Dnevni list Pobjeda 12.03.2022. by Pobjeda

V. d. direktorice Uprave prihoda i carina tvrdi da iza njenog rada stoje rezultati, te da je zatekao zahtjev ministra finansija da podnese ostavku

Petričević: Neću da „bušim“ zakon zbog Spajića V. d. direktorice Uprave prihoda i carina Milena Petričević kazala je na konferenciji za medije da ju je zatekao zahtjev ministra finansija Milojka Spajića da podnese ostavku, te da je odbila da to učini iz profesionalnih razloga. - Žao mi je što ostavkom nijesam mogla da pomognem ministru, ali zbog postignutih rezultata nijesam mogla da urušim svoj profesionalni dignitet. Ponuđeno mi je mjesto direktorice Direktorata za nadzor u Ministarstvu finansija, koje je po platnom razredu bolje plaćeno i ima za petinu manje posla. Zahvalila sam se i čekala obrazloženje, za koje mi je unaprijed rečeno da će biti šturo – rekla je Petričević, ističući da su joj nuđene i pozicije u IRF-u i CEDIS-u. STR. 5.

STAV

Završena bezbjednosna procjena za direktora ANB-a

Vukšićevi operativci procijenili da im šefu prijeti opasnost?! Bezbjednosna procjena se radi kako bi se utvrdilo da li je neko ugrožen od opasnosti koje su izazovi sa aspekta nacionalne bezbjednosti ili zbog posla koji je radio. Sigurni smo da u slučaju direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost ne postoje takve prijetnje – kategorični su izvori Pobjede iz ANB-a. Vukšiću, prema njihovim riječima, jedino prijete zakoni ove države zbog niza teških krivičnih djela koje je počinio od kada je na čelu ANB-a STR. 2.

Dejan Vukšić

Sukob svjetova nakon invazije Rusije na Ukrajinu

Zarade u KCCG više ne sadrže dopunski rad, naknade za konzilijarne preglede, angažmane u komisijama...

Ukrajinski istoričar i publicista, istaknuti ljevičar koji brani Kijev, objašnjava zašto je potrebno da ljevica u Evropi i SAD osudi Putinovu agresiju

Zdravstveni radnici smatraju da su zakinuti, Ministarstvo ih podsjeća na velike povišice

INTERVJU: Vlatko Cvrtila, dekan zagrebačkog Vern univerziteta

Tenzije moguće Pismo na Balkanu, zapadnoj Crnoj Gori treba ljevici iz konsolidacija Kijeva suverenističkog političkog bloka

» Piše: Taras BILOUS

STR. 11.

Ako Rusija nastavi svoju geopolitičku igru na Zapadnom Balkanu, sigurno je da će se i dalje miješati u unutrašnja pitanja Crne Gore, kaže prof. dr Vlatko Cvrtila STR. 4.

STR. 8. i 9.

RAZGOVOR: Reditelj Lordan Zafranović za Pobjedu povodom skorog početka snimanja filma o zločinima u logoru Jasenovac

„Zlatni rez 42“ između neba i zemlje pune leševa STR. 14.

Politika

Subota, 12. mart 2022.

Završena bezbjednosna procjena za direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost

PODGORICA – Sigurnost direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost je ugrožena - pokazala je bezbjednosna procjena koja je rađena na njegov zahtjev, ali detalje ko i zašto prijeti Dejanu Vukšiću izvori Pobjede iz ovog resora nijesu mogli da podijele sa nama, jer nijesu mogli doći do izvještaja. - Završena je procjena i utvrđeno je da mu je ugrožena bezbjednost. To znači da, i nakon što bude smijenjen, ostaće mu obezbjeđenje, kamere ispred objekata stanovanja i advokatske kancelarije. Pitanje je koga se on plaši, jer mi nijesmo viđeli nijedan podatak o njegovoj navodnoj ugroženosti za sve ovo vrijeme – rekli su naši izvori.

PRIJETNJA I PRIVIDI

Sagovornici Pobjede su operativci koji su, od kada je promijenjena vlast u Crnoj Gori, ostali dosljedni odbrani nacionalnih interesa naše zemlje, bez obzira na strategiju koju je uspostavio Vukšić a koja je podrazumijevala direktnu saradnju sa srpskim i ruskim službama. - Bezbjednosna procjena se radi kako bi se utvrdilo da li je neko ugrožen od opasnosti koje su izazovi sa aspekta nacionalne bezbjednosti ili zbog posla koji je radio. Sigurni smo da u slučaju Vukšića ne postoje takve prijetnje – kategorični su naši izvori.

REALNA OPASNOST

Vukšiću, prema njihovim riječima, jedino prijete zakoni ove države zbog niza teških krivičnih djela koje je počinio od kada je na čelu ANB-a. Pobjeda je u više tekstova izvijestila o rasulu u ovoj službi i činjenici da ona, od kada je preuzeo Vukšić, služi interesima tuđih država. Izgradio je blisku saradnju sa Bezbjednosno-informativnom agencijom Srbije, preko nje i ruskim službama, a sve vrijeme bio je i maksimalno

I.MANDIĆ

Vukšićevi operativci procijenili da im šefu prijeti opasnost?! Najteže osude - od ,,prijatelja“

Dejan Vukšić Sjedište ANB-a

Bezbjednosna procjena se radi kako bi se utvrdilo da li je neko ugrožen od opasnosti koje su izazovi sa aspekta nacionalne bezbjednosti ili zbog posla koji je radio. Sigurni smo da u slučaju direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost ne postoje takve prijetnje – kategorični su izvori Pobjede iz ANB-a. Vukšiću, prema njihovim riječima, jedino prijete zakoni ove države zbog niza teških krivičnih djela koje je počinio od kada je na čelu ANB-a kooperativan prema zahtjevima srpskih partija unutar parlamentarne većine. Pobjeda je objavila 12. februara da je Vukšić iznenada zatražio da se napravi procjena njegove ugroženosti, te da su njegovi najbliži saradnici sa iznenađenjem primili taj zahtjev. Kako smo pisali, svi operativni podaci ni na nivou indicija nijesu ukazivali da postoji bilo kakva konkretna prijetnja Vukšiću ili njegovoj porodici. Izvori Pobjede smatraju da je procjenu bezbjednosti zatražio kada je shvatio da neće ostati na čelu Agencije nakon što je Vlada Zdravka Krivokapića srušena. Ura i Socijalistička narodna partija, stranke koje bi trebalo

da čine okosnicu nove vlasti, Vukšića, kako smo pisali, ne žele ne zbog njegovog djelovanja protiv nacionalnih interesa Crne Gore, već su mu kivni zbog „poteza koje je povlačio prema njima“, kao konstituentima parlamentarne većine uspostavljene poslije izbora 2020.

NEPOŽELJAN DIREKTOR

Izvor Pobjede, blizak vrhu Ure, rekao je ranije za naše novine da je „Vukšić ključni Krivokapićev čovjek u bezbjednosnom sektoru koji je vjerno ispunjavao sve njegove naloge, počev od Cetinja pa do organizovanja demonstracija i pokušaja diskreditovanja lidera GP

Ura i SNP-a, pa je njegova brza smjena imperativ“. - Vukšić ne uživa povjerenje budućeg premijera Dritana Abazovića još od Cetinja – tvrdi taj sagovornik naših novina. Vukšić je aktivno učestvovao u organizaciji nasilnog ustoličenja mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića na Cetinju 5. septembra prošle godine i pripremi brutalnog napada na građane koji su se okupili u crnogorskoj prijestonici kako bi mirnim protestima iskazali protivljenje ovoj inauguraciji. Na Vijeću za nacionalnu bezbjednost kasnije je glasao za smjenu ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića i

U crnogorskoj javnosti najoštrije pokude za Dejana Vukšića stigle su od Demokratskog fronta, političke grupacije koja je, uz Crkvu Srbije, presudno uticala da se nekadašnji kotorski advokat pojavi vine u vrh politike, ali i kasnije i instalira za prvog čovjeka Agencije za nacionalnu bezbjednost. Jedan od lidera DF-a Milan Knežević, koji je i predsjednik Odbora za bezbjednost, u četvrtak je na TV Vijesti optužio Vukšića ,,da je izdao politiku koja ga je dovela na to mjesto“. Knežević je iskazao ogorčenje što je direktor ANB-a da negativno mišljenje o ruskom operativcu Spoljne službe bezbjednosti (SVR) Viktoru Antipinu, koji se više puta inkognito, mimo državnih prostorija, sastajao sa potpredsjednikom Skupštine Strahinjom Bulajićem. Pobjeda je prva pisala o vezama Antipina i Bulajića, a nekoliko dana nakon tekstova našeg lista Ministarstvo vanjskih poslova proglasilo je ruskog operativca da je persona non grata i naložilo da napušti zemlju u roku od 72 sata. Prema mišljenju lidera Demokratskog fronta, Vukšić je radio po instrukcijama stranih obavještajaca iz SAD i Velike Britanije. -Direktor ANB-a je pod pritiskom agenta CIA i MI6 proglasio Antipina za personu non grata. Vukšić je po nalogu tih agenata sproveo praćenje Bulajića, a Vukšića smo pod pritiskom crkve i jednog bratstva u Lastvi postavili na čelo lokalne liste – ustvrdio je Knežević. Direktor ANB-a Vukšić je, preko sveštenika Crkve Srbije Mijajla Backovića, veterana 63 padobranske brigade, člana Balkanske kozačke vojske i osnivača ekstrremne desničarske organizacije Miholjski zbor, uspio da se nametne Demokratskom frontu i da bude izabran za predsjednika Skupštine Kotor, nakon pobjede na izborima 30. avgusta 2020. godine. Kasnije je, takođe na incijativu Fronta, ali i centara moći iz Srbije, imenovan, prvo za vršioca dužnosti, kasnije i za direktora ANB-a. Tada je, kako tvrde u DF-u, počeo da okreće leđa od političkih prijatelja i da se čvrsto veže uz premijera Zdravka Krivokapića. Sve je to izazvalo prilično razočaranje u DF-u. Nakon što je izglasano nepovjerenje Krivokapićevom kabinetu, Vukšić je ostao ,,između dvije vatre“ i pokušao da povrati neke veze sa Zapadom. Negativna ocjena o Antipinu izazvala je ogorčenje nekih radikalnih krugova, politički vezanih za Beograd i Moskvu.

direktora Uprave policije Zorana Brđanina, što je tražio Krivokapić, jer oni nijesu podržali čin nasilnog ustoličenja Mićovića. Da Vukšić nema Abazovićevu naklonost bilo je jasno 3. februara kada je aktuelni mandatar novinarima u parlamentu kazao da je njegova procjena bezbjednosti urađena neprofesionalno. - U prvom dijelu procjene to što piše je krajnje neprofesionalno, tendenciozno i sa političkom konotacijom. O tome sam obavijestio direktora ANB-a. Ako neko želi da

Odlazeći premijer se, između ostalog i zbog teksta u Pobjedi, vanredno obratio građanima Crne Gore

Krivokapić: Ne mogu potpisati državljanstvo bez ,,zelenog svjetla“ MUP-a i još dvije agencije PODGORICA - Odlazeći premijer Zdravko Krivokapić potvrdio je pisanje Pobjede da je Vlada dodijelila veći broj ekonomskih državljanstava ljudima ruskog porijekla ali, kako ističe, predsjednik Vlade ne može potpisati ukaz o njihovoj dodjeli bez „zelenog svjetla“ MUP-a i dvije agencije. Krivokapić tvrdi i da je kao predsjednik Vlade imao samo formalnu ulogu u

dodjeljivanju državljanstava. Obraćanje Krivokapića građanima Crne Gore, koje se odnosi na tekst u Pobjedi, prenosimo integralno: Uvaženi građani Crne Gore, Kao predsjednik Vlade Crne Gore, koji i dalje shodno Ustavu na odgovoran način obavlja svoju funkciju, želim da obavijestim širu javnost o nekoliko činjenica.

Naime, pojedini mediji, u funkciji određenih političkih interesa, umjesto da objektivno informišu javnost, što bi im trebao biti profesionalni zadatak, trude se da tendenciozno dezinformišu crnogorske građane, kako bi svojom „istinom“ servirali „činjenice“ koje odgovaraju njihovim nalogodavcima. Imali ste priliku da pročitate kako je Vlada Crne Gore, sa isključivim ak-

centom na premijera, donijela odluku o dodjeli ekonomskih državljanstva, kojom je obuhvaćen veći broj ljudi ruskog porijekla. Ova informacija jeste tačna, ali se kroz namjerno izostavljanje informacija o proceduri dodjele, želi stvoriti privid da se radi o inicijativama koje je pokrenuo predsjednik Vlade. Naime, nakon što predsjednik Vlade dobije zahtjev za dobijanje eko-

nastavi praksu prošlog režima i da koristi ANB u političke svrhe, može to da radi, ali ne na način da to ne prođe sa adekvatnom kritikom – rekao je Abazović tada. I iz SNP-a je nekoliko puta javno ukazivano da su na udaru ANB-a, naročito u danima kada je stigla ponuda koalicije ,,Crno na bijelo“ za formiranje manjinske vlade. Lider ove partije čak je tvrdio da je formirano posebno odjeljenje unutar ANB-a koje se bavilo razbijanjem SNP-a. K. KRSMANOVIĆ D. ĐURANOVIĆ

nomskog državljanstva, isti prolazi bezbjednosnu provjeru dvije nezavisne agencije, a zatim se prosljeđuje na dodatnu obradu MUP-a, koji na kraju šalje predmet predsjedniku Vlade na formalni potpis. Dakle, predsjednik Vlade ne može potpisati ukaz o dodjeli ekonomskog državljanstva, bez „zelenog svjetla“ MUPa i dvije spomenute agencije. U ovom slučaju je jasna namjera određenih krugova da, u koordinaciji sa kontrolisanim medijima i političkim centrima, predsjednika Vlade predstave opasnim faktorom, koji navodno zastupa i sprovodi ruske interese u državi koja je članica NATO. (Odgovor novinara u sjutrašnjem broju)

Politika

Subota, 12. mart 2022.

Predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović komentarisao za Pobjedu Rezoluciju Evropskog parlamenta

STAV

Jedinstvo je naša Putinova agresija snaga: podrška slobodi Ukrajine motivisala EU da prepozna destruktivni ruski uticaj na Balkanu » Piše: Džudi RAJZING RAJNKE, ambasadorka SAD u Crnoj Gori

Momčilo Radulović

Na identifikovanju opasnosti i prepoznavanju malicioznog i pogubnog uticaja SPC u regionu ne smije se stati. Evropska komisija je ta koja mora da donese jasne odluke kada je u pitanju djelovanje SPC i drugih subjekata koji zastupaju rusku politiku i politiku Beograda. Beograd i Moskva, i SPC kao njihova najjača poluga i najveće oružje, glavni su izvori destabilizacije u regionu Zapadnog Balkana – kategoričan je Radulović

PODGORICA – Predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović ocijenio je za Pobjedu da je strah od agresije Rusije i njenog predsjednika Vladimira Putina na Ukrajinu motivisao strukture u Evropskoj uniji da prepoznaju maliciozni, štetni i krajnje destruktivni uticaj koji ruska struja ima u regionu Zapadnog Balkana. Evropski parlament u srijedu je usvojio Rezoluciju o stranim uplitanjima u demokratske procese u kojoj je osudio napore Rusije da iskoristi etničke napetosti na Zapadnom Balkanu kako bi raspirili sukobe i podijelili zajednice. U dokumentu je naglašen i ruski uticaj na „pravoslavne crkve u Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i posebno entitetu Republika Srpska“ kroz koji se siju podjele među lokalnom populacijom i promoviše anti-EU agenda. Radulović je istakao da zalaganja njega, ali i drugih ljudi iz regiona, koji su upozoravali na ovakve uticaje Rusije, Srbije i Srpske pravoslavne crkve nijesu bili dovoljni mnogim strukturama u EU kojima su, kako je rekao, bile draže određene poslovne kombinacije sa Putinom i njegovim eksponentima u EU. -Sada nažalost, ili najzad, dolazi do toga da se pod pritiskom straha od dalje Putinove agresije određene evropske strukture dozivaju pameti. To je ono što nas sa jedne strane raduje, ali i žalosti jer je do racionalnog sagledavanja žestokih opasnosti došlo u ovakvim krajnjim okolnostima – naglasio je Radulović.

On je ocijenio i da jezička konstrukcija „ruski uticaj na pravoslavne crkve“, koja je sadržana u Rezoluciji Evropskog parlamenta, nije precizna. -Smatram da su srpska diplomatija, lobističke grupe i prijatelji predsjednika Srbije Aleksandra Vučića uticali na to da se konstrukcija Srpska pravoslavna crkva, koja bi bila istinita i odgovarala istini, ne nađe u Rezoluciji – kazao je Radulović. Naglasio je da se na identifikovanju opasnosti i prepoznavanju malicioznog i pogubnog uticaja SPC u regionu ne smije stati. - Evropska komisija je ta koja mora da donese jasne odluke kada je u pitanju djelovanje SPC i drugih subjekata koji zastupaju rusku politiku i politiku Beograda. Beograd i Moskva, i SPC kao njihova najjača poluga i najveće oružje, glavni su izvori destabilizacije u regionu Zapadnog Balkana – kategoričan je Radulović. Kao takva, dodao je, SPC je postala ne vjerski i religozni, već vrlo jasan politički faktor u događajima na Balkanu. - Ujedno i jedna vrsta militarizovane strukture koja sadrži i određene paravojne formacije koje već djeluju i koje smo imali priliku da vidimo na ulicama Crne Gore pod formom raznoraznih organizacija i udruženja – naveo je naš sagovornik. Upravo zbog toga, kazao je, Evropska komisija mora da bude ta koja će snažno djelovati u pravcu preduzimanja konkretnih sankcija protiv SPC u Crnoj Gori, Srbiji i Bosni i Hercegovini.

- Iz tog djelovanja mora se izuzeti evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji koji je zastupnik te politike na Balkanu – rekao je Radulović. Naglasio je i da Evropska komisija i Evropski parlament ne smiju nastaviti sa dvostrukim igrama u kojima sa jedne strane hvale Vučića, a sa druge eventualno ne podržavaju SPC, jer se, kako je rekao, te dvije strane ne mogu odvojiti. - Vučić kontroliše SPC, kao što SPC u velikoj mjeri podržava Vučića u njegovoj unutrašnjoj i regionalnoj politici koja izaziva nestabilnosti na Zapadnom Balkanu. Iako je Vučić formalno glasao za određena rješenja u UN on i dalje suštinski vodi jasnu prorusku politiku – istakao je Radulović. Smatra i da djelovanje protiv SPC neće biti dovoljno, već da se sankcije moraju uvesti i protiv Vučića i njegovog režima, ali i određenih političkih partija, pojedinaca i struktura u Crnoj Gori koji su takođe u potpunosti povezani sa ruskim obavještajnim i srpskim službama. Ocijenio je i da konstatovanje malignih ruskih uticaja u Rezoluciji neće osujetiti prosrpske snage u Crnoj Gori, jer su one, kako je rekao, dobro organizovane i finansirane kako od Srbije, tako i od Rusije. - Dok je tako i dok Crna Gora i njene obavještajne službe budu pod uticajem Beograda i Moskve kao što je to danas, prosrpske snage u Crnoj Gori biće snažan faktor i teško da će biti pomaka naprijed – zaključio je Radulović. Ž. ZVICER

Mandatar za sastav vlade razgovarao sa komesarom Oliverom Varheljijem

Abazović: Crnoj Gori potrebna vlada koja je stoprocentno proevropska

PODGORICA - Crnoj Gori je potrebna vlada koja je stoprocentno proevropska i koja će imati tri glavna pravca djelovanja: deblokada pravosuđa, ekonomska stabilnost i izborna reforma, istakao je mandatar Dritan Abazović na zvanič-

nom sastanku sa Oliverom Varheljijem, evropskim komesarom za proširenje i susjedsku politiku. Komesar Varhelji je kazao da Briselu treba stabilna vlada koja će imati kapacitet da sprovede sve neophodne re-

forme u procesu evropskih integracija. Potpredsjednik Vlade u tehničkom mandatu Abazović je naveo da će nova vlada biti posvećena snažnim reformama u oblasti vladavine prava, kako bi što prije odblokirala proces i pridružila se

EU kao punopravna članica. Pored političke situacije u Crnoj Gori, Abazović i Varhelji su razmijenili mišljenja o odnosima Podgorice i Brisela u kontekstu revitalizacije procesa proširenja EU, navodi se u saopštenju Vlade. R. P.

Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom svijeta. Pokrenuvši unaprijed smišljen, ničim izazvan i neopravdan, napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe počinio napad na prinicipe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Jedan od tih fundamentalnih prinicipa je pravo svake države da odredi vlastiti kurs i izabere svoje saveze. Predsjednik Putin, potpomognut Lukašenkovim režimom u Bjelorusiji, nastoji da to pravo, upotrebom sile, oduzme ukrajinskom narodu. Ovaj sukob može imati veliki uticaj i na Crnu Goru jer će i njena bezbjednost biti ugrožena ako Putin nastavi kampanju potkopavanja evropske bezbjednosti. Sjedinjene Države pozvale su Rusiju da prekine agresorski rat protiv Ukrajine i odabere put diplomatije. Ali sve dok predsjednik Putin nastavlja rat koji je izabrao protiv Ukrajine, Sjedinjene Države će, zajedno sa našim saveznicima i partnerima širom svijeta, nastaviti da podržavaju ukrajinski narod koji brani svoju zemlju hrabrošću koja nadahnjuje svijet. Kao rezultat do sada nezabilježene globalne koordinacije sankcija, Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropska unija, Japan i Kanada isključili su odabrane ruske banke iz SWIFT sistema razmjene poruka i nametnuli restriktivne mjere Ruskoj centralnoj banci. Predsjednik Bajden najavio je sveobuhvatne finansijske sankcije i strogu kontrolu izvoza koji će naštetiti i ruskoj i bjeloruskoj ekonomiji, finansijskom sistemu i pristupu tehnologiji, i time umanjiti njihovu sposobnost da vode rat. Pohvaljujemo Crnu Goru što se pridružila strogim sankcijama EU, pružanju humanitarne i bezbjednosne pomoći, te što je zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione. Crna Gora takođe stoji čvrsto uz Ukrajinu, izražavajući solidarnost i osuđujući agresiju Moskve u raznim međunarodnim forumima. Istovremeno, očekujemo od svih političkih lidera i lidera civilnog društva u Crnoj Gori, važnom savezniku u NATOu, da nedvosmisleno osude rat koji je Putin izabrao u Ukrajini. Ovo je civilizacijsko pitanje, izbor između slobode i ugnjetavanja. Osim ekonomskih kazni, Bajdenova administracija je u protekloj godini dodijelila milijardu dolara bezbjednosne pomoći Ukrajini kako bi pomogla hrabrim ljudima

Ukrajine u odbrani svoje zemlje. Sjedinjene Države su spremne da odbrane svaki pedalj teritorije zemalja NATO-a, a NATO saveznici su takođe dodali svoje snage i sposobnosti da učvrste našu kolektivnu odbranu kroz doprinos NATO snagama za brzi odgovor kako bismo ojačali našu zajedničku bezbjednost na istočnom krilu. Vladimir Putin je dugo planirao brutalni napad na narod Ukrajine. Odbio je svaki napor učinjen u dobroj vjeri od strane Sjedinjenih Država i naših saveznika i partnera da se pozabave njegovim izmišljenim bezbjednosnim problemima kroz uključivanje u diplomatiju i dijalog, kako bismo izbjegli nepotrebne sukobe i ljudsku patnju. Skinuli smo tajnost sa naših obavještajnih podataka o ruskim planovima, kako ne bi bilo zabune i zataškavanja. Predsjednik Putin je izabrao ovaj rat. Ljudi na Zapadnom Balkanu previše dobro znaju posljedice sukoba. Ne smijemo dopustiti Rusiji da iskoristi rat koji je izabrala da zaustavi napredak zemalja ovog regiona. Rusija se ne vodi onime što je u vašem najboljem interesu. Budućnost Crne Gore je u Evropi kao punopravne članice Evropske unije. U tu svrhu, imperativ je da crnogorski politički lideri preduzmu potrebne korake kako bi deblokirali ključne institucije, kao što je parlament, u ovom kritičnom trenutku za budućnost Evrope – ne samo kako bi osigurali da Crna Gora može da ispuni obaveze prema NATO-u i uzajamnoj samoodbrani već i da ubrza svoj napredak u procesu pristupanja EU. Suočeni s jednim od najozbiljnijih izazova za evropsku bezbjednost i demokratske ideale od Drugog svjetskog rata, Sjedinjene Države i naši saveznici i partneri udružili su se u solidarnosti. Predsjednik Putin nije uspio da potkopa naše zajedničko uvjerenje u temeljno pravo suverenih država da biraju svoju sudbinu i svoje saveznike. Predsjednik Putin neće uspjeti da izbriše ponosnu ukrajinsku naciju. U sukobu demokratije i autokratije, suvereniteta i potčinjavanja, nema dileme: sloboda će prevladati.

Politika

Subota, 12. mart 2022.

INTERVJU: Vlatko Cvrtila, dekan zagrebačkog Vern univerziteta Ako Rusija nastavi svoju geopolitičku igru na Zapadnom Balkanu, sigurno je da će se i dalje miješati u unutrašnja pitanja Crne Gore, kaže Cvrtila

Tenzije moguće na Balkanu, Crnoj Gori treba konsolidacija suverenističkog političkog bloka Srbija pod pritiskom EU i SAD zbog Rusije

PODGORICA – Članstvo Crne Gore u NATO daje zemlji sigurnosna jemstva, ali ne osigurava državu od političkih tenzija koje su posljedica unutrašnje fragmentacije političke scene i dalje miješanje u unutrašnja pitanja Crne Gore – ocijenio je u razgovoru za Pobjedu Vlatko Cvrtila, profesor međunarodnih odnosa i dekan zagrebačkog Vern univerziteta. On smatra da je našoj državi potrebna konsolidacija suverenističkog bloka. - Ako progresivne snage Crne Gore ne iskoriste situaciju pada moći vanjskih aktera, pa posljedično i unutrašnjih koji ih podržavaju, izgubiće se povijesna prilika za promjene i dugoročnu stabilnost, kaže Cvrtila. POBJEDA: EU je nedavno iskazala bojazan da se Rusija neće zaustaviti u Ukrajini, već će nastaviti svoje aktivnosti na Balkanu. Koliko su opravdani ovakvi strahovi? CVRTILA: Kad jednom započne rat, svaka strana u sukobu nastoji koristiti, osim vojnih, i druga sredstava kako bi otežala situaciju onoj drugoj strani. S obzirom na to da u ovom ratu te dvije „strane“ nijesu samo Ukrajina i Rusija, već i zapadne države koje su stale na stranu Ukrajine i koje su uvele sankcije Rusiji. Ukoliko bi predsjednik Putin zaključio kako mu može, u nekom trenutku, pomoći otvaranje geopolitičkog suparništva u djelovima svijeta gdje se i inače sukobljavaju njegovi i interesi Zapada, tada će poduzeti korake za jačanje tenzija koje bi mogle stvoriti nove izazove za zapadne države. Tu se prostor Zapadnog Balkana pojavljuje kao prvi moguć prostor novih tenzija s obzirom na to da u njemu postoje saveznici

POBJEDA: Srbija je odlučila da ne prati sankcije EU i SAD prema Rusiji. Da li je to vjetar u leđa Rusiji kada je riječ o njihovim akcijama na Balkanu? CVRTILA: Mislim da to sigurno neće značajno umnožiti moć Rusije na Balkanu, ali će vjerovatno smanjivati manevarski prostor Srbiji koja se već nalazi pod pritiskom EU i SAD i koji sigurno nijesu zadovoljni s oklijevanjem Srbije. Već sam ranije naglasio kako se svijet promijenio i kako relativiziranje ili opravdavanje onog što se dogodilo Ukrajini jako odjekuje zapadnom javnošću jer se sada traži homogenost u osudi i djelovanje s ciljem zaustavljanja agresije. Izbor nije jednostavan – ili si s nama ili si protiv nas, s time da se oklijevanje i pozivanje na nacionalne interese može vrlo lako interpretirati kao pozicija „protiv nas“. Upravo zbog smanjivanja mogućnosti Rusiji za destabilizaciju Zapadnog Balkana, zapadne države Srbiji šalju jasne poruke kako s nekim politikama ne bi bilo uputno nastavljati dalje jer u suprotnom može imati određene posljedice kroz zaustavljanje procesa pridruživanja EU.

Vlatko Cvrtila

i prijatelji Rusije koji negiraju agresiju na Ukrajinu i oni koji je osuđuju i priklanjaju se zapadnom svijetu. S obzirom na rečeno, strahovi su opravdani. POBJEDA: U kojoj mjeri članstvo Crne Gore u NATO može spriječiti dalje rusko miješanje u crnogorska pitanja? CVRTILA: Članstvo daje sigurnosna jemstva, ali ne osigurava državu od političkih tenzija koje su posljedica unutrašnje fragmentacije političke scene, odnosno ne daje joj nikakva jemstva ukoliko jačaju vanjski uticaji koji mogu podržavati neke političke opcije s ciljem unutrašnje političke destabilizacije. Ako Rusija nastavi svoju geopolitičku igru na Zapadnom Balkanu, sigurno je da će se i dalje miješati u unutrašnja pitanja Crne Gore. POBJEDA: Da li će budućnost Balkana na neki način zavisiti od ishoda rusko-ukrajinskog rata? CVRTILA: Sigurno hoće. Nakon odluke predsjednika Putina da pokrene invaziju na Ukrajinu, svijet se naglo promijenio, kao i politike ključnih

aktera moći u međunarodnom poretku, posebno onih na Zapadu. S obzirom na to da su ti akteri sudjelovali ili još uvijek sudjeluju u jamčenju mira na ovim prostorima, poduzeli su neke preventivne aktivnosti na sprečavanju uticaja Rusije na lokalne aktere i čini se, barem za sada, kako su odlučniji u preduzimanju konkretnih koraka koji bi imali pozitivne uticaje na ekonomske i političke procese u regiji. Mogu slobodno reći kako je prošlo vrijeme „ne-svrstavanja“ i neutralnosti i kako taj novi svijet koji se oblikuje neće trpjeti beskonačne političke igre bez rezultata kod onih koji su krenuli putem evropskih integracija. Pritisak na promjene će se pojačati što bi moglo imati pozitivne posljedice na Zapadni Balkan. POBJEDA: Kako vidite ulogu NATO-a u rusko-ukrajinskom ratu? Smatrate li opravdanom odluku saveznika da ne odgovore pozitivno na ukrajinski zahtjev koji se odnosi na ,,zatvaranje“ neba i obrazloženje genseka za ovakvu odluku?

CVRTILA: Proglašavanje zone zabrane letjenja od strane NATO-a bilo bi izravno uključivanju u rat što NATO nastoji izbjeći. Jasno je da bi takav potez bio interpretiran u Ruskoj federaciji kao neprijateljski čin, čime bi se otvorile vrlo mračne mogućnosti širenja rata i izvan sadašnjih okvira. POBJEDA: A akcije koje je preduzela EU? Da li su dovoljne da osujete namjere Rusije prema Ukrajini? CVRTILA: Nažalost, u današnjem međunarodnom poretku mogućnosti zaustavljanja onog ko započinje invaziju na drugu državu su ograničene. Agresor se jedino učinkovito može zaustaviti na bojnom polju, odnosno može se uvući u dugotrajni iscrpljujući rat zbog čega bi on, zbog ljudskih, materijalnih, gospodarskih i drugih gubitaka, odustao od ratovanja. Mi trenutno nijesmo u toj fazi rata usprkos vrlo širokom popisu sankcija i aktivnosti koje se poduzimaju protiv Ruske Federacije s ciljem uticanja na njezin ekonomski i finansijski sektor. Pored sankcija, šalje se vojna

i druga pomoć Ukrajini kako bi što duže izdržala i odbranila se od agresije, odnosno kako bi spriječila realizaciju ruskih vojnih i političkih ciljeva, a to su sve načini koji će eventualno dati učinke u dužem roku. Nažalost, do tada ćemo biti svjedoci novih žrtava i razaranja, kao i kolona izbjeglica iz Ukrajine prema zapadu. POBJEDA: Bili ste savjetnik predsjednika Mesića. Da ste savjetnik predsjednika Putina što biste ga posavjetovali? CVRTILA: Ne mogu se zamisliti u toj ulozi. POBJEDA: Formiranje manjinske vlade u Crnoj Gori je u toku. Prosrpski i proruski Demokratski front organizuje blokade, nezadovoljan ovakvim razvojem političkih događaja u Crnoj Gori, dok se predsjedavajući parlamenta iz iste partije sastaje sa proruskim obavještajcima u vrijeme ruske agresije na Ukrajinu? Kuda to vodi Crnu Goru? CVRTILA: Situacija u Crnoj Gori unazad nekoliko godina primjer je prisutnosti vanjskih

Sastanak predsjednika Opštine i Skupštine opštine Budva završen bez dogovora BUDVA - Predsjednik Skupštine opštine Budva Krsto Radović najavio je da će u ponedjeljak podnijeti ostavku na tu funkciju nakon što jučerašnji sastanak njega i predsjednika Opštine Budva Marka Carevića, održan sa ciljem prevazilaženja političke krize u tom gradu, nije urodio plodom. Radović je nakon sastanka rekao da, s obzirom na to da do kompromisa nije došlo, slijedi uvođenje prinudne uprave. Carević, sa druge strane, vjeruje da je postizanje dogovo-

Radović za ponedjeljak najavio podnošenje ostavke

ra ipak moguće u narednom periodu. - Demokratska Crna Gora i ja smo danas izašli sa jednim džentlmenskim prijedlogom da se usaglasi plan investicija komunalnog opremanja opštine Budva kao i da se zbog turističke sezone i odgovornosti prema svemu tome, završi taj

dio oko sezone i da se poslije toga povučemo i gospodin Carević i ja, a da neko drugi do kraja mandata preuzme naše funkcije. To je bila mjera kompromisa, ali nažalost od toga nema ništa, tako da sada slijedi prinudna uprava. Moram reći da apsolutno nemam nikakvu odgovornost prema svemu što

dolazi, ni ja ni DCG jer nijesmo učestvovali u dokumentima koja su do sada bila na Skupštini i nijesmo učestvovali u njihovim izradama. Ono što je sigurno jeste da ću u ponedjeljak podnijeti ostavku - rekao je Radović, a prenijela RTV Budva. Radović je naveo da su izbori

izvjesni već krajem maja ili početkom juna. - Zbog turističke sezone i svega onoga što dolazi, vjerujem da su izbori izvjesni već krajem maja, početkom juna. Mislim da je ovo bilo kompromisno rješenje koje je trebalo da je prihvatljivo, međutim, nažalost nije - naveo je Radović.

uticaja na unutrašnje političke i društvene procese koji su doveli do ovakve situacije. Crna Gora je članica NATO-a i svako ograničavanje i ugrožavanje političke stabilnosti tumači se kod onih koji podržavaju takvo stanje kao veliki uspjeh. Kao i svako moguće sabotiranje njezinih pristupnih pregovora za ulazak u EU. Siguran sam da će takvo djelovanje nastaviti sve dok vanjski akteri ne promijene svoje politike, što je malo vjerovatno, dok ne izgube regionalnu ili globalnu moć, a to je vrlo moguće moguće kao posljedica agresija na Ukrajinu. Odnosno: dok se na unutrašnjoj političkoj sceni Crne Gore ne konsoliduje suverenistički politički blok - što je najvjerovatnije i jedini način za promjenu sadašnjeg stanja - koji će imati dovoljnu političku snagu za nastavak puta prema EU. Ako progresivne snage Crne Gore ne iskoriste situaciju pada moći vanjskih aktera, pa posljedično i unutrašnjih koji ih podržavaju, izgubiće se povijesna prilika za promjene i dugoročnu stabilnost. Jovana ĐURIŠIĆ Carević, međutim, naglašava da je Demokratski front uvijek spreman za dogovor i da je u ovom trenutku, od novih izbora, bitnija priprema turističke sezone. - Ja sam došao sa namjerom da se dogovorimo, ali to danas nije dalo rezultata. Da li će u narednom periodu vidjećemo. Ono što je važnije je turistička sezona i njena priprema, jer od toga se ovdje živi i mislim da svi treba da se skoncentrišemo da je što bolje odradimo. A što se tiče mene i DF-a, mi smo uvijek spremni na dogovor i tu smo kad god neko bude shvatio da je to najvažnija stvar zaključio je Carević. Đ. Ć.

Ekonomija

Subota, 12. mart 2022.

V. d. direktorice Uprave prihoda i carina tvrdi da iza njenog rada stoje rezultati, te da je zatekao zahtjev ministra finansija da podnese ostavku

Petričević: Neću da „bušim“ zakon zbog Spajića Žao mi je što ostavkom nijesam mogla da pomognem svom ministru, ali zbog rezultata nijesam mogla da dozvolim da urušim svoj profesionalni dignitet, kaže Petričević

PODGORICA – V. d. direktorice Uprave prihoda i carina Milena Petričević kazala je juče da je zatekao zahtjev ministra finansija Milojka Spajića da podnese ostavku, te da je odbila da to učini iz profesionalnih razloga.

OSTAVKA

Na konferenciji za novinare, kojima nije dopustila pitanja, već tražila da ih pošalju imejlom, kazala je da joj je Spajić tražio ostavku jer je „mnogima stala na žulj, zbog čega njega buše“. Uputio joj je, kaže, par pohvala i zahvalio se na radu, te upozorio da će je smijeniti ako sama ne ode. - Žao mi je što ostavkom nijesam mogla da pomognem ministru, ali zbog postignutih rezultata nijesam mogla da urušim svoj profesionalni

dignitet. Ponuđeno mi je mjesto direktorice Direktorata za nadzor u Ministarstvu finansija, koje je po platnom razredu bolje plaćeno i ima za petinu manje posla. Zahvalila sam se i čekala obrazloženje, za koje mi je unaprijed rečeno da će biti šturo – rekla je Petričević, ističući da su joj nuđene i pozicije u IRF-u i CEDIS-u. - Nemam neprijatelja, samo one kojima smetam. Kome sam stala na žulj? Da li to što njega neko buši treba mene da primora da ja bušim zakon? Izvinite, ali ja drugačije ne znam. Nosim časno prezime, imam 30 godina karijere bez mrlje. Bila sam i direktor i na birou rada. O mom moralu, profesionalnom i ličnom, ne dozvoljavam da niko licitira – naglasila je Petričević. Sastanak koji je u srijedu imala

sa Spajićem bio je, kako tvrdi, prvi u ovoj godini. Prema njenim riječima, vidljivo je svima, a posebno dobronamjernima, da UPC unazad četiri mjeseca stvara dobre rezultate, ali i naglasila da se to u ovoj državi ne cijeni.

REZULTATI

- Samo od početka nove godine zaplijenili smo tonu narkotika bez međunarodne pomoći i naplatili 300 miliona eura prihoda, a od početka mog mandata 700 miliona – ukazala je ona. Istakla je da joj je dodijeljeno šest pomoćnika, te da nijesu svi obavljali blagovremeno i znalački svoje zadatke, a jedan je bio odsutan dva mjeseca. Nije imala pomoćnika za informacione tehnologije, kadrovske poslove, inspekcijski nadzor, bezbjednost i krijumčarenje. Kaže da je naslijedila dva važna projekta koji se sprovode u saradnji sa međunarodnim partnerima, te naglasila da nijesu tačni navodi Spajića da je kriva za njihovo kašnjenje. Poručila je da UPC „ne smije biti ničija prćija, ni instrument bilo kojih grupacija moći“.

- Mislim da pojedince koji zloupotrebljavaju državna ovlašćenja biraju moćnici. Državni činovnik mora biti kredibilan, a to znači da radi objektivno, nepristrasno i donosi zakonske odluke. Državni službenik u okolnostima u kojima i ja vršim funkciju mora biti hrabar. Moj posao se zasniva isključivo na zakonu, svako ko ima i najmanju sumnju da nije tako, neka me pozove na odgovornost – naglasila je Petričević. Rekla je da je odluku o produženju koncesije Džek potu donijela u skladu sa zakonom, te da je u radu njenih prethodnika došlo do propusta. U Upravi se trenutno sprovodi unutrašnja kontrola jer Petričević nije odbila zahtjev Džek pota za produženje koncesije za kazino u Bečićima prije nego je istekla 18. februara. -Sa Grbovićem i Mićunovicem nijesam se bavila kao građanka, ali kao v. d. direktorica UPC bavim se i baviću se koncesionarom Džek potom. Ko stoji iza koncesije za moju odluku nije relevantna činjenica – navela je Petričević i istakla da Spajiću nije poslala spi-

Ministar sa pomoćnicima dogovarao povećanje plate Petričević tvrdi da je od nje traženo da sistematizaciju UPC prilagodi željama njenih pomoćnika koji su u dobrim odnosima sa ministrom, kako bi premještanjem iz jednog sektora u drugi dobili povećanje plate za 30 odsto.

- Ako pomocnik ima naklonost resornog ministra, direktor nije u dobroj poziciji. Odluku o naknadi na zaradu od 30 odsto jedino može donijeti Vlada kroz uredbu, a ne resorni ministar u dogovoru sa mojim pomoć-

Morsko dobro uputilo urgenciju Komunalnoj inspekciji Opštine Budva

Traže da stopiraju postavljanje ograde na Kraljičinoj plaži PODGORICA - Nakon što su radnici kompanije Adriatik propertiz počeli sa ograđivanjem Kraljičine plaže, kontrolori Morskog dobra su izašli na teren i uputili urgenciju Komunalnoj inspekciji Opštine Budva sa zahtjevom da se zaustave radovi na postavljanju ograde, piše RTV Budva. Postavljanje kapije uslijedilo je nakon odluke Privrednog suda koji je donio rješenje kojim se potvrđuje ranija odluka o privremenoj mjeri u korist Adriatik propertiza u odnosu na rizort Aman Sveti Stefan, saopšteno je u četvrtak iz kompanije Adriatik propertiz. Uslovi privremene mjere, kako su kazali, sprečavaju Hotelsku grupu Budvanska rivijera (kao zakupodavca) kao i Ministarstvo ekonomskog razvoja (kao garanta zakupodavca) da preduzmu bilo kakve radnje koje mogu da štete Adriatiku i njegovim pravima na ekskluzivitet i mirno uživanje u pogledu zakupljene imovine rizorta Aman Sveti Stefan (uključujući susjedne plaže i morsko dobro) koje je Adriatik, bez ometanja, koristio više od 14 godina. Mještani su prošle godine polomili kapiju, kako bi navodno ,,oslobodili“ Kraljičinu plažu za sve građane, koja je godinama unazad bila zatvorena. R. E.

nikom – rekla je Petričević. Spočitava joj se, kako kaže, da je sistematizacija radnih mjesta trebalo da bude završena do 1. decembra prošle godine, što je rok dat njenom prethodniku Aleksandru Damjanoviću.

- UPC je 7. marta dostavila ministru nacrt sistematizacije. Ta sistematizacija nije najkvalitetnija, ali zbog pritisaka sam uz pomoć kolega u kratkom roku uspjela to da završim – rekla je Petričević.

Petričević sa dokumentacijom za firmu Džek pot

se predmeta Džek pota jer je smatrala da nije uljudno da mu dostavi na čitanje dokumentaciju od deset hiljada strana. - Nadam se da ce se ministar prisjetiti da je nakon mog iscrpnog izvještaja sazvao sastanak sa Grbovićem 17. decembra. Koncesionar je iznio nesporne činjenice i niko od prisutnih, a posebno ministar i njegovi pomoćnici, nije mu oponirao. Nastavila sam da ra-

dim sa njima, kao sa svim građanima. Nakon ovog sastanka, uputila sam Ministarstvu obavještenje, a na zahtjev koncesionara, o stanju u spisima koncesionara. Nudila sam da na Vladi iznesem činjenice iz spisa ovog predmeta. Nažalost, dobila sam akt Ministarstva koji se bavio retoričkim činjenicama, ali ne i bitnim argumentima za donošenje odluke – rekla je Petričević. B. D.

Predsjednik UO Hipotekarne banke kaže da je bankarski sektor najsigurniji dio naše ekonomije

Crnogorci nemaju veliku želju da investiraju PODGORICA - Uprkos izazovima bankarski sektor je najstabilniji i najsigurniji dio crnogorske ekonomije tako da građani mogu imati puno povjerenje, ocijenio je predsjednik UO Hipotekarne banke Esad Zaimović za podcast Bankar. Istakao je da imamo ozbiljnu Centralnu banku i ozbiljnu regulative, tako da je bankarski

sistem stabilan, jako likvidan i kapitalizovan. - Većina naših građana nema baš neku želju da investira ili da oroči sredstva, voli da ih ima na raspolaganju. Jedan dio klijenata i deponenata želi da na neki način koristi taj novac i da ga ulaže – naveo je Zaimović i objasnio da je 90 odsto depozita klijenata ili po viđenju, jer ljudi ne žele da oročavaju novac u bankama.

- Ako sredstva nabavljate iz inostranstva, cijena se uvijek vezuje za rizik zemlje. Rizik Crne Gore je i dalje dosta visok, oko tri odsto na godišnjem nivou. Znači Hipotekarna banka može da pozajmi novac po kamatnoj stopi od minimum tri procenta. Ako želi nešto i da zaradi, da plati troškove, predvidi rizik od loših kredita, jer i to je ugrađeno u kamatnu stopu, realno je da ga

plasira po stopi od pet do šest odsto – objasnio je. Naveo je da ne očekuje rast kamata, osim možda zbog nekih nepredviđenih okolnosti. Ne možemo, na primjer, da predvidimo kako će da se završi situacija sa Ukrajinom, ne znamo kakve će posljedice da izazovu sankcije prema Rusiji. Svi smo u fazi iščekivanja – naveo je Zaimović. R. E.

Iz Bumeha tvrde da im Uniprom metali duguju milion eura, firma Veselina Pejovića to demantuje

Radnicima isplaćena polovina januarske plate PODGORICA – Radnicima firme Bumeh, koji su u četvrtak protestovali ispred rudokopa Seoce u Nikšiću zbog neisplaćenih zarada, juče je isplaćena polovina januarske plate, saopštila je uprava firme. Iz Bumeha su kazali da će isplatiti zaostale plate bez obzira na to da li će im firma Uniprom metali vratiti 740 hiljada eura duga. Dodali su da rade na tome da nastave poslovanje, a zaposleni zadrže radna mjesta.

- Potraživanja od Uniprom metala već prelaze milion eura, a dodatno smo saznali da su im blokirani računi. Radovi u rudniku su zaustavljeni jer stalno kasne sa uplatama faktura – kazao je izvršni direktor Bumeha Marćin Baczinski i dodao da od 2016. Uniprom izmiruje obaveze sa kašnjenjem. - Samo jedanput su nam platili u naznačenom – navodi se u saopštenju. Iz Uniprom metala, vlasništvo Veselina Pejovića,tvrdedaBumehunedugujumilli-

on, jer je veliki dio tih potraživanja sporan. - Tužili smo Bumeh, jer nijesu ispunili ugovorom predviđene obaveze prema nama, a sporni iznos od 700.000 eura je pred sudom već dvije godine – navode u reagovanju. Tvrde da je rok do 20. marta za uplatu 320.000 eura. Rudokop Biočki stan svečano je otvoren krajem septembra 2016. Uniprom metali su u oktobru 2015. kupili Boksite i sa Bumehom sklopili ugovor o saradnji. R. E.

Ekonomija

Subota, 12. mart 2022.

Iako su cijene naftnih derivata na istorijskom maksimumu to za sada nije smanjilo promet kod naftnih kompanija

NVU ,,Dakića“ nezadovoljno troškovima koje naplaćuje pravni zastupnik

980 Prodaja goriva nije pala Advokatu hiljada eura I juče stigli pozivi Demokratama i DF-u za hitno zakazivanje sjednice Skupštine kako bi se omogućilo umanjenje akciza na gorivo

Samo od posljednje tranše od 5,8 miliona eura, 363 radnika su u prosjeku dobila po 15,5 hiljada eura, a advokat deset puta više PODGORICA – NVU manjinskih akcionara ,,Radoja Dakića“ nezadovoljno je odlukom stečajnog upravnika Mladena Markovića o djelimičnom namirenju 363 bivša radnika sa 5,8 miliona eura jer je samo po toj presudi, na 14,4 miliona, za njihovog advokata Veselina Raspopovića predviđeno 382,9 hiljada eura parničnih i troškova izvršenja.

PODGORICA - Iako su cijene goriva na istorijskom maksimumu na benzinskim stanicama kompanije Petrol Crna Gora posljednjih sedmica nije zabilježen pad prodaje, saopšteno je Pobjedi iz te kompanije.

Prodaja

- Prodaja naftnih derivata ide normalno, bez poteškoća i nije opala - kazali su našoj redakciji iz Petrola Crna Gora. Kompanija Petrol Crna Gora osnovana je 2007. godine i vlasništvo je slovenačke naftnotrgovačke kompanije Petrol. Na sajtu kompanije se navodi da se u početku poslovanja kompanija bavila veleprodajom naftnih derivata da bi 2009. godine počela razvoj svoje maloprodajne mreže u okviru koje posluje 13 benzinskih stanica na teritoriji Podgorice, Cetinja, Nikšića, Herceg Novog, Reževića, Bijelog Polja, Bara, Kotora, Pljevalja i Danilovgrada. Iz kompanije INA-Crna Gora su, odgovarajući na pitanje Pobjede da li je prodaja

goriva opala kao posljedica konstantnih poskupljenja naftnih derivate, saopštili da posluju u skladu sa državnom regulativom, pravilima tržišta te internim pravilima. - Rast cijene naftnih derivata u posljednje vrijeme rezultat je okolnosti na tržištu, na koje INA-Crna Gora nema uticaj. Kompanija prati razvoj situacije, a njena odgovornost je obezbijediti uvijek dovoljne količine naftnih derivata svojim kupcima, o čemu menadžment svakodnevno vodi računa – saopšteno je iz te firme, koja je u vlasništvu hrvatske naftne kompanije INA. Cijene naftnih derivata su na istorijskom maksimumu – benzin košta 1,58, odnosno 1,62 eura, eurodizel 1,45, a lož ulje 1,42 eura. Naredni obračun je u ponedjeljak i očekuje se novi rast cijena, prvenstveno kao posljedica ruske invazije na Ukrajinu.

aPeLi

Ministarstvo finansija dostavilo je prošle sedmice Skupštini prijedlog izmjena Zakona o akcizama koji bi im

Ponovo odloženo ročište oko stečaja za Vektra Boku

I tako prođe godina

PODGORICA – Privremeni stečajni upravnik Vektra Boke Vidak Borčić dopunu ranijeg izvještaja sudu je dostavio dan prije jučerašnjeg ročišta, zbog čega je ponovo odložena rasprava o uvođenju stečaja u kompaniju Dragana Brkovića, Vektra Boku. Strankama je dopuna izvještaja uručena na ročištu, pa je zastupnik Vektre Ranko Grbavac tražio dodatni rok za izjašnjenje, zbog čega je sudija Ivan Kovačević novo ročište zakazao za 25. mart. Bivši radnici Boke su sa protesta prije nekoliko dana pozvali sudiju da hitno otvori stečaj kako bi se zaštitila stečajna masa. Zahtjev za stečaj Uprava prihoda podnijela je u aprilu prošle godine. S. P.

omogućio da smanje akcize 20 odsto, ali predsjedavajući parlamenta Strahinja Bulajić odbija da sazove sjednicu, što je reakcija DF-a na najavu formiranja manjinske vlade. Iz Ure, SD i Bošnjačke stranke su prethodnih dana pozivali na hitno zakazivanje sjednice Skupštine i pozvali Demokrate i DF da deblokiraju Skupštinu kako bi se moglo reagovati na cijene goriva. Poslanica Ure Suada Zoronjić opet je juče pozvala predsjednika Demokrata Aleksu Bečića i jednog od lidera DF-a Andriju Mandića da ulože minimum napora i zakažu sjednicu Skupštine, kako bi se omogućilo umanjenje akciza na gorivo. - Najmanje što Skupština može uraditi jeste da umanji akcize od kojih prihoduje država, kako bi se, makar u nekoj mjeri, cijena goriva umanjila i kako bi se građanima umanjili sve veći troškovi - navela je Zoronjić u saopštenju. Ona je ponovila apele Ure i dijela javnosti, pa pozvala Demokrate i DF da ne ohrabruju v. d. predsjednika parlamenta Strahinju Bulajića da u nedogled

opstruira zakazivanje sjednice Skupštine.

Privreda

Ekonomski analitičar Mirza Mulešković je poručio da je potrebno hitno ostaviti po strani sve političke priče i što prije sanirati štetu koja je već nastala kod privrednika. On je naveo da država može da ograniči akcize na gorivo, prenosi portal RTCG. - Politike ne smiju da budu jednostrane i ne smiju da budu na štetu privrede - kazao je Mulešković TVCG. On je naveo da ekonomska situacija nigdje nije dobra i u svim zemljama imamo rast cijena i inflaciju, što bi trebalo biti signal donosiocima odluka da je neophodno da se nešto uradi kako bi se spriječili dalji problemi u ekonomiji. Podsjetio je da su cijene energenata globalni problem još od pandemije, a pojačan agresijom na Ukrajinu. - Mora se raditi i razmišljati dva koraka unaprijed šta će biti ekonomske politike za Crnu Goru - smatra Mulešković. S. P.

Socijaldemokrate upozoravaju na uticaj programa ,,Evropa sad“ na prihode opština

Još jedno reformsko dostignuće palo u vodu PODGORICA - Vladin populizam uticao je na drastičan pad lokalnih prihoda, ocijenio je predsjednik Socijaldemokrata Damir Šehović. - Još je jedno ,,reformsko“ dostignuće odlazeće vlade palo u vodu. Bezuspješno smo upozoravali da će opštine skupo platiti Vladin populizam i da će doći do drastičnog pada lokalnih prihoda. Vlada je tvrdila suprotno. Dramatični podaci iz februara jasno pokazuju ko je bio u pravu - na-

veo je Šehović na Tviteru. On je rekao da niko nema pravo da opštinama ugrožava obavljanje javne funkcije i pružanje usluga građanima I da treba hitno usvojiti izmjene Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Generalni sekretar Zajednice opština Refik Bojadžić kazao je ranije Pobjedi da prihodi opština u februaru, po osnovu januarskih zarada isplaćenih po programu ,,Evropa sad“, pokazuju smanjenje naplate poreza i prireza na zarade i do 75 odsto. r. e.

Tako je ovoj grupi bivših radnika, kada se oduzmu troškovi prodaje i nagrade upravnika, isplaćeno 5,6 miliona eura, od čega je Raspopoviću, imajući u vidu da se namiruje 40 odsto potraživanja, pripalo 155,5 hiljada. Radnicima je od ove tranše ostalo po, u prosjeku, 15,5 hiljada eura, odnosno deset puta manje nego advokatu. Predstavnik radnika Milan Vukčević tvrdi da je Raspopović od radnika naplatio i po deset odsto provizije, ukupno 525,4 hiljade te još deset odsto na po dvije hiljade eura koje im je država isplatila po odlukama Ustavnog suda, odnosno 72.600 eura. Dodao je da je obračunat PDV, iako bi taj iznos trebalo da bude neoporeziv. - Svi troškovi vezani za ove postupke dosuđeni su po advokatskoj tarifi i sadržani u odlukama kojima su pojedini sudski postupci okončani i dosuđena potraživanja u cjelosti prihvaćena u stečajnom postupku – kazao je Raspopović za Pobjedu upitan da prokomentariše navode Vukčevića dodajući da su njegovi klijenti bili rasterećeni plaćanja parničnih i troškova u izvršnim postupcima. Naglašava da je riječ o nagradi, a ne proviziji od deset odsto realizovanog potraživanja, koju je ugovorio sa klijentima, te da je PDV zakonska obaveza, a ne stvar dogovora. Vukčević ukazuje da bi troš-

Bivši radnici ,,Radoja Dakića“

kove postupka trebalo da plati strana koja je izgubila spor, a ne radnici koji su ga dobili. Optužuje Raspopovića da je ,,radio iza kulisa“ ukazujući na ugovor o nalogu koji je, kao naručilac posla, potpisao sa troje bivših radnika ,,Dakića“, čiji je zadatak bio da skupe informacije, matične brojeve radnika i sprovedu ostale pravne radnje kako bi se naplatili po pravosnažnoj presudi iz maja 2005. godine po kojoj je za 89 tužilaca dosuđeno 2,14 miliona eura. Tim ugovorom predviđeno je da od deset odsto provizije na naplaćena potraživanja radnika, Raspopoviću pripadne šest, a da četiri odsto podijele Nada Bulatović, Rajko Iković i Božidar Vlahović. Vukčević tvrdi da je Raspopović time prekršio etički kodeks imajući u vidu da je posao dobio preko posrednika, što se tretira kao sticanje klijenata na nečasan ili nedopušten način. Zbog toga će, kako je najavio, tražiti da mu Advokatska komora oduzme licencu. Optužuju ga da nije precizirao kamate u tužbenom zahtjevu za pomenutu presudu, zbog čega su im obračunate od dana presuđenja, a ne nastanka duga. Ukazujući da je riječ o postupcima koji su okončani krajem 2005. i početkom 2006, Raspopović negira sve navode dodajući da ne želi da ih komentariše, jer Vukčević nije njegov klijent. Ne želi, kako kaže, da komentariše ni postupak, koji je, kako je naveo, zasnovan na lukrativnim namjerama Bulatović, Ikovića i Vlahovića. Ne vidi u čemu Vukčević vidi povredu kodeksa, a ni problem s kamatama, navodeći da su sva potraživanja, uključujući i kamate, jasno definisana odlukama. - Mojim klijentima su dostupni svi relevantni podaci i oni nesporno izražavaju zadovoljstvo mojim zastupanjem – kazao je Raspopović. M. Lk.

Društvo

Subota, 12. mart 2022. PODGORICA – Svi državljani Ukrajine koji trenutno borave u Crnoj Gori, po osnovu dozvole o boravku, kao i oni koji bi mogli potencijalno doći u našu zemlju kao izbjeglice, biće obuhvaćeni Odlukom o odobravanju privremene zaštite licima iz Ukrajine, koju je Vlada Crne Gore usvojila prije dva dana na osnovu prijedloga Ministarstva unutrašnjih poslova, temeljeno na preporukama Evropske komisije. Važenje ove vanredne mjere oročeno je na godinu. Odlukom se, na praktičnom planu, definiše da svi državljani Ukrajine koji ispunjavaju uslove za dosadašnje produženje privremenog boravaka mogu podnijeti zahtjev kod područnih jedinica i filijala MUP-a, iako nemaju važeću putnu ispravu, s tim što će biti u obavezi da istu dostave naknadno. -Isto važi i za sva ostala dokumenta koja se pribavljaju od nadležnih službi u Ukrajini, a koje zbog vanrednog stanja trenutno ne pružaju usluge svojim državljanima. Prilikom podnošenja zahtjeva stranka u postupku će dobiti potvrdu koju će koristiti za nesmetani boravak u Crnoj Gori – navodi se u mjerama.

OVLAŠĆENJE AMBASADE

Primjeni ovog rješenja prethodilo je to što je odlukom ukrajinske vlade od 28. februara, ovlašćena Ambasada Ukrajine u Podgorici da može produžiti rok važenja pasoša, te da u putnu ispravu jednog od roditelja/zakonskog zastupnika mogu upisivati podatke o djetetu. Prema podacima koje je u okviru informacije o stanju u Ukrajini Vlada usvojila prije dva dana, navodi se da trenutno dozvolu za neki od zakonskih vidova boravka i rada u Crnoj Gori ima 2.148 građana te države. Druga kategorija državljana Ukrajine, koja će biti obuhva-

Što znači Odluka o odobravanju privremene zaštite licima iz Ukrajine

Produženje boravka i bez putne isprave ćena Odlukom, su lica koja su u Crnu Goru ušla i borave do 90 dana u skladu sa Zakonom o strancima (Službeni list Crne Gore, broj 12/2018 i 3/2019). Da nije usvojena konkretna odluka o privremenoj zaštiti, oni bi se nakon isteka tog perioda nalazili u iregularnom, neregulisanom položaju u Crnoj Gori „bez mogućnosti da se vrate u zemlju porijekla, jer sistem nije u stanju da sprovede odgovarajuće procedure kako bi se regulisalo pitanje njihovog boravka i položaja“. Treća kategorija državljana Ukrajine na koje će se primijeniti Odluka su lica koja nemaju pasoš ili nemaju važeći pasoš Ukrajine, a se na granici Crne Gore. Konstatuje se, pritom, da su države iz okruženja (Srbija, Hrvatska, Rumunija i Mađarska) dozvolile prelazak granice i ulazak na njihovu teritoriji bez putne isprave, međutim,

se trenutna zaštita, odnosno osnovna prava migrantima i izbjeglicama koji nijesu u mogućnosti da se vrate u zemlje porijekla, na koji način prava i obaveze ovih lica ne bi bila ugrožena, a što bi spriječilo „kolaps“ sistema međunarodne zaštite ili drugog odgovarajućeg sistema koji je moguć pod pritiskom masovnog priliva – stav je Vlade.

INTEGRISANJE U SISTEM

Dokumenta se predaju MUP-u

pod posebnim režimom koji su uvele vlade tih zemalja. Privremena zaštita je mjera predviđena kao mehanizam koji se koristi u izuzetnim situacijama masovnog prili-

va, a koje se karakterišu kao vanredne situacije u sistemu azila i migracija, kroz direktivu Savjeta 2001/55/EZ od 20. jula 2001. godine. Konkretno, pružanje privremene zaštite

je vanredni postupak, za razliku od redovnog postupka pružanja međunarodne zaštite. -Primjenom koncepta privremene zaštite obezbijediće

Fijalka zahvalila Crnoj Gori što je primijenila mehanizam koji koristi EU

Natalija Fijalka

Dječja klinika dobila donaciju CKB

Dobili instrumente za laparoskopsku hirurgiju

Otpravnica poslova Ambasade Ukrajine u Crnoj Gori Natalij a Fijalka izrazila je zahvalnost zbog odluke koju je usvojila Vlada, a koja se tiče odobravanja privremene zaštite ukrajinskih državljana. Gostujući u emisiji „Znam da znaš“ Gradske RTV, Fialka je kazala

da je riječ o istom mehanizmu zaštite koji koristi EU. Dodaje da se nada da će u narednih nekoliko dana taj mehanizam u Crnoj Gori biti i praktično realizovan. -Crna Gora se pridružila sankcijama EU, ali to je politički dio, sada slijedi praktični dio i na Vladi je da pokaže šta stvarno može – dodaje Fijalka. Od početka invazije Rusije na

U Kotoru građani šetali ulicama Starog grada i upalili svijeće u znak podrške Ukrajini

Iza skupa stoje oni koji osuđuju agresiju KOTOR – Skup podrške Ukrajini održan je sinoć u Kotoru, a počeo je intoniranjem ukrajinske, a potom i crnogorske himne ispred zidina Starog grada.

PODGORICA - CKB je Dječjoj hirurškoj klinici Instituta za bolesti djece donirala set od 11 instrumenata za sprovođenje minimalno invazivnih zahvata laparoskopske hirurgije – sapšteno je juče iz te banke. U ime CKB-a, donaciju dr Muhedinu Kadiću, načelniku Operacionog bloka Instituta za bolesti djece, predala je Stela Bošković, direktorica Odjeljenja za korporativni sekretarijat. - Sigurna sam da ne postoji nešto što može biti važnije od zdravlja, a posebno od zdravlja najmlađih. Priliku da unaprijedimo uslove rada za posvećene ljekare i medicinsko osoblje Instituta za bolesti djece doživljavamo kao privilegiju i šansu da doprinesemo da se što prije vrati osmijeh na lice mališana i njihovih roditelja – kazala je ona. Dr Muhedin Kadić je naglasio da su njome značajno dopunjeni hirurški setovi, čime će ljekari Dječje hirurške klinike, ali i cijelog Instituta za bolesti djece, biti u mogućnosti da pruže djeci najbolji tretman uz što kraće vrijeme oporavka. - Predmet donacije je set od 11 instrumenata koji se primjenjuju u minimalno invazivnoj laparoskopskoj hirurgiji. Kao što znate, laparoskopska hirurgija je u stalnom napretku, novi instrumenti i novi hirurški pristupi omogućavaju sve različitije operacije. Najbitnije je da laparoskopska hirurgija omogućava da uvijek prisutna briga o zdravlju pacijenta i skraćeno vrijeme liječenja malih heroja na ovaj način budu naša svakodnevica – rekao je on. R. D.

Ukrajinu, prema podacima kojima ona raspolaže, u Crnoj Gori je spas potražilo između četiri i pet hiljada Ukrajinaca. -Građani Ukrajine su većinom smješteni u privatnom smještaju – kod prijatelja ili rodbine koja živi ili boravi na teritoriji Crne Gore. Pribiližno 2,5 hiljada Ukrajinaca stalno borave ovdje i to su ljudi koji većinom žive na Primorju – kazala je Fijalka.

U njemu je navedeno da su ograničeni smještajni kapaciteti za prihvat stranaca koji traže međunarodnu zaštitu u Crnoj Gori i sve više izraženih namjera i podnijetih zahtjeva za međunarodnu zaštitu bili indikatori koji upućuju na to da bi u takvim okolnostima sistem postao neefikasan, i da je i sa tog apsketa opravdano pristupanje mehanizmu privremene zaštite. -Posebno na osnovu procjene ukupnih kapaciteta sistema, a naročito kapaciteta da se ovoj populaciji obezbijedi podnošenje zahtjeva, pristup sistemu, fer proceduri i odlučivanju o zahtjevima za međunarodnu zaštitu, prevođenje na jezik koji razumiju, smještaj, zdravstvenu zaštitu, kao i preduslove za integraciju u sistem obrazovanja i tržište rada – obrazloženo je u Informaciji Vlade na osnovu koje je uveden mehanizam privremene zaštite koji ne pretpostavlja, kako se navodi, priznavanje statusa izbjeglice prema Ženevskoj konvenciji. I. PERIĆ

Plavo nebo za đecu, žuto sunce za dušu

Građani Kotora, ali i Ukrajinci, koji borave u tom gradu, došetali su do Pjace od kina, gdje su upaljene svijeće. Među okupljenima bilo je i Ukrajinaca koji su nosili zastave svoje zemlje i transparente sa porukama osude rata, a Crnoj Gori su zahvalili. - Plava i žuta večeras podno zidina kotorskoga grada. Da nacrtamo plavom nebo za vašu djecu, i ogromno, žuto sunce na crtežu njihove duše koja drhti u jauku sirena i strahoti eksplozija – poručila je pjesnikinja i novinarka Dubravka Jovanović. Ona je kazala da „osuđujemo Putinovo bjesnilo i njegove bombe i rakete, njegove tenkove i sva zla koja nebom i ze-

mljom šalje na djecu i starce, na žene i ljude jedne ponosite, demokratske i suverene zemlje“. Ranko Borozan je kazao da iza skupa ne stoji ni jedna partija, ni jedna stranka, ni jedna vjera, ni jedna nacija. - Stojimo svi mi, kojima je mir civilizacijska tekovina, svi koji osuđuju čin vojne agresije na drugu državu, svi koji su protiv granatiranja i bombardovanja gradova, svi koji su protiv ubijanja nevinih civila, svi koje boli plač đece u Kijevu, Harkovu, Mariopulju… – kazao je Borozan. On se osvrnuo na uklesani natpis na vratima Starog grada „Tuđe nećemo svoje ne damo“, ističući da ništa bolje ne može opisati ono što Ukrajina radi trenutno. On je naglasio da skup nije protiv ruskog naroda, već protiv njihovog vlastodršca Putina i njegovih poslušnika kako u Rusiji tako i van nje. Iv. K.

Društvo

STAV

Piše: prof. dr Goran BAROVIĆ

agledavajući stanje i kod nas i u regionu, ali i na širokom međunarodnom prostoru sve mi ima istu nit – prašinu. A kako nastaje prašina i koliko je ima? Istraživanja kažu da svako od nas ispusti petsto hiljada čestica prašine svakog minuta. Znači, do nas je! Slijedi nam da ovaj podatak pomnožimo sa vremenom i sa brojem pojedinaca koji su „proizvođači“ prašine. A jesmo li svi? Ne, naravno. Osim pomenutih, postoje i oni zahvaljujući čijoj kreativnosti i radu postoji svijet. Njihovi proizvodi nam život čine ljepšim, lakšim, uspješnijim, pozitivnim, naprednijim... samo nekad budu ugroženi od proizvođača prašine. U svakom slučaju, na pominjanje prašine imamo odbojnost, nelagodu, neprijatnost i loše osjećanje. Sa razlogom. Ružno je vidjeti na bilo kom mjestu i boraviti u prostoru u kojem dominira. Nažalost, oko nas je svakodnevno prašine sve više i više i postaje dominantna. Kako se širi? Lako, nosi je vjetar. A vjetar nosi lake stvari. Lake stvari nemaju težinu, ali ima ih mnogo i ponekad mogu izgledati velike, a u stvari su veliko ništa. Najčešća neprijatnost od prašine je upravo ono kad nam vjetar nanese prašinu u lice i oči, a mi po uslovnom refleksu, da bi se zaštitili, pokrijemo i lice i oči. Kad pokrijemo oči šta vidimo? Ništa! Kad ne gledamo, možemo li naprijed? Ne! Jesmo li već duže vrijeme u tom stanju? Prašina nam se već duže vrijeme baca u lice, a mi ćutimo i zatvaramo oči pred njenim naletima, a da li je to rješenje? Kod nas ima prašine napretek, zato što je nijesmo očistili na vrijeme, a ona se zbog toga širi. Najčešće i najviše prašine i pepela nastaje poslije neke eksplozije. Svjedoci smo da se eksplozija desila, ali se nijesmo nadali ovakvom nastavku. Rekli su nam da će eksplozija biti, i bila je, da će nas lansirati u prosperitet, razvoj, napredak, blagostanje, a desilo se suprotno, eksplozija je napravila rupu pa smo sada u nju upali, vratili se unazad, razvoja nema, kriza se produbljuje, a pepeo nas prekriva. Praktično ni na jednom nivou ništa ne funkcioniše, i što je najgore, ne nazire se kraj, a ni rješenje. Ima li danas na svijetu zemlje koja u istom momentu i ovoliko vremena nema predsjednika vlade, predsjednika Skupštine,

Subota, 12. mart 2022.

Prašina predsjednika Ustavnog suda, vrhovnog državnog tužioca, nemamo komandu nad vojskom, nemamo komandu nad policijom, nemamo jake intelektualne institucije koje se jasno, glasno i pravovremeno oglase u važnim momentima. A i što bi se javljale, njima je trenutno dobro. Reagovaće kad im interesi budu ugroženi, ali tada će kao što se pokazalo mnogo puta, biti kasno. Ovo je poznato ko zna od kad, samo što očigledno neki za to nijesu čuli, a trebali su. Možda se prave da ne čuju, što je realnije? Region je skoro na istom fonu, ličimo jedni na druge kao jaje jajetu. Neki ne bi da su njegov dio, ali djela pokazuju da jesu. Ne zna se ko je složniji. Kod jednih se predsjednici države i vlade ponašaju kao najveći neprijatelji, a ne kao administrativci koji su tu privremeno sa zadatkom da ispune predizborna obećanja i svojim sugrađanima obezbijede ono što su im rekli tokom izborne kampanje. Dok se oni tako „lijepo slažu“, narod im ode u inostranstvo i, kako stvari stoje, uskoro neći biti niko, ni da „ugasi svijetlo“. Kod drugih je tolika sloga da ni u najgorim rijaliti programima ne čujemo takva obraćanja i kvalifikacije koje jedni drugima upućuju, da se normalnom čovjeku diže kosa na glavi. Svaki od njih ima mentora sa strane koji njime upravlja, a očigledno da misle da će lokalne probleme, vjerovatno, neko drugi rješavati jer oni imaju „pametnija“ posla. Ako su „izabrani“ takvi, postavlja se pitanje kakvi su ostali? I tamo je narod shvatio đe živi i čeka samo jedan papir, a to je dozvola boravka u inostranstvu. Treći imaju sve, ništa im ne fali, najbolji su u svemu, tako barem njihov „najglavniji“ kaže, mada ih svi mrze zato što su to što su, i imaju samo jedan problem, kako ostali ne mogu nikako da shvate da smo svi mi u stvari oni, a ne nešto što mi mislimo da smo. Pokušavaju da sjede na dvije stolice, zašto treba velika pozadina, koju nemaju, pa im se može desiti da padnu sa nje, i misle da još važi ono „umiljato jagnje, dvije ovce sisa“ mada se bojim da ne vide, da su u pitanju ovnovi. Ostali ne znaju đe su, sa kim su, biše da su jedno, a drugo su, pokušavaju pravo, a ne mogu jer vuku u stranu. I kod njih ima prašine, a malo ih je svjesno da će ih prekriti, a kad shvate da ih je prekrila, bojim se – biće kasno. Kod ovih na koje se ugledamo je bolje, naravno bolje za njih. Sviđaju svoju, a čiju bi drugo? Teoriju znaju, i sproveli su je kod sebe, nama šalju mnogo prijateljskih savjeta i lijepih riječi, a to što mi ne vidimo, ne čujemo ili ne razumijemo naš je problem. Kad se nešto važno desi, oni hitno zakažu sastanak. Od raznih „hitnih sastanaka“ nešto ne vidim da je bolje ovima zbog kojih su održani. Ovakvo njihovo ponašanje asociralo me

na onu priču iz nekog zabitog crnogorskog sela (više je verzija iste priče) koji su, kad je, čudo jedno i tada Rusija, sa vojskom ušla u Čehoslovačku, zakazala sastanak i donijela odluku da se vojska odmah povuče, a ako se to ne desi, opet će zakazati sastanak. Ima i onih koji svijet vide drugim očima pa bi da nešto „isprave“ i dovedu u stanje kako njima odgovara, i kako oni misle da treba, šta drugi misle – nije bitno. Nema veze koliko će ljudi poginuti, niti što se ugrožavaju životi miliona ljudi, niti što se u pepeo pretvaraju milijarde koje bi, znamo svi, imale đe potrošiti, na važnije i pametnije stvari. Ovo sve bi mnogo drugačije izgledalo da su međunarodne prilike drugačije i kada ne bi imali ovako užasnu situaciju kakva je danas u Ukrajini. Svi navijaju za njih, svi im šalju riječi podrške, svi ili skoro svi su na njihovoj strani, a oni ginu, bježe, plaču, golim rukama idu na tenkove i duge cijevi, jer oni se ne bave teorijom već praksom. U miru je lako biti hrabar, u ratu to značajno drugačije izgleda. Dobro je što je ogromna većina ipak svjesna pravih vrijednosti, što znaju kako treba, iako neki ćute. Problem su ovi koji su na drugoj strani, kojih je značajno manje, ali uspješno larmaju pa izgleda da ih ima mnogo. Podržavaju poteze ljudi koji su očigledno u ozbiljnim psihičkim problemima, što opet dovodi do pitanja „da li se isti istom raduje“. Tu „demokratiju“ koju nam ovih dana prodaje Istok, vidjeli smo već na Dalekom istoku i kako to oni „slobodno“ kažu, „super im je“. Podsjećaju me na onog vola koji upregnut iz jarma gleda na jelena u šumi i kaže „vidi onog divljaka, a kod mene sve u redu“. Postavlja se pitanje, treba li takva „demokratija“ i nama da bude primjer? Mislim da treba! Naravno kao negativan. Odlično nam pokazuju kako ne treba da se radi, ostalo je lako. Ne kao oni! Nego kako sa onima što ipak misle da je to što nam Istok i Daleki istok pokazuju, dobro? Represija? Onda bi bili kao oni. Edukacija. Moguće rješenje, ako ima kome, samo da nam se ne desi ona „gluvom pričati i slijepom mahati je uzaludan posao“. Medicinski tretman. Moguće rješenje, napredovala je medicinska nauka dovoljno da se može pomoći oboljelom, samo ako ispunimo prvi uslov, bolesnik mora da sarađuje. Važno je imati cilj, a kad je on jasan, onda je i uspjeh zagarantovan. Razmislite sljedeći put kada budete nešto slavili, dok u ruci budete držali sjajnu kristalnu čašu sa vinom, da je ona takva zato što je u jednom momentu bila u užarenoj peći. A zašto prašina može poslužiti? Samo za jedno. Svi smo to bar jednom uradili. Da se na njoj napiše „operi me“!

(Redovni profesor UCG i član DANU)

Zarade u KCCG više ne sadrže dopunski rad, naknade za konzili

Zdravstveni radni da su zakinuti, Min podsjeća na velike PODGORICA – Zaposleni u zdravstvu su primili februarske plate obračunate po novom sistemu, što je izazvalo njihovo nezadovoljstvo, uprkos povećanjima koje je taj sektor dobio mimo programa „Evropa sad“. Zaposleni u Kliničkom centru Crne Gore (KCCG) smatraju da su zakinuti i da su im plate za prethodni mjesec značajno manje nego što bi trebalo da budu, jer se prema instrukcijama Ministarstva finansija i socijalnog staranja (MFFS) i Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO) drugačije obračunava fond radnih sati, koeficijent za rukovođenje više ne utiče na obračun noćnog rada, rada u vrijeme državnih i vjerskih praznika i prekovremenog rada. Takođe po istim instrukcijama dopunski rad, konzilijarni pregledi, sve nadoknade za angažmane u komisijama i radnim tijelima se od sada neće isplaćivati kroz zaradu... Za ovaj tip primanja isplata će se vršiti na drugačiji način o čemu će radnici biti obaviješteni naknadno kada za to menadžment zdravstvenih institucija dobije uputstva od strane Ministarstva finansija i Fonda. MFFS i FZO su novi sistem uspostavili kako bi kontrolisali zakonitost isplata, kazali su Pobjedi iz tog ministarstva. Sindikat zaposlenih u zdravstvu Crne Gore je osudio ovaj postupak Ministarstva finansija koje je, kako tvrde, suprotno Zakonu i Kolektivnom ugovoru donijelo Uputstvo o načinu obračuna zarade i naknade za privremene spriječenosti za rad od 24. janaura ove godine („Sl. list CG br. 8/2022“), a kojim su zaposleni u zdravstvu drastično zakinuti za dio ostvarenih zarada. Podsjetimo, zaposleni u zdravstvu su, pored povećanja kroz program „Evropa sad“, dobili povišice od 12,5 odsto za srednji medicinski kadar, a pojedinim ljekarima su plate na osnovu koeficijenta povećane i do 30 odsto.

UpUtstVA

Međutim Ministarstvo finansija je odgovorilo Pobjedi da nije donijelo nikakvu odluku, koja se tiče obračuna zarada zaposlenih,

Sa potpisivanja Granskog ugovora

Ministarstvo finansija je odgovorilo Pobjedi da nije donijelo nikakvu odluku, koja se tiče obračuna zarada zaposlenih, koja bi dovela do umanjenja plata bilo kog zaposlenog u javnom sektoru. Oni ističu da je, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, omogućen najveći rast zarada upravo zdravstvenim radnicima, u poređenju sa svim ostalim zaposlenima u javnom sektoru koja bi dovela do umanjenja plata bilo kog zaposlenog u javnom sektoru. Oni ističu da je, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, omogućen najveći rast zarada upravo zdravstvenim radnicima, u poređenju sa svim ostalim zaposlenima u javnom sektoru. - Shodno budžetskoj klasifikaciji i Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti sa izdatka bruto zarade i doprinosa na teret poslodavca isplaćuju se isključivo bruto zarade, dok se sa ostalih odgovarajućih budžetskih pozicija vrši plaćanje: naknada, obaveza po osnovu ugovora i sl. Dakle, Ministarstvo

finansija i socijalnog staranja ne može donijeti odluku kojom se umanjuje zarada ili bilo koje pravo koje zaposlenom pripada po osnovu relevantne pravne regulative, već isključivo insistira na usklađivanju isplata zarada i ostalih ličnih primanja zaposlenih u skladu sa odgovarajućom budžetskom klasifikacijom - objasnili su iz Ministarstva finansija. Služba za ekonomsko-finansijske poslove KCCG obavijestila je zaposlene o novom načinu obračuna plata prema novim instrukcijama MFFS i FZO. Saopšteno je da su izvršene

Ministarstvo da preispita instrukcije da ne bi došlo do brojnih sudskih sporova Sindikat zaposlenih u zdravstvu zahtijeva od Ministarstva finansija i socijalnog staranja i Fonda za zdravstveno osiguranje da hitno preispitaju date instrukcije za primjenu novog uputstva o načinu obračuna zarada, kao

i da odmah pristupi obračunu i isplati dijela zarade koju su zaposleni u zdravstvu ostvarili u mjesecu februaru po osnovu prekovremenog (dopunskog) rada. - Na taj način izbjeći će se rizik od pokretanja brojnih

sudskih sporova i nanošenja nepotrebne štete po budžet države i Fonda za zdravstveno osiguranje, ali i od eventualnih sindikalnih akcija na zaštiti prava zaposlenih - poručili su iz Sindikata zdravstva.

Društvo

Subota, 12. mart 2022.

ijarne preglede, angažmane u komisijama... Predsjednik Milo Đukanović pozvao na poštovanje odluke Evropske unije

ici smatraju Vladin izostanak reakcije nistarstvo ih kompromituje Crnu Goru e povišice o sankcionisanju propagandističkih ruskih medija

PODGORICA- Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović je juče saopštio da je neprihvatljiv izostanak reakcije Vlade Crne Gore na odluku Evropske unije o obustavi distribucije ruskih medija koja je donešena 1. marta. - Nastavak nedozvoljenog djelovanja i zloupotrebe medija u svrhu opravdanja agresije Rusije na Ukrajinu je neprihvatljivo. Izostanak reakcije Vlade Crne Gore na odluku EU kompromituje zemlju kao kredibilnog NATO saveznika i partnera i buduće članice EU – piše na Tviter nalogu predsjednika Đukanovića. On je istakao da je odluka EU da suspenduje aktivnosti ruskih emitera adekvatan odgovor na kontinuirano sprovođenje dezinformisanja i manipulacije informacijama protiv EU i evropskog jedinstva. - Nema mjesta za nepostupanje i indiferentnost prema sistematskom manipulisanju informacijama i dezinformisanju o zločinu i onima koji ga u ovom trenutku trpe – saopštio je Đukanović.

INICIJATIVA NIJE PROŠLA

korekcije parametara tako što mjesečni fond sati rada više nije 174 sata, već da mjesečni fond sati rada od sada čini broj radnih dana u mjesecu. Prema tom obračunu fond sati rada za februar je 160 sati. Razlika za minimalac se ne isplaćuje u slučaju privremene spriječenosti za rad. - Osnov za obračun privremene spriječenosti za rad je prosjek osnovne zarade, odnosno naknade zarade koju je zaposleni ostvario u posljednjih 12 mjeseci koji prethode mjesecu u kome je nastupila privremena spriječenost za rad - kazali su iz Službe. Iz Ministarstva finansija i socijalnog staranja su pojasnili da oni ne rade obračun zarada zaposlenih u sistemu zdravstva već je to nadležnost svake pojedinačne javne zdravstvene ustanove, dok je kontrola obračuna zarada u nadležnosti Fonda za zdravstveno osiguranje, preko kojeg se javne zdravstvene ustanove finansiraju. Napominju i da MFSS nije strana potpisnica zaključenog Granskog kolektivnog ugovora za zdravstvenu djelatnost, te da nijesu tačne tvrdnje koje se pojavljuju u medijima da Ministarstvo finansija i socijalnog staranja predlaže i vrši podjelu na medicinski i nemedicinski kadar.

NEMA OBRAZLOŽENJA

Sindikat zaposlenih u zdravstvu reaguje na ovakve odluke i ističe da u obrazloženju nijesu navedeni razlozi i u kojem pozitivnom propisu je sadržan

osnov za izmjenu. - Novim uputstvom iz Ministarstva urađene su korekcije po osnovu kojih su zaposleni u zdravstvu ostali zakinuti za dio zarade po osnovu pogrešnog obračuna osnovne zarade i neisplaćenog prekovremenog (dopunskog) rada. Naime, iz obračuna osnovne zarade suprotno Granskom kolektivnom ugovoru izuzet je dodatni koeficijenat K2 zbog čega je umanjena osnovica za obračun uvećanja zarade po osnovu minulog rada, prekovremenog, noćnog i prazničnog rada... Takođe, instrukcijom da se prekovremeni (dopunski) rad neće isplaćivati kroz zaradu (što je na obračun februarske zarade već primijenjeno) otvara se prostor da zaposleni budu zakinuti za dio po osnovu uvećanja zarade za prekovremeni rad i doprinose za penzijsko invalidsko osiguranje, s tim što će na kraju godine na teret tih sredstava biti primorani da državi uplate porez na dohodak fizičkih lica od devet odsto, odnosno 15 odsto - navode iz Sindikata. Smatraju da je posebno neprihvatljiva instrukcija da se zaposlenima u zdravstvu, kojima se na osnovnu zaradu doplaćuje razlika do iznosa minimalne zarade, u slučaju privremene spriječenosti za rad neće isplaćivati razlika do visine minimalne zarade – tako, na primjer, zaposleni koji su u toku mjeseca proveli na bolovanju jedan radni dan, neće dobiti razliku do minimalne zarade iako su sve druge radne dane u mjesecu proveli na radu. N. K.

Ministarka Tamara Srzentić je 3. marta predložila Vladi Crne Gore inicijativu za restrikciju medija prema odluci EU, međutim, ona nije ni razmatrana na sjednici Vlade – jer ministri nijesu bili raspoloženi da glasaju o sankcionisanju propagandističkih ruskih medija. Tako je Vlada uskratila mogućnost Savjetu Agencije za elektronske medije da zabrani sadržaj ruskih kanala na koje se odnosi odluka Savjeta Evropske unije koja je donešena 1. marta.

Nema mjesta za nepostupanje i indiferentnost prema sistematskom manipulisanju informacijama i dezinformisanju o zločinu i onima koji ga u ovom trenutku trpe – saopštio je Đukanović

Iako je ministarka Srzentić uoči sjednice Vlade kazala da snažno podržava stav EU o restrikciji propagandnih medija i najavila da će se o njoj raspravljati na sjednici – to se nije dogodilo. Na taj način je Vlada blokirala mogućnost reakcije Agencije za elektronske medije (AEM) i Agencije za elektronske medije i poštansku djelatnost (EKIP) koji bez njene odluke ne mogu da ukinu kanale. Na tu odluku čekaju već nedjelju dana, a o toj inicijativi nije raspravljano ni na sjednici koja je održana u četvrtak 10. marta. Pobjedi je iz resora kojim rukovodi Tamara Srzentić ranije rečeno da Vlada Crne Gore treba da prati mjere Evropske unije prema Rusiji, što uključuje i zaustavljanje širenja dezinformacija i propagande preko medija koji su prepoznati po plasiranju lažnih vijesti i to je stav ovog resora. Ministarstvo je saopštilo da će

nastaviti da zastupa poziciju da Crna Gora mora dosljedno sprovoditi politike Evropske unije.

ODLUKA

Savjet Evropske unije je 1. marta donio uredbu i odluku o restriktivnim mjerama s obzirom na djelovanja Rusije kojima se destabilizuje situacija u Ukrajini. Tim dokumentima precizirano je da je „zabranjeno emitovanje ili omogućavanje, olakšavanje ili na drugi način doprinošenje emitovanju bilo kojeg sadržaja: RT – Russia Today English, RT – Russia Today UK, RT – Russia Today Germany, RT – Russia Today France, RT– Russia Today Spanish i Sputnjik“. U saopštenju Evropske komisije se navodi da su ovi mediji instrumenti u podsticanju i podršci ruske agresije protiv Ukrajine što, kako navode, ,,predstavlja značajnu i direktnu prijetnju javnom redu i be-

zbjednosti Evropske unije“. Iz Savjeta AEM-a istakli su da su ove mjere donijete kako bi se jačala otpornost EU i država članica, ali i njihova sposobnost za suzbijanje hibridnih prijetnji, uključujući dezinformacije. - Ruska Federacija se, u cilju opravdavanja i podržavanja agresije prema Ukrajini, bavi kontinuiranim i usklađenim propagandnim djelovanjem usmjerenim na civilno društvo u Uniji i susjednim zemljama, a pri čemu snažno mijenja i manipuliše činjenicama. Poštujući temeljna prava i slobode priznate u Povelji o temeljnim pravima, a posebno pravo na slobodu izražavanja i informisanja i slobodu preduzetništva, mjerama se navedene medijske kuće i njihovo osoblje ne sprečavaju da obavljaju druge aktivnosti u Uniji koje nijesu emitovanje, kao što su istraživanje i intervjui – zaključuju iz Savjeta AEM-a. J. M.

DPN pozvalo javne službenike da se korektno odnose prema medijima nakon što je Milena Petričević sazvala konferenciju na kojoj nije htjela da odgovara na pitanja

Ne ponižavajte novinare PODGORICA- Društvo profesionalnih novinara pozvalo je javne službenike da se korektno odnose prema novinarima, da ih ne ponižavaju i ne onemogućavaju im da rade. Direktorica Uprave prihoda i carina Milena Petričević juče nije htjela da odgovara na pitanja novinara na konferenciji na kojoj je saopštila da je ministar finansija Milojko Spajić zahtijevao od nje da podnese ostavku, te da joj je on to opravdao tvrdnjom da je mnogima stala na žulj. Društvo profesionalnih novinara je reagovalo i istaklo da se Petričević nekorektno ponijela prema novinaru Vijesti Goranu Kaporu, zbog pisanja ovog lista o produženju licence za igre na sreću i njenom sporu sa ministrom finansija. - Direktorica je takođe pokazala i nepoštovanje prema svim izvještačima, koje je po-

zvala na pres konferenciju da saopšti šta je planirala, nakon čega je odbila da odgovara na pitanja – ocijenilo je DPN. Petričević je na konferenciji za novinare podjelila kopiju naslovne strane Vijesti, na kojoj je bila najava teksta Kapora i njegovu prepisku sa Upravom. - Sraman je i nedopustiv ovakav odnos prema novinarima. Javni službenici su na tim pozicijama zbog građana i dužni su novinarima dati objašnjenja, kako bi oni obavjestili javnost. U ovom slučaju u pitanju je dva miliona eura novca koji treba da pripadne ili ne državnom budžetu, a koji navodno duguju dvojica kontroverznih biznismena. Time postoji visok interes javnosti za slučaj – saopštilo je DPN. Istakli su i slučaj zamjenika urednika portala Pobjeda Borislava Višnjića koji je dao izjavu u policiji po prijavi glav-

ne turističke inspektore Svetlane Šljivančanin. - Ovaj, ali i slučaj inspektorke za turizam koja je prijavila urednika Pobjede zbog objave snimanja nepropisnog parkiranja, pokazuju nepoznavanje uloge medija i neodgovornost pojedinih javnih funkcionera prema građanima I medijima koji ih izvještavaju - zaključili su u Društvu profesionalnih novinara. Ona je nakon objave informacije da se službenim vozilom nepropisno parkirala na Bulevaru Džordža Vašingtona u Podgorici i ušla u jedan od butika policiji prijavila da je neko prati. Redakcija Pobjede zatražila je od ODT-a i Uprave policije da saopšti zvanično po kojem osnovu je, i povodom kojeg tačno slučaja, zamjenik urednika Portala Pobjede Borislav Višnjić pozvan 8. marta da, u svojstvu građanina, kao nepo-

sredno odgovoran u mediju, policiji otkrije izvor informacije (snimka i propratnog teksta) objavljene 7. marta. Na ta pitanja redakcija nije dobila odgovor. Višnjić je u policiji odbio da otkrije izvor informacije. - Kada bih to uradio, automatski bih izgubio novinarski integritet. Najvažnije u cijelom slučaju, prema mojoj uredničkoj procjeni, jeste da je informacija tačna i provjerena. Volio bih da javni funkcioneri imaju više sluha za kritičku javnost i da nadležni organi postupaju jednako brzo i efikasno prema njima kao što su to u ovom slučaju uradili prema novinaru. U tom slučaju se ne bi dešavalo da pored njih prolaze nekažnjeno korumpirani funkcioneri, ali i šleperi droge i švercovane cigarete – naveo je Višnjić u izjavi policiji. J.M.

10 U fokusu: Ukrajinska kriza

Subota, 12. mart 2022.

Ruske snage šesnaesti dan vojne invazije na Ukrajinu počele ofanzive i na zapadu te zemlje

Uništena još dva aerodroma KIJEV/MOSKVA – Ruske snage su juče, šesnaesti dan od početka vojne invazije na Ukrajinu, započele ofanzive i na zapadu te zemlje i uništile još dva ukrajinska vojna aerodroma u Lucku i Ivano-Frankivsku. Portparol ruskog ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov saopštio je da su aerodromi u u Lucku i IvanoFrankivsku „stavljeni van funkcije“. - Od početka operacije uništeno je 3.213 objekata vojne infrastrukture Ukrajine - naveo je Konašenkov i dodao da su borci Donjecke narodna republika oslobodili grad Volnovahu i preuzeli kontrolu nad naseljima Olginka, Veliko-Anadol i Zeleni Gaj. - Napredovanje je bilo do šest kilometara u dubinu. Tokom dana borbena avijacija i vojna protivvazdušna odbrana oborila je tri ukrajinska helikoptera ,,Mi24“ i osam bespilotnih letjelica. Operativno-taktička i vojna avijacija pogodila je 107 objekata ukrajinskih oružanih snaga, uključujući šest komandnih, kontrolnih i centara za vezu, 14 skladišta municije, goriva i maziva, kao i 11 mjesta na kojima se gomila vojna tehnika - objasnio je Konašenkov i dodao da je van pogona 3.213 vojnih infrastrukturnih objekata Ukrajine.

OFANZIVA NA ZAPAD

Razorne udare ruskih snaga, kako je juče saopštio savjetnik ukrajinskog predsjednika Mihailo Podoljak, trpe veći gradovi u zemlji. On je na Tviteru napisao da su ruske snage juče prvi put raketirale sjeverozapadni grad Luck, gdje su pogođene dvije kotlarnice. Tri rakete pogodile su i Ivano-Frankivsk, a na udaru je bio i Dnjepar, gdje je prema tvrdnjama ukrajinskih vlasti, nastradala najmanje jedna osoba. - Ruski destruktivni rat protiv civila i velikih gradova se nastavlja – rekao je Podoljak. Iz službe za vanredne situacije Ukrajine je saopšteno da su se udari u centralnom gradu na rijeci Dnjepar, odvijali u blizini jednog obdaništa, prenijela je agencija Unijan.

KRIZA

Sitacija u Marijupolju, lučkom gradu na jugoistoku Ukrajine, koji su ruske snage opkolile odmah na početku svoje vojne akcije i u kome se danima vode

Ruske snage juče, prvi put od početka invazije u Ukrajini, raketirale sjeverozapadni grad Luck, gdje su pogođene dvije kotlarnice. Tri rakete pogodile su i Ivano-Frankivsk, a na udaru je bio i Dnjepar gdje je, prema tvrdnjama ukrajinskih vlasti, nastradala najmanje jedna osoba najžešće borbe, je kritična i neizvijesno je hoće li osam kamiona humanitarne pomoću uopšte uspjeti da stigne u grad, izjavio je savjetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Vadim Denisenko, a prenijela agencija Rojters. Intenzivno bombardovanje nastavljeno je i u Harkovu, saopštio je gradonačelnik tog, drugog po veličini, grada u Ukrajini Ihor Terehov. - Do danas je uništeno 48 škola rekao je Terehov. Ukrajinske regionalne vlasti saopštile su i da su ruske rakete pogodile jednu psihijatrijsku bolnicu u blizini grada Izjuma na istoku Ukrajine, ali da u napadu nije bilo žrtava, prenio je Rojters. Državni regulator za nuklearnu energiju Ukrajine saopštio je da snabdijevanje černobiljske nuklearne elektrane električnom energijom još nije obnovljeno. Upozorili su na povećan rizik od curenja radijacije ukoliko se visokonaponski dalekovod, oštećen u borbama, ne popravi u postrojenju, koje su zauzele ruske snage. - Pokušaji da se obnovi eksterno napajanje su u toku – navodi se u saopštenju ukrajinskog regulatora. Objasnili su i da se, nakon prekida eksternog snabdijevanja električnom energijom, uključuje dizel generator za hitne slučajeve, prenosi Rojters. Ukrajina je došla do strateške prekretnice, izjavio je juče predsjednik te zemlje Volodimir Zelenski i poručio da Ukrajinci neće dati ,,nijedan odsto svoje slobode“. - Nemoguće je reći koliko dana još imamo da oslobodimo svoju zemlju, ali je moguće reći da ćemo to učiniti. Tome težimo, jer smo već došli do strateške prekretnice - naveo je Zelenski, a prenijela agencija Unijan. U međuvremenu se oglasio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je još jednom ponovio da će sukob u Ukrajini biti okončan kada Zapad uvaži zabrinutost Rusije zbog ubijanja civila u istočnoj Ukrajini i širenja NATO-a na Istok.

ZAHTJEVI

Peskov je ruskim medijima rekao i kako vjeruje da ukrajinske

Ukrajinske snage u Kijevu vježbaju bacanje Molotovljevih koktela

vlasti sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim saveznicima već razgovaraju o zahtjevima Moskve. - Rusija je formulisala konkretne zahtjeve Ukrajini da riješi ta pitanja. Koliko razumijemo, o tim zahtjevima Ukrajinci razgovaraju sa svojim savjetnicima, prije svega sa Amerikom i zemaljama Evropske unije - rekao je Peskov. Ruski lider Vladimir Putin juče je u Moskvi više od pet sati razgovarao sa bjeloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom, i tom prilikom poručio kako je postignut određeni napredak u ruko-ukrajinskim pregovorima. - Postoje određeni pozitivni pomaci, rekli su mi pregovarači sa naše strane - naveo je Putin i dodao da se razgovora „praktično na dnevnoj bazi“. Sastanak Putina i Lukašenka, kako je prenijela ruska Izvijestija, trajao je duže od pet sati. Putin je na početku razgovora Lukašenku čestitao na uspješno održanom referendumu u Bjelorusiji o promjeni Ustava, te izrazio uvjerenje da će Minsk i Moskva prevazići sve poteškoće vezane za pritisak zapadnih sankcija. Lukašenko je Putinu kazao da



Ukrajina je došla do strateške prekretnice, izjavio je juče predsjednik te zemlje Volodimir Zelenski i poručio da Ukrajinci neće dati ,,nijedan odsto svoje slobode“. - Nemoguće je reći koliko dana još imamo da oslobodimo svoju zemlju, ali je moguće reći da ćemo to učiniti. Tome težimo, jer smo već došli do strateške prekretnice - naveo je Zelenski

ukrajinske vlasti „nijesu planirale udare samo na Donbas, već i na Bjelorusiju“ i da je to izbjegnuto zahvaljujući odluci Ruske Federacije da pokrene „specijalnu operaciju zaštite Donbasa“. Ruski predsjednik je ranije, na sjednici ruskog savjeta za bezbjednost, odobrio predaju zarobljenih raketnih sistema zapadne proizvodnje proruskim snagama u Donjecku i Lugansku i kazao kako dobrovoljcima želi dozvoli da se bore protiv ukrajinskih snaga. Predaju protivtenkovskih sistema američke proizvodnje kao što su „dževelin“ i „stinger“ borcima iz pobunjeničkih regiona u Donbasu, prethodno je predložio ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu. Šojgu je naveo i kako na Bliskom istoku ima 16.000 dobrovoljaca

U Zagrebu pao dron ruske proizvodnje Bespilotna letjelica koja se u četvrtak, sat pred ponoć, srušila na Jarunu u Zagrebu, izazvala jaku eksploziju i ostavila krater prečnika tri metra, je ruske proizvodnje i u hrvatski vazdušni prostor je doletjela iz Mađarske, saopštio je hrvatski premijer Andrej Plenković. On je dodao kako je za sada nejasno da li srušeni dron bio u posjedu ruske ili ukrajinske vojske. - Zna se da je letjelica došla u Hrvatsku iz pravca Mađarske, a u Mađarsku iz pravca Rumunije. Znamo da je letjela nekoliko minuta iznad Hrvatske i srušila

se u Zagrebu. Dobro je što nema povrijeđenih – istakao je Plenković. Hrvatski predsjednik Zoran Milanović juče je zbog pada letjelice, kako je prenio portal Indeks, sazvao hitan sastanak sa čelnicima oružanih snaga i bezbjednosno-obavještajnih agencija. Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević naveo je se radi o relativno velikoj letjelici i da su njeni djelovi pronađeni na više lokacija. - Ovo je događaj bez presedana. Ovako nešto se nikad nije dogodilo u Zagrebu – rekao je Tomašević. Dron, nakon pada, ostavio krater prečnika tri metra

koji su spremni da dođu da se bore u Donbasu.

SANKCIJE

Kao odgovor na rusku agresiju u Ukrajini, Evropska unija je juče najavila suspendovanje privilegovanog ekonomskog i trgovinskog tretmana Moskve, suzbijanje upotrebe kripto-aktive i zabranu izvoza luksuzne i robe od gvožđa i čelika u Rusiju. Ove mjere predstavljaju četvrti set sankcija protiv Rusije. - U subotu ćemo preduzeti četvrti paket mjera da dodatno izolujemo Rusiju – rekla je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i najavila da će Rusiji biti suspendovano pravo na članstvo u Međunarodnom monetarnom fondu i Svjetskoj banci.

- Rusija ne može grubo da krši međunarodno pravo i istovremeno očekuje da će imati koristi od privilegija kroz članstvo u međunarodnom ekonomskom poretku – rekla je predsjednica EK. I američki predsjednik Džozef Bajden je najavio da će SAD, kako bi Moskvu kaznile za napad na Ukrajinu, opozvati status „permanentno normalnih trgovinskih odnosa sa Rusijom“, što bi otvorilo put uvođenja carina na široku lepezu ruske robe. Bajden je najavio i nove sankcije protiv još jednog broja ruskih državljana, uključujući i poslanike Dume. I zemlje G7 su saopštile da će preduzeti korake da Rusiji uskrate status tzv. „najpovlašćenije nacije“, čime bi se ukinule beneficije članstva Rusije u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji. Ukrajinu je od početka ruske vojne akcije 24. februara, prema podacima Ujedinjenih nacija, napustilo 2,5 miliona ljudi, među kojima je više od milion djece. - Broj djece koja su pobjegla je zapanjujući. To pokazuje koliko je situacija postala očajna za djecu i porodice u Ukrajini. Djeca ostavljaju sve što im je poznato u potrazi za bezbjednošću. To je strašno – rekao je regionalni direktor Unicefa za Evropu i centralnu Aziju Afšan Kan. » Priredila: Đurđica ĆORIĆ

U fokusu

Subota, 12. mart 2022.

STAV: Sukob svjetova nakon invazije Rusije na Ukrajinu

Pismo zapadnoj ljevici iz Kijeva Jučerašnji dan sam proveo razmišljajući da li, ili ne, da se priključim jedinici teritorijalne odbrane. Tokom noći je ukrajinski predsjednik Zelenski izdao naredbu o opštoj mobilizaciji, a ruske trupe su se primakle gradu i pripremile opsadu Kijeva. Sve to je, u stvari, za mene donijelo odluku oko koje sam se ranije dvoumio. Ipak, prije nego zauzmem svoj, unaprijed određeni, položaj želim da kažem zapadnoj ljevici što mislim o njenim reakcijama povodom ruske agresije na Ukrajinu

» Piše: Taras BILOUS Ovaj tekst pišem u Kijevu, dok po gradu padaju granate. Rođen sam u Donbasu, u etnički ukrajinskoj porodici koja govori ukrajinski jezik. Moj otac je pristupio ultradesničarima tokom devedesetih prošlog vijeka. To je dijelom bila njegova reakcija na ekonomsku propast Ukrajine i bogaćenje bivših lidera komunističke partije, sa kojima je bio u sukobu još od sredine 1980-ih. Naravno, on je bio vrlo antiruski raspoložen, ali je takođe pokazivao zavidno visok nivo antiamerikanizma. Još se sjećam njegovih riječi 11. septembra 2001. godine. Dok je na TV-u gledao rušenje kula bliznakinja, rekao je da su oni koji su odgovorni za to, u stvari, ,,heroji“. Danas ne misli tako. On danas vjeruje da su Amerikanci namjerno srušili te zgrade!

KORIJENI RADIKALIZMA

Kada je 2014. poceo rat u Donbasu, moj otac je postao dobrovoljac u ultradesničarskom Aidar bataljonu. Moja majka je pobjegla iz Luganjska, dok su moji djed i baka ostali u selu koje je potpalo pod kontrolu Luganjske narodne republike. Djed je osuđivao ukrajinsku Euromajdan revoluciju. Podržavao je Putina govoreći da će on ,,ponovo uspostaviti red u Rusiji“. I pored svega, nastojali smo da održavamo redovne kontakte, pomažemo jedni druge, i stalno razgovaramo (samo ne o politici). Ja se trudim da budem nježan prema njima i da razumijem njihove stavove. Moji djed i baka su proveli živote radeći na kolektivnoj farmi. Otac je bio građevinski radnik. Život ih nije milovao. Ono što se desilo 2014. godine – revolucija i rat koji je uslijedio – gurnuli su me u pravcu suprotnom od onog koji je odabrao veliki broj ljudi u Ukrajini. Rat je ubio nacionalizam u meni i pomjerio me ka ljevici, pa želim da se borim za bolju budućnost čovječanstva, a ne za naciju. Roditelji, s njihovim postsovjetskim traumama, ne razumiju moje socijalističke poglede na svijet. Otac s nipodaštavanjem mrmlja o mojem pacifizmu. Posvađali smo se nakon što sam se pojavio na antifašističkom protestu i pozvao na raspuštanje ultradesničarske regimente Azov.



Kada je u proljeće 2019. Volodimir Zelenski postao predsjednik Ukrajine, nadao sam se da će ta činjenica spriječiti katastrofu koja se danas dešava. Mislio sam da je vrlo teško demonizovati predsjednika koji govori ruski, koji je dobio izbore na programu mira u Donbasu, i čije šale su bile podjednako popularne među Ukrajincima i Rusima. Na moju nesreću, bio sam u zabludi. Iako je izborna pobjeda Zelenskog promijenila odnos mnogih Rusa prema Ukrajini, to nije spriječilo rat.

Ono što se desilo 2014. godine – revolucija i rat koji je uslijedio – gurnuli su me u pravcu suprotnom od onog koji je odabrao veliki broj ljudi u Ukrajini. Rat je ubio nacionalizam u meni, i pomjerio me ka ljevici, pa želim da se borim za bolju budućnost čovječanstva, a ne za naciju. Roditelji, s njihovim postsovjetskim traumama, ne razumiju moje socijalističke poglede na svijet

VARLJIVA VJERA U MIR

Do zadnjeg časa sam se nadao da ruske trupe neće započeti masovnu invaziju. Sada mogu samo da se zahvalim onima koji su informaciju o dolazećoj invaziji nekako proturili do američkih obavještajaca. Jučerašnji dan sam proveo razmišljajući da li, ili ne, da se priključim jedinici teritorijalne odbrane. Tokom noći je ukrajinski predsjednik Zelenski izdao naredbu o opštoj mobilizaciji, a ruske trupe su se primakle gradu i pripremile opsadu Kijeva. Sve to je, u stvari, za mene donijelo odluku oko koje sam se ranije dvoumio. Ipak, prije nego zauzmem svoj unaprijed određeni položaj, želim da kažem zapadnoj ljevici što mislim o njenim reakcijama povodom ruske agresije na Ukrajinu. Za početak, zahvalan sam onim ljevičarima koji protestuju ispred ruskih ambasada – čak i onima kojima je trebalo dosta vremena da shvate da je Rusija agresor u ovom konfliktu. Zahvalan sam političarima koji vrše pritisak na Rusiju, traže da zaustavi invaziju i povuče svoju vojsku. Ovaj tekst je pisan za drugi dio zapadne ljevice. Pisan je za one koji zamišljaju NATO agresiju u Ukrajini, za one koji ne mogu da vide Rusiju kao agresora, za one koji kritikuju Ukrajinu

Vladimir Putin

što nije sprovela sporazum iz Minska, za one koji ćute o svim ruskim kršenjima tog sporazuma, kao i za one koji ćute o takozvanim narodnim republikama. Ovo je tekst i za one koji preuveličavaju uticaj ultradesničara u Ukrajini, a nijesu primijetili ultradesničare u narodnim republikama, i za one koji izbjegavaju svaku kritiku konzervativnih, nacionalističkih i autoritarnih političkih odluka Vladimira Putina. Želim da kažem da je dio odgovornosti za ovo što se nama dešava - i njihova. Želim da kažem ponešto o širem fenomenu antiratnog pokreta na Zapadu, koji kritičari ljevice obično nazivaju Kampizam. Ovaj termin je bio popularan kod međunarodne i američke ljevice tokom ranih godina Hladnog rata, i predstavljao je specifičnu vizuru međunarodne politike: sukob dva protivnička geopolitička kampa, imperijalističkog i antiimperijalističkog. Britanska spisateljica i aktivis-

tkinja sirijskog porijekla Lejla Al-Sami je ovo svrstavanje nazvala ,,antiimperijalizam idiota“. Ako nijeste već čitali njen briljantni esej iz 2018. godine, toplo ga preporučujem. Ovdje ću sažeti i ponoviti njene glavne teze: aktivnosti velikog dijela antiratne ljevice tokom rata u Siriji nijesu imale mnogo dodirnih tačaka sa željom da se zaustavi rat. Fokus je bio na protivljenju uplitanju Zapada. Istovremeno se ignorisao, a nerijetko i podržavao, uticaj i uplitanje Rusije i Irana. O ljevičarskom diskursu o ,,legitimno izabranom“ Asadovom režimu u Siriji, da ne govorimo. Na našu nesreću, isti ideološki kliše se ponovio u slučaju Ukrajine. Ja nijesam ljubitelj NATO-a. Znam da je pri kraju Hladnog rata taj blok izgubio svoju odbrambenu funkciju i angažovao se u ostvarivanju agresivnih političkih odluka. Znam da NATO širenje na Istok šteti naporima usmjerenim ka nuklearnom razoružanju i kreiranju sistema zajedničke be-



Putin može da planira što god poželi, ali čak iako okupira Kijev i tamo postavi okupacionu vladu, mi ćemo nastaviti da pružamo otpor. Borba će trajati sve dok Rusija ne ode iz Ukrajine, i sve dok ne plati za svaku žrtvu i za sve razaranje. Zato su moje zadnje riječi upućene ruskom narodu - požurite da srušite Putinov režim. To je i u vašem, i u našem interesu

zbjednosti. NATO je pokušao da marginalizuje ulogu UN-a i OEBS-a i da ih diskredituje kao neefikasne organizacije. Ali mi ne možemo ispraviti prošle greške, već se moramo baviti savremenim okolnostima i naporima da nađemo izlaz is problematične situacije.

KAMEN SPOTICANJA

Koliko je puta zapadna ljevica govorila o američkim nezvaničnim obećanjima bivšem sovjetskom predsjedniku Mihailu Gorbačovu u vezi sa NATO širenjem (,,ni pedalj na istok“)? Koliko puta su pominjali Budipeštanski memorandum iz 1994. koji je garantovao suverenitet Ukrajine? Koliko često je zapadna ljevica podržavala ,,legitimne bezbjednosne brige“ Rusije – države koja posjeduje drugi najveći nuklearni arsenal na svijetu? Koliko često je govoreno o bezbjednosnim brigama Ukrajine – države koja je pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država i Rusije bila primorana da se odrekne nuklearnog oružja? Koliko često je govoreno da je Ukrajina zauzvrat dobila komadić papira (Budipeštanski memorandum) koji je Putin konačno pocijepao 2014. godine? Da li je zapadnoj ljevici, koja kritikuje NATO, ikada palo na pamet da je Ukrajina glavna žrtva promjena koje su nastale kao posljedica ekspanzije NATO-a?! Ja nijesam ljubitelj liberalnog internacionalizma. Ipak, to ne znači da moramo podržavati podjele na sfere uticaja između imperijalističkih sila. Umjesto da tražimo novi balans između dva imperijalizma, ljevica mora da se bori za demokratizaciju međunarodnog bezbjednosnog poretka. Nama su potrebni globalna politička vizija i globalni sistem međunarodne bezbjednosti. Ovo posljednje imamo - to

su Ujedinjene nacije. Da, ova organizacija ima mnogo nedostataka i često je predmet opravdane kritike. Ali može se kritikovati da bi se stvari popravile, i to je kritika koja je potrebna kada je UN u pitanju. Neophodna je ljevičarska vizija reforme i demokratizacije UN. Tokom posljednjih osam godina, Donbas je bio glavni kamen spoticanja i razlog za podjele među ukrajinskim ljevičarima. Svako od nas je definisao sopstvene pozicije na osnovu ličnih iskustava ovog problema. Zato sam siguran da bi neki drugi ukrajinski ljevičar napisao sasvim drugačiji tekst na ovu temu. Tokom proteklih nekoliko godina sam pisao o mirovnom procesu i civilnim žrtvama na obje strane ratnih rovova u Donbasu. Trudio sam se da promovišem dijalog. Sav moj napor je sada ispario u etar. Neće biti kompromisa. Putin može da planira što god poželi, ali čak iako okupira Kijev i tamo postavi okupacionu vladu, mi ćemo nastaviti da pružamo otpor. Borba će trajati sve dok Rusija ne ode iz Ukrajine, i sve dok ne plati za svaku žrtvu i za sve razaranje. Zato su moje zadnje riječi upućene ruskom narodu - požurite da srušite Putinov režim. To je i u vašem, i u našem interesu. Bilješka o autoru: Taras Bilous je ukrajinski istoričar i aktivista organizacije Socijalni pokret. Kao urednik veb-magazina Commons: Journal of Social Critique, često piše na teme rata i nacionalizma. Uz odobrenje autora, Pobjeda ovdje ekskluzivno objavljuje segment obimnijeg eseja koji je Bilous originalno publikovao u opendemocracy.net Prevod s engleskog: Srđa PAVLOVIĆ

12 Hronika

Subota, 12. mart 2022.

Osudom Ljubomira Krivokapića i Balše Malovića stavljena tačka na jedan od četiri oružana napada na pripadnika „kavčana“

Škaljarci osuđeni na po 11 mjeseci za pokušaj likvidacije Miloša Radonjića

PODGORICA – Pripadnici škaljarskog klana Ljubomir Krivokapić i Balša Malović osuđeni su juče u podgoričkom Višem sudu na po 11 mjeseci zatvora zbog pokušaja ubistva bliskog saradnika vođe rivalskog kavačkog klana Miloša Radonjića i nedozvoljenog držanja oružja. Osudom Krivokapića i Malovića stavljena je tačka na jedan od četiri oružana napada koja je Radonjić preživio u roku od dva mjeseca u prvoj polovini 2016. godine. Krivokapić i Malović su, kako se navodi u optužnici 31. maja 2016. godine, u kotorskom naselju Dobrota ispalili više projektila prema automobilu ,,audi A8“ u kome se nalazio Radonjić. Međutim, Radonjić je prošao bez povreda jer mu je automobil bio blindiran. Prema navodima presude, Krivokapić i Malović su zbog ubistva u pokušaju nad nepodobnim sredstvom dobili po devet mjeseci zatvora dok su za nedozvoljeno držanje oružja dobili po tri mjeseca nakon čega su osuđeni na jedinstvene kazne od po jedanaest mjeseci robije. Nakon neuspjelog pokušaja likvidacije Radonjića napadači su se dali u bjekstvo. Malović je još uvijek nedostupan crnogorskim državnim organima, dok je Krivokapić uhapšen u Barseloni krajem avgusta 2020. godine nakon četiri godine skrivanja. Neposredno prije hapšenja Krivokapića, španska policija došla je do informacija da se osumnjičeni krije u hotelu koristeći lažni identitet. Njemu su tada lisice stavljene po međunarodnoj potjernici koju je za njim raspisala kancelarija Interpola u Podgorici kako bi pred podgoričkim Višim sudom odgovarao za pokušaj

Viši sud

likvidacije Radonjića. Crnoj Gori je izručen 16. aprila naredne godine. Radonjić koji slovi za pripadnika kavačkog klana preživio je četiri sačekuše za koje se sumnja da su naručene sa adrese škaljarskog klana. Crnogorski istražitelji su do prije dvije godine za upletenost u jedan od tih napada sumnjičili i Jovana Vukotića koji slovi za vođu škaljarskog klana. Vukotić je zajedno sa pokojnim Igorom Dedovićem i Minjom Šaković optužen da je 27. marta 2016. godine pucao na Radonjića koji se nalazio u automobilu sa Vojinom Stuparom. Radonjić i Stupar su u policiji ispričali da im je trojica maskiranih muškaraca prepriječila put i da je tada na njih ispaljeno na desetine hitaca iz više komada oružja. Radonjić je uspio da otvori vrata automobila i pobjegne među parkirana vozila. Iako su napa-

dači nastavili da pucaju u njegovom pravcu, on je uspio da prođe bez povreda dok je Stupar ranjen u trbuh. Više tužilaštvo u Podgorici je u julu 2020. godine obustavilo krivični postupak protiv Vukotića i Šakovića jer je utvrđeno da u vrijeme napada nijesu bili u Kotoru. Drugi napad na Radonjića dogodio se 19. maja 2016. u blizini kuće u Tivtu. On je tada parkirao automobil kada su ga iz mraka zasuli mecima, dok je još bio u vozilu. Ranjen je u glavu i vrat. Uspio je da pobjegne. Treći napad na Radonjića dogodio se 31. maja 2016. godine nedaleko od njegove kuće, kod kafea „Venecija“, kada je pukom srećom prošao bez povreda od metaka koji su na njega ispalili Krivokapić i Malović. Posljednji napad bio je 1. juna 2016. godine. U njegovo vozilo tada je ispaljeno šest hitaca, ali mu meci nijesu naudili jer je bio

u blindiranom ,,audiju A8“. Radonjić je trenutno u bjekstvu u koje se dao nakon što se našao na spisku optuženih za likvidaciju škaljarca Nikole Stanišića. Specijalno tužilaštvo je u ovom predmetu podiglo optužnicu čiji su dokazi kontrolisani prije mjesec u podgoričkom Višem sudu. Odluka o potvrđivanju optužnice ili obustavi postupka još uvijek nije donesena. Radonjiću se pred Višim sudom sudi i za pripadništvo kriminalnoj organizaciji koju su 2010. godine oformili Slobodan Kašćelan i Igor Božović radi zelenašenja, podmetanja bombi, davanja mita, iznuda. B. R.

Riješeno 3.266 predmeta u 2021. godini predmeta krivičnog vijeća van glavnog pretresa, tri predmeta kontrole optužnice, jedan krivični postupak prema maloljetnicima , 26 drugostepenih krivičnih predmeta, jedan drugostepeni krivični predmet u postupku prema maloljetnicima, 594 drugostepenih parničnih predmeta , dva građanska i vanparnična predmeta i tri predmeta pravne pomoći – kazao je Smolović. Viši sud u Bijelom Polju prošle godine u

Daliboru Medojeviću određen pritvor

PODGORICA – Policijskom funkcioneru Daliboru Medojeviću juče je u podgoričkom Višem sudu određen pritvor do 30 dana zbog sumnje da je pripadnik jedne od dvije kotorske kriminalne organizacije. Odluku je donijela sutkinja za istrage Suzana Mugoša. Sutkinja Mugoša prihvatila je prijedlog Specijalnog tužilaštva da se Daliboru Medojeviću odredi pritvor zbog opasnosti od bjekstva. Međutim ona nije prihvatila prijedlog SDT-a da se bivši policijski funkcioner sprovede u Istražni zatvor zbog opasnosti od ponavljanja djela nakon što je advokat Dražen Medojević ukazao da se njegov branjenik ne nalazi na radnom mjestu sa kojeg je navodno odavao informacije ljudima iz kriminalnog miljea. Advokat Medojević navodi i da je Dalibor Medojević saopštio da nema namjeru i želju da bilo gdje bježi već da je spreman da pomogne državnim organima u utvrđivanju istine u ovom slučaju jer je to u njegovom interesu. Medojević je uhapšen u utorak nakon čega je sproveden u SDT gdje je negirao pripadništvo u bilo kojoj kriminalnoj organizaciji i povezanost sa ljudima iz kriminalnog miljea. Doskorašnjem načelniku Odjeljenja za privredni kriminal lisice na ruke su stavili službenici Sektora za borbu protiv kriminala po nalogu vršioca dužnosti glavnog specijalnog tužioca Saše Čađenovića. Akcija hapšenja Medojevića i pretresa njegove kuće uslijedila je nakon što su u transkriptima komunikacija sa

Skaj aplikacije, koje su strane službe dostavile SDT-u, uočene komunikacije koje upućuju da je Medojević ostvarivao kontakt sa ljudima iz kriminalnog miljea. Prema informacijama Pobjede, Medojević je nakon prezentiranih spornih komunikacija za SDT ustvrdio da on nije akter komunikacija sa pripadnicima jednog od dva kotorska kriminalna klana. Tačnost njegovih tvrdnji u narednim danima provjeravaće se i analizom sadržaja svih telefona i kompjutera cjelokupne porodice uhapšenog policijskog funkcionera a koji su zaplijenjeni nakon pretresa njegove kuće. Medojević je bio načelnik Odsjeka za suzbijanje privrednog kriminaliteta, ali je sa te funkcije smijenjen u januaru ove godine od kada je, prema nezvaničnim informacijama, neraspoređen. Dalibor Medojević je u žižu javnosti dospio i krajem februara 2016. godine kada je uhapšen zajedno sa Nikolom Terzićem, takođe po nalogu SDT-a, u okviru istrage koja se vodila povodom nestanka dokaza iz predmeta protiv Veselina Mujovića. Iz Uprave policije tada su kazali da protiv Medojevića i Terzića nije prezentovan nijedan dokaz za teške optužbe a njihove tadašnje tvrdnje potvrđuje i činjenica da je obustavljen postupak protiv ovih policajaca. Dokumenti, među kojima su i pisma Mujovića, nađeni su 28. marta 2016. godine u gepeku automobila koji koristi krim tehnika Centra bezbjednosti Podgorica, na parkingu ispred policijske zgrade. B. R.

Miloš Radonjić

Predsjednik bjelopoljskog Višeg suda predstavio prošlogodišnje rezultate

BIJELO POLJE – Tokom 2021. godine od ukupno 3.431 predmeta, sudije bjelopoljskog Višeg suda riješili su 3.266, dok je neriješenih ostalo 690 predmeta. To je juče, predstavljajući rezultate rada ovog suda, novinarima saopštio predsjednik Višeg suda Milan Smolović. - Zaključno sa prošlom godinom ostalo je neriješeno 690 predmeta, od čega u osam u kojima postupa sudija za istragu, 40 prvostepenih krivičnih predmeta, 12 ostalih

Sudija za istrage saslušao policijskog funkcionera zbog sumnje da je sarađivao sa osobama iz kriminalnog miljea

radu je imao ukupno 3.977 predmeta od čega je iz prethodne godine prenijeto 546. Što se tiče kvaliteta u svim vrstama predmeta u izvještajnom periodu, Smolović je naveo da je on zadovoljavajući. Dodao je da je u prošloj godini ovom sudu falilo pet sudija, bio je organizovan štrajk advokata, a često je dolazilo do odlaganja pretresa zbog bolesti pojedinih učesnika u postupku i njihovih branilaca, izazvane korona virusom. B.Č.

Uhapšene dvije osobe zbog trgovine ljudima

Oca terete da je ugovorio maloljetnoj kćerki brak za 10.000 eura PODGORICA – S. B. (35) iz Podgorice i N. B. (33) sa Kosova, nastanjen u Podgorici, uhapšeni su zbog sumnje da su počinili krivično djelo trgovina ljudima na štetu jedne maloljetne osobe. Kako je saopšteno iz policije, sumnja se da je S. B. zloupotrebom odnosa povjerenja i zavisnosti, a putem vrbovanja tokom prethodna dva mjeseca u Podgorici, primoravao maloljetnu ćerku, na sklapanje nedozvoljenog braka. - Dok je N. B. učestvovao u izvršenju krivičnog djela na način što je posredovao u sklapanju nedozvoljenog braka, a u cilju sticanja imovinske koristi – saopšteno je iz policije. Osumnjičeni su ugovorili nedozvoljeni brak za novčani iznos od 10.000 eura. Oni su uz krivičnu prijavu privedeni postupajućem tužiocu u Višem državnom tužilaštvu. C. H.

Po nalogu tužioca naložena obdukcija

Izvučeno tijelo iz Breznice

PLJEVLJA - U pljevaljskom parku „Vodice“, u rijeci Breznici, utopila se starija ženska osoba, javio je portal PV Informer. Uviđaj su obavili policajci Centra bezbjednosti Pljevlja, a izvlačenje tijela su obavili pripadnici Službe zaštite i spaša-

vanja Opštine Pljevlja. Po posljednjim dostupnim podacima radi se o D. P (55) iz Pljevalja, nastanjenoj u naselju Moćevac. Po nalogu tužilaštva naloženo je da se obavi obdukcija utopljenice, koja će pokazati uzrok smrti. C. H.

Crnom Gorom

Subota, 12. mart 2022.

KOLAŠIN – Tokom prošle godine na području kolašinske opštine dogodilo se 128 saobraćajnih nesreća, što je za 30 više nego 2020. godine. Dvije osobe su poginule, teže povrede je doživjelo šestoro lica dok ih je 50 lakše povrijeđeno. Ovo su informacije iz Odjeljenja bezbjednosti Kolašina koje je nadležno za više od 60 kilometara saobraćajne magistrale – od Kraljevog Kola gdje se graniči sa Mojkovcem pa do kraja kanjona Platije gdje je granica sa Podgoricom. Tu su i četiri regionalna puta, putevi ka skijalištima, prostrana mreža seoskih puteva.

Zbog porodičnog nasilja 14 prijava U 2021. godini je zabilježeno 48 narušavanja javnog reda i mira što je za pet manje nego godinu ranije. Povećan je broj saobraćajnih nesreća u kojima su život izgubile dvije osobe, teže je povrijeđeno šest a lakše 50

VODOVODNI SISTEM KOMPLEKSAN: Cetinje

Cetinju treba pomoć da riješi problem snabdijevanja vodom

INSPEKCIJA

Intenzitet saobraćaja je posebno bio veći tokom ljetnje i zimske turističke sezone. Jedan od glavnih problema „gradskog saobraćaja“ je manjak parking prostora. - Duže vrijeme u Kolašinu nedostaje parking mjesta. Često imamo parkirana vozila na mjestima koja nijesu za to predviđena. Rekonstrukcija gradskih ulica, koja se odvijala tokom prošle godine, takođe je posao policajaca učinila kompleksnijim. U poslovima suzbijanja kršenja javnog reda i mira, u naporima da povećamo bezbjednost saobraćaja, ostvarena je dobra saradnja sa lokalnim službama, a prije svega sa komunalnom policijom i inspekcijom – naglašavaju iz OB Kolašin. Tokom prošle godine protiv dva lica su podnijete krivične prijave zbog držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Zbog nasilja u porodici i porodičnoj zajednici, protiv 13 lica je podneseno 14 krivičnih prijava. -U 2021. godini je zabilježeno 48 narušavanja javnog reda i

Razgovarali gradonačelnik Prijestonice i ministar kapitalnih investicija GOV.ME

KOLAšIN: Statistika Odjeljenja bezbjednosti za prošlu godinu

PODGORICA/CETINJE – Za rješavanje problema nagomilavanja duga cetinjskog Vodovoda za utrošenu električnu energiju neophodna je saradnja između resornih ministarstava, Elektroprivrede i Prijestonice, ocijenili su njeni i predstavnici Ministarstva kapitalnih investicija.

FALI PARKING MJESTA: Detalj iz Kolašina

mira što je za pet manje nego godinu ranije – piše u izvještaju.

PREVENCIJA

Stabilno stanje javnog reda i mira, kako ocjenjuju iz Odjeljenja bezbjednosti Kolašin, rezultat je preventivnog djelovanja policijskih službenika, kao i dobrih komunikacijskih i

TIVAT: Sanirana Ulica Kostići u Radovićima



Tokom prošle godine protiv dva lica su podnijete krivične prijave zbog držanja i stavljanja u promet opojnih droga

operativnih sastanaka sa ugostiteljima. Autori dokumenta navode da se većina narušavanja javnog reda i mira desila u užem dijelu grada. Mjesto

narušavanja bili su ugostiteljski objekti ili prostor blizu njih i dešavali su se po pravilu krajem radnog vremena. Dr. DRAŠKOVIĆ

Sagovornici su saglasni da se kroz saradnju moraju definisati i budući koraci za održiv i inovativni sistem napajanja električnom energijom. Na sastanku ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića sa gradonačelnikom Prijestonice Cetinje Nikolom Đuraškovićem, Bojanić se detaljnije upoznao sa problematikom nagomilavanja duga po osnovu utrošene električne energije, sistemskim, višegodišnjim problemima na polju vodosnabdijevanja.

HERCEG NOVI – Gradska luka Škver je jedina u Crnoj Gori i okruženju, sa neriješenim pravnim statusom što predstvalja veliki problem u radu – kaže direktor Gradske luke Božo Ukropina.

„STP kompani“ postupila po nalogu inspekcije TIVAT – Kompanija „STP kompani“ sanirala je potporni zid u Ulici Kostići u Radovićima. Mještani Kostića, Gošića i Radovića su prijavili Opštini da su teretna vozila kompanije oštetila put. Sekretarijat za inspekcijski i komunalni nadzor zapisnikom je konstatovao oštećenje i naložio kompaniji „STP kompani“ da put sanira, što je podgorička firma i učinila – podignut je armiranobetonski potporni zid, prosječne visine dva metra i dužine šest metara, a odrađeno je i tamponiranje dijela lokalnog puta. Kontrolnim pregledom nadležnog sekretarijata konstatovano je da je put doveden u ispravno stanje u propisanom roku. Prilikom sastanka održanog sa predstavnicima MZ Krtoli i predstavnicima izvođača radova, dogovoreno je da se kompletno asfaltira lokalni put u dužini od 60 metara, kao i izvrši izgradnja manjeg potpornog zida u dužini od 22 metra. S. K.



Đurašković je naveo da Cetinje ima jedan od najkompleksnijih hidrograđevinskih sistema te vrste u regionu

HERcEG NOVI: Direktor Gradske luke o problemima u radu

Neriješen pravni status usporava razvoj Škvera OšTEĆENJA PRIJAVILI GRAĐANI: Put prije i nakon sanacije

- Đurašković je naveo da je vodosnabdijevanje na Cetinju, jedan od najkompleksnijih hidrograđevinskih sistema te vrste u regionu, nesumnjivo ključni razlog zbog kojeg je došlo do nagomilavanja duga za utrošenu električnu energiju – navodi se u saopštenju. Đurašković je, kako se dodaje, tražio podršku Ministarstva kapitalnih investicija kako bi započeli sanaciju tog višegodišnjeg problema. C. G.

On je za RTHN saopštio da luka za veća plovila i jahte nema adekvatne vezove, gazduje samo sa pristaništem. -Luka je još neuređeni sistem. Očekivali su da će Morsko dobro, nakon što su riješili status Luke Budva, riješiti da i Herceg Novi dobije koncesiju nad Gradskom lukom. Kolege su i prije aplicirale za dobijanje statusa i to nije riješeno, za mene iz neobjašnjivih razloga. Sa prethodnom vladom i resornim ministarstvom pomorstva, skoro da smo došli do rješenja i desila se pandemija. Potom se promijenio zakon, gdje je Uprava pomorske sigurnosti trebalo da od Morskog dobra preuzme brigu o lukama od lokalnog značaja, što nije zaživjelo. Dolaskom

nove vlade i promjenom u Morskom dobru, u korektnoj komunikaciji sa Mladenom Mikijeljom, očekivao sam da ćemo brže rješavati to pitanje. Aktuelna vlada i u tom segmentu je bila spora. Sa predsjednikom Opštine Stevanom

Katićem išli smo u sjedište Morskog dobra i kasnije sa predsjednikom Skupštine opštine Ivanom Otovićem i drugim predstavnicima lokalne uprave. U novembru smo uputili inicijativu Morskom dobru da u Vladi pokrene u naše ime

UPITNA STABILNOST LUKOBRANA: Gradska luka

pitanje koncesije o luci, na duži rok. Sada je Vlada u tehničkom mandatu. Očekujemo da će SO Herceg Novi uskoro da donese odluku i da proglasi javni interes u obalnom dijelu pojasa Gradske luke Škver, a od Morskog dobra i nadležnih institucija, da definiše granice luke i akvatorijum - kazao je Ukropina. Po njegovim riječima veoma važno jeste pitanje investicija u luku, naročito u lukobran. C. G.

14 Kultura

Subota, 12. mart 2022.

Reditelj Lordan Zafranović za Pobjedu povodom skorog početka snimanja filma o zločinima u Jasenovcu

PODGORICA – Nakon decenija pokušavanja da se obezbijedi finansiranje, učešća na različitim konkursima, reditelj Lordan Zafranović počeće 1. jula snimanje filma „Zlatni rez 42“, o zločinima u Jasenovcu, koji je nastao po motivima scenarija Arsena Diklića „Djeca kozare“. Kako je Zafranović kazao u razgovoru za Pobjedu, pri kraju je zatvaranje finansijske konstrukcije, a od 1. aprila kreće intenzivna priprema. Za potrebe ovog projekta, prema riječima Zafranovića, biće potrebno izgraditi logor i ostalu infrastrukturu na lokacijama oko Kozarske Dubice i Jasenovca, 60 kilometara od Banjaluke. - U pitanju je dug proces, zato što je film dosta veliki. Radi ga velika ekipa, koja će morati mnogo toga da savlada, jer je u pitanju, za naše prilike, dosta težak i gabaritan film – kazao je Zafranović.

OMAŽ

Ovaj, ali i mnogi filmovi koje je radio, predstavljaju omaž žrtvama, ali su i rađeni zbog strahova da će se zlo ponoviti. Zbog toga ima uprorište i u ovom trenutku u kome se svijet nalazi. - Mi smo kao umjetnici možda osjetljiviji od drugih, pa možda možemo i predvidjeti kada nacionalizam i nacionalistička

I. MANDIĆ

„Zlatni rez 42“ između neba i zemlje pune leševa Film je sačinjen od strogo dokumentarne građe, do mojih vizija koje idu prema onome što se zove misterija zla, ili misterija dobra. Na kraju, ipak, dobro pobijedi, otvaramo nadu da čovjek koji izađe iz kina na neki način može da prodiše – kazao je Zafranović

Lordan Zafranović tokom gostovanja u Crnogorskoj kinoteci 2021. godine

agresija krene, koliko je opasna za svijet. Uvijek spomenem suđenja u Nirnbergu 1946. godine, kada je sudija izgovorio da kada osjetite u svojoj sredini trunku nacionalizma, morate ga sjeći u korijenu. Kako pojedinačno, tako i u politici. Nacionalizam donosi samo zlo, posebno naciji u ime koje se vodi. Čini mi da je i ovo sada što se dešava veoma slično – objasnio je poznati reditelj. Ovo ostvarenje, kojim se zatva-

ra krug filmova posvećenih Jasenovcu, predstavlja vrhunac njegovog stvaralaštva. - Ovaj film se kreće između zemlje pune leševa i neba. On plovi u tom prostoru – čas ide prema jaucima mrtvih na zemlji, a čas prema jaucima na nebu. On je sačinjen od strogo dokumentarne građe, do mojih vizija koje idu prema onome što se zove misterija zla, ili misterija dobra. Na kraju, ipak, dobro pobijedi, otvaramo nadu da čovjek ko-

ji izađe iz kina na neki način može da prodiše. Da se osjeti oslobođenim, ali je prethodno prisustvovao paklu iz kog je na neki način izašao čitav – rekao je on. Filmska ekipa će, kako je kazao, da bude internacionalna. - Okupićemo glumce sa teritorije bivše Jugoslavije – iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine. To su sve glumci iza kojih su velike karijere i filmovi. Isto tako, imamo ljude u organiza-

Građanska inicijativa „21. maj“ podnijela krivičnu prijavu protiv Crkve Srbije zbog radova u okviru kompleksa Dvorca Petrovića u Podgorici

Ona je za Pobjedu kazala da je prijavu podnijela jer je radilište „otvoreno“ bez neophodne dokumentacije, odnosno bez dozvole i smjernica Uprave za zaštitu kulturnih dobara. - Očekujemo da se provjeri da li u radnjama Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve ima bića krivičnog djela – građenje objekta bez prijave i dokumentacije za građenje po članu 326a Krivičnog zakonika Crne Gore ili bilo kojeg drugog krivičnog djela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti – istakla je ona. Uz podsjećanje da su Dvorac Petrovića na Kruševcu, i njegova okolina, zaštićeno kulturno dobro, poručuje da niko ne smije i ne može biti iznad zakona. - To važi i za Srpsku pravoslavnu crkvu koja se u kontinuitetu legitimiše kao nelegalni graditelj i izvođač radova koji ne mari za procedure i propise. Pozivamo odgovorne u SPC da

Niko ne smije i ne može biti iznad zakona

I. MANDIĆ

PODGORICA – Članica Savjeta Građanske inicijative „21. maj“ dr Lena Rut-Stefanović podnijela je Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici krivičnu prijavu protiv Crkve Srbije, tragom pisanja Pobjede o nelegalnim radovima u okviru zaštićenog kompleksa Dvorca Petrovića.

Radovi na sanaciji krova ostave u okviru kompleksa Dvorca Petrovića

zaustave proces svog odnarođenja, jer nepoštovanje propisa koji važe za sve druge ne možemo drugačije nazvati – kaže Rut-Stefanović. Građanska inicijativa, dodaje ona, očekuje od direktora Uprave za zaštitu kulturnih dobara Mladena Zagarčanina da se „prema SPC odnosi jednako kao prema bilo kome ko pokušava da bude izvan zakona“.

- U konkretnom slučaju, SPC se ponaša isto kao neko tajkunsko preduzeće, pa zato pozivamo Zagarčanina da ne popusti pod pristicima ove moćne parapolitičke i interesne organizacije. Kada je stupio na dužnost, Zagarčanin je javno obećao da će zbog zaštite kulturnog blaga Crne Gore boriti protiv tajkunske bahatosti i protiv pritisaka moćnika koji vjeruju „da svako

ima svoju cijenu“. Pozivamo ga da pokaže na djelu njegovu profesionalnost i stručni integritet i da ravnopravnost građana nemaju cijenu – zaključila je naša sagovornica. Pobjeda je u petak objavila da je Mitropolija crnogorsko-primorska Crkve Srbije ponovo izvodi radove u kompleksu Dvorca Petrovića bez odobrenja Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Iz Uprave nam je nezvanično potvrđeno da im Mitropolija, ali ni Centar savremene umjetnosti Crne Gore koji upravlja objektima u okviru zaštićenog kompleksa, nijesu prijavili bilo kakve radove u dvorištu Dvorca Petrovića. Poslovna direktorica Centra savremene umjetnosti Jelena Božović kazala je da se radovi izvode na ostavi koja se nalazila u izuzetno lošem stanju. - S obzirom na to da svima nama nedostaje magacinski prostor, crkva, Zelenilo i Centar će u narednom periodu koristiti ovaj prostor u kojem se radi na sanaciji vlage i deratizaciji. Centar nije finansirao navedene radove, jer za to nemamo opredijeljena sredstva ove godine – rekla je ona. Nezvanično nam je saopšteno da radove finansira Mitropolija, koja gazduje Crkvom Sv. Dimitrija koja je u blizini ovog objekta. K. K.

ciji koji su radili velike svjetske filmove, a čije iskustvo će ovom ostvarenju donijeti novi sjaj – ispričao je Zafranović.

DOPUNJENI SCENARIO

Zajedno sa ekipom, Zafranović je godinama unazad pokušavao da dođe do novca za film. - Pređašnji scenario je rađen prije 40 godina i onda smo ga, kada smo krenuli u projekat, saradnici i ja osavremenili i dodali novi niz scena, do kojih sam ja došao. U ono vrijeme su neke stvari bile nedostupne, a sada više nijesu. Uradio sam novu verziju budućeg filma i podredio sam cijelu analizu zla svom osjećaju, viđenju i energiji. To je rezultiralo scenarijom koji je nabijen energijom, koji je jedna bomba koja će eksplodirati kada se film završi. Zbog toga je trebalo dosta vremena i uvjeravanja dok su se skupila sredstva. To je veliki i težak proces, s obzirom na to da je film skuplji od ostvarenja koja se obično snimaju. Potreban je bio strahovit napor mojih producenata dok su sklopili finansijsku konstrukciju – kazao je on. Podsjetimo, prije ovog filma Zafranović je zlodjelima u Jasenovcu i usponu fašizma posvetio „Okupaciju u 26 slika“, „Krv i pepeo Jasenovca“, „Pad Italije“, „Večernja zvona“, „Zalazak stoljeća / Testament L. Z.“ S. VIŠNJIĆ

Raduje se pozorišnoj režiji u Podgorici Lordan Zafranović bi, u periodu kada završi sa snimanjem filma „Zlatni rez 42“, trebalo da režira i predstavu u Gradskom pozorištu u Podgorici, što mu je posebno zadovoljstvo. - To je nešto što sam dogovarao sa njima i pozorištem u Nišu, ali nažalost ću tome moći da se posvetim tek kada se završi snimanje filma. Predstava će biti vrlo aktuelna, a napraviću je po tekstu Predraga Lucića. To me posebno zanima, jer će to biti moj prvi angažman u teatru. Dakle, biće to zajednički projekat između Podgorice i Niša. Ranije sam između teških, radio neke lake filmove, čak i erotske. To su mi bili filmovi odmora. Tako shvatam i teatar, to će biti velika relaksacija, za pripremu novog filma koji se zove „Karuzo“. Pozorište ima veliki uticaj, veoma je važno, zato i hoću da vidim da li mogu da napravim zanimljivu predstavu koja će biti za gledanje kako u Podgorici, Beogradu, Nišu, tako i u Parizu. Pokušaćemo da napravimo novu pozorišnu fomu, sličnu filmu. To mi je lagana stvar, zato što je pozorište jedan kadar – kazao je on.

Vlada imenovala novog direktora Direktorata za kapitalne investicije u kulturi

Rakčević prvorangirani na sva tri konkursa PODGORICA – Magistar likovne umjetnosti i aktuelni predsjednik ULUCG Igor Rakčević bio je prvorangirani kandidat na tri konkursa za direktore direktorata u resoru kulture, a Vlada je na posljednjoj sjednici, 10. marta, usvojila prijedlog Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta da Rakčević bude novi direktor Direktorata za kapitalne investicije u kulturi i kreativne industrije.

Igor Rakčević

Na konkurs za direktora, koji je objavljen 15. novembra prošle godine, prijavili su se Rakčević i dosadašnja vršiteljka dužnosti direktora ovog direktorata Ina Plamenac. Provjera njihovih kompetencija obavljena je 31. januara ove godine, a najviše bodova (42) ostvario je Igor Rakčević. Ministarka Vesna Bratić potom je predložila Vladi da Rakčević bude novi direktor Direktorata, sa mandatom od pet godina. Vlada je na posljednjoj sjednici izabrala profesora razredne nastave i književnika Andriju Radulovića za generalnog direktora Direktorata za podsticanje i razvoj kulturnoumjetničkog stvaralašatva.

Radulović je do sada bio vršilac dužnosti direktora ovog Direktorata. Na ovaj konkurs, prijavili su se Radulović i Igor Rakčević, koji je bio i prvorangirani. Budući da je Rakčević već imenovan za direktora drugog Direktorata, Vlada je prihvatila prijedlog da Radulović i dalje rukovodi kulturnoumjetničkim stvaralaštvom. Pobjeda saznaje da se Rakčević prijavio i na treći konkurs – za direktora Direktorata za kulturnu baštinu, te da je i tamo bio prvorangirani kandidat, odnosno imao je više bodova od trenutne vršiteljke dužnosti direktorice Anite Lagator. Međutim, taj konkurs je poništen. J. N.

Hronika Podgorice

Subota, 12. mart 2022.

Ivan Vuković i Natalija Fijalka o akciji „Građani Podgorice za Ukrajinu“

Još jednom položen test humanosti i solidarnosti Gradonačelnik Ivan Vuković i otpravnica poslova Ambasade Ukrajine Natalija Fijalka razgovarali su juče o pomoći koja je prikupljena putem humanitarne akcije „Građani Podgorice za Ukrajinu“ i razmotrili mogućnosti za dalju podršku Glavnog grada toj zemlji koja se nalazi pod agresijom Rusije. - Zadovoljstvo mi je da ka-

žem da je putem ove humanitarne akcije sakupljeno 11 kamiona različite robe, odnosno proizvoda. U tom smislu, koristim priliku da zahvalim našim sugrađanima koji su, kao što sam i očekivao, položili test humanosti i pokazali empatiju i solidarnost sa ljudima koji su u nevolji. Zahvalnost ide i članovima diplomatskog kora, velikom broju društve-

no-odgovornih kompanija, članovima Poslovnog savjeta Glavnog grada i svima koji su dali doprinos ovoj akciji – kazao je Vuković. Osim toga, Glavni grad će finansijski podržati one kojima je to potrebno u ovom trenutku, tako što će biti uplaćeno 50.000 eura na žiro račun koji je Ambasada Ukrajine za to namijenila. Imajući u vidu da je sve veći broj ljudi u Crnoj

Sastanak predstavnika Glavnog grada i Ambasade Ukrajine

Gori koji su izbjegli iz Ukrajine, na sastanku je razgovarano i o načinima pružanja pomoći prilikom zbrinjavanja ovih ljudi, ukidanju naplate turističkih taksi, ali i pružanju psiho-socijalne podrške. - Pomenuli smo i mogućnost da za jedan veliki broj đece koja su se silom prilika našla u Podgorici organizujemo određene programe podrške kako bismo im koliko-toliko

pomogli da prevaziđu ovaj težak period – kazao je Vuković. Otpravnica poslova u Ambasadi Ukrajine Natalija Fijalka u ime svih Ukrajinaca zahvalila je Podgoričanima koji su se u tako velikom broju odazvali humanitarnoj akciji, a posebno Glavnom gradu koji je pokrenuo akciju. - Prikupljena je značajna pomoć za Ukrajinu i zaista cijenimo sve to, od velikih finan-

Mještani sa Vranićkih njiva, iz Rogama i Pipera juče organizovali akciju sadnje na Malom brdu

Žele da prostor postane park posvećen Kani Radević I. MANDIĆ

Mještani sa Vranićkih njiva, iz Rogama i Pipera juče su na Malom brdu posadili 25 sadnica čempresa i hrasta, pokazujući tako na simboličan način odlučnost da odbrane đedovinu, komun i državnu imovinu od uzurpacije. Akciji sadnje pridružili su se i volonteri Mreže za omladinski aktivizam, gradsko preduzeće Zelenilo, Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj, a akciju je ispratila i Komunalna inspekcija. - Ovaj prostor koji smo ozelenili planiramo da posvetimo našoj poznatoj Piperki, arhitektici Svetlani Kani Radević. Tražićemo da Glavni grad po ubrzanoj proceduri proglasi ovaj prostor memorijalnim parkom Svetlane Kane Radević i da park bude ograđen – kazao je predstavnik mještana Dragutin Vučinić.

ODLUČNOST

On je naglasio da ponavljaju sadnju na prostoru na kojem je N.N. lice započelo pripremu za izgradnju objekta. - Danas ponavljamo sadnju na ovim temeljima, na kojim je neko krenuo da kopa. Ostavljeno mu je dva dana da U odgovoru na pitanja Pobjede, iz Urbanističko-građevinske inspekcije saopšteno je da je donijeto rješenje o zabrani građenja subjektima nadzora na lokalitetu Vranjske njive – Malo brdo. - Urbanističko-građevinska inspekcija je izvršila dana 10. marta 2022. godine sveobuhvatnu akciju kontrole predmetne lokacije, gdje je utvrđeno da je jedan subjekat nadzora nastavio građenje i pored donijete mjere zabrane građenja, pa se u odnosu

Sadnjom protiv divlje gradnje

ukloni građevinski materijal odavde. Nakon toga, doći ćemo opet i ukoliko zateknemo

materijal, sve ćemo poravnati sa okolnim terenom. Doći će mještani, doći će i Komunal-

Rješenje o zabrani građenja na definisana ovlašćenja u daljem donosi rješenje o rušenju predmetnog objekta – navedeno je iz Službe za odnose sa javnošću Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma. Navodi se da je ta inspekcija, shodno zakonu, obavijestila nadležne službe – Komunalnu inspekciju i Glavni grad Podgorica radi daljeg postupanja. - Napominjemo da problem nelegalne gradnje na pred-

metnim lokacijama zahtijeva koordinaciju i saradnju, a prije svega uključivanje drugih institucija – ovdje se prvenstveno misli na Glavni grad Podgorica, DOO CEDIS, kao i DOO Vodovod i kanalizacija, s obzirom na to da pomenuti vrše priključivanje nelegalno sagrađenih objekata na mrežu, dok je za takve objekte u prethodnom periodu obezbijeđena i putna infrastruktura, odnosno

no i ostale nadležne službe – najavio je Vučinić. Na Malom brdu, poručio je

on, neće biti divlje gradnje. - Ako neko pokuša, gradnja će biti fizički zaustavljena od strane mještana Pipera. Nadamo se da će država stati iza nas, jer je ovo sada njena imovina, mi smo je povjerili kao naš komun. Naši đedovi su zemlju dali za prosperitet Podgorice i budućnosti, a ne za divlju gradnju – istakao je Vučinić. Koordinatorka za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz Mreže za omladinski aktivizam Lana Jovetić kazala je da se volonteri uvijek rado odazovu akcijama sadnje. - Naša organizacija uvijek voli da bude dio ovakvih akcija i aktivnosti, jer vidimo koliki je značaj očuvanja životne sredine. Učestvovanje u sadnji je naš simboličan doprinos očuvanju i zaštiti životne sredine. Tu je desetak volontera, iako nije lako saditi na terenu punom kamenja, mi radimo punom parom – istakla je Jovetić.

PODRŠKA

asfaltiranje prilaznih puteva i ulica – ističu iz Ministarstva ekologije. Urbanističko-građevinska inspekcija, podsjećaju, vrši inspekcijski nadzor u kontroli primjene Zakona o planiranju prostora i izgradnji objekata inspekcijskim nadzorom objekata u izgradnji u odnosu na utvrđenu dinamiku i plan rada, kao i kontrolu zakonitosti građenja objekata sa predatom prijavom građenja i dokumentacijom u skladu sa zakonom.

Sekretar za planiranje prostora i održivi razvoj Miljan Barović kazao je da daju podršku građanima Pipera. - Okupili smo se ovdje da bismo poslali poruku da nastavljamo oplemenjivanje ovog prostora i pored pokušaja nekih ljudi da ga uzurpiraju. Nadomjestićemo sve sadnice koje su uklonjene nakon prethodne akcije. Nadamo se da će inspekcijski organi raditi posao i zaštiti ovaj prostor u budućnosti. Ukoliko čovjek ne ukloni ovaj materijal za dva dana, Komunalna inspekcija

sijskih iznosa koji su uplaćeni na naš račun, do manjih iznosa koje dobijamo od vaših državljana. Veliki broj lokalnih biznismena donirao je veliki iznos novca, mnogo je građana koji su uplaćivali pet ili 10 eura, što mi je posebno drago, jer cijenimo svaki doprinos. Najljepša vam hvala i nadamo se da ćemo se zajednički izboriti sa ovim zlom – poručila je Fijalka. Nj. Ž.

Komunalna inspekcija pratiće stanje na terenu Komunalna inspekcija juče je na Malom brdu uočila nepravilnost, kako kažu, u vidu odlaganja određene količine građevinskog materijala, te najavila donošenje rješenja za njegovo uklanjanje. Poručili su da će nastaviti da prate stanje na terenu, te da će reagovati u skladu sa nadležnostima u slučaju bilo kakvih naznaka uzurpacije površine koja je u posjedu države. - Ovaj organ će, u saradnji sa mještanima naselja Vranići i predstavnicima građana, kao i nadležnim organima Glavnog grada pratiti stanje na ovoj lokaciji i u slučaju potrebe reagovati. Takođe, u vezi sa navedenim nepravilnostima Komunalna inspekcija Glavnog grada više puta je obavještavala nadležne državne organe – kažu iz Komunalne inspekcije, uz napomenu da će u komunikaciji sa drugim lokalnim i državnim organima preduzimati sve mjere kako bi ovaj dio javne površine bio priveden namjeni, odnosno postao uređena parkovska zona ovog naselja.

će donijeti rješenje o uklanjanju, te na taj način uraditi sve što je u njihovoj nadležnosti. Moram napomenuti da je izgradnja u nadležnosti Urbanističko-građevinske inspekcije Ministarstva ekologije, pozivamo ih da preduzmu aktivnosti iz okvira svoje nadležnosti – kazao je Barović. Nj. ŽIVANOVIĆ

16 Marketing

Subota, 12. mart 2022.

Marketing

18 Sportski miks

Arena

Subota. 12. mart 2022.

Fudbalski genije koji u 37. godini sanja da uđe u odabrani krug Lige šampiona

Fudbal - HNL 1 18.00: Hajduk - Dinamo Z

Fudbal - Serija A 18.00: Sampdorija - Juventus 20.45: Milan - Empoli

Fudbal - La Liga 21.00: Hetafe - Valensija

Fudbal - Premijer liga 13.30: Brajton - Liverpul 18.30: Mančester j. - Totenhem Fudbal - Bundesliga 15.30: Hofenhajm - Bajern M.

Fudbal - Bundesliga 18.30: Borusija M. - Herta

Mnogo je talenata kao Modrić, ali niko ne traje dugo na vrhunskom nivou kao Luka. Nije prvi put rečeno i(li) napisano, ali je ko zna koji put potvrđeno u srijedu, kada je hrvatski velemajstor bio jedan od kamena temeljaca velike pobjede Real Madrida nad Pari Sen Žermenom (3:1).

Kako igra vjerovatno najbolji, a zvanično najuspješniji fudbaler s ovih prostora svih vremena, u 37. godini, ne bi bilo nikakvo čudo da uđe u uži izbor za ,,Zlatnu loptu“. Ili: postoji li iko relevantan na planeti ko i dalje ima zamjerku na to što mu je pomenuta, najprestižnija nagrada u najpopularnijem sportu na svijetu pripala 2018. godine? Sto sedamdeset dva centimetra visoki Zadranin je kreacijom kod gola za 2:1, kada je oduzeo loptu na svojoj polovini, povukao akciju i lansirao Vinisijus Žuniora, pa majstorski asistirao potpisniku het-trika Karimu Benzemi, pokazao da su godine zaista samo broj i da mu je prerano za penziju. ,,Desetka“ Real Madrida ima četiri trofeja Lige šampiona u kolekciji i sanja o petom, iako se

FOTO: REALMADRID.COM

Sport na

Modrić, igrač TV za pet zvjezdica

taj poduhvat još čini dalekim. Zlatno doba ,,kraljevskog kluba“ u Ligi šampiona i te kako je povezano s prisustvom Luke Modrića na ,,Santjago Bernabeuu“. Hrvat je u klub stigao 2012. godine, na 10. godišnjicu od Realove

devete titule u LŠ. Deseti ,,ušati“ trofej bio je opsesija u najvećem španskom klubu, a ,,merengesi“ su se ,,desimi“ približili u prvoj Modrićevoj sezoni u Madridu, kada je u polufinalu bolja bila Borusija iz Dortmunda. ,,Desima“ je ipak stigla godinu

kasnije, u Lisabonu, kada je Modrić u 93. asistirao Ramosu za produžetke protiv Atletiko Madrida - bio je to, kako je konstatovala Marka, najvažniji korner u istoriji Real Madrida. Meč je u produžecima završen 4:1. Bez povrijeđenog Modrića, Real je eliminisan u polufinalu LŠ u sezoni 2014/15, da bi se naredne vratili na vrh, opet u finalu s Atletikom i još jednom sjajnom Lukinom partijom. Blistao je i u Kardifu protiv Juventusa 2017, u ljubičastom dresu i asistencijom za Kristijana Ronalda za vođstvo od 3:1 (završeno 4:1). Posljednji put Real Madrid i Luka Modrić slavili su u elitnom takmičenju 2018. u Kijevu, u meču s Liverpulom. - Ako eliminišemo PSŽ, osvojićemo Ligu šampiona - navodno je rekao Luka Modrić uoči duela sa ,,svecima“, koji su u Madridu vodili 1:0 i računajući meč u Parizu imali dva gola prednosti. Modrić ne odustaje od još jednog osvajanja najvažnijeg trofeja u klupskom fudbalu, čime bi ušao u odabrani krug fudbalera sa pet trijumfalnih pohoda u Ligi šampiona, u kojem su za sada samo Alfredo Di Stefano, Kristijano Ronaldo, Paolo Maldini i Alesandro Kostakurta. Ugovor mu ističe u junu, ali sigurno je da niko u klubu ne sumnja da li bi Hrvat, vicešampion svijeta sa ,,vatrenima“ 2018. u Rusiji, mogao da odigra još jednu sezonu na vrhunskom nivou.. Ne. K.

Košarkaši Mornara

Nast

Košarkaši Mornara Barsko zlato nastavili su negativnu seriju u ABA ligi – izabranici Mihaila Pavićevića su poraženi u Splitu 76:67, u premijernom meču 22. kola regionalne lige.

To je peti uzastopni poraz Barana u ABA ligi, 13. ukupno, pored sedam poraza. Split je, sa druge strane, upisao četvrti trijumf i produžio nadu da može da sačuva abaligaški status. Mornar je i dalje u sigurnoj zoni, jer ima tri pobjede više od Splita (i bolji međusobni odnos, zbog pobjede u Baru od 81:65), ali će mu u preostalih šest utakmica trebati još neka pobjeda kako ne bi rizikovao da se nađe u zoni ispadanja. U lošem izdanju u Splitu, ipak, je lijepa vijest povratak na teren Nemanje Vranješa, koji je zaigrao prvi put od 12. juna prošle godine kada je na drugom meču finala plej-ofa domaće lige protiv Budućnost Volija doživio tešku povredu Ahilove tetive. Bek Mornara je na terenu proveo 12 minuta, upisao je dva poena i tri skoka. Mornar je bio nemoćan u prvom poluvremenu, u oba pravca, kada je meč, praktično, i odlučen. Bez najboljeg strijelca Vladimira Mihailovića (zbog stomačnog virusa je ostao u hotelskoj sobi), napad Barana je dodatno bio

Arena

Subota. 12. mart 2022.

Sportski miks 19

Barsko zlato poraženi u Splitu, u meču 22. kola Admiralbet ABA lige

tavak crne serije Mala dvorana: „KK Split“ Gledalaca: 500. Sudije: Pukl, Savović i Javor.

Perković ................14 Kedžo .........................Runjić .........................2 Žganec ......................5 Ukić ............................. 8 Čampara ..................Jukić ............................Bajo ............................. 5 Kovačević ..............5 Dđons .....................18 Šorter .......................14 Barič ............................5

,,otupljen“, a Marko Jeremić je bio najraspoloženiji za igru u prvih 20 minuta, jer je trojke šutirao 2-2, pogodio je i jedini šut za dva poena, a preostalih šest od 14 poena je upisao sa linije bacanja. Pratio ga je jedino Tejlor Smit sa osam poena (šut

iz igre 5-4). Split je dominirao u skoku u prvom poluvremenu (21-12), pa i ofanzivnom (8-5), uz 68 odsto šuta za dva poena (Mornar 42,1 odsto), i dvije pogođene trojke više od Barana. Domaćin je imao prednost i u asistencijama

(23:17, 25:13, 13:14, 15:23)

78% (9-7) 58% (41-24) 30% (23-7)

za 1 za 2 za 3

Derbi sjevera za lidera

76% (17-13) 51% (35-18) 23% (26-6)

38 (13+25) Skokovi 27 (10+17) Blokade 4 2 Asistencije 19 22 Ukradene lopte 4 3 Izgubljene lopte 7 11 Faulovi 20 13

(12-9), ukradenim loptama (2-1), a Mornar je jedino ,,parirao“ u izgubljenim loptama (5-5). Inače, Mornar je samo jednom vodio na meču, nakon dva i po minuta igre, kada je Jeremić pogodio trojku za 8:7, pri čemu je sam upisao sve poene svog tima. Barani su držali priključak do 11:10, a onda je Split sa tri uzastopna koša Džonsa ,,pobjegao“ na 17:10, i tu prednost sačuvao do kraja kvartala (23:17). U drugoj četvrtini Mornar nije mogao da pogodi trojku (5-0), a ubacio je samo četiri koša iz igre (Balša Živanović i Smit po dva). Prednost Splita je rasla iz minuta u minut, prvo serijom 10:0 do 33:19, a onda je nepuna tri minuta prije odmora domaćin duplirao

Danas svih pet mečeva 21. kola Druge lige

PODGORICA – Samo šest dana nakon proljećne premijere drugoligaši opet izlaze na teren. Lider, Jedinstvo, proljećnu premijeru imaće danas, jer u prvom kolu nastavka Bjelopoljci zbog snijega nijesu mogli da ugoste Kom, tako da će danas u Beranama igrati derbi sjevera i nastojati da sačuvaju prednost na vrhu. Sa druge strane, prvi favorit, po mnogima, ekipa Arsenala nakon jednog primorskog derbija ima drugi. Arsenal je savladao Bokelj, a danas će igrati protiv Igala. Tivćani su na ,,minus pet“, uz utakmicu više u odnosu na Jedinstvo, ali je jasno da će nakon brojnih pojačanja u prelaznom roku juriti Jedinstvo i nastojati da kao prvoplasirani stignu do Prve lige. Bokelj predvodi grupu timova koji žele baraž. Kotorani su poraženi od Arsenala na svom terenu, a danas gostuju Komu. Zlatičani su u mirnoj zoni sredine tabele, dok Kotorani imaju samo tri boda više od Mloadosti i pet od Igala, tako da je veći pritisak na gostima da sačuvaju mjesto u zoni baraža.

Mićović ...................Jeremić ............20 Živanović ............4 Šehović ................5 Smit .......................14 Rakočević ............Lazić ......................11 Vesković ................Vranješ .................2 Mozli ......................11

prednost pri vođstvu od 44:22. Tračak nade za Mornar pojavio se sredinom treće četvrtine, kada je serijom 7:0, koju je trojkom zaokružio Jeremić, smanjio na 11 poena (50:39). Međutim, nakon tajm-auta, a pošto je Jeremić promašio polaganje za jednocifreni minus, nakon što je ukrao loptu, Split je odbio napad gostiju, poveo 56:39, i rutinski igrao do kraja meča. Kako je Mornar igrao odbranu dovoljno govori podatak da je u trećoj četvrtini jedini faul napravio 11 sekundi prije kraja (Šehović). Barani su jedino uspjeli da u posljednjem minutu smanje zaostatak na sedam poena (74:67). Jeremić je bio najbolji u Mornaru sa 20 poena, šest asistencija i

Poznati termini plej-ofa

Regularni dio ABA lige biće završen najkasnije 24. aprila, odlučeno je na Skupštini regionalnog košarkaškog takmičenja. Mečevi četvrtfinala plej-ofa (treći sa šestim, četvrti sa petim), koji ne igraju dvije prvoplasirane ekipe, na programu su 30. aprila, 7. maja i eventualno 14. maja. Polufinalne serije plej-ofa, takođe do dvije pobjede, igraju se 18, 22. i eventualno 26. maja. Najzad, finale plej-ofa regionalne lige, do tri pobjede, igraće se 30. maja, 1. juna, 5. juna i eventualno 7. i 11. juna. Kako je saopšteno nakon sastanka, ABA liga će pratiti razvoj situacije u nastavku sezone i iskoristiti svaku mogućnost da se regularni dio završi što je prije moguće, a onda da i dodatno prilagodi termine plej-of mečeva. Organizacija završnog turnira ABA 2 lige, na kojem će se za ulazak u ABA ligi boriti osam najboljih timova, dodijeljena je skopskom MZT-u. Datumi plejofa ABA 2 lige su 13, 15. i 17. april.

tri skoka, Smit je dodao 14 poena i sedam skokova, Aleksandar Lazić i Vil Mozli su upisali po 11 poena. Kod domaćina se istakao Šon Džons sa 18 poena i osam skokova. Mornar u narednom kolu, 20. marta, gostuje Megi. S. J.

Saopšteno iz KK Budućnost Voli

Za Partizan 500 ulaznica u prodaji PODGORICA – Košarkaši Budućnost Volija u neđelju u ,,Morači“, u derbiju 22. kola ABA lige, dočekuju Partizan, a u slobodnoj prodaji, kako je saopšteno iz podgoričkog kluba, naći će se 500 ulaznica. To, kako je saopšteno, ,,predstavlja maksimum, imajući u vidu sezonske karte i pristigle rezervacije“. - Prodaja karata će se vršiti u subotu od 12 do 18 časova na biletarnici Sportskog centra „Morača“. Cijene ulaznica su sedam i 10 eura. Ukoliko karte ne budu rasprodate u subotu, prodaja će se vršiti i na dan utakmice od 10 časova - navodi se u saopštenju Budućnost Volija, uz napomenu da se trebovane i rezervisane karte do petka mogu preuzeti na dan utakmice na biletarnici SC „Morača“. Prema posljednjim epidemiološkim mjerama u zatvorenim sportskim objektima dozvoljeno je prisustvo publike do trećine broja sjedišta, a više nije obavezno posjedovanje kovid potvrde. To znači da bi na tribinama moglo da bude oko 1.800 gledalaca, s obzirom na to da je kapacitet ,,Morače“ 5.300 mjesta. Pred neđeljni meč, Budućnost je treća na tabeli sa skorom 144, dok Partizan ima dvije utakmice više i skor 17-3. S. J.

Transparent umanjio kasu Budućnosti za 1.200 eura

Raspored i tabela PODGORICA: OFK Titograd – OFK Mladost DG TIVAT: Arsenal – Igalo PODGORICA: Kom – Bokelj BERANE: Berane – Jedinstvo TUZI: Cetinje – Grbalj Sve utakmice počinju u 14 časova. 1. Jedinstvo 19 14 4 1 34:6 46 2. Arsenal 20 11 8 1 27:13 41 3. Bokelj 20 10 6 4 24:11 36 4. OFK Mladost DG 20 9 6 5 26:21 33 5. Igalo 20 9 4 7 25:17 31 6. Kom 19 8 3 8 26:24 27 7. Berane 20 8 2 10 24:27 26 8. Grbalj 20 3 7 10 16:29 16 9. Cetinje 20 4 1 15 13:38 13 10. OFK Titograd 20 2 1 17 10:39 7

Ali kad smo već kod Mladosti, tim iz Donje Gorice gostuje OFK Titogradu, koji polako klizi ka ambisu i pitanje je da li se nekadašnji šampion može izvući. Devet bodova nije nedostižno, ali Titograd mora početi da ih osvaja... Zanimljivo će biti u Tuzima, gdje se u derbiju začelja sastaju Cetinje i Grbalj. Cetinje ima tri boda manje od ekipe iz Radanovića, koja je u sigurnoj zoni, pa je jasno da oba tima imaju ogroman motiv. R. P.

Nova kazna zbog ,,varvara“ PODGORICA – Druga kazna u dva dana za Budućnost. Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Crne Gore, postupajući po prijavama Komisije za takmičenje FSCG, izrekla je FK Budućnost novčanu kaznu u iznosu od 1.200 eura zbog slabe organizacije utakmice – isticanje nastpisa sa zabranjenim sadržajem zbog čega je kasnio početak utakmice 22. kola Telekom 1. CFL između Budućnosti i Podgorice, čime je počinio

prekršaj iz člana 74 stav 3 u vezi stava 1 Disciplinskog pravilnika FSCG. Takođe, konstatovana je prijava Komisije za takmičenje protiv FK Budućnost zbog nereda koje su izazvali njihovi organizovani navijači i upotrebe pirotehničkih sredstava na utakmici 24. kola Telekom 1. CFL, između Budućnosti i Zete. Konstatovana je i prijava protiv Dečića, zbog slabe organizacije utakmice Dečić – Sutjeska. Nakon uvida u prijave Komi-

sije za takmičenje FSCG, Disciplinska komisija je donijela odluku da se, shodno članu 134 Disciplinskog pravilnika FSCG, pokrene disciplinski postupak protiv FK Budućnost i FK Dečić. Novčanom kaznom sankcionisan je i FK Jezero - 500 eura zbog slabe organizacije utakmice 22. kola Telekom 1. CFL (Jezero – Petrovac), čime je počinio prekršaj iz člana 74 stav 1 Disciplinskog pravilnika FSCG. R. P.

Dejan Vukićević još nije imenovan za nasljednika Srđana Nikića

Novović vodi Iskru u Baru DANILOVGRAD - Iskra neće imenovati novog trenera prije sjutrašnjeg meča s Mornarom u Baru. ,,Crveno-bijeli“ su ostali bez šefa stručnog štaba nakon što je Srđan Nikić poslije pobjede nad Petrovcem na domaćem terenu iznenađujuće podnio ostavku. - To su moji lični razlozi. Ali to i nije toliko bitno, koliko moje zadovoljstvo što sam

imao priliku da budem u klubu koji s pravom nosi epitet simbola Danilovgrada. Zato bih se iskreno zahvalio rukovodstvu i predsjedniku, direktorima i kolegama sa klupe, svim zaposlenima i naravno fudbalerima na fenomenalnom odnosu i predanom radu - rekao je Nikić dan poslije uručene ostavke. Prvi kandidat za njegovog nasljednika je, kako je Pobjeda objavila, Dejan Vukiće-

vić, ali bi on ekipu mogao da preuzme od poneđeljka. - Još nijesmo postigli dogovor sa Vukićevićem ili bilo kim drugim. Ekipu će protiv Mornara voditi član stručnog štaba Milivoje Novović - rekao je za Pobjedu prvi čovjek Iskre Blažo Šaranović. Iskra je treća na tabeli Telekom 1. CFL, sa dva boda i utakmicom više od Dečića. B. K.

Arena

20 Sportski miks

Održano 11. kolo Kupa Crne Gore standardnim vazdušnim oružjem

Božović obilježio 11. kolo

PODGORICA - Član Streljačkog kluba ,,Berane“ Miloš Božović obilježio je 11. kolo Kupa Crne Gore standardnim vazdušnim oružjem.

Božović je u disciplini vazdušna puška na strelištu Donje Luge u Beranama osvojio 615 bodova. U disciplini pištolj, bolji od ostalih bili su Novak Dević (Donje Luge) sa 554 kruga i Jovana Popović (Gorštak) sa 550 krugova. Svoje najbolje ovosezonske rezultate ostvarili su Jelena Pantović (Centar PG, 546 krugova) i Srđan Gojković (Zajcev, 530 krugova). U disciplini vazdušna puška istakle su se i Ksenija Jukić (Donje Luge) sa 613 i Darinka Bulatović (Centar PG) sa 612,8 bodova. Među najboljima bili su i Miljan Dević (Donje Luge) sa 607,5 i Lea Agović (Donje Luge) sa 606,2 boda. - Najprijatnije iznenađenje sezone Beranac Milan Đinović,dobio je novu paraolimpijsku kvalifikaciju, pa je prvi put pucao u kategoriji SH1 standing (iz stava bez naslona). Prvi put i odmah odličnih 601,4 boda. Prema riječima njegovog trenera Željka Božovića, taj rezultat je ne samo dobar već i ohrabrujući pred važne obaveze u nastavku sezone na domaćem i međunarodnom planu - saopšteno je iz Streljačkog saveza. R. P.

Stanišić najbolji kod ,,trapaša“ Član Streljačkog kluba letećih meta ,,Cetinje“ Ivo Stanišić bio je najuspješniji u prvom kolu nacionalnog Kupa, u disciplini ,,trap“. Stanišić je, na strelištu Kameno kod Herceg Novog, u kvalifikacijama bio bolji od ostalih sa 108 ,,golubova“, a finale je završio sa 42 osvojena boda. Utisak iz kvalifikacija Jovica Marković iz cetinjskog ,,Gamsa“ je održao i u finalu i osvojio drugo mjesto, dok je Nikola Perišić (SKlm ,,Herceg Novi“) zauzeo treću poziciju. Marković i Perišić nastupima u finalu izdvojili su se iz grupe strijelaca koji su u osnovnom dijelu takmičenja ostvarili izjednačene rezultate. Kao četvrtoplasirani završio je Lazar

Boreta (,,Cetinje“), peti je bio Dragan Mrkajić (,,Herceg Novi“), a šesti Ivan Vučinić (,,Gams“). Prvo mjesto u ekipnoj konkurenciji pripalo je cetinjskom ,,Gamsu“, drugo domaćem ,,Herceg Novom“, a treće ,,Cetinju“.

Drugi dan testiranja novih bolida Formule 1 u Bahreinu

Ferari opet ispred svih

Atletski savez uveliko se sprema za tradicionalnu manifestaciju

Podgorički ultramaraton 26. marta

PODGORICA – Međunarodni ultramaraton na 50 kilometara, Montenegro 2022, biće održan 26. marta u Podgorici.

Podgorički ultramaraton održava se 23. put, a ultramaratonci će i ove godine trčati Ulicom crnogorskih serdara, pored brda Ljubović. Kružna staza duga je kilometar, a vremenski limit za takmičenje je kao i posljednjih godina ograničen na šest sati, pa će zvaničan rezultat važiti samo onim takmičarima koji 50 kilometara pređu za to vrijeme. Ultramaraton će biti i zvanično prvenstvo Crne Gore, a održava se u okviru manife-

stacije „Dan trčanja Podgorice“. U okviru ultramaratona predviđene su trke učenika od prvog do četvrtog razreda na 400 metara, pionirki na 600, pionira i juniorki na 800, juniora na hiljadu metara, seniorki na pet hiljada i seniora na deset hiljada metara. Trke na pet i deset kilometara biće zvanično prvenstvo Crne Gore na cesti, u konkurenciji juniora i seniora. Tehnički organizator manifestacije je ATK Podgorički maraton, u saradnji sa Atletskim savezom Crne Gore, a pod pokroviteljstvom Sekretarijata za sport i kulturu Podgorice i Uprave za sport i mlade. R. P.

Španac Karlos Sajnc iz Ferarija ostvario je ubjedljivo najbolje vrijeme najbržeg kruga 1:33,552 minuta tokom drugog dana testiranja novih bolida Formule 1 u Bahreinu. Tako je samo nastavljena dominacija slavnog italijanskog tima na zvaničnim treninzima u predsezoni – prethodno, Ferari je bio najbolji i na testiranjima u Barseloni. Aktuelni šampion svijeta Maks Ferstapen je u petak ostvario drugo vrijeme najbržeg kruga – Holanđanin iz Red Bula imao je rezultat 1:34,011 minuta. Lens Strol iz Aston Martina bio je treći (1:34,064), a velikan iz Mercedesa, sedmostruki prvak svijeta Luis Hamilton, četvrti (1:34,141 minut). Već 20. marta, trkom na istoj stazi u Bahreinu, počeće nova sezona Formule 1. Očekuje se da takmičenje u ,,najbržem cirkusu“ bude znatno zanimljivije nego u sezonama za nama, zbog potpuno novih pravila konstrukcije bolida. Za sada se očekuje da slavni Ferari bude konkurentan u borbi za pobjede makar u uvodnim trkama šampionata. R. A.

Subota. 12. mart 2022.

Kapiten crnogorskih odbojkaša za Pobjedu, nakon

Izvukli smo sezonu punu problema PODGORICA – Ljetošnji dolazak kapitena crnogorske odbojkaške reprezentacije Vojina Ćaćića posrećio se i odmah isplatio Fridrihshafenu – njemački odbojkaški velikan prekinuo je skoro trogodišnji post i osvojio prvi trofej od 2019. godine, pošto je u finalu Kupa savladao Luneburg 3:1 i stigao do 17. pehara u ovom takmičenju. - Mi smo u finale uši kao favoriti, ali znajući da nas očekuje težak meč, što se na kraju ispostavilo tačnim. Luneburg je odigrao odličnu utakmicu, koja je vrlo lako mogla da završi u njihovu korist. Srećom, u ključnim trenucima smo bili najbolji. Mislim da smo mi finale prije finala imali u polufinalnom meču protiv Berlina, koji smo nakon više od dva i po sata igre riješili u svoju korist sa 3:2 – kaže za Pobjedu Vojin Ćaćić, koji je u finalu upisao 12 poena. Finale odbojkaškog kupa u Njemačkoj je poseban događaj, spektakl u organizaciji Odbojkaškog saveza Njemačke. - To je najpraćeniji odbojkaški događaj u godini. Utakmica se igra u ,,SAP areni“, u Manhajmu, koja prima 12.000 gledalaca, i svake godine bude ispunjena do posljednjeg mjesta. Ove godine, zbog kovid restrikcija, bilo je dozvoljeno nešto manje od polovine kapaciteta, i naravno karte su bile rasprodate – dodaje Ćaćić.

Najvjerovatnije ne ostaje u Njemačkoj Kako nam je kazao, Ćaćić najvjerovatnije iduće sezone neće ostati u Fridrihshafenu. - Već sam u pregovorima sa ekipom van Njemačke – nije želio da ulazi u detalje Ćaćić. Kapiten naše selekcije je prošlog ljeta stigao u Fridrihshafen, a nakon što je igrao u grčkom Panatinaikosu. Ćaćić je odbojkom počeo da se bavi u rodnom Baru, ali je afirmaciju stekao u Budvanskoj rivijeri, za koju je igrao od 2006. do oktobra 2015. godine. Tokom posljednje dvije sezone u budvanskom klubu, Ćaćić je drugi dio sezone igrao na pozajmicama, u francuskom Renu, odnosno turskom Šahinbej Beledijeu. U jesen 2015. je otišao u Iran, gdje je igrao dvije sezone, prvo za Mizan Korosan, a potom Sarmajeh banku sa kojom je prošle sezone bio šampion, prije nego se vratio u Tursku, u Zirat, a onda je igrao sezonu za Inegol Beledije. U ljeto 2019. godine je otišao u poljski Zavjerće, ali je vrlo brzo zbog povrede ramena raskinuo ugovor, a nekoliko mjeseci kasnije otišao u Panatinaikos.

Ćaćić ističe da je veliko zadovoljstvo u klubu nakon tri sušne godine. - Pozitivne reakcije pristižu sa svih strana. Svi su zadovoljni, i mogu da kažem da smo ,,izvukli“ sezonu, u kojoj smo do sada imali mnoštvo problema. Najtrofejniji njemački klub je u ligaškom dijelu prvenstva bio treći. - Ove sezone nas, ponavljam, prate raznorazni problemi, kao što su povrede, koje nam nijesu dozvolile da plej-of počnemo sa bolje pozicije. Posljednja dva mjeseca nemamo dovoljan broj zdravih igrača za normalan tre-

Reakcija legendarnog Španca na ,,slučaj Zverev“

Nadal traži strože kazne za tenisere Rafael Nadal poručio je da teniseri moraju biti mnogo strože kažnjavani zbog bilo kakvog vrijeđanja sudija tokom mečeva. Na taj način španski velikan i rekorder sa 21 grend slem titulom prokomentarisao je incident sa ATP turnira u Akapulku prošlog mjeseca, kada je olimpijski šampion Aleksandar Zverev, na meču u dublu, u naletu bijesa reketom ,,izudarao“ stolicu glavnog arbitra. Njemac je potom izbačen sa turnira u Meksiku, a kažnjen je sa 40 hiljada američkih dolara. - Prvo moram istaći da sa Zverevom imam odlične odnose, često treniramo zajedno, želim mu sve najbolje. Zna da je uči-

nio nešto loše i to je javno priznao brzo nakon incidenta i to je dobro. Sa druge strane, moramo naći način da kontrolišemo ovakva ponašanja u našem sportu. Ne radi se o jednom, nego o mnogo primjera. Ako to ne učinimo i ne reagujemo strože, igrači će osjećati da mogu ovako i češće da se ponašaju. Potrebne su nam strože kazne, jer kao teniseri, sportske zvijezde, imamo veliku odgovornost, pred djecom širom svijeta, kojoj smo uzori – rekao je Nadal. Od vikenda ga čekaju mečevi na mastersu u Indijan Velsu, a 2022. godinu započeo je fantastičnom serijom od 15 pobjeda zaredom. R. A.

ning, pa je improvizacija tokom treninga, ali i utakmica neophodna. Regularni dio sezone smo završili jedno mjesto niže od nekog očekivanja s početka sezone. Fridrihshafen će u četvrtfinalu plej-ofa igrati sa Heršingom, a prvi meč je na programu večeras od 20 sati. Ćaćićev tim je favorit protiv Heršinga, ali i za konačan trijumf. - Favorit u plej-ofu je, svakako, Berlin, koji je napravio odličnu ekipu ove godine. Igraju konstantno na visokom nivou, što su dokazali dobivši dva puta Zenit Sankt Peterburg u Ligi

SBbet Prva liga za rukometaš

Lovćen čeka Budvani u Da

PODGORICA - Šampionska trka u SBbet Prvoj ligi za rukometaše je praktično završena, budući da Budvanska rivijera ima četiri boda više od Lovćena kojeg je u prvom međusobnom meču savladala čak devet razlike. Budvani imaju svih 13 pobjeda i

Arena

Subota. 12. mart 2022.

n osvojenog Kupa Njemačke sa Fridrihshafenom

Sportski miks 21

Crnogorski odbojkaši i odbojkašice dobili protivnike u kvalifikacijama za šampionat Starog kontinenta

Seniori opet mogu, seniorke se nadaju EP PODGORICA – Muška crnogorska odbojkaška reprezentacija u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo igraće u grupi D, sa Portugalom, Luksemburgom i Islandom, saopšteno je iz Evropske odbojkaške konfederacije (CEV).

Kod Milenkoskog disciplina i veoma naporni treninzi

Vojin Ćaćić je sa novim selektorom Crne Gore Joškom Milenkoskim već sarađivao, u dva navrata, u Budvanskoj rivijeri i turskoj Ziratbanci. - Ono što je zajedničko bilo za Joška obje godine rada sa njim su disciplina i veoma naporni treninzi. Mislim da na to moraju svi biti spremni, od najstarijeg pa do najmlađeg igrača na pripremama. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspjeti da se kvalifikujemo na još jedno Evropsko prvenstvo, koje bi bilo posljednje prvenstvo u nacionalnom dresu nekolicini igrača – istakao je Ćaćić.

šampiona. Ambicije Fridrishafena svake godine su ulazak u finale plej-ofa. Međutim, s obzirom na povrede, nijesam siguran koliko je to realno ove godine. Idemo utakmicu po utakmicu, daćemo sve od sebe, pa dokle doguramo. Ćaćić je ove sezone četiri puta bio najbolji igrač tima (najviše od svih u ekipi), tri puta kada je Fridrihshafen pobjeđivao, a jednom kad je izgubio. - Lično sam veoma zadovoljan svojim igrama. Mislim da sam uspio svojim iskustvom da

še (14. kolo)

pomognem ekipi. Trener ima puno povjerenja u mene, tako da je za sada stvarno veoma uspješna sezona. Klub je odličan, veoma organizovan, međutim imali su peh sa njihovom salom u gradu, tako da smo ove godine sve domaće utakmice morali da igramo u ,,Ratiofarm areni“ u Ulmu, koji je udaljen nekih 100 km od Fridrishafena. Bundesliga je dosta jača nego što sam očekivao, svaka ekipa ima par stranaca i nema lakih utakmica – zaključio je Ćaćić. S. JONČIĆ

Raspored i tabela DANAS 14.30 – Sutjeska – Mornar 7 18.00 – Lovćen – Budućnost PG 18.00 – Brskovo – Rudar 20.00 – Jedinstvo – Partizan 1949 NEĐELJA 17.30 – Danilovgrad – B. rivijera 18.00 – Komovi – Berane 1949 1. B. rivijera 2. Lovćen 3. Partizan 4. Budućnost (-1) 5. Rudar 6. Jedinstvo 7. Berane 8. Mornar 9. Brskovo 10. Komovi 11. Sutjeska 12. Danilovgrad

Budućnost, anilovgradu

sjutra bi trebalo da upišu i 14, vjerovatno rutinsku – tim Dejana Dragnića gostovaće posljednjeplasiranom Danilovgradu. Lovćen će dočekati Budućnost Podgoricu danas od 18 sati, a u istom terminu sastaće se Brskovo i Rudar.

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

13 11 8 8 7 7 6 6 3 2 1 1

0 0 3 1 2 0 1 0 1 2 0 0

0 2 2 4 4 6 6 7 9 9 12 12

430:319 26 416:283 22 344:343 19 317:304 16 338:330 16 332:318 14 350:345 13 326:356 12 340:377 7 310:331 6 317:407 2 344:451 2

Zanimljivo bi moglo da bude u Bijelom Polju, gdje će snage odmjeriti Jedinstvo i Partizan 1949, timovi iz gornjeg dijela tabele. Sutjeska će u Danilovgradu igrati s Mornarom 7 i pokušati da upiše drugi trijumf u sezoni. Sjutra, osim duela Danilovgrada i Budvanske rivijere, na programu je okršaj Komova i Berana 1949. Andrijevčani će u Beranama imati ulogu domaćina. Ne. K.

Bašićeva greška je bila opušteniji odnos s igračima Ćaćić ističe da je saradnja sa bivšim selektorom Veljkom Bašićem, sa kojim se Crna Gora dva puta plasirala na Evropsko prvenstvo, bila korektna od samog početka. - Sa njim smo napravili istorijski uspjeh, plasman na prvo veliko takmičenje, i to će ostati zapisano u istoriji crnogorske odbojke. Vremenom je vjerovatno došlo do međusobnog zasićenja. On je u posljednjoj akciji imao malo opušteniji odnos sa igračima, i mislim da je to bila greška koja je na kraju dovela do slabih rezultata na EP – kaže Ćaćić.

Kvalifikacije za EP će se igrati u avgustu, Crna Gora će u prvom kolu gostovati Luksemburgu, protiv kojeg će u gostima završiti kvalifikacije. Nakon šest odigranih kola (po tri kod kuće i u gostima), plasman na EP odbojkaša izboriće prvoplasirane selekcije iz sedam kvalifikacionih grupa, kao i pet najboljih drugoplasiranih reprezentacija iz svih grupa, pri čemu će se brisati rezultati sa posljednjeplasiranim selekcijama. Ako budu nastupili u kompletnom sastavu, nema dileme da naši odbojkaši imaju velike šanse da se i treći put uzastopno plasiraju na prvenstvo Evrope. Portugal je, trenutno, najbolje

rangirana selekcija u našoj grupi, na 15. mjestu u Evropi, devet pozicija bolje od Crne Gore. Luksemburg je na 32. mjestu, a Island na 39. Odbojkašice Crne Gore igraće u grupi B protiv selekcija Češke, Finske i Islanda. Plasman na EP dama izboriće prvoplasirane i drugoplasirane selekcije iz svih šest kvalifikacionih grupa.

Dame nikada do sada nijesu uspjele da se plasiraju na EP, a trenutno su rangirane kao 26. selekcija Evrope. Češka je trenutno 11. selekcija Evrope, Finska je 23. a Island 36. Naše odbojkašice će na startu, 20. ili 21. avgusta dočekati Finsku, i protiv iste selekcije će u gostima igrati posljednji meč u kvalifikacijama, 10. ili 11. septembra. S. J.

Prva liga za odbojkaše (14. kolo)

Trostruki program u Baru PODGORICA – Sve utakmice 14. kola Prve lige za odbojkaše igraju se danas, od čega su dva meča u Baru. S obzirom na pozicije na tabeli, derbi igraju trećeplasirani Galeb Liko Soho Group i drugoplasirana Budućnost volej. Galeb je do sada slavio sedam puta, a u četiri utakmice je poražen, dok tim iz Podgorice ima dvije pobjede više, odnosno dva poraza manje u odnosu na svog protivnika. Šampion Budva dočekuje Jedinstvo. Budva je dobila svih 10 utakmica u prvenstvu, dok je Jedinstvo ostvarilo tri trijumfa u posljednje četiri utakmice. Najzad, Mornar i Mediteran zaključiće

trostruki odbojkaški program u Sportskom centru ,,Topolica“ u Baru, gdje se između dvije utakmice odbojkaša, ,,smjestio“ duel odbojkašica Galeba i Jedinstva (početak u 18 sati). U ovom kolu slobodna je Sutjeska. U zaostaloj utakmici 12. kola, Sutjeska će u neđelju u dvorani Gimnazije ,,Slobodan Škerović“ u Podgorici dočekati Budvu. Taj duel se igra u Podgorici zbog renoviranja dvorane u Nikšiću. Parovi 14. kola – danas: Galeb Liko Soho Group – Budućnost volej (15.30), Budva – Jedinstvo (18), Mornar – Mediteran (20). Slobodna je Sutjeska. Zaostali meč 12. kola – sjutra: Sutjeska – Budva (16). S. J.

Crnogorski kik bokser 8. aprila protiv Mihaila Blavdžieviča za prestižni pojas

Vujović napada titulu prvaka Evrope PODGORICA - Crnogorski kik bokser Miroslav Vujović boriće se protiv Poljaka Mihala Blavdžieviča za upražnjenu titulu profesionalnog šampona Evrope u disciplini K1, kategorija preko 94 kilograma. Meč će biti održan 8. aprila u okviru kik boks turnira Budva Splendid grand pri - Arena fajt najt. Poljak je u amaterskoj konkurenciji dva puta pobijedio Vujovića. - Biće to Vujoviću prilika za revanš u najznačajnijem meču u profesionalnoj karijeri. Stručni štabovi boraca postigli su dogovor da se, bez obzira na ishod tog meča, revanš odradi u Poljskoj - saopštili su iz štaba našeg borca. Vujović je u amaterskoj konkurenciji ostvario 44 pobjede i deset poraza, dok kao profesionalac ima 11 trijumfa i šest izgubljenih borbi. Vujović je bio amaterski prvak Balkana 2016, ima dvije bronzane medalje na šampionatima svijeta 2017. i 2019. i zlato na Svjetskom kupu u Insbruku 2019. godine. Blavdžievič je dva puta bio vicešampion svijeta u teškoj kategoriji, tri puta osvajao je WAKO K-1 Svjetski kup, dok je pet puta bio

K-1 šampion Poljske. Kao amater ostvario je 100 pobjeda i 25 poraza, a kao profesionalac deset pobjeda i pet poraza. Borba je planirana da traje pet rundio po tri minuta.

Pokrovitelj projekta je Opština Budva, a domaćin Montenegro stars hotel grup. Promoter je Ivan Strugar, a tehnički organizator NVO Promocija sportskih događaja. R. P.

22 Feljton

Subota, 12. mart 2022.

PATRIOTSKO FORSIRANJE ZOMBIJA

Po feudalnom srpskom „maniru“što ugrabiš – tvoje je » Piše: Čedomir DRAŠKOVIĆ Kad je proklijalo, i počelo bujanje velikosrpske pandemije identifikovanja, registrovanja i posvajanja balkanske kulturne baštine – brzo je prešlo u histeriju. Vuk Karadžić (ili „Vučina“, „naš Vučina“, kako ga na primjer oslovljava M. Bećković) je prebirajući i prikupljajući multinacionalnu kulturnu baštinu po Balkanu, nailazio i na najstarije srednjovjekovne rukopisne i štampane knjige. On ih je „otkrio“ (kao srpske!?), pa ih je „džumle“ nazvao: „SRBULJE“! Dakle, i „paleotipe“ (drevne rukopisne knjige), i „inkunabule“ (prvo štampane knjige – nastale do 1500 godine), i „post-inkunabule“ (knjige štampane poslije 1500 godine).Tako je to bilo, i naravno ostalo po međunarodnoj nomenklaturi i odgovarajućem kulturnom standardu. Po alavoj srpskoj kolonijalnoj svijesti: „srbulje“?! Naša, tj. crnogorska „naučna“ elita – bog ih skamenio: ćutali su kao ribe, kao „zaliveni“. Uglavnom potpuno zamuzeno, od početka. Da se, valjda, ne zamjere „starijem bratu“. Ali i da bi se pribrojili u mišljenje „jačice“, naučne elite srpske. Shodno tome, crnogorske inkunabule (iz cetinjske štamparije: od 1492. do 1496. godine – crnogorskog gospodara Đurđa Crnojevića) su „srbulje“ iz „prve srpske štamparije“? Kad se već Srbiji nije dalo ni sa štamparijama… Čak ni Rusiji! Zbog toga, po feudalnom srpskom „maniru“, što ugrabiš – tvoje je. Kada su počela brojnija iseljavanja, i sve češće kolonizacije, inače malobrojna Crna Gora je postajala sve inokosnija. I izgledniji plijen za kolonijalnu provincijalizaciju zvaničnog Beograda. Kad je o provincijskom duhu riječ, „svemoćna Rusija“ je imala svoju prvu štampanu knjigu punih 70 godina poslije cetinjskog „Oktoiha“. Srbi zapisuju da su otprilike tada i oni štampali prvu svoju knjigu, u Mrkšinoj crkvi. Koju nazivaju i manastirom, koje(g) odavno nema. „Pominje se u XVI vijeku“? Nijesu sigurni ni u lokaciju: „Nalazio se u užičkom ili rudničkom kraju“? O štampanim dokazima „Mrkšine štamparije“ još manje. Osim: - Priča se… Ali su zato u srpskim „kulturnim“

Više su tri Vuka (Vuk Karadžić, i njegovi saradnici iz Crne Gore: Vuk Popović i Vuk Vrčević) otuđili iz Crne Gore, nego što su Turci uništili za pet stotina godina - zapisao je poznati istoričar Risto Dragićević. Danas bi prisvajanje i preprodaja tako vrijedne i raritetne kulturne baštine bilo tretirano kao prvorazredni kriminal kandžama i „naučnoj“ metodologiji te enorme grabljivice – crnogorske štamparije i knjige: cetinjske Crnojevića štamparije, pa venecijanske štamparije Božidara Vukovića Podgoričanina i sina mu Vićenca, te Stefana Marinovića iz Skadra. I dalje – Jeronima Zaguroviča i Frana Andreole! Za ovoliko kulturno blago su spremni da se bučno i opasno „ćeraju“, do iznemoglosti! Moguće da će to da brane i zakonom, kao ćirilicu… Sa druge strane, za proučavanje je koliko se od starta pokazuju „gadljivi“ na latinicu. S obzirom da nijesu štampane slovima „svetoga Ćirila“, ignorišu knjige genijalnog Kotoranina Andrije Paltašića (koji je štampao oko 40 inkunabula, među kojima je većina svjetovnih knjiga, rimskih i grčkih klasika). Ne grabe se ni za (istovjetno bogoslužbene) Makarijeve knjige iz Trgovišta? Crnojevićev štampar Makarije je izbjegao tursku invaziju, i cetinjsku štampariju je prenio u pomenuti rumunski grad. Te ga smatraju začetnikom rumunskog, i bugarskog ćiriličkog štamparstva. Srbima – nije to njihova balkaanska „raja“, a i mnogo su okasnili…

Vuk Karadžić je prikupljajući multinacionalnu kulturnu baštinu, nailazio i na najstarije srednjovjekovne rukopisne i štampane knjige. On ih je „otkrio“ (kao srpske!?), pa ih je „džumle“ nazvao: „SRBULJE“! Dakle, i „paleotipe“ (drevne rukopisne knjige), i „inkunabule“ (prvo štampane knjige – nastale do 1500. godine), i „postinkunabule“ (knjige štampane poslije 1500. godine). Shodno tome crnogorske inkunabule (iz cetinjske štamparije: od 1492. do 1496. su „srbulje“ iz „prve srpske štamparije“? Kad se već Srbiji nije dalo ni sa štamparijama

Portret Vuka Karadžića - Dimitrije Lektarij, 1832. godina (izvor Vikipedija)

Srpska kulturna politika ne prestaje da iznenađuje. U parku ispred doskorašnjeg elitnog hotela „Crna Gora“ u Podgorici (sada hotel „Hilton“) nalazi se klasično spomen obilježje posvećeno Božidaru Vukoviću Podgoričaninu. Sa bistom, koju je uradio vajar Risto Stijović 1939. godine. I spomenik je podignut iste godine – povodom 400 godina od smrti izuzetnog štampara Vukovića. Ozvaničenog plemića Svetog rimskog carstva, i prvog štamparskog vojvode u Evropi („plemić svete Lateranske palate, carskog dvora i Imperijalnog vijeća“). To je toliko oduševilo srpske „kulturologe“, pa su na obnovljenom spomeniku (2013. godine), ispod Stijovićeve biste u mermeru „ovjekovje-

Praznični minej Božidara Vukovića iz 1538. godine

Stranica iz Oktoiha prvoglasnika Crnojevića štamparije

čili“: „Božidar Vuković Podgoričanin prvi Srbin izdavač i štampar“. Što ćemo sada: čiji su preteče Đurđe i Makarije, i – cetinjske inkunabule? Čije su te knjige, koje je evropska kulturna javnost predlagala za obrazac ljepote ćirilične štampe. Ili, kako to da ovog iznenada „prvog Srbina izdavača i štampara“ nema u beogradskoj „Prosvjetinoj“ enciklopediji? Evropski savremenici ga upisivali i kao „Božidar Grk“, tj. pravoslavni. Možda im trenutno zasmetalo što nije reagovao kao „svetosavac“? Vuk Karadžić je bio vrlo principijelan. Sve što je pronalazio, zapisivao je i sistematizovao, i „vukodlački“ odvajao kao „srpske narodne umotvorine“, „srpsku kulturnu

Detalj iz Prazničnog mineja Božidara Vukovića (1538)

baštinu“. A ono materijalno najupotrebljivije – u relacijama evropske potražnje – „paleotipe“, „inkunabule“ i „post-inkunabule“ – „Vučina“ je spretno krijumčario preko granice: raznosio po Evropi i prodavao. „Više su tri Vuka (Karadžić, i njegovi saradnici iz Crne Gore: Popović i Vrčević) otuđili iz Crne Gore, nego što su Turci uništili za pet stotina godina“, zapisao je (u predgovoru „Šćepanu Malom“) poznati istoričar Risto Dragićević. Danas bi prisvajanje i preprodaja tako vrijedne i raritetne kulturne baštine bilo tretirano kao prvorazredni kriminal. Prije nego je počela srpska invazija 1991. godine, radi zaštite i „spašavanja ugroženih Srba“ – ravnogorski je u svemu trebalo prepraviti Jugoslaviju. Smišljeno su ubacivani denuncijanti i provokatori. Takav kapitalac, neki Nikolić na pr., je u titogradskoj reviji „Ovdje“ (glasilu za književnost i kulturu), objavio „stručnu“ raspravu. Da prve srpske „srbulje“ nijesu možda štampane u Crnoj Gori Crnojevića, tj. na Cetinju, nego u nekoj makedonskoj zabiti, „skopskoj Crnoj Gori“!? Ovo je dijelom i crnogorska greška. Da se ovako ne zbunjuju lakoumni Srbi, trebali su se Crnogoraci češće služili svojim paralelnim imenom „Montenegro“ (kako u latinskim izvorima stoji još od XIV vijeka). A ne

da se ovako blamiraju „braća“ Srbi! No, kako god uradiš – ne valja. I na sami pomen „Montenegra“, Srbi se kostriješe: izdadosmo ih, polatinismo, postadosmo ustaše. Jedinstveno i neponovljivo je srpsko „junačenje“ na neistine! Zagušljivo zaglavljeni crkveni klero-nacionalisti srpski, primarno atakuju na zaposijedanje teritorije „srpske Sparte“. Kao da su je zadobili u čuvenim im bojevima (na Ljubiću, Čokešini, ili Mačkovom kamenu)? Zbog toga čine sve što mogu. Vrše i biološko „markiranje“ počev od Rumije do Lovćena, od ušća Bojane do Debelog brijega. Postavljaju megalomanske krstove po visokim brdima, zatim tu su već nekolike desetine „zadužbina“; kapelica i crkvica po visijama crnogorskim. Kada se nađu u ravnici, kao da su zaposjeli Misir. Crnu Goru istinski rabe kao istorijski Misir Srbije! Kako im samo „nadahnuto“ niču megalomanski, grande „svetosavski“ saborni hramovi! Za enormno radovanje novo vjernika, i ogromno političko uzdarje zvanične Srbije. Kapitalno – za „divljenje prostote“. Ima i funkcionalno neizvjesnih „bogomolja“, podignutih na potpuno nenaseljenim lokacijama – poput Limenke na Rumiji; ili jedne „crkve zadušnice“ (za kvislinške žrtve iz Drugog sv. rata) na vrhu osamljenog brda. No, takve su posebno atraktivne i važne: za još veći inat! Da se primitivna „duhovnost“ naslađuje, i da ima zašto (za nešto „veliko“) – da blagodari „vjerni narod“ srpski… Ovakvo politički šizofreno maltretiranje i ponižavanje države Crne Gore i crnogorskih građana, i uništavanje crnogorskog duha, i uopšte zdravog razuma: velika su greška, i nepopravljiva su odgovornost višedecenijske vladavine M. Đukanovića i DPS! Korupcija, klijentelizam i pojedinačni, pa i najveći šišnjarluci tokom tranzicije su ozbiljna krivična djela. Ali dugoročno – politički i državotvorno – beznačajna poput štetnosti „kotrljana“ – u odnosu na sumorni kolonijalni ćorsokak u koji je ugurana Crna Gora. Kao u nemanjićko podneblje, u ime srpskog „plana božjeg“, i šubaraške „ljubavi božje“. (Nastavlja se)

Oglasi i obavještenja 23

Subota, 12. mart 2022. Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18), Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

OBAVJEŠTAVA ZAINTERESOVANU JAVNOST

Дана 11. марта 2022, у 74. години живота, преминула је наша драга

da je Nosilac projekta DOO,,KAMENUŠA“ Rožaje, podnio zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za Projekat „STS 10/0.4 kV “Kamenuša“ 250 kVA“, na katastarskoj parceli broj 149 KO Seošnica, opština Rožaje. U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje, radnim danima od 8 do 11 časova, kao i na sajtu www.rozaje.me. Rok za javni uvid i davanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi na adresu Opština Rožaje, Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine ul,,M.Tita“ br.1, Rožaje ili na e-mail:urbanizamrozaje@t-com.me, je do 18.03.2022.godine.

ЉУБИЦА Заријина АСАНОВИЋ рођена Лучић

Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

Mali oglasi NEKRETNiNE IZDAJEM na godinu dana studio apartman u Bečićima za dvije osobe . Plaćanje godinu dana unaprijed. 069/885-416 1

uslugE RESTORAN brze hrane traži radnike na duži period. Pozicija kuhinja, kasa. Na duži period isključivo! Tel. 068/378-391 2 OTČEPLJENJE Sve vrste kanalizacija el. sajlom. Dolazim odmah – NON STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke, pregled cijevi kamerom. BEGOVIĆ Tel: 069/747-204; 069/424-150; 067/473-367 3

z aNaTsKE uslugE STRUČNO savjesno i odgovorno radimo sve vrste renoviranja i popravka krovova, dimnjaka i ostalo. Tel.069/926-382, 020/629-558 4

Саучешће примамо у градској капели у Бару, дана 12. марта од 9 до 14.30 часова. Сахрана ће се обавити истог дана у 15 часова на гробљу Гвозден бријег у Бару. Ожалошћени: син НИКОЛА, ћерка АЛЕКСАНДРА, снаха МАРИЈА, браћа ЉУБИША, ДРАГАН и СТОЈАН, сестре ДЕСА, СТАНА, ЉУБИНКА и ЗОРА и остала многобројна родбина АСАНОВИЋ и ЛУЧИЋ

Potrebni radnici na duži vremenski period.

628

- Stolari, SSS, rad na stolarskim mašinama, obrada drveta, ugradnja gotovih elemenata na plovilima, - Farbari, SSS, priprema za farbanje, farbanje plovila

Tužni pozdrav

Kontakt 067-220-635 RADI MARTINOVIĆ Draga Rado, sve što je časno i pošteno u jednoj ljudskoj duši bilo je u tvojoj. Počivaj u miru, dobra i plemenita dušo. S pijetetom, JELENA VUKADINOVIĆ 632

24 Oglasi i obavještenja Dragom

Subota, 12. mart 2022. Dana 11. marta 2022. preminula je u 69. godini života, naša draga

Posljednji pozdrav

MILOSAVI POPOVIĆ

BOKIJU

Uvijek ćeš biti u našim srcima i mislima, veliki naš prijatelju, hvala ti na svemu. Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

MILOSAVA Novova POPOVIĆ

posljednji pozdrav. RADOVAN, NADA i NINA 627

MARTA i DADO

Dana 10. marta 2022. godine preminula je naša draga

Saučešće primamo dana 11. marta od 12 do 15 časova u kapeli na Čepurcima i 12. marta na groblju na Gornjem Medunu od 11 do 13 časova, kada će biti obavljena sahrana.

541

Ožalošćeni: sestra MILIJANA, bratanić SRĐAN, snahe BOŽANA i DALIBORKA, bratanične LIDIJA i LELA, sestrići VESKO, SLAVIŠA i IGOR, sestrične VESNA, SLAVICA, RAJKA, IRENA i GORICA, ujna DRAGICA, braća i sestre od ujaka i ostala rodbina POPOVIĆ

Posljednji pozdrav drugu i prijatelju

MILEVA Ratkova BRAJOVIĆ rođena Jočić

543

BORU Sahrana je obavljena 11. marta u krugu porodice.

Posljednji pozdrav

RAKILE iz Beča Ožalošćeni: sin ŽELJKO, ćerke BILJANA i ŽELJKA, snaha ANA, unuci ŽIVKO, PETAR i LUKA

MILOSAVI POPOVIĆ Zbogom zauvijek, moja Milosava. Bez jutarnje kafe ili čaja na Bukumirskom jezeru. Žalim te i hvala ti za svu pažmju. Počivaj u miru.

545 612

Dragom

604 Posljednji pozdrav kumi

Tvoja ANGELINA POPOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav našoj

MOMČILU – MOMU JOKSIMOVIĆU RADI MARTINOVIĆ Krasile su te vrline velikog čovjeka i vedar duh kojim si obilježio decenije našeg prijateljstva.

MILEVI BRAJOVIĆ

Bila si veliki čovjek, počivaj u miru. PEĐA DUJOVIĆ sa porodicom

Tvoj kum RADOVAN MARTINOVIĆ sa IVANOM i JELENOM

630 Godina dana od smrti

Hvala ti za svu brigu, pažnju i beskrajnu ljubav kojom si nas svih ovih godina darivala. Počivaj u miru, dobra naša majko i bakice.

četiri i po godine od smrti

BILJA, ŽELJKA i LUKA 613

553 Godina dana je otkako nije sa nama moja snaha

Posljednji pozdrav našoj dragoj

4 godine mome bratu

ZORKA

JANKO TURČINOVIĆ

VJERA

JANKU

STANOJEVIĆ

Dragi roditelji, Svojim časnim životom, velikim srcem i plemenitom dušom zaslužili ste vječno poštovanje. Vaša dobrota kojom ste nas darivali obavezuje nas da vas vječno poštujemo i čuvamo od zaborava. Neka vas u tišini vječnog mira prati ljubav naša.

MENKICI Hvala ti za svu ljubav koju si nam pružila i za sve tople riječi koje si nam uputila. Ostaćeš vječno u našim srcima, voljena i u mislima nikad zaboravljena.

Sin BLAŽO sa porodicom Vrijeme prolazi, ali sjećanje na vas ostaje vječno u našim srcima.

Sestra ZORKA sa porodicom 631

629

ŽELJKO, ŽIVKO, PETAR i ANA 614

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja 25

Subota, 12. mart 2022. Mojoj dragoj

Posljednji pozdrav

RADMILI Veljovoj MARTINOVIĆ

RADMILI Poslednji pozdrav

Dana 11. marta 2022. preminula je u 66. godini naša draga

Pamtićemo te i voljeti vječno. od VANJE KNEŽEVIĆ

Ožalošćeni brat od strica BENJA i sestra od strica VESNA

620

611

Tužan i bolan oproštaj od naše drage

Posljednji pozdrav tetki i zaovi

RADMILA Veljova MARTINOVIĆ

Saučešće primamo u kapeli na novom groblju na Cetinju, 11. marta od 12 do 16 časova i 12. marta od 12 do 15 časova, kada će se i obaviti sahrana na porodičnom groblju u Bajicama.

RADMILE Počivaj u miru koji si zaslužila mada si prerano otišla od nas.

RADMILI Veljovoj MARTINOVIĆ Hvala ti za svu pažnju i ljubav koju si nam pružala. Počivaj u miru.

Sestra MIRJANA, sestrić MARKO i zet VOJO KNEŽEVIĆ

Ožalošćena porodica: sestre MIRJANA, MILA, STANISLAVA, JOVANKA i SANJA, brat od strica BENJA, sestra od strica VESNA, sestrići, sestrične, ujaci, ujne, tetke i ostala rodbina MARTINOVIĆ

Ožalošćeni: snaha MIRA i bratanići LAZAR i IVAN

621

610

Posljednji pozdrav dragoj tetki

Našoj dragoj 550 S tugom se opraštamo od našeg dragog

RADMILI

RADMILI Na vječni počinak ispraćamo te sa puno tuge i lijepih uspomena. 622

Tvoji: DUŠAN i IVAN PEJAKOVIĆ i mali VUK

Posljednji pozdrav

Zauvijek zahvalni na tvojoj dobroti prema nama. Hvala za sve. 616

Od MAŠE, MIRKA, JOVANE i NIKOLE MARKOVIĆ

Posljednji pozdrav tetki

BOĆOLE

RADMILA Veljkova MARTINOVIĆ

RADMILI

Tvoj iznenadni odlazak ostaviće dubok trag u mom srcu, ali pamtiću te zauvijek. Sestra JOVANKA, zet BOŽIDAR, sestrična IVANA 623

617

Posljednji pozdrav voljenoj

Mojoj dragoj sestri

Ostaješ u našim mislima kroz najljepša sjećanja uvijek i zauvijek.

od sestrične DANIJELE VUJOVIĆ sa porodicom

Tvoji DRAGAN, JOVAN, LUKA i VESNA

RADMILI Veljkovoj MARTINOVIĆ Odlaziš ali u našim srcima živjećeš zauvijek. Tvoji: sestra STANKA, zet MIŠKO, sestrići DUŠAN i IVAN

625

RADMILI Poslednji pozdrav. Sestra MILA

624

618

Posljednji pozdrav dragoj sestri

Tužan oproštaj od naše

PAJO

RADMILE RADMILI MARTINOVIĆ Tvoja dobrota i plemenitost zauvijek će ostati u našim srcima. SANJA MILAČIĆ sa porodicom 605

Počivaj u miru, plemenita dušo. 619

Od STEVA, DRAGANE, FILIPA i ANJE

Posljednji pozdrav dragoj

40 dana prođe a mi dalje čekamo da zovneš, da odnekud dođeš jer mislimo, da si tu neđe. Čestitošću, ljudskošću uselio si se u mnoga srca koja pate za tobom. Počivaj u miru a mi ćemo te čuvati u našim srcima.

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

BOBO sa porodicom

RADMILI Počivaj u miru. VJERA MARKOVIĆ sa porodicom 609

626

26 Oglasi i obavještenja Posljednji pozdrav dragoj

Subota, 12. mart 2022. Godinu je dana otkako nije sa nama naš dragi

Navršava se pola godine od smrti naše drage sestrične

MILAN K. POPOVIĆ

MIROSLAVI VUJOVIĆ

BRANKE – LOLE ĐIKANOVIĆ Počivaj u miru.

Postoji ljubav koju smrt ne prekida i bol koju vrijeme ne liječi. Nedostaješ nam.

MUJO PEJOVIĆ sa porodicom

563

Supruga ZLATANA, ćerka DANIJELA, unučad HAJDANA, MILAN i FILIP i snaha TIJANA

Mnogo nas boli tvoj odlazak. Fali nam tvoj vedri lik, tvoj osmijeh, tvoja pažnja. Dok živimo živjećeš i ti u nama.

615

POMENI

Dana 14. marta navršava se 40 tužnih i bolnih dana od kada nas napusti naša voljena i plemenita

Tvoj ujak SLOBO i tetka DŽANA

Draga

546

VESNA

VESNA Marinkova PRELEVIĆ

Rado ću se sjećati na tvoj plemeniti lik i dobrotu. Nikad te neću izbrisati iz srca. Mnogo mi nedostaješ. Tvoj suprug MARINKO - GAGO 540

Šest mjeseci od kada nije sa nama

U nedjelju, 13. marta 2022. godine, u 10 časova, uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću, položiti cvijeće i zaliti je suzama. Umjesto četrdesetodnevnog pomena porodica će dati prilog za održavanje mjesnog groblja Jelenak.

LOLA Draga sestro, vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol kao onoga dana kad si nas napuštila. Zauvijek ćeš ostati u našim srcima voljena i nezaboravljena.

Dana 14. marta navršava se godina od tvog preranog odlaska OŽALOŠĆENA PORODICA

579

Sestra RANKA sa porodicom

539 Četrdeset dana od smrti mog supruga

BORIS Nikov VUČKOVIĆ Četrdeset je dana od smrti voljenog brata, đevera i strica Dragi sine, nije istina da vrijeme liječi rane. Istina je da je sve teže, da rane ne zarastaju. Da bol u grudima tvoj lik pred očima i istina da te više nema je stalno prisutna i ostaće vječno. Ponosni smo što smo te imali dok mi živimo, živjet ćeš i ti. Dana 13. marta u 10 časova, najuži krug porodice će posjetiti njegovu vječnu kuću.

SAVA Đurovog KALUĐEROVIĆA SAVO Đurov KALUĐEROVIĆ

Vole te TVOJI RODITELJI

Dragi brate, postoji nešto što nikad ne umire, a to je bratska ljubav. Sjećanje na tebe je dio našeg života u kojem ćeš nam uvijek nedostajati. Počivaj u miru.

593

Borila sam se za tebe kao i uvijek samo ovog puta nijesam uspjela. Nijesam kasnila samo je smrt bila brža od mene. Hvala ti na ogromnoj podršci za svih ovih 48 godina u kojima smo bili zajedno. Imao si veliko srce za sve nas. Tvoja supruga ILINKA

Tvoji: brat VLADO, snaha DRAGICA, sinovac BOJAN Дана 13. марта 2022. навршава се година дана нашем

548

547

Četrdeset dana je od smrti našeg dragog brata

Voljenom ocu, đedu i tastu

БРАНКО пок. Ника ПЕРОВИЋА Постоји љубав коју смрт не прекида и туга коју вријеме не лијечи. Поносни на тебе. Помен ће се обавити у 11 часова, село Жањев До, у кругу уже породице. Ожалошћена породица ПЕРОВИЋ

Vrijeme prolazi, a nama je sve teže... Živjećeš vječno u našim srcima. Takvi kao ti nikada ne umiru.

607

Tvoje sestre: GORDANA, VOJKA i MARTA

590

e-mail: oglasno@t-com.me

SAVO Đurov KALUĐEROVIĆ

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Nedostaješ nam mnogo! Prerano si otišao bez pozdrava. Ostavio si nas da tugujemo i plačemo ali tvoj osmijeh pun dobrote pamtićemo zauvijek. 549

Ćerka GAGA, unuci SRĐA i NIKOLA, zet IGOR

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 12. mart 2022.

Navršava se pola godine od smrti

BRANKE – LOLE ĐIKANOVIĆ rođena Mićunović

Tvoja bezuslovna ljubav i toplina, oplemenila je naša srca. Jer, Ti si za nas, Tvoju braću – bila i ostaćeš najsnažnija podrška i oslonac u životu – i kao sestra i kao brat. Za Tvoje snahe – sestra. Za našu đecu i unučad – roditelj. Sve što si učinila za nas, i sve čemu si nas naučila – ne može biti zaboravljeno. Čuvamo te, svim svojim. Tvoju vječnu kuću posjetićemo mi, Tvoja porodica, u subotu 12. marta, u 10 časova.

Tvoja braća: BOŽO i BRANO MIĆUNOVIĆ sa porodicama

589 Godina je dana od smrti

Dva i po mjeseca od smrti

Dragoj

Draga sestro

LOKICE

LOLE

LJUBICE

MILOŠA

RADULOVIĆ

Ostavila si divne uspomene u kojima ćeš vječno živjeti. Počivaj s anđelima.

Bol u mojoj duši ne prestaje, sestrinska ljubav ostaće zauvijek u mom srcu.

DRAGANA, MIJO i JOVAN KRUŠIĆ

Kako vrijeme prolazi, sve nam više nedostajete. Počivajte u miru, mi ćemo vas čuvati od zaborava.

Tvoja sestra MIKA

LOLI ĐIKANOVIĆ

597

592 Pola godine od kada nijesi sa nama

Vaši: MIRO, MILICA, JELENA, ANĐELA, MARIJANA, IVANA i ANA

Vječno će biti u našem srcu i sjećanju tvoja ljubav, plemenitost i pažnja.

594 U subotu, 12. marta 2022. godine navršava se 40 bolnih i tužnih dana otkako nas je zauvijek napustila naša sestra

LOLI

LOLA Lokice, vrijeme prolazi, a bol za tobom ostaje zauvijek.

Počivaj u miru, voljena sestro, a naša duša i srce znaju kako je bez tebe.

Sestra CICA sa porodicom

MIRA i RATKO ĐAPIĆ sa porodicom

580

595

Šest mjeseci je od smrti naše drage

Dragoj sestri

S poštovanjem,

ŠEFIKA CICA KAZAMANOVIĆ Nema pravih riječi da izraze svu ovu bol i prazninu koju si ostavila za sobom u našem domu. Vječno ćeš ostati u našim srcima i mislima. Ponosni smo što smo te imali.

NANICA, IDA i FADO

SAVA, ŽELJKO i JOVANA GRBOVIĆ LOLE

LOLI

Voljena sestro, počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Bol i tuga se ne mogu mjeriti riječima, niti vremenom koje prolazi, već velikom prazninom bez tebe.

LJILJA i GARO sa porodicom

599

581

VERA sa porodicom 596

591

28 Oglasi i obavještenja

Subota, 12. mart 2022.

Četrdeset je dana od kada sa nama nije naš voljeni otac, tast i đed

Dana 13. marta 2022. navršava se četrdeset dana od prerane smrti naše najdraže

MIRKO VULETIĆ

Navršava se tužnih pola godine od kada nema naše drage, voljene i nikad prežaljene

JELENE V. PAVLIĆEVIĆ

Teško je prihvatiti istinu da više nijesi sa nama, da nas okupljaš i brineš onako kako si samo ti znao. Život bez tebe nije isti, nedostaješ nam… Ostaješ zauvijek u našim srcima i mislima kroz najljepše uspomene.

Ćerka SANJA, zet IGOR, unučad ANĐELA, MILOŠ i NIKOLA POPOVIĆ

555 Četrdeset je tužnih dana otkad nije sa nama naš voljeni otac, tast i đed

Draga Jelena, još uvijek ne vjerujemo da nisi više sa nama. Tvoj prerani odlazak nas je duboko potresao. Bila si neko koga su krasili najljepši ljudski kvaliteti. Mnogo nam nedostaješ i svakim danom je sve teže bez tebe. Počivaj u miru i neka ti naše suze ne remete vječni mir. Ovim putem se još jednom najiskrenije zahvaljujemo zaposlenima i menadžmentu RTCG na nesebičnoj i ljudskoj pomoći tokom Jelenine kratke bolesti. Takođe se zahvaljujemo doktorima i osoblju Opšte bolnice „Danilo I“, službi Hitne pomoći Cetinje i Onkološkoj klinici u Podgorici. Zahvaljujemo svima koji su putem telegrama i lično izjavili saučešće povodom smrti naše Jelene. Uža porodica će 13. marta 2022. u 10 časova posjetiti Jeleninu vječnu kuću, zaliti je suzama i okititi cvijećem. Sin STEFAN, suprug VESELIN, svekrva RADMILA, zaove VESNA i MIRJANA

MIRKO VULETIĆ

Kako preboljeti tvoju vedrinu i vjeru u život, kako nastaviti život bez tebe i tvog osmijeha. Previše je bola za tobom. Vrijeme je stalo ali tebe nema da se pojaviš. Nedostaješ svakim danom sve više i više. Počivaj u miru anđele naš, bila si naš najveći oslonac i snaga. Porodica će posjetiti Jagodinu vječnu kuću u nedjelju, 13. marta, u 9 časova.

Porodica: majka SAVETA, sestre SANDRA i NADA sa porodicama, vjerenik NENAD

584 Navršava se 40 dana od kada je moja majka ispustila svoju plemenitu dušu i četiri mjeseca i četiri dana od kada je preminuo moj jedini brat

557

Pamtićemo te kroz najljepše uspomene i čuvati od zaborava. Počivaj u miru i neka te Anđeli čuvaju.

JAGODE MUGOŠE

rođ. Kovačević

Dana 13. marta 2022. navršava se 40 dana od prerane smrti naše najdraže

Tvoji: ćerka STANKA, zet BLAŽO, unučad VIDO, VIOLETA i VASILIJE VUJKOVIĆ 554 Navršava se 40 tužnih dana od kad nije sa nama naš brat, đever, stric i đed

JELENE V. PAVLIĆEVIĆ rođ. Kovačević

MIŠKO i BRANKA BULATOVIĆ Bila si najbolja majka i supruga na svijetu. Svakim danom nam sve više nedostaješ, najsjajnija naša zvijezdo. Sa tobom je otišao veliki dio nas. Ostala je praznina u našim srcima i vječno sjećanje na tvoju dobrotu, plemenitost i pažnju kojom si nas obasipala. Neka tvoja duša počiva u miru, a mi ćemo vječno tugovati za tobom.

MIRKO Laka ti zemlja po kojoj si časno hodao... 608

Tvoj brat SAVO sa fameljom Tvoji sin STEFAN i suprug VESELIN

Прије четрдесет дана отишао је у сјећање наш

Dragi moji, kako je teško živjeti bez vas, vaše ljubavi, pažnje i dobrote. Draga majko, hvala ti za svu ljubav koju si poklanjala meni i mojoj porodici čitavog života. Sada si sigurno srećna jer si otišla kod tvoga Miška. Brate moj jedini, nadam se da ti je sada toplo u majčinom zagrljaju. Ja ću za tobom tugovati dok živim, teško mi je bez tvoje ljubavi, naših bratskih razgovora. Neka vam moje suze ne remete vječni mir.

558 Voli vas vaša SEKA

Moja mama, mili anđele 561

СПАСОЈЕ – ПАЈО Илијин КРИВОКАПИЋ

Navršavaju se teški dani naših

Наша дико, снаго и узданицо, велика племенита душо, живјећеш вјечно у нашим срцима. Твоји: супруга БРАНКА, брат ПЕТАР са породицом, породица поч. брата РАЂЕ и сестра ДАНИЦА СЕКУЛИЋ са породицом 569

JELENA Volim te. Tvoje srce je uvijek bilo uz mene. Mnogo mi nedostaješ, i jako sam tužan bez tebe. Odnio sam ti buket cvijeća za 8. mart, jer ti si živa zauvijek u mom srcu. Najviše te volim na svijetu, moj najljepši anđele na nebu. Tvoj STEFAN

Godina dana je od smrti našeg

VLADA

559

23 godine

Četrdeset je dana od smrti naše drage majke

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te sa ponosom nositi u srcima.

40 dana

DRAGUTINOVIĆ

DANICE Brankove GAŠEVIĆ Neke ljubavi i veze, smrti ne kidaju. Neke tuge i suze cijeli život traju. Ožalošćene porodice: GAŠEVIĆ i GRACUN

551

VESKA

Za juče za danas za sjutra. Sve je jači bol i tuga, hvalite za sve što je bilo i što dolazi. Kažu da vrijeme liječi sve rane, ne, rane sve više bole. Počivajte u miru, nek vam naše suze ne remete mir, dragi naši.

MILOVANA Đurovog BABIĆA

Tvoji: SLAVKA, DANIJELA, DEJAN i ĐURO sa porodicama

RUŽE

10 mjeseci

598

e-mail: oglasno@t-com.me

Neutješna porodica: BAĆO, JELENA, ZORICA, zet BOŠKO, VESNA, zet RADE, IVANA, IRENA, JELICA sa porodicom, MARKO, MARIJA, JASNA i MILICA

606

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 12. mart 2022. Navršava se pola godine od smrti moje majke, nepreboljene supruge

Prošlo je najtužnijih četrdeset dana od smrti moje majke

MILEVE Milike BOŠKOVIĆ

MAJA Brankova PEJAKOVIĆ Daleko sam od tebe, od tvog vječnog doma, još uvijek ne mogu da se pomirim sa tim da te više nikad neću vidjeti, poljubiti. Ispratila si me na dalek put, ne nadajući se da je to naš posljednji zagrljaj i pozdrav, volim te majko. Svaki dan mislim na tebe, brinem o našoj djeci, budi mirna, bićemo dobro. Počivaj u miru, nepreboljena rano. Dana 13. marta 2022. posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Navršava se četrdeset dana od smrti naše voljene

MILEVE Milike BOŠKOVIĆ

Ljubav i sigurnost s kojom si me čuvala do kraja svog života, biće od sada u sjenci tuge što sam te prerano izgubio. Tvoj DAVOR

577

U nedjelju, 13. marta, u 10 časova, uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću na gradskom groblju Čepurci.

Četrdeset je dana od smrti naše babe Ožalošćena porodica BOŠKOVIĆ i RADULOVIĆ

Tvoj sin NIKOLA i suprug BRANKO 571

568

MILEVE Milike BOŠKOVIĆ

Pola godine od smrti moje majke

Četrdeset je tužnih dana od smrti moje majke

Hvala ti za svoju ljubav i pažnju koju si nam nesebično podarila. Za tebe je naša sreća bila bogatstvo, a za nas tvoj odlazak golemi bol.

576

MAJA Brankova PEJAKOVIĆ

Tvoja unučad: SPASOJE, STEFAN, MITAR, LUKA, BALŠA, JELENA, DARKO, DALIBOR i ELENA

MILEVE Milike BOŠKOVIĆ

Prošlo je četrdeset dana

Bila si moja snaga, moja hrabrost i moj ponos. Tvoj težak život kroz koji si hodala dostojanstveno biće moj putokaz, kako nastaviti dalje.

Majko, majko! Nikako da se javiš. Prođe pola godine, a tebe nigdje. Otišla si bez pozdrava i bez zagrljaja. Fališ mi jako mnogo. Sad te više ništa ne boli, nek anđeli brinu o tebi kad ne mogu ja. Počivaj u miru! Volim te!

S tugom i ponosom,

MILEVE Milike BOŠKOVIĆ rođ. Radulović

Veliki čo’eku, neka ti je laka ova naša zemlja...

Tvoja ćerka IVANA i zet MILOŠ

JOLE

578 567

tvoja kćerka MIRA, unuci STEFAN i LUKA i praunuka ELENA 572 Četrdeset je dana od smrti moje majke

Pola godine je od smrti moje voljene majke

Navršava se pola godine od kada smo ostali bez tebe

MILEVE Milike BOŠKOVIĆ

MAJA Brankova PEJAKOVIĆ Tužna je i bolna istina da si zauvijek otišla. Teško je doći a ne naći te, niti čuti tvoj glas. Bolni su svi dani koji su prošli, a još bolniji ovi koji dolaze.

MAJA Brankova PEJAKOVIĆ

Draga majko, željela sam još dugo da budeš sa nama, ali smrt je bila jača od naših želja. Počivaj u miru, voljena moja.

Pola godine bez tebe. Vječnost patnje, tuge i bola. Znala si koliko te volim, ali nikad nećeš znati koliko mi nedostaješ. Spavaj anđele.

Tvoja kćerka ŽELJKA, zet LJUBO i unučad JELENA, DARKO i DALIBOR

Ćerka TAMARA, zet NEBOJŠA i unuka NIKOLINA 565

573

Navršava se 40 dana od kada nas je napustila

Dana 12. marta 2022. godine navršava se 40 dana od kada je ispustila svoju plemenitu dušu naša draga majka, baba, prababa i svekrva

Ožalošćena BEBA sa porodicom 566 Tužno sjećanje na našu dragu

MILEVA Milike BOŠKOVIĆ

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava. Nikada te nećemo zaboraviti. Počivaj u miru, blagorodna dušo.

BRANKA BULATOVIĆ MAJU Vrijeme koje je prošlo, ni ono koje će proći neće umanjiti sjećanje na tebe. MIJO sa porodicom 564 Dvije godine je od smrti

Tvoja kćerka MILANKA, zet ZORAN, unuci SPASOJE i MITAR 574 Draga majko, 40 dana bez tebe

Mnogo nam nedostaje tvoja ljubav, brižnost i pažnja koju si nesebično poklanjala svima nama. Neka tvoja duša počiva u miru pored tvog i našeg Miška, a mi ćemo vas vječno voljeti. Porodica će posjetiti vječnu kuću u subotu u 11 časova.

MILEVE Milike BOŠKOVIĆ

Tvoja PORODICA

MUHAMEDA MUSTAFIĆA Sve što je plemenito, časno i pošteno bilo je u tebi. Sa ponosom te spominjemo. Tvoja PORODICA 570

Otišla si tiho, nečujno, kao što si i živjela. Tvoje mjesto ostaće prazno, a tvoju dobrotu i ljubav koju si pružala neću nikada zaboraviti. Počivaj u miru, anđele moj. 575

Tvoja kćerka BISERKA, zet LJUBO i unuk BALŠA

562

e-mail: oglasno@t-com.me

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

30 Oglasi i obavještenja Devetnaest godina beskrajno nam nedostaješ, dragi naš

Subota, 12. mart 2022. Navršava se 40 dana od kada nas je napustio

12. 3. 2017 – 12. 3. 2022. Našem

12. 3. 2003 – 12. 3. 2022.

STANISLAV - STANKO ŠĆEPANOVIĆ

MILIVOJU BANOVIĆU

Tužni smo što više nisi sa nama ali opet srećni i zahvalni što smo imali nekog poput tebe u našim životima. U nedjelju, 13. marta 2022. godine, uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću na gradskom groblju Čepurci.

Vrijeme... vrijeme... vrijeme nije mjera za tugu... niti liječi tugu niti želju umanjuje za Tobom... I sada nedostaješ...

OŽALOŠĆENA PORODICA

Vole te tvoje ZLATA, VESNA i ŽANA

ĐORĐIJE – ĐOKO R. IČEVIĆ

Živiš u našim srcima voljen i poštovan, naša dobroto. Tvoje veliko srce, tvoje dostojanstveno življenje su neizbrisiv trag koji je vječno urezan u našim srcima. Snaga tvoje ličnosti, tvoja čovječnost ostavila je ime velikog čovjeka, ime za vječito pamćenje svih nas koji smo te mnogo voljeli, a nemiran san i proklestvo onom koji nas je lišio najvećeg oslonca u životu. Bol i tuga za tobom, naši su najvjerniji pratioci. Ponosni što smo tvoji.

544

537

Volimo te, MILANKA, IVANA, MAJA, RADE i tvoji UNUČIĆI

12. 3. 2017 – 12. 3. 2022.

588

Nenadomjestiva praznina uz odsustvo riječi da opišu bol. Cijelu godinu smo bez tebe. Nedostaješ svakog dana sve više.

JELISAVKA – JELA Miloradova BLAGOJEVIĆ

Njenu požrtvovanost i posvećenost porodici, njeno gostoprimstvo koje je mogao osjetiti svako ko je posjetio naš dom, njenu ljubav prema svima nama, a posebno prema unučadima i praunučadima, ali i prema svoj drugoj djeci, pamtićemo dok postojimo. Neka Bog podari rajsko naselje njenoj plemenitoj duši. Ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji putem telegrama, telefonom ili lično izraziše saučešće. Posebnu zahvalnost dugujemo dr Vuku Nikoviću, za dugogodišnju pažnju i posvećenost pri liječenju naše drage majke, kao i osoblju Hitne pomoći Podgorica. Uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću, 12. marta 2022. godine, u selu Bukovac – Piva.

MILIVOJE BANOVIĆ

MIODRAG BALETIĆ

Navršava se četrdeset dana od kada nas je napuštila naša draga

Uvijek si u mislima, sjećanju, snovima...

Tvoji: MAŠA, STEFAN i BILJANA

Vole te samo tvoji: MARIJA, MAJA, ANA, VASILIJE, JOVANA i tvoj RIRO

552

538

Godina dana je od kako nas napusti naš brat

Dragi tata, dragi đede

VELIZAR ČAĐENOVIĆ

Ožalošćene porodice: BLAGOJEVIĆ, POPOVIĆ i MIĆANOVIĆ

Vrijeme prolazi, ali naša bol za tobom nikada neće proći. Svakim danom nam sve više nedostaješ.

Godina prođe, nedostaješ nam... Čuvaćemo ti ovu unučad... Vole te tvoja djeca i unučići!

Sestra LENKA, braća ŽARKO i MARKO sa porodicama

583

587

NEVENA, ZVEZDANA i LUKA

586

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. mart 2022.

Godina dana je od smrti moga jedinog brata

Najdraži naš

MIODRAGA - MIŠKA ULIĆA Bio si moje sunce i moja duša, sigurna luka, oslonac i moja nada. Iznenada je sve nestalo, odnio si sa sobom i moju dušu i moje srce. Srećo sestrina. Sve moje. Rano moja neprebolna.

BOJANE

Tvoja neutješna sestra SVETLANA - NJANJA

Prošlo je četrdeset dana od kada nisi sa nama, ali srećo naša, ni dan ne prođe, a da nam nisi u srcu, u duši, u vazduhu koji dišemo, u svakom pogledu i misli. Ponosu naš, kažu vrijeme će pomoći, a bol je svakim danom sve veća i sve dublja. Hiljadu pitanja, ni jednog odgovora. Ali radosti naša, ne možeš ti umrijeti dok je nas i naše ljubavi. Ne možeš ti nestati dok tvoje srce kuca u tvome Bogdanu i tvome Božidaru. Smrt ne postoji, ljudi umiru kada ih svi zaborave. A ko bi tebe mogao zaboraviti, plemenita dušo naša? Nikada više nećemo vidjeti tvoje najljepše oči, najiskreniji osmijeh, niti osjetiti tvoj zagrljaj prepun ljubavi i topline. Daj nam snage, Boki naš, da izdržimo dane bez tebe. Postao si anđeo čuvar naše sreće i naše tuge.

542 Danas se navršava godina dana mom jedinom bratu

MIŠKO ULIĆ Mnogo boli tvoj odlazak, sunce moje bratsko. Bol praznina koja više nikada neće biti popunjena. Meni ostaje da živim sa bolom, suzama i sjećanjem na tebe, jedine moje oči plave. Počivaj sa anđelima i kod svojih roditelja.

Tvoji: otac BORISLAV, majka NADA, supruga MARIJA, sinovi BOGDAN i BOŽIDAR, sestra TAMARA, zet MARKO, sestrična TARA i sestrić MLADEN

Ožalošćena tvoja sestra BEBA ĐUROVIĆ sa porodicom

582 585 Dana 12. marta navršava se četiri godine od kada nas je napustio

Četrdeset je dana od kada si nas napustio, dragi

Moj voljeni brate,

jedna godina od kada nas je napustila

BOJANE

JANKO

VERA STANOJEVIĆ

Vrijeme nije lijek, već svjedok velike ljubavi, poštovanja i zahvalnosti prema Vama. Vaš prerani odlazak ostavio je veliku prazninu u našim srcima. Bili ste neko na koga smo se uvijek mogli osloniti, a nama ostaje sjećanje na Vaš častan i pošten život kojeg ćemo čuvati u najljepšim uspomenama.

Zauvijek ćemo pamtiti tvoj vedri osmijeh i dobru dušu. Počivaj u miru a mi ćemo te s ponosom pominjati.

Toliko smo bili srcima vezani, a putevi su nam se često razilazili. U mnogim važnim trenucima sam bio daleko, na drugom kraju svijeta , ali mislima i srcem uvijek sa tobom, dragi moj brate. Nikako ne mogu prihvatiti da te nema, da te više nikada neću zagrliti. Kako prihvatiti da nećemo zajedno dalje kroz život dijeliti i lijepe i teške trenutke. Ostavio si neizbrisivi trag u mom životu. Živjećeš u mom srcu i mom sjećanju zauvijek. Jednog dana srest ćemo se na nekom ljepšem mjestu.

Porodica ŠLAKOVIĆ Tvoj NIKOLA 603

601

Navršava se 40 tužnih dana od kada nas je napustio naš voljeni

Vaši: MARINA i VESKO sa porodicama

560 Našem bratu

BOJAN BOJIČIĆ Dragi naš Bojane, mislimo na tebe, ti živiš u srcima svih onih koje si dodirnuo. Nikada ništa voljeno se ne gubi a bio si toliko voljen. Tvoji SLOBODAN, DANIJELA, IGOR, SANDRO i ENA

BLAGOTI PEKOVIĆU Čuvamo te od zaborava. Počivaj u miru, Banjo. Sestre RADUŠA, LJUBICA i NJEGOSAVA 556

BOJAN BOJIČIĆ Dragi naš Bojane, velika i neopisiva je bol i tuga koju si nam ostavio tvojim preranim odlaskom. Ne postoji trenutak da nisi u našim mislima i srcima. Nedostaju tvoj osmijeh, tvoj glas, tvoj lik. Pamtit ćemo te i voljeti dok smo živi.

600 Tvoji FRANO, BISERKA, NINA, NIKOLA i DARIJA

e-mail: oglasno@t-com.me

602

32 Oglasi i obavještenja

Subota, 12. mart 2022.

Dnevni list

Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

da se zbog velikog interesovanja javnosti produžava javna rasprava o Elaboratu procjene uticaja na životnu sredinu za izgradnju HE Komarnica, na rijeci Komarnici, Opštine Šavnik i Plužine, čiji je Nosilac projekta, Elektroprivreda Crne Gore AD Nikšić - Direkcija za razvoj i inženjering.

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Podsjećamo Vas da uvid u dostavljenu dokumentaciju možete izvršiti u prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine, ulica IV Proleterske 19, II sprat, kancelarija broj 216, u Sekretarijat za uređenje prostora, komunalno-stambene poslove, imovinu i privredu, Opštine Šavnik, kao i u Sekretarijatu za opštu upravu i društvene djelatnosti, Opštine Plužine, radnim danima od 9 do 12 časova. Takođe, Elaborat je moguće preuzeti sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine www.epa.org.me.

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

IVM - 316/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE OSNOVANA 1901. GODINE A.D., PODGORICA, ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika JOVO RAFAILOVIĆ, BUDVA, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik Jovo Rafailović, Budva, rođen 03.09.1968. godine kao i suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje Rafailović N. Jovo, Kočović Aleksandar, Dumić Deana, Stojković M. Dragan, Rafailović N. Željko, Vera A. Ivanković, Kažanegra Branko, Kalađurđević Zoran u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za VI prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o VII prodaji nepokretnosti koje će se održati dana 05.04.2022. godine u 10:30 h u kancelariji javnog izvršitelja sve Posl oznake IVM - 316/2021 od 10.03.2022. godine jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik i suvlasnici ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 11/03/2022 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Na osnovu člana 39 i 40 Zakona o državnoj imovini i člana 30 i 3 1 uredbe o prodai i davanju u zakup stvari u državnoj imovini („Sl.list Crne Gore”, br. 44/10),JU Srednja stručna škola na Cetinju, objavljuje JAVNI POZIV Za pokretanje postupka davanja u zakup fiskulturne sale

JAVNIM NADMETANJEM JU Srednja stručna škola Cetinje poziva zainteresovana pravna i fizička lica zbog davanja u zakup sljedećih prostorija: Fiskulturna sala, površine 288 m2 nalazi se na katastarskoj parceli 2863, List nepokretnosti broj 419 KO Cetinje I .Početna cijena za izdavanje fiskulturne sale u zakup određuje se po vremenskoj jedinici (sat): I sat za sportske klubove — 8 eura I sat za rekreativne klubove — 12 eura 2.Davanje fiskulturne sale u zakup vršiće se u periodu od O l .04.2022.godine do 30.06.2022.godine, van vremena predviđenog za nastavu u školi. 3.Dužina trajanja zakupa biće precizirana ugovorom. 4.Namjena davanja u zakup fiskulturne sale: sportsko-rekreativni karakter (treninzi, takmičenja, manifestacije) 5.za korišćenje zakupljenog prostora, zakupac se obavezuje da zakupodavcu plaća zakupninu do 10-og dana u mjesecu za tekući mjesec na žiro-račun broj 510- 209839-53 kod CKB, filijala Cetinje. 6.Zakupac je obavezan da čuva povjerenu imovinu koju drži u zakupu i da štiti interese i pravazakupodavca kao zakoniti i savjesni držalac. Uslovi izdavanja Fiskulturna sala izdaje se u svrhu sportsko-rekreativnih aktivnosti. Pravo ućešća na javnom nadmetanju imaju svi registrovani sportski i rekreativni klubovi. Javno nadmetanje za izdavanje fiskultune sale u zakup usmenim nadmetanjem će se vršiti u prostorijama JU Srednje stručne škole Cetinje, u kancelariji sekretara škole 17.03.2022.godine, sa početkom u 10,00 časova. Smatraće se da su se ispunili uslovi javnog nadmetanja ako u naznačeno vrijeme pristupi makar jedan učesnik, koji se saglasi sa naznačenom cijenom zakupa za predmetnu nepokretnost. Zakupac je dužan da sa JU Srednjom stručnom školom Cetinje, Bulevar crnogorskih junaka br. 79/2, zaključi ugovor o zakupu predmetne nepokretnosti u roku od 30 dana od dana javnog nadmetanja. Bliže infirmacije mogu se dobiti u JU Srednjoj stručnoj školi Cetinje, kontakt telefon 041/233-508.

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Sl.list CG“, broj 75/18) Sekretarijat za komunalno-stambene poslove, saobraćaj i zaštitu životne sredine opštine Berane

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je investitoru Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz Podgorice donijeto Rješenje broj 16-322/22-17/8, da nije potrebna procjena uticaja na životnu sredinu za projekat “Regulacija rijeke Lim na području Berana–urbana zona” u opštini Berane čija se realizacija planira na dijelu katastarskih parcela br. 853, 854, 777/1, 777/2, 405/1, 403 i 2477/1 KO Berane u zahvatu PUP-a Berane. U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi procjene uticaja na životnu sredinu utvrdjeno je da je podnešena dokumentacija uradjena u skladu sa Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu i da sadrži definisane mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu, te je organ odlučio da nije porebna procjena uticaja.

Rok trajanja javne rasprave i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Agencije za zaštitu životne sredine, produžava se do 25.03.2022.godine.

12. март 2022. | година II | број 106

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

UNICEF / АЛЕКСЕЈ ФИЛИПОВ / unsdg.un.org

ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПАРАНОЈЕ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ISSN 2704-5226

араноидна идеолошка матрица „сво зло долази са Запада“, већ тридесет година је, у овој или оној мјери, стварност тужног дијела свијета званог Западни Балкан. Према тој идеолошкој матрици, Запад је малигна творница, по дефиницији, злих глобалистичких претензија које имају за циљ да затру националне идентитете и културе, која његује хроничне милитаристичке опсесије према неапсорбованима, а посебно према, наравно, Русији а потом и свима онима који је доживљавају као архетипског пријатеља и „мајку заштитницу“ која штити сву своју дјецу, без обзира или упркос суверености њихових држава. У сазвјежђу јединствене Србије, готово идентично као и данас у сазвјежђу „српског света“, идеолошка матрица „сво зло долази са Запада“ била је и остала једна од најдјелотворнијих када је ријеч о, испоставило се, дуготрајном ефекту популистичке хомогенизације. Увид у доступне документе деведесетих тужна је илустрација тврдње да се од тада наовамо, у смислу идеолошке пропаганде, мало шта промијенило, посебно у Србији. Управо је захваљујући трајној идеолошкој пропаганди постало могуће да ирационалне екстатичне подршке војној агресији Русије над Украјином, уз свесрдни инжењеринг центара моћи, буду реализоване баш у Београду и неким градовима у Црној Гори, који су већински политички апсорбовани идејом „српског света“. Тих деведесетих, корпус тема изложених на „историјском“ Другом конгресу српских интелектуалаца унеколико је проширен опсервацијом проблема утицаја великих сила (као анализом контекста и непосредног геополитичког окружења), али и утицаја „унутрашњих чинилаца на положај српског народа“, чијем рјешавању је био посвећен округли сто Српски народ у новој геополитичкој стварности, одржан у Петроварадину. Округли сто је осмишљен и реализован у организацији Института за геополитичке студије, који као тежиште свог рада у 1997. години препознаје „анализу најзначајнијих кризних тачака на српском етничком простору, са основним циљем да се сагледају узроци који су до њих довели, могуће посљедице њиховог неадекватног рјешавања и, посебно, да се дају конкретни предлози за њихово рјешавање“. Своје научно истраживачке радове су том приликом изложили и истакнути представници тадашње српске официјелне интелек-

Деветогодишња дјевојчица стоји испред своје куће оштећене у нападу Русије на Украјину

МЕЂУ РУШЕВИНАМА И МЕЂУ ХИЉАДАМА УБИЈЕНИХ ЦИВИЛА И ВОЈНИКА, МЕЂУ СТОТИНАМА ХИЉАДА НОВИХ ЕМИГРАНАТА, ЈЕДНАКО КАО И МЕЂУ ГРАЂАНИМА КОЈИ СУ ОВИХ ДАНА УХАПШЕНИ У РУСКИМ ГРАДОВИМА НА ДЕМОНСТРАЦИЈАМА ПРОТИВ ДИКТАТОРА, МЕЂУ СВИМА ОНИМА КОЈИ С ОЧАЈАЊЕМ И УЖАСОМ ПРАТЕ СЛИКЕ ЈЕДНОГ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОГ ИСКЛИЗНУЋА ПОСТОЈИ ЈЕДНА ВРСТА МЕТАФИЗИЧКЕ, НИЈЕМЕ ИЛИ ИЗГОВОРЕНЕ САГЛАСНОСТИ О НЕПРИСТАЈАЊУ НА ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПАРАНОЈЕ КОЈЕ СЕ, УВИЈЕК ИЗНОВА, СКУПО ПЛАЋАЈУ туалне елите: сликар Драгош Калајић, естетичар Мирко Зуровац и историчар умјетности Никола Кусовац. И док се Драгош Калајић бавио проблемом завјере (у раду Велике силе против српског народа), Мирко Зуровац је проблематизовао феномен новог варварства (у раду Европска појава варварства), а Никола Кусовац међуоднос културе, образовања и историјске свијести код Срба (у раду Значај културе и образовања у очувању историјске свести српског народа).

ВЕЛИКА ЗАВЈЕРА Према Драгошу Калајићу, претпоставка да су „велике силе против српског народа“ има несумњив потенцијал, а ова завјера своје постојање дугује управо геополитичком значају српског простора јер кроз њега пролазе „скоро обавезне, стварне и потенцијалне, речне и копнене саобраћајнице“ које повезују Сјеверну и Централну Европу са европским југоистоком и Блиским истоком. Прву Југославију, сматра Калајић, атлантски савезници су изградили као бедем који је требало да препријечи и онемогући продоре њемачких политичких утицаја и економских моћи на Блиском истоку, а у оквиру „рата мора против земље“. Међутим, налази Калајић, „након рушења бе-

дема званог Југославија, вашингтонска политика је приступила офанзивној алтернативи у оквиру већ вековног рата против Европе“. Калајић такође налази и да „офанзивна алтернатива“, звана „исламска трансверзала“ или „америчка трећа империја“ (...) обухвата низ држава или псеудо држава под америчком хегемонијом. У том смислу Калајић закључује да „вашингтонска иницијатива за јужноевропску сарадњу (СЕЦИ) циља да одсече велики комад Европе и да га припоји исламском свету“, а све то „паралелно са настојањима вашингтонске политике да увуче Турску у Европску унију ради разарања европске културе и цивилизације“. Тако, „бранећи своје слободе и отаџбину од новог светског поретка“ Срби заправо бране „и све Европљане и Европу“. Према Мирку Зуровцу, „из европске перспективе, разбијање Југославије је антиевропски, а то значи варварски чин, који је изазвао последице исте врсте“. Зуровац налази да европски не-ум „можда никада у својој историји није показао своје лице као у нападу на српски народ који још траје“. Под окриљем Уједињених нација, сматра Зуровац, покренути су читави „погони лажи“ који раде на принципу извртања и фабриковања чињеница да би се прикрио планирани зло-

чин над српским народом“. Отуд, актуелни однос Европе према Југославији „а посебно према Србима“ дословно завршава у теорији варварства. Управо због чињенице да „савремено варварство науке“ пријети да захвати читав свијет упутно је, по Зуровцу, поставити питање „гдје да се нађе уточиште пред пустошењем модерног свијета и да ли је могуће друштво без културе“. И Никола Кусовац је сагласан да је насртање на културу, образовање и умјетност српског народа, као на стожере његове националне свијести, непобитна и застрашујућа реалност која своје исходиште налази у опасној и деструктивној кокетерији са свијетом „споља“: „Пред флоскулом да култура не трпи границе што је у основи тачно, престаје одбрана и почиње увоз опасне духовне дроге, под чијим се дејством аутентичне националне вриједности доживљавају као јалови традиционализам и назадни провинцијализам“.

РАТНА СТВАРНОСТ Једнако као и деведесетих, и данас је ратна стварност, мимо комплексности геополитичких параноја, ипак болно једноставна. О њој је ових дана из Украјине писао Александар Васовић. У једном од његових новијих извјештаја нашле су

се и реченице: „Ратна смрт углавном боли, мало је оних који ништа не осете. Умирање траје дуго јер треба времена да човек искрвари. // Метак је милостив, не разбије много. Најгори су гелери, дрвене цепке, каменице, комади бетона, стакло и томе подобно. // Рањавање човека готово увек обогаљи. // Није најгори рат, него је најгоре после њега, кад стигну слике и нечиста савест...“. С друге стране пропаганде и геополитичких завјера је и прича двадесет петогодишњакиње Олександре из Харкова: „Родитељима у Москву шаљем слике бомбардовања, али ми они не верују да се овдје ишта догађа, испрани су им мозгови у Русији... Иако се брину за мене, још увијек говоре да се вјероватно ради о случајностима, те да руска војска никада не би гађала цивиле. Тврде да Украјинци убијају властити народ... Руси су вас дошли ослободити. Неће ништа упропастити, неће ти ништа, гађају само војне базе“. Међу рушевинама и међу хиљадама убијених цивила и војника, међу стотинама хиљада нових емиграната, једнако као и међу грађанима који су ових дана ухапшени у руским градовима на демонстрацијама против диктатора, међу свима онима који с очајањем и ужасом прате слике једног цивилизацијског исклизнућа постоји једна врста метафизичке, нијеме или изговорене сагласности о непристајању на геополитичке параноје које се, увијек изнова, скупо плаћају. Плаћају се, једноставно и страшно, а требало би да смо то већ одавно научили, људским животима. 

12. март 2022.

ТУ СМО…

ИПАК, У ПИТАЊУ ЈЕ НАРОД И

ако сам о томе писао, поново ћу! А зашто не понављати, кад је мога и Цицерон: ,,Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis“. (Хисторија је ćедок времена, свијетло истине, живот ćећања, учитељица живота, гласник трајања.) Узалуд! И Рим је имао издајнике, бруталне као Брут. Али кренимо од себе. Јесу ли Црногорци склони издаји? Јесу! Толико су склони да је не можеш уклонити. Озакоњена је демократијом. Не овом на коју се позивају баш они који издају, већ легитимисани издајници с кољена на кољено, од којих ЦГ пати у наставцима. А о чему сам писао? Па о томе да је Његош као књижевни тестамент оставио ,,Шћепана Малог“. Објавио га је на потоњу уру да нас опомене на издајство као тешко отуђиву тековину. Горски вијенац је објавио раније, као стимулатив за оданост својој слободи, дајући Црногорцима кроз мудрост напутак да су у предности над осталим народима из окружења. Опорука није помогла... и као да ништа није поручио. Издавали су Црну Гору и тад ка икад, ка’ и сад. ,,Шћепан“ је и данас Рус… Путин само што није пропутио. Ако га икад смакну тамо, намаћи ће га овамо. И малиша је ка Шћепан. Нико не гине за своју земљу као Словени (на милионе!). Сви савезници Запада су имали мање војних жртава него сама еx Југославија у Другом свјетском рату. А ако би Запад изгубио на десетине милиона као Руси, не би га било. По томе је та цивилизција тековина напретка, коју никако да стекне Исток. Они, на Истоку, бачају људе ка кликере. Али ни од једног народа на свијету, своја земља не гине као овђе од својих. А књижевност, коју напомињем као умјетност живота, испада да је то само разонода за доконе. Узалудан је и Андрић!

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

утин се коначно заглавио у Украјини. Није имао ко да му савјетује да се рат не може добити само демонстрацијом супериорног наоружања и надмоћном бројношћу војне армаде. Још при чињеници да се ради о нападнутој земљи у своме непосредном комшилуку. Украјинци једноставно, упркос и досадашњим и могућим будућим људским и материјалним жртвама, немају намјеру да признају пораз, то јест просто да поклоне Крим или Донбас и Доњецк Путину. Све се одједном распало и бескрајно удаљило од Путинових империјалних жеља и планова.

Као што ни Слободана Милошевића, окруженог српским националистима, није својевремено имао ко да савјетује да се четири најављена рата противу својих блиских сусједа не могу добити, тако се и примитивно сујетни Путин, упркос логици, није дао одвратити од погубне намјере да Европи, али и своме непосредном сусједству, покаже силу.

ДЕВЕДЕСЕТИХ, МЛАЂЕ И СРЕДЊЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ БИЛЕ СУ МНОГО АГИЛНИЈЕ И УТИЦАЈНИЈЕ НА СТВАРНОСТ, АЛИ НИЈЕСУ УСПЈЕЛЕ ДА ТУ, ОД ТУЂЕГ НАЦИОНАЛИЗМА ТРУДНУ ЈАВНОСТ, УБИЈЕДЕ У ОЧИГЛЕДАН НАЗАДАК. ЕВО ГА, У ЊЕМУ СМО! А НАЗАДНИ НАС ВОДЕ У НАПРЕДАК НАЈВЕЋЕГ ОРУЖАНОГ СУКОБА У ЕВРОПИ ОД II СВЈЕТСКОГ РАТА

Њега не воли нико од оних које је описао! А описује све под овом балканском капом. Крлежа је још горе прошао. Био је директнији од Андрића. Руси су поносни на рођеног Украјинца Гогоља. Својатају га без имало остатка за Украјинце, а данас ка’ икад оживљавају мртве душе, правећи од државе свемоћни спахилук а од првог државника, спахијутиранина и своје и туђе земље. Сољжењицин је побјега од зла домаћега на Запад као у спасоносно уточиште. Касније га је (након додјеле Нобелове награде) изружио и вратио се подобан на свој Исток, иако га је искаишао на паćе обојке у свом дјелу, цјелокупном! Десетине и десетине уводних страница (Архипелага Гулаг) је посветио вјештини и традицији урођеног руског потказивања, послије којих се проказани 100% губе у гулаге. То је вјековима једна од најразвијенијих руских дјелатности; од кућног прага до државног гулага. (У односу на број становника, у неким временима, Црна Гора има приближан сразмјер у шпијању.) Фјодор Достојевски (дубљим поријеклом Украјинац) је од таквих дјелатника своједобно проказан као жестоки противник самог цара (Николај I) па је завршио у Сибиру. Живот му је на концу висио о нити, али се није прекинула, помилован је. Послије тога се обрнуо ономе од чега је умало страдао, великодржављу и глорификацији царизма, православља и руског национализма. У Дневник из 1865. је записао како ће руски народ уљудити свијет. Његови ,,Записи из мртвог дома“ пуни властитог искуства су били стварни и литерарни узор свим каснијим гулазима. Записао је: ,,Налазим да навика

TOMASZ CZERWINSKI / behance.net

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

може и најбољег човјека претворити у грубу и тупу животињу“. Тако и добра умјетничка приповијест се може поновити као лоша повијест у различитим варијантама. Дакле деструкција! Тај је израз употријебио и министар вањских послова Русије Сергеј Лавров у вези са евентуалним III свјетским ратом, па каже да би ,,био деструктиван“ због употребе нуклеарног оружја. Толико пута сам и ја користио ту ријеч, али овога пута сам посегао за ње-

ним значењем у рјечнику да видим има ли смисла моје разумијевање значења. Једини смисао је разарање, уништење, пустошење итд. Дакле, разурити све. То раде Украјини! За овог дипломату то није ништа кад се не тиче разарања Русије. Да ли је могуће да су овакве ништарије били пријатељи црногорске дипломатије? И сад је исти пријатељ црногорских непријатеља. Тако се нама не понавља само прошлост, већ и садашњост и

будућност. Будући да нијесмо довољно научили од прошлости, могли би нешто научити и од будућности. Никад је нијесу имали они који су је очекивали кад им је савременост била оваква као наша данас. Деведесетих, млађе и средње генерације биле су много агилније и утицајније на стварност, али нијесу успјеле да ту, од туђег национализма трудну јавност, убиједе у очигледан назадак. Ево га, у њему смо! А назадни нас воде у напредак највећег оружаног сукоба у Европи од II свјетског рата. Поред оволико установљених еxперата који су се дуго и упорно настањивали у црногорској политици (и станили је до дна), у Црној Гори ни Исак Њутн не би могао да се запосли јер је доказао да земља која нас је родила, привлачи! Без обзира што без његовог закона Земљине теже (гравитације) не би могли ни ходати по својој земљи. Али нама су се уходале издаје па уходе коло воде. Шћепан Мали је био велики, какви патуљци над нама владају. Није спас ни у чињеници да… Онај ко туђину, као пас вјерно служи, као пас и заслужи! М.Р.Ш.

P.S. Како је повод за овај напис, поред осталог, инспирисан ратом на Украјину, ево извода из писма Гогољу (1847) Висариона Бјелинског филозофа и великог књижевног критичара: ,,Нијесу Русији потребне проповиједи (наслушала их се) а ни молитве (понављала их је увијек изнова), већ буђење људског достојанства у обичним људима, вјековима изгубљеним у блату и ђубришту. Потребни су јој права и закони, не у складу са учењем цркве, већ са здравим разумом; потребно је строго поштовање тих закона, колико год је то могуће. Умјесто тога, Русија представља ужасан призор земље у којој људи тргују људима…“ И једна напомена В. Бјелинског: писац за разлику од научника ,,не доказује истину, већ је показује!“ 

РАСПЛЕТ И ЛАБУДОВА ПЈЕСМА СРПСКИХ ШОВИНИСТА У ЦРНОЈ ГОРИ

ВРИЈЕМЕ ЗЛА

НИШТА НАС НИЈЕ ТАКО ОТРИЈЕЗНИЛО КОЛИКО ПАТРИОТИЗАМ ГРАЂАНА УКРАЈИНЕ КОЈИ, УПРКОС ВЕЛИКИМ ЉУДСКИМ И МАТЕРИЈАЛНИМ ЖРТВАМА, НЕМАЈУ НАМЈЕРУ ДА КАПИТУЛИРАЈУ ПРЕД КОМШИЈСКИМ МЕЂЕДОМ. ВЛАДИМИР ВЛАДИМИРОВИЧ ПУТИН, КАО ЈОШ ЈЕДНА КОПИЈА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА, НИЈЕ РАЧУНАО ДА СЕ НЕ МОЖЕ ДОБИТИ РАТ ПРОТИВУ ЗЕМЉЕ У НЕПОСРЕДНОМ СУСЈЕДСТВУ, КОЈА НИЈЕ МАЧКА ВЕЋ НАРОД И НАЦИЈА ОД ПЕДЕСЕТАК МИЛИОНА ЉУДИ, А ПРИ НЕМОГУЋНОСТИ УПОТРЕБЕ НУКЛЕАРНОГ ОРУЖЈА

неће више бити могућ Страхиња Булајић, у својству наводно законитог заступника парламента који, на изричиту заповијест руских шпијуна, одбијајући да испуни одавно утврђену елементарну обавезу Црне Горе према НАТО савезницима, силом покушава да избаци Црну Гору из НАТО алијансе, и то у ситуацији кад се скоро 75% црногорских грађана, по бројним анкетама, слободно опредјељује за евро-атланске интеграције.

Док је за своје сумануте поступке Слободан Милошевић имао пуно личних разлога, почев од свога поријекла из суперсуицидне породице и властите менталне неуравнотежености довољно видљиве из његовог држања увијек уздигнуте браде, што је српске националисте понукало да га ставе на трон цара Душана, дотле опет Путин окружен хиперпослушним и својом појавом опсједнутим генералима није у властитој околини имао неопходне ферменте за разум.

Како год окренеш, назад се не може. Да ли мањинска, да ли техничка влада, да ли релативно временски блиски избори – готово је свеједно. Кривокапићеви вјерски и национално затуцани сљедбеници, наводно пијани од проруског патриотизма, тражиће вјероватно свој одлазак на руски фронт, у нади да ће им браћа Руси, дебело заинтересовани да што дуже имају своје вјечите слуге на Балкану, сличне услуге одбити.

Било да рат у Украјини потраје, било да се брзо заврши, па настави у Грузији и другим бившим совјетским републикама у правцу

коначне обнове бивше совјетске империје, крај путиновске ере је ипак на видику. Да под притиском западних санкција Русија коначно плови у непопуларни економски загрљај само Кине, Путина тренутно опсједнутог антинатовским реваншистичким страстима, недовољно занима. Уосталом, јесте да је огромно стратешко богатство нафта и гас, али се и једно и друго не може јести, поготову ако нема ко да га купи. Но, што се догађа са укупним србујушчим пртљагом у Црној Гори који је, позивајући се на лажну изборну побједу од 30. августа прошле године, био ево више од

године темељно зајахао на леђа црногорског грађанског друштва, секуларне и мултикултурне Црне Горе? Нацифашистичка звијер у облику претежне скупштинске већине, састављена само од србољубних партија, пјева данас своју лабудову пјесму. Звијер, у облику потпуно бесмислених демонстрација тобоже за одбрану изборне воље грађана, маше одлазећим репом, нажалост недовољно увјерена да се тиме вјероватно обиљежава коначан крај свих милошевићевско-вучићевских или шешељевских српских свјетова. Наступа вријеме цивилног друштва и цивилних влада у којима

Ми остали, изгледа, морамо јести, пити и дисати. Није нам за то довољно вјечито удварање Србији, па чак ни Русији! 

12. март 2022.

урна историја народа Источне Европе може се описати ријечима којима Чеслав Милош у књизи Дуга Европа говори о Бјелорусима. Никад им није било добро, и као уловљеној риби, пише Милош, дато им је да бирају између лонца и тигања, то јесте између полонизације и русификације. Данас знамо гдје су, захваљујући Лукашенку, предсједнику који још траје, а памтимо га још од времена Милошевића. Бјелоруси су само дио мозаика у причи о другима, прича Летонаца, Литвијаца, Естонаца, Украјинаца, Пољака. Различите приче такмичења међу сусједима, скупа емоционалних судара које описује Милош у својој причи о истоку Европе. Не заборавимо Јевреје. Вилнус је некада називан Јерусалимом Сјевера. Антисемитизам је био заједничка платформа многих који су се одрицали многокултурног насљеђа. Милиони Јевреја су доживјели холокауст, а Руси су у бесрамној агресији на Украјину погодили и споменик жртвама холокауста у Кијеву. Неко рече да прослава 9. маја на Црвеном тргу у Москви никада неће више бити иста након овог срамног чина Русије. Гарант тога су многобројни Руси који дижу глас против Путина. Дисиденство је константа Русије различитих система од царске, совјетске,

Бранко МИЛАНОВИЋ Ратови су најужаснији догађаји. Не би требало никада да се дешавају. Све људске напоре би требало усмерити у правцу онемогућавања ратова. Да не буду само нелегални, него немогући, тако да нико не буде у стању, нити да има мотив да их покреће. Али дотле још нисмо стигли. Људска врста није довољно еволуирала. Сада смо усред рата који може постати крајње бруталан. Ратови су такође прилика (колико год то безосећајно звучало) да се преиспитају досадашњи ставови. Ствари су одједном у много оштријем фокусу. Испоставља се да су наша уверења обичне илузије, а наши еликсири шећерне водице. Принуђени смо да се бавимо светом какав јесте, а не каквим смо га замишљали само дан раније. Дакле, шта смо научили после недељу дана украјинско-руског рата? Нећу покушавати да спекулишем о исходу. То нико не зна. Овај рат се може завршити окупацијом Украјине или распадом Русије. А може се десити и било шта између. То не знамо ни ја, ни читаоци, ни Путин, ни Бајден. Зато о томе нећу да спекулишем. Али шта јесмо сазнали до сада?

КАКО ЧИТАТИ ПОКРЕНУТО ЗЛО

СЛАВА ХЕРОЈИМА! СЛАВА УКРАЈИНИ! стаљинистичке до Русије након Перестројке, а посебно данашње путиновске. Михаил Шишкин, савремени руски писац из емиграције, почетком марта објављује јавно писмо. Овај рат није почео сада, већ 2014. Запад то није желио да схвати и понашао се као да се ништа страшно не дешава. Свих ових година, покушавао сам да својим јавним наступима и писањем објасним људима ко је заправо Путин. Није ми пошло за руком. Али сада се Путин сам представио. Ја сам Рус. У име мог народа, моје државе као и у моје лично име, Путин чини монструозан злочин. Путин није Русија. Русија осјећа бол и стид. У име моје Русије и у своје име, молим Украјинце за опроштај. Исто тако знам да због свега што се тамо чини, немогуће је опростити. Безнадежна ситуација за једну тако велику земљу и културу, у којој се тако упорно обнавља политика моћника који затиру способност интелектуалног разумијевања, хапсе и гуше, прогоне и убијају. Земља у којој је након ве-

личанствене руске авангарде могућ соцреализам и прогон најбољих. Социјалистички реализам Стаљинове Русије није био ништа друго до баук цензуре помоћу кога су прогоњени и уклањани ,,истинска умјетност“ и њени творци, како то истиче Борис Гројс у својој књизи Умјетност утопије. Урбицид коме свједочимо гледајући слике из Украјине представља језиву слику која призива искуства многих градова који су страдали у ратовима. Најближи нашем времену и простору и најбруталније разорен град Вуковар или рањени Мостар и Сарајево. Ирачки Мосул, древни град. Дамаск. Бејрут, Париз Медитерана. Или у мирнодопским условима Букурешт кога је Чаушеску порушио у значајном

проценту да би реализовао своју визију града. Подгорица на крају Другог свјетског рата, и Београд на почетку истог. Пољска Варшава и њемачки Дрезден, градови нестали у Другом свјетском рату. Варшава данас као сасвим нови град и обновљени Дрезден као подвиг уједињене Њемачке данас. Хирошима и Нагасаки, нестали од дејства атомске бомбе. Искуства ратова кроз урбицид показују разорне ефекте покренутог зла, уништење људи и њихових знања да кроз градове створе слику о сопственој култури. Размишљање о Кијеву кога Руси руше немилосрдно, као и многе друге украјинске градове имаће судбину свих рушених и срушених градова, али једно је важно.

Да град духовно не нестане, јер физички нестанак попут многих других који су претрпјели сличну судбину свједочи и њихово поновно рађање. Култура отпора која настаје у савременом свијету улива наду да се око Украјине окупља и европска љевица и европска десница, и не само европска. Тренутак који упозорава на све неукусне игре савремених друштава, тренутак који упозорава на постојање оних који живе заробљени у митовима, посебно оним савременим који описују постојеће као вјечно. А то јесте наратив деснице увијек, која се плаши револуције. Револуција слободног свијета мора потврдити стечена права, која као и било која друга стечена права није датост за сва времена. Отужно изгледају сви они који живе изван покренуте културе отпора. Отужни посебно у данашњој Црној Гори, они који под геслом неутралности или релативизације покушавају да прикрију сав јад и биједу сопствене политике. Слава Херојима, Слава Украјини! 

СЈАЈ И БИЈЕДА МОЋНИХ

КРАЈ КРАЈА ИСТОРИЈЕ навести руске олигархе да склоне своје јахте што даље од америчке јурисдикције, или да на брзину распродају своју имовину, али то није променило одлуку Владимира Путина да крене у рат. Није био важан ни утицај који су богати Руси куповали међу торијевцима у Британији или у обе политичке партије у САД. Чак ни „светост приватног власништва“ уграђена у темеље Америке (што је и привукло олигархе да баш тамо пребаце своја украдена богатства). САД су предузеле вероватно највећи међудржавни трансфер имовине у историји, еквивалентан можда само заплени црквених поседа коју је спровео Хенри VIII. Док смо такве гигантске конфискације виђа-

МОЋ ОЛИГАРХИЈЕ Кад се суочи са le raison d’état (државним интересом) моћ олигархије је ограничена. Веровали смо да је Русија, као олигархијско-капиталистичка економија, такође држава у којој богати пресудно утичу на политику. У свакодневним одлукама то можда и јесте случај. (Не мислим на олигархе који живе у Лондону и Њујорку, већ на оне који живе у Москви и Петербургу и на челу су одбора деоничара у моћним приватним и полудржавним компанијама.) Али када су у питању озбиљни државни послови, олигархија није равноправан партнер организованој моћи, односно држави. Претња санкцијама, коју су САД тако јасно изразиле и најавиле недељама пре почетка рата, могла је

УРБИЦИД КОМЕ СВЈЕДОЧИМО ГЛЕДАЈУЋИ СЛИКЕ ИЗ УКРАЈИНЕ ПРЕДСТАВЉА ЈЕЗИВУ СЛИКУ КОЈА ПРИЗИВА ИСКУСТВА МНОГИХ ГРАДОВА КОЈИ СУ СТРАДАЛИ У РАТОВИМА. НАЈБЛИЖИ НАШЕМ ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ И НАЈБРУТАЛНИЈЕ РАЗОРЕН ГРАД ЈЕ ВУКОВАР ИЛИ РАЊЕНИ МОСТАР И САРАЈЕВО

ли унутар држава (револуције у Француској и Русији), никад их нисмо видели у једном захвату, за 24 сата, између земаља.

ФИНАНСИЈСКА ФРАГМЕНТАЦИЈА

Закључак овде гласи да екстремно богати људи више нису заштићени од утицаја политичких сила – чак и ако промене држављанство, донирају политичке кампање или изграде једно крило великог музеја. И они могу бити жртве геополитике, јер је она изван домашаја њиховог новца, а понекад и изван њиховог разумевања. Сачувати огромно богатство више него икад захтева политичку интелигенцију. Немогуће је сада рећи да

ли ће глобални богаташи схватити одлуке о конфискацији као знак да морају да ставе државну машинерију под много озбиљнију контролу, или да треба да нађу друга склоништа за своје инвестиције. Врло је вероватно да ће све ово водити ка фрагментацији финансијске глобализације и стварању нових и алтернативних финансијских центара, вероватно у Азији. Где би то могло бити? Чини ми се да су јаки кандидати за то демократске земље са одређеним степеном независности правосуђа, које имају довољно политичког утицаја на међународној сцени и довољно простора за маневар да не попусте под притиском САД, Европе или Кине. На пример, градови као Бомбај, Џакарта. AP Photo / MARKUS SCHREIBER / timesofisrael.com

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

Антиратни протест у Берлину

ЖИВОТ И РАЗЛИКЕ

Неки од нас су веровали да крај историје значи не само да је једне новембарске ноћи 1989. коначно откривен савршен политички и економски систем, већ и да се за међународне обрачуне више неће користити старомодна средства. Од тада се већ неколико пута показало да је ова друга претпоставка погрешна, од Ирака и Авганистана до Либије. Још бруталнија демонстрација ове наше заблуде управо је у току, са применом истих оних инструмената за прекрајање граница који су коришћени током 5.000 година забележене историје, а за које смо мислили да више неће бити потребни. Актуелни рат нам открива како је свет изванредно сложен, са свим својим културалним и историјским пртљагом, док је помисао да ће на крају сви прихватити један систем заправо заблуда, са крвавим последицама. Да бисмо имали мир морамо научити да живимо са разликама. Те разлике нису тривијалне и није реч о пукој отворености за међусобне варијације у одевању, сексуалним склоностима или исхрани. Разлике које морамо прихватити и са њима живети много су темељније и тичу се начина на који друштва функционишу, у шта верују и шта сматрају извором легитимности својих влада. То се, наравно, временом може мењати у сваком друштву, као што се и мењало у прошлости много пута. Али у сваком датом тренутку постојаће разлике међу друштвима, регионима и религијама. Уколико останемо при погрешној претпоставци да је свако ко није „као ми“ на неки начин мањкав и несвестан да би му било много боље да буде „као ми“ – то ће наставити да буде неисцрпан извор нових ратова.  peščanik.net

12. март 2022.

ПЈЕСНИКИЊА, КЊИЖЕВНИЦА, КЊИЖЕВНА КРИТИЧАРКА, ЕМИГРАНТКИЊА: НИНА БЕРБЕРОВА САЊА ДОМАЗЕТ

во није текст о списатељици, иако она то јесте, нити о особи која је ишла за славом, иако је она постала веома славна пред крај живота. Ово није ни сага о годинама емиграције, иако она јесте била емигрант читавог свог живота, нити повест о злоделима која су чинили војници двадесетих година у Москви, иако је она о томе знала готово све. Ово је прича о жени која је писала да не би себи пуцала у уста и која је куповала од смрти свој живот новелу по новелу, књигу по књигу. Почетак је прошлог века, година 1901. Град Санкт Петерсбург. У рано августовско јутро Николају Ивановичу Берберову рађа се кћи. Сутрадан у Министарству финансија, где је отац запослен, отварају шампањац. Нису знали да пију прве капи револуције. Ране године Нине Берберове године су у којима је учила све оне лепе вештине које ће јој у животу само сметати и надала се свему ономе што јој се никада неће догодити. Сан о љубави за читав живот, о срећи која је лако достижна и чију опојност само појачава мала горчина туге, прекинут је годином 1917. Револуција. И у Русији више нико није млад. У темеље нове совјетске државе положени су лешеви четири нежне плавокосе девојчице и једног дечака, хемофиличара. Њихова једина грешка било је њихово презиме - Романов. И Берберова у будућност такве државе и таквог поретка не може да верује. Она, наиме, никада није имала таленат за самозаваравање. Године двадесет прве, док у Москви бесни страшна зима и полако стиже слабо

БИЛО КУДА, АЛИ ШТО ДАЉЕ... ГОДИНЕ ДВАДЕСЕТ ПРВЕ, ДОК У МОСКВИ БИЈЕСНИ СТРАШНА ЗИМА И ПОЛАКО СТИЖЕ СЛАБО ПРОЉЕЋЕ, БЕРБЕРОВА УЛАЗИ У КРУГ КЊИЖЕВНИХ СТВАРАЛАЦА ОКУПЉЕНИХ ОКО ГУМИЉОВА. ДРУГУЈЕ СА АХМАТОВОМ. ДИВИ СЕ ЦВЕТАЈЕВОЈ. И НОЋУ ВЛАДИМИРУ ХОДАСЕВИЧУ ИЗМЕЂУ ПОЉУБАЦА ШАПУЋЕ О БЈЕКСТВУ

пролеће, Берберова улази у круг књижевних стваралаца окупљених око Гумиљова. Другује са Ахматовом. Диви се Цветајевој. И ноћу Владимиру Ходасевичу између пољубаца шапуће о бекству. Било куда, али што даље. Тих година, Берберова штампа прве литерарне радове у којима се већ слути прерано сазрело биће и - врхунски стилист. Не радује се ни љубави, ни пролећу. Тумара улицама, гледа како по салонима људи ложе намештај (паклени пламен лиже из те ватре сачињене од погорелих бержера и комода), сусреће војске гладних и босих. Петерсбург туберкулозно кашље под снегом, а своје коцкасте, болесне кичме, улице греју на слабом фебруарском сунцу. Пријатељи Берберове, писци, почињу да нестају. Берберова зна да то није случајно. Јер је тајна служба радила много тога бесмисленог, али ништа случајно. Блок умире од глади. Мандељштама хапсе. Берберова одлучује да „не стоји у реду, чекајући да падне оштрица“ (Де Сад). Јун је 1922. Једна млада жена одевена у нешто бело и благо, држи

под руку мало погрбљеног човека. На њима се могу препознати све нијансе беле: цинкова, титанијумова, оловно бела. То су Нина Берберова и њен млади супруг, Владимир Ходасевич... У тренутку када прелазе границу, мали грч (набор на магнезијум-папиру који је згужвао ветар) указује се на њиховом лицу. Прва станица је - Берлин, град који двадесетих година окупља највећи број руских емиграната - уметника, који су ту дошли да побегну и од Русије и од судбине и од себе. У кафеима, у својој јединој плавој хаљини, седи Цветајева и сатима стрпљиво слуша Андреја Белог који јој рецитује своје нове стихове. Берберова и Ходасевич уче да задуго неће пити чај са слатким, да се не жале на живот, да више немају ништа и да, кад их питају, увек одговоре: „Добро, хвала Богу, како сте Ви?“ Од 1922. до 1925. Берберова и Ходасевич ће лутати светом, а промениће чак четрдесет две адресе. Четрдесет две селидбе, путовања вагонима треће класе. „Вучемо завежљаје са посуђем, корпе са књигама. Кад затворим једна вра-

та за собом - радујем се, кад отворим нова - тугујем.“ А ноћу, док јој је у лице била гола сијалица (Владимир Ходасевич је навикао да до пред зору чита), Берберова је осећала како јој у грудну кост кљује нешто топло - нада. А онда, Париз. Година је двадесет пета. Ноћу седе по бистроима учећи се да пију исту чашу вина по четири сата, а једини су им пријатељи месечина и весела музика која се откида иза једног прозора, уз коју чују како лупкају потпетице у облику звезде. „Неко плеше, неко се радује, готово да нисам могла да замислим да још неко може да игра. Ја сам била изгубила жељу и да ходам. Толико сам желела смрт да ме та жеља исцрпљивала и онда нисам имала снаге да јој удовољим. Једном сам заспала са конопцем у руци“, рећи ће у једном интервјуу. Тих истих ноћи, у том истом граду, у августу препуњеном лишћем, светлошћу, озоном и насмејаним звездама, Ананис Нин дише лако као галеб у наручју Хенрија Милера. Пада у свитање блага киша на мирна јутра у Клишију, а Хемингвеј у неком

од локала пише да је „Париз - покретни празник“. „Париз је био моја болница“, казаће Берберова много касније. А онда следи убрзање. Тридесете године, када се растаје са Ходасевичем и то је још једно урушавање у њеном животу, овог пута - изнутра. Преко дана ради најразличитије послове, а ноћу га опет види како силази низ степенице, знајући да се неће вратити. „Знала сам да је крај и није ме мучило ништа, ни беда, ни усамљеност, ни бесмисао. Само једна мала сенка, мала бела сенка на његовом потиљку при одласку, пољубац светлости из прашњаве сијалице у ходнику, рањавала ме је дубље него било шта. Сањала сам да је обријао лобању и браду и да сам га ту љубила, ту нежну кожу... Тај ме је сан убијао.“ А преко дана, дневна светлост растеривала је све и белином покривала напрслу грудну кост. Нина Берберова радила је у „Последњим новостима“, одлазила у библиотеке, на тржнице, пријатељевала. И полако урањала до краја у - писање, које је било смисао, радост за коју је и живот био мала цена. Призори из прозе Нине Берберове носили су у себи атмосферу из „живих слика“ са почетка века и боја које су мешали на палетама први импресионисти. Она је сликала пунокрвну слику људи које је смрт грешком заобишла, који не сумњају више ни у кога, али не верују ни у шта. Речју, сликала је двадесети век, ту кланицу живих боја, ту машину за млевење снова, тај ватромет светлости сачињен од дестила-

ВУДИ АЛЕН: АПРОПО НИЧЕГА, ЛАГУНА, БЕОГРАД, 2021; ОЛИВЕР СТОУН: У ПОТЈЕРИ ЗА СВИЈЕТЛОМ, ЛАГУНА, БЕОГРАД, 2021.

СЈЕЋАЊА О ИЗГУБЉЕНОМ ХОЛИВУДУ РАТКО РАДУНОВИЋ

уди Ален спада међу великане (комичне) фикције, и то није баш перолака титула за добијање. Овиме се заправо жели рећи да нико са двије здраве даске у глави на Алена не би гледао као на прозног писца. Но, отворите било коју од пет његових књига прича и увидјећете зашто заслужује барем помен међу бардовима духовите ријечи. Разлог за то је прост: добра комедија, а нарочито прозна, је, у једну руку, најтежи списатељски задатак, те не треба да чуди што је Еко њу узео за стожерну нит Имена руже.

Већ са 22 године, Ален постаје успјешан и солвентан писац комедије; а до 2011. године, од 16 номинација, освојиће три Оскара за оригинални сценарио, што је ријеткост међу драматурзима (парира му једино Педи Чајефски). С тиме његова потреба за радом никада не јењава, па још увијек настоји да снима филм годишње. Данас већ добрано унижен скандалима, он то ради гдје год га позову за госта, а то је, често, изван Сједињених Држава. Штавише, Ален у аутобиографији безмало ни не помиње своју про-

зу, иако му на љето излази нова збирка прича, и врло је критичан према већини (генерално добрих) рецентнијих филмова гдје је морао да преузме главну улогу – као као што су Шкорпија од жада и Холивудски свршетак, док рецимо мало ремекдјело, Whatever Works, помиње само узгредно. Овај неваловити и тихи – али и искрени, рекло би се – мемоар у ствари му служи да се огласи поводом свакојаких гласина и оптужби, и на крају се чак и извињава читаоцу зато јер је превише мјеста посветио својим проблемима. Не тврдим да је Ален изгубио елан, а некмоли духовитост, међутим на овом мјесту необично подсјећа на Груча Маркса – једног од његових идола – који је, у позним годинама, давао интервјуе лишене хаотичног ентузијазма по коме је био познат, а гдје су његови монотони одговори подсјећали на откуцаје метронома у празној соби. У погледу сјајног цртића Antz, гдје је Вуди позајмио глас једином неуротичном мраву у колонији, пише: ,,Годинама раније глумио сам сперматозоид и, дискутујући ко би најбоље могао

да звучи као инсект, моје име је брже-боље избило у први план“.

Овакви моменти су донекле и ријетки у књизи, гдје претежно преовлађује умирујући тон претјерано самокритичног старца који жали што никада није снимио нешто значајно као Бергман или Фелини (него ,,снимам глупости као... Љубав и смрт и Ени Хол“), али зато не престаје да набраја обожаване људе с којима је имао среће да ради. Чак и аутобиографија десет година старијег Мела Брукса, Све о мени (2021), дјелује разиграније када напомиње да и данас памти да се у једном дијелу Југославије – гдје је, иначе, снимао Дванаест столица (1970) – ,,бреад“ каже ,,крух“, а у другом ,,хлеб“. Ништа нећемо сазнати о неурозама из дјетињства проведеног у њујоршкој јеврејској породици које је потенцирао у филмовима, а што су Вудијев смушени лик вјечито урезали у наше колективно памћење. О родитељима претежно пише лијепе ствари и, осим у погледу Хитлера, брзо прелази преко тога да се више нису слагали ни око чега.

Оно што Алену – или понајприје читаоцу – фали јесте апсолутно комично огољавање које смо добили књигом Бери Соненфелд, јави се својој мајци (2020). Овај бивши популарни директор фотографије, а потом и славни редитељ, до скоро посљедњег поглавља збија врло масне шале са сопственим родитељима у покушају да себи појасни због чега је израстао у депресивног неуротичара. Физички изглед своје мајке на једном мјесту упоређује са покојним Роџером Ибертом (и притом даје фотку као доказ), док је Соненфелдово поглавље о првој тезги као сниматеља – о снимању девет порнића за девет дана за Дика Мастерса, 1979. – гарантовано најлуђи комад текста који ћете прочитати ове године.

Једини ,,гој“ међу горепоменутима је Оливер Стоун, чији је надасве интроспективнији и дискурсивнији мемоар сасвим друкчија звјерка, какви, уосталом, и требају да буду мемоари реномираних сценариста, налик Тому Манкевицу (2012) и Џоу Естерхазу (2004); то је та категорија књиге. У поднаслову: Како сам преживио Вод, Поноћни експрес, Скарфејс, Салвадор и филмску игру, овај том сеже само до 1986. године. Тада је, уз нискобуџетни Салвадор, Стоун исте године избацио и полуаутобиографски Вод који, уз руски Иди и смотри (1985), представља, могуће је, највећи ратни филм. Стоун је вјероватно најјачи доказ да ауторство, заживјело током 1970их са тзв. Новим Холивудом, није нужно замрло у наредној декади.

12. март 2022.

О ХРАБРОСТИ И ГЛУПОСТИ

нама у православним црквама, које је љескало из очију људи које је волела, коме се молила у ноћима када је била сигурна да никада неће сванути, а које никада није било њено, као што домовина никада није наша и као што никада није наше оно што толико волимо. Превелика љубав увек и неизоставно удаљава. Убрзо по повратку из Русије, Берберова је преминула. Ноћу, зачула је куцање на вратима. Отворила је, није било никог. Знала је. 

Идеја о ауторству је, наиме, имала превише културолошке инерције да би се тако нагло угасила, међутим, Холивуд је увијек знао како да се опходи са својим ауторима.

ним дрогама које су му, у овом случају, чини се, најмање одмагале. Стрпљиво ишчекујући да једнога дана режира Вод, радио је на бројним сценаријима. У исто вријеме је истраживао о антикомунистичким кубанским досељеницима у Мајамију и умало је остао без главе. Ипак, Скарфејс је писао релативно чистог ума. За њега је то и данас остала социјална сатира (псовке су пажљиво дописиване само како би давале ритам дијалогу), као што су то, уосталом, биле и Тарантинове Рођене убице, чији је осредњи сценарио с разлогом прерадио 1994.

Сценаристе-редитеље би толерисали све док би били успјешни, али би их и одбацивали на најмањи знак неуспјеха. Они би каткада наставили са првобитном вокацијом и више ријетко добијали прилику да режирају, док би одређени појединци трансцедентовали свој скрипт и постали пуноправни редитељи – таленти са визијом и мисијом. На тај начин, Стоунов DžFK, снимљен 1991, један је од најатипичнијих не само политичких трилера, него филмова уопште, без обзира да ли с тим човјеком дијелили мишљење о теми коју обрађује. Вод какав знамо доспио је на папир још средином 1970-их, а на тој причи је радио откако се вратио из вијетнамског рата, крајем 1968, у виду самовољног егзорцизма. Стоун је био образовани младић из добростојеће породице кога је рат у Вијетнаму понукао да корјенито преиспита мишљење о својој земљи. Из те контемплације, испилило се, наизглед, сасвим ново биће, махом гњевно. Десет година касније, добиће Оскар за сценарио адаптиран према књижевном предлошку. Док је од Конана покушавао да направи фантазмагоричну франшизу која би изгледала као фентази Џејмс Бонд, Стоун је константно био на кокаину и на халуциноге-

,,Јесте, [Скарфејс] је био преобиман, предугачак, превише разуларен римејк на хартији, али сам просто знао да тај филм може функционисати.“ Најбизарније од свега је како је тај филм дочекан на критички нож. Паћино је исмијан у улози Тонија Монтане, а Стоун и Де Палма су описани готово као карикатуристи. Стоун недвосмислено спада међу најоригиналније холивудске гласове специфичног и непредвидивог израза. Првог Оскара је добио за адаптацију Поноћног експреса (1979), и временом је до филма Никсон (1996) нанизао пет номинација за сопствене текстове. Примјера ради, исте године, 1987, његово писање је номиновано два пута, али другог Оскара за сценарио никада није добио. Више је награђиван као редитељ. За сваку похвалу је што Лагуна преводи ,,филмске“ биографије, код нас болно ријетке. 

СОМНАМБУЛИ СВИХ ВРСТА ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

јећам се тог имена. Трактат Црнорисца Храбра. Неки анонимни надјевак имену фратра. Храбар довољно да пише о писменима барбарских, поганских и првих Славена. О њиховим чртама и резама. С којих читаху и гатаху, бивајући погани. Па им уљуђени Грци дадоше свој алфабет. Ниједан се филозофски компендиј неће носити с овом темом. Па она можда и неће бити предмет мишљења. Како о дјелатној људској вољи која не зна за границе своје природе, за кукавичлук, писати с дистанцом или промишљеношћу? Је ли човјек храбрији у групи или као индивидуум? Је ли храбар само онда кад је изложен опасности и зебњи останка? Или болести насмрт? И је ли храброст, уопће, дистинктивно својство човјека? Има ли храбрих животиња? Или су само нагонски брижне кад спашавају своје насљеднике? Своје крдо од друге врсте? Добро знамо да ни међу звијерима нема правде: крмаче које прождиру свој окот метафора су за револуције што гутају мангупе из својих редова. Филозофска брига за храбре врти се око митова: прометејског, сизифовског и кристовског. Но, свакако, о боговима или полубоговима је овдје ријеч, не о смртноме човјеку. Уз страх, иде и она: лудо храбар. Или она друга: дати петама вјетра. Између страха и панике често не стоји ни зарез. Кад овлада нама ужас колективне пропасти. Не само у ратовима и катаклизмама које нам душебрижници катастрофизма свакодневно стављају под нос. Урагани, несреће, потреси, пожари, вируси, заразе, пријетња свјетском поретку, економији и стражњицама конформизма, на свим странама. И ми смо уз њих, нечујно или бучно, постојано или нехотице, дуго или нагло, стварно или збиљски, постали бешћутни идиоти који бунцају виртуалне вирусе, мумљају свој лексик сведен на пар негација или англизама; и ми смо постали манекени у свјетској кадионици парфема који улијежу у каос као у најкомфорнију ложницу. Ми смо перверзни, наопаки, мрзовољни и мрзитељи, прави комесари оспоравања, свећеници мрака. Стога смо неспособни и за страх и за наду. Ми нисмо више браћа ни по чему; случајно и из навике, ми се називамо људима, ословљавамо именима. Дјеци кажемо Љубави, а псећи нам је измет и смрад највећи фетиш. Ми смо огавни и ниски и изгледа да нам нема помоћи. Друштва за промицање демонкратије или обријаних глава, сљубљених стражњица или обожавање свињских њушки. Има ли ваш хамбургер лице, сјећате ли се те експресије? Зашто нису храбри ти neoporcos па не питају: а зашто уопће једете хамбургере? Зашто не једете простонародне ћевапе? И што ће вам брза храна? Чему у сусрет журите? Сутрашњици нових барбарогенија или крижара? На којем сте то микронском добитку? Имам осјећај да већина тих мла-

ГЛУПОСТ ЈЕ НАЖАЛОСТ НЕУНИШТИВА. НЕ КОРОДИРА. УВИЈЕК ЈЕ НА ДИСПОЗИЦИЈИ. НЕ ПОСУСТАЈЕ. КАО ПРОСТА РЕПРОДУКЦИЈА, ПРОГРЕСИВНО РАСТЕ. С ДОБИ, СТАТУСОМ И ДРУШТВЕНОМ ВАЖНОСТИ

даца на којима остаје свијетла будућност свршавају брзо и с ногу, као у сну: трочетвртинском полуцијом. За колико се прекрстиш појели су, свршили, опрали зубе и ону ствар. Од чега ће испрати језик, дух загађен гадостима?

РАТ КАО НАВИКА Гледали су уживо крваве ратове на телевизијама свих земаља. Ти пионири ринитиса: сви говоре уњкаво, неразумљиво и некоректно. Навикли су се на клаоницу: милитантни су јер рат им је навика а психоза опће стање духа. А травица, марица или хероин, питање части. Част су научили звати новинарским језиком: престижем. Носе Армани или Полини, свирају саксофоне, задивљени су румуњским егзекуцијама предсједника. Фотографи су и дизајнери, уређују вам ентеријере и екстеријере, дизајнирају живот, обликују носеве или продужују језик, увећавају усне или усмине. Од простача и дроља направе мадоне или слободне умјетнице, од пјевачица новинарке, од новинарки новофилозофкиње. Не дају ону ствар никоме, зачињу на ухо, шеве се јавно, а прекодринску хармонику љубе и кад им друзја омасте руке крвљу до лаката. Не знају се ни потписати а фркћу сумама и дионицама, перу новац или крв, продају властите мајке и земље. Нису се још ни испилили из ларве сљепила а налијећу на вас као бескрвна, добро плаћена и ничим изазвана или мотивирана Војска спаса. У ролерицама, с кацигама, зује бициклима или мотор котачима, прелијећу оцеане, повезују се насумце. Гдје се запишају граде дом, избаце вас из програма јер су погромаши. Воле логоре и жице јер су им у крви, јер им је зло једина ватра. Хоће STIPAN MAUROV (архива Лидијe Вукчевиц Вучуровић)

та свиле и људске крви, то проклето доба у коме су постојали концентрациони логори, а људи нису престали да пишу поезију. Рад је постао смисао живота. Писање. У њеном животу, догодила су се још два брака, трећи је склопљен због „зелене карте“. И најдуже је трајао. Берберова се опробала у готово свим прозним жанровима, писала је и кратке приче, романе, драме, биографије, студије, мемоаре. (Најбољу икад написану биографију о Чајковском она је потписала.) Према њеној приповести „Клавирска пратња“, француски култни редитељ, Клод Милер снимио је филм. Берберова је постала славна када је прешла осамдесету годину живота. У Америци је живела од пете деценије прошлог века. Тамо је предавала на Корнволу, Колумбији, Универзитету Јејл... Њено најчувеније дело је аутобиографија „Курзив је мој“, објављена на српском језику. Нина Берберова се у Русију вратила после шездесет седам година, на кратко. Родитељи, пријатељи, познаници, љубавници више нису били живи. Али ју је сачекало дрвеће, насмејано, сањиво, трепераво, онај исти јутарњи жамор на пијацама у којима се људски гласови мешају са прелудијумом птица и миришљавим говором цвећа и воћа. Сачекало ју је небо, оно исто благо, плаво, небо, које јој се јављало на ико-

вас спасити од вас самих. Они су уствари нови пендрекаши: но сав им је орган у језику аката и списа, права и интернетске невидљивости. Испада, све сам голи проматрач. Нисте ли с њима ви сте против њих. Боје се властитих сјена а у отвореним друштвима граде програме на помен вашег имена. Јер баш им звучи на руску: на сказ, на игроказ. Носе увијек исте маске, иако им не требају. Без лица су, и чини се, без физиономија. Једни другима налик. Као јаје јајету. Инкубирају се и индуцирају, множе, а да оком не трепну. Производе програме, воде пројекте. Сричу стихове, причају вицеве и друже се на партијима. Тамо се налију пивом или вотком, одају све што им је на друму, и врате се брзо, прије него прошупље све сиреве, мацама дома на вратанца. Док пију чајеве с Цејлона или Тибета, питају маму – квочку: А кај то значи срчаност? Кад те не боли она ствар него срчеко, одговара здушна мамица на зона дијети. А, знам, надопуњује новочовјек: кад ме боли она ствар за све.

ГЛУПОСТ Ипак, ми се излажемо свакодневно свјесно или не, раду кукавичлука или храбрости. С годинама смо све опрезнији и све мање срчани. Посустајемо пред вијестима које се свакакве, непровјерене и нејасне, у лавинама информација, сручују на нас. Можемо ли се искључити из невремена којем смо изложени? Или ћемо му се прилагодити и без своје воље? Како препознати ситуацију која нас чини кукавицама? Тко нас чини престрашенима? Јесу ли то питања на која немамо одговора? Бјежимо ли пред опасношћу или јој се излажемо? Јесмо ли притом акумулирали глупост као главну особину човјека? Или је замјена за мудрост? Бескрајне су преобразбе глупости. Феноменологија глупости умрежава се данас више него јучер или прекјучер. Нећемо је, као ни кукавичлук, надрасти. Напротив, она надраста нас у свеколикој технологији умрежења и потпуној приопћајности. Сватко свакога прати, нитко ни о коме ништа не зна. Сватко је са сваким на кави или барем на вези у неком каналу загађеном информацијама и лажним информацијама. Глупост влада. Производи иконографију у којој смо и фетиши и фетишисти. Нисмо више слободни за исконску знатижељу. Не морализирам, већ покушавам промишљати. Свијет је изгледа постао врло мали. Демонологија live ратова и злочинстава само је застор за ову црну бајку која нам се појављује с најновијим вијестима о украјинско-руском рату. Глупост је нажалост неуништива. Не кородира. Увијек је на диспозицији. Не посустаје. Као проста репродукција, прогресивно расте. С доби, статусом и друштвеном важности. Пред коју годину сам гледајући средишњи телевизијски дневник посве утишала тон. Слике глупака владале су редајући се. Неопозиво, неупитно, једна за другом: сомнамбули свих врста. Зајапурени демократи и диктатори. Међусобно се проглашавају за свеце и мученике. Додјељују медаље за храброст. Питам се, постоји ли иједна медаља за глупост? Тако је било јучер, има ли разлике данас? 

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

ио је тај Маруф од преко Лима. Крупне, буљаве зелене очи, глава у облику тикве, плав и неугледан. Маруф није знао ништа. Мијешао је ћирилицу и латиницу. Никада није чашћавао у кафани. Није читао никада ништа. Али је Маруф имао велике уши. И знао је Маруф пажљиво да слуша, а још боље да прислушкује. Знао је ко је коме кум, ко је коме родбина, ко је коме ваљао шта у животу. А знао је и ко је увијек хтио од некога направити кума и рођака по сваку цијену. Знао је то по путовању флаша умотаних у блистави сјајни папир. Оне су наравно уз коверту отварале свака врата у овој држави. Можда се у напредном свијету користе шифре или картица, али у Црној Гори смо остали вјерни ковертама. И тако је Маруф, иако је кубурио и са ћирилицом, а још више латиницом одлично пливао у овом свијету. И знао је Мартин да је Маруфа ова држава пуна. Истина, неки су мало писменији од њега, неки пуно, пуно писменији. Али принцип рада им је исти. А тај чувени црногорски „модус операнди“ се једноставно састојао од наизглед потпуно небитних информација, али које вам на крају гарантују да у дисциплини која се зове преживјети у Црној Гори нећете погријешити. Како то практично изгледа у овој микро држави Мартин је сазнао сасвим случајно док је безуспјешно мјесецима покушавао да издејствује оно што се овдје каже „гањам папире“. Његов презир према махалању, према расплијетању родбинских и кумовских веза био је свима познат. А обично би се покренула када се на породичним сијелима попије која више.

12. март 2022.

МАРТИН ИЗ ПОСРАЊА: ЗБИРКА НЕБИТНИХ ПОДАТАКА О БИТНИМ СТВАРИМА

ПУТ УМОТАНЕ ФЛАШЕ И КОВЕРТЕ ЈОВАНА МУГОША

Тада би Мартин пиздио и једино би га смиривало када попије више од пола флаше домаће јабуковаче. Тада би се у његовој глави одвијао замишљени перформанс на који би вазда умирао од смијеха. Одједном би изнад њихових глава почеле да лебде неке свјетлеће плоче. Онда би он притиснуо неко дугме и казао име. Одједном би из плоче почели иска-

кати - родбинске везе, кумовске везе, пикантерије из приватног живота. „Мора да им ови подаци заузимају сву сиву масу у мозак“ - говорио би Мартин за себе. Али на њега већ одвећ пијаног нико више не би обраћао пажњу. Иако га је жена стално критиковала, Мартин је знао да ова досадна и предвидљива блебетања не може слушати тријезан.

*** Кафана је била редовно загушљива. И са редовним бројем пијанаца сраслих са инвентаром. Кроз облак дима се назирао Маруф. Његов другар из дјетињства са којим је ловио рибе око Лима и шпијунирао дјевојке док се купају. Сјео је за његов сто, намрчен и уморан. — Шта ти је - упита Маруф? Још под адреналином, Мартин

А ТАЈ ЧУВЕНИ ЦРНОГОРСКИ „MODUS OPERANDI“ СЕ ЈЕДНОСТАВНО САСТОЈАО ОД НАИЗГЛЕД ПОТПУНО НЕБИТНИХ ИНФОРМАЦИЈА, АЛИ КОЈЕ ВАМ НА КРАЈУ ГАРАНТУЈУ ДА У ДИСЦИПЛИНИ КОЈА СЕ ЗОВЕ ПРЕЖИВЈЕТИ У ЦРНОЈ ГОРИ НЕЋЕТЕ ПОГРИЈЕШИТИ

истресе сву горчину из себе. Већ мјесецима је гањао „папире“ у министарству. Зна он како то иде. Савјетници, возачи, секретарице, коверте свима и наравно флаше и бомбоњере. Али до министра никако да дође, а посао трпи. Маруф се благо насмијао. А онда на пола гласа рекао: „Мислим да могу да ти ријешим проблем“. Мартин се нагнуо преко стола, начуљио лијево уво и концентрисао се максимално да би могао да чује сваку ријеч. – Видиш – наставио је Маруф – добро сам упамтио да газда има кума. А тај његов кум има брата. А тај брат неки лола. Нежења иако се приближио педесетој. Путује од жене до жене. Све добростојеће. А има информацију. Распита се он вазда. И живи стално на високој нози. – Али какве то везе има са мном – љутну се Мартин.

КРОЗ ВРИЈЕМЕ

потпуности свјесно ризикујући ситуацију да „живо месо“ од мене „отпада 300 пута и 3.000 пута“, како се изразио блаженопочивши митрополит, пишем ове редове. Мада су ових дана код многих све маске пале, патхос није изгубио ништа од свог значаја. У тренутку када је путиновска Русија показала своје право лице и километри тенкова крећу ка Кијеву, ради наставка агресије на суверену земљу, скоро да су сваке ријечи беспредметне. Тек сада избијају на виђело сви они патетични игрокази о „браћи Русима“ и њиховој преузвишеној љубави и бризи о нама. До култа доведено обожавање Русије, ако је икада и имало смисла, сада се, само од себе, преметнуло у клетву. Као народ који је за себе сматрао да има ексклузивне односе са Русијом, Црногорци су до патхоса довели, баш ових дана, своје глуматање и заклињање у „матушку“. Ти односи започели су, према казивању историје, поетком XVIII вијека, када је владика Данило, први владар из дома Петровића, добио писмо од цара Петра Великог. У њему, уз огромну количину патхоса, руски самодржац наговара црногорског владику да му помогне у рату са Турском. Одједном „добри баћушка цар“ се ćетио своје једновјерне браће Црногораца, рода словенскога и њихове борбе за слободу. Заправо, иза овога је

ПОНАВЉАЊА

ОДНОСИ СУ НАПРАВИЛИ ПУН КРУГ И НЕСРЕЋНИХ ДЕВЕДЕСЕТИХ ВРАТИЛИ СЕ НА ПОЛАЗНУ ТАЧКУ, ПОД ОКРИЉЕ ЦРКВЕ. ОД ПАТЕТИКЕ КЛАЊАЊА И ОБОЖАВАЊА РУСКОГА САМОДРШЦА, ДОШЛИ СМО ДО КЛЕТВИ БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ МИТРОПОЛИТА, КОЈИ ЈЕ ГРАБИО ЗАДЊИ ВОЗ ДА ЦРНОГОРСКИ НАРОД ОДВРАТИ ОД ЊЕГОВОГ ПРОГРЕСИВНОГ ПУТА КА ЗАПАДУ стајао суви интерес наступајуће свјетске силе, која је рачунала, не на помоћ Црне Горе, већ на војну доктрину Османског царства, да не започиње рат ван својих граница уколико није обезбијеђен мир у свим регијама. Такође, рачунао је и на могућност да се устанак на Балкану прошири на друге народе, што би убрзало процес распадања Отоманске империје и њему олакшало продор ка Црном и Азовском мору. Једва скупљена црногорска племена, распета између Скадра Бушатлија и венецијанског Котора, једнодушно су се примила на патхос царевога писма. Ускоро су услиједиле делегације отпремљене за Петроград, а владика Василије бива принуђен да измишља величину и војне способности Црне Горе како би умилостивио царске власти да нам додијеле помоћ. Велики, да тако кажемо „брејк“ у овим односима доноси појава Шћепана Малог на Цетињу. Наивност Црногораца да прогласе незнаног травара за погинулог цара Петра III, подигла је све аларме на двору Катарине Ве-

лике. Љутњу царичину на својој кожи ће, нешто касније, оćетити и Свети Петар Цетињски, када га буду ухапсили и затворили у манастир. Он сам ће о том искуству говорити и памтити Русију као земљу „ђе ме звијер звјери додавао!“ Но, поновни рат са Турском допринијеће да се ствари изгладе, а Црногорци ће још једном пасти на патхос о слободи Словена. Коначно савезништво са Русијом Црна Гора ће остварити у рату са Наполеоном. Пљачка и злочини руских солдата по Конавлима остаће упамћени код локалног становништва и свесрдни покушаји Црногораца да заштите нејач и част жена тога краја. И поред највећих очекивања, Црна Гора за своје савезништво није добила ништа. На Бечком конгресу 1815. године, руски цар се није ćетио (по сопственом признању) Црногораца и њихових легитимних захтјева за признавање независности и уједињења са Боком. Изгледа да је то мало опаметило црногорске владике, па Његош одлази у Русију на хиротонисање,

али захтијева да буде проглашен митрополитом аутокефалне цркве, а никако да је подложан руском патријарху. Резервисане односе испеглао је народни гуслар патетичном легендом о висини руског цара. Поново је „моћна“ Русија закуцала на црногорска

врата, са свим патхосом једнодушја и једновјерја, пред почетак Кримског рата. Иако њен представник није желио ни да стави потпис на документ којим је аустријски изасланик гроф Лајнинген извојевао од османске Порте заустављање првог Омер-пашиног похода, цар Николај I је тражио улазак у нови рат. Први и тек постављени црногорски књаз Данило Петровић морао је одбити позив цара, што му је у очима руске администрације донијело статус безумника. То ће у самој Црној Гори, нашем најспособнијем владару, због патхоса осјећаја према Русији донијети надимак - Манити. Његов насљедник, књаз Никола, врло СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Учесници пале бакље током скупа подршке Русији у нападу на Украјину, испред Скупштине Црне Горе у Подгорици 2. март 2022.

12. март 2022.

добро је схватио игроказ и патетику односа са Русијом, вјешто играјући по жици московског фаворита на Балкану. Патхос према „матушки“ добијао је свој крешендо, па се у Црној Гори више знало о руским него о сопственим генералима или министрима. Ни моћ царске Русије није помогла да се црногорска војска нађе заједно са српском на Солунском фронту, што је резултирало дефинитивним губљењем независности и потпуним утапањем у јужнословенску заједницу. Своје, до патетике доведене доживљаје Русије, Црногорци су још једном преточили у масовно преобраћење на комунистичку идеологију. Исти ти доживљаји изашли су нам на нос кроз резолуцију Информбироа 1948. Ликови попут Влада Дапчевића, Арса Јовановића и других, примјер су патхоса игроказа у односима са Русијом. Коначно, ти односи су направили пун круг и несрећних деведесетих вратили се на полазну тачку, под окриље цркве. Од патетике клањања и обожавања рускога самодршца, дошли смо до клетви блаженопочившег митрополита, који је грабио задњи воз да црногорски народ одврати од његовог прогресивног пута ка Западу. Зато је данас, по извршеној агресији на Украјину, од стране истог самодршца, још тужније гледати патхос на црногорским улицама ђе се самопроглашени чувари народне воље заклињу на вјерност „матушки“. 

НОВАК

рногорски зеленаши, устаници, слободари, комите, герилци су били махом присталице краља Николе I Петровића Његоша, али дијелом и републиканци, но, засигурно, противници окупације и насилне анексије Црне Горе - Србији, извршене концем 1918. године, што су јасно политички и оружано манифестовали подизањем Божићног устанка јануара 1919. године и потом вишегодишњим, герилским ратовањем, које је трајало до 1929. године против оружаних снага режима централистичко-унитарне КСХС, а која је била друго име, еуфемизам, за фактичку Велику Србију. У појединим случајевима и послије 1929. дјеловали су и поједини црногорски герилци. У извјештају о стању у Црној Гори Михаила Мила Пламенца, начелника министарства правде Владе Краљевине Црне Горе у егзилу, упућеном из Гаете 20. септембра 1919. године предсједнику Министарског савјета (Владе) Краљевине Црне Горе у Паризу Јовану С. Пламенцу, између осталог, вели се и то како је 8. септембра 1919. године у Медову преко Кастрата стигао увече команидир Марко Вучераковић. Вучераковић је потом, јануара 1920. произведен у чин бригадира (генерала) црногорске војске. У томе документу, Мило Пламенац наводи да је у Медову стигао командир Марко Вучераковић јако ослабио од мука које је, комитујући, поднио, да је само два пута за деветнаест дана хљеба јео, а да се кад је могао хранио грожђем и смоквама. У томе документу наводи се да је командир Марко Вучераковић до 10. августа 1919. године био у околини Скадарског језера, те у Кастратима, ђе се повукао са Сутормана, у коме се није могао одржати. Марко Вучераковић је у Медови у првој половини септембра 1919. године предао извјештај о ситуацији у Црној Гори да се са њиме користи црногорска Влада.

УНИШТАВАЊЕ У томе Вучераковићевом извјештају, чији је дио садржан у поменутом рапорту Мила Пламенца нејској црногорској Влади, стоји и сљедеће: ,,Против нас је подигнута војска, као оно раније о чему сте били извијештени, те су опљачкали и уништили оно што им је раније заостало. Стријељали су четири невина Крњичанина, а остале које нијесу били раније интернирани, затворили су - говори се да ће их све стријељати. Крњице су потпуно уништене, а уништен је и цио овај крај т. ј. од Г. Сеоца до Границе. Ја сам послије 22 дана бављења у шуми успио доћи овдје, доста слабог здравља. Дакле, као што видите, наше су присталице доживјеле највеће зло које се да замислити, премда их имамо залуду доста, али су уништени, искрцавањем и путовањем дошлих Црногораца из Италије, преко ове области откривена је наша ствар прије него што смо били готови за већи покрет. Црмничко-Приморска област узнемирена је до највећег степена, од мог доласка наши су противници стално под барјаком, нереди су редовни, против Италијана велико је огорчење, мисле да се налазим код њих, на Суторман или Вир, као и да ме помажу, мислио сам да ће се и до сада сукобити, јер сам на то и радио. Из осталих крајева Црне Горе, немам ви сад никаквих ближих новости ја-

ЗА ПРАВО, ЧАСТ И СЛОБОДУ

,,...ПРОТИВ НАС ЈЕ ПОДИГНУТА ВОЈСКА, КАО ОНО РАНИЈЕ О ЧЕМУ СТЕ БИЛИ ИЗВИЈЕШТЕНИ, ТЕ СУ ОПЉАЧКАЛИ И УНИШТИЛИ ОНО ШТО ИМ ЈЕ РАНИЈЕ ЗАОСТАЛО. СТРИЈЕЉАЛИ СУ ЧЕТИРИ НЕВИНА КРЊИЧАНИНА, А ОСТАЛЕ КОЈЕ НИЈЕСУ БИЛИ РАНИЈЕ ИНТЕРНИРАНИ, ЗАТВОРИЛИ СУ - ГОВОРИ СЕ ДА ЋЕ ИХ СВЕ СТРИЈЕЉАТИ...“, ПИШЕ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, У ИЗВЈЕШТАЈУ МАРКА ВУЧЕРАКОВИЋА вити, јер сам баш јучер од једног мог пријатеља из Зете извијештен, околина Никшића јако је била узнемирена, било је свега, али вам не могу - усљед нетачног обавјештења - ништа даље рећи. Куће Вучинића на Врањићке њиве, а сигурно сте раније чули, све су изгорене. Хоти и околина ових дана су се побунили и изјавили су Србијанским властима да напусте њихово земљиште, у колико ће се то даље развити не знам, јер је против тога Алум Лоја Турчин из Скадра, који помаже наше противнике, а исти се налази у Подгорици одакле шаље новац и муницију за унутрашњост Албаније и у Малесију. Данас сам чуо од Арбанаса, али не вјерујем, да је Радомир Вешовић устао против србијанских власти и да се одметнуо, али ову вијест немојте узети за сигурну. У гарнизонима у Црној Гори, болијести су и буне, умиру и бјеже гомилама, власти се служе са војском из масе, којој осим 10 динара дневно поједном, дају и неограничену власт, те једу и пију, а поред тога пљачкају и дома носе. Малесија и околина Скадра сва је за нашу ствар, али су многи наши пријатељи пострадали, јер су у Скадру гоњени од Француза, а у Црној Гори од Србијанаца, између осталих именоваћу ви само Алум Чеву, Турчина са Зогања, ког кога је г. Министар Предсједник при устанку био 4 дана са 50 људи, истоме је г. Министар дао цедуљу на извјесну суму, добро би било, ако се у могућности, испунити обећање г. Министра, вјерујем да је г. Министар заборавио, иако су то ситне ствари од велике су важности за овамо. Што се тиче мене, ја сам све моје и мојих, као и сваког мог, за домовину изгубио, остао је само мој живот кога ни најмање нијесам жалио, а нећу ни у будуће, док будем могао, премда сам добро ослабио, са друштвом сам доста у оскудном стању како у новцу тако и у одијелу, ништа на нас нема. Г. Ком. Крсто Поповић преко мене је упутио за Сава Распоповића 20000 аустријских круна коме сам их одмах дао, али сам у истог Сава позајмио 10000 круна, стога што нам Крсто Поповић, није био издао ништа, јер се надао, да ће одмах добити новац, чим буде добио везу. Моја фамилија као и остале друге су уништене, на туђим су вратима без ичега, тражио сам вам раније помоћ, како за фамилије тако и за даљи рад, нијесам добио ни одговора. Напомињем ви да у Албанији 1000 аустријских круна коштају само 200 италијанских лира, франака или сребрних круна“, наводи у томе рапорту Марко Вучераковић.

Бригадир Марко Вучераковић

(Државни архив Црне Горе, Архивско одјељење - Подгорица, Документа Јована С. Пламенца, фасцикла број 81).

ЗУЛУМ ОСВАЈАЧА Црногорски суверениста, зеленаш, патриота, комита и политички емигрант у Гаети био је и посланик Црногорске народне скупштине Богдан Вукотић са Чева (Катунска нахија). Он је био и војно-грађански командир (мајор) црногорске војске. Борио се досљедно За Право, Част и Слободу Црне Горе против србијанског (великосрпског) окупатора и анектора његове домовине. Због тога су како он тако и његова фамилија пролазиле голготу од зулума освајача. Окупатори су у његову имовину немилосрдно уништавали и пљачкали, а његову породицу, жену и ђецу хапсили и мучили у тамници.

тали све док су је ослободили и пуштили кући, гдје се данас налази са 6 дјеце без икакве помоћи“. (Цитирано према: Проф. др Шербо Растодер, ,,Скривана страна историје 1919-1929“, друго издање, Цетиње-Подгорица, 2005, том 3, стр. 1568. Ова изјава Богдана Вукотића, коју је истражио и први објавио историчар Ш. Растодер налази се у Државном архиву Црне Горе - Цетиње, Фонд избјегличке Владе Црне Горе, Министарство спољних послова 1920-1922, фасцикла број 107).

КРВАВЕ БОРБЕ ,,Глас Црногорца“, службени орган Краљевине Црне Горе, година изласка 48, број 82, од 8/21. фебруара 1920. године, Неј на Сени код Париза, на страни 3 објављује и текст под насловом ,,Крваве борбе у Црној Гори“, у коме се вели и ово:

ПРИВАТНА АРХИВА

– Па видиш, имаш среће – настави Маруф. „Колико знам он тренутно љубави са таштом „твог“ министра. Шта се чудиш, није министар ванземаљац па да нема ташту. И он је обичан несрећник као ти и ја, што значи да има ташту. И то не било какву. Већ ону која крв на сламку пије. Кад год нешто неће да јој испуни она запријети да ће се преселити код њега и ћерке. А ти знаш да би сваки човјек све учинио само да се ташта не досели к њему.“ Уххх - уздахнуше обојица истовремено на саму помисао да дијеле исти кров са таштом. Маруф наручи још једну туру, наравно на Мартинов рачун. – Ријешићу те муке – настави Маруф. – Газда ми дугује неку услугу још из 98’, када је увозио шверцовани вињак из Херцеговине. Након још неколико рунди пића, пало је чврсто обећање да ће „папири“ с потписом и печатом министра најкасније за мјесец дана стићи. И одиста, након 23 дана пред Мартинову кућу је стигао поштар и уручио му плаву коверту. Рјешења са потписом и печатом министра. Маруфова збирка небитних података је функционисала. Мартин је ушао у дневну собу. Насуо себи ракију и упалио телевизор. На екрану су промицале слике ужаса из Украјине. Цијела породица је убијена приликом покушаја бијега. Низ Мартинов образ се спустила једна суза. Знао је да сада Црна Гора гледа Фарму, Парове, Звезде Гранда или скупља податке за своју Збирку небитних података. Неопходну да се преживи на овом ђубришту од друштва. Још једном је дубоко уздахнуо. Угасио телевизор и опружио се на кревет у спаваћој соби. Одозго, са неба, кроз прозор му се смијешила звијезда. Остала је ту до сванућа. 

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЦРНОГОРСКЕ СУВЕРЕНИСТИЧКЕ, на, која је била у другом стању, са 6 дјеце, приморавајући је да иде пјеОСЛОБОДИЛАЧКЕ, УСТАНИЧКЕ, ГЕРИЛСКЕ шке 30 километара пута од Кчева до Цетиња, ђе су је у затвор мучиБОРБЕ И ЖРТВОВАЊА ЗА ЦРНУ ГОРУ ли на најгрозније муке и патње ме-

,,10. јануара биле су код Бара борбе црногорских усташа (стари црногорски назив за устанике - Н.А.), који су стојали под командом Сава Распоповића, противу србијанске војске. Борба је била крвава, те је, с једне и с друге стране, било тешких губитака“, те се наводи потом да припадници устаничке чете ,,су своје рањене другове послије борбе склонили у село Микулиће. Кад је, послије неколико, иза борбе на другим положајима (такође противу србијанске војске) један дио српске војске проћеран у село Микулиће, они су све тамошње црногорске рањенике, лежеће на носилима, исјекли на комаде; највише су мучили тешке рањенике, познате и гласовите јунаке, Васа Павићевића и Мушику Рајковића из Пипера, који су у ранијем боју изгубили ноге. Кожу с леђа одрли су им као бравима, а тако и горњи дио коже који покрива лобању глава заједно са ушима; очи су им бајонетима извадили, и затим, пошто су их пола дана тако држали, поубијали су их и сељацима су забранили да их не смију копати. – Не могући то гледати пред својим кућама, сељаци су их ипак покопали: иза тога је опет дошла србијанска војска да изврши казну, село је опљачкала, становништво повела у затвор, а куће командира Мехмеда Пековића и Алила Шабовића изгорјела“.

Народни посланик и официр црногорске војске Богдан Вукотић је у Гаети 1920. године дао сљедећу изјаву, која о томе убједљиво свједочи: ,,У јануару 1919. год, Окупационе Србијанске Трупе дошле су у Кчеву (треба – Чево - Н.А.) и убили ми из пушака неколико стоке. За вријеме мог боравка у шуми, око 7. марта 1919. Србијанске трупе су дошле у Кчево (треба у Чево - Н.А.) код моје куће и опљачкали ми све покретно имање, оставивши фамилију без ништа. У септембру мјесецу 1919. год., Србијанске Трупе поново су дошле у моју кућу и поћерале из куће у затвор на Цетиње моју жену стару 45 годи-

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Из емиграције се официр и комитски војвода и вођа Саво Распоповић вратио 1922. године у Црну Гору ради продужења ослободилачке герилске борбе За Право, Част и Слободу Црне Горе. Начелник округа никшићког Мих. Стојковић, у извјештају начелнику округа КСХС-Цетиње, од 8. марта 1922. године, актом Пов. бр. 77, наводи да је дознао како је Јован С. Пламенац из Италије упутио за Црну Гору 22. фебруара 1922. године ,,у циљу агитације и подизања народа на буну, ради отцепљења Црне Горе од Краљевине СХС“, како се наводи у томе извјештају, сљедећа лица: Радојицу М. Никчевића, из Никшића, Сава Распоповића из Бара, Михаила Вујошевића и Драга Прелевића и Максима Драшковића из околине Цетиња са друштвом. У том акту тврди се да су они кренули из Рима преко Албаније за Црну Гору и да намјеравају да се преко Скадра и Тарабоша пребаце у њу. Тај извјештај је начелство никшићког Округа, Пов. бр. 257, доставило из Никшића 10. марта 1922. године Начелнику округа Цетиње. Они су се херојски борили и жртвовали за Црну Гору. 

12. март 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: ЂАН КАРЛО МАГУЉАНИ

ЉЕПОТА „КВАДРАТНЕ КУЋЕ“

обичајено кажемо за лијепе грађевине да су ,,симбол града“. На Цетињу је то случај за десетину архитектонских здања. Толико лијепе архитектуре у једном граду је ријеткост у Црној Гори и региону. Пажљивим стилско хронолошким анализама може се закључити да се добра архитектура ствара у одређеним прогресивним временским циклусима развоја и раста градова. Цетиње, као исходиште црногорске државе, у XIX вијеку постаје планирани, оригинални, јединствени урбани субјект са квалитетном архитектуром јавних објеката. Почетак XX вијека на Цетињу манифестовао се убрзаним токовима друштвених и политичких догађања. У свеопштој изградњи дипломатска посланства су лоцирана на примјереним дистанцама, што је позитивно утицало на микроурбанизам града. Стил и архитектура посланстава са парковски уређеним и култивисаним баштама су били узори за градитеље. Стимулисали су свеукупно уређење и утицали на изглед града.

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

НИКАДА РАНИЈЕ У СИСТЕМУ ГРАДЊЕ ОБЈЕКАТА НИЈЕ ПОСТОЈАЛА ТАКВА ДОСЉЕДНОСТ, СПОЈ ТЕХНОЛОГИЈЕ ГРАДЊЕ И ЊЕНОГ АРХИТЕКТОНСКОГ ИЗГЛЕДА ШТО ЈЕ ОДЛИКА МАГУЉАНИЈЕВОГ ПРОЈЕКТА. ОСЈЕЋАЊЕ ИСТИНИТОСТИ ДА СУ ФОРМА И ЛИКОВНОСТ ИЗРАСЛИ ИЗ ТЕХНОЛОШКЕ ПРИРОДЕ АРМИРАНОГ БЕТОНА, ОВДЈЕ ЈЕ ОЧИГЛЕДНО ДЕМОНСТРИРАЛА ПОЈАВУ НОВЕ АРХИТЕКТОНСКЕ МИСЛИ

Његова вила у народу је прозвана ,,квадратна кућа“ због своје карактеристичне геометријско квадратично кубусне форме. Строга симетричност прати и унутрашњи симетрични распоред просторија, развијен око централног ходника са унутрашњим степеништем. Објекат је са четири етаже, а сутерен и тавански простори су секундарни, тј. визуелно подређени приземљу и спрату, структурално значајни у архитектонској градацији.

Црна Гора није до сада успијевала да институционално спозна и валоризује и региструје градитељску историју коју баштини неколико вјекова. Десетине међународних конвенција је на то обавезују. Посебне су у случају архитектуре: Конвенција о заштити архитектонског насљеђа Европе из Гранаде 1985. године, а Савјет Европе је још 1991. донио Препоруке о заштити архитектонског насљеђа XX вијека.

Цетињски хумор Први црногорски инжињер Марко Ђукановић, иначе министар грађевина, води радове на Владином дому, а истовремено гради и своју вилу Ђукановића и вилу Душана Вукотића, министра правде, свог пашенога. Њихове супруге су двије сестре Францускиње које су очигледно давале стил европског живота својим породицама па и у избору архитектуре за своје породичне виле. Због оптужби да је инг. Марко Ђукановић градио ове куће од материјала са Владиног дома, створила се афера и био је исљеђиван. Приче у народу су попримале и одређену забаву па су тадашњи Цетињани вилу Ђукановића и вилу Вукотића прозвали ,,копилад Владиног дома“. Да је данас свима познати цетињски хумор традиционалан, налазимо доказе ето и прије 110 година.

У току прве деценије XX вијека Цетиње се припрема за проглашење Краљевине, што неизбјежно подразумијева урбано дотјеривање: ужурбан завршетак Владиног дома, Италијанског посланства, доградњу дворца књаза Николе, уређење Зетског дома, довод водовода са Врела, изградња електричне централе… У граду се свуда чуо италијански језик јер су преко 400 радника и мајстора из Италије и десетине архитеката били ангажовани у пословима градње.

Када станете пред ,,квадратну кућу“ доживите тренутак изненађења, задивљујуће геометријске чистоте и рафинираних линијских ненаметљивих детаља израслим из ,,мекане“ малтерске обраде. Слободно пењање на приземље трапезно-лучним степеништем у строгој симетрији објекта, испод централног свечаног балкона са Art Deco оградом, потенцира осјећај достојанственог прилаза кући. Правило још од античких времена да симетрија изазива осјећања поштовања и достојанства успјешно се примјењује и у модерној архитектури. Фасадна платна су у наглашеном геометризму, са корнижима и плиткорељефним детаљима око прозора. Карактеристично је ријешен прелаз спрата у атику тавана, пресјецањем наглашено лебдећом широком конзолом. Све фасаде имају издужене правоугаоне прозоре симетрично распоређене, са благом ненаметљивом апликацијом око горњег дијела прозора. Благим лезенама уоквирене су фасаде на угловима куће. На атици су окулуси који ликовно допуњују свеукупну геометризирану чистоту фасада.

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Општа градитељска иницијатива се огледа и на приватном плану јер су породице високих службеника школованих у иностранству са формираним грађанским стилом живота ангажовали архитекте за пројекте њихових кућа. Душан Вукотић, министар правде (1907-1910), наручује пројекат своје куће од Ђан Карла Магуљанија (?-1920) италијанског архитекте из Милана, у црногорској периодици често називан Јован. Дошао је на Цетиње за завршетак радова на Италијанском посланству и помагао је арх. Корадинију око припреме декорације и уређења града поводом проглашења краљевине. Очигледно је да Душан Вукотић (из сродства краљице Милене) својом културом надилази друштвену средину, када је имао афинитет за један модернистички пројекат.

ПОБЈЕДА – КУЛТ указује на значајна архитектонска дјела која красе дјелове наших градова, поред којих са задовољством пролазимо а често не знамо ауторе тих здања.

Сагледавајући архитектонске вриједности куће Вукотића треба имати у виду да је грађена армираним бетоном који се у то вријеме почео примјењи-

вати у грађевинарству Европе. Ова кућа је јединство технологије, примјене материјала и естетике и свеукупне довршености.

На самом почетку XX вијека многи архитекте широм свијета развијали су нове тенденције у архитектури засноване на новим градитељским технолошким могућностима. Употребом армираног бетона ствара се архитектура чистих геометризираних волумена, ослобођена еклектичких детаља, конструктивно усаглашена функцији и намјени објекта. У том контексту настао је и Магуљанијев пројекат куће Вукотића, као архитектура Модерне у времену европских револуционарних тенденција као симболу новог времена у Европи и на Цетињу. Никада раније у систему градње објеката није постојала таква досљедност, спој технологије градње и њеног архитектонског изгледа што је одлика Магуљанијевог пројекта. Осјећање истинитости да су форма и ликовност израсли из технолошке природе армираног бетона, овдје је очигледно демонстрирала појаву нове архитектонске мисли. Ово архитектонско дијело Магуљанија у урбаном ткиву Цетиња, својом чистотом форме и архитектуром комплексне једноставности има значај и у регионалним размјерама. 