karijeru počeo u Otrantu, bio član Mogrena, gdje je i napredovao i skrenuo pažnju na sebe. Njegov talenat svojevremeno prepoznao je i PSV Ajndhoven, koji ga je priključio iz redova budvanskog Mogrena. Put je Rudovića vodio kroz brojne klubove u zemlji i regionu, da bi stigao u Dečić kako bi pomogao timu iz Tuzi da ostvari ambicije i vrati se u Prvu ligu. To je i ispunio, zatim je ispisao istoriju kao dio tima koji je izborio Evropu, a sada se sprema za neke nove izazove.

Zbog odštete smanjen transfer budžet katalonskog kluba

Kuman za otkaz dobio 12 miliona Ronald Kuman je za otkaz u Barseloni dobio odštetu od 12 miliona eura, objavili su španski mediji.

- Neočekivano je stigla ponuda iz Indije. Radi se o klubu koji ima ozbiljne ambicije, tako da smo brzo postigli dogovor. Sve je zvanično, jer su dva kluba sve dogovorila, tako da ću do polusezone igrati za Dečić, a onda odlazim u

Indiju - potvrdio je Pobjedi Rudović.

Prije Rudovića u Indiji je igrao Darko Nikač, koji je nosio dres Punea, a u ovoj zemlji radio je i crnogorski trener Zoran Lemajić, koji je bio trener golmana u Baratu. R. P.

Holandski trener tako će dobiti kompletnu platu za ovu sezonu i vjerovatno čekati na novi angažman do ljeta.

Problem za jedan od najvećih klubova španske Primere Barselonu, u jeku velike finansij-

ske krize, je to što će budžet za dovođenje igrača za januarski transfer rok biti umanjen za ovih 12 miliona eura.

Takođe, klub je morao da plati i pet miliona eura obeštećenja katarskom klubu Al Sad, za dovođenje novog trenera, Barsine legende Ćavija Ernandesa.

Barselona planira da dovede jednog napadača ili ofanzivca top klase u januaru.

R. A.

Od 1. januara će zvanično moći da pošalju ponudu ugovora Francuzu Real Madrid će već 1. januara započeti pregovore sa francuskom zvijezdom Kilijanom Mbapeom (22) i njegovim agentom, za ugovor od ljeta naredne godine.

To je objavila madridska Marka, koja se pozvala na izvor iz uprave najtrofejnijeg kluba španske Primere.

Napadač Mbape imaće jasan izbor između ponuda Reala i njegovog trenutnog kluba Pari Sen Žermena.

Madridski ,,kraljevići“ imaće od početka 2022. dozvolu da pregovaraju sa Mbapeom, jer ulazi u posljednjih šest mjeseci ugovora u klubu francuske Lige 1.

Posljednjih sedmica se spekulisalo da je jedan od najboljih mladih igrača planete blizu dogovora i ostanka u Pari Sen Žermenu. Ipak, zvaničan potpis novog ugovora je izostao, a francuski mediji nemaju bilo kakvu informa-

Premijer liga izabrala

Salah igrač mjeseca, Tuhel najbolji menadžer mio ugovor od 25 miliona eura po sezoni i to je cifra koju je klub želio da bude objavljena u španskoj javnosti.

R. A.

PODGORICA - Holandija je jedna od najboljih reprezentacija na svijetu, poslije Italije i Engleske najjača ekipa koja je gostovala pod Goricom, a u Crnu Goru je doputovala sa ciljem da pobjedom napravi pretposljednji korak ka plasmanu na Svjetsko prvenstvo.

Prava je šteta što su ,,hrabri sokoli“ izgubili šanse da odu na veliko takmičenje, s tim što to ne umanjuje ekstra motiv izabranika Miodraga Radulovića.

Fudbaleri našeg najboljeg državnog tima pokušaće večeras (20.45 h) da prirede iznenađenje i što pozitivnije privedu kraju kvalifikacije u kojima ostaje još duel sa Turskom narednog utorka, takođe na domaćem terenu.

- Nemamo pritisak rezultata, ali imamo da odigramo odgovorno, disciplinovano, kolektivno. Ovo je prilika da momci pokažu kvalitet, da protiv najjačeg protivnika koji je gostovao u Podgorici, pored Italije i Engleske, a uz pomoć navijača, napravimo dobar rezultat i zaokružimo pozitivnu sliku koju smo ostavili u prethodnih osam utakmica. Odigrali smo ih u dobrom ritmu, do kraja smo držali koncepciju i raspored - rekao je Radulović na pres konferenciji u sali FSCG. Crna Gora je u Ajndhovenu doživjela najubjedljiviji poraz u takmičarskom ciklusu - 4:0.

I pored takvog epiloga, ,,sokoli“ su imali dobrih momenata - držali su se do prvog gola koji je protivnik dao iz penala, imali šanse za izjednačenje, djelovali homogeno.

Na kraju je, ipak, presudio suvi kvalitet ,,lala“ koje su na pravom putu da opravdaju ulogu favorita grupe G.

Rezultati i tabela Norveška - Letonija (18h) Turska - Gibraltar (18h) Crna Gora - Holandija (20.45h)

Grupa G 1. Holandija 2. Norveška 3. Turska 4. Crna Gora 5. Letonija 6. Gibraltar

8 8 8 8 8 8

6 5 4 3 1 0

1 2 3 2 2 0

1 1 1 3 5 8

29:6 19 15:6 17 19:15 15 11:11 11 8:13 5 3:34 0

Savić: Ostaje žal z dobro smo se drž

Real Madrid spreman za pregovore sa Mbapeom

ciju o iznosu ponude uprave ,,svetaca“.

Sa druge strane, već je poznato da je Real za Kilijana spre-

Fudbaleri Crne Gore

Fudbaler Liverpula Mohamed Salah, četvrti put u karijeri, dobio je nagradu za najboljeg igrača mjeseca u Premijer ligi.

Egipćanin je blistao u oktobru – postigao je pet golova i zabi-

lježio četiri asistencije.

Nagradu za najboljeg menadžera mjeseca oktobra uzeo je menadžer Čelsija, Tomas Tuhel.

Londonski klub je slavio na četiri meča, dok su primili samo tri gola.

R.A.

Stefan Savić je odigrao mnogo velikih utakmica, a jedna od najvećih u reprezentativnom dresu očekuje ga večeras pod Goricom.

Sa kapitenskom trakom oko ruke, iskusni defanzivac predvodiće Crnu Goru protiv Holandije u pretposljednjem kolu kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo. ,,Hrabri sokoli“ su lišeni takmičarskog značaja, dok ,,lalama“ pobjeda garantuje prvo mjesto u grupi pred završni duel sa Norveškom u Roterdamu.

- Ostaje žal što u utakmicu na ulazimo sa većim šansama za baraž. Odradili smo dosta korektne kvalifikacije tokom kojih smo nadogradili igru u odnosu na protekli cisklus. Dosta dobro smo se držali u mnogim utakmicama, čak i protiv velikih ekipa kao što su Holandija, Norveška i Turska. Grupa je bila dosta jaka

i s u m

p

Arena

Subota, 13. novembar 2021.

Fudbal

15

e večeras pod Goricom (20.45 h) dočekuju Holandiju u pretposljednjem meču kvalifikacija za Mundijal

Ekstra motiva neće faliti Crna Gora

Holandija

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: Pod Goricom.

Kapacitet: 12.000 Sudija: K. del Sero Grande.

Pomoćnici: P.Devis i R. Fernandes.

Početak: 20.45 časova. Šarkić Savić

Vujačić

Marušić

Osmajić

Radunović

Janković

Mirković

Božović

Hakšabanović

Đurđević Depaj

Malen

Vegorst

De Jong

Klasen Vajnaldum

Damfris

Blind

Van Dajk

De Fraj

Bijlov

Selektor Miodrag Radulović

Selektor Luis Van Gal

Jovetić i Kosović pozitivni na koronu Crna Gora će dočekati Holandiju bez kapitena i najboljeg igrača - Stevana Jovetića i Nebojše Kosovića koji su pozitivni na korona virus.

Obavezno testiranje pred utakmicu pod Goricom pokazalo je da je iskusni napadač pokupio virus, te da mora u obaveznu samoizolaciju, a kasno sinoć njemu se pridružio i Kosović.

Kadrovski problemi nijesu novost u

- Napravili smo analizu meča u Holandiji, do penala smo igrali korektnu utakmicu, kasnije imali i šansu. Pokušaćemo to da ponovimo, ali sada da 90 minuta budemo kompaktni, da ne pravimo greške, jer su one pogubne protiv takve ekipe. Ta-

našoj ,,A“ selekciji.

Tokom cijelog kvalifikacionog ciklusa selektor Miodrag Radulović nije mogao da sastavi najjači tim, a sada ponovo ne može da računa na igrača koji je glavni u timu.

- Jovetić je asimptomatski slučaj.

Dobro se osjeća, smješten je u samoizolaciju kako to nalažu nadležni organi i već je počeo proces oporavka - rekao je portparol FSCG Branko Latinović.

kođe, i da igramo mnogo hrabrije nego što je bilo do sada.

Priznali ili ne - rezultatski pritisak je bio prepreka momcima da se oslobode. Sada ga nema i vjerujem da će to pomoći igračima da odigraju bolje - ističe iskusni stručnjak.

Kadrovski problemi prate Crnu Goru duži period, a sa tim se suočava i Radulović od kada je početkom godine preuzeo nacionalnu selekciju.

Kapiten i najbolji igrač Stevan Jovetić je otpao zbog korona virusa, a iz istog razloga nema

zbog baraža, žali u jakoj grupi

i ujednačena, a mi smo i tu imali svoju ulogu. Ostala su dva meča u kojima ćemo pokušati da damo maksimum, da završimo kvalifikacije onako kako dolikuje ovoj ekipi i polako počnemo da se spremamo za naredne izazove - rekao je Savić.

Naš najbolji državni tim je nakon poraza od Norveške u Oslu ostao bez šansi da se plasira na veliko takmičenja.

Od tada se osjeća pad entuzijazma - što zbog tabele, što zbog kovid mjera i FIFA kazne (zatvorene sjeverna i južna tribina) usljed kojih na tribinama neće biti više od 2.000 gledalaca.

- Može biti da je opao entuzijazam kod šireg dijela publike, ali kod igrača entuzijazam nikada nije padao. Kad god se igra za reprezentaciju, pogotovo protiv Holandije, koja je jedna

od najjačih evropskih selekcija trenutno, motiva i entuzijazma ne fali. Svi igrači jedva čekaju da počne utakmica i da probamo da se pokažemo u najboljem svjetlu.

Prošli put smo izgubili od Holandije 4:0, ali mislim da smo mogli mnogo bolje da prođemo. Sama igra nije odraz rezultata koji je bio veoma visok. Ni tada nijesmo bili kompletni, nijesmo ni sada, ali ćemo nastojati da popravimo taj rezultatski utisak - ističe defanzivac madridskog Atletika.

Crna Gora je na ,,Filips stadionu“

u Ajndhovenu primila četiri gola, ali se držala dobro do vođstva domaćina.

- Mislim da smo u Ajndhovenu odigrali dobro u prvih 45 minuta.

Sve je bilo kako treba dok nijesmo primili gol iz penala, a onda nam je to poremetilo koncepciju.

Imali smo dvije izgledne šanse, dvije poluprilike, mogli smo da ih ugrozimo, ali nijesmo iskoristili svoje trenutke. Igrali smo bolje od rezultata koji je bio na kraju, a to ćemo sada pokušati da ispravimo - zaključio je Savić.

ni Aleksandra Šćekića. Van kombinacije su Nikola Điđo Vukčević, i Stefan Mugoša, dok Marko Vešović ima kartone.

- Nažalost, ni ovoga puta nijesmo u mogućnosti da izađemo u najjačem sastavu. Sačekala nas je vijest da je Jovetić pozitivan na korona virus, a nijesmo mogli da računamo ni na još neke igrače. Što je, tu je, imam povjerenje u momke koji mogu da zamijene odsutne - kazao je Radulović.

Holandija je propustila Mundijal u Rusiji, ali je jako blizu Katara.

Nakon slabijeg početka kvalifikacija, stvari su se promijenile povratkom Luja van Gala na klupu.

Legendarni poručnik digao je ,,oranje“ do prvog mjesta u grupi, uz dva boda prednosti u odnosu na Norvešku koja u posljednjem kolu gostuje na ,,De Kajp“ stadionu u Roterdamu.

- Holanđani imaju timski duh, posebno nakon dolaska trenerske ikone Van Gala. Pet posljednjih utakmica odigrali su maestralno. Moramo da budemo kompaktni, sa markacijom i srednjim blokom, da neutrališemo protok lopte - ako to uspijemo, onda ćemo spriječiti i da stvaraju prilike, a tako će i naša šansa biti veća da se napravi rezultat - ističe

Van Gal: Biće teško pobijediti ako ne povedemo u prvom poluvremenu Holandija je u Podgoricu doputovala da trijumfom nad Crnom Gorom zadrži pol-poziciju uoči odlučujućeg meča s Norveškom u posljednjem kolu kvalifikacija za Mundijal, a eventualno - u slučaju kiksa jedinog konkurenta za prvo mjesto - proslavi odlazak u Katar.

Holandski novinari doputovali su u Podgoricu u velikom broju, a po pitanjima upućenim selektoru Luisu van Galu na sinoćnjoj konferenciji za medije moglo se zaključiti da računaju na sigurna tri boda protiv naše selekcije.

Trenerski vuk je, ipak, nastojao da fokus zadrži na meč pod Goricom.

- Utakmica sa Crnom Gorom je najvažnija, tek kad se završi možemo pričati o Norveškoj. Ovih dana pripremali smo se samo za Crnu Goru i želim da pričamo samo o tom meču - rekao je nekadašnji trener Ajaksa, Barselone, Bajerna, Mančester junajteda…

Van Gal je upozorio i da trijumf od 4:0 u Ajndhovenu ne treba uzimati kao polaznu tačku u pripremi novog duela sa ,,sokolima“.

- Crna Gora me je iznenadila u prvom meču. Prvih 20 minuta je čak bolje radila presing od nas. Rezultat 4:0 je posljedica nekih dešavanja tokom meča. Vjerujem da smo bolji tim, ali ne smijemo ih potcijeniti. Protivnik ima talentovane pojedince, ali timski smo mi bolji. To je razlika između Holandije i Crne Gore. Nadam se da ćemo postići gol u prvom poluvremenu, u suprotnom biće veoma teško pobijediti Crnu Goru - kazao je sedamdesetogodišnji stručnjak.

Van Gal je imao zanimljivu opasku na vijest da Stevan Jovetić neće igrati zbog korona virusa.

- Čuo sam da Jovetić neće igrati, ali uvjeriću se u to tek kad izađu sastavi - prokomentarisao je selektor Holandije, čija će selekcija u utorak dočekati Norvešku bez očekivane podrške navijača.

- Žao mi je zbog toga, ali korona virus je važniji od popunjenih tribina. Moramo poštovati pravila - dodao je Van Gal. I vezista Ajaksa Davi Klasen upozorio je da bi opuštanje protiv naše selekcije moglo da bude kontraproduktivno.

- Mislimo na oba meča, ali fokus je sada na Crnu Goru. To je trenutno najvažniji duel, a onda ćemo razmišljati o Norveškoj kazao je Klasen.

- Biće veoma teška utakmica ovdje, nijedna pobjeda ne dolazi sama od sebe, morate da je zaslužite. Vidjeli smo to i u prošlom meču s Crnom Gorom, kada nijesmo počeli dobro. Ali ako budemo poštovali naše principe, mislim da ćemo imati dobre šanse za pobjedu.

Crna Gora je potpuno drugačija ekipa s Jovetićem i bez njega, njegovo odsustvo je olakšavajuća okolnost za ,,narandžaste“.

- Domaćin sigurno nije srećan zbog izostanka Jovetića, ali Crna Gora je pokazala da i bez njega može da bude nezgodan protivNe K. nik - dodao je Klasen.



Zbog kovid ograničenja i propisanih zdravstvenih mjera, ali i kazne koju je FSCG izrekla Fifa, večerašnjoj utakmici sa Holandijom prisustvovaće samo oko 2.000 navijača

Radulović.

Crna Gora će čekati neku novu priliku da se premijerno plasira na veliko takmičenje.

- Da li je to pritisak? To je pitanje za širu sportsku javnost, ona ga je stvorila, jer ovi momci daju 100 posto na svakom meču, oni su prošli i mlađe

selekcije, znaju što znači igrati za državni tim. Niko više od njih ne želi plasman na veliko takmičenje. Negdje smo u disbalansu između želja i mogućnosti, ali i ove kvalifikacije pokazale su da to uopšte nije nedostižno - zaključio je Radulović.

D. KAŽIĆ

16

Arena

Košarka

Košarkašice Crne Gore danas putuju za Beč, gdje sjutra gostuju Austriji u okviru 2. kola kvalifikacija za Eurobasket

Brejk koji se podrazumijeva PODGORICA - Košarkašice Crne Gore, nakon najtežeg protivnika u kvalifikacijama, sjutra će imati za rivala autsajdera grupe selekciju Austrije. Baš kao što se nije očekivalo da podmlađena crnogorska reprezentacija može priprijetiti Rusiji na startu, tako se ne očekuje da ,,crvene“ mogu kiksati u Beču, već je taj brejk već upisan.

Austrija je na startu poražena od Danske 82:48, čime je jasno da je Crna Gora i sa prilično podmlađenim timom veliki favorit, tako da će naredne godine u mečevima sa Danskom juriti pobjede za drugo mjesto i pokušati da sa četiri trijumfa budu u četiri najbolje drugoplasirane selekcije, koliko ih, uz 10 pobjednika grupa, odlazi na Eurobasket.

Prvi meč sa Ruskinjama donio je manje - više očekivano. Istina, od španskog stručnjaka na klupi Crne Gore Alberta Antunja, koji je mijenjao Jelenu Škerović, možda se očekivalo da će izrotirati sve igračice, da će neke dobiti šansu da se vidi koliko objektivno mogu protiv jakog rivala. U svakom slučaju vidjelo se da podmlađena Crna Gora teško može parirati ozbiljnijim selekcijama, posebno ne tokom svih 40 minuta. Ali uz želju, energiju i borbenost, pokazalo se da imamo adute za budućnost.

- Naravno da boli poraz, ali moramo da budemo svjesne kvaliteta rivalki koje su igrale na visokom nivou. Bez Jelene Dubljević i Snežane Aleksić, selektorke Jelene Škerović, koja je zbog kovida propustila utakmicu, nije bilo lako, a to je sve ostavilo traga na nama. Imale smo slab početak, uspjele smo da se vratimo u par navrata, ali one su tada pokazale kako su šuterski jaka reprezentacija. Moramo da budemo sigurnije, ali to će doći sa iskustvom. Sada moramo da se borimo, vjerujemo jedna drugoj i držimo fokus 40 minuta - rekla je Dragana Živković, reprezentativka Crne Gore.

Duel sa Austrijom prilika je da neka nova reprezentacija upiše prvi trijumf i tako najavi da će i u ovom sastvu imati što da pokaže.

- Imale smo ogroman motiv, ali jednostavno Rusija je jača. Sada smo se fokusirale na Austriju, a bez obzira na poraz u prvom kolu, nema potcjenjivanja. Svjesne smo koliko nam treba

Subota, 13. novembar 2021.

Košarkaši SC Derbija poraženi u Beogradu od Košarkaši SC Derbija su izgubili i na trećem gostovanju u Beogradu, ali su protiv FMP odigrali mnogo bolje nego protiv Mege (101:68) i Partizana (79:57). Na kraju su izabranici Andreja Žakelja, u šuterskom meču, poraženi 104:99, iako su imali priliku da dođu do druge pobjede u gostima u ABA ligi, nakon one protiv Splita. Nepuna dva minuta prije kraja su vodili 93:89, ali nijesu uspjeli da sačuvaju prednost i stignu do važne pobjede pred seriju teških utakmica do kraja prve polovine ligaškog dijela (protiv Crvene zvezde, Budućnost Volija, Igokee i Mornara u ,,Morači“, te Cedevita Olimpije u Ljubljani).

,,Studen stali u fin

FMP je u finišu imao više koncentracije, pogodio je trojke u najbitnijim momentima, pa je sačuvao nepobjedivnost na svom terenu, nakon što je prije ,,studenata“ porazio i Igokeu, Mornar i Zadar.

DVA LICA GOSTIJU

ta pobjeda, tako da idemo maksimalno ozbiljno i oprezno, sa željom da dođemo do trijumfa.

Vjerujem da ćemo prvi ciklus završiti na pravi način, što bi donijelo dodatnu energiju uoči narednog, koji može biti ključni za plasman dalje - objasnila je Marija Leković, pozitivno otkriće za crnogorsku reprezentaciju, jer u njenom liku naš nacionalni tim dobija pleja koji će tek blistati...

R. P.

Dvije potpuno različite četvrtine odigrali su gosti u prvom poluvremenu. U prvoj dionici slabo u oba pravca, sa pet izgubljenih lopti (domaći dvije), a samo četvorica igrača su se upisali u strijelce – Kamenjaš (osam poena), Vinjales (četiri), Starovlah (tri) i Tišma (tri).

SC Derbi je imao velikih problema u prvoj polovini prve četvrtine, za četiri minuta i 20 sekundi ubacio je samo dva poena (Kamenjaš za 2:2). Prednost domaćih, koji su u ovom dijelu meča imali bolje procente šuta, bolji skok (10-7), više

asistencija (7-4) i ukradenih lopti (2-1), rasla je iz minuta u minut do maksimalnih 15 u dva navrata (25:10, 31:16).

U drugoj dionici su se promijenile uloge, ali nakon prva tri minuta, u kojima je domaćin

držao ubjedljivu prednost (38:23). SC Derbi je znatno popravio igru u odbrani, ali i napadu, gdje za 10 minuta Podgoričani nijesu imali nijednu izgubljenu loptu (FMP četiri).

Razigrao se Edvards (10 poe-

Naš slavni NBA centar va

Porazi Jute, Majamija i Filadelfije, Klipersi sve bolji

Vučević poz Nova NBA tuča: Gober i Tarner u klinču virus nakon Slavni francuski centar Rudi Gober je imao žestok fizički obračun na terenu sa Majlsom Tarnerom, u porazu Juta Džeza od Indijana Pejsersa 111:100.

Nakon duela pod obručem i Tarnerove blokade, centar ,,džezera“ Gober je u padu namjerno za sobom povukao i blokada. Kada su ustali, započela je skandalozna makljaža, u koju su pokušali da se uključe i zvijezde Jute Donovan Mičel i Ingls...

Svu četvoricu igrača izvjesno čekaju suspenzije i novčane kazne, a nakon incidenta isključeni su sa meča.

Poraz na svom terenu za Jutu je skup, ekipa sada ima skor 8-4 (tri poraza u četiri utakmice), a u narednom duelu biće izvjesno bez najboljih igrača. Upravo je

Donovan Mičel predvodio u ovom duelu sa 26 poena, pet skokova i četiri asistencije, a Gober je imao 19 poena i 11 skokova.

Indijana (učinak 5-8) je u ovom meču računala na izuzetno raspoloženog beka Brogdona, koji je za 37 minuta na parketu upisao 30 poena uz devet skokova i četiri asistencije.

Los Anđeles Klipersi su u odličnom meču pobijedili oslabljeni Majami 112:109. Bez povrijeđenog Lenarda ekipa je odigrala odlično – Pol Džordž je upisao 27, bekovi Džekson i Bledso 22, odnosno 21 poen, a hrvatski centar Zubac 18 poena uz 11 skokova.

Majami nije računao na prvu zvijezdu, povrijeđenog beka Batlera, a tim sa Floride je predvodio centar Adebajo sa 30 poena uz 11 skokova. Lauri je dodao

25 a Hiro 23 poena.

Toronto je iznenadio Filadelfiju u gostima 115:109 i stigao do pozitivnog skora 7-6. Kanadska ekipa je preokrenula u završnici a predvodio je bek Fred Vanflit sa 32 poena, sedam asistencija i šest skokova. Anunobi i Trent su dodali po 20 poena.

Poraženi Siksersi se očigledno muče bez startnog centra Embida, a u ovom porazu bek Maksi upisao je 33 poena. Slavni centar Dramond zaustavljen je na svega četiri poena uz 12 skokova. Filadelfija sada ima učinak 8-5.

Na tabeli Istočne konferencije vode Čikago i Vašington sa učinkom 8-3 ispred Bruklina (8-4). Na Zapadu prvi je Golden Stejt (10-1) ispred Finiksa (7-3) i Jute (8-4).

S. S.

Nikola Vučević imao je pozitivan test na korona virus i od četvrtka je u izolaciji, potvđeno je zvanično iz NBA tima Čikago Buls u petak ujutru.

Naš proslavljeni NBA centar i dvostruki Ol-star igrač moraće da provede deset dana

Košarkaši Mornara več

Samo disc igrom mo

PODGORICA – Mornar Barsko zlato je u proteklih sedam dana prekinuo dvije serije – izabranici Mihaila Pavićevića su u ABA ligi upisali pobjedu (protiv Igokee) poslije šest startnih poraza, dok su porazom od holanskog Lajdena prekinuli niz od dvije pobjedu u FIBA Ligi šampiona.

Da li će Barani nastaviti u započetom ritmu regionalnog takmičenja, ili će, pak, doživ-

Arena

Subota, 13. novembar 2021.

Košarka

17

d FMP-a, u meču 8. kola Admiralbet ABA lige

nti“ nišu

Košarkaška dvorana „FMP“ Gledalaca: 850 Sudije: Vovk, Karović i Nikšić

Nevels Pavićević Vujičić Džons Nikolić Tasić Radonjić Izundu Simović Nerandžić Lakić

11

15 11 5 17 25 6 8 4 13 -

104 99 (31:18, 24:31, 18:25, 31:25)

74% (31-23) 54% (44-24) 48% (23-11)

za 1 za 2 za 3

38 (18+20) Skokovi 28 (10+18) Blokade 7 1 Asistencije 24 19 6 Ukradene lopte 10 17 Izgubljene lopte 13 Faulovi 23 27

slobodnih bacanja su pogodili košarkaši SC Derbija protiv FMP-a prije nego je Nikola Pavlićević promašio 12. penal

nuta, kada je uspio da priđe i na posjed zaostatka (50:48). Ipak, FMP je trojkom Džonsa uz zvuk sirene stigao do šest poena prednosti na polovini meča.

REZULTATSKA KLACKALICA DO KRAJA

na), Pavlićević je pogodio obje trojke za goste u ovoj dionici, a gosti su bili skoro perfektni sa linije bacanja (12-11). Prednost FMP-a se topila polako, ali sigurno, pa se SC Derbi potpuno vratio u meč u posljednja tri mi-

87% (24-21) 52% (40-21) 50% (24-12)

Vinjales 1 Megi 16 Pavlićević 11 Slavković 6 Starovlah 6 Vujisić Z. Ivišić T. Ivišić 8 Edvards 15 Kamenjaš 11 Bujukčangaz Tišma 8

U trećoj četvrtini, u kojoj su gosti pogodili četiri trojke (koliko ukupno i u prethodne dvije četvrtine), razigrali su se Vinjales i Megi, koji su odmah serijom 7:0 donijeli SC Derbiju prvo vođstvo na meču (57:55). Do kraja ove četvrti su se dva tima smjenjivala u vođstvu, koje na obje strane nije bilo veće od četiri poena, ali su gosti, košem Edvardsa, četvrtinu završili sa pola koša prednosti (74:73).

Rezultatska klackalica se prenijela i u posljednju četvrtinu, od početka do kraja, a kada je Megi pogodio trojku za 93:89, minut i 56 sekundi prije kra-

Košarkaši Budućnost Volija večeras u ,,Morači“ (19h) dočekuju Zadar, u meču 8. kola Admiralbet ABA lige

ja, činilo se da gosti mogu do pobjede. Međutim, FMP je spas našao u šutu za tri poena, pa su dva puta Radonjić i jednom Nevels pogodili iza perimetra za 98:94, a tačku na meč je sa penala stavio Džons (100:94), 22 sekunde prije kraja. Uzaludna je bila trojka Megija iz teške situacije (100:97), pošto je u narednoj akciji sviran nesportski faul Kamenjašu (Tasić je pogodio oba bacanja)…

Kajl Vinjales je bio najefikaniji kod SC Derbija sa 18 poena, uz osam asistencija, Flečer Megi je dodao 16 poena, a Džastin Edvards 15, a po 11 Nikola Pavlićević i Kenan Kamenjaš, koji je stigao do dabl-dabla, jer je imao i 13 skokova.

Domaćina je do šeste pobjede u sezoni predvodio Danilo Tasić (25), Brajs Džons je upisao 17.

S. J.

Džikić: Potrebna nam je podrška i pomoć navijača PODGORICA – Košarkaši Budućnost Volija su ove sezone neporaženi u ,,Morači“, na dva fronta su upisali svih šest pobjeda, savladavši, između ostalih, evropske veličine poput Valensije i Virtusa, uz pobjedu protiv Mornara u uvijek nezgodnom crnogorskom okršaju.

Podgoričani protiv večerašnjeg protivnika – Zadra, nijesu izgubili kod kuće od 2. decembra 2006. godine, od kada su nanizali 13 uzastopnih pobjeda protiv ovog hrvatskog rivala, koji je ove sezone već jednom izgubio u ,,Morači“ (od SC Derbija).

akcinisan, čeka ga deset dana izolacije

ozitivan na korona n duela sa Embidom u izolaciji, ili sve dok ne bude imao dva uzastopna negativna testa na kovid-19 u roku od 24 časa. Čikago od početka vikenda započinje seriju od pet mečeva u gostima protiv timova Zapadne kon-

ferencije, počev od duela sa Golden Stejt Voriorsima, ekipom koja ima trenutno najbolji učinak u ligi.

Bulsi su takođe sjajno počeli sezonu, sa skorom 8-3.

Kako je objavio ESPN, Vučević je imao pozitivan test a ranije ovog mjeseca je imao uzastopne duele na mečevima sa slavnim centrom

Filadelfija 76ersa Džoelom Embidom. Kamerunac Embid je od prošle sedmice u izolaciji, takođe zaražen korona virusom.

Na posljednjem meču, u srijedu, Baranin je odigrao odlično i postigao 18 poena uz deset skokova u trijumfu Bulsa nad Dalasom.

Ove sezone Vučević bilježi 13,6 poena, 10,9 skokova i 4,3 asistencije po meču, u jednom od najboljih timova Istočne konferencije u NBA. Očekuje se da ga u narednom periodu zamijeni rezervista Toni Bredli.

R. A.

Sve ove činjenice, uz razliku u kvalitetu, te uz podatak da je Zadar u prvih sedam kola upisao tek jedan trijumfa (Borac), ukazuju da je Budućnost Voli apsolutni favorit u ovom duelu, i da bi sve osim pobjede Podgoričana bilo prvorazredno iznenađenje…

- Trenutni položaj na tabeli nije realan odraz kvaliteta našeg protivnika. Oni su vrlo opasna ekipa, naročito u ovoj situaciji kada su rasterećeni.

Pozivam naše navijače da dođu u što većem broju, potrebna nam je njihova podrška

Anzulović: Ni od koga me nije strah s ovim momcima Trener Zadra Vladimir Anzulović, koji je zamijenio smijenjenog Ivana Perinčića nakon pet kola, kaže da je njegova ekipa imala četiri dana za pripremu meča protiv Budućnosti.

- Radimo najviše na stvarima koje se tiču naše igre, naravno pripremili smo se i za Budućnost. Jako dobro znamo ko je Budućnost, pogotovo u Podgorici. Međutim, mene nije strah ići bilo gdje s ovim momcima, pa tako i u Podgoricu. Nadam se samo da ćemo pokazati srce, želju, i ako uključimo malo pameti, ono što igrači pokazuju na treninzima, nadam se da možemo da odigramo dobru utakmicu - najavio je Anzulović.

i pomoć – ističe trener ,,plavih“ Aleksandar Džikić.

Budućnost meč sa Zadrom dočekuje nakon poraza na dva uzastopna gostovanja, od Mege u ABA ligi, te Venecije u Evrokupu. Duel sa Zadranima je idealna prilika za povratak na pobjednički kolosojek, posebno pred dva teška meča prije pauze zbog prvog ,,prozora“ kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo – sa Cedevita Olimpijom u ,,Morači“, u meču Evrokupa, te sa Partizanom u Beogradu, u derbiju ABA lige.

- Očekuje nas meč protiv nezgodne ekipe Zadra, koja nije mnogo mijenjala roster od

prošle sezone. Znamo da će doći motivisani sa željom da pobijede, pogotovo zbog toga što su nedavno promjenili trenera. Mi moramo da budemo čvrsti od prvog minuta i da nametnemo naš tempo igre – kaže centar Budućnosti Zoran Nikolić, koji će u odsustvu Vilija Rida (požalio se na povredu lista na početku meču sa Venecijom, pa je izašao već nakon 48 sekundi) imati veću minutažu u ovom meču.

Večerašnja utakmica počinje u 19 časova. Karte, po cijeni od pet i 10 eura, prodavaće se na biletarnici Sportskog centra ,,Morača“ danas od 12 do 19 sati.

S. J.

čeras (21 h) u Ljubljani gostuju Cedevita Olimpiji u meču 8. kola Admiralbet ABA lige

sciplinovanom timskom ogu da pariraju domaćinu jeti drugi uzastopni poraz na dva fronta, znaće se večeras oko 23 časa, nakon velikog iskušenja u Ljubljani protiv Cedevita Olimpije.

Barska ekspedicija je iz Lajdena stigla u glavni grad Slovenije, gdje će nastaviti desetodnevnu turneju, koju će završiti u srijedu u Solunu protiv Iraklisa. Interesantno, od tri poraza ove sezone u ABA ligi, Cedevita Olimpija, za koju nastupa bivši član ,,Ponosa Bara“ Džej-

kob Pulen, dva je doživjela u ,,Stožicama“, gdje su slavili FMP i Budućnost Voli…

- Radi se o izuzetno kvalitetnoj ekipi, koja u svojim redovima ima najboljeg napadača u ligi Pulena. Tu su i Blažič, Kin, Edžim i ostali koji u rukama imaju po dvadesetak koševa. Dakle, pokriveni su na svim pozicijama. Igraju dobro, iako su imali nekoliko neočekivanih poraza. Protiv nas biće fokusirani kako ne bi napra-

vili novi kiks. Mi možemo da im pariramo samo disciplinovanom timskom igrom.

Takvom igrom moći ćemo da stvaramo pozicije za poentiranje i da se, sa druge strane, branimo od izuzetne napadačke ekipe. Biće to, u svakom slučaju, jedno od težih gostovanja – istakao je trener Barana Mihailo Pavićević.

Zanimljiva je istorija rezultata Mornara sa hrvatsko-slovenačkim timom. Cedevita je svih šest puta savladala Mor-

nar u ABA ligi, nijednom nije poražena. Mornar je protiv Olimpije imao skor 4:2, a

protiv Cedevita Olimpije vodi 3:1.

- Dobro je što smo se protiv

Igokee pokrenuli s mrtve tačke, sada se, ipak, lakše diše. Kvalitetan rival kakav je, nesumnjivo, Cedevita Olimpija, motiv je za sve igrače. Nijesmo u prilici da prijetimo domaćinu jer je izraziti favorit, ali našim navijačima mogu da obećam da ćemo dati sve od sebe, a vidjećemo za kakav će razultat to biti dovoljno - poručuje krilni košarkaš Mornara Aleksandar Lazić.

Kako je saopšteno iz barskog kluba, ekipu bi u Ljubljani trebalo da pojača Strahinja Mićović koji se proteklih dana u Baru oporavljao od povrede.

Večerašnja utakmica u Ljubljani počinje u 21 čas. S. J.

18

Arena

Sportski miks

Subota, 13. novembar 2021.

Podgoričke rukometašice čeka teško gostovanje u Francuskoj u 7. kolu LŠ

I bod bi puno značio!

Večeras (18h): Brest - Budućnost Bemax PODGORICA - Na kartu krize i igre i rezultata u domaćoj ligi, te promjenljivih izdanja u elitnom takmičenju (tri pobjede i poraza), rukometašice Budućnost Bemaxa mogle bi danas u Brestu možda da dođu do iznenađenja i prvih bodova (i bod bi bio uspjeh) u Ligi šampiona.

Naravno, ovakav rezultat traži maksimalnu Budućnost koja je u prošlom kolu sa FTC-om pokazala sa kakvim adutima raspolaže. Protiv vicešampiona Evrope biće neophodan bolji golgeterski učinak bekova, prije svih Ilde Kepić i Ivane Mitrović, stabilnost sa gola i ono najvažnije - odbrana bez koje, svjesna je Bojana Popović, ,,plave“ nemaju što da traže u Francuskoj.

- Imali smo dobro sedmicu rada i pauza nam je puno značila da se neke igračice oporave koje su dominantno u igri i troše se dosta. Radujemo se utakmici sa Brestom, probaćemo i mi da održimo neki nivo, prije svega da ne padamo već da na gostujućem budemo kao na domaćem terenu. To je glavni i osnovni cilj. Želimo da održimo ritam što je duže moguće tokom utakmice - naglasila je Popović.

Naš tim će takmičarsku 2021. zaključiti upravo duelima sa Brestom, koji naredne sedmice stiže u Podgoricu.

- Sa Brestom smo igrali prošle sezone i dobro smo se osjećali u obje utakmice i negdje nam leže. Ali ovo je nova sezona, sa novim igračicama, koje, kako utakmice idu polako sebe pronalaze i zajednički ritam. Iskre-

Crnogorke u ,,klinču“ Jelena Despotović danas će sa Đerom ugostiti koleginice iz reprezentacije Milenu Raičević, Jovanku Radičević, Marinu Rajčić i Majdu Mehmedović. Turski tim je bez pobjede u eliti, a male su šanse da nešto promijeni u Đeru. Itana Grbić sa FTC-om sačekaće Bukurešt Eme Ramusović i Andree Klikovac.

U ovom meču sva tri znaka su u igri, a možda je mađarski tim u boljoj poziciji zbog stabilnije forme.



Dejan Lazović je zbog problema sa šakom propustio OI, a sada je morao na operaciju jer mu je pukla kost u stopalu

Nada se da je sve malere ,,ispucao“ GRUPA A 16.00 – FTC - Bukurešt 18.00 – Brest - Budućnost 18.00 – Podravka - Rostov GRUPA B 18.00 – Đer - Kastamonu

no se nadam da će naše izdanje biti mnogo bolje nego na minulim gostujućim terenima na kojima smo do sada igrali. Nadam se dobroj energiji i mislim da smo malo zreliji u odnosu na nekoliko prvih utakmica. Upravo iskustvom sa tih uakmica možemo da pružimo malo jači otpor protivniku.

Naš i francuski tim odigraće danas sedmi međusobni duel.

Brest je slavio dva puta, tri meča su završena remijem, a Budućnost je upisala trijumf.

Zanimljivo da su posljednja dva meča prošle godine završena

te (dala Bukureštu u prošlom kolu 10 golova) i Kobilinske.

Ali turbulencija u igri se osjeća, posebno nakon što je naša reprezentativka Đurđina Jauković morala na operaciju prednjih ukrštenih ligamenata. Brest ima puno rupa u odbrani, koje je, na primjer, Mec prije nekoliko dana u derbiju francuske lige uspješno i lako kažnjavao. I tu je negdje šansa za mladi tim Budućnosti, koji će morati vrlo pažljivo da gradi napad jer Brest razliku uglavnom pravi kroz kontre i tranziciju.

U svakom slučaju ,,plave“ čeka izazov, a idealno bi bilo da se iz Bresta vrate u dobrom raspoloženju.

A. M.

bez pobjednika. Ali prošle sezone Budućnost je imala i iskusniji i po kvalitetu jači tim.

- Nastavićemo i dalje da gradimo stabilan i strpljiv napad jer je to jedini način na koji trenutno možemo da igramo. Time ćemo se baviti i vraćanjem da onemogućimo lake golove. Na takav način svaka utakmica može da se igra u egalu - jasna je Popović.

Brest djeluje kao iskusna ekipa (sa osam internacionalki), ima veliku snagu sa gola (Derlo i Toft), oslanja se na individualan i golgeterski kvalitet NiakaWAKO Europe

Vikend uvertira za derbi u srijedu

Oba sastava imaju po 12 bodova i njihovi međusobni dueli mogli bi da odluče šampiona (ne igra se više Mini liga za prvaka) budući da su toliko iznad konkurencije da su male šanse da protiv bilo koga drugog ,,prospu“ bod(ove).

Derbi se, međutim, igra tek u srijedu jer je u Budvi u toku kik boks Evropsko prvenstvo za kadete i juniore, pa će mečevi ovog vikenda biti uvertira za okršaj ekipa koje vode Dejan Dragnić i Duško Milić.

ili 30,5 golova po utakmici primile su ,,plave“, slabiji učinak ima Podravka (191) i Kastamonu (186)

Brest, nakon devet odigranih kola u domaćoj ligi, zaostaje šest bodova za liderom Mecom

SBbet Prva liga za rukometaše (7. kolo)

Sedmo kolo SBbet Prve crnogorske lige za rukometaše donosi duel jedine dvije ekipe sa maksimalnom učinkom u dosadašnjem toku šampionata, ujedno i jedina dva kandidata za titulu Budvanske rivijere Budva i Lovćena.

183

Danas

Raspored i tabela DANAS 17.00 - Berane 1949 - Rudar 19.30 - Mornar 7 - Brskovo NEĐELJA 16.00 - Danilovgrad - Sutjeska 19.00 - Partizan 1949 - Budućnost PG 19.00 - Komovi - Jedinstvo SRIJEDA 18.00 - B. rivijera - Lovćen

KIK BOKS: EP za kadete i juniore

Danas se igraju dva meča - Berane 1949 će u derbiju sjevera dočekati Rudar, dok će Mornar 7 u Baru odmjeriti snage s Brskovom.

U neđelju bi zanimljiv meč trebalo da odigraju Partizan 1949 i Budućnost Podgorica, koji su sa po devet bodova na diobi trećeg mjesta.

Danilovgrad i Sutjeska sastaju se u okršaju ekipa koje su bez boda, dok će Komovi u Beranama pokušati da preskoče Jedinstvo.

Ne. K.

Srebro Vušuroviću i Marinkoviću

PODGORICA - Crnogorski kik bokseri Nikola Marinković i Pavle Vušurović kao srebrni završili su nastup na Evropskom prvenstvu za kadete i juniore u Budvi.

Marinković (lou kik, do 75) je u meču za titulu izgubio od Jovana Tišme iz Srbije jednoglasnom odlukom sudija. Naš takmičar prolaz u finale izborio je pobjedom protiv Mateja Medvedeva iz Hrvatske.

Vušurović (lou kik, do 71) je u

finalu prekidom u trećoj rundi poražen od Rusa Nikitina Kirilja.

Danas će se za zlato boriti Miloš Mugoša (lou kik, preko 91), protivnik mu je Aleksandar Dondur iz Srbije.

Nemanja Radnjić (kik lajt, do 42) u četvrtak je osvojio srebrnu medalju, a osim njega odličjima, bronzanim, okitili su se Nikola Jovetić (lou kik, do 63,5), Faruk Dacić (lou kik, do 67) i Lazar Madžarović (lou kik, do 67).

R. A.

PODGORICA - Zbog povrede šake propustio je Olimpijske igre u Tokiju, a od prije mjesec Dejan Lazović je u novim problemima - morao je na operaciju jer mu je pukla kost u stopalu lijeve noge.

Na sreću oporavak ide brzo, golman naše vaterpolo reprezentacije nije prestajao da trenira, a mogao bi za sedmicu, dvije da počne i da brani.

Marseju je potreban na golu, a takav kalibar je potreban i našem nacionalnom timu.

- Na ulici sam izvrnuo zglob i pukla je kost. Nosim longetu, još uvijek ne smijem da radim punom snagom. Vjerujem da ću naredne sedmice početi

jačim intenzitetom. Mada je mjesto osjetljivo i ne bih želio da uradim nešto što bi moglo da me odvoji duže od rada kazao je Lazović.

Njegov Marsej, koji sa klupe vodi Miloš Šćepanović, je ostvario vrijednu pobjedu u prošlom kolu Lige šampiona.

Francuski tim savladao je u gostima ekipu Juga (14:9), a odličan utisak u bazenu ostavili su reprezentativci Uroš Čučković i Vladan Spaić.

- Još je rano za neke prognoze, ali igramo dobro, tako je bilo i prošle godine. Nadam se da nećemo imati većih problema da se plasiramo na F8. Uigrani smo, dobro igramo odbranu...

Sve funkcioniše i sve se poklopilo.

A. MARKOVIĆ

Crna Gora sedma na EP A divizije

Golbalisti ostali u eliti PODGORICA - Golbal reprezentacija Crne Gore osvojila je sedmo mjesto na Evropskom prvenstvu u Samsunu i izborila opstanak u A diviziji.

Naša selekcija savladala je juče Finsku u meču za sedmo mjesto - 7:5.

Izabranici selektora Nikole Čurovića u odlučujućem meču za opstanak nadigrali su rivala od kojeg su izgubili u grupi i sve vrijeme bili u vođstvu.

Najefikasniji u crnogorskoj reprezentaciji bio je Nikola Nikolić sa pet, dok je dva pogotka postigao Marko Nikolić.

Naš državni tim je debitantski nastup u A diviziji završio sa dva trijumfa i pet poraza.

U grupi je Crna Gora savladala Grčku 12:5, a poražena je od Njemačke 6:4, Turske 6:4 i Finske 9:8.

Izgubila je u četvrtfinalu od Litvanije 15:9 i u meču za plasman od petog do osmog mjesta od Belgije 6:5, zlatnim golom početkom drugog produžetka.

- Kao debitanti bili smo tvrd orah za najjače svjetske ekipe i pokazali smo da ova ekipa posjeduje veliki potencijal i da uz dobar rad na sljedećem prvenstvu možemo mnogo više.

Ponosan sam na momke

koji su se pošteno i časno borili, nemam zamjerke iako smatram da smo i mogli bolje, ali najbitnije je da smo ostvarili cilj - rekao je selektor Nikola Čurović.

- Ubijeđen sam da ova ekipa može i do medalje za dvije godine.

Naša reprezentacija u Samsunu nastupila je u sastavu Goran Macanović, Miloš Ranitović, Nikola i Marko Nikolić i Mirnes Ramović.

U delegaciji je bio i tim menadžer Milo Kastratović.

Predsjednik Paraolimpijskog komiteta Igor Tomić kazao je da su golbalisti osvajanjem sedmog mjesta napravili nevjerovatan uspjeh.

- To je još jedan istorijski rezultat crnogorskog paraolimpijskog sporta.

Uspjeh golbalista na najljepši način zaokružio je istorijsku paraolimpijsku 2021. godinu, u kojoj je stigla i prva medalja sa Paraolimpijskih igara. Posebne čestitke selektoru Nikoli Čuroviću na velikom profesionalizmu i posvećenosti razvoju golbala u Crnoj Gori - rekao je Tomić.

Crna Gora je nastup u elitnom rangu, među deset vodećih evropskih selekcija, izborila plasmanom u finale B šampionata Evrope, početkom juna u finskom Lahtiju.

Ne. K.

Feljton

Subota, 13. novembar 2021.

PODSJETNIK: Kako je Crna Gora prije jednog stoljeća oteta od crnogorskog naroda

19

5.

Podrazumijevalo se da će ujedinjenje biti ravnopravno Piše: Slobodan ČUKIĆ

Evo kako je zakulisne događaje u oktobru i novembru 1918. godine opisao crnogorski oficir Milo Đurov Petrović-Njegoš: „Čim su austrougarske trupe počele da napuštaju teritorije Srbije i Crne Gore u novembru 1918. godine francuske i srbijanske jedinice su odmah zaposjele teritoriju Kraljevine Crne Gore. Crnogorci su francuske i srbijanske trupe smatrali svojim saveznicima, i svi crnogorski ratnici koji su se našli unutar granica svoje zemlje odmah su se stavili na raspolaganje komandantima svojih saveznika. Ali nijednom od njih nije dodijeljena komanda, i nijednom članu crnogorske Vlade (od kojih je većina bila u egzilu u Francuskoj) nije povjerena nikakva funkcija u privremenoj upravi. Bio je to prvi znak - iako tada još nenaslućene – bolne istine da se tu odvijala ponovna okupacija a ne oslobađanje.

Po uslovima mandata koji su dale savezičke sile, trebalo je da francusko-srbijanske trupe uđu u Crnu Goru s ciljem održavanja reda i mira u očekivanju povratka Kralja Nikole zajedno sa Vladom i Parlamentom.

Umjesto da ispunjavaju svoju dužnost u ime Kralja Nikole, ove trupe su slušale naređenja srbijanskih imperijalista, a francuske jedinice su išle toliko daleko da su pomagale srbijanskim jedinicama da vode borbu protiv nenaoružanih Crnogoraca.

Dvadeset šestog novembra 1918, mi Crnogorci smo bili još više zapanjeni. Srbijanske vlasti su okupile skupštinu od oko 200 ljudi, neki od njih su bili Crnogorci koji nijesu bili na frontu, ali većinom su bili Srbijanci. Sastali su se u Podgorici pod „zaštitom” srbijanskih bajoneta i bili obaviješteni da će oni činiti nacionalni parlament naše ustavne Crne Gore! Naš pravi Parlament i Vlada nestrpljivo su čekali da im bude dopušteno da se vrate, dok je Francuska zadržavala naše zakonite ministre svim mogućnim izgovorima; a veći dio naših vojnika još se nije bio vratio. To tijelo se usudilo da „glasa” o pitanju nezavisnosti Crne Gore! Slobodu

Srbija 1918. naprosto nije imala neophodan stepen civilizacijske zrelosti i političke kulture da bi izvela bilo kakvo ravnopravno ujedinjenje.

Bila je spremna jedino na realizaciju velikosrpskih težnji. Autoritarna vladavina regenta Aleksandra bila je rezultanta najkonzervativnijih ciljeva i mračnih kolonijalnih aspiracija srpske politike

Milo Đurov Petrović Njegoš

Crnogorski oficir Jevto Ružić, heroj Mojkovačke bitke i vatreni pobornik ujedinjenja piše da je „devedeset osam posto Crnogoraca podrazumijevalo da će ujedinjenje, sa Srbijom biti izvršeno na ravnopravnoj osnovi“.

Ružićeva konstatacija ima naročitu težinu jer svjedoči o odnosu prosječnog Crnogorca prema crnogorskoj državnoj tradiciji Crne Gore, dugu pet stotina godina, predalo je par stotina ljudi zaplašenih srbijanskim bajonetima u odsustvu njihovog Kralja, njihove Vlade, i velikog dijela muškog stanovništva zemlje! Crna Gora je bila preplavljena Srbijancima…” („Kako su izdali moju domovinu”, časopis „Ninetenth Century and After”, London, 1933).

Sve se ovo odigralo u novembru 1918. godine.

U razumijevanju ovih događaja, stalno treba imati na umu psihološki momenat, odnosno, ogromnu konfuziju koju je među Crnogorcima proizvela okupacija njihove zemlje od strane saveznice Srbije. Kolektivni šok koji je uslijedio u oktobru 1918. godine, može se uporediti samo sa kolektivnim predratnim zanosom o ujedinjenju sa Srbijom. Crnogorci su bili brutalno izigrani u onome što su očekivali kao podrazumijevajući razvoj događaja.

Nesumnjivo je da je u Crnoj

Velikodržavne političke ambicije u Srbiji preovlađuju i danas, u vidu otvorenih težnji nacionalističkoklerikalnih krugova i agresivne propagande, koja, kada je u pitanju Crna Gora, po svemu nalikuje klasičnoj ratnoj propagandi – modaliteti u kojima se to odigrava su, doduše, „hibridni“.

Gori postojalo skoro opšte raspoloženje za ujedinjenje.

Ali, za ravnopravno ujedinjenje – bilo sa Srbijom, bilo sa drugim južnoslovenskim narodima – u kojem će Crna Gora unijeti svoju državnost u novu državu kao ravnopravan politički subjekt. „Rame uz rame”, „ruku pod ruku”, „bratski” – to su bile riječi očekivanja koje se često srijeću u spisima ondašnjih Crnogoraca.

Ogromna većina crnogorskog naroda prosto nije sumnjala u to da će ujedinjenje dvije države biti izvedeno pod ravnopravnim uslovima.

Tako nešto se nije dovodilo u pitanje. To kolektivno raspoloženje i mišljenje je vrlo jasno atrikulisao crnogorski oficir Jevto Ružić, učesnik i heroj Mojkovačke bitke i kasniji oficir kraljevske jugoslovenske vojske – koji je bio vatreni pobornik ujedinjenja. Ružić piše da je „devedeset osam posto Crnogoraca podrazumijevalo da će ujedinjenje sa Srbijom biti izvršeno na ravnopravnoj osnovi”. Ta njegova izjava ima naročitu težinu jer svjedoči o odnosu prosječnog Crnogorca prema crnogorskoj državnoj tradiciji. To mišljenje ne dolazi od nekoga ko je bio blizak cetinjskom dvoru i uživao privilegije, već od običnog narodskog čovjeka,

Aleksandar Karađorđević

Jovan Ćetković

koji je vjerovao srcem i dušom u pravedno ujedinjenje.

Dragocjeno svjedočanstvo o tome ostavio je Jovan Ćetković, jedan od najagilnijih „ujedinitelja” iz oktobra i novembra 1918. godine. Naime, ovaj „povjerenik unionista u izbornim procesima na području Lješkopolja” u svojoj poznatoj knjizi iz 1940. godine svjedoči: Čim sam „ušao u prvo selo moje kapetanije, počeo sam agitovati sa već spremljenim planom”. Seljaci ležerni, nepovjerljivi i „grdno zatrovani onim tvrdoglavim crnogorstvom”, govorili su: „Dobro je ujedinjenje ... ali mi naše crnogorsko ime ne damo”. Pristalice republike govorili su da pri-

staju na zajedničku državu bila ona „od Triglava do Bitolja... od Tare do Bojane ... samo da ne izgubi naše ime, crnogorsko ime” (J. Ćetković, „Ujedinitelji Crne Gore i Srbije”, Dubrovnik, 1940, str. 284-285, navedeno prema studiji Mijata Šukovića, „Podgorička skupština“, DOB, Podgorica, 1999). Ćetkovićeve riječi ne mogu biti jasnije i znakovitije. Ovaj „unionistički povjerenik” svjedoči da je u crnogorskom narodu, pa i u njegovom Lješkopolju, postojalo široko raspoloženje za ravnopravno ujedinjenje uz očuvanje crnogorskog imena i političkog dostojanstva, što je on okarakterisao kao

Naslovnica knjige Jovana Ćetkovića iz 1940. godine

„zatrovanost tvrdoglavim crnogorstvom”. Ćetkoviću se mora odati priznanje zbog činjenice da nije ćutao o odgovorima seljaka da se u „zajedničkoj državi ... ne izgubi naše ime, crnogorsko ime”.

Kako je poznato, ravnopravno („bratsko”) ujedinjenje se nije dogodilo, niti je to uopšte bilo moguće. Zvaničnoj Srbiji tako nešto nije padalo na pamet. Njeni „povjerenici“ su u Crnu Goru bili poslati sa zadatkom da po svaku cijenu rade na brisanju crnogorske državnosti i obezličavanju Crne.

Srbija 1918. godine naprosto nije posjedovala neophodan stepen civilizacijske zrelosti i političke kulture i tradicije za takav politički poduhvat.

O tome, uostalom, govori nezabilježeni crnorukaški masakr nad Obrenovićima kojim je Petar Karađorđević doveden na srpski prijesto 1903. godine. Srpski državni vrh je 1918. godine bio spreman jedino na realizaciju šovinističkih velikosrpskih ambicija. Autoritarna vladavina regenta Aleksandra Karađorđevića bila je rezultanta najkonzervativnijih težnji i mračnih kolonijalnih aspiracija srpske politike. Beograd je još od Garašaninovog doba mislio samo na širenje Srbije, odnosno na stvaranje Velike Srbije, koja bi zahvatila i „usisala“ što više južnoslovenskih zemalja. Zbog toga je 1918. godine sve i izvedeno u duhu Načertanija i to ne samo u Crnoj Gori, već i u Vojvodini i Hrvatskoj. Oko toga u ozbiljnoj istoriografiji nema nikakvih dilema. Problem je što velikodržavne političke ambicije u Srbiji preovlađuju i danas, u vidu otvorenih težnji nacionalističko-klerikalnih krugova i agresivne propagande, koja, kada je u pitanju Crna Gora, po svemu nalikuje klasičnoj ratnoj propagandi – modaliteti u kojima se to odigrava su, doduše, „hibridni“.

(Nastavlja se)

20 Oglasi i obavještenja

Subota, 13. novembar 2021.

JAVNI IZVRŠITELj Darko Rajković iz Budve Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca, Prva banka ad Podgorica MB 02096099 koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, Advokat iz Podgorice protiv izvršnog dužnika Borislava Krkovića iz Budve, radi namirenja novčanog potraživanja, shodno čl. 169 - 177. ZIO, donosi

ZAKLjUČAK O PRODAJI 1.Određuje se druga prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika I to Nepokretnost označena kao kat. parcela br. 467/1, broj zgrade 3, poslovni prostor oznale PD 8, površine 29 m2 u prizemlju objekta upisana u LN br. 3036 za KO Budva kod Uprave za katastar i državnu imovinu PJ Budva 2. Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 03.12.2021 god. u 10.30 h, u kancelariji Javnog izvršitelja u Budvi, Jadranski put bb. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju posl. Br. I. 3293/2014 od 16.12.2014. godine, a radi naplate glavnog duga od 85.740,43 € sa zakonskom zateznom kamatom od 28.11.2014. godine do konačne isplate i ostalih troškova koliko u konačnom budu iznosili.

3.Nepokretnost navedena u tač. 1 ima upisanih tereta i to Pravo zaloga HIPOTEKA U IZNOSU OD 50.000,00 E U KORIST PRVE BANKE CG AD NIKŠIĆ.SA ZABRANOM OTUDJENJA OPTEREĆE NJA I IZDAVANJA U ZAKUP BEZ SAGL.HIP.POVJERIOCA. OV.BR.2069/08.OD 13.03.2008. Hipoteka PORESKO POTRAŽIVANJE BR. 043-036558 OD 17.11.2017. GOD. U KORIST OPŠTINE BUDVA U IZNOSU OD 2.099,17 E..

4.Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je Zaključkom ovoga Javnog izvršitelja br I. 594/2016 od 17.02.2017. godine u smislu odredbe čl. 168. ZIO i ukupno iznosi 42.751,80€ 5. Na drugom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač.4. Zaključka, ali ne ispod 50 % utvrđene vrijednosti. Stranke i založni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na zakazanom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati sljedeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.ZIO 6. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun za jemstvo broj: 555-9001459877-23 kod Addiko bank ad u iznosu od 4275,18 € što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti svih nepokretnosti.Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

7. Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja: 555-9001460029-52 kod Addiko banka ad,sa pozivom na gornji poslovni broj u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

8. Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

9. Zaključak o prodaji će se objaviti, u dnevnom listu ,,Pobjeda’’.

Dana, 11.11.2021.godine

Javni izvršitelj Budva Rajković Darko

I.br.357/2018 Javni izvršitelj u Bijelom Polju Dejan Čogurić, u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Đukanović Dragoljub, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Korać Danila iz Bijelog Polja, koga zastupa punomoćnik Arsenije Kljajević, advokat iz Bijelog Polja, radi naplate novčanog potraživanja, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, donio je u smislu čl.169-177 ZIO-a, dana 12.11.2021 godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI 1.Određuje se šesnaesto ročište za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika Korać Danila iz Bijelog Polja, koje su upisane u Ln.br.1309 KO Bijelo Polje, i to: kat.parcela br.210, potes Trinaestojulska, po načinu korišćenja dvorište, površine 332m2, kat.parceli br.210, potes Trinaestojulska, zemljište pod porodičnom stambenom zgradom , broj zgrade 1, površine 101m2, korišćenje sa obimom prava 1/1, u iznosu od 32.475,00 eura , porodična stambena zgrada , spratnosti P1, površine 101m2, koja se nalazi na kat.parceli br.210, broj zgrade 1, PD1 garaža kao dio zgrade, spratnosti P, površine 20 m2, koja se nalazi na kat.parceli br.210, broj zgrade 1, PD2 stambeni prostor, spratnosti P, površine 61m2, koja se nalazi na kat.parceli br.210, broj zgrade 1, stambeni prostor, PD3, spratnosti P1, površine 81m2, koja se nalazi na kat.parceli 210, broj zgrade 1, stambeni prostor PD4, spratnost PN, površine 66m2, koja se nalazi na kat.parceli 210, broj zgrade 1, svojina izvršnog dužnika sa obimom prava 1/1, u iznosu 55.548,90 eura.

2.Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja I.br.357/2018 od 08.03.2019.godine, na ukupan novčani iznos od 88.023,90 eura.

3.Na šesnaestom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnosti, nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz predhodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca.

4.Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova.

5.Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti na žiro račun javnog izvršitelja broj 520-22007-14 koji se vodi kod “Hipotekarne banke” AD Podgorica, fil.Bijelo Polje. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

6. Najbolji ponudilac, odnosno kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u u roku od 8 (osam) dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost.

7.Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

8.Ročište za prodaju nepokretnosti održaće se dana 09.12.2021 godine sa početkom u 12:00 h u kancelariji Javnog izvršitelja Dejana Čogurića, koja se nalazi u Bijelom Polju, Ulica Slobode br.10.

9.Zaključak o prodaji objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“.

Javni izvršitelj Dejan Čogurić

Oglasi i obavještenja

Subota, 13. novembar 2021.

Poslovni broj: I.br.2101/15 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore osnovana 1901.godine a.d. Podgorica, koju zastupa advokat Dragoljub Đukanović iz Podgorice, ulica Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika Vukanović Draška iz Podgorice, Bul. Revolucije br.8, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 38.466,73 eura, na osnovu izvršne isprave – Presude Osnovnog suda u Nikšiću poslovne oznake P.br.1642/14 od 25.02.2015.godine, dana 12.11.2021.godine, u smislu člana 45 ZIO-a, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Vukanović Drašku iz Podgorice, Bul. Revolucije br.8, vrši se dostavljanje Rješenja poslovne oznake I.br.2101/15 od 14.10.2021. godine sa podneskom od 14.10.2021. godine.Izvršni dužnik Vukanović Draško iz Podgorice se može obratiti javnom izvršitelju Maji Ajković na adresu Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću i to u roku od 5 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja Rješenja poslovne oznake I.br.2101/15 od 14.10.2021. godine sa podneskom od 14.10.2021. godine.

Upozorava se izvršni dužnik Vukanović Draško iz Podgorice da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno dostavljanje u dnevnom štampanom mediju.

Nikšić, 12.11.2021. godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković Poslovni broj : Iv.br.1099/18 Javni izvršitelj Ivan Petrović, Ul. Njegoševa 45, (PC Petović), Podgorica, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjrioca MFI MonteCredit doo Podgorica – PJ Podgorica, ul.Dalmatinska br.2, koju zastupa Milanka Vučinić, dipl.pravnik, protiv izvršnog dužnika: Jelene Vukčević iz Podgorice, Kruševac br.22, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 4.397,00 € , u smislu člana 45 ZIO-a dana 12.11.2021.godine,

Poslovni broj : Iv.br.1663/18 Javni izvršitelj Ivan Petrović, Ul. Njegoševa 45, (PC Petović), Podgorica, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjrioca MFI MonteCredit doo Podgorica – PJ Podgorica, ul.Dalmatinska br.2, koju zastupa Milanka Vučinić, dipl.pravnik, protiv izvršnog dužnika Zorice Orović, ul. Ljube Nenadovića 1, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 4.780,00 €, u smislu člana 45 ZIO-a dana 12.11.2021. godine,

Poslovni broj : Iv.br.1099/18 Javni izvršitelj Ivan Petrović, Ul. Njegoševa 45, (PC Petović), Podgorica, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjrioca MFI MonteCredit doo Podgorica – PJ Podgorica, ul.Dalmatinska br.2, koju zastupa Milanka Vučinić, dipl.pravnik, protiv izvršnog dužnika: Jelene Vukčević iz Podgorice, Kruševac br.22, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 4.397,00 € , u smislu člana 45 ZIO-a dana 12.11.2021.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik Orović Zorica iz Podgorice, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi joj se uručilo Rešenje o izvršenju ovog izvršitelja Iv.br.1663/18 od 03.07.2018.godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnk ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Da se izvršni dužnik Vukčević Jelena iz Podgorice, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi joj se uručilo Rešenje o izvršenju ovog izvršitelja Iv.br.1099/18 od 28.05.2018.godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnk ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica, 12.11.2021. godine

Podgorica, 12.11.2021. godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA UREĐENJE PROSTORA I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list Crne Gore”, br. 75/18) Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik Vukčević Jelena iz Podgorice, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi joj se uručilo Rešenje o izvršenju ovog izvršitelja Iv.br.1099/18 od 28.05.2018.godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima.

Ukoliko se izvršni dužnk ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Podgorica, 12.11.2021. godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

da je Sekretarijat za investicije i projekte Opštine Nikšić, Njegoševa br.18, Nikšić; kao nosilac projekta podnijelo Zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade elaborata za projekat izvođenja radova na građenju novog objekta-vodovodne mreže-distributivni vodovod na području gornjeg dijela Grahovskog polja.

U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u sadržinu podnijetog zahtjeva te priloženu propisanu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine - Sektora za zaštitu životne sredine (Zgrada Opštine Nikšić, VIII sprat, kancelarija br.3) ili putem e-maila (eko_opstinank@t-com. me), u roku od pet radnih dana od dana objavljivanja ovog obavještenja, odnosno da u istom roku može dostaviti mišljenja, primjedbe i predloge, u vezi sa istim, u pisanoj formi ovom Sekretarijatu kao nadležnom organu, na adresu Sekretarijata - Opština Nikšić, Njegoševa 18.

Iv.br.1593/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Društvo sa ograničenom odgovornošću Telemach Podgorica, Bulevar Revolucije 50/5, Podgorica, koga zastupa Advokatska kancelarija “Vuković & Partners”, ul. Teodora Drajzera br. 34, Beograd, protiv izvršnog dužnika Rajović Bojana, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 84,10€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 12.11.2021 godine,

Iv.br.1860/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “MONTECCO INC” , Bandići bb, Danilovgrad, koga zastupa Adv. Pavličić Nenad, Trg Republike br.21/1, Podgorica, protiv izvršnog dužnika “IG STUDIO TON I SLIKA” DOO-Berane, Mojsija Zečevića br 3, Berane, radi naplate novčanog potraživanja 150,00€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 12.11.2021 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Rajović Bojana, sa zadnje poznatom adresom VIII Crnogorske brigade bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.1593/21 od 01.10.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 12.11.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika”IG STUDIO TON I SLIKA” DOO-Berane, Mojsija Zečevića br 3.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.1860/21 od 18.10.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 54,97 €.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Poslovni broj: Iv. br. 1866/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Tehno Max” Podgorica, Bul. Pera Ćetkovića 43, protiv izvršnog dužnika Srdanović Slađana iz Bara, Beogradska 44, , na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 1878 od 29.10.2020. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 12.11.2021. godine, donio je

Poslovni broj: Iv. br. 2107/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Falcon Commerce” Podgorica, Dajbabe bb, koga zastupa Đukanović Dragoljub, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika “28. Jul” doo Bar, Šušanj bb, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 6776 od 02.04.2021. godine i dr, radi naplate novčanog potraživanja, dana 12.11.2021. godine donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Srdanović Slađana iz Bara, Beogradska 44, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 1878 od 29.10.2020. godine. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 13.09.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika “28. Jul” doo Bar, Šušanj bb, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 6776 od 02.04.2021. godine i dr. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 15.10.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 12.11.2021. godine.

Bar, 12.11.2021. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 1307/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Luka Bar” AD Bar, Obala 13. Jula bb, protiv izvršnog dužnika DOO “MAKS BALKAN” Bar, ul. Vladimira Rolovića bb, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 4160/19 od 26.07.2010. godine i dr, radi naplate novčanog potraživanja, dana 12.11.2021. godine donio je

Poslovni broj: Iv. br. 1585/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Kalamper” Bar, Tomba bb, koga zastupa Jasmina Isić, advokat iz Bara, protiv izvršnog dužnika DOO “DAVIDOV&CO” Bar, Jovana Tomaševića 35/1, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 484-003-2021 od 30.06.2021. godine i dr, radi naplate novčanog potraživanja, dana 12.11.2021. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika DOO “MAKS BALKAN” Bar, ul. Vladimira Rolovića bb, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 4160/19 od 26.07.2010. godine i dr. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o utvrđivanju vrijednosti od 12.10.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika DOO “DAVIDOV&CO” Bar, Jovana Tomaševića 35/1, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 484-003-2021 od 30.06.2021. godine i dr i dr. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 02.08.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Bar, 12.11.2021. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

21

Bar, 12.11.2021. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA UREĐENJE PROSTORA I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list Crne Gore”, br. 75/18) Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Sekretarijat za investicije i projekte Opštine Nikšić, Njegoševa br.18, Nikšić; kao nosilac projekta podnijelo Zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade elaborata za projekat izvođenja radova na građenju novog objekta-vodovodne mreže-distributivni vodovod na području Ivanje- Lukovo.

U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u sadržinu podnijetog zahtjeva te priloženu propisanu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine - Sektora za zaštitu životne sredine (Zgrada Opštine Nikšić, VIII sprat, kancelarija br.3) ili putem e-maila (eko_opstinank@t-com. me), u roku od pet radnih dana od dana objavljivanja ovog obavještenja, odnosno da u istom roku može dostaviti mišljenja, primjedbe i predloge, u vezi sa istim, u pisanoj formi ovom Sekretarijatu kao nadležnom organu, na adresu Sekretarijata - Opština Nikšić, Njegoševa 18.

Poslovni broj: Iv. br. 1584/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Kalamper” Bar, Tomba bb, koga zastupa Jasmina Isić, advokat iz Bara, protiv izvršnog dužnika DOO “EUROKEŠ” Bar, Sutomore - Haj Nehaj, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 495-003-2021 od 30.06.2021. godine i dr, radi naplate novčanog potraživanja, dana 12.11.2021. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika DOO “EUROKEŠ” Bar, Sutomore - Haj Nehaj, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 495-003-2021 od 30.06.2021. godine i dr. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 02.08.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Bar, 12.11.2021. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

I.br.2398/20 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “HoldCo East”d.o.o, Cetinjska ulica br.

11, Podgorica koga zastupa Adv. Vanja Mugoša , Ul.Slobode br. 16, Podgorica, protiv izvršnih dužnika: Meho Huremović, Fahrudin Huremović i Kemal Huremović, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 59.211,48€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 12.11.2021 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnih dužnika: Huremović Meha, sa zadnje poznatom adresom ul. Voja Maslovarića bb, Berane, Huremović Fahrudina, sa zadnje poznatom adresom ul. Voja Maslovarića bb, Berane i Huremović Kemala, sa zadnje poznatom adresom Ul. Voja Maslovarića br. 22, Berane. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje zaključka o prodaji nepokretnosti - poziv za ročište od 01.11.2021. godine S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

OBAVJEŠTENJE O POVLAčENJU PROIZVODA! Cosmetics obaveštava javnost da je radi predostrožnosti povukao iz prodaje proizvod VERIVAL ORGANIC PRASAK ZA PECIVO 4X17g (šifra: 403500), serijski broj 210006701 Razlog povlačenja - sadržaj proizvoda nije u potpunosti organski, tako da ne odgovara naznaci statusa “organic” na pakovanju.

Molimo kupce da proizvode sa navedenim serijskim brojem i datumom proizvodnje, bez obzira da li je pakovanje otvoreno ili ne, vrate u najbliži Cosmetics maloprodajni objekat, gdje će im biti izvršen povraćaj novca.

Sa ciljem da osigura najvišu bezbjednost proizvoda i kupaca, Cosmetics ovim putem obavještava javnost o povlačenju proizvoda iz prodaje. Kao savjestan trgovac i partner svim kupcima se izvinjavamo i zahvaljujemo na razumijevanju!

MPM d.o.o.

Bracana Bracanovića 38 81000 Podgorica Tel.: +382 20 663 180

22

Marketing

Subota, 13. novembar 2021.

Subota, 13. novembar 2021.

Oglasi i obavještenja

23

24

Oglasi i obavještenja

Dragom, poštenom i čestitom kumu naše kuće

Subota, 13. novembar 2021.

Posljedni pozdrav voljenom stricu

Dana 12. novembra 2021. godine, posle kraće bolesti, preminuo je naš voljeni

VOJU RAIČKOVIĆU

PAVLE Matov KOMNENOVIĆ

PAVLU KOMNENOVIĆU

1939 – 2021.

Posljednji pozdrav.

Zbog novonastale situacije u državi, sahrana će se obaviti u najužem krugu porodice dana 13. novembra 2021. u 13 časova na mjesnom groblju u Straševini.

MILENTIJE ĐUROVIĆ sa porodicom

BRANKA KOLINOVIĆ sa djecom

750

Ožalošćeni: supruga MILAČA – MILA, sinovi MILORAD i DRAŽEN, snahe ĐURĐA, KATARINA i DANIJELA, unučad VUKSAN, VALENTINA, VLADIMIR, ANDREJ, PAVLE i KAROLINA, sinovci, sinovice, sestrići, sestrične i ostala rodbina

Posljednji pozdrav dragom čika

752

741

VOJU Od GARA PIRANIĆA i DACA DAMJANOVIĆA sa porodicama 751

Посљедњи поздрав нашем Великом

Sjećanje, poštovanje i zahvalnost

Posljednji pozdrav dragom kumu

MILOVAN TUFEGDŽIĆ

predsjednik UBNORA Plužine

ДРАГАНУ ТУРОВИЋУ

DRAGANU TUROVIĆU

SAVEZ UDRUŽENJA BORACA NOR-A i ANTIFAŠISTA CRNE GORE 710

Neka ti duša nađe vječni mir, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

SLOBO, VUK, JASNA i RASTKO sa porodicama

Zaslužni društveni aktivista, ugledni antifašista, pregalac i humanista.

Знаш ли како је тешко опростити се од тебе?

Pola godine je otkad nije sa nama naša voljena

722 Opraštamo se od drage komšinice

ВЕДРАН, ДАНКА, АЉОША, ТЕОДОРА и ЧАРНА

STANKA Milova BUŠKOVIĆ rođ. Radinović

705

ZINETE Hamove GRAĐEVIĆ

Nedostaje nam tvoja pojava, riječ, osmijeh, zagrljaj, doček, ispraćaj...

Nedostaje nam ono tebi svojstveno, što je ispunjavalo naš dom srećom i toplinom.

Sa ponosom i tugom te pominjemo...

U našim sjećanjima zauvijek smo ostavili mjesto, koje će nas podsjećati na tvoju plemenitost, čestitost, dobrotu i ljubav koju si nam nesebično pružala.

Počivaj u miru, tamo đe nema boli.

Posljednji pozdrav

Uvijek ćemo se sjećati tvog vedrog lika, ali i žaliti što si posljednje dane života provela tugujući za svojim sinovima.

Komšije: ĐAJIĆI, LAKOVIĆI, KOLENOVIĆI i JANČIĆI 755

Tvoja PORODICA

VOJU RAIČKOVIĆU Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

754

SLAVKO BURZAN sa porodicom 749

majku

SJEĆANJE na

oca

Danas je osam godina od smrti našeg voljenog

GOJKA Milanovog VUKOTIĆA

Tvoja PORODICA

MILOŠA 2004 – 2021.

MILOŠEVIĆ

Bol i praznina ostaće zauvijek u našim srcima.

748

JELENU 2000 – 2021.

Vaši sinovi BATO i PERO sa familijama 753

Oglasi i obavještenja

Subota, 13. novembar 2021.

Dana 12. novembra 2021. u 84. godini života, posle kraće bolesti, preminula je naša draga

Obavještavamo da je 12. novembra 2021. godine preminula naša draga

25

S tugom se opraštamo od naše drage majke, babe i tašte

JOVANKE KAVAJA

NADA Neđeljkova BATRIĆEVIĆ

MARIJA JULKA Milutinova JOKIĆ

rođena Delibašić

Pokojnica će biti izložena u kapeli u Straševini, 13. novembra od 11 do 14 časova. Sahrana će se obaviti 13. novembra u 15 časova na mjesnom groblju Trubjela.

Ožalošćeni: sinovi SRETEN i SVETOZAR, snahe JAVORKA, MILENA i INA, braća RAJKO i BOŠKO, sestra OLGA, đeveri BLAGOJE i RADIVOJE, zaova MIOLJKA, unučad JANA, JOVANA, MILOŠ i LUKA, snahe MILICA, MIKA i MILIJANA, jetrve JOVANKA, KOVILJKA i TOMANA, đeverići i đeverične, bratanići i bratanične, sestrići i sestrične, praunuče i ostala rodbina BATRIĆEVIĆ i DELIBAŠIĆ

rođena Stanisavić 1938-2021.

Pokojnica će biti izložena 12. novembra u gradskoj kapeli u Nikšiću od 11 do 14 časova, kada polazimo za Dučice - Župa, gdje će se obaviti sahrana u 15 časova.

Nosićemo te u srcima dok mi živimo.

Nađi vječni mir!

Vole te tvoji: CICA, ZEKO, MILICA, BOŠKO i KAĆA 713

Ožalošćeni: sin ZORAN, ćerka ZORICA, braća LJUBOMIR i RADOMIR, unuk DEJAN, unuke DANIJELA i DIJANA, snahe MIKA, DUŠKA i BRANKA, sinovci i sinovice, bratanići i bratanične i ostala rodbina JOKIĆ i STANISAVIĆ

Posljednji tužni pozdrav majci naše Vesne

703

747

Opraštamo se od naše majke

Dana 12. novembra 2021. godine iznenada nas je napustila naša draga

JOVANKI KAVAJI Neka je lak vječni san Tvojoj divnoj duši, čestita i plemenita gospođo.

Porodici iskreno saučešće.

JOVANKE KAVAJE

Sa poštovanjem BRANKO, BEKA, LJUBICA i MILAN

ANKA Pavlova TOMIĆ

Ostaju nam najljepše uspomene na tebe.

733

rođena Šušić S ljubavlju i poštovanjem, Pokojnica će biti izložena u kući žalosti u selu Previš – Šavnik uz pridržavanje epidemioloških mjera, 13. novembra do 15 časova, kada će se obaviti sahrana na seoskom groblju.

Последњи поздрав драгој тетки

Tvoji: VESNA, BOJANA, BRANKO, VLADO i PETAR

718 Ožalošćeni. suprug PAVLE, sinovi RADOVAN, PERO i DANILO, zaove LJEPA, JOVANKA i NEVENKA, braća MILOŠ i NENAD, snahe SLAVKA i VERA, jetrva DUNJA, bratanići, bratanične, sestrići, sestričine, sinovac, sinovica i ostala rodbina TOMIĆ i ŠUŠIĆ

Posljednji pozdrav dragoj ujni

ЈОВАНКИ КАВАЈА рођеној Вукаловић

743

JOVANKI

Našem izuzetnom drugu i kolegi

Увек ће је се сећати са љубављу

братаница ЈОВАНКА

RAŠOVA đeca BOŽO i MARIJA, MIRA i RANKA sa porodicama 720 716

RADONJI Komnenovom VOJINOVIĆU

JOVANKA KAVAJA

Opraštamo se od tebe sa velikim bolom. Mnogo ćeš nam nedostajati, dragi Rašo.

ZVONKO, DARKO i ŽELJKO

JOVANKA KAVAJA Baba, zahvaljujem Bogu za sve trenutke koje smo proveli zajedno.

Moliću se da ti otvori vrata raja, jer ti si to zaslužila.

Počivaj u miru.

Tvoja JEKA

Voljena naša, nikada te nećemo zaboraviti.

Tvoji: DUDA, BANE, RADA, MARKO, NIKOLA, SARA i NAĐA

717 742

e-mail: oglasno@pobjeda.me

719

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 13. novembar 2021.

Našoj

Dana 11. novembra 2021. u 97. godini, preminula je naša draga

Dana 12. novembra 2021. u 76. godini umro je naš dragi

IVANICA – CICA LALIĆ rođ. Kuljača

DIJANI GRDINIĆ VOJIN – VOJO Bogdanov RAIČKOVIĆ

Zbog epidemiološke situacije, sahrana je obavljena 12. novembra u užem krugu porodice na groblju Gospoština.

Ožalošćene porodice: MIJUŠKOVIĆ, KOVAČEVIĆ i LALIĆ

739

Shodno epidemiološkoj situaciji sahrana će se obaviti 13. novembra u 13 časova na gradskom groblju Čepurci.

Danas u svom nebeskom rođendanu među zvijezdama najsjajnija... ljepotom obasjava vječnost.

Ožalošćeni: supruga STANKA, sinovi NENAD, PEĐA i ZORAN, braća RANKO i LJUBO, sestra TINA, snahe SLAĐA, MILA, VANJA, KOSA i VERA, unučad NEMANJA, TIJANA, NIKOLINA, DANILO, ANASTASIJA, LAZAR, VUK i UROŠ, zet VESKO MARAŠ, bratanići, bratanične, sestrići, sestrična i ostala mnogobrojna rodbina RAIČKOVIĆ

KOLEKTIV JU ZAVOD ,,KOMANSKI MOST“

724

725

Sa velikim bolom, ljubavlju i poštovanjem, opraštamo se od našeg dragog

Навршава се годину дана од како је преминула наша драга

DRAGAN PEŠALJ

Imala sam brata satkanog od duše i rođenog da bude uz porodicu i u dobru i u trenucima kad je suza neminovna, a sada ostaje osjećaj nenadoknadivog gubitka, nesavladive tuge i ponosa što sam sestra nekog koga su i anđeli izabrali.

АНКА пок. Боривоја МУШУРИНСКИ

DRAGANA PEŠALJA

рођ. Сијерковић

Почивај у миру, нека ти је лака земља.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

Tvoja sestra MIRA sa NEŠOM

Ожалошћене породице МУШУРИНСКИ и СИЈЕРКОВИЋ

Tvoji: BRANKA, BOBO, NAĐA, ANA i MILOŠ

735 728

699

POMENI

Дана 13. новембра 2021. навршава се година дана од смрти моје драге сестре

Posljednji pozdrav dragom komšiji i kumu

DRAGAN PEŠALJ АНКЕ пок. Боривоја МУШУРИНСКИ

Dragi Dragane, ponosna sam na tvoje ime i pažnju koju si u svakom trenutku imao za mene i moju porodicu.

Mnogo sam tužna što sam izgubila takvog brata i prijatelja.

Zauvijek ćeš mi ostati u srcu.

рођ. Сијерковић

Брат БРАНКО СИЈЕРКОВИЋ са породицом из Баошића 734

VUKOTI RONČEVIĆU Tvoja sestra CICA sa porodicom

Godina dana je od smrti drage nam

736 Čast nam je bila dijeliti iskreno kumstvo i drugarstvo kroz život sa tobom.

RADMILE pok. Slobodana PEROVIĆ Porodica ĐUROVIĆ

Dana 14. novembra 2021. godine u 10 časova posjetićemo njenu vječnu kuću na gradskom groblju Zagorič – Podgorica.

OŽALOŠĆENA PORODICA

712

745

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 13. novembar 2021.

Danas je rođendan našem sestriću

Danas je četrdeset prvi rođendan našem

Тужно сјећање на нашег драгог супруга и оца

GORANU

GORANU – GOGU KALUĐEROVIĆU

Jedini naš, devetnaest godina, ovako dolazimo da obilježimo tvoj rođendan. Žurimo da te zagrlimo – nema te... Želimo da te ljubimo – nema te...

Hoćemo opet da nas dočekaš sa najljepšim osmijehom na svijetu, nadamo se i dalje... Želja za tobom je prevelika, rano naša neprebolna.

Nedostaješ u svemu, za juče, za danas, sjutra...

Palimo svijeće, slavi sa anđelima, a mi ćemo vjerovati da ti je tamo negdje lijepo.

Što poželjeti za tvoj rođendan bez jednu želju koja se ne može ostvariti, da te zagrlimo i poljubimo, željo naša.

Umjesto poklona donosimo ti bukete ruža natopljene našim suzama, anđele među anđelima!!!

27

СТАНКА ВУЧИЋЕВИЋА С тугом и поштовањем, СЕКА, БАЈКО, ИВО и МАТИЈА

Tuguju za tobom tvoje tetke: RADMILA i MARINA 721

707

Godinu dana je od smrti našeg voljenog

TUŽNO SJEĆANJE na moje i

sestru

zeta

Zauvijek tuguju tvoji: roditelji LJUBA i MIĆA, sestre IVANA i NELA

OLJU 740

DŽAVIDA LEKIĆA

MIJAJLOVIĆ

BANJA

Godina prođe, a mi još u nevjerici, zašto baš vama.

Nedostajete nam puno.

Godina dana je od smrti

Godina prođe, ali sa njom ne prođe bol. Nije se popunila praznina, nastala tvojim odlaskom. Tuga je i dalje tu, da podsjeti koliko si važno i nezamjenjivo mjesto imao u našim životima.

DŽAVIDA Jusufovog LEKIĆA

Vaši: DIMO, DUŠICA i VESNA 698 Godina dana je od kako nije sa nama naša draga koleginica, prijateljica...

Tvoji: supruga ENISA, djeca JUSUF, EMINA i AZRA, snaha ILDA, zet DAMIR, unučad ALI, OMAR, AMAL i NADIJA

OLJA B. MIJAJLOVIĆ Ponosni smo što smo vas poznavali i imali čast imati vas za kolegu.

Hvala vam za nesebično pruženo znanje. Ostaćete zapamćeni po vašim djelima.

Nedostaješ puno!

Tvoja plemenita duša i vedri lik živjeće vječno u našim srcima.

744 NEVENKA BOLJEVIĆ i TANJA ŠĆEPANOVIĆ

Godinu dana je od smrti našeg voljenog KOLEKTIV SALONA DŽAVID

715 Četrdeset je tužnih dana od smrti naše drage

732 Четрдесет је дана од смрти моје драге бабе

и двадесет пет година од смрти мог вољеног дједа

DŽAVIDA LEKIĆA

Tvojim odlaskom ostala su pitanja: „Je li moralo baš tako i da li je moglo biti drugačije?“, a znam da nije. Bio si ponos, uzor, oslonac. Bio si više od roditelja, bio si prijatelj. Trudićemo se, da sjećanje na tebe ne izblijedi i da nastaviš da živiš kroz nas.

МИЛУШЕ ЖУГИЋ

НОВА ЖУГИЋА

JAGODE Milutinove PEROVIĆ Svakim danom sve više nedostaješ.

Vječno ćeš živjeti u našim najljepšim sjećanjima.

U subotu 13. novembra 2021. godine u 10 časova posjetićemo njenu vječnu kuću na groblju u Višu.

Tvoja PORODICA 708 Devet su godina od prerane smrti naše voljene

Tvoji: kćerka EMINA, unučad OMAR i NADIJA Вјечно захвалан!

VESNE Branove KAŽIĆ Ваш унук МАРКО РАДОВИЋ са породицом

I dok se godine tuge nižu, nama sve više nedostaje nježni zagrljaj brižne šćeri, toplina istinske sestrinske ljubavi, blagost i milost voljene tetke. Neka tvoja dobra duša miruje u tišini carstva nebeskog.

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 746

rođ. Tomašević

729

020-202-455, 020-202-456

Porodica TOMAŠEVIĆ 704

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 13. novembar 2021.

Trinaestog novembra 2021. navršava se godina dana od kada nije sa nama naš voljeni

NIKOLA - MIJO Milošev VUJOŠEVIĆ akademik, likovni umjetnik, pedagog i redovni član Dukljanske akademije nauka i umjetnosti

Neka tvoja plemenita i dobra duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Tvoji: PELA, ŽELJKA, SOFIJA i zet ZDRAVKO STEVOVIĆ

706 Deset godina je od smrti našeg voljenog

Prošle su tri tužne godine od kada nas je napustio naš najmiliji

MILIVOJA PERUĆICE Nedostaje nam tvoj osmijeh, tvoj zagrljaj, iskreni savjeti koje si nam pružao. Nedostaju nam svi lijepi trenuci, koje smo trebali da podijelimo sa tobom. Hvala ti za svu bezgraničnu ljubav i podršku.

U našim si srcima i mislima zauvijek.

Navršava se 40 dana od smrti naše drage majke, babe, prababe, sestre, tetke

MILENE SULJAJ

ŽELJKO - TOTO MIJAILOVIĆ

Brat RAJKO, snaha NATAŠA i sinovci MILOŠ i DIMITRIJE

Draga majko, Sve smo pokušali da odložimo rastanak s tobom. Tvoje veliko srce i plemenitost, tvoj častan i pošten život, ljubav koju si nam podarila, zaslužuju veliko poštovanje. S ljubavlju koju smrt neće izbrisati i tugom koju vrijeme neće ublažiti, zauvijek ćemo te čuvati od zaborava.

Tvoji: supruga BOSA, sin VLADO, kćerke LJILJANA i NATAŠA sa porodicama

Ožalošćene porodice SULJAJ i MIJANOVIĆ 726

723

700

Navršava se godina dana od smrti naše drage snahe i strine

Navršava se 40 dana od smrti moje drage majke

ŽELJKO - TOTO MIJAILOVIĆ

MILENE SULJAJ

Tri godine koje su prošle nisu izbrisale sjećanje na tebe, na tvoju snagu, ljubav, dobrotu kao veliku vrijednost tvog života.

Počivaj u miru Božjem.

Majko, sklopila si oči. Bila si mi veliki oslonac. Sa tobom sam prošla kroz boli, kroz radost. Majko, nijesi ti umrla, ti ćeš za mene biti uvijek tu. Živote moj, ode ti nečujno, tiho i ostavi mi duboku ranu.

RATKA, VLADAN i MIA

Kćerka SONJA sa porodicom

ZORICE Rankove MARAŠ

Ostavila si puno dobrote i lijepih uspomena da te vječno pamtimo.

Đever VESKO sa porodicom

711

727

701

Oglasi i obavještenja

Subota, 13. novembar 2021.

Четири су тужне године од смрти наше мајке

Ускоро ће се навршити 36 година од када је умро наш отац

МИРОСЛАВЕ – МИРЕ ЗЕКОВИЋ

13. 11. 2019 – 13. 11. 2021.

МИЛОРАД - БАТА ЗЕКОВИЋ

NATAŠA BJELICA

Najdraža naša, Захвални за све што сте урадили за нас, сјећамо вас се с поштовањем и вјечном љубављу.

Kažu, koliko misliš na nekoga, toliko ga i voliš.

Onda te mi volimo najviše na svijetu.

Кћерка СУЗАНА, синови ГОРАН и СЛОБОДАН са породицама

Zauvijek tvoji BELI, LUKA i PETAR

738

714

Danas je godina dana od kada nije sa nama

Draga moja

IN MEMORIAM

ZORKA Jovova DAMJANOVIĆ

NATAŠA BJELICA

ZORA i MIJAT Draga naša majko, Hvala ti za svaki trenutak ljubavi i pažnje koje si nam pružala.

Nedostaje nam tvoj osmijeh i vedri duh, koji te činio posebnom.

Uvijek si u našim srcima.

Dvije godine i deset godina su od kada nijesu sa nama naši dragi roditelji.

Lijepe uspomene i sjećanja na njih umanjuju prazninu nastalu njihovim odlaskom.

Ponosni i zahvalni sinovi,

Navršavaju se dvije godine od kada si napustila svoj dom.

Počivaj u vječnom miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava kroz najljepša sjećanja na tvoj dragi lik.

MILICA BJELICA

ŽELJKO, DARKO, RAJKA, LIDIJA i snaha DUŠKA sa porodicama 737

731

Trideset pet godina je od smrti

VESKO i ŽARKO ŠUKOVIĆ sa porodicama

BRANKA Markovog MARTINOVIĆA VASO – NOKO VUJOVIĆ 709

Dragi Vanja, prođoše četiri godine, ja ti ne mogu doći.

Fala ti za svu pažnju koju si mi pružio u životu.

702

Tvoja sestra ANĐE

Prođe toliko godina a da nema dana da nijesi u našim mislima.

Sa ponosom nastavljamo tvoju i majčinu međusobnu ljubav i poštovanje.

Tvoji, MIODRAG, STANKA - ĆAKA i SENKA sa porodicama 730

29

30

Oglasi i obavještenja Dnevni list

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ

Subota, 13. novembar 2021.

CRNA GORA JAVNI IZVRŠITELJ IVAN PETROVIĆ

JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Petrović, Ul Njegoševa 45 (PC “Petrović”), odlučujući u izvršnoj stvari povjerioca „ČISTOĆA“ doo, Podgorica , adresa sjedišta ul. Zetskih vladara bb, protiv izvršnih dužnika Milić Dragoslava i drugih, dana 12.11.2021.godine,

Poslovna oznaka I.br.2616/2015 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “TRŽNICE I PIJACE ” DOO Podgorica, ul. OKTOBARSKE REVOLUCIJE 124, protiv izvršnog dužnika ŠEPIĆ HAVA iz Podgorice, Donja Gorica bb,,radi naplate novčanog potraživanja, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, dana 12.11.2021. godine, donio je

JAVNO OBJAVLJUJE

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnih dužnika i to: Milić Dragoslav iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Branka Radičevića br.25, Iv.br.173/21; Dervanović Izedin iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Radoja Jovanovića br.17, Iv.br.179/21; Ahmetović Diba iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Andrije Paltašića 4, Iv.br.183/21; Đurašković Rajko iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom 18. Jula br.25, Iv.br.184/21; Dukić Rajko iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Zlatica bb, Iv.br.380/21; Drobnjak Rada iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Oktobarske revolucije bb, Iv.br.386/21; Toskić Nedžad iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Aerodromska br.24, Iv.br.389/21; Vukanović Radmila iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Iva Andrića br.11, Iv.br.388/21; Šaranović Vukota iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Đečevića br.5; Iv.br.476/21; Pavićević Vaza iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Đečevića br.35, Iv.br.484/21; Vasović Dejan iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Moskovska br.69, Iv.br.488/21; Stanišić Svetislav iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Admirala Zmajevića br.48, Iv.br.603/21; Kovačević Nebojša iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Aerodromska br.31, Iv.br.662/21; Grba Danilo iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Dajbabe bb, Iv.br.663/21; Kavarić Milan iz Podgorice, sa poslednjom adresom Ponari, Iv.br.664/21; Sekulić Branislav iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Studentska Lam2, Iv.br.774/21; Jovićević Andrija iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Crnogorskih serdara bb; Iv.br.778/21; Ćetković Saša iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Atinska br.9, Iv.br.836/21; Mujović Sreten iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Novice Cerovića br.4, Iv.br.877/21; Škopelja Vasilije iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Radosava Burića bb, Iv.br.878/21; Čičarević Blažo iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Borisa Kidriča br.25, Iv.br.917/21; Dabetić Grujo iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Piperska 370A, Iv.br.921/21; Vujičić Fima iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Branka Radičevića bb, Iv.br.973/21; Braunović Zoran iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Vojvode Maša Đurovića LAM3/3 16A, Iv.br.990/21; Bulatović Žarko iz Podgorice, sa poslednjom adresom Pričelje bb, Iv.br.1104/21; Đurović Ivan iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Nikca od Rovina br.41, Iv.br.1105/21; Marović Slobodan iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Polimska br.4, Iv.br.1108/21; Rašović Miljan iz Podgorice, sa poslednjom adresom Polimska br.10, Iv.br.1109/21; Mugoša Zoran iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Fruškogorska br.2, Iv.br.1110/21; Drakulović Milica iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Iva Andrića bb, Iv.br.1164/21; Radević Slavko iz Podgorica, sa poslednjom poznatom adresom Casno-a bb, Iv.br.1165/21; Leković Božidar iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Srednjoškolska 88, Iv.br.1166/21; Čabarkapa Blagoš iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Vuka Lopušine br.10, Iv.br.1167/21; Globarević Gojko iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Gornja Gorica bb, Iv.br.1170/21; Krcić Bajram iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Isidore Sekulić br.22, Iv.br.1171/21; Mugoša Goran iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Sitnička 55, Iv.br.1249/21; Raičević Željko iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Stari Aerodrom Lam34, Iv.br.1250/21; Kapić Alen iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Neznanih junaka 95, Iv.br.1257/21; Jokić Borislav iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Zmaj Jovina br.3, Iv.br.1259/21; Lašević Žarko iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Ivana Mažuranića br.16, Iv.br.1328/21; Boljević Radivoje iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Vojvođanska br.12, Iv.br.1330/21; Pejović Milan iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Dušana Milutinovića br.22, Iv.br.1375/21; Terzić Jovan iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Vojvode Miloša Krivokapića br.22, Iv.br.1377/21; Vešović Nikola iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Vladike Vasilja Petrovića br.28, Iv.br.1421/21; Zlatičanin Spaso iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Zmaj Jovina br.47, Iv.br.1543/21; Tomić Milanko iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Zagorič bb, Iv.br.1552/21; Miranović Radovan iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Grbavci bb, Iv.br.1568/21; Knežević Ranko iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Dajbabe bb, Iv.br.1751/21; Pašema Bibuljica iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Miloja Pavlovića br.191, Iv.br.1584/21; Džinanić Vasilije iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Ljubović br.13, Iv.br.1586/21; Popović Aleksandar iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Kuće Rakića bb, Iv.br.1711/21; Ćetković Vukota iz Podgorice, sa poslednjom poznatom adresom Beri bb, Iv.br.1746/21.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnici u roku od tri dana obrate ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši na oglasnoj tabli Osnovnog suda.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnici.

Izvršnom dužniku Šepić Hava iz Podgorice, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 2616/2015 od 01.06.2015. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

U Podgorici, 12.11.2021.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

OBJEKTIV

Urednica

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Poslovna oznaka I.br.891-3/2019 I.br. 890-3/2019 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “Prva banka Crne Gore, osnovana 1901. godine” AD Podgorica, koju zastupa Dragoljub Đukanović, adv. iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Kaluđerović Goran, Ul. Steva Boljevića br.90, Podgorica,,radi naplate novčanog potraživanja, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, dana 12.11.2021. godine, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Kaluđerović Goran iz Podgorice, vrši se dostavljanje Rešenja o dopuni sredstava izvršenja sa prilozima I.br. 891-3/2019 od 29.09.2021. godine i Rešenja o dopuni sredstava izvršenja sa prilozima I.br. 890-3/2019 od 29.09.2021. godine, Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

MALI OGLASI NEKRETNINE IZDAJEM stan Donja Gorica, sve zasebno.

Tel. 069/410-973, 020/ 260-316 1 CENTAR- Hercegovačka ulica- jedinstvena poslovna zgrada 717m2 sa prostranim parkingom i garažom.Objekat je vrhunske arhitekture,izuzeta n,reprezentativan.Nešto najbolje u centru.Prodajem.Radi se nova Hercegovačka Tel.069/867-791 2

RAZNO KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 3 POTREBNI radnici za kamenorezačku radionicu u Spužu.

Početna plata od 600E .

Tel. 067/665-500 4 DAJEM časove engleskog jezika. Držim časove i preko interneta i na licu mjesta, zavisno od dogovora. Dostupan sam na aplikacijama ,,Viber“ i ,,Whats App“.

Tel.069/022-442 5 OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE

MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

020-202-455, 020-202-456.

CRNA GORA VLADA CRNE GORE AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Preduzeće „LD GROUP“ doo, Nikšić, podnijelo zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za projekat ,,Izgradnja objekta – Gradskog hotela“, na UP 1, Zona 5 – MC, koja se sastoji od katastarskih parcela broj 1569, 1570/2 i 2576/4 KO Topla, Opština Herceg Novi.

U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine ulica IV Proleterske 19, II sprat, kancelarija broj 216, kao i u Sekretarijatu za komunalne djelatnosti, ekologiju i energetsku efikasnost, Opštine Herceg Novi, radnim danima od 9 do 12 časova. Elaborat je moguće preuzeti sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine www.epa.org.me.

Rok trajanja javne rasprave i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Agencije za zaštitu životne sredine, je do 15.12.2021.godine.

Javna tribina o predmetnom Elaboratu održaće se u sali za sastanke Preduzeća „B-10 DOO“ doo, Jadranska magistrala 136 Bijela, Opština Herceg Novi, dana 15.12.2021.godine, sa početkom u 10 časova.

Subota, 13. novembar 2021.

Marketing

31

32

Marketing

Subota, 13. novembar 2021.

13. новембар 2021. | година II | број 89

НЕСОЈЛУК

ISSN 2704-5226

О

во је вријеме неизљечиво прљаво. Вуку се кроз њега и насукују на наше душе прљавштине и болештине, као сипљиве бродице по спрудовима. Трулимо и ми и заробљени бродови, трулимо у сопственом блату које смо сами, не знајући или сасвим намјерно, замијешали. Ако је у њега канула и по која чиста суза, опет је била или крвава или муком изазвана. Нема невиних, сви смо кривци или јатаци криваца. Ипак, поједини су кривљи. И држе се сасвим право. У пар ријечи: оловна времена. Бар тако су ситуацију у Црној Гори назвали организатори (Матица српска и чланови њеног Друштва у Црној Гори) научног скупа који је прије двадесетак дана одржан у Херцег Новом. Сад, видите чуда: тај град, лијеп и медитерански, успио је да се наметне као најсрећнији и најдемократскији на домаћем и домаћинском приморју – жита и шљивици и наранџе и маслиници, обгрљени мимозом! Оловним временима су учесници скупа назвали посљедњих тридесет година нашег живота, изузимајући текућу годину, јер, ваљда, олово је овог љета господњег истопљено. Истопили су га свевидећи чудотворци, чеснице и кувано жито, по која причест, клетва и милодар. Ипак, поједини су се чешће причешћивали, бојећи се клетви, и мало веће, милионске милодаре прилагали, само на први поглед – из страха. А уистину, намјерно су се кривили. На поменутом скупу учествовали су све сами интелектуалци. И још пар попова. Бар тако кажу њихове титуле. Све др-и, мр-и и проф-и. И пар отаца. Размијенили су тешка искушенија која су до ове године имали у овој држави: грандиозну моћ и вишемилионску снагу црногорског национализма који гута све остале нације пред собом, разорене домове и уништена имања и куће које је за собом оставио полудјели црногорски шовинизам, растурене и расељене породице, које би остале уједно и уцијело само да се црногорски национални план никада није сковао и стао реализовати. Навели су и што им је све украдено или отето: језик, књиге, слике, цркве, крстови, фреске, свеци, чаше, сабље... сликари, пјесници, романописци, гуслари, владике..., па чак и историјски догађаји – све то је препаковано из оригиналне убоге одежде у црногорско свечарско ођело; каткад је за паре купљено, каткад и нечим додатним преплаћено, али – у сваком случају

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

КУЛТУРТРЕГЕРИ ЂАВОЛОВАЊЕ ЈЕ НАПОРАН ПОСАО – ТРЕБА ТУ ЗНАЊА И СПРЕТНОСТИ, ТРЕБА МАШТЕ, МОЛИМ ЛИЈЕПО! АЛИ: ЖАЛОВАЊЕ, ТУГОВАЊЕ, КРИВЉЕЊЕ И ПЛАКАЊЕ... СВЕ СУ ТО ПОСЛИ ОД ДОБРЕ ПАРЕ! ПА, ИЗВОЛ’ТЕ!

– грдно и гадно заробљено себичним, подмуклим и алавим црногорством. И свака херцегновска мимоза зна да не би тако било да није вишка црногорског живља и мањка части његове. А кад милиони остану без части... Е, онда си принуђен да организујеш овакве скупове, да говориш о својим невољама, да обавезујеш све који те чују на саосјећање, да кумиш и молиш по свијету да ти се помогне у ослобађању од тешких оловних ланаца. Док они кривљи и даље стоје сасвим усправно. Страшне су се ствари о патњи и мучеништву у оловним црногорским ланцима могле чути на реченом скупу. Страшне! Из пробраних наслова лако ћете схватити циљ угледних др-а, мр-а, проф-а и отаца: „Како смо постали политичке животиње“, „Црна Гора између монтенегризације и демонтенегризације“, „Утопија зла у учионици“ (А?), „Разарање бића Црне Горе“ (Исто: а?), „Правашко црногорство – уплив хрватске правашке мисли у идеологију црногорског национализма“, „Однос државе према националном идентитету њених грађана“, „Манипулативност, пут у заборав и самозаборав“, „Историја лудила у доба постсоцијализма“ (Опет: аааа?), „Социокултурни капитал и институција тржишта у постсоцијалистичкој Црној Гори“, итд, итд. А посљедњег дана се углавном уживало у драгој, познатој и дирљиво блиској херцегновској арији (боже драги, како душа лако препозна оно што јој је вјековима припадало, па га након тмине наново пронађе, и како се лако сјети свега што ју је гријало у деценијама патње: и оно небо и комад мора и обала драга...; и са каквом се радошћу засити и напоји благородност и људска душевност, кад погледом обухвати сваку ону скалу, портун, кантун, калу, ђардин или ферал... као шљиву рођену!)

Ручало се потом – мада се могло без тога, колико је душа била навршена – а онда, пригодним говором, обиљежена је и Прва деценија рада Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Десет година, хееееј, десет година су ти мученици радили скоро па у илегали! Стамени, сналажљиви и јуначни као Прле и Тихи. Традиција антифашизма. Упорност. Истрајност. Ако треба десет година, онда десет, ако треба тридесет, онда и триста! И није их било страх што су малобројни, нити их је плашило то што се не могу запослити, што крова над главом немају, што су обрукани и покрадени, што им дјецу васпитавају извањци... И није их мучило што ту рођену дјецу сјутра, упркос ДНК, неће ни по чему препознати... Еееех... Дакле, циљ смо разјаснили. Но, што је сврха учесника овог респектабилног научног скупа? Сврха? За ситост душе зар има друге сврхе? Можда, мимо мимоза, за саму душу и нема, али за учеснике скупа итекако има. За сврху су рођени, за њу школовани, у истој школи обучени и за сваку муку одњеговани. Сврха је смисао њиховог постојања и они на то, богобојажљиви, смјерни и невини,

са дубоким наклоном пристају. (Све је, разумије се, по вољи њиховој.) Недостојни би их назвали културтрегерима, али они, мученици, знају: неко мора и то да ради! Не траже ни славе, ни хвале, ни макар еура – све је рад душе и братства са свим људима који су се, географским гафом или неком историјском доскочицом затекли овдје. Ширина је то... главна карактеристика душевних и култури склоних људи. Коначно спокојни и своји на своме. Док они кривљи и даље усправно стоје. Зато што су тај став давно искреирали. Зато што знају да су и јавно – као грешком, и потајно – као не хтијући, самилосно и богобојажљиво, на ползу ишли и циљу и сврси. Ризиковали су своја имена и имања, титуле и статусе, само да под сунцем заблиста првотна истина: све је ово покорила опака црногорска хегемонија и страшни план о црногорском свијету, што они, душице, никако не могаху поднијети. Слава им и хвала за све учињено! Озидано, префарбано, дограђено, преграђено, окречено, на врх брда закачено и заборавом згњечено. Коначно, своји на своме. Душа миром мири. Но, кад је све тако лијепо и красно, кад сваки херцегновски фе-

ЈОВАНА МУГОША

НАДА БУКИЛИЋ

рал сија пуним сјајем и мимоза чека ново прољеће господње да процвате, зашто онда сва ова прича? Двадесет дана је прошло, хеееј, од важног научног скупа! Па, ето, баш зато. Толико дана мину, а ефекта од излагања, свједочења и мученичких житија још нема? Нико за Оловна времена 1990 – 2020 чуо није. Ни за те др-е, мре, проф-е и оце! И не само то. Него и ово: иако је сломљена снага вишемилионског црногорског национализма, који нас је са цијелим Балканом завадио, иако је стопљено оловно ропство, немам вам ја повјерења у те битанге, туђе вечере, преваранте, џабалебароше, шанере и шарлатане. Нека што су тако бројни, за то ни ‚абера, но што је то један несојски сој! То ће, пасје сјеме, без обзира на ДНК, и у безводној стијени проникнути, и на спруду морском проклијати, и у црвоточини рибарске бродице свити гњездашце, слатко и топло, баш као да се сред ђардина медитеранског заметнуло. Не вјерујем ја да се то дâ укротити. Иако они кривљи све вријеме стоје и снатре на све, врло самопоуздани и усправни. Чекајући изборе и пазећи да се ко не поисправи. Не вјерујем! 

2

13. новембар 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

pescanik.net

С ДРУГЕ СТРАНЕ ЉУДСКОСТИ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

У

неким периодима и неким земљама, одвећ често се затичемо у бојазни да ли ће се Хегелова мисао да „историја има тенденцију да се понавља: први пут као трагедија, други пут као фарса“ показати истинитом. И узнемирујуће често, готово свакодневно, читавим низом догађајности увјеравани смо да човјечност, хуманост, моралност, великодушност, племенитост, честитост, саосјећајност, правдољубивост, искреност, храброст и принципијелност, имају своја оштра наличја, која неки упорно проглашавају – врлинама. Ове инверзије и замјене у вриједносном спектру, само наизглед, мање су опасне у временима која (олако) називамо мирнима, јер се управо у конверзији вриједносних система и људскости одувек налазио заметак преокрета из стања реда у стање хаоса, из правичног поретка у деструкцију, из добро уређених у разорена друштва. И док посљедњих мјесеци, не без нелагоде и узнемирености, мотримо како ће се догодити deus ex machina и ко ће нас, по други пут, спасити идеолога „српског света“ и њиховог опасног популистичког прагматизма, једино што се чини довољно корисним и рационалним јесу нова подсјећања на старе механизме, демијурге рата, хушкаче и њихова дјела. Ево како је све почињало... Пет година након састављања Меморандума академици, писци и научници нашли су се у ситуацији одређивања у односу на рат: у изјавама већине чланова САНУ рат је био схваћен као „нужност“ и као наметнути усуд, као још једно искушење намијењено српској нацији, која од агресије мора да се брани агресијом и на „геноцид“ да одговори „нужном одбраном“. Своја ви-

ОД ДЕВЕДЕСЕТИХ ДО ДАНАС ТОЛИКО ТОГА СЕ НАИЗГЛЕД ПРОМИЈЕНИЛО, А СВЕ ЈЕ УМНОГОМЕ ОСТАЛО ИСТО – ИДЕЈА О УГРОЖЕНОСТИ, ХУШКАЊЕ И ХАЈКАЊЕ, МНОГОСТРУКЕ ВЕРЗИЈЕ МОРАЛНЕ СВЕДОЗВОЉЕВШТИНЕ И НАЈНИЖИХ ПОЛИТИЧКИХ СТРАСТИ. НЕСМИРЕНИ САН О „СРПСКОМ СВЕТУ“ ПОПУТ ТРАГИЧНО-ФАРСИЧНЕ УТВАРЕ УПОРНО ЛЕБДИ ИЗНАД ЦРНЕ ГОРЕ, БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И СРБИЈЕ ђења рата у Хрватској на увид јавности дали су и писци Добрица Ћосић и Антоније Исаковић. Добрица Ћосић је јануара 1991. изјавио да је почео „мали светски рат“, а Антоније Исаковић је довео у питање квалификацију „грађански

рат“, објаснивши да је рат у Хрватској, заправо, „етнички сукоб“. Тачније, рат између нација и култура. Септембра 1991. године у Историјском институту САНУ одржана је конференција за медије посвећена предстојећој оснивачкој скуп-

штини Српског сабора, удружења независних научника, писаца и умјетника које би се посветило унапређењу и заштити српских народних интереса. Неке од изјава српских академика и писаца, насталих како у периоду идеолошке припреме крајем осамдесетих, тако и у „омасовљавању“ новог идеолошког концепта и „апологије“ ратних дејстава објављиваних махом у Политици и Књижевним новинама, недвосмислено упућују на њихову обликотворну дјелотворност и друштвено-политичку пријемчивост и прихваћеност. Данас нам ови ставови звуче као „општа мјеста“ тадашње политичко-идеоло-

шке праксе, али и као исходишни пунктови једног високо идеологизованог социокултурног обрасца који је ускоро постао реалност. У периоду од јула до септембра 1991. у Политици је објављено 10 „неуобичајено великих интервјуа са академицима, међу којима је опет било писаца и историчара, лингвиста“. Међу интервјуисаним академицима су били и Чедомир Попов, Добрица Ћосић, Матија Бећковић, Милорад Павић. Управо у тренутку најжешћих ратних дејстава и распада Југославије, како истиче историчарка Оливера Милосављевић, САНУ је апострофирала „нове српске непријатеље“: „Својом антисрп-

ТУ СМО…

AP / РИСТО БОЖОВИЋ

УНАПРЕЂИВАЊЕ НАЗАДНОСТИ МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

(ПРИБИЉЕШКЕ БОЉЕ ОД ПИСАЊА)

П

рви пут нијесам спреман да се сложим са задатом темом ,,несојлук“, јер је преопширна и неухватљива. Живот нам је такав... Држава нам је несој, државници такође; систем, поредак, парламент, партије, премијер... Сви, и ми и они. Дани су нам несојски... и године. Дана нема кад нас држава не превари за нешто... а ми ништа. Најтеже је писати о професији у којој се највише пише... а чије се писање најлакше заборавља. Новинарство почива на прибиљешкама, а неки од тих брзих записа, завазда, (за)остану анонимни. Ево неких прибиљешки из те заосталости! *** Као посљедњи свети дух Меморандума, на Цетиње је приспио патријарх СПЦ. Његова светост

САБОРНИ ХРАМ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА Подгорица

нас је ућешила да су Црногорци ,,најчојственији дио Српства“. Нема краја у који је дошла СПЦ, који није послије њених утјеха ђаволу предат. Ђе су гођ приспјели,

а патријарх је био међу првима, од Косова преко БиХ до Книна, свуда су убјеђивали православни живаљ да су баш они ,,прави, најбољи, а Црногорци чојски

Срби“. ,,Прави“ су сада, криви и окривљени за све, да им стана нема тамо ђе су вјековима живјели. ,,Утјеха“, упућена Црногорцима готово је остала незапажена у

штампи а ако је неко и забиљежио, коментара јој није придавао. Тако нас је Пајо, наслијепо и лијепо, превео у грдне, нечојске, а на ноге су му дошли најугледнији ЦГ поглавари. Иако је са Павлове банде (од православних трупа), пресјечена свака извања хуманитарна помоћ за ЦГ, (санкционисана због солидарности са Србијом), за Павла се није штеђело, иако је мршав чоек и залуду му се даје. То наше чојство угрожено је баш од матичне државе патријарха. Њему није на ум пало да се макар упита што ће српска војска међу нама... пошто се чојство брани ријечју а не оружјем. Закон у топузу, траг у смраду... овђе се каже, а тамо ђе смрди о чојству говора нема. Од Павлове побожне доброте коју тихо кроз нос изговара, на нос нам избија српство. Ко је с Пајом игра војника, добио је Хаг у финалу... И Шешељ и Аркан и Слобо... а било би право и одавде неке да повуче у плеј-оф!? *** Црна Гора насред Црне Горе гради цркву која се неће звати црногорска, но анти... Док труну

13. новембар 2021.

У ЛАВИРИНТУ ПАКЛА

да живи у заједници са народима који га толико мрзе и који неће са њим да живе“. За Матију Бећковића српска питања су покренули и отворили други: „Усправили су нас ударцима, отрезнили увредама, пробудили неправдама, расветлили и ујединили коалицијама...“ Реализовање овако осмишљеног националног препорода подразумијевало је садејство, координираност и безусловну компатибилност у мишљењу и дјелању између елите, вође и народа који је током 1991. све директније проглашаван историјским субјектом национално-историјских захвата. Ефикасности овог дјелотворног тројства прилагођена је и реторика академика као већ прокламоване и несумњиве „умне елите“: у реторици академика нема грађана, индивидуе, постоји само „народ“ етнички одређен јер, иако нема увијек назнаке за српство, увијек је присутно „антисрпство“, „народ“ је деведесетих угрожен од Словенаца, Хрвата, Албанаца, усташа, албанских шовиниста, хортијеваца. И док је народ предмет мржње и геноцидних радњи и преко му је потребно освешћење и излазак из вишегодишње заблуде, умна елита је она која не само што зна шта „народ“ жели, када је прави тренутак да се жеље реализују, него је позвана да дефинише жеље „народа“. А, жеље народа „елита дефинише кроз национални програм који се саставља у уском кругу одабраних“. Од деведесетих до данас толико тога се наизглед промијенило, а све је умногоме остало исто – идеја о угрожености, хушкање и хајкање, многоструке верзије моралне сведозвољевштине и најнижих политичких страсти. Несмирени сан о „српском свету“ попут трагичнофарсичне утваре упорно лебди изнад Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије. Док ишчекују да ли ће епилог бити трагедија или фарса, снови њихових грађана постају све краћи и све немирнији. Због старих сјећања и нових слућења...

црногорске националне институције, музеји, библиотеке и галерије, противницима свега што је црногорско се диже мраморна црква у коју ће се молити они који би Црну Гору под мрамор метнули. Нико ка ми не инвестира у противника. Гради се у староставном византијском стилу, не би ли дух Св. Саве још који пут провијали на овај простор. Византија је у архитектури давно одсвирала. Просто речено, неподношљива… Средњи вијек у Двадесет првом. Архитектонски и стилски ова црква је једнака успоредби, као кад би космонауту умјесто одговарајућег одијела за лет у космос обукли византијско плаво да га виде у традиционалној одежди на небесима, (мртав мајци). Тако је и с црквом, умјесто да личи на 21. вијек, Павле и (Х)Ристо је врћу код Палеолога.

***

*** Назив ,,Глас Црногорца“, симбол црногорског новинарства, је одобрен онима који би најрађе огласили Црну Гору неважећом. Умјесто да се то име заштити као искључиво црногорско, издато је издајницима свега црногорског. Ни на тај ,,детаљ“ нијесу реаговали нити црногорски новинари нити интелектуалци као заштитници црногорске свијести и савјести… Ово савјести сам прећера?

И питања - да ли ће се опет пробудити у свијету с друге стране људскости? 

Господин Ђукановић је с правом назвао САНУ генератором великосрпског национализма (од прије Милошевића) али своју ЦАНУ (дегенерацију црногорске науке и умјетности) није поменуо, а њу (од Милошевића наовамо) зову ,,мали меморандум“. *** Неки зелембаћи мисле да ће им ЦГ направити НАТО!? Антизелембаћи кажу да тај никоме државу није направио а развалио јес, свакоме коме је доша у помоћ. Неки трећи, чекају да ЦГ ка’ зрела крушка па’не... А крушка која сама па’не, нагњила је. Још ако се при паду отуче, стучена је. (Ти су је дочекали!)

P.S. Грдно сам гријешио у биљешкама. Прибиљежио сам, давно, да је Милошевић самоубица с колективним посљедицама. Сад увиђам грешку. Посљедице страдају, иако је узрок одавно мртав. Некад су ово биле само биљешке… а до данас су се већином потврдиле! Кад сам својевремено и давно, најављујући ово, играо представу ,,За ким си у зелено“ питали би ме домаћи издајници прилично подругљиво: ,,За ким си…?“ За вама, несоји! М.Р.Ш. 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

Ј

БРОЈАНИЦА: СОЈ-НЕСОЈ

една од ријечи која ме највише узнемиравала у мом раном дјетињству - да, баш тако узнемиравала, јер јој нијесам сасвим разумијевала значење - јест ријеч несој. О некоме би се рекло, за поподневних теферича под лозом на селу или у дубову хладу градске куће: Какав је то несој, виђе ли како се понаша и колико поједе. Поимала сам нејасно неку моралну биједу у коју је запао такав човјек, али сам истодобно интуирала да је ријеч о природном, наслијеђеном недостатку, најприје мањку воље и занимања за више, вриједне ствари. Спрам те ријечи стајала је она друга ријеч, сој, која је означавала човјечност човјека пристојног понашања, адекватног стила изражавања, отмјености равне племићкој. И мислила бих чиме су обојица заслужили такав третман, да се у једном истом вилајету, каква се мени појављивала стара Црна Гора, у којем живи сразмјерно мало душа, људи тако лако одређују у позитивном и негативном смислу. Дапаче, ономе који је задовољавао мени нејасно високе етичке вриједности, додавао се именски придјевак сојовић. Казивало би се о некоме: какав је то сојовић, само да знаш. Он је од оних В…ћа, који су били књажевски сердари… И величао се не само дотични племеник него и сво његово братство и истицало његово племе. Послије долазе неке мирне сретне године за земљу у којој сам рођена и која се држала све до својег расапа, недуго након пада Берлинског зида. Наједном, на повијесној се сцени појавила армија несоја и никоговића, лезилебовића и танколозовића који су од југославенског експеримента направили југославенску клаоницу. Звјерства и непочинства учињена у првих пет година 90-их, немјерљива су и неуспоредива чак и с онима у II свјетском рату. Из те и такве руине и расапа свих људских својстава настале су земљице које можеш пријећи у пар сати јахања или три луле духана… Свака од тих новонасталих државица ушла је у нови вијек с хипотеком дугова, суспектном новијом повијешћу и скромним изгледима за друштвени напредак, за неки бољитак који би био мјерљив наизглед застарјелим појмом, прогресом. На власт су посвуда дошли несоји, а несојлук је постао један од пожељних облика политичког понашања. Тко је за то заслужан: наводни вањски непријатељ, који је једва дочекао да подијели и влада или ипак слаб „аутоимуни“ одговор југославенског и постјугославенских друштава. Погледајте само несразмјер прокламираних идеала и остварених збиљности: Стјепан Месић, један од насљедника „оца домовине“, Фрање Туђмана, навелико обећава демилитаризирану Хрватску. Након неколико мјесеци формира се јака, милитантна солдатеска, која се наоружава и из америчких и из европских извора. Колики новац државног буџета пуњен зарадама хрватских грађана је тиме неповратно изгубљен? Није никаква тајна да је нова држава Хрватска формирана од прихода Мировинског фонда, дакле изравно од хрватских пензионера. Додуше, тај је несојлук Ф. Туђман макар донекле исправио враћањем посудбе старијим грађанима једнократно или у два оброка. Но колико их је дочекало поврат средстава, колики су у међувремену умрли? Пита ли се Европска унија што је с том материјалном сте-

НА ДЈЕЛУ СУ ОД ЕВРОПЕ ПРЕШУТНО ОДОБРЕНЕ КЛЕРОНАЦИОНАЛНЕ ВЛАДЕ КОЈЕ СВЕ ВИШЕ СПУШТАЈУ НИВО ПОВЈЕРЕЊА НАРОДА. НЕПИСМЕНОСТ, НЕЗНАЊЕ, СИРОМАШТВО, ОЈАЂЕНОСТ, НЕМОРАЛ, ЗАПОСТАВЉАЊЕ НАСЛИЈЕЂЕНИХ ВРИЈЕДНОСТИ, ПЛОДНО СУ ТЛО ЗА ШИРЕЊЕ КАТАСТРОФИСТИЧКИХ СЛУТЊИ. НЕ ВИДИ СЕ КРАЈ ЗЛУ У КОЈЕМ СМО СЕ ОБРЕЛИ ПРИВАТНА АРХИВА

ском пропагандом хрватска државна власт настоји да усмери међународно јавно мњење против српског народа који живи у Хрватској и против Србије, и да исто дејство постигне међу етничким мањинама, непријатељски настројеним према Србији – Албанцима на Косову, Муслиманима који живе у Србији и Мађарима у Војводини“. Тако се 1987. у тексту објављеном у Књижевним новинама само неколико година прије но што ће постати председник СР Југославије, Добрица Ћосић пита: „Зашто је данас српски народ, иако у најтежем положају у Југославији, народ према којем се највише политички подозрева у суседним народима? Зашто се он чини историјским кривцем, не поштују његове вредности, зашто се највише мрзи?“ Или, двије године касније, опет у Књижевним новинама, још директније ће закључити да је српски народ у посљедње четири деценије доживио праву „разисторију“: „Разаран је његов историјски, духовни, економски, политички идентитет и интегритет. Идеолошки су поништавани и кривотворени мотиви и резултати ослободилачких ратова српског народа, одузиман му је и отет његов средњи век, скраћена му је историја“. Готово идентично мишљење о овом проблему имали су и Матија Бећковић и Антоније Исаковић. Бећковић је констатовао: „Народи који нису имали своју државу у Југославији су је добили а Срби су је изгубили“. А Исаковић, исте године, исто у Политици: „Ми ћемо изаћи као побједници, јер за ових четрдесет година српски народ је био у подређеном положају...“ Још радикалнији став о непријатељству, мржњи и завјери Ћосић је изнио у Политици 1991: „У данима словеначке дивље мржње српског народа (...) у данима усташког рата против српског народа у Хрватској (...) после толико непријатељства Словеније према српском народу и разочарања српског народа у словеначки народ, после садашњег усташког рата у Хрватској, српски народ неће и не може више

3

ВЕЛИЧАНСТВО ВЕРТИКАЛА

Нина Басара-Вучуровић

чевином која није враћена? Чијим се интересима и којим средствима може објаснити агресија на Дубровник од стране ЈНА, коју су сачињавали у претежном народносном броју Срби и знатно мањем Црногорци? Зашто је и којим пропагандним инструментом нахушкана црногорска обрана ЈНА да буде претежни офанзивни чинилац у том срамном походу? Како ће се спрати тај хисторијски несојлук с дотад огледне повијести Црне Горе и Црногораца? Да иронија буде већа, саучесник налогодавца похода се након десетљећа извињава хрватској страни, а жртве које су платиле обје стране леже под хладним мрамором. Тко ће њима вратити дигнитет, нарочито ако су припадале нападачкој војсци, тзв. агресору? Је ли њих итко питао желе ли у рат, или су покупљени насумично у мобилизацији којој нитко није слутио исхода? Слиједи раздобље релативног мира и хашких процеса на Трибуналу који је усредоточио своју пажњу махом на српске и црногорске кривце, а аболирао већи дио противничких. Није то остало незапажено ни у тзв. обичном народу. Је ли Хашки суд поступио сојовићки тиме? Или је створио један нови западњачки несојлук

којим се и априорно и апостериорно окривљава једна а ослобађа кривње друга страна? Нови је вијек донио затишје и нову економску кризу. Пучанство нитко о томе није обавијестио нити му наговијестио биједу кредитирања, преживљавања, живљења испод црте људског достојанства. Криминал расте и државе постају мафијашке. Из таквих се „организација“ ништа добро није могло изњедрити. Друштвена криза је дотакла дно. Неколико имућнијих презимена држи конце политике и економије. Судство је све прије него неовисно. Индустрија парализирана. Међусобне тензије расту, повећане најновијом пошасти, корона пандемијом. Политика је сасвим огрезла у несојлуку. На дјелу су од Европе прешутно одобрене клеронационалне владе које све више спуштају ниво повјерења народа. Неписменост, незнање, сиромаштво, ојађеност, неморал, запостављање наслијеђених вриједности, плодно су тло за ширење катастрофистичких слутњи. Не види се крај злу у којем смо се обрели. Нека нам је драги Бог упомоћ. Он који свеједнако гледа на све, запоставио је нас југоисточне. У лабиринту смо пакла из којег не назиремо излаз нити свјетло спаса. Да ли итко чује наше вапаје? 

4

13. новембар 2021.

БЕЗ „ЈЕЖА“ И ХУМОРА

„ЦИГАНСКА“ ПОСЛА РАЈКО ЦЕРОВИЋ

О

д свих особина које се колоквијално приписују највећем броју Срба, рачунајући на, примјера ради, радиност или истрајност, дакле на позитивне карактеристике, разумије се мимо доказаног ендемског шовинистичког простаклука код великог броја људи, далеко највише сам цијенио српски смисао за хумор. Био сам својевремено најпедантнији поштовалац и читалац „Јежа“, који данас, не само Србима, много недостаје.

Елем, негдје седамдесетих година прошлог вијека, кад су у српској свакодневици царовали таблоиди типа Вечерњих новости или Експрес политике, да друге не наводимо, јер се и угледна Политика често спуштала на таблоидни ниво, буде објелодањена теорија неког недовољно познатог српског етногенетичара по којој Срби наводно воде поријекло од Турака. Теорија, сама по себи бесмислена, али не толико да се у поменутим таблоидима не би развила вишеседмична жестока полемика за и против туркофилног

ДОБРО ЈЕ, ВЕОМА ДОБРО ДА ДАНАС НЕ МОЖЕМО РАНИЈЕ УПОТРЕБЉАВАНЕ ПОГРДНЕ РИЈЕЧИ ВЕЗАНЕ ЗА ЦИГАНЕ ПРОСТО ПОНАВЉАТИ У НАМЈЕРИ ДА СЕ ОНЕ ПРИПИШУ РОМИМА КАО НАРОДУ. ДОДУШЕ, ЖАО МИ ЈЕ, ЈЕР НИ РАНИЈЕ, ДОК СМО СЛИЧНИМ ПОЈМОВИМА ОПЕРИСАЛИ, НИЈЕСАМ ПОДРАЗУМИЈЕВАО ДА СЕ „ЦИГАЊЕЊЕ“ ВЕЖЕ ЗА РОМСКУ ПОПУЛАЦИЈУ. НАПРОТИВ, МНОГО ГА ЈЕ УСПЈЕШНИЈЕ БАШТИНИО ВЕЛИКИ ДИО НЕКИХ „ВИСОКО“ УВАЖЕНИХ НАЦИОНАЛНИХ КОЛЕКТИВИТЕТА

поријекла недужних Срба. Трајало је то све до једнога дана када је духовити „Јеж“ објавио питање: „Ако смо Турци, зашто нас онда зову Цигани“? Никад се послије тога ни један стубац, шлајфна, или просто пасус, није у штампи појавио у вези са теоријом о турском поријеклу Срба. Колико је хумор љековит није требало прибављати друге доказе. Тако је као некада „циганска посла“ био окарактерисан недавни дочек предсједника Владе Црне Горе господина Здравка Кривокапића на београдском аеродрому. Чак би накнадни коментар госпође Ане Брнабић, упућен не без очигледног подсмијеха господину Кривокапићу, био рани-

је окарактерисан као знатно циганскији од поступка министра Недимовића. А читав призор би најциганскије звучао да је господин Здравко дао знак посади тек напуштеног авиона да тренутак остане на отвореној аеродромској писти, па затим се, по одслушаној црногорској химни, вратио у авион и затражио од пилота да упути моментални захтјев контроли летјења за дозволу за полијетање. Био би то прави поступак да је предсједник Кривокапић прави предсједник, праве Владе Црне Горе. Послушајте сад Кривокапићеву циганију: на питање што је са враћањем карађорђевићевске капеле на Ловћен господин Здравко од-

говара нешто као све у своје вријеме, или доћи ће све на ред, нимало свјестан да се његов мандат може завршити просто за два-три дана. Још мање увјерен да се глупост са враћањем провинцијалноправославне капеле на Ловћен икада може догодити. О темељном уговору са Српском православном црквом и државом Црном Гором, све мање увјерени да ће икада бити потписан, Срби током Кривокапићеве посјете Београду, ни једну нијесу прокаменили. Да није ријеч само о пословима нове црногорске Владе и управе, налик на оне које смо некада неправедно именовали циганским, свједочи и изузетно тежак социјални положај црногорских просвјетних радника, који одавно пиште док Влада обећава златна брда и долине запосленим и незапосленим. Није ли прије изгласавања права на сталну мјесечну помоћ мајкама са троје дјеце, која није ни уставна ни системска, требало размотрити социјални положај просвјетних радника или средњег, вишег ил бар високог медицинског особља које четама напушта земљу? Није ли одавно требало рећи сиктер четворорукој министрици Братић, која не може поднијети

постојање ни једног нормалног, дакле писменог функционера у својим четиријема министарствима, а да га не замијени најчешће доказаним медиокритетима? Због чега се у музичкој школи ,,Васа Павић“ мјесецима не зна ни ко пије ни ко плаћа само због тога да би са мјеста директорице била замијењена хипердоказана Зоја Ђуровић? Чему смјена Андра Мартиновића са мјеста директора Кинотеке, ако се зна да без његове досадашње улоге Кинотека тешко да би постајала, чему смјена господина Лалошевића који је искрено одан сваком напретку црногорског спорта, коме је сметао позоришни и филмски редитељ Жељко Сошић као директор драме Црногорског народног позоришта, осим због тога што је доказано успјешно режирао први дио игране телевизијске серије о Божићном устанку? Други дио је драматуршки припремљен, али чик нека га за реализацију неко предложи четвороминистарки Братић? Због чега је замијењен Сехад Чекић, директор Филмског центра и то Александром Божовић са бивше листе Двери у Србији? Ако неко још не може схватити да је министарка Братић заклети непријатељ потврде сваке врсте црногорског идентитета, то јест да јој сметају афирмисани ствараоци овога простора, онда је ријеч о циганском послу у старом, а данас недозвољеном значењу ријечи. 

,,ТУРНЕЈА“ ПО ЖЕЉЕНОЈ РЕЦЕПТУРИ

Б

ила сам сувише мала да бих разумјела зашто га сви старији људи из улице у којој је живио мој ђед зову несој. Тада сам мислила да тај чика Раде нешто важно обавља за државу, па му из милости дали такав надимак. Коју годину касније, неко ми рече да Раде није више међу живима, и да му од комшија нико није био на ,,треће јутро“. Још су причали за Рада да је, и у рату, и у миру, добровољно и без надокнаде шпијунирао људе. Схватила сам да је несој исто сто и шпијун. И опет, коју годину касније, у дворишту основне школе, наступајући за боје мојег разреда, потучем се са дјечаком из другог одјељења. Моји навијачи су скандирали – удри несоја! Све сам рачунала да је појам несој нешто што има локално значење, све док на страницама неке књиге, која дебатује о позоришту, ни мање ни више, нијесам угледала фотографију Винстона Черчила и наводе његових ријечи: ,,И у ратним околностима издвајање за културу био ми је императив, а Ви мени враћате тако. То је одлика несоја“. У Вујаклијином Лексикону значења ријечи, поред појма несој, између осталих, стоје ова појашњења: човјек без соја, смеће од човјека, олош, изрод, полусвијет, шљам! Зашто ми баш ових дана рука крену према Вујаклијиној књижурини? А, како неће, брате мили! Минулих дана смо гледали добро организовану представу, чији редитељ је зналачки искористио све капацитете гостујућег глумца - натурчика, да направи пројекат под насловом – Како дочекати инфериорца? Мени је просто фасцинантно како је редитељ на београдском аеродрому ријешио сцену у којој се високи гост искрено диви стајлинг-несојлуку домаћина. Задивљена сам спо-

КАКО ДОЧЕКАТИ ИНФЕРИОРЦА

GOV.ME / САША МАТИЋ

ИВОНА ЧОВИЋ-ЈАЋИМОВИЋ

Дочек Здравка Кривокапића у првој званичној посјети Србији Аеродром Никола Тесла, Београд 2. новембар 2021.

МЕНИ ЈЕ ПРОСТО ФАСЦИНАНТНО КАКО ЈЕ РЕДИТЕЉ НА БЕОГРАДСКОМ АЕРОДРОМУ РИЈЕШИО СЦЕНУ У КОЈОЈ СЕ ВИСОКИ ГОСТ ИСКРЕНО ДИВИ СТАЈЛИНГ-НЕСОЈЛУКУ ДОМАЋИНА. ЗАДИВЉЕНА САМ СПОСОБНОШЋУ ПРОДУЦЕНТА ПРЕДСТАВЕ, КОЈИ ЈЕ У РЕКОРДНОМ ВРЕМЕНУ, ОРГАНИЗОВАО ЈОШ ЈЕДНО СНИМАЊЕ СЦЕНЕ ДОЧЕКА, ОВОГ ПУТА ИСПРЕД ДРЖАВНЕ ПАЛАТЕ, ПРИ ЧЕМУ ЈЕ УСПИО ДА ГЛУМЦУ - НАТУРШЧИКУ, ЗАДРЖИ ИСТИ ИЗРАЗ ЗАДОВОЉСТВА НА ЛИЦУ собношћу продуцента представе, који је у рекордном времену, организовао још једно снимање сцене дочека, овог пута испред државне Палате, при чему је успио

да глумцу - натуршчику, задржи исти израз задовољства на лицу. За новинаре који развој овога пројекта доживљавају искључиво из политичког ракурса, јер он и јесте

то, много је важно да ли је онај човјек у фармерицама кренуо у Прњавор, па са пола пута преусмјерен на свечани чин дочека? Чак и постављају питање - да ли

се Црна Гора у државном протоколу земље домаћина још третира као изборна јединица или суверена држава. Мој сензибилитет је окренут према глумцу, школованом или натуршчику, свеједно. Сјећате ли се сцене из филма ,,Турнеја“. Мишко, члан глумачке трупе, правда се пред стројем једне паравојске у Босни: ,,Не треба да ми пријетиш, камоли да ме бијеш. Довољно је да ми кажес: Еј, ти тамо! Везе ти немаш... то што радиш нема никаквог смисла... нико не воли твоју глуму... немаш ни трунке талента...“ Уколико је недавна представа у Београду, како наводи једна новина, стварно конципирана за потребе филмског наслова ,,Како дочекати инфериорца“, онда морамо признати да је ,,наш натуршчик“ сјајно одрадио посао за концепцију продуцента. Рола му је изникла из једноставне филозофије да човјек постоји у свом времену и њиме је условљен. Баш ко Мишко у Босни. У улози премијера, није први који носи терет инфериорности на лету према Београду. Зашто је Черчил једном типу рекао да је несој? Легендарни британски премијер је и у рату дебело финансирао културу, говорећи: ,,Ако у слободи започнемо свађу између прошлости и садашњости, открићемо да смо изгубили будућност... Доњи дом је моје ,,позориште“ и не одустајем од политике, тамо се бије битка за културу, тамо се борим против несоја...“ Израстао на државним јаслама, један редитељ шаље Черчилу позивницу за премијеру, уз напомену ,,да може довести друга, ако га има“. Стари лисац одговара: ,,Због раније преузетих обавеза, жао ми је што не могу присуствовати премијери, али ћу гледати репризу, ако је буде било, несоју један“. Тако то раде државници. Не дозвољавају да их несоји зајебавају! 

5

13. новембар 2021.

НА ПИЈЕДЕСТАЛУ ЗЛА

Н

есојлук живи онолико колико и људски род. Мијењали су се његови облици, као што су се на пиједесталу несојлука смјењивали они највећи. Када је у питању данашње вријеме, макар за ово моје кратко памћење које сеже од краја осамдесетих до данашњих дана, мора се признати да смо у ери ,,процвата“ несојлука. И у овом као и прошлим временима имамо градацију несојлука од најмањих до највећих. Наравно, и ово рангирање зависи од угла посматрача. Из мог угла, можда ће то читаоцима изгледати чудно, али највећи несојлук овог времена је немање става о питањима који се тичу нас као заједнице људи. Наравно, ту су и они који невјешто маскирају немање става тиме што подржавају и изражавају онај став који им доноси одређену корист или макар осјећај припадања крду, у којем, што би рекао Крлежа, пуно смрди, али је топло. Зашто је немање става несојлук и зашто баш највећи у ово доба? Да бисмо одговорили на ово морамо се вратити у историју. Не тако далеко, можемо се вратити у нашу прошлост прије 30 година или у Европу прије 80 година, непосредно пред бујање фашизма. Истина је да је етар данас, као и у тим временима, препуњен злобним и одвратним ликовима склоним најприземнијим манипулацијама. Али не, нису они криви за привремени тријумф зла. Главне заслуге за тријумф зла увијек сносе они који говоре мене се то не тиче и мене то не занима. Јер, у једно не треба сумњати, људи на срећу ипак нису толико зли да би огромном већином стали иза зла, али јесу довољно кукавице и конформисти да дозволе њен успон. Црногорско друштво данас је савршен полигон за управо овакве сце-

НАЈГОРИ СУ ОНИ ШТО ЋУТЕ ПОСТОЈИ ЈЕДНА ПРИРОДНА ЗАКОНИТОСТ У РАДУ ЂАВОЉЕ МАШИНЕ, А ТО ЈЕ ДА ПРВО НА РЕД ДОЂУ ПРОТИВНИЦИ СИСТЕМА (СТВАРНИ ИЛИ ИЗМИШЉЕНИ, СВЕЈЕДНО), ОНДА ОНИ КОЈИ ЋУТЕ ЈЕР СЕ СУМЊА У ЊИХ И, НАРАВНО, НА КРАЈУ И САМЕ ЂАВОЉЕ СЛУГЕ нарије. Нажалост, наше друштво има пуно ксенофоба, националиста, расиста, хомофоба, мизогина. Али колико је таквих, нажалост још више сам сигуран да је најмање толико оних који немају никакав став. Обично из страха од замјерања или због чувања или остварења неког личног интереса. Нажалост, зло убрзава и у регији и на цијелом континенту. Управо посматрамо тријумф деснице и смрт либерализма, само је питање у коју се обланду то пакује од земље до земље. И то искључиво ради тога да јавност то лакше прогута, а не због тога што се десни радикали више боје било чега. Бојим се да ће Балкан и мала Црна Гора на њему бити лак плијен ако се вирус мрака настави овако инфилтрирати. Бескичмењаци у Црној Гори биће понтонски мост преко којег ће се потпуно ослободити демонске силе. Деструкција ће бити темељна и ужасавајућа. Е зато је немање оног свог ,,ЈА“ данас мана која се не може опростити ниједном ментално урачунљивом пунољетном грађанину. А да се разумијемо, ово бескичмењаштво није дошло преко ноћи. Дошло је због ћутања када комшија који живи врата до вас крвнички убија жену од батина, а ми кажемо није наша ствар, када гледамо дјецу на улици како се дро-

гирају а кажемо није наша ствар... Не обраћање пажње на просјаке приморане да раде то што раде, сагињање главе пред криминалцима и политичким моћницима. На крају, лочигно је да се не успротивите ни неком организованијем облику насиља, јер су

вас већ навикли на немање става. Постоји једна природна законитост у раду ђавоље машине, а то је да прво на ред дођу противници система (стварни или измишљени, свеједно), онда они који ћуте јер се сумња у њих и наравно на крају и саме ђавоље слуге.

STUPS / autonomija.net

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

Наравно, да не би све било мрачно, вјерујем да се овакав сценарио ипак неће догодити, али опет подцртавам да живимо у времену када је грађански непристојно немати став. И да то кошта на крају и вас, али то је мање важно од тога, што то кошта цијело друштво и посебно оне најхрабрије међу нама који никада не ћуте на неправду. А о важности и моралности потребе да се има ,,кичма“, најбоље је у једној од пјесама казао велики Мартин Нојмилер (1892-1934), па ми то изгледа најприроднији крај овог текста: Када су нацисти дошли по комунисте, ја сам ћутао; јер нисам био комуниста. Када су затворили социјалдемократе, ја сам ћутао; јер нисам био социјалдемократа. Када су дошли по синдикалце, ја се нисам побунио; јер нисам био синдикалац. Када су дошли по мене, није преостао нико да се побуни. 

СРБСКИ СВЕТ

ТРАНЗИЦИЈА КАО УСУД ИЛИ

КО ПОНОВО ГЛАНЦА „БУРЕ БАРУТА“ РАЈКО РАДУЛОВИЋ

Т

ранзиција (лат. transitio), пријелаз – ето… Ово је у најкраћем објашњење што нас мучи толико деценија, и никако да изађемо из магле и баруштине овог… акутног стања. А, како смо научили, ,,ово је болан процес“! Првобитно се овај израз користио за трансформацију система бивших комунистичких земаља, у ,,плуралистичку демократију и тржишну економију“, тј. капитализам, да не идем даље у теоретисање. Транзиција система, транзиција власти, транзиција памети, транзиција капитала, транзиција из антифашизма у фашизам, транзиција несвијести… Лично бих волио када би овај термин био преведен као Несојлук, али латински језик не препознаје овај наш ,,локализам“ и наравно лингвистички не би било коректно. Свагдашња наша реалност, и питање: када ћемо се ослободити из ,,клијешта“ великосрпске (балканске) транзиционе конфликтности - да не употријебим ријеч која није примјерена!? Просвјетитељска поставка да је ,,историја учитељица живота“ не значи ништа, јер не само да постоје ,,понављачи градива“, већ се

НА СВЕЧАНОЈ АКАДЕМИЈИ ПОВОДОМ ДАНА ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ У БЕОГРАДУ ЈЕДНА ПОРЕД ДРУГЕ, НА ВЕЛИКОМ ПЛАТНУ СУ ПРОЈЕКТОВАНЕ ФОТОГРАФИЈЕ ВОЂЕ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА И МАРШАЛА ЈОСИПА БРОЗА ТИТА, ПОКУШАЈ ЧЕГА, ШТО, КОМЕ??? ЈЕ Лˈ БИ ОВО ТРЕБАЛО БИТИ ТРАНЗИЦИЈА ВРИЈЕДНОСТИ? ИЛИ НАЈАВА ЦИКЛИЧНОГ ОБНАВЉАЊА МРАЧНИХ СТРАНИЦА БЛИЖЕ И ДАЉЕ ПРОШЛОСТИ!?

иде и корак даље у… транзицију. Подс́ећања ради навешћу један лијеп, предиван надасве питорескан примјер - на свечаној академији поводом Дана побједе над фашизмом у Београду једна поред друге, на великом платну су пројектоване фотографије вође четничког покрета Драже Михаиловића и Маршала (намјерно велико слово) Јосипа Броза Тита, покушај чега, што, коме??? Је лˈ би ово требало бити транзиција вриједности? Или најава цикличног обнављања (понављања) мрачних страница ближе и даље прошлости!? Разура држава и нација, поновних (не дај Боже) регионалних и међусусједских ратова??? То су европске вриједности и пут??? Аристотел је, наравно, правио разлику између историје и књижевности (имагинације), тврдећи да је историја оно што се заиста догодило, а умјетност - пјесништво домаштана ситуација онога што се могло догодити. Ипак… ,,Да ли има ишта идеалније од тога да нови драмски текст

личи на све оно што нас окружује, а да је довољно дестилисан, те није буквална копија стварности.“ – Јован Ћирилов. Несојлук (транзициони) ратних деведесетих, у једанаест призора насиља и вулгарности, описао (написао) је Дејан Дуковски у драми ,,Буре барута“ 1994. године. Текст који данас има култни статус, инсцениран је широм свијета, код нас је постављен 2018. године на сцени ЦНП-а у Подгорици. Широј публици је свакако познат филм који је снимљен 1998. године, у режији Горана Паскаљевића. У једном од многобројних интервјуа, аутор текста Дејан Дуковски је изјавио да се бавио темом која искључиво говори о трагичном периоду народа балканских земаља, ,,осјећају мучног постојања на овим просторима“. Сам наслов текста сугерише мјесто на којем се одиграва радња – чиста метафора. Зло (несојлук) се дешава на сасвим обичним, свакодневним мјестима кроз која пролазе (битишу) сасвим обични људи. И однос на-

силник - жртва мијења се током радње, али се не мијења њихов став према самом чину насиља (било које врсте), несој остаје несој, добри ће остати добри. Мржња, издаја, освета, безнађе, бјежање младих из државе… слика хаоса. Прошло је скоро тридесет година од настанка овог дјела – да ли нас текст (представа, филм) подсјећа на прошлост или садашњост!? Да ли постоје људи који поново ,,гланцају“ буре барута?!

О ЕВРОПСКИМ (И ОСТАЛИМ) ПЕРИФЕРИЈАМА… Чак ни појам европске периферије и маргине, није прикладан за тренутну реалност коју живимо. Ходамо ли путем политичког вазалства, инфериорности и историјске регресије? Ко гради а ко разграђује? ,,Предложеним саставом владе није угрожена секуларност и грађанско устројство државе…“ Ево видимо из дана у дан како то из-

гледа. Више се и не зна да ли је влада пала, и ко је подржава од владајуће већине??? Чух данас да је подржавају можда два посланика?! Ништа не разумјем, али може му битˈ. Мислим на владу. И баш је небитно што је премијера Црне Горе, у званичној пос́ети Србији дочекао министар пољопривреде… у фармерицама. Битна је лијепа ријеч, или што би рекли ,,не суди о књизи по корицама“, ни о држави по министру. Дотични министар је познат по томе што често крши правила одијевања, како рече премијерка Србије: ,,прилично сређен какав уме да буде“. Само злуради тумаче ову ситуацију на другачији начин, а и премијер не гледа како се ко облачи, бар је тако изјавио. Мала дигресија, када сам љетос кренуо нешто да завршим у општини, портир на вратима ме уљудно упозорио да се приобучем или пресвучем, иначе ништа од уласка у зграду. И дан-данас мислим да је портир погријешио, а не ја. Ова ситуација са премијером, пардон министром, ме увјерила да сам дефинитивно био у праву. Чекам сљедеће љето, да уђем у зграду општине обучен као Борат на базену. Само ово што се десило са пријемом илити дочеком у Србији, не знам да ли је то њихов или наш образ, како би рекли овдашњи, ,,Али нешто грђе од обоје“.

P.S. Транзиција = Несојлук 

6

13. новембар 2021.

ЧЕКАЈУЋИ ЧОЈСТВЕНИЈА ВРЕМЕНА

а сјетом читамо о неким прошлим, другачијим временима, кад су људи били људи. Иако је било теже, оскудније и опасније, ипак је било много мање превараната и ништа људи. Дата ријеч је била закон. Све се то уз огањ преносило са генерације на генерацију и временом постало начин размишљања и неписано животно правило. Знали су се приоритети. Храбра и поносна Црногорка је учила сина: ,,Имање се даје за главу, глава за образ, а образ низашто“. Живјело се тако вјековима. Када је било најтеже, најбољи, најпаметнији и најхрабрији су били у врху и одлучивали о свему. Зато смо и успјели да се изборимо. Ипак, вјекови патње и лоших времена учињели су да оних најбољих, најискренијих и најодговорнијих буде све мање. Уз то, другачија времена и начин живота, учињели су да они временом изгубе стечене позиције у друштву. Са новом историјом они ранији квалитети блиједе, а нови критеријуми избацују неке друге особине у први план. Данас смо добили другачије параметре за добро, праведно и перспективно. Ново вријеме је поставило политичаре да одлучују о свему. Појавило се занимање за које није обавезна посебна памет, искреност, принципијелност, досљедност и поштење. Добили смо људе који планирају и управљају судбином цијелог човјечанства. А неки од њих не умију ни себе да уреде, доћерају и организују. И та нека нова ,,струка“ је приграбила власт, планира и креира нашу будућност и одлучује о нашим животима. Иако је оних

И БИ – ПОЛИТИЧАР ПОЈАВИЛО СЕ ЗАНИМАЊЕ ЗА КОЈЕ НИЈЕ ОБАВЕЗНА ПОСЕБНА ПАМЕТ, ИСКРЕНОСТ, ПРИНЦИПИЈЕЛНОСТ, ДОСЉЕДНОСТ И ПОШТЕЊЕ. ДОБИЛИ СМО ЉУДЕ КОЈИ ПЛАНИРАЈУ И УПРАВЉАЈУ СУДБИНОМ ЦИЈЕЛОГ ЧОВЈЕЧАНСТВА. А НЕКИ ОД ЊИХ НЕ УМИЈУ НИ СЕБЕ ДА УРЕДЕ, ДОЋЕРАЈУ И ОРГАНИЗУЈУ. И ТА НЕКА НОВА ,,СТРУКА“ ЈЕ ПРИГРАБИЛА ВЛАСТ, ПЛАНИРА И КРЕИРА НАШУ БУДУЋНОСТ И ОДЛУЧУЈЕ О НАШИМ ЖИВОТИМА behance.net

С

РАЈКО ПЕРОВИЋ

ОБЕЋАЊЕ

Ђовани Гасталди, 2021.

лоших мање, некако су гласнији и препознатљивији. Све најлошије људске особине избијају на површину. Јасно видимо да

су нашли начин да имају ,,љеба без мотике“, и не само љеба. До јуче су били поштени, брижни, скромни, искрени, честити…

Али до јуче им није могло бит. Сада кад их је запало, потпуно су погубљени у сталној трци да имају што више, љепше, маркираније, скупље, беспотребније… Дио њих ни у чему нема мјеру. Приграбили су највеће привилегије, скупе аутомобиле, станове, куће, луксуз, паралелни живот и још доста тога потпуно беспотребног за праву срећу. Многи од њих отимају, скубу, грабе, расипају... Поједини су обезбиједили себе, за један, два, за три живота. Сад чине исто то за ђецу, ширу родбину, кумове… Запосли, учини, прогурај… И што су на већем положају, то су незаситији. Што имају више, то им фали више. ,,Сном је човјек успаван тешкијем, човјеку је срећа непозната… што се више к врху славе пење, то је виши среће непријатељ“, писао је Раде Томов о њима прије 200 година, као да их је видио. Вирус непоштења, грамзивости и несојлука не разликује границе, нацију и вјеру. Цијели свијет је постао роб полусвијета. Ми у Црној Гори смо ође доста лоше прошли. Један дио политичара нема стандарда, никаквих критеријума или црвене линије која би била граница преко које се не прелази. Све се толерише и

нема те увреде коју не могу прогутати зарад личних интереса. Како могу да не чују онога који је са њима, који их подржава и који им је коалициони партнер, а каже им да су незналице, полтрони, лоповчине, плаћеници, издајници… Која је то снага воље да се прећуте највеће увреде, само да се остане у фотељи и задрже привилегије. Каква је људска врста политичар? Како могу бити безосјећани на патњу, немаштину, глад, безнађе, чак и на смрт. Ђе нестадоше снага ријечи, образ, љуцкоћа, достојанство и понос? Јесу ли толико вриједне тренутне привилегије, па се због њих заборави на претке, а потомцима се остави бреме срамоте. Оће ли им стечена материјална богатства бити довољна компензација за окиђени образ? Можда је то нека посебна врста људи која је спремна на све, па је одлучила да се бави политиком? Или су неки људи просто кварљива роба, па су их оштетили власт и привилегије које иду уз високи положај? Они другачији, обични људи често користе логику, па потпуно другачије размишљају. Прочитао сам на друштвеним мрежама: ,,Волим људе који су оно што јесу“. И то је суштина свега. Колико их је који се воде том логиком? Говорити оно што мислиш, понашати се онако како се осјећаш и радити оно што ти прија. Да ли су људи који су се увалили у власт и којима је добро, кадри да ово разумију. Схватају ли да док чврсто држе стечене привилегије, у ствари иду погре-

КРОЗ ЕПОХЕ

Д

а, свуда око нас има несоја, то ваљда не морамо ни доказивати. Ни да их је било увијек, ни да ће их заувијек бити. Бар нама у Црној Гори то не треба пуно разјашњавати. Једноставно је тако, колико има добрих људи, на другу страну има и несоја, па и мало више. Због тога и памтимо оне добре, и њих и њихове поступке. Као свијетле примјере и узоре понашања. А памтимо и примјере несојлука, да се на њима учимо како не треба. Вјероватно да је највећи или бар најпознатији примјер несојлука онај пољубац Јуде Искариотског на Маслиновој гори којим је издао Христа фарисејима и римској милицији. Касније су ти исти фарисеји били препознати као егземплар превртљивости и удворништва. Но, има и старијих примјера несојлука. Кад смо већ код Јевреја, у Старом завјету је записана прича о Арону и браћи која су га продала у робље у Египту. Такође, велики библијски примјер несојлука је и игра Саломе која за награду тражи главу Јована Крститеља. Исто тако, и издајнички поступак Ефијалта, који је својим поступком издао Леониду и његове Спартанце у Термопилском кланцу добар је примјер несојлука. Чак је и велики Александар Македонски направио један нељудски потез када је након пијанке са својим официрима спалио велики дио Персеполиса. Из периода Старог Рима по несојлуку некако се као централ-

ИЗДАЈА ДОМА

на фигура издваја посљедњи цар династије Јулијеваца – Нерон. Он је постао примјер лошег владара и скаредне личности, нешто својом заслугом, а нешто и захваљујући пропаганди хришћана, јер је први отпочео прогоне против њих. Додуше, и римска крилатица „Divide et impera!“ (Завади, па владај!) није свијетли примјер коректног понашања. Ипак, на њој је почивала моћ Царства и они су је обилато користили, све док је било Римљана. Њихову тактику даље су црпили њихови насљедници Византинци, који су међу другим народима постали познати по својој превртљивости и охолом и нељудском поступању. Први који су то осјетили на својој кожи били су Визиготи, којима су византијски корумпирани службеници тражили да своју дјецу продају у ропство, да би им дали храну, што је узроковало њихов устанак против таквог несојског поступања. Византијска арогантност и презир према другима толико је постала озлоглашена да је ушла у пословицу код других народа. Нешто касније, Лиутпранд из Кремоне када описује свој боравак у Цариграду у најцрњим бојама описује и народ и посебно цара. Слично су и Византинци мислили о овима на Западу, па њихови хроничари пишу о варварским и несојским поступцима крсташа при-

ликом заузимања Цариграда и Солуна 1204. године. По свом лошем понашању и владању остао је упамћен и енглески краљ Јован без Земље, мада ту има и мало претјеривања романтичарске историографије. Средњи вијек биће упамћен као период великог људског посртања и цивилизацијског пада. Двије франачке краљице успјеле су да једна другој убију чак и прау-

нучад у слијепој борби за власт. Крајем IX вијека, у Риму папа Стефан IV суди свом покојном претходнику папи Формозу, тако што је ископао његов леш да би извршио његову екскомуникацију. У Цариграду велики философ Михаило Псел пише свргнутом цару Константину В, којег је његов насљедник ослијепио и откинуо му нос како би спријечио његове аспирације на пријесто, уз стра-

шну иронију, како га је сада Бог наградио да изгуби земаљски вид, да би могао да види даље. Велика историја дволичности, превртљивости и нељудског поступања није наравно ни нас заобишла. Дукљанска краљица Јаквинта, жена краља Бодина, остаће упамћена по бројним интригама и марифетлуцима којима се служила да своје синове доведе на власт. Њени поступци само су ослабили дукљанску државу која од тада доживљава константан пад. Током окупаторске владавине Немањића остали су забиљежени примјери несојлука, типичног за еру средњег вијеАНТУН ХАЊИЛЕЦ / srednja.hr

ВУКОТА ВУКОТИЋ

7

13. новембар 2021.

О НЕСОЈЛУКУ И ЗЛОЧИНИМА ПРЕМА ЦРНОЈ ГОРИ И ЦРНОГОРСКОМ НАРОДУ (1918-1941)

ка. Тако је позната трагична судбина краља Стефана Дечанског, кога је отац ослијепио како би га спријечио да дође на пријесто, а касније га у Звечану убио рођени син, потоњи цар Душан Силни. Ни модерна времена нијесу лишена несојског понашања. Максима завади, па владај дала је резултате у свим епохама. Интереси су гонили људе да дубоко срозавају своја морална начела. У том смислу нијесмо ништа научили од историје. Несојски поступци прате нас у стопу. Памтимо примјере када је пропагандна машинерија из Београда покушавала да на све начине оцрни лик краља Николе пред великим силама. У ту сврху током Првог свјетског рата подметнула му је фалсификат Пера Тунгуза о наводном тајном пакту са Аустро-Угарском ради изласка из рата и добијања Скадра као компензације за тај чин. Иако фалсификат, трајно ће наштетити Црној Гори и допринијеће њеном нестанку након рата. Такође, озлоглашен је и поступак Андрије Радовића, који у Паризу окреће леђа краљу Николи, који га је поставио за премијера своје владе, и ставља се на чело Одбора за уједињење који је имао сврху да прекрижи и утопи Црну Гору у Србију. Зато данас и не чуде ријечи, које чујемо ових дана са разних парастоса, да се Црногорци називају рђом, јер се не уклапају у велике пројекте и планове. Чуди једино да се они који су својим несојским поступцима одвајкада ружили и сатирали биће и дом овог народа, имају образа гласкати и некога називати ружним именима. Но, несоја је било и биће. 

НОВАК

Н

есој је - у вриједносном систему и смислу - индивидуални, персонализовани друштвени феномен, ненормална, девијантна, аморална и антиетичка појава и чињење, облик отпадништва од врсте, соја, коријена, стабла, одрод, изрод, издајник породице, братства, племена, народа, нације, домовине, отаџбине, државе..., односно појава која има своје конкретне протаганосте и примјере у свакој држави и друштву. У историји Црне Горе, за несоје су се сматрали они који су као такви и означавани у заједници, примарно због својих, властитих, недјела или недјела њихових појединих непосредних предака, као ,,никоговина“, ,,никоговићи“, ,,тањевина“, ,,фукара“, ,,свашточина“, ,,неваљалци“, ,,срамотници“, заправо, лица без морала, односно нељуди у етничком смислу и отпадници од традицијског, установљеног од давнина система људске вриједности, врлина, карактера, шкарт од доброг и хуманог, часног понашања и поступања. Но, увијек је сваки несој именован и описиван према свом, личном, почињеном недјелу, као појединац, отпадник, од свог генеалошког насљеђа, традиције, у моралном систему и издајник општеприхваћених друштвених вриједности и обичајних и правних норми. То је значило и да од доброг коријена може испасти лош плод; да од добрих предака могу бити лоши потомци у моралном смислу и дјеловању у широј друштвеној заједници.

Много је било несојлука, односно неморалног, нељудског и злочиначког понашања и дјеловања, бандитизма, организованог и планског, систематског, бруталних репресија против Црне Горе, Црногораца и Црногорки и других њених грађана, почињеног и извршених послије 1918. године, када је Црна Гора ,,била претворена у пакао, много црњи од оног Дантеовог“. Заправо, то је нарочито дошло до изражаја након бесправног, насилног укидања црногорске државе, односно, њене окупације и анексије спроведене од стране званичне Србије и њених војно-жандармеријских снага и плаћеничких оружаних формација, контракомитских ,,летећих чета“ под егидом централистичког режима унитарне КСХС (која је била друго име за Велику Србију). У томе су поред трупа окупационог режима, дјелимично, учествовали и разни одроди, изроди, ренегати, агенти, регрутовани у Црној Гори од дијела домицилног становништва, који су за то били плаћени и ,,награђивани“ од стране власти за обрачун против Црне Горе и њене слободе и суверенитета. Црногорски слободар и партиота, прегаоц за право, част и слободу Црне Горе, политички вођа, идеолог и организатор Божићног устанка 1919, и црногорски премијер и министар више ресора у црногорским владама, Јован Симонов Пламенац је, након амнестије и повратка из емиграције, у београдском листу ,,Балкан“ од 12. новембра 1925. године, писао о несојлуку и масовним нељудским поступцима, и из тога произашлом зликовачком дјеловању српске (србијанске) власти и њених милитарних одреда против Црне Горе и црногорског народа. О томе Јован С. Пламенац пише: ,,У 1918 и 1919. години Црна Гора је била сведена на гробље. Запаљено је

ПАКАО ЦРЊИ ОД ДАНТЕОВОГ

ТО ЈЕ НАРОЧИТО ДОШЛО ДО ИЗРАЖАЈА НАКОН БЕСПРАВНОГ, НАСИЛНОГ УКИДАЊА ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ, ОДНОСНО ЊЕНЕ ОКУПАЦИЈЕ И АНЕКСИЈЕ СПРОВЕДЕНЕ ОД СТРАНЕ ЗВАНИЧНЕ СРБИЈЕ И ЊЕНИХ ВОЈНО-ЖАНДАРМЕРИЈСКИХ СНАГА И ПЛАЋЕНИЧКИХ ОРУЖАНИХ ФОРМАЦИЈА, КОНТРАКОМИТСКИХ ,,ЛЕТЕЋИХ ЧЕТА“ ПОД ЕГИДОМ ЦЕНТРАЛИСТИЧКОГ РЕЖИМА УНИТАРНЕ КСХС. У ТОМЕ СУ ПОРЕД ТРУПА ОКУПАЦИОНОГ РЕЖИМА, ДЈЕЛИМИЧНО, УЧЕСТВОВАЛИ И РАЗНИ ОДРОДИ, ИЗРОДИ, РЕНЕГАТИ, АГЕНТИ, РЕГРУТОВАНИ У ЦРНОЈ ГОРИ ibb.com

шним путем? Да ли им је јасно да су жртвовали морално, да би добили материјално? Зато нам требају они обични људи који умију да препознају проблем и који могу да пронађу рјешење. Колико је у ствари таквих који су кадри да се ухвате у коштац са проблемима и да се изборе са овим тешким временом лукавости, лицемјерства и несојлука? Још кад би те њихове позитивне особине биле прелазне. Може ли се то? Како учињети да обични људи о нечему одлучују. Могу ли бар они нешто да промијене, ако то неће дио политичара који је ушао у власт само да би стекао привилегије? Јесу ли добри људи врста која изумире, или су пелцер који ће оплеменити све оне лоше. Могу ли они који држе дату ријеч, ти прави, искрени и поштени, бити зубља која ће потпирити све оне који тињају и који се ломе у овом хаосу. Могу ли распламсати све оно што је у души добро? Колико је људи који имају воље, снаге и жеље да се мијењају? Ни нашем великом пјеснику и највећем уму, није било јасно докле може да досегне човјек, па је писао: ,,С точке сваке погледај човјека, како хоћеш суди о човјеку - тајна чојку, човјек је највиша“. Ни Његош није знао, па ми обични смртници немамо право да судимо било коме. Морамо наћи начин да уочимо потенцијал у људима, да им дамо шансу да се промијене и простор да буду бољи. Да се онда сви заједно надамо да ћемо поставити ствари на своје мјесто и да ћемо животу дати прави смисао. Тада нам остаје само да чекамо на та боља и чојственија времена, када ће ријеч поново бити ријеч. 

УБИЈЕНИ ЦРНОГОРСКИ ПАТРИОТИ У НИКШИЋУ 1923.

хиљаде кућа и побијено на хиљаде Црногораца... Жене, ђеца и немоћни старци бацани су живи у ватру: Дјеца коју су бацали са прозора падала су на бајонете који су их спремни чекали. Несрећницима који су давали знаке живота, кидане су уши, језик и нос... Жене су силоване; па су им везивали испод сукње мачке које су, подивљале због удараца штапом, кидале тијела ових несрећница. Формиране су банде које су као Хуни пустошиле области једну за другом пљачкајући сиротињу црногорску, скрнавећи гробове предака, вукући и прљајући по блату кости Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског само зато што су били свечеви црногорски“. (Виђи о томе и проф. др Јожеф Бајза, ,,Црногорско питање“, прво издање, на мађарском језику, Будимпешта, 1927; друго издање на италијанском језику, Будимпешта, 1928, треће издање, Подгорица, 2001, страна 43). Примјер и сублимат моралних историјских црногорских врлина – црногорски сој и државник Јован С. Пламенац вјеродостојно пише о трагичној судбини Црне Горе под свирепим окупационим режимом Краљевине Србије, односно Краљевине СХС, под влашћу Карађорђевића и београдске владе (састављане од ондашње Радикалне и Демократске странке). Он свједочи о почињеним масовним злочинима и несојлуку од стране освајача извршеном према Црној Гори и њеном народу и то он прецизира и у писму под насловом ,,Тиче се моје изгореле куће“, упућеном 4. априла 1941, ондашњем предсједнику Окружног суда у Врању, некадашњем официру србијанске (српске) војске, кога је оптужио да је командовао војним снагама, који су запалили његову кућу у Бољевићима (Црмница) јула 1919. године. У томе писму Јован С. Пламенац, између осталог, објашњава

што се збивало у Црној Гори у вријеме њене окупације и анексије послије 1918. године: ,,...А већ и да не говоримо о убијствима у масама разоружаних и невиних људи, стараца и жена, мајака и дјеце, које почини србијанска солдатеска широм Црне Горе, под командом жалосних србијанских официра. Колико је само невиних и часних и национално патриотских Црногораца испустило своје душе у затворима, послије ужасних мучења. Да не помињемо претходно ломљење ногу и руку и ребара и одвајање бубрега, вађење очију и кидање ушију, још прије него што би несрећне жртве издахнуле. Живим људима је кожа дрта с леђа и са трбуха, па им онда со мећана под кожу, да би тако издахнули у најстрашнијим мукама. Нећемо говорити о изругивањима свију светиња Црне Горе“, пише Пламенац наводећи потом: ,,Тако је поступано на примјер било са Св. Петром Цетињским и Св. Василијом Острошким. Сјетимо се оних чуда у Никшићу... Сва ова зла и све ове обијести и ове звјерске злочине чинили су србијански војници и жандарми по наређењу својих старјешина. Србијански војници уз остала насиља и злочине вршили су остала и слична недјела и над самим Црногоркама: нпр, отсијецали су им прсте с руку да би им што прије прстење одузели. Или су им пак под рашом (сукњом) метали мачку до голог тијела, па онда вежи и сашиј сукњу. Мачку би тукли, или боли иглама, да би мачка, у својој помами, угризала и чупала голо тијело несрећним жртвама, а насилни блуд био је стално на дневном реду. На примјер: Дошла је србијанска војска у Цуце, у Катунску нахију, пред кућом Петра Звицера, земљорадника..... (Петар Звицер био је један од најчувенијих устаничких и комитских вођа за слободну и самостал-

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

ну Црну Гору - Нап. Н.А.). Пита њен командант у рангу мајора, гдје је домаћин куће. Излази на врата Петрова жена и каже да Петар није ту, него да је отишао у млин. Улазе у кућу и врше преметачину, у циљу да се није гдје сакрио у кући. Али од Петра ни трага. Тада наређује командант, да војници изведу Петрову бабу, старицу од преко 80 година. Па пошто су унијели сијено у кућу, затворили су у њу жену Петрову са троје ђеце и онда су је запалили. Настала је унутра иза овога вриска, кукњава и запомагање мајке и дјеце... Мајка проба не би ли врата отворила. Дјеца вриште. Чује се њихов слабачки глас: Мама! Мама! Драга Мама!... Ој! Леле! Тата у помоћ! Леле нама!... Старица такође кука пред кућом и лелече. Хоће пут кућних врата да их отвори, да спасе... Војници је само ћушну кундаком. Она се залелуја и падне... Дим све више пригушује и дави... Пламен све обухвата. Кроз кратко вријеме кров пада и догоријева. Кућа се претвара у згариште. Нема више ни трага ни од мајке ни од дјеце. Само је на једном мјесту био остао један дио од десне дјечје руке. Лакат са прстићима. Иначе, ништа друго, осим по која кост која је још димила на згаришту. За све ово вријеме, док је кућа горјела и пламен прождирао мајку с дјецом, уз вриску и страшни јаук, војници су и овдје играли у колу безумља са својим командантом, смијући се и веселећи. Шта мислите?! Крвава београдска влада наградила је команданта ових јањичара са унапређењем и орденом за заслуге“, наводи Јован С. Пламенац. (Виђи интегрално у факсимилу публиковано и прекуцано писмо Јована Пламенца од 4. априла 1941. под насловом ,,Тиче се моје изгореле куће“ објављено у часопису ,,Црногорски анали“, Цетиње, година 1, број 3, јун 2013, стр. 353-374). 

8

13. новембар 2021.

ПРОМЈЕНА Наставио је да расте, управо како су лекари и обећали. Али не онако како су се он и мајка надали. Груди су му се развијале, рамена постајала шира - али ноге су остале као детиње – бледоружичасте, са много ожиљака. Његово лице изгубило је детињи израз, глас му је био за квинту нижи. Некада фино извајани нос, постао је крупан, са великим ноздрвама. Усне постадоше преко ноћи одвише меснате и скерлетноцрвене. Отац није могао да крије отпор према ,,детету с маном“. Наједном, и вид почиње да му слаби. Цвикер окачен о свиленом концу остао је део њега самог до краја. Лице, руке, груди - наједном су били покривени црним маљама. Природа као да је заборавила на младост. Мајка, у паници, тајно зове докторе, пита када ће и ноге почети да расту… Доктор одбија да прими хонорар: ,,Некаква болест жлезда је у питању… Наука је немоћна…“ Она одлази са њим на Азурну обалу,

ЈУДИНИ ПОЉУПЦИ НА МУЛЕН РУЖУ

таласи су узбуђени, разбарушени, пуни дурских вибрација, али су кипариси неми, ту је погнута и као са тамним капуљачама дубоко навученим, увучене у неке тешке, ноћне молитве. ,,Рири“, каже му пред спавање: ,,лекари кажу да су учинили све што је могло да се учини, можемо да се вратимо натраг у Париз…“ Враћају се у Париз, у његовом телу мушкарца кратких ногу и ниског раста још увек је душа детета. Вредно учи и добија Крст части. Књиге су му утеха и мајка му предлаже да почне да се бави писањем. ,,Мами, да би се писало, пре тога треба живети… О чему бих ја писао…“ И он јој се поверава да је престао да разговара са Богом. ,,Не молим се више и желим да постане сликар…“ И он одлази на Академију. Тамо будући сликар ватромета Мулен Ружа, води тихи рат, јер стално тражи да му дозволе да слика ведрим, јарким бојама. Стари мајстор је неумољив, не крије да нема симпатије за уметника са телесном маном. Академија није место где ће Анри постати сликар. Но, по бистроима Монмартра, Анри ће полако постајати - Тулуз Лотрек. Упознаће Сераа, Сезана, Монеа, Писароа…

ним салама праље и модисткиње у шареним хаљинама, жене једноставне али веселе, које се смеју тако да пред Анријевим очима поскакују њихове округле груди, весело, ведро и њему се чини да тоне у неизрециву лепоту те ватрене приредбе живота, пуне тамног даха еротике, чежњивих погледа, вербалних пикантерија и досетки, неочекиваних жмараца и - узбуђења. Осећао је да је уроњен у стварни, уметнички живот и да је ту, по први пут, без обзира на своје физичке мане - делимично и прихваћен. Полако, али сигурно Лотреков стил се заувек

БИО ЈЕ ОНАЈ КО ЈЕ СЛИКАО ЕУХАРИСТИЈЕ (ТАЈНА ПРИЧЕШЋА), СВАКУ НОЋ БИВАЈУЋИ РАЗАПЕТ НА НЕКОЈ ОД ПРЉАВИХ И ПОЦИЈЕПАНИХ ПОСТЕЉА МУЛЕН РУЖА, ДОК ЈЕ ПРИМАО ЛЕДЕНЕ, БЕШЋУТНЕ ПОЉУПЦЕ КОЈИ СЕ ПЛАЋАЈУ

удаљава од лекција са Академије и сликара натуралиста. Захваљујући дружењу са Едгардом Дегаом, он се мења. Дега му каже: ,,Лотрек, Ви сте мајстор свог заната, у овом граду у коме сви сликају, а нико не купује слике“. Нежно пријатељство склапа и са Винсентом ван Гогом: Заједно испијају литре отровног пића - апсинта, које изазива снажне халуцинације. Обојица су гладни, прокажени и усамљени – невољени, непризнати, неприхваћени. Без љубави, без жена, пију од ујутру на празан стомак, да би што пре алкохол њихову свест обојио неким колоритом лажне хармоније. У Кормановом атељеу Лотрек први пут среће Ван Гога, који тада има 33 године. Један другом били су једини пријатељи у тим животима налик на кратак, блистав сјај комете. Пиљарице, проституке, играчице у Мулен Ружу, постале су Лотрекова тема. Племић кога је отац одбацио због болести, балске сале заменио је Мулен Ружом, оперу булеваром Клиши, отмене четврти Монмартром, сиромашним, али тако пикарски веселим, пунокрвним и питорескним. Груба, јарка поезија Монмартра на његовим је сликама, кабареи, кафеи, крчме, сликарски атељеи, јавне куће, циркуси – то ће остати његово окружење до краја живота. Уместо крзна племенитих лисица - јефтине бое око мршавих вратова изгладнелих дама, уместо бароница и грофица које су му се ругале, проститутке које се протежу на кревету, окружене бочицама самоће, алкохолом, тугом. Уместо коњичких трка, мутна, блештава лепота канкана. Крајем века (1891) штампар Едуард Анкур и сликар Пјер Бонар у његово стваралаштво уводе литографију – и Тулуз Лотрек постаје звезда. Анри и графички камен, који може да пренесе опору свежину и грубу „окрутност“ његове линије, нераскидив су спој и непресушна инспирација. Његови плакати биће најчудеснији плакати париског Мулен Ружа и циркуских pariscityvision.com

У

зору, изнад булевара Сен Жермен, по ободу небеса објављује се издајничка, корална светлост, која боли. Овуда је он храмао, гегајући се. Овде је некада и изнајмљивао собе да би се састајао са одбаченим женама, чија кожа не беше нежна, већ измучена, али наге, под накривљеном лампом, која у чаролију обавија све, њихова тела личила су му на ,,бокорење чудесних мимоза“. Анри Мари Рејмон де ТулузЛотрек Монфа рођен је у Албију 1864. Потицао је из старе аристократске фамилије, са много уважених предака који су се у прошлости дружили и са краљевима. Био је син грофа Алфонса и грофице Аделе де Тулуз-Лотрек. Анри беше њихово прво дете. С обзиром да је у власништву породице била готово цела грофовија Тулуз у Француској, да се богатство не би распарчавало и делило, његови родитељи су се венчали, иако су били блиски рођаци, чак су и физички подсећали једно на друго. Његова мајка се удала за брата од тетке, у намери да очувају што „чистију“ аристократску крв, али и неокрњено породично богатство. У то доба се још нису знале погубне последице спајања особа блиског сродства, тако да је Анри рођен са генетским манама. Имао је изузетно крхке кости. Са 14 година, дечак (који је до тада већ боловао од грознице, од које су га неуспешно лечили годинама, водећи га по разним лекарима) слама леву ногу, а годину дана касније ломи и десну. Кости немају физиолошку способност да правилно зацеле и његове ноге заувек престају да расту. Већ са петнаест, слути да му се припрема нешто страхотно. Упао је у заседу живота а да ништа није учинио. Не зна да је већ свако рођење замка. Ноге су му још увек у гипсу, лекари долазе непрестано… Саветују да једе и спава што више може – оно што лекари обично саветују кад више немају шта да кажу: ,,Грофице… само стрпљења… И видећете… Алхемија младости… алхемија младости…“ Он и мајка се грле радосно у кревету, обоје чују како једно другом лудачки ударају срца. Дани некако пролазе. Мајка му чита по читава поподнева. Играли су чекерс - врста игре са котурићима на табли, модерна у то време, мрштили се и као љутили при сваком потезу, смејали се као деца. Или би га она подупрла јастуцима, донела му прибор за цртање и позирала му за небројене портрете.

СЛИКАРСКИ ГЕНИЈЕ БОЕМСКОГ ПАРИЗА: АНРИ МАРИ РЕЈМОН ДЕ ТУЛУЗ-ЛОТРЕК МОНФА

wikimedia.org

САЊА ДОМАЗЕТ

ДРУГИ ПАРИЗ Тулуз Лотрек напушта живот са мајком и упознаје један други Париз – онај у коме у топлим, летњим вечерима плешу у јефти-

У МУЛЕН РУЖУ, ПЛЕС Анри де Тулуз-Лотрек, 1890.

представа у овом граду. Звали су га ,,срцем и душом Монмартра“. У једном тренутку, на очај своје породице, сели се у јавну кућу и тамо живи извесно време. Убрзо бива и заражен сифилисом. Анри слика чувену певачицу Ивет Гилбер, као и Луј Вебер, такозвану „Ла Гули“, играчицу која је лично измислила плес Кан-кан. Године 1884. године ради портрет Виктора Игоа. Упознао се и са Оскаром Вајлдом који је током свог изгнанства дошао у Париз и урадио његов портрет. Лотрек је излагао у Лондону где је упознао тадашњег британског краља, (био је поприлично припит и умало да преспава тај сусрет), а коју годину раније на изложби у Паризу упознао се и са српским краљем Миланом. Али, онда се догађа оно што ће га заувек сломити: љубав.

СМРТ Тулуз Лотрек је поверовао жени која је пристала да са њим обилази Версај, Лувр, борави читаво лето на француској ривијери, води са њим љубав - под условом да се он у њу не заљуби. Кад јој је признао шта збиља осећа, она је, ледена као оштрица сабље, понудила крај. Он је рекао да је ,,љубав и тако болест, која ће проћи“. Али није прошла. После сусрета са Золом и Лондона, он јури у њен стан да је изненади и запроси. Већ је отишла са другим. Сада време почиње да се убрзава. Он се руга и свети самом себи због свега онога због чега није крив. Себе исмејава. Себе оптужује за наказност, за судбински усуд. Не пије да би се напио, него да би се убио, наручује у кафанама све врсте пића, меша их и пије тако сједињене, заподева туче и свађе са било ким на кога налети, сипа керозинско уље по целом атељеу да би наводно убио бубашвабе… Спроведен је у лудницу. Мајка грофица уредила је да то буде замак из 18. века. Ту ће провести дуге месеце за време којих ће се умирити, поново почети да слика и нацртати серије изузетних цртежа са циркуском тематиком. По изласку, добија Легију части за заслуге према француском народу. Читавих годину дана је трезан. Али једне ноћи, прошлост долази по њега, као што прошлост увек долази. И он ће сада пити без престанка, све до можданог удара у кочији која га је возила по Паризу свом у локвама и киши. Парализованог су га вратили мајци. Знао је да умире и да никада није био вољен. Имао је 36 година. Најбољи од нас добијају најдубље ране и највећа искушења. Тулуз Лотрек јесте био онај ко је сликао еухаристије (тајна причешћа), сваку ноћ бивајући разапет на некој од прљавих и поцепаних постеља Мулен Ружа, док је примао ледене, бешћутне пољупце који се плаћају. Јудине. 