Dnevni list Pobjeda 10.07.2021.

Subota, 10. jul 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 19986 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Pokrenut disciplinski postupak protiv zamjenika generalnog sekretara Vlade jer je u neradni dan nepravilno koristio službeno vozilo u privatne svrhe i izazvao udes

Nesporazum o sporazumu sa Sjedinjenim Američkim Državama o imunitetu američkih građana STR. 3.

Kandića terete za težu povredu MVP demantuje službene dužnosti Vladu: Nijesu preduzimane aktivnosti za ukidanje sporazuma Politički analitičar o dometima sastanka partija na vlasti o rješavanju političke krize

Samo dan nakon udesa, ministar unutrašnjih poslova Sekulović saopštio je da Kandić nije vozio, a dan kasnije i premijer Krivokapić je ustvrdio isto. Premijer je kazao da ima potpuno drugačije informacije, odnosno da su dva službenika Uprave policije ,,upravo vršila određene aktivnosti direktno sa porodicom Popović i na taj način pokušali da utiču na drugačiji način odvijanja ovoga postupka“ STR. 10. i 11.

Tribina Građanske inicijative „21. maj“ u Podgorici

STR. 2. i 3.

Filipović: Krajnja odluka DF-a biće - kako Vučić kaže

Sjutra se navršava 26 godina od genocida u Srebrenici u kojem je, prema procjenama, ubijeno više od 8.000 ljudi u zaštićenoj zoni UN-a

Predsjednik Skupštine uručio Trinaestojulsku nagradu

STR. 6.

STR. 8.

Vjetar otežavao gašenje velikog požara koji je zahvatio šumu i nisko rastinje na Ćemovskom polju

STR. 7.

STR. 17.

Nekoliko sati se borili sa vatrenom stihijom I.MITROVIĆ

Nikolaidis: U crnogorskom društvu postoje ozbiljne fašističke tendencije

Godišnjica stradanja u sjenci poricanja

M.BABOVIĆ

Nikčević: Djelima se doprinosi dobrobiti Crne Gore

Politika

Subota, 10. jul 2021.

Premijer na radnom doručku sa ambasadorima država članica EU u Crnoj Gori

Krivokapić sa ambasadorima

Krivokapić: Zatvaranje poglavlja 23 i 24 garantuje ulazak u EU do 2024.

PODGORICA – Zadatak Vlade Crne Gore je da privremena mjerila za poglavlja 23 i 24 prevede u završna. To bi značilo da smo napravili iskorak koji Crnoj Gori garantuje pristupanje Evropskoj uniji do 2024. godine, kazao je premijer Zdravko Krivokapić na radnom doručku sa ambasadorima država članica EU u našoj državi.

Domaćini sastanka bili su šefica Delegacije EU u Crnoj Gori Oana Kristina Popa i ambasador Slovenije Gregor Presker.

Premijer je ponovio da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj Crne Gore i opredjeljenje koje nema bolju alternativu.

- Ova Vlada spremna je da radi danonoćno, kako bi Crna Gora 2024. godine ušla u Evropsku uniju. Ne po osnovu nikakvih privilegija, nego na osnovu dobrih rezultata - poručio je Krivokapić.

Vlada je, poručio je on, napravila listu samoocjenjivanja koja će biti naš interni indikator koji će nam pokazati na kom smo pristupnom nivou i koliko nam nedostaje da bismo dobili ocjenu pet.

Vladavina prava, naveo je on, ostaje okosnica pregovaračkog procesa, a Vlada je posvećena reformama u ovoj oblasti, ali ne želi da uđe u implementaciju rješenja koje ne bi bilo u skladu sa evropskim praksama.

Vlada će uraditi sve, dodao je premijer, kako bi podigla standard građana na viši nivo, dovršila infrastrukturne projekte i otpočela nove.

- Sve projekte smo podijelili u pet povezanih segmenata. Prvi koji se tiče drumske infrastrukture biće put Plužine – Sarajevo. Drugi projekat je auto-put, a on je u neraskidivoj vezi sa trećim – Luka Bar.

Aktiviranje Luke Bar u njenom punom potencijalu smatramo da je najznačajniji privredni projekat u Crnoj Gori. U suprotnom, ako Luku ne aktiviramo u pravom smjeru, ona će ostati naš bezbjednosni problem i mjesto gdje se dešavaju mutne radnje. Četvrti se tiče realizacije jadransko-jonske magistrale, a peti projekat je jadransko – jonski gasovod. Ovome treba dodati i one „zelene projekte“ koji se tiču obnovljivih izvora energije – rekao je Krivokapić.

Ambasador Presker predstavio je prioritete predsjedavanja Slovenije EU i poručio da je glavni cilj te zemlje da pomogne u poboljšanju otpornosti EU i doprinese efikasnijem odgovoru na krize koje premašuju kapacitete nacionalnih država.

- Želimo da kroz konstruktivan dijalog predstavimo kulturu vladavine prava, da promovišemo bezbjednu i sigurnu EU, kao i da pružimo podršku zemljama Zapadnog Balkana i njihovom putu ka EU – kazao je Presker.

Slovenački ambasador je poručio da će Slovenija svoje napore usmjeriti na borbu protiv pandemije korona virusa i jačanju evropske sajber bezbjednosti.

- Pandemija i sajber otpornost imaju značajne prekogranične efekte i zbog toga zahtijevaju zajednički odgovor na nivou EU i Slovenija će se fokusirati na to. Težićemo ekonomskom oporavku zemalja u regiji, a Slovenija će sarađivati sa zemljama Zapadnog Balkana da bi zelena i digitalna tranzicija postala realnost i da bi se poboljšala povezanost unutar regije i sa EU i osigurala pozitivna perspektiva za mlade iz regiona – zaključio je Presker. Ž. Z.

Politički analitičar o dometima sastanka partija na vlasti o rješavanju

Filipović: Krajnja odlu DF-a biće - kako Vučić PODGORICA - Insistiranjem na maksimalističkim ciljevima, iako se u jednom trenutku činjelo da to neće raditi, jasno je da Demokratskom frontu možda i nije stalo do dogovora, nego im je cilj da u jednom trenutku može doći do izbora ili nove vlade, da sebi osiguraju najbolju poziciju, ocijenio je politički analitičar Ljubo Filipović.

On je, za Pobjedu, komentarisao prijedlog DF-a na nedavnom sastanku partija na vlasti da se politička kriza može riješiti izborom nove vlade, bez Zdravka Krivokapića sa Miodragom Lekićem na čelu, ali da njima pripadne funkcija predsjednika parlamenta koju sada obavlja lider Demokrata Aleksa Bečić.

U DF-u su, smatra Filipović, svjesni da, ukoliko se nastavi ovaj trend pada povjerenja u njihovu političku grupaciju, a rast povjerenja u Demokrate, biće samo u gubitku.

DF IGRA NA SVE ILI NIŠTA

- Demokratski front igra na sve ili ništa - ili da u budućoj vladi zauzimaju veoma ozbiljne funkcije - ili da ih jednostavno ne bude na sljedećim izborima, da budu

i.mandić

2

Ljubo Filipović.

Demokratski front igra na sve ili ništa: ili da u budućoj vladi zauzimaju veoma ozbiljne funkcije ili da ih jednostavno ne bude na sljedećim izborima, da budu marginalizovani i da padnu, možda, čak ispod 10 procenata. Nemaju što da izgube i tako se ponašaju. O ponašanju Demokratskog fronta i njihovoj posljednjoj odluci pitaće se i Beograd, ocjenjuje Filipović marginalizovani i da padnu, možda, čak ispod 10 procenata. Nemaju što da izgube i tako se ponašaju. O ponašanju

Sastanak partija opozicije i dijela vlasti znak otvorenosti za dijalog Sastanak parlamentarnih partija opozicije i dijela vlasti koji je u srijedu održan kod predsjednika parlamenta Alekse Bečića, kaže Filipović, dobar je znak neke vrste otvorenosti za dijalog.

- Ja nijesam mogao da zaključim da su se išta konkretno dogovorili ili najavili, osim nekih ispraznih formulacija o zajedničkoj evropskoj budućnosti. Kada budemo imali konkretne prijedloge, konkretne zaključke i informacije

sa tih sastanaka, moći ćemo govoriti koliko su oni ozbiljni i koliko oni mogu donijeti neku vrstu promjene - ističe on.

Filipović smatra da DF nije učestvovao na prvom sastanku vlasti i opozicije jer igra taktički i populistički. Demokratski front, kako kaže, želi da prikaže svom biračkom tijelu da Demokrate i Ura sarađuju sa bivšim vlastima i pokušava da na taj način sebi obezbijedi više glasova.

Predstavljen zbornik „Nezavisna i evropska Crna Gora ili Velika Srbija“

Građanska Crna Gora je jedini put kojim možemo da idemo

Zajedno, kako je poručeno, treba da damo i jaču podršku Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi koja je dekretom ukinuta nakon što je 1918. Srbija aneksirala Crnu Goru.

– Latentan odnos prema crnogorstvu, iz kojeg su ponikli i čojstvo i junaštvo, ali i namjerno propuštene lekcije iz

istorije dozvolili su da se ćuti o našoj slavnoj slobodarskoj prošlosti, o komitama, o Božićnom ustanku, o izgorjelim i.mandić

PODGORICA – Povratak na put sopstvene duhovnosti i identiteta jedini je način da se Crna Gora vrati građanskom, evropskom kursu – ključna je poruka sa promocije zbornika „Nezavisna i evropska Crna Gora ili Velika Srbija“, koja je održana sinoć u Velikoj sali Kulturnoinformativnog centra „Budo Tomović“.

Sa promocije zbornika

Demokratskog fronta i njihove posljednje odluke pitaće se i Beograd – ocjenjuje naš sagovornik.

Zvicerima, o egzodusu preko tri hiljade ubijenih i šest hiljada zarobljenih i proćeranih Crnogoraca i Crnogorki koji je

sprovodio okrutni režim Aleksandra Karađorđevića – istakla je književnica Ana Pejović.

Na promociji su govorili član organizacionog odbora za izdavanje zbornika Miodrag Mijo Aleksić, urednik Dragan Vugdelić, književnica Ana Pejović, novinar Slobodan Bobo Čukić, dr Cvetko Pavlović i vladika nikšićki Crnogorske pravoslavne crkve Boris.

Zbornik čini 19 radova autora iz Crne Gore, Hrvatske, BiH, Kosova i Ukrajine.

U njemu su obuhvaćeni radovi koji su prošle godine trebalo da budu predstavljeni na konferenciji Fondacije „Sveti Petar Cetinjski“ i DANU koja je pod istim imenom kako je nazvan i zbornik trebalo da se održi u aprilu, ali je odgođena zbog pandemije korona virusa. Bilo je planirano da konferencija pruži odgovore na pojavu molebana i litija u organizaciji SPC u Crnoj Gori. Ž. Z.

Filipović smatra da insistiranjem da Miodrag Lekić, inače Bečićev koalicioni partner, bude premijer, Demokratski front hrani Lekićevu ličnu sujetu, nauštrb autoriteta Zdravka Krivokapića čiji sadašnji politički angažman baš njima nanosi najviše štete.

Odgovarajući na pitanje da li je u situaciji kada se ključni igrači političkih partija na vlasti ponašaju kao „rogovi u vreći“ moguć dogovor i izlaz iz političke krize, Filipović kaže da će, kada je u pitanju odluka Demokratskog fronta, zadnju riječ imati predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Ne treba prenebregnuti činjenicu da svi u vladaju-

Novoizabrana predsjednica Savjeta mladih DP

Sonja Milatović

PODGORICA – Savjet mladih Demokratske partije socijalista nastojaće da bude istinski promoter zdrave i zrele političke priče, koja će za cilj imati osnaživanje mladih i njihovo aktivno uključivanje u cjelokupno djelovanje partije, kazala je za Pobjedu novoizabrana predsjednica te organizacije Sonja Milatović.

Konkurencija je, kaže ona, bila izuzetno jaka, pa je do samog kraja bilo neizvjesno ko će biti izabran. Sada je pred njom veliki i zahtjevan posao u kojem će se truditi da opravda dato joj povjerenje.

PLANOVI

- U mom mandatu na jedan atipičan način bavićemo se dnevno-političkim temama

Politika

Subota, 10. jul 2021.

Nesporazum o sporazumu sa SAD o imunitetu američkih građana

u političke krize

uka ć kaže ćoj većini razmišljaju da ne treba baš presjeći „granu na kojoj sjede“. U ovom trenutku njihova pobjeda na novim izborima ne bi bila baš izvjesna bez energije litija.

To što se oni svađaju i što sve govore jedni drugima, toga smo se nagledali u Budvi u prethodnih pet godina, ali se nikada koalicija na kraju nije rasturila. Svađaju se i u Budvi i svuda jer je to miks organizacija, različitih ideologija i svjetonazora koje jedino na okupu drži to budžetsko korito sa kojega svi piju – ističe Filipović.

PONAŠANJE URE

O ponašanju Ure, koja se u sukobu frontovaca i demokrata drži po strani, naš sagovornik kaže da se na osnovu njihovog ponašanja, iako je to u domenu pretpostavki, da zaključiti da Abazovićeva partija ima neku vrstu prećutnog, možda i tajnog dogovora i koordinaciju sa Demokratskim frontom.

- Urino i glasačko tijelo Demokratskog fronta se ne preklapaju. Međutim, Ura dosta gubi jačanjem Demokrata jer Bečićeva partija ima jedan građanski dio biračkog tijela oko kojeg se takmiči sa Urom. Zbog toga Abazovićeva stranka ima više interesa da sarađuje sa DF sa kojim je najdalja i da radi na štetu Zdravka Krivokapića i Demokrata – smatra Filipović.

Govoreći o mogućnosti opstanka Krivokapića na mjestu premijera, naš sagovornik ističe da sadašnji predsjednik Vlade ima podršku spolja.

- To svjedočimo danas. Međunarodna zajednica i naši partneri iz Zapadne Evrope vide Zdravka Krivokapića kao manje zlo, nego da dođe neko ko ne ispunjava obaveze. Krivokapić i njegova vlada

3

do sada, barem u načelu, nije napravila ni jedan pogrešan korak kada je u pitanju spoljnopolitička agenda zemlje.

Kada bi se na mjestu premijera pojavio neko ko bi bio podložniji pritiscima Demokratskog fornta, već bismo imali mnogo veće probleme i u Crnoj Gori, ali i u regionu, kada je u pitanju bezbjednost, a maligni uticaj spolja, od Rusije i Srbije, bio bi mnogo veći – naglašava Filipović.

TEŠKO DO TEHNIČKE VLADE

Opozicija, kaže on, kada je u pitanju trenutna kriza i trzavice partija koje vrše vlast, pristupa strateški, jer želi da se pozicionira kao konstruktivni partner koji bi u jednom trenutku mogao da se vrati na pozicije moći.

- Mislim da previše robuju iluziji da bi Demokrate i Ura mogli da pristanu na neku vrstu prelazne vlade sa DPS-om, SDP-om, SD-om i manjinama. Do toga ne može doći jer Demokrate i Ura, bukvalno, dugo jašu na talasu populizma, pa bi svaki njihov dramatični zaokret ka nekoj vrsti bliže saradnje sa opozicijom u nekoj eventualnoj prelaznoj vladi bio nemoguć jer bi doveo do tektonskih poremećaja, možda i do protesta. Demokrate i Ura se toga boje i zbog toga nikada neće napraviti takav presudan korak - ističe naš sagovornik.

Filipović smatra da smo, kako sada stvari stoje, daleko od novih izbora, ali, kako kaže, politika, pogotovo u Crnoj Gori, jako je nepredvidiva.

Kada je riječ o blokadi parlamenta, Filipović ističe da će vjerovatno oko nekih strateških pitanja koja su bitna za opstanak vlasti dolaziti do nekakvog dogovora.

- Ukoliko se nastavi ova politička kriza i ukoliko budemo zadržavali status quo i imali neku vrstu stagniranja ekonomije, reformi i puta ka Evropskoj uniji, iako to zvuči kao fraza, najveći gubitnici biće građani Crne Gore. Političke elite, patritokratski elementi bilo u vlasti ili opoziciji ovim stanjem ne gube ništa, ni privilegije ni ugled - zaključio je Filipović.

Z. DARMANOVIĆ

MVP demantuje Vladu: Nijesu preduzimane aktivnosti za ukidanje sporazuma

Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju priključivanje Crne Gore Evropskoj uniji. O bilo kojem bilateralnom sporazumu koji je u pitanju razgovaraćemo kao saveznici i prijatelji – saopšteno je Pobjedi iz Ambasade SAD PODGORICA – Ministarstvo vanjskih poslova demantovalo je navode da Vlada planira da ukine sporazum sa Sjedinjenim Državama o imunitetu američkih vojnika, pojašnjavajući da takav sporazum ne postoji.

Postoje, kako tvrde u MVP, dva sporazuma sa SAD-om jedan kojim se građani SAD izuzimaju iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda i SOFA sporazum - o statusu snaga. Tvrde, međutim, da nikakve aktivnosti u vezi s ta dva sporazuma nijesu preduzimane.

Ovakva informacija iz MVP suprotna je onome što je objavila Vlada. U Informaciji o napretku u procesu pregovora po klasterskom pristupu, koja je objavljena prošle sedmice, jasno se navodi da je „potrebno nastaviti aktivnosti na osnovu obostrano prihvatljivog modela, kako bi se pronašle najprikladnije administrativne procedure za ukidanje sporazuma sa SAD-om“.

- Kada je riječ o završnom mjerilu, odnosno bilateralnom sporazumu o imunitetu sa Sjedinjenim Državama, kojim se građanima SAD-a daju izuzeća iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda i kako bi se uskladili sa smjernicama Evropske unije u vezi s ovim pitanjem, potrebno je nastaviti aktivnosti na osnovu obostrano prihvatljivog modela, kako bi se pronašle najprikladnije administrativne procedure za ukidanje sporazuma sa SADom. Cilj ove koordinacije će biti rješenje koje je prihvatljivo za sve strane i koje će doprinijeti uspješnom zatvaranju definisanog mjerila – navedeno je u dokumentu.

Iz Ministarstva krivicu pripisuju medijima, navodeći da je

Ministarstvo vanjskih poslova

dokument pogrešno interpretiran.

- U Informaciji o stanju pristupnih pregovora sa EU, usvojenoj na sjednici Vlade, nijednom riječju se ne spominje „sporazum sa SAD-om o imunitetu američkih vojnika“, koji pod tim nazivom i ne postoji. Jedini sporazum koji se spominje je bilateralni sporazum kojim se građanima SAD-a daju izuzeća iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, budući da je ovo pitanje povezano s ispunjavanjem obaveza u okviru poglavlja 31 u pregovorima sa EU. Ni u odnosu na ovaj sporazum nove aktivnosti nijesu preduzimane i samim tim se identičan odjeljak na ovu temu nalazi i u prethodnim informacijama o stanju pristupnih pregovora sa EU - saopšteno je iz MVP za TVCG. Podsjećaju i da su sporazum kojim se građani SAD izuzimaju iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda i SO-

Dokument koji je početkom jula usvojila Vlada

FA sporazum dva potpuno različita dokumenta.

- Netačna je informacija i da su u vezi s pitanjem bilateralnog SOFA sporazuma preduzimane bilo kakve aktivnosti, a pogotovo je netačno da Vlada Crne Gore ukida SOFA sporazum. Svi potezi koje Vlada preduzima u vezi s pregovorima sa EU i saradnjom sa SAD-om isključivo su u pravcu unapređivanja odnosa na svim poljima - is-

tiče se u saopštenju MVP. Iz Ambasade SAD su za Pobjedu kazali da će se o bilo kojem sporazumu razgovarati na prijateljskoj osnovi.

- Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju priključivanje Crne Gore Evropskoj uniji. O bilo kojem bilateralnom sporazumu koji je u pitanju razgovaraćemo kao saveznici i prijatelji – saopšteno je Pobjedi iz Ambasade SAD. J. ĐURIŠIĆ

PS-a Sonja Milatović poručuje da će ta organizacija biti ogledalo građanske i evropske Crne Gore

Nećemo biti nijemi posmatrači, suprotstavićemo se svemu što narušava građansku Crnu Goru koje su važne za opšte dobro, a cilj našeg djelovanja biće promovisanje pravog sistema vrijednosti. Zato ću se truditi da stvorim ekipu, tim koji će biti lider cjelokupnog Savjeta mladih – rekla je Milatović.

U fokusu njenog rada, kako kaže, biće i kreiranje šansi i sprovođenje aktivnosti koje će mladima pomoći da ostvare puni potencijal, dati priliku da se iskažu, saopšte svoje mišljenje i odrede su u odnosu na svaku temu koja je od značaja za Crnu Goru.

Neophodno je, priča ona, stvo-

riti atmosferu u kojoj će mladi postati svjesni važnosti svoje uloge u društvu i odskočiti od ustaljenog principa djelovanja gdje sebi daju za pravo i dopuštaju da budu na margini.

- Mladi neće biti nijemi posmatrači društvenih promjena i procesa, nego će se aktivno uključivati i baviti temama koje se tiču i njihovog i državnog interesa – poručila je ona.

To je, dodaje, posebno važno zbog aktuelnih društvenih prilika sa kojima se Crna Gora suočava.

- Nastojaću da postavim Savjet

mladih kao organizaciju koja će raditi na očuvanju onih vrijednosti koje čine temelj Crne Gore, ali i srž djelovanja Demokratske partije socijalista.

U odbrani tih vrijednosti spremni smo da se suprotstavimo svemu onome što može narušiti sliku Crne Gore kao građanski i evropski orjentisane zemlje – objasnila je Milatović.

Pored toga, naglašava, u situaciji u kojoj svjedočimo raznim napadima na čast, ugled i integritet žene Savjet mladih će se truditi da ih ohrabri da uđu u politiku i shvate da njihova

uloga nije marginalizovana.

- Neophodno je da sve mi koje smo već u politici pokažemo generacijama koje stasavaju da je veoma važno da budu hrabre u onom momentu kada odluče da stupe na političku scenu i da ne postoje ti udari i miniranja koja jednu stamenu ženu, odlučnu i odvažnu da se bori za bolje društvo mogu odvratiti sa njenog puta – kazala je ona.

Komentarišući trenutnu političku situaciju u Crnoj Gori Milatović je rekla da najveću opasnost predstavlja činjeni-

ca da je ugrožen evropski put kretanja države.

- Promjena vlasti donijela je veće podjele, zatalasala političko tlo i dovela u pitanje evropski kurs Crne Gore. Mi kao državotvorna partija uvijek ćemo se suprotstaviti onima koji nastoje ili će nastojati da uruše ustavni poredak i ugroze vrijednosti na kojima počiva savremena Crna Gora – navela je Milatović.

NEODRŽIVA SADAŠNJA POLITIČKA SITUACIJA

Trenutno stanje smatra neodrživim i pogubnim za Crnu Goru.

- Među onima koji čine vlast je previše trzavica i nesuglasica i jedino što njih povezuje je netrpeljivost prema DPS-u. Novi izbori definitivno predstavljaju rizik za njih, jer su građani kroz njihovo dosadašnje djelovanje mogli da se uvjere kakve su to političke strukture i koliko rade za dobrobit Crne

Gore, a koliko Crnoj Gori rade o glavi. Mislim da bi na novim izborima dobili jedan snažan odgovor crnogorske javnosti gdje bi im građani poslali jasnu poruku da su se dosta skrivali i da je sve isplivalo na vidjelo i da budućnosti Crne Gore bez jedne jake strukture kao što je DPS nema – kazala je ona.

Zbog toga, dodaje Milatović, svjedočimo ozbiljnim reformama unutar DPS-a koje imaju za cilj da stvore atmosferu u kojoj će stasavati nove generacije koje će biti spremne da se zalažu za građanski i evropski sistem vrijednosti bez kojeg nema stabilne Crne Gore.

- Cjelokupno partijsko djelovanje usmjereno je na stvaranje novog kadra, novih lidera, koji će biti u stanju da na svojim leđima iznesu crnogorsku političku scenu. Mnogi su priželjkivali nestanak, ali nijesu imali pojma da to nove snage nastaju – zaključila je Milatović. Željka ZVICER

4

Ekonomija

Subota, 10. jul 2021.

Ministar kapitalnih investicija optimista

Turska ambasadorka u Crnoj Gori najavila posjetu pred

Toščelik ostaje PODGORICA – Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan do kraja godine će doći u Crnu Goru, a usklađivanje obaveza dvojice predsjednika je u toku, kazala je ambasadorka te zemlje u Crnoj Gori Songul Ozan.

Mladen Bojanić na trasi prioritetne dionice

Prioritetna dionica auto-puta biće završena do 20. novembra

PODGORICA - Ubrzani radovi na prioritetnoj dionici auto-puta Bar – Boljare ulivaju optimizam da će ona biti završena do 20. novembra, saopštio je ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić.

- Ubrzani radovi i veća angažovanost izvođača ulivaju optimizam da će ova dionica auto-puta biti završena u predviđenom roku - 30. novembar - napisao je Bojanić na svom Tviter profilu.

Izgradnja prve dionice od Smokovca do Mateševa je počela 2015. i najprije je bilo predviđeno da traje četiri godine.

Ministarstvo kapitalnih investicija zaključilo je krajem aprila 2021. godine sa kompanijom CRBC prilog ugovora o projektovanju i izgradnji prioritetne dionice auto-puta Bar – Boljare, kojim su se ugovorne strane dogovorile da do kraja novembra 2021. godine budu završeni svi radovi.

Vlada je 24. juna usvojila informaciju o statusu realizacije projekta auto-puta Bar – Boljare, u kojoj je navedeno da ukupan stepen završenosti radova na izgradnji auto-puta od Smokovca do Mateševa iznosi oko 95 odsto, a da je izvođaču do 9. juna ukupno isplaćeno 701,5 miliona eura.

S. P.

Zakazana vanredna skupština akcionara AD Sveti Stefan hoteli

Glasaju elektronskom poštom BUDVA - Predsjednica Odbora direktora AD Sveti Stefan hoteli Dragana Kažanegra-Stanišić zakazala je vanrednu sjednicu skupštine akcionara za 9. avgust. Na dnevnom redu su prijedlozi odluka o utvrđivanju visine naknade članovima i predsjedniku Odbora direktora i o izmjeni statuta ove kompanije nastale restrukturiranjem Budvanske rivijere.

U oglasu navode da će odluke biti donijete većinom glasova prisutnih vlasnika akcija ili njihovih punomoćnika, pod uslovom da sjednici prisustvuju akcionari koji posjeduju naj-

manje polovinu ukupnog broja akcija. U radu skupštine mogu učestvovati samo akcionari koji su na spisku Centralnog klirinškog depozitarnog društva dva dana prije održavanja sjednice, koja će biti održana elektronski shodno epidemiološkoj situaciji. O tačkama dnevnog reda glasaće mejlom od 11 do 13 časova na glasačkim listićima koji će im biti dostavljeni nakon prijave za učešće. Materijal za obje tačke dnevnog reda biće objavljen na internet stranici Sveti Stefan hotela.

Na prošloj skupštini polovinom juna za predstavnike državnog kapitala imenovani su advokat Milovan Milošević,

Ambasadorka SAD posjetila IRF

Sa sastanka u IRF-u

Rajnke ukazala na važnost ICT sektora PODGORICA - Ambasadorka SAD Džudi Rajzing Rajnke posjetila je juče Investiciono-razvojni fond (IRF), gdje je sa predsjednikom Odbora direktora Velizarom Kaluđerovićem i izvršnom direktoricom Irenom Radović razgovarala o zajedničkim projektima.

Rajnke je ukazala na potencijal za saradnju, naročito u domenu razvoja ICT sektora na bazi već početih projekata koji podrazumijevaju snaženje Akademije ženskih preduzetnica koju Ambasada realizuje

sa Arizona univerzitetom.

- Istaknuta je važnost studijskih posjeta crnogorskih kompanija iz ICT sektora Silikonskoj dolini, ali i edukativnih projekata koji angažuju mlade talente iz ove oblasti – saopšteno je iz IRF-a.

Kaluđerović i Radović istakli su značaj razvojnih programa finansiranja IRF-a u okviru prioritetnih sektora, i predstavili stimulativne uslove finansiranja usmjerene na ranjive segmente.

U drugom kvartalu privrednicima je odobreno 125 kredita u iznosu od 65 miliona eura. R. E.

diplomirana ekonomistkinja Dragana Kažanegra-Stanišić i specijalistkinja menadžmenta u carini, špediciji i osiguranju Milica Kažanegra. MK grupu predstavljaće Vladimir Sekulić i Jelena Brković. Skupština je tada donijela zaključak da se Vladi uputi inicijativa da se zaštite prava i obaveze iz ugovora o zakupu Svetog Stefana kako bi se spriječile negativne posljedice kako za kompaniju, tako i za državu i turističku privredu.

Vlada i državni fondovi imaju 58,7 odsto akcija ovog društva, AIK banka 19,98, Merkur 1,5, a na tri kastodi računa je 10,7 odsto kapitala.

R. E.

Tokom razgovora sa predstavnicima crnogorskih medija istakla je da je važno ojačati bilateralnu saradnju na svim nivoima i najavila još velikih investicija.

Osvrnula se i na činjenicu da su tokom pandemije dvije zemlje pomagale jedna drugoj u rješavanju problema sa prevozom građana koji nijesu mogli da se vrate kući nakon uvođenja zabrana. Crna Gora je u tom trenutku omogućila da 800 turskih državljana ode kući, dok je Turska pomogla da ovdje dođe 150 naših građana kada nije bilo letova.

- Turska podržava svoje kom-

panije da investiraju u inostranstvu, a to je dobro i za vašu zemlju i za nas – kazala je ambasadorka i dodala da svi očekuju jaču ekonomsku saradnju.

Ambasadorka je kazala da Toščelik neće napustiti Crnu Goru i da se nada da će pregovori kompanije sa resornim ministarstvima uroditi plodom.

- To je svjetski poznata firma i neće ostaviti fabriku. Ovo je važna investicija i Toščelik je jedna od poznatijih svjetskih kompanija. Njihovo prisustvo je dobro za Crnu Goru i želimo da nastave sa radom. Toščelik ima veliki doprinos za crnogorsku ekonomiju ne samo po pitanju zapošljavanja, a veoma je važno da 280 radnika nastavi da radi, već i zbog nacionalnig dohotka, rekla je ona. Savjet za ekonomsku saradnju sa Crnom Gorom čine predstavnici najvećih turskih kompanija koje djeluju i na

ovim prostorima. Oni će povodom investicija imati sastanke sa predstavnicima crnogorske vlade.

Ambasadorka je kazala da je u Crnoj Gori registrovano 3500 turskih firmi od kojih je 400 aktivno. Zirat banka, To-

Premijer posjetio prelaz Dobrakovo

Krivokapić pozdravio

Krivokapić na Dobrakovu

Zbog hedžing aranžmana kredita za auto-put

Jubilej Adiko banke

DF dostavio inicijativu za saslušanje Spajića PODGORICA - Poslanici DF-a Simonida Kordić i Dejan Đurović juče su dostavili Skupštini inicijativu za saslušanje ministra finansija Milojka Spajića zbog ugovaranja hedžing aranžmana kredita za auto-put.

To je Pobjedi potvrdio Vladimir Joković, predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, pred kojim Spajić treba da bude saslušan.

DF je tražio saslušanje kako bi Spajić objasnio pod kojim je uslovima dogovorio smanjenje kamatne stope na kredit za auto-put Bar-Boljare sa dva odsto dolarske na 0,88 odsto eurske.

Spajić je u četvrtak obavijestio javnost da je zaštitio državu od valutnog rizika kredita kod kineske Exim banke, te da će ušteda ostvarena po tom osnovu biti osam miliona eura godišnje.

B.D.

Mjere podrške Ministarstva ekonomskog razvoja

U toku isplata turističkih vaučera PODGORICA - Isplata sredstava za realizovane turističke vaučere, zaključno sa 29. junom, je u toku, a Ministarstvo ekonomskog razvoja će sljedeći presjek stanja obaviti 15. jula. Iz Ministarstva su saopštili da će isplaćivati vaučere realizovane u periodu od 29. juna do 15. jula.

Songul Ozan

- Mjera koju je Vlada usvojila kao pomoć oporavku turističke privrede, vrijedna 5,5 miliona eura, namijenjena je izdavaocima privatnog smještaja, odnosno pokretanju njihove privredne aktivnosti, ali i pružanju podrške zdravstvenim i prosvjetnim radnicima koji su bili na prvoj liniji odbrane od korona virusa -

navodi se u saopštenju.

Iz Ministarstva su kazali da je mogućnost korišćenja vaučera produžena do kraja godine i da izdavaoci privatnog smještaja imaju pravo da otkažu ili da na platformi za određeni period podese broj smještajnih kapaciteta koje stavljaju na raspolaganje prosvjetnim i zdravstvenim radnicima.

R. E.

Obilježili pet godina poslovanja PODGORICA – Tokom proteklih pet godina Adiko banka se pozicionirala kao digitalin predvodnik na crnogorskom bankarskom tržištu, zahvaljujući efikasnom korišćenju novih tehnologija i procesu digitalne transformacije, saopšteno je iz banke.

Oni su juče obilježili pet godina poslovanja Adiko brenda u Crnoj Gori.

- Rezultati koje smo ostvarili su dokaz da naši klijenti prepoznaju posvećenost i zalaganje da budemo banka jasne i moderne strategije, čiji su efekti, proizvodi i usluge za novo doba ocijenio je Kristof Šoen, glavni izvršni direktor Adiko banke.

E. R.

Ekonomija

Subota, 10. jul 2021.

dsjednika Erdogana do kraja godine

5

Najavljena prodaja crnogorske telekomunikacione kompanije

Česi prodaju CG e u Nikšiću Telenor Mađarima

ščelik, Turkiš erlajnz, Port of Adria, Net holding, Sandzakli grupa, Gintaš... samo su neka od imena koja imaju renome u svijetu a djeluju i u Crnoj Gori.

Istakla je da je sve više firmi zainteresovano za rad u Crnoj Gori, a izdvojila je prošlone-

o turiste

PODGORICA - Crna Gora je otvorena za sve turiste i spremna da pokaže gostoljubivost, saopštio je premijer Zdravko Krivokapić tokom posjete Graničnom prelazu Dobrakovo. Iz kabineta premijera saopšteno je da se Krivokapić tokom posjete uvjerio da sve dobro funkcioniše, da se poštuju procedure i da nema dužih čekanja.

Krivokapić je kazao da su turisti, koje je pozdravio na Dobrakovu, bili zadovoljni, ali pomalo iznenađeni, jer nijesu očekivali da će ih dočekati premijer.

- Stvaramo dobru praksu da direktnim uvidom u stanje dođemo do saznanja kako sve

djeljnu posjetu Danilovgradu sa firmom koja je zainteresovana za proizvodnju organske hrane.

- Veliki dio firmi koje su gradile Portonovi su bile turske i ovdje je radilo 2000 naših radnika – kazala je ona i naglasila važnost rada fondacije TIKA, poznate po donatorskom radu i stvaranju kulturnih mreža, a veoma je prisutna u crnogorskoj javnosti.

Kazala je da se Crna Gora reklamira kao turistička destinacija u Turskoj, kao jedno od najljepših mjesta na svijetu, a preporučuju je za medeni mjesec ili za kupovinu nekretnina, „kako bi se našao mir i pobjeglo od gužve“.

Kako je istakla, Turci Crnu Goru vide kao mirnu i prijateljsku zemlju i zato su spremni da ovdje pokrenu biznis.

Ambasadorka Ozan je građanima Crne Gore čestitala Dan državnosti – 13. jul.

J. N.

funkcioniše, jer u ovim vrelim danima sve nas najviše nervira čekanje. Dobili smo uvjerenja da sve protiče u najboljem redu, da se poštuju procedure, a da najduže čekanje nije do sada prelazilo 20 minuta - rekao je Krivokapić.

Naveo je da je u junu 24 odsto više putničkih vozila prešlo prelaz Dobrakovo u odnosu na isti mjesec 2019. godine.

-Broj putnika je porastao 13 odsto. Ti rezultati daju nadu da će prvo što je projektovano budžetom biti prevaziđeno. Jun je to pokazao, a jul i avgust će potvrditi, jer je situacija u Crnoj Gori što se tiče korona virusa stabilna rekao je Krivokapić i naglasio da je Crna Gora otvorena za sve turiste i da nemamo bilo kakve dodatne zahtjeve koji postoje na drugim graničnim S. P. prelazima.

Reakcija DPS-a na Agrobudžet

Poljoprivreda srozana na najniži nivo PODGORICA - Lošim potezima, bez pravog plana i programa, sa zakašnjelim usvajanjem Agrobudžeta, Vlada i Ministarstvo poljoprivrede su gotovo uništili sve naslijeđeno i poljoprivredu srozali na najniži nivo, ocijenili su iz DPS-a. Član Izvršnog odbora te partije Mihailo Anđušić rekao je da je neshvatljivo da Crna Gora tako kasno dobija agrobudžet.

- Praktično na samom kraju proizvodne sezone, pa poljoprivrednici, ostavljeni bez mjera podrške, nijesu ni mogli isplanirati svoju sjetvu - dodao je Anđušić, koji kritikuje Agrobudžet ,,jer sem što je najniži u Evropi, ne predstavlja suštinsko rješenje za nagomilane probleme“.

- Usljed povećanja cijena goriva, stočne hrane i drugih inputa, kao i bez obezbijeđenog sigurnog plasmana proizvoda, poljoprivrednici su dovedeni u bezizlaznu situaciju - rekao je Anđušić.

On je kazao da Vlada nema ni strategiju vezanu za uvoz, koji se, kako je dodao, nameće kao jedini mogući slijed događaja, jer zbog tako velikog kašnjenja domaća proizvodnja je značajno smanjena.

-Posljedice loše vladine politike zahvatile su čitav državni sistem, a još tragičnije će biti kada brojni časni domaćini budu dizali ruke od dosadašnjeg posla, kojim su izdržavali svoje porodice - zaključio je Anđušić.

S. P.

Ugovorne strane mađarski 4iG i češki PPF telekom su se dogovorili da zaključe transakciju najkasnije do 3. novembra, uz saglasnost crnogorskih vlasti

PODGORICA - Mađarska kompanija 4iG potpisala je pismo o namjerama sa podružnicom PPF telekom grupe za sticanje 100 odsto udjela u Telenoru, operatoru mobilne telefonije u Crnoj Gori. Ta kompanija je najavila svoju drugu međunarodnu akviziciju, koja će omogućiti društvu da nastavi da gradi svoj telekomunikacioni portfolio. Češko investiciono društvo PPF grupa preuzelo je Telenor Crna Gora 2018. godine, zajedno sa nekoliko regionalnih operatera mobilne telefonije. Neobavezujući ugovor o detaljima transakcije ugovorne strane su najavile na Budimpeštanskoj berzi.

- Telenor CG je lider na crnogorskom tržištu sa 338 hiljada pretplatnika i prihodom od 43 miliona eura u prošloj godini.

Glavni prihod ovog društva dolazi od privatnih, 50 odsto, i poslovnih pretplatnika, 17 odsto - rekli su iz mađarske

Sjedište Telenora u Podgorici

kompanije.

Telenor, kako su dodali, je vlasnik 150 baznih stanica koje pokrivaju glavne puteve, većinu tunela i sve plaže i zimska turistička odmarališta u Crnoj Gori. Zahvaljujući tome, Telenor CG svojim 4G signalom pokriva 98 procenata teritorije, pružajući stabilnu platformu za rast i kapacitete za ostvarivanje prihoda.

Izvršni direktor 4iG Gellert Jaszai je rekao da je akvizacija Telenora u skladu sa regionalnom strategijom širenja kompanije, a stabilno dosadašnje poslovanje i tržišna pozicija Telenora, kao i snažni kapaciteti za stvaranje prihoda, mogu im donijeti visoku dodatnu vrijednost.

-Vidimo značajan potencijal rasta u regionu Zapadnog Balkana i očekujemo da bi tokom

narednih pet godina mogao biti podstaknut proširenjem EU. Stoga, namjeravamo da dodatno povećamo prisustvo u regionu, osim ove akvizicije. U tom cilju kontinuirano istražujemo mogućnosti ulaganja u telekomunikacije i IT sektor - naveo je Jaszai.

Prema preliminarnom dogovoru, 4iG će početi dubinsku analizu poslovanja društva koje je predmet akvizicije, čiji se rezultati očekuju krajem septembra i koji će ovoj kompaniji omogućiti da da konačnu ponudu za akviziciju Telenora.

Ugovorne strane su se dogovorile da zaključe transakciju najkasnije do 3. novembra, uz saglasnost crnogorskih vlasti.

Oglasili su se iz PPF telekom grupe, navodeći da su ušli u pregovore o prodaji Telenora CG sa 4iG, koja je izrazila in-

teresovanje za ulazak na crnogorsko tržište kao dugoročni investitor.

-Ta potencijalna transakcija neće uticati na strategiju PPF telekom grupe da nastavi da razvija poslovanje na ostalim tržištima i traži nove prilike za investicije u regionu Centralne i Istočne Evrope - navodi se u saopštenju PPF grupe.

Iz kompanije su rekli da dok se pregovori ne završe i dok moguću prodaju ne odobre nadležne regulatorne institucije, PPF telekom grupa ostaje odgovoran vlasnik Telenora Crna Gora.

-To znači da PPF telekom grupa nastavlja da sprovodi planove poslovnog razvoja i pruža kvalitetne usluge mobilne telekomunikacije korisnicima u Crnoj Gori - dodaje se u saopštenju.

S. P.

Potvrđena odluka Privrednog suda u parnici oko malih HE

Miličković ne može da se umiješa u spor oko Trepačke rijeke PODGORICA – Apelacioni sud potvrdio je stav sutkinje Privrednog suda Dijane Raičković da manjinski akcionar Elektroprivrede Vasilije Miličković nema pravni interes da se, na strani države, umiješa u spor po tužbi kompanija Dekar i Hidro enerdži u vezi mini hidroelektrana na Trepačkoj rijeci.

Miličković je u žalbi naveo da je nejasan stav sutkinje Raičković da u ovom slučaju postoji samo ekonomski, ali ne i pravni interes da učestvuje u parnici. Ukazivao je da iz dokumentacije koju je dostavio proizilazi da je njegov pravni interes zaštita Ustava i interesa EPCG čiji je manjinski akcionar. Tvrdio je da sporni ugovor o mHE nanosi štetu EPCG, jer je prisiljava da od konkurencije otkupljuje struju po višestruko većoj cijeni od prodajne, čime se nanosi i šteta građanima kao krajnjim potrošačima.

- Pravilno je odlučio prvostep-

Vasilije Miličković

eni sud kada je odbio učešće u parnici kao umješača na strani tuženog sa obrazloženjem da Miličković nema pravni interes da stupi u ovu parnicu kao umješač, te da nijesu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 205 i čl. 206 ZPP-a. U konkretnom slučaju, predmet spora je zahtjev tužilaca da se poništi sporazum o raskidu ugovora o koncesiji, pa prava i obaveze Miličkovića, koji je manjinski akcionar u EPCG ne zavise od toga kako će biti presuđeno u parnici koja se vodi

između tužilaca i tuženog. On nema pravni interes, već ističe svoj posebni, ekonomski interes, kako to pravilno nalazi i prvostepeni sud – stoji u odluci koje je donijelo vijeće sudija Apelacionog suda Rama Strikovića, Katarine Đurđić i Nevenke Popović.

Sudije objašnjavaju da pravni interes za miješanje postoji samo kada prava i obaveze trećeg lica zavise od uspjeha stranke u parnici. Taj interes mora biti sadašnji, a ne budući ili prošli. U ovom slučaju, ka-

ko navode, Miličković to nije dokazao, već je naveo da je njegov interes u tome što trpi finansijsku štetu od vlasnika malih HE, ovdje tužilaca.

Ukazuju da se iz ekonomskog ne može crpiti pravni interes, zbog čega je prvostepena odluka ispravna.

Spor po tužbi kompanija Dekar i Hidro enerdži jedan je od nekoliko pokrenutih zbog koncesija za mHE. U ovom postupku traže poništaj sporazuma o raskidu ugovora o koncesiji za Trepačku rijeku potpisanog krajem 2019. godine. Tvrde da ih je država dovela u zabludu u vezi razloga za raskid ugovora te da je na njih izvršen uticaj da ne dovode u pitanje osnov za raskid. U tužbi navode da su tek nakon određenog vremena shvatili da tehničko rješenje, koje se pominjalo kao problem, u stvari nije pravi razlog zbog kojeg je tražen raskid, već da je država to željela radi protivljenja lokalnog stanovništva, uz namjeru da im se uskrati pravo na naknadu štete. S druge strane tvrde da su Dekar i Hidro enerdži bili u stalnom kršenju zakona, što je država tolerisala i uzdržavala se od jednostranog, dok nije došlo do sporazumnog raskida ugovora. Tužbom traže naknadu stvarne i izgubljene dobiti, čije iznose će precizirati nakon finansijskog vještačenM. Lk. ja.

6

Društvo

Subota, 10. jul 2021.

Građanska inicijativa „21. maj“ organizovala tribinu na temu „Antifašizam“

Nikolaidis: U crnogorskom društvu postoje ozbiljne fašističke tendencije Nema u našoj zemlji fašista kao što je bio Musolini ali ljudi koji razmišljaju u kategorijama etnički čiste zajednice, ljudi čiji jezik briše crnogorske različitosti, sem one koje oni vide kao svoj ekskluzivitet, oni koji potiru identitete drugih, jesu fašisoidni - rekao je istoričar Boban Batrićević

- Ne slučajno i prošle godine nam je obećana demokratija i demokratske promjene, ali ja ih ne vidim. Politički sistem je u terminalnoj fazi i Vlada ima podršku 14 poslanika i ona i dalje ne pada. Ne vidim da je siromašnima išta bolje od 30. avgusta prošle godine – navodi Nikolaidis.

Istoričar Boban Batrićević, odgovarajući na pitanje koliko je savremena Crna Gora kontaminirana fašizmom, rekao da je taj uticaj jak.

On je kazao da crnogorski ustanak 13. jula nije zapalio Evropu i da je crnogorski narod kažnjen zbog svoje avanture.

- Ustanak će umnogome determinisati dalje tokove rata na crnogorskom tlu, koji će Crnu Goru koštati oko deset odsto njezinog stanovništva. Zbog toga je važno da stalno podsjećamo na značaj Trinaestojulskog ustanka i njegove tekovine koje su se slavile 1945. godine - rekao je Batrićević.

Smatra da je evropsku i širu naučnu javnost važno napominjati o ustanku crnogorskog naroda protiv fašizma i doprinosu crno-

pr centar

PODGORICA – Crna Gora svjedoči povratku fašizma čiji je uticaj veoma jak, i zbog toga treba targetirati ljude i pojedince koji djeluju u tom pravcu, ali i stalno podsjećati na značaj Trinaestojulskog ustanka i njegove tekovine koje su se slavile 1945. godine, rečeno je juče na tribini „Antifašizam“.

U organizaciji Građanske inicijative 21. maj na panelu su govorili istoričar Boban Batrićević, književnik Andrej Nikolaidis i profesor Janko Ljumović.

- Postoje ozbiljne fašističke tendencije u crnogorskom društvu i izvjestan potencijal za njihov razvoj, ali zabrinjava to što je naš antifašizam performativan i to omogućava da su danas retorički manje više svi antifašisti, pa i oni koji će u parlamentu dići ruku da se na važna mjesta izaberu ljudi koji su sve, samo ne čisti od fašističkih ideja - rekao je Nikolaidis.

On je kazao da se fašizam vraća, i da će tako biti „dok je sistem dominantno kapitalistički.“ - Onaj ko kritički odbija da govori o kapitalizmu neka ćuti i o fašizmu, jer govorimo o djetetu i o roditelju - poručuje Nikolaidis.

Navodi da je fašizacija našeg društva počela tranzicijom socijalizma u kapitalizam.

- Imali smo lokalni, mali, tragikomični pokušaj velikosrpskog imperijalističkog projekta. Uspon fašizma svjedoči o neuspjeloj revoluciji, a u našem slučaju o lažnoj revoluciji, odnosno kontrarevoluciji. Mnogi od ideala NOR-a su prokockani i bačeni pod noge već 1989. godine u Crnoj Gori. Kad nemate ideju i kad ostanu samo ceremonije, pitanje je trenutka kada će se sve to raspasti i kad ćemo imati ono što već imamo danas - smatra Nikolaidis.

Istakao je da su režimi koji su 90-ih bili na vlasti u Jugoslaviji bili fašistički, ali ne po nazivu.

Sa tribine: Tabor na vlasti najviše koketira sa negatorima genocida u Srebrenici

gorskog naroda sveukupnoj borbi saveznika.

- Kad se izračunaju statistike učešća Crnogoraca u svim tijelima narodnooslobodilačke borbe dobijaju se fascinantni podaci, budući da je u odnosu na broj stanovnika Crna Gora po sva-

kom parametru iza sebe ostavila svaku jugoslovensku republiku.

Isti je slučaj i sa brojem poginulih - naveo je Batrićević.

- Nema u našoj zemlji fašista kao što je bio Musolini ali ljudi koji razmišljaju u kategorijama etnički čiste zajednice, ljudi čiji

jezik briše crnogorske različitosti, sem one koje oni vide kao svoj ekskluzivitet, oni koji potiru identitete drugih, jesu fašisoidni – kazao je on.

Batrićević smatra da je svakodnevno potrebno govoriti javno i jasno targetirati ko su ljudi i or-

ganizacije koji na taj način djeluju, „i da na taj način što više ljudi privučemo u zdraviji tabor u odnosu na ovaj koji je trenutno na vlasti u Crnoj Gori“.

- Čini mi se da on najviše koketira sa onima koji su negatori genocida u Srebrenici, koji pokušavaju da oživotvore ideje koje su razorile Jugoslaviju - rekao je on.

Janko Ljumović je istakao značaj državnog praznika – 13. jula, ali je naveo da ne smijemo samo ceremonijalno da gledamo na tako važan datum.

- Da li postoji osnova da se kritički promišlja kroz temu socijalne pravde? Zemlje koje su bile izvor fašizma danas se restriktivno odnose prema fašizmu, a tu mislim na Njemačku. Oni to rade kulturom sjećanja i politikom sjećanja. Nezamislivo mi je da sad ima fašističkih partija u Njemačkoj koje će da vode neku politiku, a svjedočimo da se u drugim zemljama to dešava - navodi Ljumović.

Dodaje da je fašizacija opasna zbog loših obrazovnih politika i katastrofalnih medijskih praksi K. J. u našoj zemlji.

Istraživanje agencije DAMAR o percepciji istorijskih događaja i smjera u kojem društvo treba da se razvija

Uprkos podjelama, građanska država nema alternativu PODGORICA - Istraživanje agencije DAMAR je pokazalo da u Crnoj Gori postoje podjele po pitanju određenih istorijskih događaja, ali da u crnogorskom društvu postoji konsenzus da Crna Gora treba da bude antifašistička, sekularna i građanska država.

- Podatak koji izuzetno ohrabruje je da, pored svih podjela u odnosu na istorijske događaje, građani Crne Gore imaju jasan stav da Crna Gora treba da bude građanska država. Za takav koncept se zalaže 9 od 10 ispitanika.

Takođe, 7 od 10 građana smatra da Crna Gora treba da bude sekularna drzava. Imajući u vidu i odgovore na prethodno pitanje možemo zaključiti da ogromna većina u Crnoj Gori svoju zemlju doživljava kao građansku i sekularnu državu - navodi se u istraživanju koje su u pi-ar centru prezentovali direktor Agencije DAMAR Vuk Čađenović i saradnik na ovom istraživanju istoričar Miloš Vukanović. Podržala ga je Matica crnogorska.

Povod za ovo istraživanje je 80 godina od Trinaestojulskog ustanka, kao jednog od najznačajnijih datuma u istoriji Crne Gore. Takođe, imajući u vidu aktuelnu situaciju u crnogorskom društvu, navode da su željeli da ispitaju što je oblikovalo znanje i

istorijske vrijednosti kod crnogorskih građana.

Za antifašističKu Crnu Goru

- Gotovo dvije trećine građana smatra da antifašizam treba da bude temelj savremene Crne Gore. Iako je ovo značajna i vrlo jasna poruka da Crnu Goru treba da gradimo na vrijednostima antifašizma, zabrinjva podatak da skoro svaki peti ispitanik/ca nema stav o ovom pitanju - saopštio je direktor i metodolog DAMAR-a Vuk Čađenović predstavljajući rezultate istraživanja.

On navodi da 57 odsto građana smatra da je plemenska pripadnost važna u Crnoj Gori.

Obrazovanje je ključno za bolje razumijevanje istorijskih procesa pa podrška antifašizmu kao temeljnoj vrijednosti raste sa porastom obrazovanja koje posjeduje pojedinac. Tako, 86 odsto građana koji su fakultetski obrazovani smatraju da temelj savremene Crne Gore treba da počiva na antifašizmu, nasuprot 60 odsto onih koji imaju srednji stepen obrazovanja - dodao je Čađenović, prenosi pi-ar centar.

On ističe da ovi, ali i podaci koji se odnose na znanje o istorijskim događajima, pokazuju da ova tema mora biti više zastu-

pljena u nastavnim programima škola i fakulteta, ali istovremeno podržana i od strane kreatora politika i svih političkih subjekata.

- Skoro 54 odsto građana smatra da četnički pokret nije antifašistički. Ipak, zabrinjava podataka da čak 27 odsto nema stav o ovom pitanju. Kao što možemo da vidimo, postoje statistički značajne razlike po ovom pitanju u odnosu na činioce koji su uticali na formiranje mišljenja o istorijskim događajima i vrijednostima. Takođe, 58 odsto ne podržava podizanje spomenika posvećenih pripadnicima četničkog pokreta. Ovi podaci jasno pokazuju da se u Crnoj Gori u velikoj mjeri baštine antifašističke ideje i vrijednosti pokreta NOB-a - kazao je Čađenović.

Prema podacima koje je saopštio, skoro šest od 10 građana smatra da vjerske zajednice ne treba da učestvuju u donošenju važnih društvenih odluka. Suprotnog stava je četvrtina građana Crne Gore.

- Dakle, i ovo je još jedan od pokazatelja da je crnogorsko društvo jasno okrenuto sekularnoj državi. Konačno, tri četvrtine građana smatra da pripadnici svih vjerskih zajednica treba da imaju jednaka prava, što je jedan od pokazatelja da je u crnogor-

skom društvu ukorijenjen multikonfesionalizam - istakao je Čađenović.

istoriJsKi doGađaJi

Istoričar Miloš Vukanović je saopštio da je formalno obrazovanje kod 59 odsto građana najviše uticalo na formiranje istorijskog mišljenja.

Od vaninstitucionalnih izvora, o istorijskim događajima građani se najviše informišu preko televizije, pa informativnih portala i društvenih mreža. Knjige i stručna literatura su relativno dosta ispod prethodno navedenih.

- Najzabrinjavajući segment su pitanja koja se odnose na događaje vezane za Prvi svjetski rat.

Napominjemo da smo relativno skoro obilježavali 100 godina od početka i kraja ovog istorijskog događaja i imali intenzivnu političku i društvenu raspravu. Na pitanje kojem savezu se priključila Kraljevina Crna Gora tokom Prvog svjetskog rata, samo 39,6 odsto je znalo da je to bio savez Antante, dok skoro isti procenat građan 37,9 nije znao odgovor na ovo pitanje - kazao je on.

Na pitanja o Podgoričkoj skupštini, 55,1 odsto građana ima mišljenje o ovom događaju, a kod njih preovladava mišljenje (50,8

Tito i Petrovići Rezultati su pokazali da je Josip Broz tito dobio prosječnu ocjenu 3,99, što je najveća ocjena ikad ikome data u Crnoj Gori od javnih ličnosti.

Na pitanje da ocijene najznačajnije ličnosti Drugog svjetskog rata, nakon Tita, slijede vođe antifašističkog pokreta, ali iznenađujuće i Krsto Zrnov Popović sa prosječnom ocjenom 3,45. Najniže ocijenjeni su prvaci jugoslovenskog i četničkog pokreta dragoljub draža Mihailović sa 2,75 i Pavle đurišić sa 2,63.

- Kako je trenutno u EU, pogotovo u Istočnoj Evropi, izrazito zastupljen narativ o izjednačavanju komunizma i nacizma kao totalitarnih sistema, pitali smo građane kakvo je njihovo mišljenje o tom istorijskom periodu. Samo 12,1 odsto građana smatra da je komunizam u potpunosti totalitaran sistem, dok njih 32 odsto smtra da je djelimično a suprotno mišljenje ima 22,3 odsto.

Takođe 46,5 odsto građana smatra da se komunizam i nacizam ne mogu izjednačavati, dok suprotan stav ima nešto ispod pet odsto. Ovim se jasno dokazuje da se istorijskom nasljeđu komunizma u Crnoj Gori, koje je drugačije od onog u Istočnoj Evropi, ne može pristupati na isti način. Ipak to ne znači da ne postoji kritika tog istorijskog razdoblja. Većina građana je ili djelimično ili u potpunosti upoznata sa Krizom informbiroa i Golim otokom, a od njih nešto više od pola (52,3 odsto) smatra da su tokom tih dešavanja nepravedno zatvarani - pokazalo je istraživanje.

Na kraju najznačajnije istorijske ličnosti za Crnu Goru su Petar ii Petrović njegoš (25,6 odsto), kralj nikola (19,5 odsto) i Petar i Petrović njegoš (18,7 odsto). Ovakva zastupljenost pripadnika dinastije Petrović Njegoš, samo je još jedan dokaz državotvornog, identitetskog i kulturnog uticaja posljednje crnogorske dinastije.

odsto) da se radilo o činu agresije kojim je Crna Gora izgubila nezavisnost.

- Iznenađuje neopredijeljenost građana o ovom pitanju koje je skoro godinu bilo i te kako aktuelno u Crnoj Gori. Uporedili smo mišljenja građana o Kraljevini (SHS) Jugoslaviji i SFR Ju-

goslaviji. Dok samo 29,7 odsto građana smatra da je period Kraljevine (SHS) Jugoslavije bio period razvoja (32,3 odsto smatra da je bio period nazadovanja, a 28,9 period stagnacije), 68,2 odsto građana to smatra za period SFRJ - saopštio je Vukanović.

R.D.

Društvo

Subota, 10. jul 2021.

Predsjednik Skupštine uručio Trinaestojulske nagrade, laureati ponosni zbog priznanja

Djelima se doprinosi dobrobiti Crne Gore

PODGORICA - Predsjednik Skupštine Aleksa Bečić povodom 13. jula, Dana državnosti, dodijelio je sinoć u Muzičkom centru Trinaestojulske nagrade slikaru Tomislavu Tomu Pavićeviću i gitaristima Darku Nikčeviću i Srđanu Bulatoviću.

Naš narod je izvojevao veliku pobjedu i ustao da pruži otpor najvećoj opasnosti po čovječanstvo. Crna Gora nije ustuknula pod naletom fašizma, niti je naš narod imao dilemu na koju će stranu stati, rekao je premijer M. BABOVIĆ

Nikčević je, u ime laureata, kazao da su ponosni ovakvim priznanjem koje ih obavezuje da i u budućnosti daju najbolje što mogu.

– Moramo djelima doprinositi dobrobiti Crne Gore – kazao je on, dodajući da su članovi žirija pravično i pošteno ocijenili njihova dugogodišnja postignuća.

Nikčević je flamenko gitarista i kompozitor, a napisao je više od 50 kompozicija. Njegov kolega Bulatović je klasični gitarista i kompozitor. Prvi je diplomirani gitarista i magistrand gitare u Crnoj Gori, a potom je postao i prvi doktor izvođačke umjetnosti - oblast klasična gitara. Oni zajedno čine duo koji više od dvije decenije afirmiše našu državu. Slikar Pavićević je do sada imao 40 samostalnih, a brojne su njegove i kolektivne izložbe. Dobijao je nagrade Milunović, Stijović, a Lubardinu je dobio četiri puta. Prijedlog da on bude dobitnik najveće crnogorske nagrade potpisalo je 17 umjetnika.

Na svečanosti je bio i premijer Zdravko Krivokapić koji je, između ostalog, kazao da je najbolja potvrda karaktera i budućnosti Crne Gore glas našeg naroda koji se čuo 13. jula prije osam decenija. Tada je izbila iskra slobode koja je obasjala čitavu planetu.

– Naš narod je izvojevao veliku pobjedu i ustao da pruži otpor najvećoj opasnosti po čovječanstvo. Crna Gora nije ustuknula pod naletom fašizma, niti je naš narod imao dilemu na koju će

Dobitnici nagrade sa predsjednikom Skupštine

stranu stati. Narod Crne Gore nije žalio da plati ni ono što je najvrednije, a to je život. Danas moramo njegovati tekovine borbe naših predaka i ne smijemo skrenuti sa puta antifašizma, zato ćemo svjesno

podsticati i raditi sve da u miru i blagostanju razvijamo skladan suživot u Crnoj Gori – rekao je Krivokapić.

Poručio je da se u Crnoj Gori neće vladati na bazi podjela, bratskog razdora i zloupotreba žrtava.

- Danas postoje pojedinci koji žele da dijele građane na ove i one, na one koji vole državu i one koji je izdaju. Ali volimo je podjednako i ponosimo se njenom slavnom prošlošću i pred tom istinom neka zaćute svi koji sva-

Predstavnici institucija zadovoljni efektima postavljanja napera na ulcinjskom kupalištu

Dobra osnova za dugoročnu sanaciju Ade Bojane

đaju narod - naveo je Krivokapić.

Predsjednik Skupštine Aleksa Bečić rekao je da je u avgustu prošle godine smijenjena vlast, a da oni koji su je preuzeli idu ruku pod ruku sa kodeksom univer-

7

zalnih vrijednosti koje simbolizuje 13. jul.

- To je prva etapa u našem demokratskom razvoju. U tom procesu naš saputnik mora biti antifašizam i moramo koračati ruku pod ruku sa kodeksom univerzalnih vrijednosti. Zato je ovaj datum najprecizniji svjetionik našeg puta za evropsku budućnost - rekao je Bečić.

Kazao je i kad god smo se dijelili - gubila je Crna Gora.

Istakao je da se Crna Gora klanja učesnicima Trinaesto-julskog ustanka, svima koji su položili svoje živote da bi ona živjela.

Na svečanosti su bili učesnici NOR-a, predstavnici političkih partija, institucija, vjerskih zajednica, diplomatskog kora...

Odluku o dodjeli Trinaestojulske nagrade je donio žiri koji čine Bećir Vuković (predsjednik) i članovi Dragan Koprivica, Isidora Damjanović, Mileta Marka Ivanović, Milena Burić, Goran Batrićević i Miomir Vojinović. Crnogorska javnost je ostala uskraćena za informaciju o broju prijava i užoj listi kandidata.

Pobjeda je juče objavila da je, iako to nije u skladu sa zakonima i propisima, predsjednik Skupštine Bečić odlučio da svečano uručivanje najvećeg državnog priznanja – Trinaestojulske nagrade, što je prema zakonu u njegovoj nadležnosti, ujedno bude i prijem povodom Dana državnosti Crne Gore, a pod zajedničkim pokroviteljstvom sa premijerom Krivokapićem, što se desilo prvi put od kada se slavi ovaj praznik. Prvi put desilo se i da najprestižnije državno priznanje laureatima ne bude uručeno u najreprezentativnijem rezidencijalnom objektu - Vili „Gorica“, već je Bečić odlučio da to bude u MuzičN. Đ. kom centru.

Apelacioni sud u Prištini odbacio žalbu advokata

ULCINJ - Projekat hitnih privremenih mjera za sanaciju erozije plaže na Adi Bojani koji je predviđao postavljanje zaštitne strukture -napera i prehranu plaže na Adi, rezultirao je, kroz uspješnu međuresornu saradnju, formiranjem plaže širine oko 35m i dužine oko 300m – ocijenili su juče predstavnici institucija prilikom obilaska lokacije.

Naglašeno je da je projekat predstavljao interventno rješenje koje bi, pored privremenog sprečavanja erozije, ukazalo na odgovarajuće trajno rješenje za očuvanje i revitalizaciju Ade Bojane.

Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratko Mitrović kazao je, kako je saopšteno, da su privremene mjere spasile dio plaže na Adi Bojani.

-Svi smo se angažovali, dobro sarađivali i rezultati toga mogu se već vidjeti. Kao što možete vidjeti, ležaljke se sada nalaze na plaži širine oko 35 metara koja je ranije bila prekrivena vodom, a sada može turistički da se valorizuje - rekao je Mitrović.

Državni sekretar za ekologiju Danilo Mrdak rekao je da je ponosan na to što se prešlo sa riječi na djelo i da se pokazalo da je projekat profesora Save Petkovića bio dobar prijedlog

Privremene mjere spasile dio plaže

privremenog rješenja.

-Ovo je privremeno rješenje.

Modeli su pokazali da ovo može da funkcioniše. Morali smo da djelujemo i da zaustavimo eroziju. To je bilo hitno rješenje kako bi spasilu plažu. Ministarstvo je već pokrenulo u okviru IPA projekta reviziju Studije koja predlaže dugoročna rješenja od strane međunarodnih stručnjaka koja će zajedno s informacijama s terena i podacima o funkcionalnosti napera tokom sezone biti dobra osnova za dugoročno rješenje za očuvanje Ade - izjavio je Mrdak.

Predsjednik Opštine Ulcinj

Aleksandar Dabović poručio je da je erozija bila veliki problem.

-Iako je ovo jedan eksperiment, nadam se da ćemo u budućnosti doći do ozbiljnijeg i trajnog rješenja, ne samo za Adu, već i za dio Velike plaže kazao je Dabović.

NVO aktivista Dželal Hodžić pozdravio je zajedničku akciju nadležnih institucija.

-Ja bih se zahvalio svima koji su ovdje došli. Želio bih da poručim da bez saradnje sa nevladinim sektorom, ribarima i lokalnim stanovništvom ne može se ništa napraviti. Oni mogu dosta da pomognu nadleženi-

ma u rješa vanju ovog problema svojim znanjem i iskustvom - poručio je Hodžić.

Da je revitalizacija ulcinjske plaže značajan projekat saglasni su i u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a iz Ministarstva ekonomskog razvoja su kazali da je plaža spremna za turističku upotrebu te da je već sada prisutno oko 200 gostiju, a novi se očekuju.

Potpukovnik u Vojsci Crne Gore Mitar Klikovac kazao je da su VCG i Ministarstvo odbrane angažovali inženjerijsku jedinicu i uspjeli smo da urade dobar posao u kratkom roku. I.P.

Risto Jovanović ostaje u pritvoru PODGORICA - Osnovni sud u Prištini je krajem juna odredio jednomjesečni pritvor Ristu Jovanoviću iz Podgorice, koji se tereti za ,,izazivanje nacionalne, vjerske mržnje i netrpeljivosti“, a advokatica Jovana Filipović kazala je za RTV Kim da je žalba uložena Apelacionom sudu odbijena.

- Dostavljeno nam je rješenje Apelacionog suda kojim je žalba odbijena kao neosnovana i potvrđeno

rješenje Osnovnog suda u Prištini - rekla je ona.

Ona je kazala da je sudu dostavila zahtjev za odbacivanje optužnice i prigovor na dokaze, te da očekuje da optužnica bude odbačena.

- Sudu je dostavljen spisak sa velikim brojem svjedoka, lica koja su sve vrijeme bila pored njega na Gazimestanu i koji jedini imaju neposredna saznanja o tome da li je Risto izgovarao ono što mu tužilaštvo stavlja na teret – rekla je advokatica.

8

Društvo

Subota, 10. jul 2021.

Sjutra se navršava 26 godina od genocida u Srebrenici u kojem je, prema procjenama, ubijeno više od 8.000 ljudi u zaštićenoj zoni UN-a

Godišnjica stradanja u sjenci poricanja

Srebrenica je ostala simbol ratnog sljepila, spirale zla i presjek krvavog kolovrata koji je usisao i samljeo avnojevsku Jugoslaviju. Jednako je simbol (ne)zrelosti političkih elita, neprihvatanja zločina i pokazatelj da, koliko god teško zvučalo, i od genocida postoji gora stvar – a to je poricanje, negiranje i relativizacija. Uz prateću promociju principa oko za oko, zub za zub, pa čiji god da je dok je sa druge strane vjere...

Groblje Potočari 2011. godina

PODGORICA - Prošlo je 26 godina od genocida za koji je pravosnažno Međunarodni tribunal u Hagu osudio više vojnih vođa bosanskih Srba zbog organizovane i ciljane egzekucije najmanje 8.000 bosanskih muslimana, nakon ulaska u zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija u enklavama Srebrenica i Žepa.

Sjutra će Memorijalni centar Srebrenica - Potočari, mezarje i nišani na njemu biti mjesto plača, sjećanja na srebreničke žrtve i boli koju vrijeme ne liječi. Obilježavanju će prethoditi Marš mira od Nezuka do Potočara sa oko, kako se procjenjuje, 2.500 učesnika.

U Potočarima će biti ukopani posmrtni ostaci još 19 identifikovanih žrtava genocida počinjenog 1995. godine među kojima i tijela dvojice maloljetnika. Na groblju memorijalnog kompleksa do sada su sahranjeni ostaci 435 maloljetnika ubijenih u genocidu.

Presuda

Prema dostupnim podacima, u Potočarima su do ove godine ukopane 6.652 žrtve genocida počinjenog u julu 1995. godine, dok je na drugim lokacijama, a

Obilježavanje na Pobrežju u Podgorici Povodom Evropskog dana sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici i Dana sjećanja na civilne žrtve ratova vođenih na prostorima bivše Jugoslavije u periodu

prema željama porodica žrtava, ukopano još 237 žrtava genocida. Još se traga za oko 1.000 nestalih, objavila je ranije Radio Slobodna Evropa.

Za Srebrenicu se vezuje prva osuđujuća presuda za genocid u Evropi poslije suđenja nacistima. Donijeta je 2004. godine u predmetu protiv Radislava Krstića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske, kada je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju prvi put utvrdio da je u Srebrenici bio genocid.

Za genocid u Srebrenici, između ostalih, u Hagu su osuđeni bivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić - prvostepenom, i bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić - pravosnažnom presudom.

To su neumitne činjenice, koje se godinama kasnije nastoje relativizovati veličanjem egzeku-

od 1991. do 2001. Bošnjačko vijeće u Crnoj Gori organizuje obilježavanje pod geslom Dušom za Srebrenicu.

Kako je najavljeno, obilje-

tora koji se proglašavaju za nacionalne heroje, mučenike i stradalnike...

Obilježavanje genocida u Srebrenici, prate i pratiće ovih dana i velike riječi političara, nažalost, kratkog dometa. Jer mira za žrtve teško da će biti dok živa čeljad, sa obje strane Drine, ne nađu način da batale da skrnave ožiljke, praveći besprizorne paralele i tražeći razloge i povode kao izgovor za pravdanje događaja koji je simbol najtežeg civilizacijskog ponora i sunovrata u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.

Srebrenica je i nakon 26 godina od genocida koji su u toj varoši i okolini sprovele snage bosanskih Srba u julu 1995, ostala simbol stradanja, ratnog sljepila, spirale zla i presjek krvavog kolovrata koji je usisao i samljeo avnojevsku Jugoslaviju.

žavanje će biti upriličeno u Spomen-parku na Pobrežju u Podgorici sjutra u 11 sati kao znak dubokog poštovanja prema žrtvama genocida i drugih zločina.

Jednako je simbol (ne)zrelosti političkih elita, neprihvatanja zločina i pokazatelj da, koliko god teško zvučalo, i od genocida postoji gora stvar – a to je poricanje, negiranje i relativizacija.

Uz prateću promociju principa oko za oko, zub za zub, pa čiji god, dok je sa druge strane vjere – protiče još jedan julski dan sjećanja. Polarizovan kao nikada, a prošlo je dvije i po decenije, i godinu preko.

rezolucija na rezoluciju

Skupština opštine Srebrenica nije usvojila nikada Rezoluciju o počinjenom genocidu u tom gradu, u julu 1995. godine ali je devet dana uoči obilježavanja genocida u Potočarima, 2. jula, donijela Rezoluciju o stradanju i zločinima nad srpskim narodom Srebrenice u 20. vijeku.

Predstavnici Crne Gore na komemoraciji u Potočarima Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović prisustvovaće komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici 11. jula.

Kako je najavljeno, Đukanović će doći u Potočare radi odavanja počasti žrtvama genocida, a druge aktivnosti u vezi njegove posjete nijesu predviđene.

Osim Đukanovića, komemoraciji 11. jula povodom 26. godišnjice genocida u Srebrenici će prisustvovati potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, te ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović.

Abazović će, osim odavanja počasti žrtvama genocida, u Bosni i Hercegovini održati niz sastanaka sa tamošnjim zvaničnicima.

Poslanice koalicije Crno na bijelo Božena Jelušić i Suada Zoronjić, zajedno sa građanskim aktivistom Ibrahimom Čikićem, na poziv da prisustvuju komemoraciji u Memorijalnom centru Potočari, boraviće u Srebrenici.

Delegacija Socijaldemokratske partije (SDP) prisustvovaće obilježavanju 26

godina od genocida u Srebrenici, saopšteno je iz te partije.

- Na poziv organizacionog odbora za obilježavanje 26 godina od genocida u Srebrenici, delegacija Socijaldemokratske partije Crne Gore u sastavu potpredsjednik partije Adis Balota, poslanica Draginja Vuksanović-Stanković i šef medijskog tima SDP-a Mirko Stanić prisustvovaće komemoraciji u Memorijalnom centru Potočari - saopšteno je iz SDP-a.

GI ,,21. maj“: Integrisati tekst Rezolucije u udžbenike Građanska inicijativa ,,21. maj“ uputila je zahtjev predsjedniku Vlade Crne Gore Zdravku Krivokapiću i ministarki prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesni Bratić da preduzmu potrebne aktivnosti kako bi se Rezolucija o genocidu u Srebrenici Skupštine Crne Gore implementirala u obrazovne programe i udžbeničku literaturu i tako napokon pomoglo mladima da razumiju i prihvate činjenice o prošlosti.

Kako je saopšteno, GI ,,21. maj“ vjeruje da se putem obrazovanja dugoročno podržavaju mir i pomirenje i stvara odgovorna građanska i politička kultura.

- Integrisanjem teksta i značaja Rezolucije o genocidu u Srebrenici u crnogorsko obrazovanje podržaće se pravda, transformacija i prevencija sukoba.

Predsjednik Vlade i resorna ministarka su obavezni da doprinesu uspostavljanju odgovornog obrazovanja koje ne smije da se opstruira i ometa populističkim pritiscima koji se svode na vjerovanje da je istinita ona interpretacija koja nije zasnovana na utvrđenim činjenicama i međunarodnoj pravdi – saopšteno je iz Građanske inicijative.

Aleksandar Saša Zeković je prethodno prije dva dana, naglasio da je Vlada Crne Gore imala obavezu da, polazeći od usvojene Rezolucije, ustanovi Dan sjećanja na žrtve genocida i da se tom datumu prilagode ostali društveni događaji u zemlji.

Prijedlog za usvajanje Rezolucije je podnio Radomir Pavlović, potpredsjednik Skupštine opštine, inače kadar Saveza nezavisnih socijaldemokarata (SNSD).

Uoči usvajanja Rezolucije, odbornici iz reda bošnjačkog naroda (šest odbornika) su napustili sjednicu, izvijestila je o tome Slobodna Evropa.

- S obzirom na dešavanja iz okruženja, Crne Gore, ovo je vrijeme da podvučemo crtu i kažemo što je bilo u Drugom svjetskom ratu, što je bilo u zadnjem ratu, da pošaljemo poruku koju politiku mi želimo. Ovo je kompromis u kojem mi ne osuđujemo stradanja drugih naroda, ali želimo da istaknemo da su stradali i Srbi na ovom prostoru, posebno u Drugom svjetskom ratu - kazao je Pavlović.

izgovori i Paralele

Ne stišavaju se reakcije i politička trgovina i poentiranje nakon što je Crna Gora nedavno u parlamentu usvojila Rezoluciju. Ta je odluka među dobrim dijelom opozicije doživljena kao etiketiranje Srba, napad na srpstvo, i kao orkestrirani domino efekat poslije kojeg je uslijedila slična rezolucija u kosovskom parlamentu.

U maniru nekadašnjeg šefa diplomatije, aktuelni predsjednik Skupštine Srbije Ivica Dačić kazao je da nema potrebe da ta zemlja, po ugledu na Crnu Goru, donese Rezoluciju u genocidu u Srebrenici.

- Srbija je donijela svoju rezoluciju o tome još 2010. godine, nema potrebe da donosi bilo šta novo. Rezolucija koja je tada donijeta je usaglašena – ja nisam u tome učestvovao, u tome je učestvovala Demokratska stranka – usaglašena sa Turskom i Bosnom i Hercegovinom oko upotrebe termina – da se ne upotrebljava termin „genocid“. Zašto bismo sada mi to mijenjali, ne razumijem - kazao je Dačić za Dojče vele.

To pitanje je, ističe, za Skupštinu Srbije riješeno.

- Ako sada Hrvatska kaže da Srbija mora da donese rezoluciju o genocidu da bi ušla u Evropsku uniju EU, a zar ne bi Hrvatska trebalo da donese rezoluciju o genocidu u Jasenovcu? A da li to što je taj genocid počinjen prije nego što je to uvedeno u pravnu terminologiju kao krivično djelo, ali je suština genocida počinjena. Kao što sam rekao, svaki život je važan. Ali, i brojke su važne - rekao Dačić.

Srbija je, kako ističe, svoj posao obavila.

- To pitanje je završeno i zatvoreno, a sve ostalo su političke manipulacije na tu temu - zaključio je on.

anima: da se ne Ponovi

Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima istakla je, u kontekstu različitih stavova i žučnih polemika, značaj što je Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o Srebrenici u kojoj je imenovan genocid i konačno odato priznanje žrtvama i njihovim porodicama za ono što se u desilo prije 26 godina.

- Konačno, uprkos zlu koje uporno maršira oličeno u povampirenim idejama velike Srbije tzv.

Srpskog sveta i uprkos nemilosrdne borbe za vlast svim sredstvima, pa i žrtvama u Crnoj Gori, sklopile su se kockice da se artikuliše odgovornost i istina o onome što je činjeno u naše ime i što se nikada ne smije zaboraviti kako bi se očuvali temelji savjesti i etike Crne Gore. Najviše političko tijelo (kao predstavnici čitave zajednice) prihvatilo je istinu da se u Srebrenici desio genocid i da to podrazumijeva individualnu krivicu a ne krivicu naroda. Navedeno ne lišava odgovornosti sve one u čije je ime to činjeno i koji su što voljno, što nevoljno učestvovali. Ne lišava odgovornosti sve one kojima je do morala i etike stalo. Ostali koji nisu dosegli emotivno, saznajno ni moralno značaj tog čina, sa još većom bukom negiraju genocid i prizivaju ponavljanje zla, sada, na vlastitom terenu – ističu iz Anime.

Iz te organizacije podsjećaju da su svake godine 11. jula u Potočarima imali svoju predstavnicu, kao i Bona Fide Pljevlja, kao da su i organizovale niz seminara kapmanji čiji je cilj bio da se genocid ne zaboravi.

- Zahtijevale smo da se u javnosti više govori o genocidu u Srebrenici i da se proglasi Dan sjećanja na genocid u Srebrenici, kao što je to predložio Evropski parlament a što nije urađeno u zemljama regiona. Očekujemo od državnih institucija da to u narednom periodu urade kao i da se u obrazovnom programu nađe mjesta za ovu temu.

Bez obzira na sve što se u Crnoj Gori desilo povodom usvajanja Rezolucije ponosne smo jer vjerujemo da uvažavajući patnje žrtava i prihvatajući odgovornost činimo dobro za budućnost mladih ljudi u Crnoj Gori – poručili su iz te nevladine organizacije.

I. PERIĆ

Svijet

Subota, 10. jul 2021.

9

Bugarska partija VMRO-BND izbornu kampanju počela spotom u kojem se Ohrid predstavlja kao dio borbe za zaštitu bugarskog jezika

Sjeverna Makedonija osudila predizborni spot SKOPLJE - Ministarstvo spoljnih poslova Sjeverne Makedonije osudilo je juče predizborne spotove objavljene u Bugarskoj, koji, kako se ističe, izražavaju teritorijalne pretenzije i jednostrane osjećaje pripadnosti i prisvajanja Sjeverne Makedonije.

U saopštenju se navodi da objavljivanje predizbornih spotova u kojima su izražene teritorijalne pretenzije i jednostrani osjećaj pripadnosti i prisvajanja druge susjedne zemlje, ,,nije u duhu prijateljstva i poštovanja evropskih vrijednosti kojima smo toliko zajedno posvećeni“, prenosi agencija MIA. Dodaje se i da se sve to dešava u trenutku

Ohrid

napora za jačanje dijaloga i povećanje povjerenja, a sve u funkciji poboljšanja dobrosusjedskih odnosa, piše Tanjug.

- Očekujemo da će se zvanični predstavnici Republike Bugarske distancirati i osuditi takve postupke jednog od potencijalnih političkih učesnika u najvišem domu Bugarske - navodi se u reagovanju ministarstva.

Bugarska partija VMRO-BND predizbornu kampanju počela je spotom u kojem se Ohrid predstavlja kao dio borbe za zaštitu bugarskog jezika.

Na čelu bugarske stranke VMRO-BND nalazi se bivši ministar odbrane Krasimir

Haićanska policija uhapsila 17 osoba koje tereti za ubistvo predsjednika Žovanela Moiza

Među osumnjičenima i dvojica Amerikanaca PORT O PRENS – Sedamnaest osoba osumnjičenih za ubistvo predsjednika Haitija Žovanela Moiza uhapšeno u akciji haićanske policije, dok je osmoro osumnjičenih i dalje u bjekstvu, saopštili su juče zvaničnici Haitija.

Ubistvo Moiza je, kako su naveli, organizovala grupa od 26 Kolumbijaca i dva Amerikanca sa Haitija. Među sedamnaest uhapšenih su dva Amerikanca i 15 Kolumbijaca. Žovanel Moiz ubijen je u srijedu u napadu na njegovu p r i va t n u re z i d e n c i j u u imućnom predgrađu Port o Prensa. U tom napadu ranjena je i prva dama Haitija Martin Moiz, koja je u teškom stanju prebačena u bolnicu u Majamiju na Floridi. Jedno od predsjednikove djece, koje se u trenutku napada nalazilo u rezidenciji, prebačeno je na sigurno mjesto, prenose zapadne agencije.

Direktor policije Haitija Leon Šarl rekao je da je osmoro osumnjičenih još u bjekstvu, dok su trojica ubijena u razmjeni vatre sa policijom.

- Sudbina im je zapečaćena.

Pašće u borbi ili će biti uhapšeni – poručio je Šarl.

Stejt department, kako prenosi Glas Amerike, još nije potvrdio navode o umiješanosti američkih državljana u ubistvo Moiza, a Vlada Kolumbije je potvrdila da su najmanje šestorica osumnjičenih bivši pripadnici vojske.

Predsjednik prelazne Vlade Haitija Klod Žozep uveo je vanredno stanje u zemlji i obećao da ubistvo Moiza neće proći nekažnjeno.

Advokat Brajan Konkenon rekao je za Glas Amerike da vanredno stanje omogućava policiji da radi sve što smatra

Karakačanov, koji je tokom pregovora Skoplja i Sofije oko pitanja koja koče početak pregovora Sjeverne Makedonije i EU zastupao prilično tvrd stav.

Karakačanov je, tokom mandata u Ministarstvu odbrane, izjavljivao da ,,Makedonci mogu samo da misle da je Goce Delčev bio Makedonac“ i naglasio da u međunarodnom pravu ne postoji argument ,,mislim“.

- Tokom srpske okupacije i Tita vi ste sebe nazivali Jugoslovenima i to je vaše pravo, ali nemojte da kradete našu istoriju - poručio je Karakačanov, obraćajući se vlastima i građanima Sjeverne Makedonije.

Pao avion sa padobrancima u Švedskoj

Nastradalo devet osoba STOKHOLM – Svih devet osoba koje su se nalazile u avionu koji je preksinoć pao u Erebrou u Švedskoj je nastradalo, saopštila je juče švedska policija.

Nakon pada, letjelica se zapalila, a požar su gasile vatrogasne i spasilačke službe, prenosi švedski javni servis SVT. Državna komisija za istraživanje nesreća uputila je svoje istražitelje u Erebro na mjesto pada aviona.

Lokalne vlasti uspostavile su službu podrške za porodice poginulih, u koju su, osim op-

štinskih službenika, uključeni i padobranski klub čiji su članovi stradali, policija i crkva.

Stručnjaci navode da je avion koji se srušio, „dhc-2 turbo biver“, veoma bezbjedan i da se njegov motor poboljšava tokom vremena. Švedski mediji prenose da su padobranci iz Erebroa iznajmili letilicu od padobranskog kluba iz Skonea, regije na jugu Švedske.

Premijer Švedske Stefan Leven je naveo da je sa velikom tugom i zaprepašćenjem dobio vijest o padu aviona.

Voz u Austriji iskliznuo iz šina

Lakše povrijeđeno najmanje 15 putnika

Osumnjičeni za ubistvo Moiza

Sudija sa Haitija Karl Henri Destan izjavio je kako su napadači prerušeni u agente američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA) upali u Moizovu rezidenciju, vezali služavku i drugo osoblje u kući, a potom ušli u spavaću sobu gdje su pucali u Moiza najmanje 12 puta neophodnim kako bi se uhvatile ubice.

- Iako svi žele da policija efikasno uhvati ubice, postoji briga da će vanredno stanje biti zloupotrijebljeno za obračun sa političkim protivnicima – rekao je on.

Zvaničnici nijesu saopštili detalje o osumnjičenima, osim da su govorili španski i engleski jezik. Motiv ubistva Moiza je, takođe, nepoznat.

Sudija sa Haitija Karl Henri Destan rekao je da su se napadači prerušili u agente američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA), ali su

i SAD i haićanski zvaničnici potvrdili da nisu imali veze sa DEA-om.

Destan je izjavio da su napadači prvo vezali služavku i drugo osoblje u kući, a potom ušli u spavaću sobu gdje su pucali u Moiza najmanje 12 puta.

Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija hitno je zasijedao zbog situacije na Haitiju i pozvao sve aktere da „ostanu mirni i uzdržani“, dok je predsjednik SAD Džozef Bajden kazao kako ga je ubistvo haićanskog kolege „rastužilo i šokiralo“.

Atentat na Žovanela Moiza uslijedio je nakon godina protesta protiv njegove vladavine i zahtjeva za njegovu ostavku, ali i dalje nije poznato ko su napadači, iako lokalni mediji tvrde da je na listi sumnjivih šef mafije, bivši policajac koji je uspio da ujedini nekoliko rivalskih grupa u jedinstvenu organizaciju, prenosi AP. Moiz je na funkciji predsjednika od februara 2017. godine, a posljednjih nekoliko godina je na meti oštrih protesta opozicije, koja ga je optuživala za korupciju, zastrašivanje i ubistva političkih protivnika.

Jedan vagon završio u rijeci

BEČ - Najmanje 15 osoba je povrijeđeno u nesreći koja se dogodila juče rano ujutru u blizini mjesta Ramingštajn u Austriji kada je došlo do iskliznuća voza. U vozu je bilo 50 osoba, među kojima 45-oro djece.

Prema navodima Hitne pomoći, usljed iskliznuća voza, jedan vagon se survao u rijeku Muru.

Svi putnici su izbavljeni iz voza, a 15 osoba je zadobilo lakše povrede. Četiri osobe su prebačene u obližnje bolnice.

Austrijske vlasti brzo su reagovale i na mjesto nesreće uputile desetak kola hitne pomoći, dva helikoptera, i veliki broj vatrogasaca i policije. S obzirom da je juče bio posljednji dan škole pred ljetnji raspust u ovom dijelu Austrije u vozu se našao veliki broj dece, koji su bili na putu ka svojim školama kako bi preuzeli svjedočanstva.

Tvrdnja talibanskog zvaničnika Šahabudina Delavarsaida

Kontrolišemo 80 odsto teritorije u Avganistanu KABUL - Talibanski zvaničnik Šahabudin Delavarsaid tvrdi kako Talibani kontrolišu 85 odsto teritorije u Avganistanu, prenosi agencija Rojters.

- Talibani imaju slobodu da napadaju administrativne centre u Avganistanu, jer nijesu dali nikakvo obećanje Sjedinjenim Američkim Državama da će te

centre ostaviti na miru - rekao je talibanski zvaničnik, a prenijela agencija Rojters.

Dodao je, međutim, da pobunjenici neće nasilno zauzimati glavne gradove provincija.

Strane snage, uključujući i SAD, povlače se nakon gotovo 20 godina borbi u Avganistanu, što je potez koji je ohrabrio talibanske pobunjenike da pokušaju da zadobiju novu teritoriju u toj zemlji.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

10

Hronika

Subota, 10. jul 2021.

Ronioci Regionalnog centra Bijela okončali potragu

Pokrenut disciplinski postupak protiv zamjenika generalnog sekretara V jer je u neradni dan nepravilno koristio službeno vozilo u privatne svrhe

Kandića terete za težu povredu službene duž Pronađeno tijelo mladića u Cijevni PODGORICA - Članovi Regionalnog ronilačkog centra Bijela izvukli su sinoć tijelo mladića koji se utopio u rijeci Cijevni.

-Nakon sto smo oko 18 časova dobili obavještenje o osobi koja se utopila u rijeci Cijevni, naši ronioci su izvukli beživotno tijelo mladića. Tijelo smo predali nadležnim službama na dalje postupanje - rekao je Danilo Mijajlović iz Regionalnog centra Bijela.

On je upozorio na poseban oprez pri kupanju u hladnim i brzim rijekama.

A.R.

Osnovno državno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Podgoričanina

Sumnjiče ga da je prijetio Zekoviću

Aleksandar Zeković

HERCEG NOVI - Osnovno državno tužilaštvo u Herceg Novom podiglo je optužnicu protiv M. R. iz Podgorice zbog krivičnog djela „ugrožavanje sigurnosti“ iz člana 138 Krivičnog zakonika Crne Gore. Krivična prijava protiv M. R. podnijeta je zbog prijetnji na portalu Aleksandru Saši Zekoviću, aktivisti za ljudska prava i koordinatoru i članu Savjeta Građanske inicijative ,,21. maj“. On je u svojstvu svjedoka pozvan u Osnovno državno tužilaštvo u Herceg Novom da da izjavu povodom podnijete prijave.

- M. R. je u više navrata na portalima prijetio da će ugroziti moj život i integritet. Tužilac je saslušao mene kao svjedoka i okrivljenog i našao da ima elemenata krivičnog djela koje se goni po službenoj dužnosti i odlučio da podigne optužni akt protiv M. R. – kazao je Zeković.

M. R. je priznao izvršenje krivičnog djela i očekuje se ročište na sudu.

Zeković je zadovoljan reakcijom državnih organa jer je sve odrađeno profesionalno i po hitnom postupku.

- Smatram da kod državnih organa postoji jedan objekti-

van pristup i jedna svijest koliko nasilje može biti štetno za kompletno društvo i da mora biti sankcionisano po hitnom postupku. Sve što je urađeno, urađeno je profesionalno i mislim da je to važna poruka javnosti da se Crna Gora i njeni organi bore protiv svake vrste nasilja. Možemo biti neistomišljenici ali bi trebalo da jedni drugima pariramo na osnovu argumenata, u pristojnoj komunikaciji a nikako da se opredjeljujemo za akte nasilja i da se bilo ko u Crnoj Gori zbog svojih stavova osjeća ugroženo - smatra Zeković.

Komentari po društvenim mrežama i portalima, kako tvrdi, prevazilaze granice mržnje te da je to postalo zabrinjavajuća društvena pojava.

- Mislim da je to i jedna zanemarena pojava i da društvo nije adekvatno odreagovalo od one početne pojave. Vlada ne treba da bude regulator prema medijima ali mora da iskoristi dobru saradnju sa medijima, jer se i jedni i drugi hvale da imaju dobru saradnju, u tom pravcu da svi mediji svoj rad postave u određene standarde i da prihvate i da su komentari neminovno sastav osnovnog teksta. Shodno tome moraju preuzeti odgovornost i pristupe uređivanju i moderiranju sadržaja koje postavljaju čitaoci. Trebalo bi da se podstiče društveni dijalog, društvena debata ali to sve mora biti u granicama slobode izražavanja i konstruktivnosti. Kada to prelazi mediji moraju da reaguju i da ne dozvole objavu takvih komentara. Mislim da mediji imaju odgovornost da pomognu svojim čitaocima da njeguju zdraviji odnos prema neistomišljenicima - zakljuŽ.K. čio je Zeković.

Samo dan nakon udesa ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović je saopštio da Kandić nije vozio. Dan nakon toga oglasio se i premijer Zdravko Krivokapić, tvrdeći isto. Premijer je tada kazao da ima ,,potpuno drugačije informacije od onih koje su se čule do tada“.

Informaciju o udesu u kojem je učestvovao Kandić i toku izviđajnih radnji policije i tužilaštva objavila je Pobjeda, pozivajući se na više izvora, među kojima su i članovi porodice koja je povrijeđena u udesu PODGORICA - Generalna sekretarka Vlade Žana Milačić donijela je odluku o pokretanju disciplinskog postupka protiv svog zamjenika Nikole Kandića, zbog sumnje da je učinio težu povredu službene dužnosti.

U odluci je navedeno da je 2. maja u Podgorici, neradnog dana – nedjelje, Kandić nepravilno koristio i raspolagao službenim vozilom marke „mercedes“, registarskih oznaka PG KE 819, u privatne svrhe, a koje je oko 20 časova učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi

na raskrsnici ulica Serdara Jola Piletića i Jovana Tomaševića.

Zbog udesa je protiv Kandića Osnovno državno tužilaštvo Podgorica podnijelo optužni prijedlog zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično djelo ugrožavanje bezbjednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći povrijeđenom u saobraćajnoj nesreći.

Iz Generalnog sekretarijata su pozvali javnost da u svim, kao i u ovom postupku poštuju pretpostavku nevinosti kao Ustavno načelo svakog postupka koji nije okončan konačnom i pra-

Optužni prijedlog protiv dvije osobe zbog napada na Sadikovića

Službeni „mercedes “ kojim je upravljao Nikola Kandić

vosnažnom odlukom.

Kandić je izazvao saobraćajnu nezgodu kod ,,Palade“ u kojoj su dvije osobe povrijeđene, potom napustio mjesto događaja da bi pokušao da prikrije činjenicu da je vozio pijan. To su spriječili svjedoci događaja koji su policiji saopštili da Kandićev vozač Aleksa Ćirović, koji je preuzeo na sebe odgovornost za udes, nije bio za volanom Vladinog „mercedesa“ (PG KE-819) već se pojavio naknadno. Ćirović se tereti za krivično djelo navođenje na ovjeravanje neistinitog sadržaja.

Samo dva dana nakon udesa oglasio se premijer Zdravko Krivokapić, tvrdeći da Kandić nije vozio.

Premijer je tada kazao da ima ,,potpuno drugačije informacije od onih koje su se čule do tada“.

Informaciju o udesu u kojem je učestvovao Kandić i toku izviđajnih radnji policije i tužilaštva objavila je Pobjeda, pozivajući se na više izvora, među kojima su i članovi porodice koja je povrijeđena u udesu.

- Kao što postoje informacije da je policija pokušala nešto da za-

Prekršile Zakon o javnom redu i miru

Dizdarević i Omerović Ukrajinske državljanke jer su nage šetale Kotor osumnjičeni za nasilničko ponašanje BIJELO POLJE - Osnovno državno tužilaštvo u Bijelom Polju podnijelo je optužni prijedlog protiv Edina Dizdarevića (18) i Nermina Omerovića (21) zbog napada na novinara Seada Sadikovića u centru Bijelog Polja na patriotskom skupu.

Dizdarević i Omerović se terete za krivično djelo nasilničko ponašanje.

Iz tužilaštva navode da je u predmetu saslušano 12 osoba, pored osumnjičenih, kao i da je vještak informaciono tehničke struke vršio analizu izuzetog video materijala i dostavio mišljenje 15. juna.

Dodaju i da su osumnjičeni i oštećeni nakon toga podnijeli zahtjev za razmatranje i kopiranje spisa koje im je odobreno i ostavljena im je mogućnost za razmatranje istih, kao i vrijeme za izjašnjenje i primjedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje vještaka informacione tehničke struke.

Istog dana osumnjičeni su podnijeli zahtjev za sprovođenje instituta odloženog gonjenja, nakog čega ih je tužiteljka Danijela Đuković obavijestila da ne prihvata takav zahtjev.

Iz ODT navode da je 5. jula branilac osumnjičenih dostavio novi podnesak za sprovođenje instituta odloženog gonjenja i ponovo je obaviješten da tužilaštvo ne prihvata takav zahtjev.

- Kako do 5. 7. 2021. godine, nije bilo dostavljenih primjedbi i prigovora na dostavljeni nalaz i mišljenje vještaka informaciono tehničke struke, postupajuća tužiteljka je istog dana obavijestila oštećenog o podnijetom zahtjevu osumnjičenih za primjenu instituta odloženog gonjenja, ali ga nije pozivala na ročište radi mogućnosti primjene ovog instituta, jer je takav zahtjev prethodno odbijen navode iz ODT Bijelo Polje.

A.R.

Ukrajinske državljanke nage na cesti

KOTOR - Sutkinja Suda za prekršaje u Budvi - odjeljenje u Kotoru Ivana Vukasović je, po zahtjevu Uprave policije, kaznila po 450 eura tri ukrajinske državljanke zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru.

Ukrajinke D. O. (19), V. R. (21) i R. K. (21) je kotorska policija privela prekjuče oko 15 sati, nakon što su se u mjestu Škaljari, na dijelu regionalnog puta Kotor - Trojica nage fotografisale. Kako se može vi-

djeti na snimku koji kruži internetom, nage djevojke koje se polivaju vodom iz šmrka vatrogasnog vozila kotorske Vatrogasne jedinice, fotografisala su dvojica muškaraca. Snimak je izazvao lavinu negativnih i osuđujućih komentara.

Sutkinja Vukasović ih je proglasila krivim jer su se „8. jula oko 15 časova u mjestu Škaljari na javnom mjestu, odnosno na dijelu regionalnog puta Kotor - Trojica,p onašale bestidno, skinule su se nage i pozirale na asfaltnom

Potvrđena optužnica za nedozvoljeno držanje droge

Kadar sa nadzorne kamere

PODGORICA - Protiv D. M, ranije osuđivanog, Viši sud u Podgorici potvrdio je optužnicu Višeg tužilaštva zbog optužbi da je 6. aprila u Podgorici radi dalje prodaje

Heroin držao držao heroin.

- Kod sebe je držao heroin, koji je bio zapakovan u jednu veću i

Na Žabljaku izgorio automobil predsjednika Opštinskog odbora Demokrata Žabljak

taška, isto tako ja imam potpuno drugačije informacije, da su dva službenika UP upravo vršila određene aktivnosti direktno sa porodicom Popović i na taj način pokušali da utiču na drugačiji način odvijanja ovoga postupka. Po informacijama koje imam Kandić nije vozio taj automobil, da li je imao toliko alkohola u krvi ne znam.

Mnoge činjenice su zloupotrijebljene, neke su netačne, neke predimenzionirane, a vrijeme će pokazati što je istina. Moja je obaveza da prema svim građanima iskažem odgovornost – kazao je tada Krivokapić.

U odluci o pokretanju disciplinskog postupka je navedeno da je 2. maja u Podgorici, neradnog dana – nedjelje, Kandić nepravilno koristio i raspolagao službenim vozilom marke „mercedes“, registarskih oznaka PG KE 819, u privatne svrhe, a koje je oko 20 časova učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi na raskrsnici ulica Serdara Jola Piletića i Jovana Tomaševića.

Dan ranije, ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović kazao je da prema prvim informacijama za volanom nije bio Nikola Kandić, da bi nakon nekoliko dana na Odboru za bezbjednost i odbranu tužilac Osnovnog državnog tužilaštva saopštio da je za volanom bio Kandić.

Prema podacima saopštenim na Odboru za odbranu i bezbjednost, nakon pokušaja da se zataška ko je vozio Vladin automobil, negodovali su putnici drugog vozila, kao i još dvoje putnika iz vozila koje nije učestvovalo u toj saobraćajnoj nezgodi, a tu su se zatekli, navodeći da Aleksa Ćirović nije upravljao „mercedesom“ (PGKE 819), kako je naveo, već da je na lice mjesta došao naknadno. Ćirović je, inače, ugovorom od marta privremeno angažovan kao Kandićev vozač.

A. R.

e kažnjene po 450 eura rom i fotografisale se putu, praveći snimke i fotografije u trajanju od deset minuta“.

One su time počinile prekršaj iz člana 7 st 2 Zakona o javnom redu i miru, zbog čega se na osnovu navedenog zakonskog propisa kažnjavaju novačnom kaznom u iznosu od po 450 eura.

Komandir Slušbe zaštite i spašavanja Kotor Maksim Mandić objasnio je za Pobjedu da iako se u javnosti i o tome špekulisalo, da ta služba nema veze sa spornim događajem. On je pojasnio da su vatrogasno vozilo na zahtjev organizatora Međunarodne brdske auto trke Kotor – Trojica koja će biti održana 10. i 11. auto – trke, ustupili kako bi oprali put.

- S obzirom na to da je pokrovitelj auto trke Opština Kotor, a mi smo opštinska služba, dobili smo nalog da ustupimo vozilo sa šoferom kako bi se oprao put. Naši vatrogasci nijesu učestvovali u pranju,

o radi prodaje pet manjih pvc kesa, ukupne neto mase 11,334 grama, koji mu je služio za dalju prodaju. Tim

već organizatori. Tako da naša služba, osim ustupanja vozila za pranje, sa ovim događajem nema nikakve veze - kazao je Mandić.

Inače, ovo nije prvi slučaj eksplicitnih scena u Kotoru koje su izazvale nelagodu i osudu javnosti.

Prije nekoliko dana pojavila se fotografija tri nage djevojke koje poziraju u Starom gradu, a na zidinama Starog grada snimljen je kraći pornografski sadržaj.

Prema pisanju pojedinih medija riječ je o porno filmu sa izvjesnom Jojom Grej u glavnoj ulozi. U najavi filma koja je objavljena na jednom popularnom sajtu za odrasle vidi se kako se Joja skida i pokazuje svoje atribute ispred kotorskih srednjovjekovnih palata.

Nadležni opštinski organi se nijesu oglašavali, tako da za sada nije poznato da li je i ko je dozvolio ovakve neprimjerene sadržaje u gradu pod zaštitom UNESKO-a. Iv.K. je izvršio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 300 stav 1 Krivičnog zakonika Crne Gore - navedeno je optužnicom koju zastupa državni tužilac Miloš Šoškić.

C.H.

Tužilaštvo naložilo da se ispita uzrok požara na vozilu Šljivančanina ŽABLJAK – Žabljačka policija dobila je nalog tužilaštva u Pljevljima da ispita i prikupi sve podatke vezano za okolnosti koje su juče u ranim jutarnjim satima dovele do požara putničkog automobila u vlasništvu M. O. Š. u mjestu Pejov Do na Žabljaku, saopšteno je iz pljevaljskog Osnovnog tužilaštva.

Predsjednik Opštinskog odbora Demokrate Žabljak Darko Šljivančanin prijavio je policiji da mu je automobil zapaljen u noći između četvrtka i petka, sat i po poslije ponoći.

Kako je kazala tužilac Nataša Bajčeta u pljevaljskom tužilaštvu je formiran predmet povodom ovog događaja i postupajući tužilac Milivoje Tomčić dao je nalog službenicima Odjeljenja bezbjednosti Žabljak da prikupe sva neophodna obavještenja i podatke i preduzmu sve druge radnje koje su neophodne za donošenje odluke u ovom predmetu.

- Data je naredba vještaku zaštite od požara, eksplozija i ek-

splozivnih sredstava radi davanja nalaza i mišljenja o uzroku požara na osnovu pregleda na licu mjesta – navodi se u saopštenju koje potpisuje tužiteljka Bajčeta.

Ona je kazala da će nakon analize dostavljene dokumentacije Osnovno državno tužilaštvo u Pljevljima donijeti odluku u ovom predmetu o čemu će javnost biti blagovremeno informisana.

Napad su osudile političke partije Demokrate, Socijaldemokrate, Ura, DPS i SNP. Iz Demokrata navode da se vozilo nalazilo ispred drvene kuće u kojoj je bilo petnaestak članova porodice, a na gotovo metar od zapaljenog vozila je soba u kojoj je spavala jednogodišnja beba.

- Osim materijalne štete i očiglednog zastrašivanja, bili su ugroženi životi cijele njegove porodice – navodi se u saopštenju Demokrata.

Oni su najoštrije osudili ovaj incident uz zahtjev od nadležnih organa, Uprave policije i tužilaštva da u što kraćem roku

otkriju i procesuiraju vinovnike ovog nezapamćenog čina.

- Ne možemo vjerovati da se politika na Žabljaku svela na hajdučiju, napade iz mraka na imovinu i porodicu, što je udar na tradicionalnu vrijednost durmitorskog kraja – kazale su Demokrate. Šljivančanin je paljenje automobila shvatio kao poruku upozorenja zbog toga što su Demokrate u javnim preduzećima našli veliki broj nepravilnosti.

- Šljivančanin u svom gradu nema neprijatelje, poznat je kao uzoran čovjek i iskreni borac za pravdu i za svoj grad. Zato nemamo ni najmanju dilemu da je napad direktno povezan sa imenovanjima na mjestima izvršnih direktora u Turističkom centru ,,Durmitor“ i Nacionalnom parku ,,Durmitor“.

Vjerovatno su željeli da poruče našim funkcionerima da se povuku, da se zaustave na putu razotkrivanja nepočinstava i da pošalju jasnu poruku da je najisplativije Demokratama da drže jezik za zube – smatraju Demokrate.

Zapaljeno vozilo

B.R.

Za 24 sata 19 saobraćajnih nezgoda

Poginula jedna osoba PODGORICA - U Crnoj Gori u četvrtak se dogodilo 19 saobraćajnih nezgoda, a poginula je jedna osoba.

Smijenjen pomoćnik šefa granične policije u Nikšiću

Đurović na mjesto Backovića PODGORICA - Direktor Uprave policije Zoran Brđanin smijenio je pomoćnika šefa granične policije u Nikšiću Dragana Backovića. Na tu funkciju imenovan je Boris Đurović, dugogodišnji policijski operativac, koji je obavljao posao komandira Odjeljenja bezbjednosti Kotor. Radio je i kao jedan od rukovodilaca u Odsjeku za krvne delikte CB Podgorica i Odsjeku za razbojništva. C.H.

Oni poručuju ,,da Darko Šljivančanin nije neko ko će spustiti glavu pred njihovim zastrašivanjem ili neko ko će zažmuriti na njihova nedjela jer to nije svojstveno ni jednom funkcioneru ili aktivisti Demokrata“.

Paljenje vozila Darka Šljivančanina osudili su iz Socijalističke narodne partije i Ure. Oni su kazali da se nadaju da će se ovaj događaj rasvijetliti do kraja a njegovi počinioci biti najoštrije sankcionisani u skladu sa važećim pozitivno-pravnim propisima.

Iz Demokratske partije socijalista najoštrije su osudili paljenje automobila Šljivančanina.

- Ovaj događaj je uznemirio sve žitelje našeg kraja kojem takve scene nikad nijesu bile svojstvene. Iz tog razloga i pozivamo nadležne državne organe da preduzmu radnje iz svojih nadležnosti i ovaj slučaj rasvijetle do kraja. Žabljak je bio i ostaće primjer mirnog i kulturnog suživota svih njegovih stanovnika pa smo sigurni da sinoćnja dešavanja neće uticati da se takav sklad uruši – kazali su iz Opštinskog odbora DPS-a.

Socijaldemokrate Žabljak u saopštenju koje potpisuje Spasoje Ostojić, predsjednik odbora su poručile da ukoliko je politika motiv ovog gnusnog čina, onda svi, bez obzira na partijsku pripadnost, treba da se zapitamo đe smo došli, jer na Žabljaku ovakvo divljaštvo nije zapamćeno.

- A svi smo se ponosili činjenicom da, i pored na momente dubokih razlika po političkim pitanjima, uvijek smo uspijevali da sačuvamo komšijske, kumovske i prijateljske odnose, specifične za svaku malu sredinu kakva je naša.

Pozivamo državne organe da ovaj slučaj dovedu do kraja, a sve političke subjekte u našem gradu da zajedničkom akcijom pokažemo solidarnost sa kolegom, ali i pošaljemo poruku da, bez obzira na političke razlike, Durmitorci ne tolerišu djela polusvijeta koji radi na svađanju braće, komšija i prijatelja.

Iz Operativno-komunikacionog centra Uprave policije kazali su da je teže povrijeđena jedna, a lakše deset

osoba.

U Podgorici se dogodilo osam saobraćajnih nezgoda, u Nikšiću tri, po dvije u

Baru, Danilovgradu i Kotoru i po jedna na Cetinju i u Pljevljima.

Izdata su 434 naloga za uplatu novčanih kazni i podnijeta 41 prekršajna prijava.

Policija je oduzela pet pari registarskih tablica.

C.H.

Policija u Novom Pazaru spriječila šverc droge PODGORICA - Policija u Novom Pazaru zaplijenila je više od 67,5 kilograma marihuane i uhapsila dva državljanina Crne Gore D. V. (1988) i A. M. (1987).

Kako je saopštio MUP Srbije, policija je drogu pronašla na magistralnom putu, u mjestu Mur, u gepeku i na zadnjem sjedištu ,,audija“ koji je vozio D. V. Droga je bila spakovana u pet putnih torbi i podijeljena u 63 paketa, koji su, kako se sumnja, bili namijenjeni za dalju prodaju.

A. M. se tereti da je svojim automobilom ,,BMV“ išao ispred ,,audija“ kako bi D. V. upozorio ukoliko naiđe na policijsku patrolu.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu. C.H.

Dva državljanina Crne Gore švercovali marihuanu u gepeku MUPP SRBIJA

Vlade e i izazvao udes

u užnosti

11

Hronika

Subota, 10. jul 2021.

Zaplijenjena droga

12

Crnom Gorom

Subota, 10. jul 2021.

ANDRIJEVICA: Naglo se smanjuje broj đaka u Srednjoj mješovitoj školi

PLJEVLJA: Izložba o misiji američkog Crvenog krsta

Svega 28 učenika je upisano u prvi razred

„Crna Gora nekad i sad“

Nekada su smjerove veterinarski i prehrambeni tehničar pohađali učenici iz Bijelog Polja, Berana, Plava... Nastavu je 2014/2015. godine pohađalo 236 učenika, 2017/2018. bilo ih je 220 a ove 139. U avgustu konkurs za preostala 42 mjesta – kaže Branko Vukić

PRIČA O PRIJATELJSTVU DVIJE DRŽAVE: Izložba na Trgu 13. jul

ANDRIJEVICA – U Srednjoj mješovitoj školi planirali su da za nastavnu 2021/2022. godinu u prvi razred upišu ukupno 70 učenika, ali je dokumenta u junskom roku predalo svega 28 đaka.

PLJEVLJA - Izložba fotografija posvećena misiji američkog Crvenog krsta, koja je u Crnoj Gori boravila od 1919. do 1922. godine postavljena je juče na Trgu 13. jul.

Konkursom koji je raspisalo Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, đaci su prijave za upis podnosili elektronskim putem 28, 29. i 30. juna i 1.jula.

BROJKE

Direktor jedine srednje škole u Andrijevici prof. Branko Vukić kaže da su raspisali konkurs za Gimnaziju (opšti smjer) za 28 učenika, zatim prehrambeni/veterinarski tehničar dva odjeljenja po 14 učenika i proizvođač prehrambenih proizvoda (III treći stepen) 14.

- U prvom roku upisano je u Gimnaziji 17 učenika, na program veterinarski tehničar šest i proizvođač prehrambenih proizvoda pet učenika – kaže Vukić. Ove godine škola nije ponudila program dualnog obrazovanja jer je lani, objašnjava on, interesovanje privrednika u Andrijevici za taj vid afirmacije deficitarnih zanimanja bilo loše.

Vukić ocjenjuje da je Gimnazija popularna jer pruža najšira znanja koja su neophodna u daljem školovanju, zato je upisuju odlikaši i vrlodobri đaci.

Sa druge strane opada interesovanje za druga zanimanja, naročito za zanate.

- S obzirom na to da je u Andrijevici strateška grana privrede poljoprivreda, uvođenjem smjerova veterinarski i prehrambeni tehničar prije nekoliko godina, naša škola imala je regionalni karakter, upisivali su se učenici i iz drugih opština. Na primjer, u odjeljenjima veterinarske struke bilo je đaka iz Bijelog Polja, Berana, Plava i dr. i bila su brojna. Posljednjih godina naglo je pao upis učenika na te smjerove– kon-

SVE MANJE ĐAKA: Srednja mješovita škola



Branko Vukić

statuje Vukić.

On dodaje da se naglo smanjuje broj učenika u Srednjoj mještovitoj školi. To pokazuje statistika: 2014/2015. godine tu ustanovu pohađalo je 236 učenika, 2017/2018. bilo ih je 220, a ove 139.

- S obzirom na to da je beranska opština blizu, znatan broj naših osnovaca odlazi u tamošnje srednje škole gdje pohađaju programe medicinske, saobraćajne i elektro struke.

Moram da napomenem da opada i broj učenika u osnovnim školama – kaže Vukić.

Po njegovoj ocjeni programi koje nudi SMŠ u saglasju su sa potrebama tržišta rada u Andrijevici pa navodi da je nekoliko učenika veterinarskog smjera iskoristil povoljnost bespovratnog kredita od Ministarstva poljoprivrede za razvijanje sopstvenog biznisa.

U junskom roku raspisan je konkurs za Gimnaziju (28 učenika), zatim prehrambeni/veterinarski tehničar (dva odjeljenja po 14) i proizvođač prehrambenih proizvoda (14). Upisano je 17 učenika u Gimnaziji, šest na program veterinarski tehničar i pet na proizvođač prehrambenih proizvoda

-U avgustu ćemo raspisati konkurs za drugi upisni rok, za preostala 42 mjesta, pa preporučujem svršenim osnovcima koji nijesu upisani, da se ne dvoume, već da se opredijele za neki od programa koje nudimo jer će steći kvalitetno obrazovanje i mogućnost da sebi obezbijede egzistenciju – poručuje Vukić.

RADOVI

Ljetnji raspust u Srednjoj mješovitoj školi će iskoristiti da poboljšaju grijanje u objektu.

- Rekonstrukcija kotlarnice i kompletne mreže za grijanje škole počela je 1.jula i trajaće

Onlajn nastava Srednja mješovita škola je dvije prethodne nastavne godine pratila instrukcije državnih organa i omogućila odvijanje nastave onlajn zbog epidemije kovida-19. Vukić smatra da su se dobro snašli i profesori i učenici.

- Škola je posjedovala kadrovske, materijalno tehničke, prostorne i druge kapacitete.

ICT koordinator, pet profesora i ja tokom septembra smo prošli obuku i seminar korištenja Mikrosoft Teamsa u nastavi, za ostale je organizovana obuka u školi.

Kreirani su nalozi učenicima za pristup Mikrosoft Teams-u.

Takođe, radi bolje komunikacije korišćene su društvene mreže Viber, Fejsbuk, sajt škole... S obzirom na iskustvo spremni smo ako se ukaže potreba za izvođenje nastave na daljinu i u predstojećoj školskoj godini – kaže Vukić.

tokom ovog mjeseca i avgusta.

Kotlovi su popravljani prije 15 godina a u mrežu nije ulagano od otvaranja objekta, 1980. godine. U planu je i zamjena stolarije eloksiranom – kaže Vukić.

D. Š.

Sastoji se od fotografija čiji su autori fotografi američkog Crvenog krsta koji su boravili u misiji u Crnoj Gori i slika istih lokacija danas, sa porukom „Crna Gora - nekad i sad“.

Izložba je dio projekta ,,Dugovječno prijateljstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Crne Gore - američki Crveni krst u Crnoj Gori poslije Prvog svjetskog rata“, koji podržava Ambasada SAD u Podgorici.

- Izložba je dio višegodišnje komunikacione kampanje Ambasade SAD pokrenute u julu 2020. godine s ciljem da istakne obim i dubinu međusobnih odnosa koje dvije zemlje grade na temeljima zajedničkih vrijednosti - navode iz Ambasade SAD u Crnoj Gori.

Projekat naglašava ne samo misiju američkog Crvenog krsta koja je volontere dovela u Crnu Goru nakon Prvog svjetskog rata već i američku podršku Crnoj Gori tokom aktuelne kovid-19 pandemije, što je svjedočanstvo o dugogodišnjem prijateljstvu SAD i naše zemlje - navode iz Ambasade.

Izložba traje do 18. jula. A. S.

BIJELO POLJE: Podrška Opštine prevoznicima

Za opstanak seoskih linija 16.000 eura BIJELO POLJE - Sa predstavnicima preduzeća koja se bave linijskim prevozom u Bijelom Polju juče su razgovarali predsjednik Opštine Petar Smolović i sekretar Sekretarijata za preduzetništvo i ekonomski razvoj Slobodan Jelić.

Povod za sastanak bile su subvencije koje je Opština opredijelila preko Sekretarijata za preduzetništvo i ekonomski razvoj kao pomoć prevoznicima čije je poslovanje od početka pandemije korona virusa ugroženo.

Smolović je kazao da je svjestan da Opština ne može riješiti problem u kojem su se našli prevoznici zbog smanjenog protoka putnika i da su sve manje isplative za njih, ali da je lokalna uprava željela da ih ohrabri da održe linije kako bi prevoz, prvenstveno ka selima nastavio da funkcioniše.

- Za pola godine subvencionisano je ukupno 14.328 polaza-

ka ili linija prevoza. To je 80 polazaka ili linija prevoza dnevno ili 2.388 mjesečno za šta je za prvu polovinu godine isplaćeno oko 16.000 eura - kazao je Smolović.

Sekretar Slobodan Jelić je kazao da je odobrenim linijskim prevozima pokrivena skoro cijela teritorija opštine, sa izuzetkom malog broja područja.

- Nadamo se da će linijski prevoznici, sa predviđenom subvencijom od 0,06 eura po pređenom kilometru, naći minimum interesa za uvođenja novih linija za područja koja nisu pokrivena prevozničkim linijam – kazao je Jelić.

Subvenciju za troškove prevoza putnika seoskog stanovništva je ostvarilo osam registrovanih linijskih prevoznika: ,,Daris Elina prevoz“, ,,Denis prevoz“, ,,Novoprevoz“, ,,Veletrans“, ,,Ž&V“, ,,Semus prevoz“, ,,King star“ i prevoznik Mensur Mahmutović.

B. Č.

DANILOVGRAD: Završena adaptacija predškolskog objekta „Zora Šaranović“

Spužani dobili vrtić i jaslice u komšiluku DANILOVGRAD – Vrtić „Zora Šaranović“ u Spužu u kojem će boraviti i djeca do tri godine otvoren je i u njemu će mjesta biti za 60 mališana.

ČETIRI GODINE TREBALO ZA REALIZACIJU IDEJE: Sa otvaranja vrtića

Objekat na koji se dugo čekalo otvorila je predsjednica Opštine Zorica Kovačević.

- Usvajali su se budžeti posljednjih godina, čekali smo i ovaj budžet pola godine, i nijedan dio sredstava nijesmo dobili. Ovo ne govorim da kritikujem vlast, nego podsjećam da je gospođa Ulama zajedno sa Opštinom u zadnjih četiri godine kandidova-

la ne samo izgradnju jaslica u ovom vrtiću, nego i proširenje vrtića u Danilovgradu rekla je Kovačević na otvaranju.

Pojasnila je da je nabavljena oprema kako bi jaslice mogle da počnu sa radom, a zapošl-

60 mališana može boraviti u vrtiću, već je upisano 55

jena je i nova radna snaga.

- Nakon praznika, ovaj vrtić će biti dežurni za građane Spuža i oni neće morati da vode djecu do Danilovgrada kao do sada - rekla je Kovačeivić.

Predsjednik MZ Spuž Dario Đuričković je tvrdnju da su jaslice bile potrebne ilustrovao podatkom da to naselje broji više od 4.500 stanovnika, a da osnovu školu pohađa više od 700 đaka.

- Tako da je otvaranje objekta, kao što su jaslice, bilo neophodno za naše mjesto. Koliko će one olakšati život našim mještanima, o tome ne treba

pričati - istakao je Đuričković.

Direktorica javne predškolske ustanove „Irena Radović“ u Danilovgradu Dušanka Ulama kazala je da su kapaciteti vrtića prošireni za 90 kvatratnih metara, dobili su dvije radne prostorije. U tu ustanovu već je upisano 55 djece.

- Ove godine, kada sam se najmanje nadala da će se realizovati projekat, koji je bio potreban našoj opštini.

Zahvaljujem se svim donatorima i Opštini. Mislim da su uradili pravu stvar jer su uložili u djecu -navela je Ulama.

B. K.

Crnom Gorom

Subota, 10. jul 2021.

CETINJE: Prijestonica najavila raspisivanje tendera za 24 projekta

Planirane investicije vrijedne 2,5 miliona Tenderi su, što se tiče Prijestonice, mogli biti raspisani već u drugoj sedmici januara, ali se to nije desilo, jer se šest mjeseci čekalo usvajanje budžeta Crne Gore. Nijesmo sjedjeli skrštenih ruku, do sada imamo sprovedene tenderske postupke i potpisane ugovore sa izvođačima vrijedne oko 877.600 eura bez PDV-a – kazao je Aleksandar Kašćelan CETINJE - Prijestonica Cetinje najkasnije će 16. jula raspisati tendere za 24 projekta iz Programa razvoja za 2021. godinu, čija je ukupna vrijednost nešto više od 2,5 miliona eura - kazao je gradonačelnik Aleksandar Kašćelan na konferenciji za novinare.

13

Foto-bilješka iz Bijelog Polja

Glavne raskrsnice ukrašene zastavama BIJELO POLJE - U susret Danu državnosti, Trinaestom julu, lokalna uprava počela je ukrašavanje grada - na najfrekventnijim saobraćajnicama vijori se crnogorska zastava.

Sekretar za stambeno-komunalne poslove i saobraćaj Duško Ružić kazao je za Pobjedu da je na polukružnom toku kod mosta u Nikoljcu postavljen jarbol visine 10 metara sa zastavom i postoljem. Ukrašene su i raskrsnice na Ribarevinama, semafori u Rakonjama i u centru grada, te raskrsnica kod supermarketa Voli i u naselju Nedakusi .

- Želja nam je da na ovaj značajan datum u našoj istoriji uljepšamo naš grad - kazao je Ružić.

B. Č.

BAR: Posjeta delegacije Nacionalne mornarice Francuske

On je dodao da očekuju saglasnost Uprave javnih radova da mogu u punom iznosu raspisati tendere za zgradu ,,socijale“ i trg na Njegušima, te da će u tom slučaju ukupna vrijednost raspisanih tendera biti oko četiri miliona.

BUDŽET

Kašćelan je istakao da su pripremne aktivnosti za realizaciju projekata iz Programa razvoja za 2021. godinu obavljene na vrijeme i da su, što se tiče Prijestonice, tenderi mogli biti raspisani već u drugoj sedmici januara.

- To se nije desilo, jer se šest mjeseci čekalo usvajanje budžeta Crne Gore za 2021. godinu. Iako je „sve bilo na čekanju“, uspjeli smo da započnemo neke projekate. Kao reazultat prošlogodišnjeg rada u prvom kvartalu ove godine imamo realizovane radove i izvršeno plaćanje u vrijednosti od gotovo 820.000 eura naveo je on.

Bez obzira na to što je posljednji čas za raspisivanje tendera

Aleksandar Kašćelan

u ovoj godini u Prijestonici vjeruju da će uspjeti da sprovedu u zakonom propisanom roku sve postupke i izabrati izvođače.

- Poznato je da jesen na Cetinju, i uopšte kraj godine, nijesu najpogodniji za izvođenje građevinskih radova, ali se nadamo da ćemo u najvećoj mogućoj mjeri ugovoriti radove, i uz dobru realizaciju i pripremu spremno dočekati 2022. godinu - kazao je on.

Lokalna uprava, kazao je Kašćelan, u prethodnih šest mjeseci nije sjedjela skrštenih ru-

ku i čekala na nacionalne vlasti da riješe pitanje budžeta.

- Do sada imamo sprovedene tenderske postupke i potpisane ugovore sa izvođačima vrijedne oko 877.600 eura bez PDV-a. U pitanju su tri projekta i na nekima od njih već su počeli radovi. Ukoliko realizacija tendera bude onakva kako smo je planirali, uz sredstva koja su već isplaćena i ugovorena, očekujemo da će Prijestonica i ove godine imati izvršenje kapitalnog budžeta veće od 90 odsto - naveo je Kašćelan.

Prostor za RTV Cetinje, sportski objekti Ove godine lokalna uprava planira da trajno riješi i pitanje prostora za RTV Cetinje.

Aleksandar Kašćelan kazao je da je želja gradske uprave da riješi pitanje prostora najstarijeg elektronskog medija u Crnoj Gori.

- Za seljenje i opremanje prostora, prema procjena-

ma, treba izdvojiti više od 100.000 eura, a dodatnih 14.500 za nabavku opreme.

Oko 200.000 eura trebalo bi da košta adaptacija i opremanje gradskog bioskopa - kazao je Kašćelan.

On je podsjetio da bi Cetinje za gradnju gradskog stadiona ove godine trebalo da

uplati 2,1 milion eura, a za izgradnju svlačionica i adaptaciju pomoćnog terena oko 186.800 eura.

- Ove godine trebalo bi da investiramo i 100.000 eura u prvu fazu rekonstrukcije krova sale Sportsko-rekreativnog centra - kazao je Kašćelan.

PUTEVI

On je objasnio da bi za unapređenje putne infrastrukture ove godine trebalo da bude potrošeno oko 1,7 miliona eura.

- Za rekonstrukciju Jabučke ulice i izgradnju II faze ulice kroz Univerzitetski kompleks i za ulicu Nova 4 već su poznate ugovorene vrijednosti radova, koje u ukupnom iznosu sa PDV-om premašuju cifru od 740.000 eura - rekao je on, dodajući da je za rekonstrukciju i gradnju puteva na seoskom području planirano 800.000 eura sa PDV-om.

Gotovo 750.000 eura planirano je da bude potrošeno za unapređenje komunalne infrastrukture, a za projekte za unapređenje ukupne društvene infrastrukture oko dva miliona eura, od čega bi 860.000 trebalo u ovoj godini da bude realizovano.

- Najveća stavka jeste izgradnja zgrade za socijalno stanovanje, u kojoj bi trebalo da bude oko 30 stanova - naveo je C. G. Kašćelan.

VIJENCI I POČASTI: Juče u Baru

Odali poštu stradalima na brodu ,,Dague“ BAR – Predsjednik Opštine Dušan Raičević ugostio je delegaciju Nacionalne mornarice Francuske koja u Baru boravi povodom uplovljavanja savezničkog broda ,,Pluton“. On se sastao se sa ambasadorom Francuske u Crnoj Gori Kristijanom Timonijem, kao i delegacijom broda francuske mornarice, kapetanom Emrike Baraze de Lanurienom i vojnim atašeom, pukovnikom Fabris Dudom.

Brod je u posjeti Mornarici Vojske Crne Gore a 25 članova posade učestvovaće u aktivnostima ronjenja u zonama u kojima se nalaze francuske podmornice Frenel i Monž koje su potonule 1915. godine tokom Prvog svjetskog rata.

U okviru posjete održana je i ce-

remonija u Baru, u znak sjećanja na 140 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa i na bratstvo po oružju između Francuske i Crne Gore koje se nastavlja i danas u okviru NATO-a.

Delegacije Francuske i Opštine u prisustvu francuskog ambasadora, princ Nikola II Petrović Njegoša i komandant broda Emrike Baraze de Lanurien, odali su počast 29 mornara kontratorpiljerke ,,Dague“ koja je potonula 24. februara 1915. nakon što je naišla na minu, dok je bila u pratnji britanskog teretnog broda, koji je imao zadatak da snabdije namirnicama crnogorsku vladu.

Na spomen-obilježje u Baru u znak sjećanja na žrtve iz Prvog svjetskog rata sa francuskog broda ,,Dague“, položeni su vijenci uz sve počasti.

C. G.

PLJEVLJA: Potpisan ugovor sa firmom ,,Viktor gradnja“

KOLAŠIN: Požari na nekoliko lokacija, Rogobore, Vrujci, Kobilja Glava

Završiće čišćenje korita Breznice

KOLAŠIN – Vatrogasci su protekla dva dana imali više intervencija. Komandir Službe zaštite i spasavanja Željko Darmanović kaže da su gasili požar u Rogoborama gdje su gorjele nepokošene livade.

PLJEVLJA - Opština je potpisala ugovor sa firmom Viktor gradnja DOO iz Pljevalja koja će nastaviti čišćenje korita rijeke Breznice od uređenog dijela do ušća u rijeku Ćehotinu, ukupne dužine 400 metara.

Vrijednost radova iznosi 20.000 eura sa PDV-om.

Kako su saopštili iz lokalne uprave radovi su u toku i obuhvataju zahvatanje i izvlačenje taloga iz rijeke kao i „škarpiran-

ZA LJEPŠI GRAD: Čišćenje korita

je“ korita i sječu stabala, kao i uklanjanje niskog rastinja.

Tokom prošle godine izvedeni su radovi od Kožarske ulice do ušća rijeke Ćehotine dužine oko 700 metara, čija je vrijednost iznosila 15.000 eura bez PDV-a. Rok za završetak radova je 30 dana. A. S.

- Na području Lakomica gorjelo je nisko rastinje i kleka. Skoro osam sati smo gasili požar u Vrujcima gdje su se uključili i mještani. Najteže nam je što u istim trenucima, moramo da stignemo u različite djelove opštine ugrožene požarima - kazao je Darmanović.

U gašenju su pomogli i zaposleni u radnoj jedinici Uprave za šume u Kolašinu. Direktor Radovan Dabetić kaže da su zajedno sa pripadnicima Službe zaštite i spasavanja imali kompleksnu interevenciju na Kobiljoj Glavi ispod Bjelasice gdje

Skoro osam sati gasili vatru u Vrujcima GASILI I VATROGASCI I ŠUMARI: Gorjelo na više lokacija

su spriječili da se vatra ne proširi na šumske komplekse.

- Takođe su zajedno gasili požar u reonu Lakomica gdje je takođe postojala mogućnost da vatra zahvati šumske komplekse - objasnio je Dabetić.

Predsjednik Opštine Milosav Bulatović je podsjetio na naredbu koju je izdao u borbi protiv požara i zabrane svih radnji koje mogu dovesti do pojave vatre i time ugrožavanja imovine i ljudi. Još jednom je apelo-

vao da se povećanom odgovornošću i pažnjom, spiječe svi mogući rizici koje požari mogu da donesu. Takođe je ukazao da će sve neodgovornosti biti sankcionisane.

Dr. DRAŠKOVIĆ

14

Kultura

Subota, 10. jul 2021.

Izložba posvećena osamdesetogodišnjici od Trinaestojulskog ustank

Crna Gora mora po vrijednostima antif

Predstava „Krvave svadbe“ otvara „Grad teatar“

Podsjećanje na veoma uspješnu koprodukciju PODGORICA – Predstava „Krvave svadbe“, koju je prema tekstu Federika Garsije Lorke režirao Igor Vuk Torbica, otvoriće ovogodišnji, XXXV festival „Grad teatar“ večeras u 21 sat, na sceni između crkava.

Predstava je koprodukcija JU „Grad teatar“ iz Budve i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, a glumačku postavu čine Varja Đukić, Milica Grujičić, Ivana Mrvaljević, Pavle Popović, Branka Otašević, Vukašin Ranđelović, Miroslav Fabri, Draginja Voganjac, Maja Stojanović, Dušan Vukašinović, Filip Đuretić i Nenad Pećinar. „Krvave svadbe“ su premijeru imale na XXXII festivalu „Grad teatar“, a zatim su nastavile svoj pozorišni život na scenama regiona. Premijerno izvođenje na sceni koproducenta upriličeno je 2018. godine, a predstava je bila i na njihovom redovnom repertoaru

tokom sezone 2018-2019.

Povodom premijernog izvođenja „Krvavih svadbi“, Torbica se ranije osvrnuo na razloge izbora ovoga teksta.

- Htio sam odmah da pronađem tekst zbog kojeg bi me mnogi na prvom mjestu upitali – nama rediteljima veoma dobro znano pitanje – Šta ćeš sa tim danas? Već sam imao i spreman odgovor, da me ne zanima to danas, da, ako svakoj stvari koju činimo moramo naći i trenutno uzemljenje i utemeljenje u neposrednom sad i ovdje, onda k vragu sa cjelokupnom umjetnošću. Htio sam pozvati ljude da na trenutak prestanu da misle iz sopstvenog pakla subjektiviteta. Da puste znanje i da osjete. Da nekom drugom centru, a ne onom cerebralnom, dozvole da primi jedno djelo. Da umire buku svojih misli i da prije svega slušaju i osjete – kazao je tada Vuk Torbica, koji je tragično izgubio život 16. juna prošle godine, S. V. u Rovinju.

Manifestacija „Street in art“ danas počinje u Baru

Kolektivna izložba u javnom prostoru BAR - Na jednom od najznačajnijih urbanih stjecišta, u Ulici Maršala Tita, danas u devet sati, otpočeće cjelodnevna izložbena manifestacija pod nazivom „Street in art“ (Ulica u umjetnosti).

- Ovaj kulturni događaj, koji objedinjuje više segmenata, osmislio je i inicirao slikar Vladimir Iličković, a najzačajniji je onaj koji ističe potrebu zajedničkog angažovanja afirmisanih likovnih stvaralaca sa područja opštine Bar. Idejni pokretač projekta rukovodio se namjerom da objedini prostor za kojeg vezujemo svoja sjećanja, sa umjetnošću. Ovim neuobičajnim pristupom, autor projekta likovnoj kreaciji daje izazovniju formu predstavljanja, a time omogućuje i njen novi doživljaj za ljude koji nas okružuju – kazao je piar i organizator programa Neđeljko Đurović.

Prema njegovim riječima, kao čest učesnik i pomni pratilac kulturnih dešavanja, Iličković je smisao stvaraoca uvijek dovodio u spregu sa ljubavlju i pitanjem koliko možemo usloviti poboljšanje našeg okruženja.

- Zato se i ova manifestacija, koja ima namjeru da postane kompleksnija u svom sadržaju i po dužini trajanja, održava pod sloganom „Barski slikari Baru“ – rekao je Đurović.

PODGORICA - Trinaestojulski ustanak crnogorskog naroda protiv fašističkog okupatora, 1941. godine, po svom značenju i porukama predstavlja epohalni trenutak u samorazumijevanju našeg naroda – kazao je predsjednik Matice crnogorske Dragan Radulović na otvaranju izložbe povodom obilježavanja jubileja 80 godina od Trinaestojulskog ustanka 1941. godine, sinoć u holu Skupštine Glavnog grada.

Ustanak je, prema riječima Radulovića, bio čin u kojemu je „crnogorski narod ponovo pronašao svoju republikansku slobodarsku tradiciju, s moralnim gnušanjem i masovno oružano odbacivši privid slobode i državnosti, danajski dar italijanskoga fašističkog imperija u obliku tzv. Nezavisne države Crne Gore.“ - Crnogorski građani nijesu dopustili da ih prevari kvislinška ideja obnove crnogorske države, koja u uslovima fašističke okupacije ne bi bila ni nezavisna, ni država, ni crnogorska. Čin prkosnog otpora protiv fašističke iluzije o državnosti, koja je ukidala slobodu i dostojanstvo crnogorskih ljudi, svodeći ih na puke podanike obnovljenog rimskog imperija, istorijski je konstitutivni momenat savremenog crnogorskog političkog subjektiviteta i nacionalne samosvijesti.

To je čvrsti zalog za budućnost, i snažna opomena kada god posustanemo u borbi protiv ideologija i političke prakse koje ponižavaju čovjeka, ukidaju njegov spontanitet i žudnju za slobodom, svodeći bogatstvo ljudskog postojanja na bezlični višak materije i puki broj, čija je likvidacija onda samo pitanje tehnike – rekao je Radulović.

I. MANDIĆ

Scena iz predstave „Krvave svadbe“

Sa otvaranja izložbe u holu Skupštine Glavnog grada

Već više od trideset godina, među narodima Jugoslavije, čuju se, i godinama postaju sve glasniji, politički zahtjevi da se domaći baštinici ideologije fašizma i šovinističkog kleronacionalizma iz Drugog svjetskog rata prikažu kao borci protiv sila Osovine, a ne kao njihovi najgorljiviji saradnici na terenu – kazao je Dragan Radulović RELATIVIZACIJA

Obilježavanje ovog jubileja, kako je istakao Radulović, odvija se u vremenu opšte relativizacije i ideološkog revizionizma.

- Već više od trideset godina, među narodima Jugoslavije, čuju se, i godinama postaju sve glasniji, politički zahtjevi da se domaći baštinici ideologije fašizma i šovinističkog kleronacionalizma iz Drugog svjetskog rata prikažu kao borci protiv sila Osovine, a ne kao njihovi najgorljiviji saradnici na terenu. Podižu se spomenici, odr-

žavaju mitinzi i masovne mise zadušnice – koje nijesu izraz porodičnog pijeteta prema mrtvima, koliko su politička poruka živima – donose se zakoni i sudske rehabilitacije... s ciljem da se nekako dokaže kako su saradnici fašista i okupatora bili antifašisti i borci za slobodu.

Međutim, bez obzira na količinu žuči i falsifikata, u tome je nemoguće uspjeti. Saradnici okupatora su o svojoj kolaboraciji ostavili sasvim dovoljno tragova, i lako ih je kao takve prepoznati – rekao je Radulović.

To prepoznavanje, kako je istakao, u Crnoj Gori možda je i najlakše.

- Od rane jeseni 1941. godine pa do kraja rata, svi koji su bili na strani okupacionih vlasti i zajedno izvodili oružane akcije protiv boraca Narodnooslobodilačke vojske, masovna strijeljanja, deportacije u logore i brutalne represalije nad civilnim stanovništvom, jesu, i to jedino mogu biti – saradnici fašista i okupatora, kolovođe krvavog bratoubilačkog rata. A bilo ih je među pripadnicima

Filmski centar Crne Gore i Crnogorska kinoteka ove godine u Kanu

Domaća produkcija na velikom festivalu Veoma upečatljivi logo „Street in art“ dizajnirao je akademski slikar i primjenjeni grafičar Jovan Jerkov.

Prva kolektivna izložba na javnom prostoru Bara posjetiocima će omogućiti da vide radove desetak izlagača, dok će objava njihovih imena, odnosno razgovor sa predstavnicima medija, biti održan u bašti lokala „Dublin Pub“ „tačno u podne“. Impresije o događaju medijima će saopštiti i gosti manifestacije iz reda poznatih ličnosti našeg javnog života.

Pored „Dublin Pub-a“, kao krovnog pokrovitelja manifestacije, ugostiteljski objekti „Macchiato“ i „Brick“, poslastičarnica „Tre sorelle“, kao i filijale banaka NLB, CKB i Prve banke, ustupili V. K. V. su svoje izloge.

PODGORICA - Na ovogodišnjem marketu u okviru 74. izdanja filmskog festivala u Kanu, Filmski centar Crne Gore će predstaviti aktuelnu crnogorsku kinematografiju u okviru Paviljona Jugoistočne Evrope, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Hrvatskom, Kiprom, Sjevernom Makedonijom, Slovenijom i Srbijom.

Predstavnici Filmskog centra će posjetiocima crnogorskog štanda predstaviti filmske projekte iz naše zemlje koji se nalaze u različitim fazama produkcije, a biće ukazano i na potencijale i kapacitete Crne Gore kao filmske destinacije koji mogu biti interesantni inostranim koproducentima, producentskim kompanijama i drugim zainteresovanim stranama.

Direktor Centra Sehad Čekić i savjetnik za međunarodnu promociju i saradnju Marko Eraković realizovaće i brojne sastanke sa filmskim profesionalcima iz cijelog svijeta, među kojima su od posebnog značaja susreti sa predstavnicima evropskih filmskih fondova i organizacija, u svrhu boljeg povezivanja, razmjene iskustava i saradnje.

U selekciji „Kanski klasici“, biće prikazan

Naslovnica publikacije „Montenegrin Cinema 2021“

film Zdravka Velimirovića „Dan četrnaesti“, klasik jugoslovenske kinematografije nastao u produkciji Lovćen filma, koji je Crnogorska kinoteka restaurisala u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom. U ime Crnogorske kinoteke film će kanskoj publici predsta-

viti direktor Andro Martinović, a biće prikazan 15. jula u 22:30 časova u sali „Bunjuel“.

U okviru programa „L’Atelier“, reditelj Srđan Vuletić i producent Ivan Đurović predstaviće crnogorski projekat „Vidra“ (The Otter) u produkciji „Artikulacija Filma“ iz Podgorice, koji je odabran među 15 projekata iz cijelog svijeta. Pored samog prisustva na Kanskom filmskom festivalu, za selektovane učesnike ovog programa biće organizovani sastanci sa producentima, distributerima i agentima prodaje. Projekat „Vidra“ je prethodno podržao Filmski centar Crne Gore na konkursima za razvoj scenarija i razvoj projekta.

U svrhu promocije, Filmski centar će na marketu predstaviti dva kataloga: „Montenegro – Film Destination“ koji predstavlja potencijale za snimanje u Crnoj Gori, i „Montenegrin Cinema 2021“ koji donosi pregled aktuelnih filmskih projekata u različitim fazama realizacije. Filmski centar će putem svog virtuelnog paviljona promovisati novu veb platformu FilmInMontenegro.me razvijenu u sklopu projekta CIRCE, finansiranu od programa Interreg IPA CBC Italija – Albanija – Crna Gora.

Međunarodni filmski festival u Kanu se ove godine održava od 6. do 17. jula, prvi put u ljetnjem terminu. Ujedno, predstavlja i prvi veći filmski festival koji će biti održan uživo od početka pandemije, uz posebne mjere i zdravstvene protokole za sve učesnike i posjetioce. U trci za Zlatnu palmu biće prikazaB. B. na 24 filma.

Kultura

Subota, 10. jul 2021.

ka otvorena sinoć u Podgorici

ostojati na fašizma Što nam danas govore blistave stranice crnogorske prošlosti Predsjednik Matice crnogorske Dragan Radulović ukazao je i na „višedecenijski fenomen odricanja od trinaestojulske tradicije i herojske borbe crnogorskih partizana tokom Drugog svjetskog rata – čak i od onih kojima to nema po kome doći, kako se nekad zborilo u Crnoj Gori.“ - Ništa u životu nije crno-bijelo, a pogotovo to nije rat, jer kada vjetar sve nosi, zavjetrina ne postoji. Crnogorska istoriografija je detaljno istražila postupke zaraćenih strana, i pouzdano ih dokumentovala, tako da tu ništa nije ostalo nepoznato. Ali ono što jeste nepoznato, i o čemu istorijska nauka ne može da odluči: jeste naš savremeni odnos prema Trinaestojulskom ustanku i borbi crnogorskih patriota u Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije. To pripada svakom od nas pojedinačno, svaka generacija iznova bira da li je za Trinaesti jul ili protiv njega – težine tog odgovora niko nas ne može osloboditi. Obilježavajući ovaj jubilej moramo se zapitati: što nam danas govore te blistave stranice crnogorske prošlosti, čemu nas mogu podučiti? – rekao je Radulović.

svih naroda koji žive u Crnoj Gori, kao što je pripadnika svih naroda bilo u partizanskim jedinicama. Nijedan narod tu nije izuzetak – rekao je Radulović.

Prema njegovim riječima, ukoliko savremena Crna Gora namjerava da postoji kao politička zajednica vrijedna ljudskog života u njoj, mora postojati na vrijednostima antifašizma, narodnooslobodilačke borbe jugoslovenskih partizana, i biti uvijek otvoreni prostor razumijevanja za sve narode i kulture.

SNAGA I ODLUKA

Govoreći o izložbi ,,80 godina 13. jula 1941-2021 - Godine prkosa i ponosa“, sekretarka za kulturu i sport Glavnog grada Ana Medigović kazala je da Trinaestojulski ustanak označava početak narodnog jedinstva, snage i odluke crnogorskog naroda da se organizuje i suprotstavi neprijatelju.

- Zasnovan na principima jednakosti, solidarnosti i progresa

13. julski ustanak jeste temelj i kompas savremenog crnogorskog društva. Konačan cilj ustanka bila je sloboda. Većeg i važnijeg nasljeđa nismo mogli osvojiti. Upravo zbog toga važno je da baštinimo antifašistički, slobodarski duh naroda za budućnost koja dolazi – rekla je Medigović.

Izložbu su organizovali Matica crnogorska i Nacionalna zajednica Crnogoraca Hrvatske. Autori izložbe su istoričar dr Adnan Prekić, istoričarka mr Jadranka Selhanović, generalni sekretar Matice crnogorske Ivan Ivanović i predsjednik Nacionalne zajednice Crnogoraca Hrvatske Danilo Ivezić. Za katalog izložbe tekst je napisao Adnan Prekić. Total dizajn potpisuje Suzana Pajović. Na Trgu nezavisnosti u Podgorici juče je postavljena i izložba na otvorenom - 12 panoa na kojima je predstavljen veći segment ove B. B. izložbe.

Promocija knjige „Glogi“ Aleksandra Đuričića održana u KIC-u

Svjedočanstvo o jednoj hrabrosti i posebnosti

PODGORICA – Emotivna, duhovita, prožeta muzikom i poezijom, bila je promocija knjige „Glogi“ Aleksandra Đurićića, koja je kao posveta jednom od najvoljenijih glumaca priređena u četvrtak veče u Velikoj sali KIC-a „Budo Tomović“.

O liku i djelu poznatog umjetnika, osim autora, govorili su reditelji Nikola Vukčević i Zoran Zonjo Marković, Glogovčev kum Radenko Marović, dok je glumica Žaklina Oštir recitovala stihove poznatog glumca, koji su prvi put objavljeni u ovoj knjizi. Veče je moderirala direktorica KIC-a Snežana Burzan-Vuksanović.

NEPONOVLJIV

Predstavljanje knjige u Podgorici

Nebojša Glogovac je, prema riječima Đuričića, neponovljiv glumac, a sve ono što je radio moglo bi da se predaje na nekoj ozbiljnoj katedri za glumu, ali i za život.

- Zahvaljujući njegovim ljudima, ja sam ga zaista upoznao.

Intervjuisao sam oko 70 ljudi, oko 40 je našlo mjesto u knjizi.

Neki nisu mogli, ili nisu htjeli intimu da dijele, ali sve u svemu upoznao sam divne ljude.

Tokom predstavljanja shvatio sam da postoji Glogovčeva generacija, nema veze sa godinama, već sa odnosom prema životu. To je generacija kojoj su i dalje važne riječi kao što su poštenje, iskrenost, prijateljstvo, nepristajanje na kompromis – kazao je Đuričić.

Vukčević, koji je sa Glogovcem sarađivao na filmu „Dječaci iz Ulice Marksa i Engelsa“, istakao je Nebojšinu koncentraciju, posvećenost, sjajnu saradnju, mogućnost da na 101 način interpretira sve što rediteljima treba.

- Glumaca poput Nebojše nije bilo mnogo. Postoje dvije vrste velikih glumaca - tolerantni, koji snagom svog talenta prevazilaze sve nesporazume. Nebojša je bio drugačiji i meni se

Beskrajno dobar i šarmantan čovjek Radenko Marović, koji je sa Glogovcem bio kum i prijatelj preko 30 godina, ispričao je da je Nebojša prije svega bio beskrajno dobar i šarmantan čovjek.

- Nebojša je bio univerzalni čovjek o kojem ne mogu lako da pričam, jer pričati o tako velikim ljudima pomalo je besmisleno. Svakim danom je sve teže i teže. Vi ste izgubili glumca kojeg ste voljeli, ličnost kojoj ste se divili, a ja sam izgubio prijatelja. Bilo je najveće zadovoljstvo poznavati ga, a imati ga za prijatelja već je posebna priča - kazao je Marović.

to više dopada. Bio je od onih velikih koji ako postoji nesporazum moguće je bilo da se posvađate sa njima, jer oni brane istinu u tim rečenicama. Takvim glumcima je mnogo više stalo, oni biraju teži put. Znate li šta je grandiozno? Snimati sa bolešću i ne dozvoliti da to iko vidi i primijeti – kazao je Vukčević.

Marković je rekao da je Glogovac bio nekonvencionalan i to je, kako je istakao, njegova draž kao glumca. Do saradnje na filmu „Slučajevi pravde“, prema riječima Markovića, došlo sasvim slučajno.

- Veliki Džoni Hodžić nam je umro i morali smo da nadomje-

U Herceg Novom večeras počinje međunarodni festival Dani muzike HERCEG NOVI – Ovogodišnje izdanje festivala „Dani muzike“ biće održano iz dva dijela, u julu i septembru, a svečano otvaranje biće upriličeno večeras u 21:30 sati na Kanli kuli koncertom Big Benda, velikog džez orkestra Radio televizije Srbije.

Umjetnički direktor Boris Kraljević neće učestvovati u julskom dijelu festivala, a kako je poručio putem video bima, organizatori smatraju da je, za otvaranje Festivala na sceni poput Kanli kule, odličan izbor nastup Big Benda, ansambla, koji je više decenija u vrhu međunarodne džez scene.

- Gosti iz Beograda će nastupiti 10. jula, dok će par dana kasnije, 15. jula, takođe na Kanli kuli, nastupiti još jedan ansambl, Kamerni orkestar „Šlezinger“ iz Srbije, sa sjajnim repertoarom iz djela Mocarta, Barbera i Griga – naveo je Kraljević.

Prvi festivalski nastup, pred publikom u rodnom gradu, imaće i mladi hercegnovski gitarista i profesor u Muzičkoj školi u Herceg Novom, Aleksandar Bubanja, koji će nastupiti u duetu sa sopranistkinjom iz Budve Emilijom Minić. Umjetnici će predstaviti raznovrstan repertoar, sastavljen od solo pjesama pretežno epohe romantizma, kao i komada za gitaru solo. Ovaj koncert je planiran za 18. jul na Trgu kod Crkve Svetog Jeronima i Muzičke škole.

Direktorica JUK Herceg fest Gordana Porobić-Krcunović kazala je da ta ustanova

15

Big Bend na Kanli kuli

Članovi Big Benda RTS-a

kroz Dane muzike promoviše visoku i elitnu kulturu.

- Zahvaljujući selektoru i umjetničkom direktoru, maestru Borisu Kraljeviću, koji je posljednjih godina promijenio pristup i selektorski koncept i učinio je da Festival bude interesantan široj publici. U prilog tome govore statistika i velika posjećenost koncerata prethodnih godina, što mogu da kažem i za onlajn format od prošle godine – istakla je Porobić-Krcunović.

Prema riječima sekretarke za kulturu i obrazovanje Ane Zambelić-Pištalo, Dani muzike je festival koji je od značaja za kulturu Herceg Novog, a jesenji dio znatno će unaprijediti kulturnu ponudu grada.

- Kao i svake godine vodili smo računa o kvalitetu izvođača koji će se predstaviti Novljanima i turistima na samom Festivalu, ali jedan poseban segment je predstavljanje umjetnika iz Herceg Novog i Boke – istakla Ž. K. je ona.

stimo glumca, odlučili smo se za Marka Baćovića i on je pristao. Kad se vratio u Beograd radio je sa Nebojšom i Stefanom Bundalom predstavu „Sumnjivo lice“. Ispričao im je za ulogu i onda su mu oni rekli: „Ajde sredi da se i mi pojavimo u tom filmu“... Naš posao ostavlja traga, a ako proizvod, odnosno film odolijeva zubu vremena i ljudi će biti besmrtni.

Nebojša je uveličao naš rad, oplemenio našu kreativnost i vječno smo mu zahvalni zbog toga – ispričao je Marković.

SVJEDOČANSTVO

U ime porodice, prisutnima se obratila i Glogovčeva su-

pruga Milica, rođena Cetinjanka.

- Kada je Aleksandar počeo da piše knjigu bila sam u strepnji, ne iz nepovjerenja, već iz nekog osjećaja razgovora o njemu, ulaska u nešto delikatno i intimno. Međutim, kada sam jedno jutro provela nekoliko sati čitajući knjigu shvatila sam da je iznad mojih očekivanja i da mi donosi neku toplinu. Mene je ugrijala u tih par sati i dočarala dio magije i sile koju je Nebojša nosio i kao glumac i kao čovjek. Puno mi je srce što sam tu i što je ova knjiga svjedočanstvo koje će ostati i našoj porodici i svima vama - kazala je Glogovac.

Veče je otvorio Edo Abdović obradom pjesme „Ne brini“, koju je snimio za potrebe filma „Dječaci iz Ulice Marksa i Egelsa“, dok je publika bila u prilici da na video-bimu pogleda snimke kako Glogovac izvodi pjesmu „O Kerol“, te i pjesmu iz filma „Beli, beli svet“. Prije početka promocije upriličena je i projekcija filma „Ustav Republike Hrvatske“ Rajka Grlića, jednog od posljednjih ostvarenja u kojima je Nebojša Glogovac S. V. igrao.

Matica poklonila izdanja biblioteci u Pljevljima

Obogaćen književni fond PLJEVLJA - Preko stotinu primjeraka svojih knjiga i časopisa „Matica“, predstavnici Matice crnogorske su poklonili Narodnoj biblioteci „Stevan Samardžić“ u Pljevljima.

Među brojnim naslovima izdvajaju se: fototipsko izdanje „Psaltira s posljedovanjem“ (1494) iz Crnojevića štamparije, „Crnogorci u Sjedinjenim Američkim Državama 1860– 1919“ Šerin Novotni, studiju „Crvena ideja Crne Gore“ Adnana Prekića; „Evropeizacija Crne Gore“ Bojana Jovanovića, zbornik „Crna Gora tri decenije nakon rušenja Berlinskog zida: od AB revolucije do NATO pakta“, „Portreti knjaza Danila I Petrovića“ Saše Brajović.

Direktorica pljevaljske Narodne biblioteke „Stevan Samardžić“ Đina Bajčeta, zahvalila je na vrijednom poklonu kojim je obogaćen njihov knjižni fond. Ona je istakla značaj knjige u kulturnoj i građanskoj tradiciji Plje-

Đina Bajčeta i Rade Ilić

valja, naglasivši da na tom fonu saradnja sa Maticom crnogorskom ima posebnu ulogu i značaj.

- Radujemo se budućim zajedničkim kulturnim projektima, jer je doprinos Matice crnogorske crnogorskoj državnoj i kulturnoj tradiciji nemjerljiv - kazala je Bajčeta. Izdanja je uručio predsjednik bjelopoljskog Ogranka Matice crnoB. B. gorske, Rade Ilić.

16

Hronika Podgorice

Subota, 10. jul 2021.

Iz Gimnazije ,,Slobodan Škerović“ poslali zahtjev nadležnom resoru za formiranje još jednog odjeljenja, ali odgovora nema

Prezentacija o korišćenju energije sunca

Neizvjesnost teška i za đake i za roditelje Nijesmo čak imali ni uobičajenu zajedničku analizu prijave kandidata za upis u Gimnaziju. Ni sa kim ko se bavi ovim pitanjem u Ministarstvu nijesmo imali komunikaciju – poručuje direktorica Gimnazije Zoja Bojanić-Lalović, uz napomenu da je ovakvo stanje neizvjesnosti teško i za đake i za roditelje Gimnazija ,,Slobodan Škerović“, kao i prethodnih godina, bila je izbor velikog broja svršenih osnovaca sa najboljim uspjehom.

Međutim, u ovoj prestižnoj školi ostalo je malo slobodnih mjesta - u avgustu će biti samo za one učenike koji budu birali filološko usmjerenje.

Navodeći da su poslali zahtjev Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta za formiranje još jednog odjeljenja, direktorica škole Zoja Bojanić-Lalović iskazuje nezadovoljstvo zbog toga što im iz tog resora još nije stigao odgovor, a takvo stanje neizvjesnosti je teško i za đake i za roditelje.

ZAHTJEV

- Osam ,,Luča“ je ispod dozvoljenih 56 mjesta u dvojezičnim odjeljenjima, ali i svi ostali učenici koji su konkurisali za dvojezično su sa sjajnim uspjehom iz osnovne skole. Na sportskoj je, takođe, ostalo ispod crte dvije ,,Luče“ i odličnih učenika sa sjajnim rezultatima – navela je Bojanić-Lalović.

Kako ističe, poslali su zahtjev Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta za proširenje i formiranje još jednog odjeljenja.

- Odgovor nam još nije stigao. Nismo čak imali ni uobičajenu zajedničku analizu prijave kandidata za upis u Gimnaziju. Ni sa kim ko se bavi ovim pitanjem u Ministarstvu nismo imali komunikaciju – kaže Bojanić-Lalović.

Ovakvo stanje neizvjesnosti,

Zoja Bojanić Lalović Gimnazija „Slobodan Škerović“

ističe ona, teško je i za đake i za roditelje.

- Ali mi ne možemo davati informacije kad se kao ustanovi za koju postoji najveće interesovanje prilikom upisa niko nije obratio. Trebalo bi vidjeti koje je najbolje rješenje i za sportiste, ali to je sve zahtijevalo ozbiljan pristup i zajednički rad u interesu n a š i h n a j b o l j i h đ a ka – poručuje direktorica najprestižnije podgoričke škole.

UPIS

Za upis u Gimnaziju, koja upisuje 448 učenika, prijavilo se 580 polumaturanata, od čega su 302 bila nosioci diplome ,,Luča“. Tako je na opštem smjeru upisano 376 učenika, na smjeru specija-

Trka u nedjelju povodom otvaranja nove sportsko-rekreativne zone u Tološkoj šumi

Za prva tri mjesta obezbijeđene vrijedne nagrade

Nova rekreativna zona u Tološkoj šumi

Turistička organizacija Podgorice će, povodom otvaranja nove sportsko-rekreativne zone u Tološkoj šumi u neđelju, u 20 časova, organizovati trku za sve rekreativce i ljubitelje trčanja.

- Za osvojena prva tri mjesta obezbijeđene su vrijedne nagrade koje će uručiti gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, a mališane i sve prisutne očekuju pokloni iznenađenja – saopštili su iz Turističke organizacije, uz napomenu da očekuju građane u prelijepom parkovskom ambijentu da zajedno trče i da se zabave.

H. P.

listička matematička gimnazija 26, koliko je i konkurisalo, dok je za upis u dvojezično i sportsko odjeljenje bilo znatno više prijavljenih od broja koji Gimanzija upisuje na ovim usmjerenjima.

Za upis u dvojezično odjeljenje prijavilo se 79 učenika, a upisna politika predviđa upis 56, dok su za 28 mjesta na sportskom usmjerenju konkurisala 64 učenika.

Mjesta će u avgustu biti za buduće filologe, s obzirom na to da je upisano svega sedam učenika, od mogućih 28. Od ukupnog broja prijavljenih, 19 nije ispunjavalo tražene uslove. Direktorica ove škole Zoja Bojanić-Lalović očekuje da će nadležni resor što prije razmotriti

mogućnost proširenja i upisa još jednog odjeljenja.

- Iako je za mnoge dilema da li sportsko odjeljenja treba da postoje u Gimnaziji, naše iskustvo je pozitivno i izuzetno smo ponosni na naše uspješne sportiste, koji su uspjeli da ostvare i dobre rezultate u školi. Za dvojezična odjeljenja takođe postoji veliko interesovanje i nadamo se da ćemo dobiti saglasnost da upišemo sve one koji su konkurisali, a ispunjavaju uslove, jer je takođe ostao neupisan jedan broj odličnih učenika. Ovakvog smjera nema ni u jednoj gimnaziji, pa bi ta djeca ostala uskraćena za ono što su željela da uče – zaključila je Bojanić-Lalović.

I. M.

ULAGANJE U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE: Sa prezntacije

Omogućeno postavljanje fotonaponskih sistema na krovovima objekata Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada, u cilju promocije korišćenja obnovljivih izvora energije organizovao je prezentaciju na temu ,,Iskoristimo energiju sunca – potencijali, mogućnosti i prednosti korišćenja foto-naponskih sistema“.

Ovom prilikom istaknuto je da je lokalna uprava stvorila uslove za izdavanje potrebnih dozvola za postavljanje foto-naponskih sistema na krovovima objekata u Podgorici. Prezentacija je organizovana uz učešće Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) i UNDP-a.

DOZVOLE

Iz Glavnog grada su naveli da je u okviru prezentacije predstavljen zakonodavni okvir za izdavanje dozvola za postavljanje foto-naponskih sistema s aspekta nadležnosti Sekretarijata, sa akcentom na činjenicu da je Glavni grad stvorio uslove za izdavanje potrebnih dozvola za postavljanje ovih sistema na krovovima objekata u Podgorici, neposredno nakon što su se stvorili potrebni preduslovi na nivou države.

Sekretar Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj Miljan Barović upoznao je prisutne sa proce-

durom, uslovima i dokumentacijom koju investitori treba da prilože uz zahtjeve, a sve u cilju pribavljanja potrebnih dozvola.

Rukovodilac Sektora za pristup mreži u Crnogorskom elektroidstributivnom sistemu Ranko Vuković prezentovao je nadležnosti CEDIS-a, kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, sa naglaskom na koncept proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe.

UŠTEDA

- Prezentacijom su obuhvaćeni i evropski i svjetski standardi, te izazovi koji predstoje kada je ova oblast u pitanju – precizirano je iz Glavnog grada.

Predstavnici preduzeća Eficom solar Boris Đikanović i Miloš Zarubica osvrnuli su se na određene primjere i pitanja iz prakse, te prezentovali rad instaliranog fotonaponskog sistema u realnom vremenu. Za tu svrhu, na terasi zgrade gradskog parlamenta su bili postavljeni foto-naponski paneli sa priključenim uređajima.

Predstavnik UNDP-a Borko Vulikić predočio je raspoložive i planirane mogućnosti obezbjeđivanja finansijske podrške za ovu vrstu projekata.

I. Kr.

Prve aktivnosti Kuće zdravlja na Veruši posvećene edukaciji najmlađih Afirmišući aktivnosti Kuće zdravlja, novog socijalnog servisa u glavnom gradu, Sekretarijat za socijalno staranje je u saradnji sa JU ,,Dječji savez“ organizovao radionicu na temu „Uloga djece u prevenciji vršnjačkog nasilja“, za svu djecu koja se nalaze na rekreativnom odmoru u odmaralištu na Veruši.

Kako je navedeno iz nadležnog sekretarijata djeca su upoznata sa osnovnim terminima, karakteristikama i informacijama u vezi sa vršnjačkim nasiljem.

- Djeci su date preporuke kako i na koji način da reaguju i ponašaju se u situacijama gdje je prisutno vršnjačko nasilje. Pored toga, djeci su date sugestije kome da se obrate za pomoć kada su izložena vršnjačkom nasilju i da na nasilje treba da odgovore asertivno. Polaznici ra-

Nasilje ne smije biti rješenje

dionice iznijeli su svoje stavove, primjere i mišljenja o vršnjačkom nasilju – navodi se u saopštenju.

Sa radionice, koju je održala dipl. soc. radnica Violeta Golubović, poslata je poruka da djeca tokom

svog školovanja, studiranja i slobodnog vremena treba da grade dugoročna prijateljstva zasnovana na uzajamnom poštovanju i uvažavanju, bez obzira na različitosti i da nasilje nikada nije rješenje. Djeci je

sugerisano da ne treba da skrivaju nasilje, već da se obrate odraslima za pomoć.

Planirano je da se do kraja sezone odmora u odmaralištu na Veruši, za djecu organizuje šest ovakvih edukativnih radionica.

I. Kr.

Hronika Podgorice

Subota, 10. jul 2021.

17

Vjetar otežavao gašenje velikog požara koji je zahvatio šumu i nisko rastinje na Ćemovskom polju

Nekoliko sati se borili sa vatrenom stihijom

Nelegalno odložen otpad otežavao gašenje Pripadnicima Službe zaštite i spašavanja gašenje požara u velikoj mjeri otežavale su i velike količine komunalnog i biljnog otpada nelegalno odloženih širom Ćemovskog polja (starih guma, namještaja, ali i gomila nelegalno odloženog zelenog otpada).

- Pored vjetra, gašenje su nam u velikoj mjeri otežavale velike količine nelegalno odloženog komunalnog otpada, koji su nesavjesni građani odložili duboko u šumi – istakao je komandir Službe zaštite i spašavanja Goran Janković.

I. MITROVIĆ

VJETAR BRZO ŠIRIO POŽAR: Gorjela i šuma

U GAŠENJU UČESTVOVALE SVE EKIPE: Vatrogasci juče na Ćemovskom polju

Neko je podmetnuo požar od brda Bjelastavica do nadvožnjaka u Zelenici, u dužini od dva – tri kilometra. Jugoistočni vjetar je duvao u tom smjeru, što nam je otežavalo gašenje – kazao je za Pobjedu komandir Službe zaštite i spašavanja Goran Janković, uz napomenu da je požar oko 15 časova stavljen pod kontrolu, ali da će njihove ekipe ostati da dežuraju i tokom noći Pripadnici Službe zaštite i spašavanja gasili su juče nekoliko sati požar koji je oko 12 časova podmetnut u reonu Ćemovskog polja, a koji je potpomognut vjetrom zahvatio ogromnu površinu trave, niskog rastinja, ali i borove šume, nedaleko od magistralnog puta prema Golubovcima.

OTEŽANO GAŠENJE

Kada je ekipa Pobjede, oko 12 i po časova bila na terenu, zatekla je veliki broj ekipa vatrogasaca, koje su gasile požar širokih razmjera koji je zahvatio nenaseljeni dio Ćemovskog polja, u reonu između mjesta Zelenika i stovarišta KIPS-a.

Dim koji je kuljao iz šume vjetar je nanosio preko promet-

nog magistralnog puta koji vodi prema Golubovcima i Primorju.

Koordinisanom akcijom, i pored vjetra koji je otežavao gašenje, pripadnici Službe su

uspjeli da nakon nekoliko časova stave požar pod kontrolu. Nekoliko ekipa, potvrđeno nam je sinoć oko 19 časova iz Službe zaštite i spašavanja, ostalo je da dežura i tokom

noći, odnosno da drži situaciju pod kontrolom i ne dozvoli da se vatra opet razbukti, jer je u pitanju velika površina koja je bila zahvaćena vatrom, a na kojoj ima

dosta izgorjelih panjeva, komunalnog otpada…

PODMETNUT

Komandir Službe zaštite i spašavanja Goran Janković izjavio je za Pobjedu da se radi o požaru velikih razmjera, - Službi zaštite i spašavanja je prijavljen požar u 12:10 časova.

Neko je podmetnuo požar od brda Bjelastavica do nadvožnjaka u Zelenici, u dužini od dva – tri kilometra. Jugoistočni vjetar je duvao u tom smjeru, što nam je otežavalo gašenje – kazao je Janković, uz napomenu da su u gašenju učestvovale sve raspoložive ekipe Službe zaštite i spašavanja.

Apeluju na građane da narednih dana ne pale vatru na otvorenom Iz Službe zaštite i spašavanja još jednom apeluje na građane da se, u narednim danima zbog pogoršanja vremenskih prilika i povećanja rizika od nastanka požara, pridržavaju zabrane paljenja vatre na otvorenom i da u slučaju potrebe za tim za svaku vrstu pomoći i savjeta obavijeste Službu zaštite.

- Podsjećamo da je izazivanje požara kršenje niza zakona i da će sve nadležne službe i organi pratiti stanje na terenu i u slučaju nepoštovanja zakona reagovati – upozoravaju iz Službe

Vatrenu stihiju vjetar nanosi prema nelegalno odloženim gumama

Oko 15 časova, potvrdio nam je on, požar je stavljen pod kontrolu.

Navodeći da je požar podmetnut i u dijelu šume, Janković ističe da je pored trave i niskog rastinja zahvatio i dobar dio borove šume. Kako je dodao, u pitanju je nenaseljeni dio Ćemovskog polja, pa nijesu bili ugroženi objekti. Naveo je i to da u gašenju nijesu bili angažovani avioni Direktorata za vanredne situacije, kao ni da nijesu aktivirali posebnu letilicu ,,dron“.

- U ovom slučaju zbog podmetnutog požara biće pokrenuta krivična prijava protiv N. N. lica zbog izazivanje opšte opasnosti. Pored izazivanja opšte opasnosti, takođe se ovim krivičnim djelom uništava šumski potencijal Podgorice, dok se pripadnici naše Službe izlažu životnoj opasnosti u cilju zaštite sugrađana i javnog prostora – poručio je komandir Službe zaštite i spašavanja Glavnog grada, uz napomenu da će njihove ekipe ostati da dežuraju i tokom noći, jer je u pitanju požar širokih razmjera gdje ima veliki broj izgorjelih panjeva, komunalnog otpada, pa može doći do ponovnog izbijanja požara.

I. MITROVIĆ

Organizovana ekološka akcija čišćenja na Koniku

Otpad je jedan od najvećih ekoloških problema u zemlji Kao razlog postojanja velikog broja smetlišta i neuređenih odlagališta, vidimo u još neadekvatnoj implementaciji zakona, nedostatku neophodne infrastrukture, kao i nedovoljno razvijenoj svijesti građana, koji nažalost i nakon sanacije pojedinih lokaliteta, otpad odlažu na istim tim lokacijama – kazao je v. d. direktora Agencije za zaštitu prirode i životne sredine Milan Gazdić ZA ČISTIJE LICE PODGORICE: Sa akcije čišćenja

U organizaciji Agencije za zaštitu prirode i životne sredine, preduzeća Čistoća d. o. o. Podgorica i Fonda za zaštitu životne sredine juče je na lokalitetu u Ulici španskih boraca na Koniku održana ekološka akcija čišćenja i uklanjanja otpada.

V. d. direktora Agencije za za-

štitu prirode i životne sredine Milan Gazdić kazao je da je motiv za organizaciju ove ekološke akcije bio sve prisutniji problem upravljanja svim vrstama otpada, kako u Podgorici tako i u Crnoj Gori, te njegov negativni uticaj na životnu sredinu. Kako je istakao, trenutno stanje, kao i posljednji izvješta-

ji Evropske komisije o napretku Crne Gore, prepoznali su otpad kao jedan od najvećih ekoloških problema u zemlji.

- Kao razlog postojanja velikog broja smetlišta i neuređenih odlagališta, vidimo u još uvijek neadekvatnoj implementaciji zakona, nedostatku neophodne infrastrukture, kao i nedo-

voljno razvijenoj svijesti građana, koji nažalost i nakon sanacije pojedinih lokaliteta, otpad odlažu na istim tim lokacijama – kazao je Gazdić.

On je istakao da je iskustvo pokazalo da dodatno, treba pooštriti kaznenu politiku za sve one koji ne poštuju odredbe

važećih propisa.

- Akcija čišćenja imala je za cilj da sopstvenim primjerom doprinesemo podizanju nivoa svijesti naših građana o važnosti zaštite životne sredine i pravilnog odlaganja otpada, te da prostor koji nas okružuje izgleda mnogo ljepše i prijat-

nije – kazao je Gazdić.

Pored predstavnika organizatora u akciji su učestvovali volonteri Agencije za zaštitu prirode i životne sredine i zainteresovani građani. Istoga dana zaposleni u Agenciji očistili su i prostor ispred i oko upravne zgrade Agencije.

I. Kr.

18

Arena

Sportski miks

Ispraćaj crnogorskih sportis

Drugo po snazi evropsko takmičenje startuje 20. oktobra

Budućnost Voli u jakoj grupi Evrokupa PODGORICA - Košarkaši Budućnost Volija u predstojećoj sezoni Evrokupa igraće u grupi B sa Valensijom, Promiteasom, Gran Kanarijom, Virtusom, Cedevita Olimpijom, Burgom, Ulmom, Bursom i Venecijom, odlučeno je žrijebom.

Rivali ,,plavih“ biće i dva tima u kojima nastupaju bivši igrači Budućnosti i crnogorski reprezentativci – Valensija, čija je igračka ikona Bojan Dubljević, i njemački Ulm, u koji je prije nekoliko dana upravo iz Budućnosti stigao Fedor Žugić, biser naše košarke. Interesantno, upravo će ta dva tima biti prvi rivali ,,plavih“, u prvom kolu u gostima protiv Ulma, a potom kod kuće sa Valensijom.

U grupi A igraće Andora, Lokomotiva Kubanj, Huventud, Partizan, Lietkabelis, Trento, Metropolitans, Turke Telekom Ankara, Hamburg i Slask.

Sljedeće sezone će se igrati novi format Evrokupa, sa dvije grupe od po 10 timova, što znači da će svaki klub imati zagarantovanih 18 utakmica, po devet kod kuće i u gostima.

Po završetku takmičenja po grupama, samo će četiri ekipe, po dvije iz obje grupe, završiti takmičenje, dok će po osam prvoplasiranih unakrsno igrati u osmini finala (prvi iz grupe A sa osmim iz grupe B, drugi iz grupe A sa sedmim iz grupe B, itd…).

Od osmine finala sve do finala igraće se samo po jedan eliminacioni meč, a prednost domaćeg terena imaće tim koji je

Subota, 10. jul 2021.

Džikić: Naša grupa je puna ozbiljnih timova Komentarišući žrijeb, trener Budućnost Volija Aleksandar Džikić je kazao da Evrokup ima novi format takmičenja, tako da je to nepoznanica za sve.

- Naša grupa je puna ozbiljnih timova. Mi imamo novu grupu igrača, trudićemo se da damo sve od sebe u svakoj utakmici – rekao je Džikić.

JOVANKA I DR CRNOGORSKU PODGORICA - Crnogorski olimpijski komitet 14. jula organizovaće svečani ispraćaj sportista na Olimpijske igre u Tokio. Dan kasnije vaterpolisti i rukometašice otputovaće u Japan.

imao bolji skor u ligaškom dijelu takmičenja.

Takmičenje u Evrokupu počinje 20. oktobra, a završava 6. aprila, kada će Budućnost Voli gostovati Bursi.

Minimalan iznos budžeta za

predstojeću sezonu Evrokupa se nije mijenjao i ostao je 2.000.000 eura (iduće sezone će biti pola miliona veći), a maksimum 65 odsto budžeta može da ide na zarade igrača.

S. J.

Spisak za četvrti nastup naših takmičara od juče je konačan, jer je selektorka Bojana Popović objavila imena 15 ,,lavica“ ( jedna rezerva) koje će 25. jula protiv Angole odigrati premijerni meč.

U ekipnim sportovima Crnu Goru predstavljaće

rukometašice i vaterpolisti, a upravo će kapiten Draško Brguljan i kapitenka Jovanka Radićević na cereminiji svečanog otvaranja Igara nositi crnogorsku zastavu.

Brguljan je sa Aleksandrom Ivovićem rekorder po broju nastupa na OI - četvrto učešće, a treći zvanično u Tokiju, upisaće Radičević, Majda Mehmedović, Marina Rajčić, jedriličar Milivoj Dukić i atletičar Danijel Furtula.

U pojedinačnim sportovima našu državu pred-

Trojica košarkaša u režimu izolacije

Korona virus u kampu ,,Tima snova“ Košarkaš Sjedinjenih Američkih Država imao je pozitivan test na korona virus uoči Olimpijskih igara u Tokiju, objavio je Asošijejtid Pres.

Iz tabora ,,Tima snova“, apsolutnog favorita za olimpijsko zlato, nije navedeno koji je igrač zaražen. Ipak, poznato je da su trojica u režimu izolacije – dva NBA igrača moraju u karantin kao kontakti zaražene osobe.

Po nezvaničnim informacijama, u izolaciji su Imanuel Kvikli iz Njujork Niksa, te Pi Džej Vašington i Majls Bridžis iz Šarlot Hornetsa. Oni su dio ,,trening tima“ koji radi sa 12 izabranih igrača za Igre u Tokiju selekcije Grega Popovića. U slučaju bilo kog otkaza reprezentativaca, neko od košarkaša iz ,,trening tima“ će se priključiti nacionalnom timu SAD. - Svi znamo da pandemija nije još uvek završena.

Slavno krilo napušta Dubljevićevu Valensiju

Kalinić stiže u Barselonu

Nikola Kalinić (29), jedno od najboljih krila evropske košarke, dogovorio je ugovor u Barseloni, prenijeli su grčki i španski mediji.

Košarkaš iz Subotice prethodnu sezonu proveo je u Valensiji, timu kapitena naše reprezentacije Bojana Dubljevića.

Iza Kalinića, krila visokog 203 centimetra, su godine uspjeha u Fenerbahčeu i Crvenoj zvezdi. Do sada je odigrao sedam sezona u Evroligi.

Reprezentativac Srbije je u evropskoj eliti prošle sezone za Valensiju bilježio 10,4 poena, 3,5 skokova i 3,2 asistencije po utakmici.

R. A.

To ne mora ni da se kaže. Svi moraju da budu pažljivi. Tačno je da su trojica u trening kamp došla pozitivna, ali ne znam njihova imena –prokomentarisao je selektor Popović.

Olimpijske igre u Tokiju počinju 23. jula, a mečevi će se igrati bez prisustva publike.

R. A.

Još jedan proslavljeni grčki košarkaš objavio kraj karijere

Buruzis više neće igrati Janis Buruzis, slavni grčki centar, završio je igračku karijeru u 38. godini. Vijest je objavio na društvenoj mreži Instagram.

Nakon dvije decenije profesionalnog bavljenja košarkom, penzionisao se istog ljeta kada su to učinili njegovi bivši saigrači, slavni Vasilis Spanulis i Nikos Zizis. Tokom karijere sa reprezentacijom je osvojio Evropsko prvenstvo 2005. godine u Beogradu.

- Sve dobre stvari moraju imati kraj. Zahvalan sam na svemu, a posebno zbog 15 godina igranja za reprezentaciju Grčke. Ne postoji ništa bitnije za jednog sportistu nego nositi državni dres. Bila je to nezaboravna turneja – poručio je Buruzis.

Tokom karijere nastupao je, između ostalih, za Barselonu, Armani, Panatinaikos, Olimpijakos, Baskoniju i Real Madrid, sa kojim je osvojio Evroligu 2015. godine.

R. A.

Arena

Subota, 10. jul 2021.

Sportski miks

sta na Olimpijske igre 14. jula

19

Jovanka Radičević ponosna što će sa Draškom Brguljanom nositi crnogorsku zastavu na otvaranju OI

I srećna i privilegovana

RAŠKO NOSE U ZASTAVU stavljaće još: Marija Vuković (atletika), Anđela Antunović, Boško Radulović (plivanje), Jovana Peković (džudo) i Jelena Pantović (streljaštvo).

Teniserka Danka Kovinić odustala je zbog povrede.

Vaterpolo tim je u sastavu: Slaven Kandić, Draško Brguljan, Miroslav Perković, Marko Petković, Uroš Ćućković, Vlado Popadić, Stefan Vidović, Aleksa Ukropina, Aleksandar Ivović, Vladan Spaić, Dušan Matković, Dušan Baniće-

vić, Petar Tešanović. ,,Lavice“ koje će braniti boje Crne Gore na OI su: Marina Rajčić, Ljubica Nenezić, Anastasija Babović, Majda Mehmedović, Jovanka Radičević, Ivona Pavićević, Dijana Mugoša, Andrea Klikovac, Itana Grbić, Đina Jauković, Jelena Despotović, Matea Pletikosić, Ema Ramusović, Tatjana Brnović, Nikolina Vukčević.

Olimpijske igre na programu su od 23. jula do 8. avgusta.

A. M.

PODGORICA - Još jednu jaku emociju Jovanki Radičević donio je sport. Naša proslavljena rukometašica na Olimpijskim igrama u Tokiju, sa kapitenom ,,ajkula“ Draškom Brguljanom, nosiće crnogorsku zastavu na otvaranju najvećeg sportskog događaja.

- Neću reći da je kruna, jer mi je želja sa ekipom da osvojim još jednu olimpijsku medalju, ali mogu da kažem da je ovo vrhunac karijere. Prije svega san je učestvovati na Igrama, a privilegija i čast nositi zastavu na ovakvom takmičenju. Mislim da sam odnosom i igrama pokazala koliko volim svoju zemlju. Zahvaljujem se Crnogorskom olimpijskom komitetu i uradiću sve, zajedno sa Draškom,da se crnogorska zastava ponosno vijori na OI - kazala je za Pobjedu kapitenka ,,lavica“.

Jovanka će u Tokiju upisati treći nastup na OI. Bukvalno je osvojila sve u karijeri, nedostaje joj samo svjetska medalja.

- Ove Igre će za sve nas biti drugačije od prethodnih. Situacija sa koronom je napravila da ćemo ih po svemu pamtiti. Olimpijske igre su drugačije od svih takmičenja. Sjećam se Londona gdje smo se mučile kroz grupu i jedva bile četvrte, a onda smo savladale Francusku koja je do tog momenta dominirala.

Popović odabrala za Tokio Nakon kontrolnih duela protiv Mađarske i Brazila u Šiofoku, selektorka Bojana Popović odredila je konačan spisak putnika za Tokio (14 plus rezerva).

Na spisku su tri rukometašice koje su nastupale u Londonu i Riju, a to su Marina Rajčić, Jovanka Radičević i Majda Mehmedović.

Drugi put na Olimpijskim igrama će i Andrea Klikovac, Đurđina Jauković i Ema Ramusović.

Ostale djevojke debituju na najvećem planetarnom sportskom događaju.

Reprezentacija će do 15. jula i odlaska za Japan trenirati u Podgorici, a prvi meč na Igrama će odigrati 25. jula protiv reprezentacije Angole.

Rivali u grupi su još Holandija, Norveška, Japan i Južna Koreja, a plasman u četvrtfinale izboriće četiri prvoplasirane reprezentacije.

Na kraju smo uzele medalju.

Sjajna rukometašica za početak ima samo jednu želju.

- Želim da budemo zdrave do kraja takmičenja. Nema nas previše. Ipak je 2012, moram da kažem, bila drugačija sa kvalitetom i brojem igračica.

Naravno i sada imamo kvalitet, ali moraće puno stvari da se poklopi. Raduje me da smo dobro radile, imamo jaku energiju i sjajnu atmosferu koja je i najvažnija. Bez porodičnog odnosa nema ni uspjeha. A mi smo porodica i vjerujem da ćemo to pokazati na terenu. Nadam se da će nas i sreća pogledati.

O ambicijama kaže:

- Želimo da damo sve od sebe i nadam se najboljem.

Sigurna sam da niko u Japan ne ide samo da bi se prošetao i odigrao nekoliko utakmica.

Bilo bi nesportski ako se ne bi nadali nekoj od medalja.

Tako to doživljavam i svako ko ulazi u Olimpijsko selo ima pravo da sanja i razmišlja o medalji. Naravno, naš cilj je da idemo korak po korak, a pokazali smo sa najvećim reprezentacijama, posebno u kvalifikacijama za OI protiv Norveške, da možemo sa svima da igramo.

Nadamo se najboljem, a znamo šta je to - poručila je Radičević. A. MARKOVIĆ

Evropsko juniorsko prvenstvo za rukometašice Crna Gora Austrija NBA: Sansi poveli 2:0 u seriji protiv Milvokija, Baskima malo 42 poena Adetokumba

Finiks na pola puta do titule Veliki korak ka prvoj NBA kruni: Finiks Sansi vode 2:0 u finalnoj NBA seriji protiv Milvokija, Bakse su na svom terenu pobijedili 118:108.

Odlično trojkaško izdanje uz prepoznatljivu dominantno timsku igru bilo je dovoljno da se u petak rano ujutru riješi inspirisana partija prve zvijezde Milvokija Janisa Adetokumba. Grk je postigao 42 poena (22-15 šut iz igre) uz 12 skokova, četiri asistencije i tri blokade – i nije bilo dovoljno za trijumf Baksa.

Interesantno, Adetokumbo je na ovom meču oborio rekord finala, sa 20 poena u jednoj dionici – trećoj četvrtini.

Čak sedam trojki ubacio je bek Finiksa Devin Buker, a ukupno su ,,sunca“ iz Arizone šutirala trojke 40-20. Ključna dvocifrena prednost zaslužena je u finišu druge četvrtine. U posljednjoj dionici Milvoki je samo uspio prići na šest poena deficita, ali je Finiks odgovorio zrelom igrom, predvođen slavnim veteranom, plejmejkerom Krisom Polom.

Sansi su do sada dva puta igrali u finalima i gubili 1976. i 1993. godine. Nikada do sada nijesu ostvarili više od dvije pobjede u finalnim serijama.

Buker je meč završio sa 31 poenom uz šest asistencija i pet skokova, uz šut iz igre 25-12.

Bridžes je bljesnuo sa 27 poena

uz sedam skokova, a Pol je pored 23 poena imao osam asistencija i četiri skoka. Centar Ejton je pored deset poena imao 11 skokova i četiri asistencije, uz dvije blokade i tri ukradene lopte.

Sa druge strane, u Milvokiju je dobro igrao bek Holidej sa 17 poena uz sedam asistencija.

Midlton, briljantan u prethodnim plej-of serijama, ovoga puta je zaustavljen na svega 11 poena uz osam asistencija i šest skokova, uz loš šut iz igre 16-5.

Finalna serija se seli u Milvoki.

U noći između neđelje i poneđeljka, od dva sata po našem vremenu, Baksi će pred svojim navijačima u Viksonsinu imati priliku da smanje rezultat u finalnoj seriji na 2:1.

R. A.

35 (18) 20 (7)

CELJE - Zlatorog arena. Utakmica odigrana bez prisustva publike. Sudije: Jović i Arnautović (BiH). Isključenja: Crna Gor 12, Aastrija 6 minuta. Sedmerci: Crna Gora 1 (1), Austrija 3 (3).

CRNA GORA: Vujisić (pet odbrana), J. Kadović, M. Marsenić (sedm odbrana), A. Marsenić 3, Anđušić 1, Radović 3, G. Marsenić 6, Radonjić, N. Kadović 5, Pejović, Gugač 2, Zečević 1, Džaferović 7 (1), Krivokapić 1, Novović 6, Bulatović.

AUSTRIJA: Sander (šest odbrana), Goriup ( jedna odbrana), Fideser, Ghventner 2, A. Pandža, Bec 1, Lovrić, K. Pandža 5 (3), Spalt 2, Kampelmihler 3, Nikolić 1, Dramac 2, Lauerman 1, Begović, Letner 3.

Rukometašice Crne Gore pobijedile su Austriju u 2. kolu grupe C i nakon poraza na startu od Francuske, najavile

Crnogorke ubjedljive

još bolja izdanja u nastavku juniorskog prvenstva Evrope.

Od starta je bila evidentna razlika u kvalitetu, pa su naše djevojke već u 8. minutu vodile 6:1, a na odmor imale dvocifrenu prednost.

Do kraja meča izabranice Tatjane Jeraminok uvećale su

raliku i slavile 35:20.

Deset igračica upisalo se u strijelce, a najefikasnija je bila Katarina Džaferović sa sedam golova.

Danas je na šampionatu slobodan dan, a u posljednjem meču grupne faze, u neđelju od 15 sati, protivnik će biti A. M. Hrvatska.

Arena

20 Fudbal

Subota, 10. jul 2021.

Budućnost se priprema za revanš sa Helsinkijem u prvom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona

Adžić: Svi vjerujemo u prolaz PODGORICA - Nije Budućnost pokazala ohrabrujuću igru na evropskoj premijeri, niti je ostvarila željeni rezultat na ,,Bolt areni“, ali ima nadu u revanš protiv Helsinkija narednog utorka pod Goricom.

Plasman u drugo kolo kvalifikacija za Ligu šampiona nije nemoguća misija ni poslije poraza od 3:1, s tim što ,,plavi“ moraju da budu puno ozbiljniji na terenu nego u Skandinaviji.

- Nijesmo imali svoj dan u Helsinkiju, ušli smo opuštenije u meč, a svi smo vidjeli da to evropske ekipe kažnjavaju rekao je iskusni štoper Vladan Adžić, koji dodaje: - Početak utakmice je bio izuzetno loš, a poslije startnog šoka probudili smo se u nastavku, stvorili nekoliko prilika, smanjili na 3:1.

Iskreno, mislim da je sudija mogao da svira i drugi penal nad Grbićem i da se potpuno

Ivanović želi da igra u revanšu

vratimo u meč - kazao je stameni Cetinjanin u razgovoru za klupski sajt.

Podgoričani su u 13. minutu imali tri gola zaostatka, a u nastavku preživjeli nekoliko opasnih napada domaćina ponajviše zahvaljujući gol-

Stigao Šaleta Kordić Budućnost je angažovala napadača - novi fudbaler crnogorskog šampiona je Šaleta Kordić.

Dvadeset osmogodišnji špic protekle dvije sezone nastupao je za Podgoricu i bio jedan od boljih igrača ekipe iz Lješkopolja.

Minule sezone postigao je 11 pogodaka u

mana Milošu Dragojeviću.

Vjeru pred novi duel sačuvao je Miloš Raičković, koji je realizovao penal nad Petrom Grbićem.

- Poslije svega viđenog, poraz 3:1 nije loš rezultat, a u revanšu pred našim navijačima,

prvenstvu i Kupu, a učinak bi vjerovatno bio bolji da zbog povrede nije imao dugu pauzu tokom proljeća.

Kordić je u karijeri igrao za Vojvodinu, Titograd, Novi Sad, Grbalj, makedonski klub Gorno Lisiče, BSK Borču, Sutjesku i Zetu.

Za reprezentaciju Crne Gore upisao je jedan nastup - u prijateljskom meču sa Letonijom 7. oktobra 2020.

Napadač Dečića Ilir Camaj optimista pred drugi meč sa Dritom u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija

Snažna vjera u revanš PODGORICA - Dečić je porazom počeo evropsku premijeru - Tuzani su izgubili od Drite u Prištini (2:1) u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija.

Rezultat uoči revanša je aktivan, naoko dobar, s tim što gol u gostima više nema vrijednost kao ranije.

Izabranici Edisa Mulalića osjećaju šansu da 15. jula pod Goricom nastave istorijski uspjeh, ali za tako nešto moraće da odigraju bolje nego u Prištini prije dva dana.

- Respekt za Dritu, ali nije to Real. I te kako vjerujemo da u drugoj utakmici možemo do prolaza. Svi vjerujemo u takav epilog - rekao je za Arenu napadač Ilir Camaj.

Upravo je snažni golgeter donio brzo vođstvo Dečiću na stadionu ,,Fadilj Vokri“. Igrao se treći minut kada je Kristijan Vuljaj lijepo šutirao glavom sa desetak metara, a odbijenu loptu od stative Camaj je sproveo u mrežu.

Nijesu gosti dugo zadržali prednost - izjednačenje je stiglo već u 11. minutu preko Almira Ajzeraja koji je pogodio sa 12-13 metara.

Golu domaćina prethodila je sporna situacija - utisak je da portugalski sudija Vitor Fereira nije svirao očigledan penal za Tuzani.

- Srećan sam zbog gola, pogotovo što je prvi za Dečić na evropskoj sceni. Mogli smo da damo još jedan, ali nijesmo dobili jedanaesterac. Taj de-

talj nas je poremetio psihološki. Očekivali smo penal, a umjesto toga - rival nam je iz te situacije dao gol. Kako je vrijeme odmicalo počeli smo da padamo. Bilo je nesigurnosti, protivnik nas je nekoliko puta probio i opasno zaprijetio. To ne smijemo da dozvolimo pod Goricom - smatra Camaj.

Dečić je djelovao dobro u prvom poluvremenu, ali u nastavku je bio inferioran. Drita je u 78. preokrenula na 2:1 i posljednjih desetak minuta imala igrača više nakon direktnog isključenja Džonatana Drešaja zbog starta sa leđa.

- Bili smo organizovani u prvih 45 minuta, ali u drugom poluvremenu nijesmo odigrali onako kako možemo. Drita je pokazala kvalitet i kaznila nas. Imali smo i sreće u pojed-

inim trenucima. Ipak, vidjeli smo da možemo da se nosimo sa njima. Očekujem da u Podgorici pokažemo bolju partiju i ostvarimo konačnu pobjedu.

Bila bi to velika stvar za sve nas - ističe dvadeset petogodišnji ofanzivac.

Trijumf od 1:0 nije dovoljan…

- Znamo da je od ovog ljeta gol u gostima izgubio svoju težinu, ali i pored toga smatram da možemo do željenog rezultata. Svaka naša pobjeda od jedan razlike vodi u penal rulet, a spremaćemo se i za tu soluciju. Naravno, potrudićemo se da do toga ne dođe, već da riješimo utakmicu za nešto više od 90 minuta revanša pod Goricom - naglašava Camaj.

Dečić u drugom duelu treba da bude opasniji prema naprijed, a sigurniji pozadi.

- Slažem se. Možemo i mora-

na domaćem terenu, uz dosta agresivniju igru možemo da dođemo do povoljnog epiloga. Svi vjerujemo u to. Analizirali smo prvi meč, izvukli pouke iz grešaka koje, nadam se, više nećemo ponavljati.

Mislim da ćemo spremno dočekati drugi meč sa Helsinkijem - poručio je 34-godišnji defanzivac.

Adžića ne napušta optimizam…

- Za revanš se vjerovatno vraća Ivanović koji je uz Grbića vođa napada, tako da ćemo biti jači i nadam se oprezniji, jer je Helsinki dobra i čvrsta ekipa. Žao mi je samo što Draško Božović još

Medicinski tim Budućnosti radi sve kako bi oporavio Igora Ivanovića za revanš meč sa Helsinkijem.

Reprezentativac i jedan od najboljih igrača ,,plavih“ nije mogao da igra u Skandinaviji zbog povrede skočnog zgloba.

Stanje je sada mnogo bolje i postoje realni izgledi da krilni napadač zauzme svoje mjesto na desnoj strani u utorak veče (20.30 h).

- Osjećam se bolje i vjerujem da ću od danas ili sjutra trenirati sa ekipom. Nadam se da će sve biti u redu. Imam veliku želju da pomognem timu u revanšu - rekao nam je Ivanović.

nema pravo da igra. Sa njim u timu mogućnosti bi nam bile još veće - kaže štoper crnogorskog prvaka.

Utakmica pod Goricom biće drugačija. Budućnost će igrati u svom ambijentu, na prirodnoj travi, na vrelini koja ne ide u prilog igrača Helsinkija.

- Igramo na našem terenu, na podgoričkih ,,plus 40“, a uz huk sa tribina i naš maksimum vjerujem da rezultat neće izostati. Svi želimo da pružimo maksimum kako bismo nastavili kvalifikacije

za Ligu šampiona - zaključio je Adžić.

Ulaznice za revanš utakmicu 1. kola kvalifikacija za Ligu šampiona mogu se kupiti isključivo trebovanjem shodno preporukama evropske kuće fudbala UEFA i regulativi koja se odnosi na trenutnu situaciju sa pandemijom korona virusa.

Dakle, karte ne mogu da se kupe fizički na licu mjesta, a trebovanje će se vršiti i preko vikenda. Sve informacije dostupne su na klupskom sajtu D. K. fk-buducnost.me.

Nikšićani zadovoljni minimalnom pobjedom

Vuljaj: Imamo ali svjesni da u drugoj utakmici ne smiju igrat snage za prolaz Jednog od najboljih fudbalera Dečića Kristijana Vuljaja stativa je spriječila da postigne gol na stadionu ,,Fadilj Vokri“ u Prištini.

Uradio je to Ilir Camaj koji je odbijenu loptu spakovao u mrežu, ali to nije bilo dovoljno da Tuzani izbjegnu poraz od Drite u prvom kolu kvalifikacija Lige konferencija (2:1).

Momcima Edisa Mulalića ostaje nada u revanš pod Goricom nerednog četvrtka.

- Moramo da priznamo da je domaćin zasluženo pobijedio, ali shvatili smo da možemo da se nosimo sa Dritom. Sada smo ih bolje upoznali i bićemo spremniji za revanš. Biće teško, ali vjerujem da imamo snage za prolaz.

Imamo nekoliko dana za podizanje forme i očekujem da se predstavimo u pozitivnom svjetlu pod Goricom - rekao je Vuljaj.

mo bolje. Ovaj tim imaće šta da pokaže u Podgoricu. Daćemo sve za prolaz - kaže Camaj.

Od prvog napadača očekuju se golovi. Jedan je potpisao u Prištini…

- Nadam se da ću biti strijelac i u revanšu. Sezona je dobro počela za mene, ali uopšte nije važno ko će dati gol. Mi smo tim. bitno je da Dečić izbori drugo kolo novog evropskog takmičenja - zaključio je Camaj, koji je prošle sezone postigao 10 golova u Telekom 1.

D. K. CFL.

Marković: U dru meču će nam b

NIKŠIĆ – Minimalna prednost na domaćem terenu je vrlo nezahvalan rezultat, jer pobjednika ohrabri, a i ne obećava mu baš uspjeh kada se već igra i revanš.

Upravo Sutjeska je tako prošla prije dvije noći na ,,DG areni“.

Ispostavilo se tačno da Gagra i nije neki sastav, ali kako je vrijeme odmicalo predstavnik Gruzije bio je požrtvovaniji, pa u finišu su pogotovo nadtrčali izabranike Milije Savovića, što i ne čudi ako se zna da su oni nedavno počeli pripreme, a gosti za sobom imaju 20-ak kola i seriju sjajnih rezultata.

Mogao bi, dakle, taj revanš naredne sedmice da bude vrlo neizvjestan. No, strateg Nikšićana je optimista. Priznaje da im je u nastavku susreta prifalilo snage, da je koncepciju značajno „pobrkao“ rani izlazak Janjića.

- Ipak, mislim da smo ih sad bolje upoznali i da ćemo naredne sedmice biti bolji u svakom smislu.

Znači i nama još nekoliko zajedničkih treninga koje ćemo odraditi u međuvremenu, imaćemo spremnije pojedince - kazao je kratko nakon meča Savović.

Prvi strijelac prošlogodišnjeg šampionata, napadač Sutjeske, Božo Marković vjeruje da njegov tim može do druge runde

Arena

Subota, 10. jul 2021.

Fudbal

21

Argentina i Brazil u neđelju u dva sata poslije ponoći igraju finale Kopa Amerika

m nad Gagrom, ti opušteno

ugom biti lakše evropskog takmičenja.

- Uvijek su ovakvi mečevi neizvjesni, ali sad smo ih bolje upoznali i mislim da će nam u revašu biti lakše. Žao nam je što ne vodimo 2:0.

Taj pogodak je visio, pogotovo u prvom poluvremenu, pa i jedna ofsajd zamka zamalo im je uspjela. Raduje me što smo dobro držali loptu, znali da odigramo smireno, a to je bitno kada igrate protiv ekipa koje su u najboljoj formi, za kojima je serija dobrih partija, bez obzira što su drugoligaši i što dolaze iz Gruzije – riječi su golgetera Boža Markovića.

Kapiten Nikšićana Vlado Giljen ubijeđen je da će do srijede, kada čarter letom putuju za Tibilisi, biti mnogo spremniji.

- Još nijesmo u formi koju svi želimo i logično je da igramo naredne sedmice bolje. Mnogo nam je teško pao ovaj meč, bila je paklena vrućina, povrede su učinjele svoje. Dobar je rezultat, ali ta minimalna pobjeda samo obećava prolaz. Tek se igra drugo poluvrijeme i ne smijemo se opuštiti - zaključuje Giljen.

U toku meča povrijeđen je mlađani Janjić, pa kasnije i Bojović koji ga je upravo zamijenio. Po svemu sudeći, na Bojovića Savović neće moći računati u revanšu, jer je riječ o ozbiljnijoj povredi, ali moći će od početka zaigrati Marko Vučić, ima Raičevića na raspolaganju, a i Marko Vuković, strijelac jedinog pogotka u preksinoćnjem meču, potvrdio je da se nalazi u odličnoj Ra. P. formi.

Mesi i društvo žele da rastuže domaćina

simbol i najbolji igrač od vremena Dijega Armanda Maradone. Možda najbolji i svih vremena, ali za one koji igračku veličinu mjere spram broja trofeja, čarobnjaku iz Rosarija nedostaje makar jedna Kopa ili Svjetsko prvenstvo.

Možda je ovo ,,ta“ godina.

- Postigli smo prvi cilj, a to je da budemo u finalu - rekao je Mesi nakon što je Argentina u polufinalu eliminisala Kolumbiju zahvaljujući Emilijanu Martinesu koji je zaustavio tri šuta u penal seriji.

Sa 34 godine, Mesi je i dalje ubjedljivo najbolji i najopasniji Još samo dan ostao je do utakmice koja se čeka mjesec Engleska i Italija igraće sjutra (21h) na ,,Vembliju“ finale Evropskog prvenstva u fudbalu.

Englezi čekaju na prvu titulu šampiona Starog kontinenta, euforija vlada još otkako je objavljeno da će se završnica igrati u hramu fudbala u Londonu, a podgrijana je sjajnim rezultatima ekipe Gareta Sautgejta, zaključno sa polufinalom u kojem su poslije spornog penala eliminisali Dansku (2:1).

Na drugoj strani je Italija, koja je kao favorit iz sjenke došla do najveće pozornice.

- Obje reprezentacije su zaslužile da budu u finalu - rekao je defanzivac Engleske Džon Stouns.

- Italija je odbrambeno čvrsta, a ima i mnogo napadačkog štiha.

Ali to je ono što želite kao profesionalac, da se suprotstavite takvim ekipama i dokažete sebi da ih možete nadvisiti. Mnogo smo napredovali u posljednje vrijeme i uzbuđen sam zbog onog što nas čeka u neđelju.

Samo tri reprezentacije osvojile su titulu na domaćem terenu Španija 1964, Italija 1968. i Francuska 1984.

U istoriju žele da uđu i Englezi, koji igraju pravi takmičarski fudbal, a u prethodnih šest me-

TWITTER/CBF FUTEBOL

PRIŽELJKUJU NOVI PLES: Paketa i Nejmar

15

3

titula Kopa Amerika ima Urugvaj, jednu više od Argentine. Brazil je slavio devet puta

puta sastajali su se Brazil i Argentina u finalu Kopa Amerika. ,,Karioke“ su slavile 2004. i 2007, a ,,gaućosi“ 1937.

igrač Argentine, a broj golova i asistencija svjedoči da je najdominantniji na cijeloj Kopi četiri puta se upisao u strijelce, jednom više proigrao saigrače.

- Uvijek sam govorio da sam na raspolaganju reprezentaciji i

da ću u svakom momentu davati sve od sebe. Moj najveći san je da osvojim trofej sa Argentinom. Nekoliko puta sam bio blizu, ali nažalost nije mi se dalo. Boriću se da ostvarim san dok god selektori budu sma-

trali da sam potreban Argentini. Srećan sam zbog svih klupskih i individualnih nagrada, ali trofej sa reprezentacijom bio bi nešto posebno rekao je Mesi.

- Posljednja Kopa pokazala je da smo jak tim, ostavili smo dobar utisak i mislim da će tako biti i ovog puta. Nadam se trofeju više nego ikad.

Mesiju i Argentini na putu do trofeja stoji aktuelni šampion, domaćin i reprezentacija koja u južnoameričkim okvirima nije poražena pet godina.

I to na najsvetijem fudbalskom tlu u zemlji, stadionu

Još dan do finala Evropskog prvenstva

Engleska podrhtava, Italijani imaju plan

Kjelini i Kejn na jednom od ranijih mečeva Italije i Engleske

čeva na Euru primili su samo jedan pogodak.

Pitaće se, ipak, i ,,azuri“, čiji je skor od dolaska Roberta Ma-

nćinija za selektora impresivan - 15 pobjeda zaredom u kvalifikacijama za Euro i na završnom turniru, računajući i polufinal-

nu sa Španijom završenom nakon jedanaesteraca.

- Ovo prvenstvo donijelo je mnogo emocija, od prvog me-

Šmajhel: Rekao sam sudiji da me ometaju laserima Golman Danske Kasper Šmajhel kazao je da se požalio arbitru meča protiv Engleske na ,,Vembliju“, u polufinalu Evropskog prvenstva, da ga engleski navijači ometaju laserima prilikom penala koji je izveo zvijezda ,,Gordog Albiona“ Hari Kejn.

U prvi mah Šmajhel je, u prvom produžetku, odbranio jedanaesterac – ali se lopta odbila

do Kejna koji je poslao u mrežu za konačnih 2:1. To je samo jedan od spornih momenata vezanih za detalj koji je odlučio meč. Po mišljenju evropske fudbalske javnosti, jedanaesterac je neopravdano dosuđen.

- Još u drugom poluvremenu sam kazao sudiji da mi navijači smetaju laserima, potom je on pošao i kazao nešto o tome dru-

gim zvaničnim licima meča. Pokazali smo zajedništvo i riješenost tokom svih šest fantastičnih sedmica vezanih za ovo Evropsko prvenstvo. To je ono što ću pamtiti, ne ružne ili sporne momente – rekao je Šmajhel.

Golman je kazao da atmosferu i jedinstvo kakve Danska ima u selekciji neće mnogo igrača osjetiti tokom karijera.

R. A.

,,Marakana“, koji ima istorijsko značenje za domaćina.

Međutim, i za goste je ovaj fudbalski hram znao da bude inspirativan.

Otkad je Urugvaj na Mundijalu 1950. na upola završenom stadionu rastužio Brazil, svaki gostujući klub ili reprezentacija imali su motiv da prirede sopstveni ,,Marakanaco“.

Mesijeva najsvježija uspomena sa ,,Marakane“ datira iz 2014, kada je u finalu Mundijala gledao kako Njemci podižu trofej.

Na brazilskom tlu patio je i 2019, poslije poraza od ,,karioka“ u polufinalu Kopa Amerika. U Belo Orizonteu bilo je 2:0.

Ukoliko se izbori sa duhovima prošlosti i oslobodi pritiska da osvajanje trofeja zavisi samo od njega, Mesi bi mogao da povede Argentinu ka slavi, uprkos tome što Brazil na čelu sa njegovim nekadašnjim saigračem Nejmarom važi za blagog favorita.

Tada bi i Leo imao svoj ,,Marakanaco“, a i svaka sumnja u njegov status najboljeg fudbala u istoriji mogla bi biti odbačena.

Da li će mu Brazil to dozvoliti u noći prvog okršaja Mesija i Nejmara u dresu reprezentacije od 2016. godine?

- Poštovanje svima, ali jasno je što znače dueli Brazila i Argentine, koliko je samo tu istorije. Što se tiče Mesija i Nejmara, tu govorimo o izvrsnosti, tehničkim, mentalnim i fizičkim vrlinama, vrlo visokim kreativnim kapacitetima. Sve zajedno čeka nas veliki izazov, veliki spektakl rekao je brazilski selektor Ne. K. Tite.

Čeferin: Nikad više ovakav EURO UEFA

Argentinski čarobnjak, koji je 24. juna napunio 34 godine, u neđelju od dva sata ujutro (po našem vremenu) imaće novu priliku da ispuni san i konačno podigne pehar u dresu ,,gaućosa“ - na čuvenoj ,,Marakani“ u Rio de Žaneiru igraće finale Kopa Amerika protiv Brazila.

Od 53 igrača Argentine i Brazila koji su pozvani za ovo izdanje prvenstva Južne Amerike, samo je jedan bio učesnik posljednjeg finala u kojem su se sastala dva velikana.

Leo Mesi proslavio je 20. rođendan prije nego su ,,gaućosi“ krenuli u Kopa kampanju 2007. godine u Venecueli i igrao je u svakoj utakmici dok je selekcija Alfija Bazilea krčila put ka finalu, postizavši golove u četvrtfinalu i finalu.

Argentina je bila favorit za trofej, ali je rezervni tim Brazila bez Ronaldinja, Ronalda i Kake, a sa nadolazećim zvijezdama poput Robinja i Danija Alveša - ostavio bez trofeja Mesija, Rikelmea, Krespa, Tevesa...

Bilo je čak 3:0.

To je prvo od četiri finala koje je Mesi izgubio u dresu Argentine, što je prije 14 godina malo ko mogao da predvidi.

As Barselone povlačio se, pa vraćao u reprezentaciju čiji je

Mesijev ,,Marakanaco“ ili nastavak košmara TWITTER/SELECCION ARGETINA

PODGORICA - Vječiti argument za one koji ne simpatišu Lionela Mesija i žele da umanje njegovo majstorstvo i doprinos fudbalu, koliko god to suludo zvučalo, te ospore ,,kandidaturu“ za najboljeg svih vremena, glasi: napadač iz Rosarija nema veliki trofej sa reprezentacijom (Olimpijske igre na spadaju u to).

Aleksandar Čeferin, predsjednik Evropske fudbalske asocijacije (UEFA), najavio je promjenu formata organizacije Evropskog prvenstva.

Slovenački fudbalski zvaničnik smatra da format takmičenja ovog ljeta, u 12 gradova širom kontinenta, nije loša ideja. Ipak, teško je ostvariva i za organizatore i za navijače selekcija učesnica.

- Ovakvu ideju neću više da podržim. Prezahtjevna je, nije korektna jer neke selekcije moraju da pređu 10.000 kilometara, a druge svega oko 1.000, na primjer. Nije to pošteno prema navijačima. Neki navijači moraju da budu u Rimu, a onda sljedećih nekoliko dana u Bakuu. To je četiri i po sata leta... Teško je, iako je ideja interesantna, ali teško ostvariva. Mislim da više neće biti ovakvog turnira - poručio je Čeferin.

ča sa Turskom do sada. Ovo je san za koji smo se borili godinama, san koji je naš selektor postepeno unosio u naše misli sve dok nije počeo da se ostvaruje. Rekao nam je da u svojim glavama stvorimo ideju o osvajanju Evropskog prvenstva. Mislili smo da je lud, ali je napravio tim koji je na ivici da to uradi - izjavio je Đorđo Kjelini, jedan od ,,senatora“ među ,,azurima“.

Ne. K.

22

Arena

Sportski miks

Subota, 10. jul 2021.

VIMBLDON: Srbin protiv Italijana u sjutrašnjem finalu

WIMBLEDON

Đoković prejak i kad ne blista, još Beretini do 20. gren slema

Selektor crnogorskih odbojkaša Veljko Bašić odredio s Novak Đoković morao je dobro da se preznoji u polufinalu Vimbldona, ali je bio dovoljno raspoložen da sedmi put dođe do meča za trofej na londonskoj travi.

Srpski teniser slavio je protiv Denisa Šapovalova 7:6, 7:5, 7:5, a za pehar će se u neđelju na Centralnom terenu boriti sa Mateom Beretinijem, prvim Italijanom koji je stigao do finala Vimbldona. Šapovalov, dvadeset dvogodišnji Kanađanin, u prvom setu je kod rezultata 5:4 servisao za vođstvo 1:0, ali je Đoković izjednačio, vratio se u set i slavio u taj-brejku.

Tada je bilo jasno da će Novak, bez obzira što nije igrao na najvišem nivou, teško ispustiti šansu da se bori za 20. gren slem i time izjednači sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom.

Drugi set dobio je 7:5, isto kao i treći.

- Rezultat ne oslikava na pravi način težinu ovog meča. Šapovalov je servirao za prvi set, igrao bolje u većem dijelu

Finale dama: Barti ili Pliškova U finalu ženskog dijela turnira, za trofej će se danas od 15 sati boriti Ešli Barti i Karolina Pliškova.

Barti je prva nositeljka, a na putu do finala izgubila je samo set, i to u prvom kolu protiv Karle Suares-Navaro.

Pliškova, 13. na WTA listi, takođe je izgubila samo jedan set, s tim što se to dogodilo u polufinalu, protiv Arine Sabaljenke.

Pliškovoj je do ove godine najveći domet na Vimbldonu bila osmina finala, a danas će imati priliku da osvoji prvu gren slem titulu.

Dalje od osmine finala do 2021. nije stizala ni Barti, koja ima jedan gren slem trofej, sa Rolan Garosa 2019. godine.

drugog seta. Pred njim je nevjerovatno svijetla budućnost i zaslužuje aplauze - kazao je Đoković, koji se plasirao u 30. gren slem finale, sedmo na Vimbldonu gdje će se boriti za šesti pehar.

- Rekao sam to i ponoviću opet: ovaj turnir je za mene najznačajniji i svaki put sanjam da ga osvojim, zato poraz nikada nije opcija i boriću se do maksimuma. Inspiriše me kada čujem da mogu da oborim neki rekord, naročito u ovoj fazi karijere kada su gren slem titule najvažnije.

Ipak, te brojke su sada sporedne i samo razmišljam o narednom, najvažnijem meču.

U tom najvažnijem meču čeka ga Mateo Beretini, koji je bio nadmoćan protiv Huberta Hurkača 6:3, 6:0, 6:7, 6:4.

Italijan je dominirao u većem dijelu meča, drugi set uzeo bez izgubljenog gema, da bi Poljak pokazao reakciju i odveo meč u četvrti set.

Beretini, ipak, nije dozvolio iznenađenje. Kupio je kartu za finale i prvu šansu da uzme veliki pehar.

Ne. K.

Slavni Hrvat i trener prvog tenisera svijeta priznao da njegov pulen nema podršku kao rival

Ivanišević: Novaka nikada neće voljeti kao Federera Australijanac ne želi da igra pred praznim tribinama

Bez Kiriosa na OI u Tokiju

Nik Kirios, kontroverzni australijski teniser, odlučio je da odustane od ranije najavljenog nastupa na Olimpijskim igrama u Tokiju ovog ljeta.

Odluku je specijalista za igru na brzim podlogama donio nakon što je objavljeno da tokom Igara neće uopšte biti dozvoljeno prisustvo publike.

- To je odluka koju nijesam lako doneo.

Moj san je da predstavljam Australiju na Olimpijskim igrama i znam da možda nikada više neću dobiti tu priliku. Ali takođe znam sebe. Misao da igram pred praznim stadionom jednostavno nije za mene. Nikada nije bilo. Takođe, ne bih da uzimam mjesto nekom zdravijem ,,Oziju“, spremnom da reprezentuje zemlju – poručio je Kirios na društvenim mrežama.

Prethodno, od nastupa na Olimpijskim igrama odustali su i Rafael Nadal i Dominik Tim. R. A.

PODGORICA – Selektor muške odbojkaške reprezentacije Crne Gore Veljko Bašić objavio je spisak od 19 igrača za pripreme nacionalnog tima za predstojeće Evropsko prvenstvo.

Na spisku su tehničari Rajko Strugar, Danilo Dubak, Rastko Milenković, primači servisa Vojin Ćaćić, Marko Bojić, Ivan Zvicer, Marko Vukašinović, Nemanja Peruničić, Božidar Ćuk, srednji blokeri Luka Babić, Ivan Ječmenica, Blažo Milić, Matija Ćinćur, korektori Miloš Ćulafić, Aleksandar Minić, Milutin Pavićević, Bojan Strugar, te libera Nikola Lakčević i Miloš Kosović.

U odnosu na majske kvalifikacije, koje su ,,crveni“ uspješno odradili osvajanjem prvog mjesta u grupi sa Grčkom, Azerbejdžanom i Gruzijom, ,,nova“ imena su Miloš Ćulafić, Marko Vukašinović i Božidar Ćuk, inače standardni reprezentativci, koji su kvalifikacije propustili zbog umora, odnosno povrede.

U konkurenciji za EP neće biti drugog tehničara, Nikole Radonića (bio je dio ekipe koja je debitovala na EP prije tri godine), koji je, kako je saopšteno iz OSCG, ,,odlučio da završi reprezentativnu karijeru“. Zbog toga je šansu da se nametne dobio talenat iz budvanskog Mediterana, Rastko Milenković.

I stručni štab ,,crvenih“ je ,,okrnjen“, jer zbog obaveza u klubo-

Okupljanje 24. ju Kako je saopšteno iz OSCG, reprezentativci će se okupiti 24. jula u Podgorici, kada će obaviti ljekarske preglede i PCR testiranje, a dan kasnije putuju za Pljevlja, gdje će ostati do 6. avgusta.

Po povratku iz Pljevalja, crnogorski odbojkaši će sa radom nastaviti u glavnom gradu Crne Gore, u kompleksu hotela ,,Voco“.

Od 19. do 21. avgusta Crna Gora

vima Bašić ne može da računa na prvog pomoćnika Srđana Popovića i statističara, Turčina Ajkuta Ajdina, koji su dugogodišnji članovi stručnog štaba.

Spekulacija ostrvskih medija još nepotvrđena

Ništa od borbe, Fjur

Tajson Fjuri (32), WBC šampion teške kategorije boksa, pozitivan je na korona virus po informaciji londonskih medija.

Iz tabora slavnog Britanca vijest nije ni potvrđena ni demantovana. Ukoliko bude tačna, treća borba sa Diontijem Vajlderom, zakazana za 24. jul u Las Vegasu, moraće biti odložena ili otkazana.

Za sada je poznato, da trojica članova Fjurijevog tima jesu imali pozitivne testove na korona virus. Neporaženi šampion Fjuri protiv tri godine starijeg američkog rivala ima priliku da zaključi važno poglavlje u karijeri.

Očekuje se da, ukoliko kontroverzni

Goran Ivanišević, bivši vimbldonski šampion a sada trener prvog tenisera svijeta Novaka Đokovića, kazao je da njegov klijent nikada neće biti popularan kao Rodžer Federer.

Slavni Hrvat je u razgovoru za londonski Tajms pokušao da objasni zašto je publika naklonjenija legendarnom Švajcarcu Federeru.

- Mislim da će Novak nedostajati publici kada odluči da ostavi tenis. Nikada nije bilo voljen kao Federer, ali mislim da ga to ne dotiče. Nekad su mu potrebni ljudi protiv njega, kako bi ga ,,gurali“ naprijed. Đoković ima navijače, vole ga, ali više Federera zato što je prvi došao na scenu. Novak zaslužuje maksimalan respekt za sve što je uradio tokom karijere. Morate to da cijenite. Osvojio je sve, bori se i faliće sigurno

Povratak Ćulafića, i Božidara Ćuka, Ra

MEKGREGOR O HABIBU: Kontroverzni MMA borac govorio o slav

kad završi karijeru. Ponekad ljudi računaju samo ono što loše uradi, a ne vide sve što je dobro uradio i koliko je pomogao. Đoković je osoba koja se ne boji da govori javno, jedini je teniser koji je ustao i stao uz igrače. On je Robin Hud tenisa – poručio je Ivanišević.

Beograđanin ove godine ima priliku da dostigne rekord Rafaela Nadala i Rodžera Federera, od 20 gren slem titula u karijeri.

R. A.

Konor Mekgregor je javno optužio i izvrijeđao velikog MMA rivala Habiba Nurmagomedova, od kojeg je poražen 2018. godine.

Kontroverzni Irac nije prebolio to što nije dobio priliku za revanš za UFC titulu protiv Rusa iz Dagestana. U međuvremenu Nurmagomedov se penzionisao.

- Gdje je Habib sada, gdje je otišao? Pobjegao je u sprintu.

Nestao je. Ništa nije ostvario u ovom sportu. Nebitno je to što je napravio. On je neporažen u borbama protiv boraca koji su imali tri pobjede i šest poraza.

Borio se protiv takvih protiv-

Otac mu namještao nika na događajima koje je organizovao njegov otac. Habibov otac namiještao mu je takve rivale. Pobjeđivao je borce koji su bili na skoru od dvije pobede i osam poraza, a sa takvima se borio u prvih 20 nastupa. Tri vrijedne pobjede upisao je UFC-u, a prije toga ništa osim otkazivanja borbi i padova na vagi – poručio je Mekgregor.

Već godinama Konor pokušava da isprovocira Habiba, da se vrati u oktagon i prihvati izazov da se bore.

R. A.

Arena

Subota, 10. jul 2021.

Sportski miks

23

Juniorsko prvenstvo Evrope u boksu u Tbilisiju

Šarčević u finalu

spisak igrača za pripreme za Evropsko prvenstvo

, Vukašinovića adonić se oprostio

ula u Podgorici će igrati na turniru u Skoplju, a od 22. do 27. avgusta Bašićevi puleni imaće sparing treninge i utakmice sa poljskim Zavjerćeom, koji sa klupe vodi proslavljeni crnogorski trener Igor Kolaković, kome će u narednoj sezoni pomoćnik biti Srđan Popović, njegov bivši dugogodišnji saradnik iz Budućnosti i francuskog Kana.

U stručnom štabu Veljka Bašića su pomoćni treneri Darko Prebiračević i Balša Radulović, specijalista za fizičku pripremu Vladimir Živanović, stati-

stičar Pavle Matić, doktor rep re z e n t a c i j e Miroslav Kezunović, tim menadžer Nikola Kažić, te fizioterapeuti Vladimir Dragojević i Drago Đurović.

Crnogorski odbojkaši će drugi put uzastopno nastupiti na Evropskom prvenstvu, nakon što su debitantski nastup prije dvije godine u Holandiji završili u grupnoj fazi sa dvije pobjede, a set ih je dijeli od plasmana u osminu finala.

Ovog puta Crna Gora će igrati u grupi B u češkoj Ostravi, a rivali našeg time biće Bugarska (3. septembar, 17.15 časova), Slovenija (4. septembar, 16 časova), Italija (5. septembar, 19 časova), Češka (7. septembar, 19 časova) i Bjelorusija (8. septembar, 19 ča-

sova). Četiri prvoplasirane će izboriti plasman u osminu finala.Evropski šampionat počinje 1. septembra, kada startuju grupe C i D, dan kasnije počinje takmičenje u grupi A, dok utakmice u grupi B startuju 3. septembra.

Grupa u kojoj je naša selekcija u osmini finala se ukršta sa grupom D, u kojoj su Francuska, Njemačka, Hrvatska, Slovačka, Letonija i Estonija.

Utakmice osmine finala i četvrtfinala našeg dijela kostura takođe će se igrati u Ostravi. Drugi dio kostura igraće osminu finala i četvrtfinale u poljskom gradu Gdanjsku.

Polufinalni mečevi i utakmice za medalje odigraće se takođe u Poljskoj, ali u Katovicama. Finale i meč za treće mjesto na programu su 19. septembra.

S. J.

ri zaražen? bokser iz Mančestera savlada Vajldera, već do kraja godine ili početkom naredne dobije priliku da se bori protiv Entonija Džošue za ujedinjenje svih relevantnih kruna teške kategorije.

Vajlder ima jedan poraz karijere – upravo od Tajsona Fjurija u njihovoj drugoj borbi, održanoj u februaru prošle godine. Njihov prvi duel imao je neriješen ishod.

Kako prenose ostrvski mediji, Fjuri je primio jednu dozu vakcine protiv korona virusa.

R. A.

vnom rivalu i šampionu

o mečeve

PODGORICA - Crnogorski bokser Mirko Šarčević plasirao se u finale juniorskog Evropskog prvenstva, u kategoriji do 75 kilograma. Član Bokserskog kluba Bijelo Polje juče je u Tbilisiju, u polufinalnom meču, savladao Jermenca Hamleta Adamiana 4:1.

Na putu do finala eliminisao je i favorizovanog Gruzijca Gia Mitagvarija 4:1 i Italijana Albija Kanilju 5:0.

Naredni rival Šarčeviću, sjutra, biće Ukrajinac Oleksej Stepanov. Šarčević je jedini predstavnik Crne Gore na šampionatu u Tbilisiju. Šampionat u Tbilisiju okupio je 224 dječaka i 115 djevojčica iz 35 država Evrope, rođenih R. A. 2005 i 2006. godine.

Crnogorski odbojkaški reprezentativac karijeru nastavlja u Švajcarskoj

Zvicer potpisao za Nafels PODGORICA – Ivan Zvicer će karijeru nastaviti u Švajcarskoj – crnogorski odbojkaški reprezentativac, koji je prošle sezone nosio dres šampiona Budve, potpisao je za Nafels, klub u kojem je u dva navrata nastupao još jedan naš reprezentativac Marko Vukašinović.

- Marko je moj veoma dobar prijatelj, saigrač iz reprezentacije. Njegovo mišljenje mi znači puno. Nakon što mi je rekao da mu je u Nafelsu bilo odlično, od tog trenutka sam znao da nema razloga da razmišljam o drugim ponudama. Objasnio mi je da svi znaju koliko je dobra liga u Švajcarskoj, posebno za mlade igrače koji žele da se dokažu i zato je ponuda Nafelsa bila velika prilika – rekao je 22-godišnji Zvicer za klupski sajt.

Primač servisa naše reprezentacije će biti jedan od četvorice stranaca u ekipi, pored Makedonca Rista Nikolova (srednji bloker), Iranca Mahmuda Rasulija (korektor) i Izraelca Ilje Goldrina (primač servisa).

Nafels je po devet puta bio šampion i osvajač Kupa Švajcarske.

Posljednju titulu je, međutim, osvojio prije deceniju, a posljednji trofej u Kupu 2016. godine.

Prošle sezone je zauzeo šesto

mjesto u prvenstvu, a, kako je saopšteno, cilj kluba u narednoj sezoni je minimum plasman među četiri najbolje ekipe…

- Švajcarska je veoma lijepa zemlja. Svi koji su bili tamo imaju samo lijepo mišljenje. To je sređena i dobro razvijena zemlja, sa nevjerovatnom prirodom. Ono što ja volim u vezi Švajcarske je to što rade sve kako bi podigli nivo sporta i bili bolji iz godine u godinu – dodao je Zvicer, koji je karijeru počeo u nikšićkom Volej staru, nakon

čega je četiri sezone igrao za Budućnost, u dva navrata za Budvu, a jednu sezonu je proveo u srpskom Mladom Radniku.

Zbog povrede Marka Bojića, Zvicer je u majskim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo dobio neočekivanu veliku šansu, i u potpunosti je opravdao.

Bio je treći poenter ekipe sa 61 poenom, iza starosjedilaca Aleksandra Minića (69) i kapitena Vojina Ćaćića (62)…

S. J.

Šampion Formule 1 govorio o kvalifikacijama u Silverstonu

Hamilton o sprintu: Biće kao vozić Luis Hamilton nije oduševljen idejom da se kvalifikacije za Veliku nagradu Britanije u Formuli 1 ovog ljeta održe sprint trkom na 100 kilometara.

Po dosadašnjem formatu kvalifikacije će u Silverstonu biti održane u petak, a po tom poretku u subotu će biti vožen sprint. Aktuelni i sedmostruki prvak svijeta je kritikovao ovu odluku.

- Nijesam uvjeren da će takva sprint trka biti uspješ-

na. Vjerovatno će biti kao vozić. Nadam se da će biti preticanja, ali najvjerovatnije neće biti pretjerano uzbudljivo – poručio je Hamilton, vozač Mercedesa i trenutno drugoplasirani u šampionatu svijeta.

Sprint je zakazan za subotu 17. jul od 17.30 časova i biće vožen u 17 krugova.

Ovakve kratke trke, kojima će biti određen plasman za glavni neđeljnji spektakl, biće dio trkačkog vikenda još dva puta tokom ove sezone.

R. A.

Vaterpolo reprezentacija (U15) završila učešće na EP

Crna Gora deveta

Vaterpolisti Crne Gore (U15) na EP u Portugalu osvojili su deveto mjesto. U posljednjem meču na šampionatu pobijedili su Rumuniju 12:7 (4:1, 2:2, 3:2,3:2).

Dobro su igrači trenera Veljka

Uskokovića otvorili utakmicu i nakon osam minuta najavili pobjedu. Ali deveto mjesto je slaba utjeha za mlade igrače jer su na EP stigli sa željom da se umiješaju za visok plasman.

Zastali su u osmini finala nakon

što je Turska napravila preokret i slavila poslije peteraca.

U trijumfu nad Rumunijom najefikasniji sa tri gola bio je Danilo Stupar,po dva su dali Ivan Marković, Srđan Janović i Strahinja Gojković, po gol su postigli Miloš Milinić, Danilo Kašćelan i Nikola Petrović.

A. M.

24

Feljton

Subota, 10. jul 2021.

11.

80 GODINA OD POČETKA ORUŽANOG USTANKA NARODA JUGOSLAVIJE PROTIV FAŠISTIČKOG OKUPATORA

Skoro sav crnogorski narod otišao u partizanske odrede » Piše: Slobodan SIMOVIĆ U naredbi Pircija Birolija je saopšteno da gušenje ustanka bude krajnje strogo, ali bez suvišnih represalija i svireposti.

Jedna od mjera bila je uzimanje taoca u mjestima đe se vode borbe, te da taoce treba često mijenjati kako bi čitavo stanovništvo živjelo u strahu.

Uprkos određenim sugestijama, primjenjivana je strogost i svirepost, pa su duž komunikacija kuda se kretala italijanska vojska, kuće paljene, ljetina pljačkana i uništavana, rodoljubi ubijani i vješani, sve po principu „spržene zemlje“. Ratno vazduhoplovstvo je bombardovalo gradove i ustanička mjesta, naročito u Crmnici, ali kako je izjavio Pircio Biroli, bez većeg uspjeha (zbog zemljišta), pa su se njegova dejstva više izvodila zbog morala i radi podrške pješadijskim i drugim jedinicama.

Trinaestojulski ustanak 1941. naišao je na zapaženi međunarodni odjek i kod fašističkih sila i kod savezničkih država. U Sovjetskom Savezu o Trinaestojulskom ustanku je prvo obavijestio Radio Moskva, da bi zatim list „Pravda“ 20. jula 1941. objavio članak „Crnogorski narod se bori“. U članku se kaže da „crnogorski narod poslije kapitulacije Jugoslavije nije položio oružje” Uprkos određenim Birolijevim sugestijama, primjenjivana je strogost i svirepost, pa su duž komunikacija kuda se kretala italijanska vojska, kuće paljene, ljetina pljačkana i uništavana, rodoljubi ubijani i vješani, sve po principu „spržene zemlje“. Ratno vazduhoplovstvo je bombardovalo gradove i ustanička mjesta, naročito u Crmnici

HAPŠENJA CIVILNOG STANOVNIŠTVA

U cilju zastrašivanja stanovništva i uništenja ustaničke vojske okupator je pristupio masovnom hapšenju građana svih uzrasta, zatvaranju i interniranju. Crna Gora je bila puna zatvora, logora i strelišta. U Podgorici je bilo šest zatvora, među kojima je „Jusovača“ bila najzloglasniji zatvor kroz kojega je u toku NOB-e prošlo oko 2.000 rodoljuba. Na Cetinju je bilo čak 14 zatvora. Stare napuštene barake, štale, brodovi iz ranijih perioda korišćeni su kao zatvorske prostorije. Crnogorski rodoljubi su internirani i u zloglasne albanske zatvore: Klos, Havaja, Bureli, Tepe.

Računa se da je u tom periodu uhapšeno, zatvoreno, internirano oko 15.000. lica. Pircio Biroli se nije zadovoljio samo izvještajima koje je redovno dobijao, već je došao u Podgoricu kako bi se lično upoznao sa stvarnom situacijom. Musolini mu je 24. jula naredio da pođe i na Cetinje i da pored vojne preuzme i civilnu vlast i da sa lica mjesta upravlja operacijama.

Do sredine avgusta 1941. oku-

Mitar Bakić i Peko Dapčević saslušavaju zarobljenog nemačkog majora Artura Strekera, 1943. godine

pator je uspio da ovlada glavnim komunikacijama Crne Gore i da ponovo zauzme gradove koje su ustanici bili prethodno oslobodili. Nakon ovih događaja dvije italijanske divizije su napustile Crnu Goru, pa je u njoj ostalo oko 100.000 vojnika.

REORGANIZACIJA USTANIČKE VOJSKE

Od sredine avgusta do sredine oktobra 1941. godine, došlo je do reorganizacije oslobodilačke vojske. Od gerilskih grupa i gerilskih odreda formiraju se veće jedinice, partizanski odredi. Početkom avgusta 1941. godine umjesto Privremene vrhovne komande formira se Štab gerilskih odreda, a 20. oktobra 1941. dolazi do formiranja Glavnog štaba Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda (GŠ NOPO) za Crnu Goru, Boku i Sandžak.

Sandžak je već 24. oktobra 1941. izdvojen i stavljen pod nepo-

Pircio Biroli sa Bajom Stanišićem i Joanikijem Lipovcem

Peko Dapčević

Mitar Bakić

najjača vojna jedinica u Crnoj Gori, a možda i šire. Komandant je bio Blažo Jovanović, a politički komesar Vlado Raičević.

Partizanski pokret u jesen 1941. godine, dobija u zamahu, formiraju se antifašističke organizacije, Crnogorska narodna omladina, Antifašistički front žena, Narodnooslobodilački odbori (organi narodne vlasti), što je ojačalo partizansku bazu, povezivalo front i pozadinu.

komandant i politički komesar (predstavnik KPJ u jedinici) sa svojim zamjenicima. Uveden je jedinstveni amblem – petokraka zvijezda. donesena je i odluka o pozdravu („Smrt fašizmu, sloboda narodu“), sa stisnutom pesnicom desne ruke i dr. odluke.

USPON USTANKA

Italijanski zločini u Crnoj Gori

srednu kontrolu Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkih i partizanskih odreda Jugoslavije (VŠ NOPOJ). Za komandanta GŠ NOPO za Crnu Goru i Boku imenovan je Peko Dapčević, a za političkog komesara Mitar Bakić. Prešlo se na jedinstvenu organizaciju i formaciju. Od tada je najveći

broj partizanskih odreda bio bataljonskog sastava. Bataljoni su se sastojali od četa (5-6 četa).

U jesen 1941. godine partizanske snage u Crnoj Gori bile su organizovane u četiri odreda: Lovćenski, Zetski, Durmitorski i Komski, ukupne jačine oko 4.500 boraca.

Zetski partizanski odred, formiran na Radovču (Piperi) 11. novembra 1941, imao je u svom sastavu 1750 boraca i bio je tada

Računa se da je u tom periodu uhapšeno, zatvoreno, internirano oko 15.000 lica. Pircio Biroli se nije zadovoljio samo izvještajima koje je redovno dobijao, već je došao u Podgoricu kako bi se lično upoznao sa stvarnom situacijom.

Musolini mu je 24. jula naredio da pođe i na Cetinje i da pored vojne preuzme i civilnu vlast i da sa lica mjesta upravlja operacijama

Na sve te promjene snažno je uticalo vojno-političko savjetovanje u Stolicama pored Krupnja (zapadna Srbija) 26. septembra 1941. Savjetovanje je imalo jugoslovenski karakter, čije su odluke bile od dalekosežnog značaja za dalji razvitak Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP) na jugoslovenskom prostoru. Na samo početku ovog savjetovanja, koje je održano pod Titovim rukovodstvom, konstatovani su veliki uspjesi postignuti u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika, ali je ukazano i na ispoljene greške i propuste.

Doneseni su sljedeći zaključci: da se GŠ NOPOJ preimenuje u Vrhovni štab NOPOJ a štabovi Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u glavne štabove tih pokrajina.

Da bi se proširila baza ustanka odlučeno je da se na slobodnim, a po mogućnostima i na okupiranim teritorijama, formiraju NOO, koji neće biti organi nijedne partije, pa ni KPJ, već širokih narodnih masa.

Odlučeno je da četa bude osnovna vojna jedinica (80-120 boraca), dok je odred zadržan kao najveća vojna jedinica podijeljena na bataljone i da se postepeno prelazi na čvršće vojne jedinice. Na čelu jedinica stoje štabovi koje sačinjavaju

MEĐUNARODNI ODJEK TRINAESTOJULSKOG USTANKA 1941. GODINE

Trinaestojulski ustanak 1941. naišao je na zapaženi međunarodni odjek i kod fašističkih sila i kod savezničkih država. U Sovjetskom Savezu o Trinaestojulskom ustanku je prvo obavijestio Radio Moskva, da bi zatim list „Pravda“ 20. jula 1941. objavio članak „Crnogorski narod se bori“. U članku se kaže da „crnogorski narod poslije kapitulacije Jugoslavije nije položio oružje, već da je otpočeo ogorčenu partizansku borbu. Vjeran tradiciji svojih predaka, gotovo sav crnogorski narod otišao je u partizanske odrede“.

O crnogorskom ustanku pisali su ugledni zapadni listovi: „Njujork Tajms“, londonski „Tajms“, koji 21. avgusta 1941., piše: „Pobunjenici kontrolišu najveći dio Crne Gore“.

I diplomatski predstavnici zapada aktivno su pratili zbivanja u Crnoj Gori. Britanski ambasador u Vašingtonu izvještava svoju vladu u Londonu da je „Crna Gora glavno žarište okupacionim kretanjima na Balkanu“. Jugoslovenska vlada u Londonu s pažnjom je pratila događaje u Crnoj Gori. Predsjednik izbjegličke vlade u Londonu general Simović izvještava svoju vladu da je u toku sedam dana u Crnoj Gori „bila uspostavljena komunistička vlada i da je tamo došlo do ogromnog ustanka“.

(Nastavlja se)

Oglasi i obavještenja

Subota, 10. jul 2021.

I.br.357/2018 Javni izvršitelj u Bijelom Polju Dejan Čogurić, u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Đukanović Dragoljub, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Korać Danila iz Bijelog Polja, koga zastupa punomoćnik Arsenije Kljajević, advokat iz Bijelog Polja, radi naplate novčanog potraživanja, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, donio je u smislu čl.169-177 ZIO-a, dana 09.07.2021 godine ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI 1.Određuje se četrnaesto ročište za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika Korać Danila iz Bijelog Polja, koje su upisane u Ln.br.1309 KO Bijelo Polje, i to: kat.parcela br.210, potes Trinaestojulska, po načinu korišćenja dvorište, površine 332m2, kat.parceli br.210, potes Trinaestojulska, zemljište pod porodičnom stambenom zgradom , broj zgrade 1, površine 101m2, korišćenje sa obimom prava 1/1, u iznosu od 32.475,00 eura , porodična stambena zgrada , spratnosti P1, površine 101m2, koja se nalazi na kat.parceli br.210, broj zgrade 1, PD1 garaža kao dio zgrade, spratnosti P, površine 20 m2, koja se nalazi na kat.parceli br.210, broj zgrade 1, PD2 stambeni prostor, spratnosti P, površine 61m2, koja se nalazi na kat. parceli br.210, broj zgrade 1, stambeni prostor, PD3, spratnosti P1, površine 81m2, koja se nalazi na kat.parceli 210, broj zgrade 1, stambeni prostor PD4, spratnost PN, površine 66m2, koja se nalazi na kat.parceli 210, broj zgrade 1, svojina izvršnog dužnika sa obimom prava 1/1, u iznosu 55.548,90 eura.

2.Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja I.br.357/2018 od 08.03.2019.godine, na ukupan novčani iznos od 88.023,90 eura.

3.Na četrnaestom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnosti, nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz predhodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca.

4.Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova.

5.Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti na žiro račun javnog izvršitelja broj 520-22007-14 koji se vodi kod “Hipotekarne banke” AD Podgorica, fil.Bijelo Polje. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

6. Najbolji ponudilac, odnosno kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u u roku od 8 (osam) dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost.

7.Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

8.Ročište za prodaju nepokretnosti održaće se dana 03.08.2021 godine sa početkom u 12:00 h u kancelariji Javnog izvršitelja Dejana Čogurića, koja se nalazi u Bijelom Polju, Ulica Slobode br.10.

9.Zaključak o prodaji objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“.

Javni izvršitelj Dejan Čogurić

I.br.3484/2015 Javni izvršitelj u Bijelom Polju Dejan Čogurić, u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca Prva Banka Crne Gore AD Podgorica, osnovana 1901 godine, koju zastupa punomoćnik Đukanović Dragoljub, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Velibora Kljajevića iz Bijelog Polja, radi naplate novčanog potraživanja, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, donio je u smislu čl.169-177 ZIO-a, dana 09.07.2021 godine,

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI 1.Određuje se osmo ročište za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika Velibora Kljajevića iz Bijelog Polja, upisanih u Ln.br.27 KO Čeoče, svojina izvršnog dužnika sa obimom prava 1/1 i to: kat.parcela br.307, potes Luka, po kulturi šuma 4 klase, površine 529 m2 u iznosu od 1.692,80 eura, kat.parcela br.308, potes Luka, šuma 4 klase površine 339m2 u iznosu od 1.240,50 eura, kat.parcela br.309, potes Luka,voćnjak 3 klase, površine 1876m2 u iznosu od 7.147,56 eura, kat.parcela br.311,potes Luka, voćnjak 3 klase, površine 836m2 u iznosu od 3.185,16eura, kat. parcela br.312, potes Luka, livada 3 klase, površine 1113m2 u iznosu od 4.240,53eura, kat.parcela br.312, potes Luka, dvorište, površine 500m2 u iznosu od 2.500,00eura, kat. parcela br.312, broj zgrade 1, površine 269m2 na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada, spratnosti P,površine 269m2 i stambeni prostor u izgradnji, PD1, spratnosti P, površine 215m2 u iznosu od 67.788,00 eura.

2.Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je Rješenjem Javnog izvršitelja I.br.3484/15 od 28.02.2018.godine, na ukupan novčani iznos od 87.794,55 eura.

3.Na osmom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnosti, nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz predhodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca.

4.Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova.

5.Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti na žiro račun javnog izvršitelja broj 520-22007-14 koji se vodi kod “Hipotekarne banke” AD Podgorica, fil.Bijelo Polje. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

6. Najbolji ponudilac, odnosno kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u u roku od 8 (osam) dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost.

7.Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

8.Ročište za prodaju nepokretnosti održaće se dana 06.08.2021 godine sa početkom u 13:00 h u kancelariji Javnog izvršitelja Dejana Čogurića, koja se nalazi u Bijelom Polju, Ulica Slobode br.10.

9.Zaključak o prodaji objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“.

Javni izvršitelj Dejan Čogurić

25

Poslovni broj: I.br. 391/2019 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica- osnovana 1901. godine, Bul. Svetog Petra Cetinjskog br.141, koga zastupa advokat Dragoljub Đukanović iz Podgorice, ul. Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika Mitrović Marte iz Nikšića, selo Jugovići- Župa, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 8.330,10 eura, dana 09.07.2021. godine, polazeći od rješenja o izvršenju I.br. 391/2019 od 02.04.2019.god, koje je donijeto na osnovu izvršne isprave- Ugovora o hipoteci ovjerenog kod Osnovnog suda u Nikšiću pod brojem Ov.br. 12012/10 od 18.10.2010. godine i Rješenja uprave za nekretnine PJ Nikšić broj 954-103-UPI-4826/2018 od 20.12.2018. godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se treća prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koje nepokretnosti su upisane u Posjedovnom listu broj 233 KO Jugovići PJ Nikšić, i to: blok 0, broj 1372, RB 0, plan 000, skica 000, potes Pohori, po kulturi njiva, klasa 3, površine 805 m2, blok 0, broj 1373, RB 0, plan 000, skica 000, potes Ponori, po kulturi šuma, klasa 5, površine 539 m2, blok 0, broj 1510, RB 0, plan 000, skica 000, potes Dolina, po kulturi šuma, klasa 5, površine 15660 m2, blok 0, broj 1710, RB 0, plan 000, skica 000, potes Trgovišta, po kulturi livada, klasa 7, površine 721 m2 i blok 0, broj 1713, podbroj 1, RB 0, plan 000, skica 000, potes Trgovišta, po kulturi njiva, klasa 7, površine 481 m2- u obimu prava sopstvenika-posjednika izvršnog dužnika 1/1.

II Ročište za treću prodaju navedenih nepokretnosti održaće se dana 05.08.2021.godine u 11.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb, u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnosti se mogu razgledati prema dogovoru sa javnim izvršiteljem.

III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od ukupno 28.936,30 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 391/2019 od 21.09.2020.godine.

IV Na trećoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca (član 173 stav 4 ZIOa). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče.

V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 530-23046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica, u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od 2.893,63 eura. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene.

VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić na nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave 12012/10, zabilježba obavještenja o početku namirenja broj 2383.

Dana 09.07.2021. godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 10. jul 2021.

Institut des manuels scolaires et du matériel d’enseignement- PODGORICA Novaka Miloseva 36

ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA – PODGORICA Novaka Miloševa 36 Na osnovu člana 4 st. 2 i člana 6 Pravilnika o postupku pribavljanja, ocjenjivanja, odobravanja i pripreme udžbenika i nastavnih sredstava („Sl. list RCG“, br. 31/04, 38/05, 22/07 i „Sl. list CG“, br. 84/09 i 23/12) i člana 3 Internog pravila o postupku pribavljanja udžbenika i nastavnih sredstava za strane jezike, br. 2219 od 14.

10. 2015. godine, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Podgorica (u daljem tekstu: Izdavač) raspisuje

KONKURS za pribavljanje rukopisa udžbeničkih kompleta za nastavni predmet 1)Francuski jezik za šesti, sedmi, osmi i deveti razred osnovne škole, te prvi, drugi, treći i četvrti razred gimnazija i srednjih stručnih škola, 2)Njemački jezik za šesti, sedmi, osmi i deveti razred osnovne škole, te prvi, drugi, treći i četvrti razred gimnazija i srednjih stručnih škola i 3)Ruski jezik za šesti, sedmi, osmi i deveti razred osnovne škole, te prvi, drugi, treći i četvrti razred gimnazija i srednjih stručnih škola.

Conformément à l’article 4 paragraphe 2 et l’article 6 de Règlement relatif à la procédure d’obtention, d’évaluation et d’approbation des manuels scolaires (“Journal officiel de la République du Monténégro”, n° 31/04, 38/05, 22/07 et “Journal officiel du Monténégro”, n° 84 / 09 et 23/12) et l’article 3 du Règlement intérieur sur la procédure d’obtention de manuels et de matériel didactique pour les langues étrangères, n°. 2219 du 14 octobre 2015, l’Institut des manuels scolaires et du matériel d’enseignement- - Podgorica (ci-après : l’éditeur) annonce le

CONCOURS

pour sélectionner un manuscrit d’ensemble de manuels pour l’enseignement d’un sujet 1) La langue française pour les sixième, septième, huitième et neuvième années de l’école primaire, et les première, deuxième, troisième et quatrième années des lycées et écoles secondaires professionnelles, 2) La langue allemande pour les sixième, septième, huitième et neuvième années de l’école primaire, et les première, deuxième, troisième et quatrième années des lycées et écoles secondaires professionnelles, 3) La langue russe pour les sixième, septième, huitième et neuvième années de l’école primaire, et les première, deuxième, troisième et quatrième années des lycées et écoles secondaires professionnelles, Conditions d’admission à concourir:

USLOVI KONKURSA:

1. Sélection de manuscrits de manuels pour la matière d’enseignement

1.Na Konkursu za pribavljanje rukopisa udžbeničkih kompleta za nastavni predmet Francuski jezik za šesti, sedmi, osmi i deveti razred osnovne škole, te prvi, drugi, treći i četvrti razred gimnazija i srednjih stručnih škola, Njemački jezik za šesti, sedmi, osmi i deveti razred osnovne škole, te prvi, drugi, treći i četvrti razred gimnazija i srednjih stručnih škola i Ruski jezik za šesti, sedmi, osmi i deveti razred osnovne škole, te prvi, drugi, treći i četvrti razred gimnazija i srednjih stručnih škola (u daljem tekstu: Konkurs) mogu učestvovati inostrani izdavači koji su u matičnoj državi registrovani za obavljanje izdavačke djelatnosti.

2.Udžbenički kompleti moraju odgovarati utvrđenim kriterijumima i standardima koji važe za izdanja u Crnoj Gori, tako da se mogu koristiti za izučavanje konkretnog stranog jezika.

3.Na Konkurs se podnosi udžbenički komplet u 7 (sedam) primjeraka (ako izdavač koji učestvuje na Konkursu materijale šalje poštom ili kurirskom službom, dužan je prilikom slanja pošiljke izmiriti troškove poštarine).

4.Izdavač koji učestvuje na Konkursu dužan je dostaviti saglasnost kojom se Zavodu daje generalno zastupništvo prodaje odnosnog udžbeničkog kompleta na teritoriji Crne Gore.

5.Izdavač je, uz saglasnost, dužan dostaviti i cijenu po jednom udžbeničkom kompletu.

6.Rok za podnošenje konkursnog materijala je 30. avgust 2021. godine do 15 sati u prostorijama Zavoda.

7.O rezultatima Konkursa izdavač će obavijestiti učesnike u roku 45 dana od zaključenja Konkursa, preko sredstava javnog informisanja u kojima je Konkurs objavljen.

8.Udžbenički kompleti koji ne budu izabrani na Konkursu, ne vraćaju se izdavačima.

9.Izdavač čiji udžbenički komplet bude prihvaćen na ovom Konkursu, sklopiće sa Zavodom ugovor kojim će se regulisati međusobna prava i obaveze.

10.Udžbenički kompleti koji ne ispunjavaju uslove Konkursa ili koji ne stignu u Zavod do navedenog termina, neće biti razmatrani.

11.Tekst Konkursa i rezultata istog biće objavljen i na veb-stranici Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva – Podgorica (www.zuns.me).

12.Obrazovni programi (link za veb-stranicu Zavoda za školstvo Crne Gore) dostupni su na veb-stranici Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva – Podgorica (www.zuns.me).

- Français pour les sixième, septième, huitième et neuvième années de l’enseignement primaire, et les première, deuxième, troisième et quatrième années des lycées et écoles secondaires professionnelles, allemand pour les sixième, septième, huitième et neuvième années de l’enseignement primaire, et les première, deuxième, troisième et quatrième années des lycées et écoles secondaires professionnelles, et le russe pour les sixième, septième, huitième et neuvième années de l’enseignement primaire, et les première, deuxième, troisième et quatrième années des lycées et écoles secondaires professionnelles, (ci-après : le Concours) peuvent participer les éditeurs étrangers enregistrés dans leur pays d’origine pour exercer des activités d’édition.

2. Les ensembles de manuels doivent répondre aux critères et normes établis qui s’appliquent aux éditions au Monténégro, afin qu’ils puissent être utilisés pour étudier une langue étrangère concrète.

3. Un manuel rédigé en 7 (sept) exemplaires est soumis au Concours (si l’éditeur participant au Concours envoie les documents par courrier ou par service de distribution de courrier par coursier, il est tenu de payer les frais de port lors de l’envoi).

4. L’éditeur participant au concours est tenu de soumettre le consentement autorisant l’Institut pour la représentation générale de la vente du manuel et de l’ensemble des manuels sur le territoire du Monténégro.

5. L’éditeur, avec le consentement, est obligé de soumettre le prix d’un ensemble de manuels.

6. La date limite pour soumettre le matériel du concours est le 30 août 2021 à 15 heures dans les locaux de l’Institut.

7. L’institut informera les participants des résultats du Concours dans un délai de 45 jours à compter de la fin du Concours, par l’intermédiaire du média dans lequel le Concours a été publié.

8. Les ensembles de manuels qui ne sont pas sélectionnés dans le cadre du concours ne seront pas retournés aux éditeurs.

9. L’éditeur dont l’ensemble de manuels est accepté dans ce Concours, conclura un contrat avec l’Institut qui réglera les droits et obligations réciproques.

10. Les ensembles de manuels qui ne répondent pas aux exigences du Concours ou qui ne parviennent pas à l’Institut dans les délais impartis, ne seront pas pris en considération.

11. Le texte du Concours et ses résultats seront publiés sur le site Web de l’Institut des manuels scolaires et du matériel d’enseignement - Podgorica (www.zuns.me).

12. Les programmes éducatifs (lien vers le site Web de l’Institut pour l’éducation du Monténégro) sont disponibles sur le site Web de l’Institut des manuels et du matériel d’enseignement - Podgorica (www.zuns.me).

ANSTALT FÜR LEHRBÜCHER UND LEHRMITTEL - PODGORICA Novaka Miloseva 36

ИНСТИТУТ УЧЕБНИКОВ И УЧЕБНЫХ ПОСОБИЙ - г. ПОДГОРИЦА Ул.Новака Милошева, 36

Gemäß Artikel 4 Abs. 2 und Artikel 6 des Regelwerks über das Verfahren zur Beschaffung, Bewertung, Genehmigung und Vorbereitung von Lehrbüchern und Lehrmitteln (“Amtsblatt der Republik Montenegro”, Nr. 31/04, 38/05, 22/07 und „Amtsblatt von Montenegro”, Nr. 84/09 und 23/12) und Artikel 3 der Geschäftsordnung über das Verfahren zur Beschaffung von Lehrbüchern und Lehrmitteln für Fremdsprachen, Nr. 2219 vom 14. 10. 2015 schreibt die Anstalt für Lehrbücher und Lehrmittel - Podgorica (im Folgenden: der Verlag) Folgendes aus

На основании статьи 4 п. 2 и статьи 6 Постановления о порядке получения, оценки, утверждения и подготовки учебников и учебных пособий («Служебный вестник Республики Черногория» №№ 31/04, 38/05, 22/07 и «Служебный вестник Черногории» № 84/09 и 23/12) и статьи 3 Внутреннего правила о порядке получения учебников и учебных пособий по иностранным языкам № 2219 от 14 октября 2015 г., Институт учебников и учебных пособий - Подгорица (далее - Издатель) объявляет

AUSSCHREIBUNG

для получения рукописей комплектов учебников по учебному предмету

zur Beschaffung von Manuskripten von Lehrbuchsets für das Fach: 1)Französische Sprache fur die sechste, siebte, achte und neunte Klasse der Grundschule sowie für die erste, zweite, dritte und vierte Klasse von Gymnasien und Berufsschulen, 2)Deutsche Sprache für die sechste, siebte, achte und neunte Klasse der Grundschule sowie für die erste, zweite, dritte und vierte Klasse von Gymnasien und Berufsschulen und 3)Russische Sprache für die sechste, siebte, achte und neunte Klasse der Grundschule sowie für die erste, zweite, dritte und vierte Klasse von Gymnasien und Berufsschulen.

WETTBEWERBSBEDINGUNGEN: 1.An der Ausschreibung für die Manuskripte von Lehrbuchsets für das Fach Französische Sprache fur die sechste, siebte, achte und neunte Klasse der Grundschule sowie für die erste, zweite, dritte und vierte Klasse von Gymnasien und Berufsschulen; Deutsche Sprache für die sechste, siebte, achte und neunte Klasse der Grundschule sowie für die erste, zweite, dritte und vierte Klasse von Gymnasien und Berufsschulen und Russische Sprache für die sechste, siebte, achte und neunte Klasse der Grundschule sowie für die erste, zweite, dritte und vierte Klasse von Gymnasien und Berufsschulen (im Folgenden: Ausschreibung) können ausländische Verleger, die im Heimatland zur Ausübung von Verlagstätigkeiten registriert sind, teilnehmen.

2.Die Lehrbuchsets müssen die festgelegten Kriterien und Standards erfüllen, die für Veröffentlichungen in Montenegro gelten, damit sie zum Erlernen einer bestimmten Fremdsprache verwendet werden können.

3.Für die Ausschreibung wird ein Lehrbuchset in 7 (sieben) Exemplaren eingereicht (sofern der an der Ausschreibung teilnehmende Verlag die Materialien per Post oder Kurierdienst zusendet, ist er verpflichtet, bei Versand die Portokosten zu tragen).

4.Der an der Ausschreibung teilnehmende Verlag ist verpflichtet, die Zustimmung vorzulegen, mit der der Anstalt die allgemeine Vertretung des Verkaufs des jeweiligen Lehrbuchsets auf dem Territorium Montenegros erteilt wird.

5.Mit Zustimmung ist der Verlag verpflichtet, den Preis für ein Lehrbuchset anzugeben.

6.Einsendeschluss für die Wettbewerbsunterlagen ist der 30. August 2021 bis 15 Uhr in den Räumlichkeiten der Anstalt.

7.Der Herausgeber wird die Teilnehmer innerhalb von 45 Tagen nach Beendigung der Ausschreibung über die Medien, in denen der Wettbewerb veröffentlicht wurde, über die Ergebnisse der Ausschreibung informieren.

8.Lehrbuchsets, die nicht in der Ausschreibung ausgewählt wurden, werden nicht an die Verlage zurückgegeben.

9.Der Verlag, dessen Lehrbuchset bei dieser Ausschreibung angenommen wird, schließt mit der Anstalt einen Vertrag, der die gegenseitigen Rechte und Pflichten regelt.

10.Lehrbuchsets, die den Anforderungen des Wettbewerbs nicht entsprechen oder nicht fristgerecht bei der Anstalt eintreffen, werden nicht berücksichtigt.

11.Der Text der Ausschreibung und ihre Ergebnisse werden auf der Website der Anstalt für Lehrbücher und Lehrmittel - Podgorica (www.zuns.me) veröffentlicht.

12.Die Bildungsprogramme (Link zur Website des Instituts fur Bildung von Montenegro) sind auf der Website der Anstalt für Lehrbücher und Lehrmittel - Podgorica (www.zuns.me) verfügbar.

КОНКУРС

1) Французский язык для шестого, седьмого, восьмого и девятого классов неполной средней школы, а также первого, второго, третьего и четвертого классов гимназий и средних профессиональных школ, 2) Немецкий язык для шестого, седьмого, восьмого и девятого классов неполной средней школы, а также первого, второго, третьего и четвертого классов гимназий и средних профессиональных школ и 3) Русский язык для шестого, седьмого, восьмого и девятого классов неполной средней школы, а также первого, второго, третьего и четвертого классов гимназий и средних профессиональных школ. УСЛОВИЯ КОНКУРСА: 1. На конкурсе на получение рукописей комплектов учебников по учебному предмету французский язык для шестого, седьмого, восьмого и девятого классов неполной средней школы, а также первого, второго, третьего и четвертого классов гимназий и средних профессиональных школ, немецкий язык для школьников шестого, седьмого, восьмого и девятого классов неполной средней школы, а также первый, второй, третий и четвертый классы гимназий и средних профессиональных школ и русский язык для шестого, седьмого, восьмого и девятого классов неполной средней школы, а также первого, второго, третьего и четвертого классов гимназий и средних профессиональных школ (далее - Конкурс) могут участвовать иностранные издатели, зарегистрированные в стране происхождения на осуществление издательской деятельности.

2. Наборы учебников должны соответствовать установленным критериям и стандартам, которые применяются к публикациям в Черногории, чтобы их можно было использовать для изучения конкретного иностранного языка.

3. На Конкурс подается комплект учебников в 7 (семи) экземплярах (если издатель, участвующий в Конкурсе, отправляет материалы по почте или курьерской службой, он обязан оплатить почтовые расходы при отправке посылки).

4. Издатель, участвующий в Конкурсе, обязан предоставить согласие, по которому Институт получает общее представление о продаже соответствующего комплекта учебников на территории Черногории.

5. Издатель, с согласия, обязан указать цену за один комплект учебников.

6. Крайний срок подачи конкурсных материалов - 30 августа 2021 года до 15.00 часов в помещении Института.

7. Издатель должен проинформировать участников о результатах Конкурса в течение 45 дней с момента завершения Конкурса через средства массовой информации, в которых Конкурс был опубликован.

8. Не отобранные в Конкурсе комплекты учебников издательству не возвращаются.

9. Издатель, чей комплект учебников принят на Конкурс, заключает с Институтом договор, который будет регулировать взаимные права и обязанности.

10. Комплекты учебников, не соответствующие требованиям Конкурса или не поступившие в Институт к установленному сроку, не рассматриваются.

11. Текст конкурса и его результаты будут опубликованы на сайте Института учебников и учебных пособий Подгорица (www.zuns.me ).

12. Образовательные программы (ссылка на веб-сайт Института образования Черногории) доступны на вебсайте Института учебников и учебных пособий - Подгорица (www.zuns.me ).

Oglasi i obavještenja

Subota, 10. jul 2021.

“NIKŠIĆKI MLIN”AD NIKŠIĆ Broj 39 Nikšić, 08.07.2021.godine Na osnovu člana 135. Zakona o privrednim društvima i člana 23. Statuta “Nikšićkog Mlina”AD Nikšić, Odbor direktora saziva redovnu

SKUPŠTINU akcionara “Nikšićkog Mlina”AD Nikšić Redovna Skupština akcionara će se održati dana 12.08.2021 godine sa početkom u 13 časova u sali za sastanke u upravi “Niksickog Mlina” AD u Spuzu uz prethodnu evidenciju akcionara koja će početi u 10 časova. Za Skupštinu se predlaže sledeći DNEVNI RED 1.Upoznavanje sa jedinstvenim spiskom akcionara od strane CDA Podgorica 2.Usvajanje finansijskih iskaza i izvještaja o poslovanju Društva za 2020 godinu 3.Donošenje odluke o prodaji 70% udjela u novoosnovanom privrednom društvu “Nikšićki Mlin 1951” DOO-Nikšić 4.Izbor revizora za 2021 godinu 5.Razrješenje članova Odbora direktora 6.Imenovanje članova Odbora direktora Materijali sa predlozima odluka koji će se razmatrati na Skupštini akcionara, staviće se na uvid akcionarima u propisanom roku predviđenim Zakonom u poslovnim prostorijama “Nikšićkog Mlina”AD u Spuzu, u terminima od 11 do 13 časova.

Identifikacija akcionara dokazuje se ličnom ispravom, a punomoćnika na osnovu ovjerenog punomoćja i ličnih isprava punomoćnika i vlasnika akcija koji ga opunomoćio.

Predsjednik Odbora direktora Božidar Kostić

Mali oglasi nekretnine

Na osnovu člana 13 a u vezi sa članom 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18), Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

ObAvještAvA zAiNteresOvANu jAvNOst da je Nosilac projekta doo,, MTEL“, Kralja Nikole 27A- Podgorica, podnijelo zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za Projekat Bazna stanica mobilne telefonije ,,BA37“-Suho Polje u opštini Rožaje, na katastarskoj parceli 62 KO Ibarac I, opština Rožaje.

U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje, radnim danima od 8 do 11 časova, kao i na sajtu www.rozaje.me.

Rok za javni uvid i davanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi na adresu Opština Rožaje- Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine ul,,M.Tita“ br.1, Rožaje ili na e-mail:urbanizamrozaje@t-com.me, je do 20.07.2021.godine.

SEKRETARIJAT ZA UREĐENJE PROSTORA I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Na osnovu člana 11 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (‘’Sl. list CG“, br.

75/18)

razno KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel: 069/269-550, 067/579-709 1

Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

ObAvještAvA zainteresovanu javnost da je nosilac projekta „Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice“ d.o.o. Podgorica, podnio zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade elaborata o procjeni uticaja uticaja za uređenje šetališta uz rijeku Moraču od Sastavaka do plaže Labud-faza I, na životnu sredinu koja je planirana na katastarskim parcelama broj broj 3873/1, 3873/8, 3876/1, 4135, 4151/1 i 4312/1 KO Podgorica II, u zahvatu PUP-a Podgorica.

Zahtjev sa potrebnom dokumentacijom o predmetnom projektu biće dostupan javnosti u prostorijama Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj – Sektor za održivi razvoj, ul. Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 1, svakog radnog dana u terminu od 12 do 15 časova, u vremenskom okviru od pet dana od dana objavljivanja ovog obavještenja.

Primjedbe i mišljenja u pisanoj formi, mogu se dostaviti na adresu ovog organa, kao i na e-mail maja.lakicevic@podgorica.me

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

27

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 10. jul 2021.

Dana 9. jula poslije kratke bolesti u 78. godini preminuo je naš dragi i voljeni

MILENKO-MILETA Ćetkov ĆETKOVIĆ Shodno novonastaloj situaciji, saučešće će se primati 10. jula od 9 do 15 časova u kapeli u Krusima. Sahrana će se obaviti u porodičnoj grobnici u Krusima.

Ožalošćeni: supruga BOSE, sinovi SRETEN i SAŠA, kćerka SLAVICA-SEKA, brat DUŠAN, snaha MARINA, unučad MILOŠ, MILENA, MILICA, JOVANA, BOJANA i FILIP i ostala mnogobrojna rodbina

Poslovni broj: Ivm.br. 1288/19.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca NLB Banka AD Podgorica, Bulevar Stanka Dragojevića br. 54, Podgorica, protiv izvršnog dužnika I reda Jonuz Adnan iz Bara, Haj Nehaj bb i izvršnog dužnika II reda Crnišanin Indira iz Bara, Haj Nehaj bb, na osnovu vjerodostojne isprave – mjenice broj BB 2422636 i mjenice broj BB 2422635, radi naplate novčanog potraživanja, dana 07.07.2021 godine,

Poslovni broj: Iv.br. 1263/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica – osnovana 1901, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, protiv izvršnog dužnika Brajušković Jelena iz Bara, Ilino C bb, na osnovu vjerodostojne isprave – obračun kamata sa dokazom o osnovu dospjelosti i visini potraživanja, radi naplate novčanog potraživanja, dana 08.07.2021 godine

J A V N O O B J A V LJ U J E

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnih dužnika Jonuz Adnana iz Bara, Haj Nehaj bb i Crnišanin Indire iz Bara, Haj Nehaj bb, na osnovu vjerodostojne isprave – mjenice broj BB 2422636 i mjenice broj BB 2422635. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o utvrđivanju vrijednosti od 05.05.2021. godine; nalaza vještaka mašinske struke od 03.04.2021. godine, zaključka lica mjesta od 22.03.2021. godine i od 07.05.2020. godine i rješenja o izvršenju zajedno sa predlogom i prilozima od 02.12.2019. godine, kod izvršnih dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnici u roku od 8 dana obrate ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnici.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 07.07.2021. godine

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Brajušković Jelene iz Bara, Ilino C bb, na osnovu vjerodostojne isprave – obračun kamata sa dokazom o osnovu dospjelosti i visini potraživanja. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju zajedno sa predlogom i prilozima od 11.06.2021. godine, kod izvršnog dužnika.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 08.07.2021. godine

Poslovni broj: Iv.br. 1307/21.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Luka Bar” AD Bar, Obala 13. Jula bb, protiv izvršnog dužnika DOO “MAKS BALKAN” Bar, ul.

Vladimira Rolovića bb, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 4160/19 od 26.07.2010. godine; račun br. 4730/19 od 16.08.2010. godine; račun br. 5487/19 od 16.09.2010. godine; račun br. 6031/19 od 18.10.2010. godine; račun br. 6224/660 od 03.11.2010. godine; račun br. 6445/19 od 16.11.2010. godine; račun br. 6792/660 od 01.12.2010. godine; račun br. 7101/19 od 16.12.2010. godine; račun br. 7400/600 od 10.01.2011. godine; račun br. 7563/64 od 14.01.2011. godine; račun br. 117/19 od 19.01.2011. godine; račun br. 650/19 od 25.02.2011. godine; račun br. 953/19 od 16.03.2011. godine; račun br.

1048/600 od 22.03.2011. godine; račun br. 1449/19 od 18.04.2011. godine; račun br.

1577/600 od 26.04.2011. godine; račun br. 2147/600 od 24.05.2011. godine; račun br.

6/420 od 21.07.2010. godine i račun br. 7/420 od 21.07.2010. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 09.07.2021. godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika DOO “MAKS BALKAN” Bar, ul. Vladimira Rolovića bb, na osnovu vjerodostojne isprave – račun br. 4160/19 od 26.07.2010. godine i dr. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju zajedno sa predlogom i prilozima od 17.06.2021. godine, kod izvršnog dužnika.S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 09.07.2021. godine

Oglasi i obavještenja

Subota, 10. jul 2021.

Dana 8. jula 2021. u 74. godini preminuo je naš dragi

29

Posljednji pozdrav našem dragom

Dana 8. jula 2021. poslije duže bolesti, u 94. godini, preminuo je naš dragi

MILETI ĐURANOVIĆU

DRAGAN Nikolin IVIN MILETA Talev ĐURANOVIĆ potpukovnik JNA

Zbog novonastale situacije, sahrana će se obaviti u krugu porodice, 9. jula u 16 časova, na groblju Gvozden brijeg u Baru.

S tugom se opraštamo od tebe, dragi naš Mileta.

Po želji pokojnika sahrana je obavljena u krugu uže porodice 9. jula u 11 časova na mjesnom groblju Šabov Krug - Martinići.

466

Ožalošćeni: supruga MARINA, sinovi BORIS i ALEKSANDAR, snahe MARIJA i VERA, unučad i ostala rodbina

464

Tvoji: ANĐELA, JADRANKA i FILIP

Ožalošćeni: supruga VERA, sinovi MILISAV i DANILO, snahe VASILJKA, MILEVA i SLOBODANKA, unučad, praunučad i ostala rodbina 406 Posljednji pozdrav stricu i đeveru

MIRJANA RADUSINOVIĆ

Dana 9. jula 2021. u 84. godini, preminuo je naš dragi

Ostaćeš u trajnom sećanju kao izuzetna žena, odan i iskren prijatelj.

Počivaj u miru.

MILETI ĐURANOVIĆU VESNA MILJKOVIĆ

Počivaj u miru.

RADOMIR Stojanov RUBEŽIĆ Porodica pokojnog brata MILJANA ĐURANOVIĆA Saučešće primamo 10. jula u mjesnoj kapeli u Lepencu od 10 do 14 časova. Sahrana će se obaviti 10. jula u 15 časova na mjesnom groblju u Lepencu.

410

465 Posljednji pozdrav voljenom ocu, svekru i đedu

Posljednji pozdrav dragoj Ožalošćeni: supruga MILIJANA, sinovi MILIJA, JOVAN i NENAD, ćerka NADA sa porodicama, braća DRAGIŠA, RADOICA, SVETOZAR i MILIVOJE, sestra DANOJLA, bratanići, bratanične, sestrići i ostala mnogobrojna rodbina 471

BORISLAV - BACO Jolev LAKIĆ BELI

Posljednji pozdrav voljenom i poštovanom tetku i zetu

Tvoj vedri lik ostaće zauvijek u našim sjećanjima.

VUKOTA VUJAČIĆ sa porodicom 411 Dragi naši

Tvoj častan život, nepokolebljiv životni stav, dobrota i brižan odnos prema bližnjima ostaće u našim srcima.

Ostaćeš u dubokom sjećanju rođacima, prijateljima sa kojima si uvijek bio spreman da kroz razgovor daš iskren savjet ili pružiš pomoć.

Ponosni smo na tebe, na tvoje životne nazore i moralne vrijednosti koji su bili tvoja vodilja.

Tvojim odlaskom otišao je dio nas, a ti ćeš ostati u našim sjećanjima zauvijek.

Tvoji: SRETEN, MIRJANA, VLADIMIR i MILENA

TAHIRU – TAŠU TUZOVIĆU 454 Krasile su te najljepše ljudske osobine, dobrota i čestitost.

Uspomenu na tebe čuvaćemo zauvijek.

RADULE

STANKA

i

Posljednji pozdrav našoj dragoj

POPOVIĆ

JASMINKA, MEHMED i SELMA ĐEČEVIĆ

Tugu koju osjećamo zbog vašeg odlaska ne može ublažiti vrijeme jer svakim danom nam sve više nedostajete i nedostajaćete.

Zauvijek zahvalni za ljubav, dobrotu i pažnju koju ste nam nesebično pružali čuvamo vas u našim srcima i mislima.

DUŠANKI - DUJI MAKSIMOVIĆ

Sestra i zaova RADMILA MIROTIĆ sa porodicom

S poštovanjem,

470

469 Navršava se pola godine od smrti naše voljene

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

MARTE Dragutinove MITROVIĆ Istina je teška, a bol i praznina velike. Postoji nešto što nikada neće umrijeti, a to su ljubav, ponos i sjećanje na tebe.

S ponosom ćemo te pominjati i čuvati od zaborava.

Počivaj u miru, naša voljena.

Obavještavamo da ćemo u neđelju, 11. jula 2021. posjetiti njenu vječnu kuću u 10 časova na mjesnom groblju Markovina.

Posljednji pozdrav velikom prijatelju

468

429

TUŽNO SJEĆANJE 10. 7. 2009 – 10. 7. 2021.

dr BOŽIDARU JEVŠNIKU Bog ti mirom vratio za sve dobro što si nama poklanjao.

MIODRAG – MALIŠA POPOVIĆ

RAČKI i MIRA

1111 422

Tuguju za tobom, Tvoji NAJMILIJI

Porodica pok. NIKOLE - PUŚA PEJOVIĆA

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Voli te i ne zaboravlja, Tvoja sestra VINKA PEJOVIĆ sa porodicom 467

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 10. jul 2021.

Ostali smo zauvijek bez dobro mile i blagorodne Babe

Dana 9. jula 2021. u 78. godini umrla je

MIRJANA Krstova RADUSINOVIĆ

MIRJANE Krstove RADUSINOVIĆ

rođena Vukotić

rođene Vukotić

Saučešće primamo u Buronjskoj kapeli 10. jula od 10 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana.

Vijenci i cvijeće se ne prilažu.

Kuća žalosti: Vlada Ćetkovića 43, Podgorica.

Pamtićemo je po nježnosti, brizi, dobroti i pažnji koju nam je pružala do kraja života.

Ožalošćeni: suprug KRSTO, kćeri SMILJANA i DRAGANA, sinovi DEJAN i ZORAN, braća RADOVAN - RAJO i MIODRAG DRAGO, snahe OLIVERA, MARIJA i DANICA, zaova VIDOSAVA, jetrva NADA, tetka DANICA TOMAŠEVIĆ sa porodicom, bratanić VUKALE, bratanične MARIJA, TAMARA, MAŠA, NINA i KATJA, đeveričići ANDRIJA - GAGA, ALEKSANDAR - SAŠA i VESELIN -VESKO sa porodicama, đeverične NOVKA i NEVENKA sa porodicama, zaovičići RANKO i DRAGAN sa porodicama, zaovična JADRANKA sa porodicom, braća i sestre od stričeva MILAN, IVAN, MILENA i IVANKA sa porodicama, unučad IVAN, DAŠA, LUKA, MARIJA, ALEKSA i MARKO, praunuk OGNJEN i porodice RADUSINOVIĆ, VUKOTIĆ i MARTINOVIĆ

Unučad: IVAN, DAŠA, LUKA, MARIJA, ALEKSA i MARKO, praunuk OGNJEN

456

455

Dragi naš Komšo

Sa velikom tugom se opraštamo od dugogodišnjeg člana našeg kolektiva, našeg prijatelja i kolege

Dana 9. jula 2021. preminuo je naš voljeni i plemeniti

IDO RADOJICE – BUĆA BULATOVIĆA

Hvala Ti za šezdeset godina iskrenog prijateljstva.

IDO A. MALJEVIĆ ANĐE Nikolina KALUĐEROVIĆ Sahrana je obavljena 9. jula u 16 časova na groblju Cijevna.

447

Ostaće u našem trajnom sjećanju kao profesionalac, čovjek izuzetnih moralnih i ljudskih vrijednosti. Čuvaćemo ga od zaborava.

Kuća žalosti: Peka Pavlovića, Cetinje

JU CENTAR ,,LJUBOVIĆ“

Posljednji pozdrav

425

Ožalošćeni: supruga LIRIJA - LIRKA, kćerka MERIMA, sinovi ALIJA - GAGA i EMIR, sestra FARIDA, unučad JUSUF, DINO, BIMO, DEMIR, SELMA i LEJLA, snaha TANJA, zet EMIL i mnogobrojna rodbina MALJEVIĆ, ZLATAR i PERAZIĆ

POMENI

426

IDU MALJEVIĆU

Posljednji pozdrav velikom čovjeku i komšiji

Šest je mjeseci tuge, bola i sjećanja na našeg

Hvala Ti za svu pažnju, podršku i vedrinu koju si decenijama unosio u naš dom.

Počivaj u miru, voljeni komšija, a mi ćemo vječno čuvati uspomenu i iskreno druženje obojeno tvojom duhovitošću.

452

Porodica pok. PERA GLOBAREVIĆA

LJUBA MIRKOVIĆA Bio si brat velikog srca, iskrene i časne duše.

IDU MALJEVIĆU

Bilo nam je zadovoljstvo i čast imati te za komšiju.

Počivaj u miru, dobri čiko Ido. Porodica pok. MARKA BELADE 445

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

Posljednji pozdrav dugogodišnjem članu

463

VESO, NADA i MATIJA

Šest mjeseci je od smrti našeg dragog

IDU MALJEVIĆU

IDU MALJEVIĆU

LOVAČKO DRUŠTVO ,,CETINJE“

od JOVANA VUJOVIĆA sa porodicom 444

453

LJUBA MIRKOVIĆA Dani prolaze, ali nijedan bez sjećanja na tebe.

Bio si veliki brat, nedostaješ nam mnogo.

462

BLAŽO sa porodicom

Oglasi i obavještenja

Subota, 10. jul 2021.

Pola godine je otkad nije sa nama naša voljena

Danas je pet godina od kada nije sa nama naš voljeni i nikad prežaljeni

31

СЈЕЋАЊЕ 12. 7. 2019 - 12. 7. 2021.

RADINKA Mihailova ŽIŽIĆ rođena Marojević Postoje ljubavi koje ne prestaju smrću i postoje tuge koje vrijeme ne liječi. Uvijek si u nama i sa nama.

VOJISLAV MUGOŠA

БОШКО Бранков ЛУЧИЋ

U subotu, 10. jula u 9 časova, posjetićemo njenu vječnu kuću.

Tvoji: suprug MIHAILO, kćerke SLOBODANKA, LJILJANA i MARIJA, unuci MILOŠ, BLAŽO i ĐORĐE, zetovi OBREN i SINIŠA 461

Godine tuge i bola brzo prolaze, a on će živjeti u našim srcima i mislima do kraja naših života.

Пролазе дани и мјесеци, али ниједан без сјећања на тебе, твоју љубав и пажњу. Постоји нешто што не умире и ми ћемо то са поносом и поштовањем чувати од заборава.

Сјећање на нашег дугогодишњег члана, искреног друга и сарадника PORODICA

РАДУЛА – РАДА ПОПОВИЋА Било је задовољство дружити се и радити са тобом. Много ћеш недостајати твојим друговима из Удружења пензионера Даниловград.

423

НИКОЛА, СПАСО, БРАНО, ПАВЛЕ, МИЈО, САВЕТА, ДРАГУТИН, ИВАН, МИШКО, МИЛУТИН, МИЛАН, МИТАР, ДРАГО и МИДО

402

Породица ЛУЧИЋ

Дана 15. јула навршава се годину дана од смрти вољеног супруга, оца и ђеда

450

Četrdeset je dana od kada nije sa nama naš dragi

Navršava se četrdeset dana od kada je preminuo naš voljeni suprug, otac i svekar

ПЕТАР ГРБАВАЦ Породица ће 10. јула посјетити његову вјечну кућу. Твоји: супруга ЈОВАНА, синови ЗВОНКО и ИВАН, ћерке ИВАНКА МАРКОВИЋ и АНЂЕЛИНА ЈАЊИЋ са породицама

BORISLAV Marinkov JOVANOVIĆ S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo sjećanje na tvoju dobrotu, časnost, poštenje i vedri duh koji su te krasili.

460

MILOŠ - MIĆO KOVAČEVIĆ Četrdeset dana od smrti naše majke, svekrve, bake

Četrdeset dana je od smrti dragog prijatelja

Tvoji: brat SVETOZAR, snaha STANKA, bratanična NATAŠA i bratanić NEBOJŠA JOVANOVIĆ 401 Dragi naš

LJUBICE Krstove ERAKOVIĆ

MIĆA KOVAČEVIĆA

Ostaćeš u trajnom sjećanju kao uvijek prirodna, nasmijana i tiha.

Počivaj u miru.

ZORANE

Sin MILIVOJE - LJUCA sa porodicom

420

Teško je prihvatiti da nijesi više među nama. Počivaj u miru, nećemo te nikada zaboraviti.

DESA, VESELIN i RATKO SAMARDŽIĆ

Четрдесет је дана од смрти драгог брата

14. 10. 1945 - 1. 6. 2021.

Dragi naš, ostavio si nam najbolje od sebe, iskonsku ljubav, bezbrižan život i smijeh koji liječi dušu. Ponosni smo što smo dio tebe!

Dok i mi živimo, pominjat ćemo te i živjet ćeš u nama…

Hvala ti na beskrajnoj podršci, pažnji, čestitosti i ljubavi koju si nam nesebično pružao.

Volimo te zauvijek!

Tvoji: supruga DANICA, kćerka VESNA, sin JANKO i snaha VIOLETA KOVAČEVIĆ 427 Četrdeset dana je od smrti našeg voljenog brata, đevera i strica

443

и

16 година од смрти драге снахе

NEVA, OLGA i DEJAN sa porodicom

MILOŠA - MIĆA KOVAČEVIĆA

451

Otišao si tiho i dostojanstveno kao što si živio.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od zaborava.

Godina dana je od smrti našeg dragog i mnogo voljenog kuma

РАДА Васова ПОПОВИЋ

DRAGANA Jovanovog DURKOVIĆA Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

СТАНКЕ Радеве ПОПОВИЋ

Послије толико година поново сте заједно, вољени моји. Вашим одласком ускраћени смо за велику љубав и топлину коју сте само Ви умјели да пружите. Почивајте у заслуженом миру.

428

Brat ŽARKO - ŽARO, snaha VINKA i bratanić LUKA KOVAČEVIĆ

10. 7. 2016 - 10. 7. 2021.

22. 4. 2015 – 10. 7. 2021.

Ваша ВЕСА са породицом 424

Kumovi BAĆKO i HAJDUK STIJEPOVIĆ s porodicama 457

Danas je 40 dana od smrti

БУДО ПЕЈАКОВИЋ

БИСЕРКА ПЕАН рођена Пејаковић

С љубављу коју смрт не прекида и болом који вријеме не брише остајете у мом срцу.

MIĆA Jankovog KOVAČEVIĆA Tužni smo što te izgubismo, a ponosni što si bio u našim životima.

459

Snaha VJERA, sinovac i sinovične ŽELJKO, SANJA i TANJA đecom

Ваша мајка ЂИНА 414

e-mail: oglasno@t-com.me

32

Oglasi i obavještenja

Godina dana je od odlaska moje voljene sestre

Subota, 10. jul 2021.

Četrdeset je dana od smrti moje ćerke

LJILJANE pok. Mitra ZENOVIĆ

BRANKE ŠKULETIĆ

rođene Pavlek Draga sestro, Godinu dana pokušavam da prihvatim da si tamo negdje daleko gdje ne čuješ naše uzdahe i ne osjećaš bol koju si nam nanijela svojim odlaskom. Volimo te, pamtimo te po najljepšim uspomenama i nosimo te u svojim srcima.

Mnogo, mnogo boli tvoj odlazak.

Voli te tvoja sestra MIRA sa porodicom

DANILO DELIBAŠIĆ

Praznina velika, a istina surova.

Fališ mi…

MAJKA 412 Četrdeset je dana od smrti naše drage

Tek prva godina nakon tvog vječnog odlaska.

Ostalo je samo sjećanje i umijeće preživljavanja.

438 Prošla je godina od smrti naše drage

Vole te, MILOŠ i VOJKA

MAKI LJILJANE pok. Mitra ZENOVIĆ

Za ovu bol vrijeme nije lijek.

Boliš i nedostaješ.

rođene Pavlek Vrijeme ne donosi zaborav, već budi svaki trenutak proveden sa tobom. Hvala ti, naša tetka, na svemu.

441

TAMARA, DARKO, JANA i MILICA 413

430 Godina dana je od smrti naših anđela

Tvoj brat ŽELJKO sa porodicom

Godina je prošla od kada nisi sa nama

DANILA

NIKOLE DELIBAŠIĆA

BRANKA ŠKULETIĆ

MIŠO MIROVIĆ Vrijeme koje prolazi ne ublažava bol nastalu tvojim odlaskom.

Nedostaješ mi, tata, nedostaješ svojim unukama koje si beskrajno volio.

Tvoj sin NIKOLA sa porodicom 416

Navršava se 40 dana od smrti moje voljene sestrične.

Tvoje srce i plemenita duša neka počiva pored oca i brata, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

I danas, kao i prvog dana, tuga, nevjerica i bol.

Uvijek ćete biti voljeni i nikad zaboravljeni u našim srcima i mislima.

Počivajte u carstvu nebeskom.

Porodica pok. RADOSAVA DELIBAŠIĆA

Tetka DARA sa porodicom 419

436 Prolazi godina bez naše voljene majke

Navršava se godinu dana od smrti našeg voljenog

LJILJANE pok. Mitra ZENOVIĆ rođene Pavlek

MILUTIN Nikov MIROVIĆ Prošla je godina , ali ne blijede sjećanja na tvoju dobrotu, plemenitost i požrtvovanost.

Bio si naša snaga, podrška i najveći životni oslonac.

Veliko ti hvala za ljubav i pažnju koju si nam nesebično poklanjao.

417

Tvoj sin ŽELJKO sa porodicom

Prerano si nam i ti otišla, a bila si nam ČITAV SVIJET.

DANILO DELIBAŠIĆ

ANDRIJA VICKOVIĆ

Dani prolaze, a nijedan bez suza i sjećanja na vas.

Odmarajte se u miru i tišini carstva nebeskog.

KRCA sa porodicom

Tvoje MARIJANA i IVANA 431

439 Prošla je godina od smrti naše drage

Đede moj,

LJILJANE pok. Mitra ZENOVIĆ

DANILO DELIBAŠIĆ

rođene Pavlek

MIŠO MIROVIĆ Ja te čekam, ali ti mi godinu dana ne dolaziš i nećeš doći više nikad.

Uvijek ćeš biti u mom srcu.

415

Tvoja KRISTINA

Dana 10. jula 2021. godine navršava se šest mjeseci od smrti našeg dragog

Život bez tebe više nije isti. Nedostaješ na svakom koraku, putovanju i uvijek ćeš biti na posebnom mjestu u srcu.

Počivaj u miru.

440

Duga godina bez naše voljene babe

408

Tvoje: MILIJANA, DIJANA i MARIJA

BILJANA i ZORAN PEJAKOVIĆ 449 Tužno sjećanje na našeg supruga i oca

LJILJANE pok. Mitra ZENOVIĆ

LJUBA Ristovog MIRKOVIĆA Dani prolaze, ali ne blijede sjećanja na tebe.

Bio si nam oslonac i neizmjerna podrška.

S ponosom te čuvamo od zaborava, uz bol i tugu.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Vole te MILORAD i RAJKA

Godinu dana ne blijedi sjećanje na tvoj vedri i plemeniti lik i saosjećanje u bolu sa našim prijateljima.

VASILIJA - VASKA KALUĐEROVIĆA

rođene Pavlek Teško je prihvatiti da nisi tu, ni godina nije dovoljna za to.

Ne brojimo dane, mnogo su teški, a sjećamo se samo tvog osmijeha, jer si sada negdje gdje tuga ne postoji.

442

Tvoj unuk LAZAR sa mamom i tatom

433

Tvoje: KSENIJA, NATAŠA i VJERA

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 10. jul 2021.

СЈЕЋАЊЕ 10. 7. 1977 – 10. 7. 2021.

Prođe godina od kada nas zauvijek napusti naš voljeni

33

Pola godine je od kada nas je napustio naš plemeniti

БРАНКО М. РАИЧЕВИЋ

BOŽIDAR – BORO VUJAČIĆ

Живјећеш вјечно у нашим срцима, увијек вољен и никад заборављен. Породица РАИЧЕВИЋ 407

LJUBOMIR Lukin NIKČEVIĆ

Tužno sjećanje

Tata, olistale su tvoje breze i crvena ruža pored male kapije našeg dvorišta. Sve je lijepo i zeleno. Trudimo se koliko možemo i znamo, ali tebe nema, tata. Sve je drugačije.

Mnogo nam nedostaješ. Nema te da prošetaš avlijom, da dotakneš svaki cvijet. Nema te na tvojoj terasi gdje si volio da sjediš u tišini i razmišljaš. Nema te da nas dočekaš, a mi te očekujemo.

Tata, bio si naš štit od svega, ponos i gromada, sagovornik i naša veza sa prošlošću. Voljeli smo da pričamo o svemu, a ti si posebno uživao pričajući o svojim unucima i njihovim dogodovštinama koje su te uveseljavale.

Tata, puno nam nedostaješ. Tugujemo za tobom, tata.

SAVO Kićov MARTINOVIĆ

Čovjek rijetko lijepe duše, jedinstvenih osobina, neponovljivog osmijeha i čvrstine u kojoj smo nalazili oslonac.

Kako nam je bez njega, to samo mi znamo.

Naš Bubin, neustrašivi vazduhoplovac.

Tri godine su prošle od smrti plemenitog supruga i oca.

Zauvijek ćemo čuvati uspomenu na tvoju dobru dušu.

Supruga LOLE sa porodicom 437

Tvoja neutješna PORODICA

Neutješni: KORALJKA, ALEKSANDRA, LUKA, ALEKSANDAR, DIMITRIJE, VUK i GORAN

Tri godine je od smrti našeg dragog oca, svekra, đeda i prađeda

458

SAVA Kićovog MARTINOVIĆA

Навршава се година дана од смрти мога брата

S ponosom i poštovanjem čuvamo uspomene na tebe.

421 Dana 15. jula 2021. navršava se 40 dana od smrti našeg dragog

Sin PELA, snaha ZORICA, unučad NIKOLA, IGOR i TAMARA sa porodicom 418

БОРА ВУЈАЧИЋА

Navršava se tri godine od smrti našeg dragog oca i tasta

Тужно је и болно кад ти фали брат, сестра, снаха, мајка, отац, а знаш да никад неће доћи. Брате, твоја ненадна смрт ме дубоко потресла. Кроз живот смо тугу и срећу дијелили заједно. Велика празнина и бол ми остадоше, а сјећање и туга за вама не престају. Почивајте у миру.

MINJE Đokovog BUŠKOVIĆA Napustio si nas zauvijek, ali tvoje plemenito srce i tvoj lik ostaju vječno u našim srcima. Hvala ti za svu ljubav i pažnju koju si nam pružio. Počivaj u miru sa tvojim najbližima.

U neđelju, 11. jula u 9 časova, uža rodbina posjetiće tvoju vječnu kuću.

Воли вас и тугује за вама

SAVA Kićova MARTINOVIĆ

ЗОРИЦА ВУКМИРОВИЋ са породицом

Zauvijek tvoji, Supruga ANĐELIJA, kćerka NELA, sin IGOR, unučad ANĐELA, TIJANA, ANDRIJANA, JELENA, ANASTASIJA i LUKA i snaha SANJA

U našim srcima ostaješ bez zaborava.

403 Danas se navršava četrdeset dana od kada nije sa nama naša

405

VESNA i BOŽO VUČEKOVIĆ

Završava se godina dana od smrti mog supruga

SMILJKA Jovanova BRNOVIĆ

Osjećamo veliku tugu i prazninu zbog tvog odlaska.

Pamtićemo te sa poštovanjem i zahvalnošću za svu požrtvovanost, pažnju i ljubav kojom si nas obasipala.

446 Navršava se četrdeset dana od smrti našeg voljenog brata i ujaka

MINJA Đokov BUŠKOVIĆ

MILUTIN MIŠO MIROVIĆ Životni saputniče moj, godina je prošla a bol osta ista.

Ti nikada za mene umrijeti nećeš jer živiš u svakom satu, u svakom danu i svakoj godini koja prođe. Čuvaću sa našom đecom i unučadima uspomenu na tebe!

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i tugu nastalu tvojim odlaskom.

Sa ponosom te svakodnevno pominjemo i sjećamo se tvoje beskrajne podrške, ljubavi i pažnje koju si nam nesebično pružao.

Počivaj u miru.

Zauvijek tvoja supruga

Sestre VESNA, STANKA i NEVENKA sa porodicama

RADOJKA TVOJI NAJMILIJI

409

435

448

Godina dana prođe oče moj

Navršava se godina dana od smrti

Godina je dana

VJERI L. JOVANOVIĆ Sa tvojim odlaskom, ništa više nije kao prije.

Tuga ostaje za tvojom ljubavlju, dobrotom i toplinom.

Počivaj u miru.

MILUTIN MIŠO MIROVIĆ

MILENKA Kostova RADULOVIĆ

Tata, vidiš li rane moje dok pričam sa tvojim likom? Vidiš li suze moje, dok plačem nad tvojom slikom? Vidiš li me, zvijezdo moja najsjajnija, kako ti je ćerka sve tužnija? Vidiš li moje snove dok te sanjam? Vidiš li kako me ubija tvoje ćutanje, čuješ li krik mog bola dok jeca ćerka tvoja?

Volim te i za mene ćeš ti biti uvijek živ!

Dragi Milenko, iskreno vjerujemo da je tvoja duša našla mir i spokoj na nekom pravednijem mjestu.

Mislima ti šaljemo još jedan tužni pozdrav sigurni da će stići do tebe.

Hvala svima koji te čuvaju u sjećanju, a nama pažnjom i riječima pružiše utjehu.

432

Supruga SONJA, djeca IVA i KOSTA

Tvoja MARIJA sa porodicom

Tvoja BEBA sa familijom 434

404

34

Oglasi i obavještenja

Subota, 10. jul 2021.

Iv.br.939/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca ATLAS BANKA AD PODGORICA u stečaju, ul.Vaka Đurovića bb, Podgorica, PIB: 02348772, koga zastupa Stečajni upravnik Mirko Radonjić, protiv izvršnih dužnika 1. Spasoja Fuštića iz Bijelog Polja, Potrk i 2. Stanice Fuštić iz Nikšića, ul.V Proleterske broj 39A, radi naplate novčanog potraživanja, dana 09.07.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca ATLAS BANKA AD PODGORICA u stečaju, protiv izvršnih dužnika Spasoja Fuštića iz Bijelog Polja i Stanice Fuštić iz Nikšića, na osnovu vjerodostojne isprave, i to: obračuna kamata sa dokazima o osnovu dospjelosti i visini potraživanja na dan 10.06.2021.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.939/2021 javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku drugog reda Stanici Fuštić - rješenja o izvršenju Iv.br.939/2021 od 15.06.2021.godine.

S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik drugog reda Stanica Fuštić u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik drugog reda.

U Bijelom Polju, Javni izvršitelj Dana 09.07.2021.godine Ivan Sekulić s.r.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: Poslovna oznaka I.br. 1827/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca DOO “KOMUNALNO” BUDVA, Trg sunca br. 1, protiv izvršnog dužnika “ SARA COLLECTIONS” DOO, Kralja Nikole 294, Podgorica, radi naplate novčanog potraživanja, dana 09.07.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku “ SARA COLLECTIONS” DOO PODGORICA, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 1827/2021 od 09.06.2021. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Poslovna oznaka I.br. 2435/2019 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca DOO “IK REAL” iz Podgorice, Bracana Bracanovića 49, koga zastupa izvršni direktor Milena Klikovac Mašanović, a nju po punomoćju Saša Babović, advokat iz Podgorice, Ul. Kralja Nikole br. 76, protiv izvršnog dužnika Kalezić Željko iz Podgorice, ul. Jovana Popovića Lipovca br.21, radi naplate novčanog potraživanja, radi naplate novčanog potraživanja, dana 09.07.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Suvlasniku Kalezić Stojanka, sa poslednjom poznatom adresom Blaža Jovanovića 25, Podgorica, vrši se dostavljanje Zapisnika sa ročišta od 30.06.2021. godine u predmetu gornje poslovne oznake, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Poslovna oznaka I.br. 1563/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca DOO “KOMUNALNO” BUDVA, Trg sunca br. 1, protiv izvršnog dužnika DOO ″14 SEPTEMBAR″ PODGORICA, Ul. Voislava Gruića br. 6, radi naplate novčanog potraživanja, dana 09.07.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku DOO ″14 SEPTEMBAR″ PODGORICA, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 1563/2021 od 22.04.2021. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Na osnovu člana 14, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta, „FILAN COMPANY“ D.O.O. iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UPI 08-331/21-385 od 09.07.2021. godine, kojim je odlučeno da je za ugostiteljsko – rekreativni kompleks „Imanje Knjaz“, koji je planiran na dijelu urbanističke parcele broj 35, koju čine katastarske parcele: br. 4733, 4734, 4745, 4746/2, 4729/4, 4729/2, 4730/1, 4729/1, 5191/4, 4728/1, 4729/3, 4730/2, 5191/2, 5191/5 KO Tološi, u zahvatu LSL „Mareza”, u Podgorici potrebna izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu.

Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 1, svakog radnog dana, u vremenu od 12h-15h, od dana objavljivanja ovog obavještenja.

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Subota, 10. jul 2021.

Marketing

35

36

Marketing

Subota, 10. jul 2021.

10. јул 2021. | година II | број 71

ВЛАСТ

ИМАМ КАНДИДАТА ЗА ЛАУРЕАТА! НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

ЈОВАНА МУГОША

НЕ ЗНАМ ЗАШТО, АЛИ СВИ ТВРДЕ ДА НЕ ВОЛЕ ВЛАСТ?! ЈА БАШ ВОЛИМ!

НАДА БУКИЛИЋ

ISSN 2704-5226

Ц

ијеним власт. Једино што вриједи радити јесте – владати! Било ђе, над било чим и над било ким. Оно, могло би се и над црногорском територијом и њеним људима. Можда је то још изазовније, али, нека – хвала! Мени је Власт, сама по себи, много привлачна. Кад сам тужна, убије ме сунчаница или ме онеспособи несаница, ја се тјешим имагинарном влашћу. Владам! Визуализујем разне ситуације у којима сам ја, наравно, власт. Много то помаже, вјерујте ми. Најприје освајам власт! Красно ја то изведем и спретно. Важно је да сви повјерују како је све што се десило било спонтано, самоиницијативно и широко народно, да се и тридес’ година касније о томе казује. Чим видим да пуцају прве насловнице са мојим ликом, знам да од мене постајем Ја. Љепота. А Ја баш тада – усред тих насловница – речем како је народна тј. демократска власт незамислива без опозиције, те да ће Мени бити изузетно важна њена корективна улога – како бих владала ако ме неко не би подсјећао да не владам собом него народом? И организујем опозицију! То је прво што урадим. Јер, нијесам луда да не заштитим мени Ја. Опозиција се, да запамтите, како бисте лакше и ви сами медитирали, организује из редова искључиво својих људи! То морају бити кадрови обучени и опучени од активизма, људи који мисле исто што и ви, или бар морају мислити да мисле, али истовремено је неопходно да буду много гори од вас! Ту је главна цака. Дакле, за успјешну власт и очување мени мојег Ја, морате имати опозицију у коју се можете потпуно поуздати да ће увијек учинити глупост којој бисте се ви сами радовали, али је не смијете сами и учинити. Тек кад сам осигурала такву опозицију, са којом се јуче – данас – сјутра могу смјењивати на трону без икаквог страха, ја сам, стварно, постала Ја. Од тада ми није пало на памет да нешто погријешим. Јер, волим власт. Владајући, могу много тога да промијеним. Прије свега, могу да промијеним себе. Да се учиним много паметном и да, самим тим, и сви моји поданици повјерују како су и они сами баш толико паметни колико сам паметна Ја. Притом све што изговорим добије снагу и величину Пацифика, па Ме онда сви цитирају, тумаче

Моје ријечи, споре се око тога ко Ме је боље схватио, аналитичари се убију да одреде правце својих прогноза и предуприједе народ на могуће посљедице Мојих мудровања; па се ту вага, ваља и цјепидлачи, па колају велике ријечи, које ја и не разумијем, ал’ ми може бит’ да не разумијем, и нараста оно што сам Ја рекла, буја као тек умијешено тијесто за хљеб, све док не крене да кипи. Тада Ја, паметна, речем нешто ново, најчешће супротно од онога што сам претходно рекла, чисто да збуним медије и теоретичаре, и тијесто се повуче назад у исти котао ђе је замијешено. То се зове мудрост. Затим виђенији интелектуалци покушавају да Ме прозру и открију циљ Мојих паметних зборења. Ту већ Ја растем. Знам ко је јачи, па цвјетам. Интелектуалци и њихова знања и способности су само посљедица усмјерења која сам Ја задала, а да то ни сконтат’ не умију! Ццццц.... Иду ђе им Моја рука покаже, осврћу се да се увјере јесу ли Ме добро схватили, јер, не дај боже да скрену са Мог пута – што би тад? За интелектуалцима крећу и остали ваздушасти типови који једу љеба без мотике, све на грбачи јадног народа. Народ

к’о народ, крене да таласа, протестује, буни се и организује, истиче недостатке Моје владавине: нема посла, нема туриста, нема додатака на и за ђецу, фали цигара, скуп алкохол, не раде продавнице, нема сигурног секса, гужва је на плажу... и сличне важне и одсудне фалинке наређају, и ту сам већ готова. Осјећам: Мене душа боли. Ни над чим се не могу ражалостити као над сиротим, угроженим и несрећним народом. Зато доносим здравствене мјере. Цигара мора бит’, али се ни без пива-вина-ракија не може – видим: народ већ мало лакше дише. Онда ударим мјеру о понашању на плажама, одредим величину плажних пешкира да би сви имали прилику за сунчање ногу, такође означим ђе се смије роштиљати, а ђе може и прасенце да се заврти, кад оно: народ сав срећан!? Све остало Ми сам народ и заврши: чим дође до сигурног секса, а не оно петљање: ‚оће–неће и ко зна кад ће, ако ће икад, народ заборави и додатке за и додатке на ђецу! То се зове успјешна власт. Еееех... уживање! Али, да не помислите како Ја само уживам, морам вам рећи да није баш тако. Јесте да Ја, ђе год се по-

јавим, изазивам бројне симпатије, дочекују ме честити домаћини са чашама најбољих ракија на свијету... смишљају здравице за Моју срећу и здравље... трче ђеца за мном, а и мајке ме воле – ђечици својој Моје име дају (Слатке су! То ми је баш дирљиво)... очеви њихови поносни што су родитељи полетне младости која слиједи Мене... Јесте, јесте све тако. Но, морате знати да има момената кад се и Ја колебам, кад и Мене дрма анксиозност, утрну Ми прсти и заболе Ме сви органи понаособ, жуч посебно, и кад морам мало да ресетујем систем. Чак и ако Ме мрзи да наново смишљам мудрости, Ја их морам смислити! Ко ће други? Е, то је баш, баш тешко. Морам код фризера, козметичара и маникира, морам куповат’ нову гардеробу, обућу, морам букират’ авио-карте; слиједи паковање, лет (у авиону никад виски да ваља!), провјере, претреси итд, све док не стигнем тамо ђе ће ми рећи коју сам нову мудрост смислила... А кад се вратим дома, па мудрост изнесем забринутом народу, успаниченој опозицији, заједљивим новинарима и знатижељним аналитичарима, све крене нано-

во: Пацифик се зацакли под златним Сунцем, а у води рибе воде љубав, и све је опет дивно и опет сам ја Ја. Имам и неких ситнијих задатака. Тренутно, Ја размишљам о награди за животно дјело. А због тога, вала, нећу опет у авион, па што бог да! Не ради се о Мом животном дјелу, него о тамо неким интелектуалцима и осталим ваздушастима, који живе на грбачи цијелог Мог народа. Бескорисни лезилебовићи, ал’, ето, држава мора имати и њих. Дакле: морам препоручити мојима, али и опозицији, коме додијелити награду. Тешко је. Јасно Ми је: будући награђени мора по свему бити репрезент Моје и памети Мога народа... Ево, пада вече, а ја се још премишљам... Окасних... и сада ми сину! Ооо, дааа! Имам кандидата! Господин Александар Вуксановић! За животно дјело које се, сублимирано, може назвати Ово сам ја – Аца Лукас! Скупе речи. И лијепо видим: и даље ћу ја бити Ја. Осим ако... Ау, брате, па ја све вријеме владам баш у Црној Гори и баш овим народом? Куку и жали боже оволиког труда... 

2

10. јул 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ИГРЕ ПРИЈЕСТОЛА: О ИНЖЕЊЕРИМА И ВЛАДАРИМА Н

аши грађански усуди често, нажалост, не зависе од наших појединачних воља, свесности и савести. И без обзира колико лако читамо манипулативне налоге и подухвате оних који су у време протицања наших егзистенција били или јесу на власти може нам се догодити прилично невесели сценарио, да се простом одлуком већине затекнемо и у тескобним и фрустрирајућим режимима популистичких аутократија, теократија или диктатура. Ови мучни облици друштвених устројстава, међутим, никада се не успостављају сами од себе и готово увек су последица упорног моделовања и усмеравања оног тихог, монолитно злослутног хорског манифестовања масе. Ко су, заправо, главни протагонисти игара око престола, ко су инжењери а ко владари, шта култура дугује власти и шта власт дугује култури? „Политичка ситуација је таква“, писала је својевремено Људмила

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

П

рви мој уредник, (кад ништа нијесам знао о овој професији осим да треба писати), подучио ме да је новинарско писање пишање по снијегу! ,,Где ћеш, бре, са књижевности у новине!?“ Подука није помогла, наставио сам да пишам по снијегу до дана данашњега. Али и он! Био је књижевник са већ објављеним књигама. Од тада су прошле четири и по деценије... пиши пропало! Ос́ ећам се ка ,,Петер јебивјетар“! Тако су звали у редакцији најгорег новинара (тркопиша) кога су највише објављивали. Ово ми се десило у Србији. Кад сам се вратио у Црну Гору, јебивјетара је било са сваке стране а највише избјеглица од свукуд. Ка данас… И сви се боре за пусто српско. Сви пишу. Као у оној васојевићкој анегдоти... преврнеш балегу, кад под њом писац... и није искључено да ће добити 13-јулску! Но, ја се ћешим Његошем. И он је избјеглица… Црногорци су га препуштили онамо ђе га највише издају. Он је о Црногорцима изда највеће дјело и дига их у небеса, а они су га издали на земљи. Издали су га и предали другима… а ови би га, кад год наиђе ратна стихија, боље рећи фашизам (1942, 1993) издали ка државну монету за поткусуривање. Стога ћу овога пута мало писати а више преписивати своје пишање по снијегу из ‚90-их. Девалвација... и њега и свега! Ево тог преписа са благим исправкама:

вредности и будући да су истовремено и тумачи смисла уметничког стваралаштва, поље потенцијалне злоупотребе им је сасвим отворено и „расположиво“, у зависности од њихових личних интереса или (што је чешћи и тежи случај) интереса доносилаца одлука. Међутим, битно својство публике јесте могућност њене слободе „да не купује, да не слуша, да не чита“: „Она може да се уздржи као и да се усмерава“. У оваквим случајевима, налази Молар, доносиоци одлука и посредници постају жртве, јер се овакав „вишак“ слободе публике често испољава губљењем угледа и финансијским или политичким дефицитима. Тако су оснаживање једногласја у публици и осујећивање критичких опсервација и „слободних“ искорака први задатак свих политичких и идеолошких доктрина које почивају на једномишљу, па дакле и одсуству критичког мишљења и моделовању колективних ставова методима манипулације. У културним системима у којима се често или перманентно врши овакво осујећивање на делу

је истовремено и осујећивање задовољавања културних потреба грађана или њихово потпуно игнорисање. Доследно прећуткивање, занемаривање или симулирање задовољења културних потреба незаобилазна је пракса у културама затворених друштава: затвореност, као принцип, онемогућава најпре аутентичну комуникацију а потом и слободу језичког и уметничког изражавања, аутентичну спознају и проток информација, као и све оне естетске и стваралачке потребе које нису усаглашене са актуелним идеолошким кодом.

Отуд, културне политике затворених друштава, као инструмент владајућих доктрина, не могу бити усмерене ка задовољењу аутентичних културних потреба грађана него ка прокламовању, за владајући режим пожељних, културних вредности и, најчешће, фабриковању новог, углавном масовног укуса. У извесном смислу, овакве

AN

E/

LE

SE

културне политике баш као и друштво у којем настају тесно су везане за технику друштвеног инжињеринга, односно, културне потребе се вештачки креирају, намећу масама и потом, саображене масовном укусу и идеолошком диктату – задовољавају. Анализа Моларове дефиниције поља и начина деловања унутар културног система упућује на једну важну чињеницу – наиме, како представници публике могу да буду исто-

УКЛЕТЕ ДЕВЕДЕСЕТЕ

ПЕТАР ЈЕБИВЈЕТАР

Када сам се врнуо кући, те године (1993) нијесам умио дома доћ’... Када сам изашао из земље, 25 дана раније, све сам ,,Његошем“ платио… И лет преко океана. Био је највећа новчаница коју је икада ова земља издала. Звала се СеРе-Је! Када сам се врнуо у њу, није ваљао пет пара, пребијене паре, боба. Нашао сам га на плочнику. Избуцан! Тврдили су да је њихов! Кад су га отели одмах су га издали. У динаре! Ни мјесец дана им није дура. Каква девалвација Владико… (због твог вапаја за крвавим српством угашеним). Повратак се потрефио у Ђурову неђељу. Те неђеље је он био највиша вриједност. Ђуро Јакшић! Мислио сам да је на слици Горан Хаџић (зликовац из Славоније), толико су преобразили пјесника ,,Поноћи“, према своме времену. Што се тиче времена Ђуро је погођен. Погодили су поноћ. А сада, драги мој Владико, да ти се обратим са пар ријечи... Теби нико пар није био, до овога пута… кад су те истурили на паре. А овај пут, кад су те издали без питања, Ђуро је био бољи од тебе ’иљаду пута, милион пута, милијарду... Господару, што учињеше од тебе?! Боже, Владико, ни за шта ли нијеси – у њиховијем рукама. Твоји те не би издали да љеба имали не би. Тако веле... А, опет, причају: то су таман твоји урадили! То! Тебе

за лебац, за лукац... сад им не ваљаш ни за... ку…сур. У њиховим рукама си им гори од свих промашених инвестиција. Њима је сваки Петар јебивјетар. Гори си им од Лилића, од Јовића, од Чорбе... Ни за шта си им, сем да им послужиш... Сад нијеси ни за послугу... Ни за ’лебац, ни за јајце, проносак... Ни за ситниш... Нико те више не врће! Ни прос́аци те неће... Скупљи је папир на који си штампан од свих твојих сабраних дјела до данас... Сад си јефтинији од најјефтинијих њихових данашњих пјесника. Направили су

с тобом и од тебе данашњицу. На тебе се позивају кад разваљују земљу, коју си први хтио да саставиш. Више ваља данашњи уредник ТВ-еа, но цијели ти, ондашњи. Више му се цијени једна најава, но сваколика твоја посвета „Праху оца Србије“. С тобом их плаћају... А кад те добију, лакше би им било да су добили по рбату, по образу (кога немају), по носу окиденоме... А, кад те, на јаде приме, онда протестују, буне се, штрајкују... Зар смо то заслужили? Његоша за мјесец дана... За тебе не могу купи-

ти ни нужни папир... Јефтиније је да се с твојом монетом отру... Владико! Више ваља коло српскијех сестара, но све твоје Огледало српско. У њега ти сад нико не огледа, само најгори Црногорци. Горски вијенац ти је погребни за Црну Гору. С њим су је саранили. Над нама је небо затворено... ,,Да је иђе брата у свијету“... (па да скине, остале и српске неправедне санкције...). У њих сада друге мисли нема... до гуликожа народнијег. ,,На муци се познају јунаци“... Неко крупно лаже, Владико? Нико крупно ка Србин не лаже! Све

et

e.n

c an

h

be

cgbfr.com

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Улицка, „да културни простор постаје зависан од ње, почиње да се смањује, и морам учинити све што је у мојој моћи да овај процес иде што је могуће спорије. Ствар није само у томе да живимо у пост-совјетском простору, да је совјетска влада увек била непријатељ културе, да је покушавала да је потчини, изобличи и уништи. Прилагођавање културе се дешава широм света“. Културна политика је та која је кадра да издејствује оно што би био идеал сваке политике – апсолутно сагласје око носећих идеолошких постулата о владајућој опцији. У том смислу, Клод Молар културној политици додељује један моћан атрибут, наиме да „омогућава да се током неких светковина или представа створи једногласност између подељених грађана око иницијатива које су покренуле политичке мецене“. Завођење културом или (зло) употреба њене моћи могући су најпре услед природног својства публике да буде облик комуникације. Јер, култура је та која креира слике и управља њима. Будући да посредници промовишу и установљавају

3

10. јул 2021.

ТЕРЕТ ТЕШКЕ КРУНЕ

смо их упознали. Саме кукавице... „Главари се скаменили, кам им у дом...“ И ту си огријешио. Ништа им бит’ неће, но им је висок биљег... Нити се коме од њих ишта до сад грдно десило… а Црногорцима све најгрђе. ,,Црни дане а црна судбино…“ ,,Ђе је зрно клицу заметнуло“? Ође Владико! Што си гођ посија, ништа ти никло није. Само изроди... Рађу! Ође посијани, а никли онамо. Стално нас пресађују... Па неки расту ка из воде, а неки гњију, ка у воду. Сви смо те прочитали. Све ти знамо напамет. Ниђе те примијенит’ не можемо. А кад те примијенимо… Не било примијењено? Како си нас описао, тако нас више нико описати неће… а отписат оће... они који су те себи приписали. Већ су нас отписали. ...И све што си написа’, све си нас слага’, Владико! Ниђе никога од оних твојих јунака и карактера, трага им нема међу нама! То само има код тебе. Једино су нам главари као они из Вијенца ,,траг им се утро“... И ниједан се није жртвова’ за своју земљу, ка ни они твоји у Вијенцу... Само је народ главом платио. (У Г. Вијенцу ниједан главар није погинуо за ЦГ… а народ? ,,Нестало је гробља око цркве, по шестину у један копају!“) А попове да ти не спомињем, што су ти столицу заузели и ушли ти у пос́ед.

P.S: Владико, за тебе ништа добит’ не можемо. А изгубили смо с тобом све. Захваљујући нама... А можда и теби. М.Р.Ш. 

З

а разлику од српског језика, енглески речју власт означава како моћ, тако и енергију, потенцију у најширем смислу и исијавање, електрицитет и струју. А онај сугласник „п“ којим реч „power“ почиње као да је уздах либидалне екстраполације, звук између усана за симулацију голицљивости праска и раста као експлозије и екстазе. Одатле и идиом „power to burn“ где је моћ, али потенцијлано и власт нешто што се троши као врста енергента, као преко ноћи стечени капитал, или муња из облака. „To be in power“ значи бити на власти, али „to have power“ значи имати је, бити у поседу енергије и потентан. Једно без другог, изгледа, не иде, а имати једно или оба овде постаје бити или не бити за свакога онога који на њу претендује, хоће је или њој стреми. И зато у енглеском јасно препознавање власти као врсте грознице и застрашујућег енергетског вишка, али и вртоглавице права да се делује у име других, и да се, при том, раде ствари које обичном човеку не би пале на памет и изгледале би му незамисливо. Највећи део Шекспировог опуса, заправо, посвећен је управо тој грозници моћи и замкама властодрштва и ношења тешке круне владара на глави бића које на крају, како год обрнете и ма како изузетно било, је ипак само човек. И сада ће неко да скочи и каже добро, бре, брале, пусти ми Шекспира, зар ово није 21. век? На шта бих ја одговорио противпитањем. Да ли је? Поента је у томе што наши светоназори, наш свет смисла и спознаја граде речи. Границе нашег сазнајног хоризонта тако су границе нашег језика, онога што смо већ именовали и пропустили кроз машину симболизације. Изван логоса у оном првобитном, грчком смислу ми смо одмах препуштени стихији и сведени на какофонију неартикулисаних звука и шарених, недефинисаних слика, у белом свету, и у белини. Изван Шекспира је, другим речима, Казимир Маљевич, односно црни квадрати и беле површине, празне слутње без иманентног значења. Зато историјско време и време језика нису два иста времена, мада се историја служи речима.

ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ У српском језику, рецимо, тако је још увек средњи век, док је енглески отишао пут квантне механике, квантних компјутера и силиконске телепатије. У српском језику ми тако везујемо „власт“ са владањем, односно понашањем и тим трансфером значења губимо слику голе моћи као енергетске димензије властодрштва у оном изворном смислу енглески означеног. Наша пажња је зато углавном усредсређена на то како власт изгледа и како се то она држи, како нам се представља, а не на то шта нам заправо ради. ДПС је у Црној Гори на тој разлици између енглеског поимања власти као „power“, односно моћи да се делује и српског схватања „power“ као владања владара изградио своју владарску формулу политичке дуговечности. ДПС је опстао тако дуго на политичкој сцени као власт управо зато што је разумео важност декора, декорације и декорума. А оно што је путем медија и на јавним на-

МОЋ С КОЈОМ СЕ НЕ ИГРА ВЛАСТ НИЈЕ ПИТАЊЕ ВЛАСТОДРШЦА, ОНА ЈЕ ПИТАЊЕ УМЈЕТНОСТИ ЧОЈСТВА И УПОРНОГ САВЛАДАВАЊА СВАКЕ ВЛАДАРСКИ НЕЉУДСКЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ ДА СЕ КИТИ ТУЂИМ ПЕРЈЕМ И САМОУВЕЛИЧАВА СЕБЕ КРОЗ „power“ САМО СЕБЕ РАДИ

thegatewayonline.ca

времено и „клијенти и бирачи и предмети комуникације“, отвара се широк спектар могућности тенденциозног завођења, односно злоупотребе моћи. Културне политике се, према Молару, обраћају управо припадницима публике као потенцијалним бирачима а циљ им је, у извесном смислу, контрадикторан – и образовање и завођење: „Културна акција доноси политичкој акцији драги камен који јој недостаје у свакодневној пракси“. Овакво „изграђивање културе“ показало се као сигуран начин да се, у складу са чувеном Стаљиновом формулацијом по којој су писци „инжењери људског друштва“, обликују умови и осећања грађана. Уметници и писци били су суштински важни за пројекат изградње нације и државе за који се залагале тоталитарне и ауторитарне владе различитих идеолошких предзнака. Игре престола, у којима једнако учествују и инжењери и владари почињу управо онога тренутка када мање или више заведена већина поклони свој глас понуђеној визији. Парадоксално, након тога, та већина од привидног субјекта постаје несумњиви објекат. У талачком односу остају они малобројнији и свесни, из редова грађана, професора, новинара, књижевника, уметника... Добра вест је да игре престола никада нису коначне и да им је прирођен предзнак промене. И она се обично догађа онда када насилно утишана, несагласна а свесна мањина, постаје све гласнија већина која не пристаје на идентитетске играрије и доктринарне кодове у сенци престола. 

РАЈКО РАДОВИЋ

СТАЉИНОВА СМРТ Армандо Јанучи, 2017.

ступима пројектовано као ДПС image је призор модерног менаџмента у буржујским кошуљама, али раднички засуканих рукава, добро фризиран, дотеран под конац, професионално насмејан, и у корак са временом, који пре и изнад свега зна како да се влада. Наспрам њих, ДФ је могао лако да буде перципиран као брод разбарушених лудака и крвожедних пирата без стварног кормилара, на пучини и склон насукавању на подводне хриди, а увек препуштен политичким ветровима и правцу из кога се ведри и облачи негде другде и далеко, на олимпијским висинама до којих ДФ једноставно не добацује. Другим речима, ако су ДПС приградски шминкери са монденским амбицијама, али и домаћинским тенденцијама, онда су ДФ сељачки панкери са таксиметар очима на ad hoc изнајмљивање. Али и не само на нивоу брендирања већ и на нивоу реторике, ДПС је дуго суверено владао над опозицијом. ДПС дискурс је углавном био беспрекоран. Не само милозвучан и Милов, него и актуелан. ДПС сценогафија и сценски ефекти на скуповима, прославама и партијским догађањима као и ДПС поза и ДПС понашање увек беспрекорно углађено, с правом мером и у духу транзиције из комунистичке номенклатуре заробљене некрофилним култом Титове личности у корпоративну бизнис елиту на пола пута између Дубаија и Дизниленда. ДПС је, заправо, боље него ико на црногорској политичкој сцени схватио значај маркетинга. Али и владања путем image-а.

СНАГА ИГРОКАЗА А оно што је Амфилохије Радовић, као врхунски опсенар српског светосавља, и као човек мантије који се и те како разумео у моћ икона и значај иконографије, срушио путем визуелног уличног игроказа званог литије је управо право на беспрекоран image ДПС-а. Он је унео нов дисонан-

тан звук и другу визију у доминантни аудио-визуелни дискурс на црногорској медијској сцени. И сам призор другачије врсте јавног покрета, реке људи на улицама и трговима, мантије које лепршају и браде које лете и слуте, постери Његоша не као Његоша него као Владике Рада, бајраци србовања и три прста - све је то био један нови филм у филму, свеж спектакл за понети, импресиван и памтљив. Амфилохије Радовић је, тако, разбио огледало у коме се црногорски председник до тада маломало па огледао, оно огледало вечитог сна о себи као свезнајућем испитивачу јавног мњења, као и неуморном промотеру себе као лица са постера на ауто-путу свих замисливих евро-атлантских интеграција. Али исто тако оголивши реч „власт“, Амфилохије Радовић је нехотице српски означитељ повезао са енглески означеним. Он је реч власт преиначио преконоћ у улични „power play“ – у домен воље за моћ, у зону голе енергије и исијавања и еманципаторског либида масе као такве. Али баш ту се сусрећемо и са проблемом у срцу речи „власт“ и из ње изведених именица „владар“ и „властодржац“. Јер ако је власт у српском језику у вези са владањем, односно ониме како владар влада, онда је један од кључних аспеката владања и питање владаревог расположења које утиче на његово понашање, али тиме и на функционисање власти. Енглески, међутим, раздваја појам власти од појма владар. У енглеском реч за владара је „ruler“ што је и синоним за лењир. Дакле, енглеска етимологија речи „владар“ јасно указује на оно средњовековно поимање владара као дистрибутера Божје правде, некога ко два пута мери а једном сече. „Ruler“ је тако изнад пуког ресположења. Он је исправан и прав, прецизан и у егзекуцији неумољив и конкретан. Владар на српском је, међутим, кула у којој дувају ветрови. Владар у српском поимању те речи је више ази-

јатски тиранин хира и хировитих атмосфера који може да вас избрише гумицом ако му тако дуне.

КУЛТ СМРТИ У изузетном филму редитеља Армандо Јанучија о последњим данима Стаљинове власти „Стаљинова смрт“ (УК, 2017) управо се тај флуидни аспект тоталитарне власти јасно доводи у везу са култом смрти. Стаљинов Кремљ је шекспирјанска позорница насељена ониме што Акиле Бонито Олива назива ритуалне животиње, односно дворским апаратчицима, дежурним послушницима, и полтронима свих боја који само чекају да виде у ком правцу ветар дува у очима остарелог тиранина да случајно не би затекли себе да мокре уз олују. Једна од бољих сцена филма показује Никиту Крушчева како захтева од своје супруге да будно бележи сва његова ноћна бунцања да случајно несвесно не бупне нешто што би на јави могло да га кошта главе. Јер озлоглашена НКВД тајна полиција била је позната по томе да зна чак и оно што номинално не зна. У тоталитарном систему, тако, су чак и снови подложни цензури. И баш зато амбициозни план премијера Кривокапића да уведе Црну Гору у Европску унију до 2024. ће имати смисла само ако се схвати оно што енглеска реч „power“ заправо означава, а то је да је власт моћ с којом се не игра и с којом се не сме играти. Систем „checks and balances“ институционалне контроле државних органа заснован на равнотежи моћи је оно што демократско друштво уздиже изнад стаљинистичке мафијашке републике ноћних хапшења, насумичних егзекуција и Гулага. Власт, дакле, није питање властодршца, она је питање уметности чојства и упорног савладавања сваке владарски нељудске тенденције да се кити туђим перјем и самоувеличава себе кроз „power“ само себе ради. 

4

10. јул 2021.

ПОЗОРИШТЕ И ПОЛИТИКА

Ј

едан од довољних разлога зашто је важно позориште јесте чињеница да позориште представља облик колективне терапије у коме аутори, извођачи и публика макар на тренутак долазе у стање помирења и разумијевања. Позориште као идеална заједница која у симболичкој равни ствари поставља на своје мјесто. Ствари кроз политику или љубав, теме које су по Алену Бадјуу дуго времена у позоришту као изразито трагичкој или епској умјетности биле једине или како закључује тешкоће да се уведе љубав у политику. У реалности је сасвим другачије, врло често ништа није на свом мјесту. Друштвени консензус ријетко се постиже, табори, струје, позиција, опозиција, кланови, интереси. Друштвени прогрес и друштвена правда као носталгични наратив непоузданог значења или простор утопије. У тој и таквој пренапетој реалности данашњице читамо драмске класике. Сасвим добро пристају савремени костими мноштву властодржаца из Есхилових или Еурипидових трагедија. И колико год да идемо даље, од Шекспира или заборављених писаца попут Алфреда де Мисеа, па до Брехта, свједочимо увијек исто – стварност. Имена нашег времена, личности свијета политике, њихову бахатост, лицемјерство, зле намјере. Попут имена војводе Александра де Медичија у драми Лоренцачо

ИГРА, ДАКЛЕ ЈЕСАМ У РЕАЛНОСТИ ЈЕ САСВИМ ДРУГАЧИЈЕ, ВРЛО ЧЕСТО НИШТА НИЈЕ НА СВОМ МЈЕСТУ. ДРУШТВЕНИ КОНСЕНЗУС РИЈЕТКО СЕ ПОСТИЖЕ, ТАБОРИ, СТРУЈЕ, ПОЗИЦИЈА, ОПОЗИЦИЈА, КЛАНОВИ, ИНТЕРЕСИ. ДРУШТВЕНИ ПРОГРЕС И ДРУШТВЕНА ПРАВДА КАО НОСТАЛГИЧНИ НАРАТИВ НЕПОУЗДАНОГ ЗНАЧЕЊА ИЛИ ПРОСТОР УТОПИЈЕ infoera.rs

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

ЛОРЕНЦАЧО

Алфред де Мисе (режија: Борис Лијешевић)

поменутог Алфреда де Мисеа и представе Југословенског драмског позоришта у режији Бориса Лијешевића. Када гледате представу данас чудом се чудите сваки пут на помен имена Александар, и питате се да ли је могуће да комад писан 1834. године препознаје данашње владаре, од којих се један ето баш исто зове Александар. Фиренца XVI вијека, у коме је смјештена радња комада и вријеме гледалаца, Београда и Србије XXI вијека. И као што увијек бива у добром позоришту, фасцинантно пре-

клапање времена писца у коме се он игра са временом, вријеме у коме радите представу и вријеме њеног живота или извођења, покаже се као једно. Увијек актуелно и узбудљиво. Конкретно код Лоренцача то су теме републике, револуције, патриотизма, власти и части. Осим таквог репертоара који упориште тражи у насљеђу прошлог, њега чине и савремени писци, као и аутори који стварају постдрамско позориште, у коме је класични драмски текст само један од могу-

ћих елемената за представу или га уопште нема, него се из документарног материјала ствара позоришна представа. Веза између позоришта и политике производи различите форме изведбених умјетничких политичких пракси. Неки од њих могу постати катализатор будућности или заједничка платформа за промјену. Нешто попут паметне политике која у потенцијалу позоришта за истинску критику друштва проналази разлоге за подршку драмском стваралаштву, и култури у цјелости. Проблем настаје не само када те подршке нема, већ и онда када сама политика постане у великој мјери театрализована и драматична, са поруком да је она сама театар. Театар видљивих и невидљивих актера, умишљених или стварних ауторитета, стечених или одузетих функција, жала за одузетим или пира над добијеним. Грађа или стварност идеална за умјетнике, писце понајвише. Факција или фикција, директност или ескапизам, бављење најбољима или бављење пролазним ликовима, пуноћа заједнице или паралелне стварности, кич или љепота, истинито или лажно, уважавање или наметање. Жи-

вотни или политички избори компликованији од избора наслова за позоришни репертоар. Позориште за разлику од политике ништа не плаши. Добри наслови у позоришту или добри писци никада, како каже Питер Брук за Шекспира не пресуђују, већ дају бескрајно много гледишта с њиховом пуноћом живота, остављајући питања отвореним за хуманост и интелигенцију гледаоца. Појмови који онолико недостају политичарима, јер углавном су најмање хумани, а о интелигенцији можемо неки други пут. Или они баш рачунају на то, на колективне параноје и заглупљивање народа. Или зашто бих волио видјети још један не тако често игран наслов у позоришту. Аутор је Ремо Форлани, а драма се зове Рат и мир у кафани Снефл. Почетак припада пјевачу-забављачу који изговара у преводу Данила Киша ријечи: Мој ти ћале наште срца, увек овај припев грца: Мани бригу, зезај, трти, само нек се земља врти!/ Мој ћале кад нема кинте вели: то су глупе финте. Мани бригу, зезај, трти, лова лову сама врти!/ Мој ти ћале кад је бесан вели: игра, дакле јесам. Мани бригу, зезај, трти, играј валцер и у смрти! 

МИЛИЦА ПИЛЕТИЋ

Л

ијепо васпитан човјек, свако ко држи до сопственог интегритета, је увијек против власти. Истог дана кад побиједе ,,његови“, он прелази у опозицију, почиње критички да посматра што чини позиција кoja je грађанима у кампањи пријетила бољим животом. По укидању једнопартијског режима овдје није ваљала ниједна власт, али не зато што је била нестручна као ова данас - што је можда глобални тренд - већ зато што је радила у приватном интересу. Није Нушић радо игран јер је то наша баштина, па га чувамо од заборава већ нам се свакодневно и одасвуд кезе његови јунаци, они са лажним дипломама, они који замуцкују када јавно говоре и сричу док читају. Они који траже чашу воде у емисији која иде уживо, они који знају више од историчара о чудесној судбини Марка Краљевића, и косовским биткама које се, ето, нису завршиле ни шест вјекова касније. Ех, камо лијепе среће да можемо рећи да је Нушић превазиђен! Да су Јеврем Прокић, Јеротије Пантић и Живка Поповић само неки анахрони комични ликови с којима ми данас немамо никакве везе... Нажалост, тај полусвијет, подгузне муве којима се Нушић ругао у својим комедијама, сједе у удобним фотељама и смишљају како да се још више допадну главноме. А шеф је строг и могао би лако да их замијени јер такви нијесу незамјенљиви. Међутим, нешто забрљају, он их само изгрди, додуше пред свима, а потом их пошаље на још бољу позицију гдје ће имати и већу плату. Оставка је ријеч која се узвикује на протестима, а владају брате-си-ми-мој-правила (узречица Нушићевог Срете Нумере), у

У ЗЕМЉИ СЛИЈЕПИХ, ЈЕДНООКИ ЈЕ КРАЉ КАКАВ НАРОД ТАКВА И ВЛАСТ ИЛИ КАКВА ВЛАСТ ТАКАВ И НАРОД? НЕ ЗНАМ НИКАД ШТА ЈЕ СТАРИЈЕ: КОКОШКА ИЛИ ЈАЈЕ

преводу ја-теби-ти-мени... Овдашње Живке, Јевреми, Јеротији и остала братија не презају ни од чега и не знају за срамоту. Сакривени иза слогана ,,За нашу дјецу“ они чак не мисле ни о својој дјеци. Брига њих за будућност... Код Нушића кад Живка дотакне дно, њен Сима (муж) часно поднесе оставку. Најмање то је захтевало ондашње српско друштво, али и ондашње позориште! Реално, могао је да затражи и развод! Међутим, ово друштво је одавно превазишло чаршију о којој је писао Нушић. Овде су на врло одговорним позицијама незналице, најгори ђаци, понављачи, преписивачи, муфљузи... И уместо ми њима, они се нама ругају. Додуше, нама је остало то позориште да им се тамо ругамо једино што је за позориште заинтересован јако мали круг људи. Против таквих, то јест за достојанство и слободу чије парче нам сваки дан такви отимају, мора се борити. Изаћи на улицу, дувати у пиштаљке, или направити представу. Све је боље него ћутати. У позоришту се смијемо свему ономе што нам у животу није нимало смијешно. И смијех је

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

љековит, али у стварности те ствари, те о којима су највише писали Нушић и Домановић, одавно нијесу смијешне. Када нас предсједник који би, је ли, требало да буде предсједник свих грађана, дијели на патриоте и издајнике, то није смијешно. Није смијешно ни што је Алан Форд и даље смијешан јер су богати још богатији, а сиромашни све сиромашнији. Није смијешно што су на националним фреквенцијама од јутра до мрака највулгарнији садржаји икад.

Мора човјек да стави прст на чело и да се запита: па како, мајку му, овдје не може да буде боље, или како никад не могу да дођу бољи па да нам буде боље. И како већ тридесет година једни те исти! Какав народ таква и власт или каква власт такав и народ? Не знам никад шта је старије: кокошка или јаје. И ово прво и ово друго би значило да као људи не ваљамо ништа или да смо народ са грешком и да зато и имамо погрешну власт. Некако смо модел ,,сјаши кур-

та да узјаше мурта“ прихватили као свој усуд, а дорат кога ова двојица на смјену јашу небески је и кад му отпадну муда, истог часа му израсту нова. ,,У земљи слијепих, једнооки је краљ“ (пословицу прибиљежио Еразмо Ротердамски) може да значи и да свако може да тврди да је једноок јер нема ко то да провјери. Сљепило је само метафора. Кад ће бити боље? Или кад ћемо изабирати бољу власт. Вјероватно никад. Или онда кад сви, неким чудом, прогледамо. 

НЕНАД МИХАЈЛОВИЋ / nova.rs

НА ЗРНУ ГРАШКА

5

10. јул 2021.

О

во већ није ништа друго до голи циркус. На којој се страни политичког спектра данас налази Црна Гора тешко да је икоме јасно. Бечић се у Бриселу сатрије да докаже вјерност Европској заједници и НАТО-у, а у завичају му раде о глави, као и предсједнику Владе кога предсједник Скупштине подржава. ДПС Никшића тражи оставку градоначелника Ковачевића због негирања геноцида у Сребреници, а такође прочетнички Демократски фронт управо због тога му удјељује комплименте.

Све је, баш све у данашњој Црној Гори могуће. Министар Јаков Милатовић, који се у привреду по свој прилици добро разумије, потпуна је блечка кад је у питању икакав други црногорски интерес и потреба. Ишао је у Београд, заједно са предсједником Владе, да се поклони патријарху Порфирију и држи стражу Кривокапићу да случајно не избјегне потписивање такозваног темељног уговора. При том у Начисто тврди да је темељни обилно усаглашен и усаглашаван, а нико са црногорске стране у том усаглашаваању није учествовао, осим еx министра Лепосавића за кога се поуздано зна да никад, и ни у ком случају, неће бити на страни Црне Горе.

ЗБРКА ОКО „ПОМИРЕЊА“

КАКАВ ЦИРКУС?

ДУШАН ПЕТРИЧИЋ / NIN

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

господара Путина коју смјерно цјеливају. Нова власт поставља као неопходни задатак стварање хипер пријатељских веза и интимних љубавних односа са Србијом и Русијом, не водећи рачуна о томе да се толика и таква интимизација неће допасти ни Европској унији ни НАТО -у. „Не може се, мој Филипе, и уз дудук и уз гусле“. Све се уједно збркало: и партизани и четници и фашизам и антифашизам и Пеко и Павле Ђуришић и Сутјеска и Сребреница!? Ускоро очекујемо строгу наредбу садашње власти којом би била забрањена окупљања пред споменицима антифашистичких бораца, наводно због помирења? Ако неки држављанин Црне Горе буде предњачио у великосрпском национализму, изигравајући собом тропрсто страшило, као онај Јовановић у Приштини, строго се наређује нашој тамошњој амбасади да га, без обзира на губљење сопственог образа, неизоставно заштити.

КРУНИСАЊЕ

Мој Јакове Милатовићу, кад је све то утаначено и усаглашено што се темељни не објави? Какав циркус са данашњом Црном Гором?

њу темељног у Црној Гори био ухапшен. Каква луцидност: он зна да би потписивање сличног документа у свакој грађанској или, дозволимо могућност, црногорској Црној Гори, захтијевало његово неодложно хапшење. Тако тобоже опрезно испитује црногорски пулс? Ипак, чик да га потпише!

Лукави предсједник Владе Кривокапић каже да има поуздане податке да би, по потписива-

Да је Црна Гора баш циркус свједочи, изгледа, завршена епопеја ове власти у вези са

њеним славним покушајима да смијени Катнића. Катнић стоји чврсто као клисурина. Зна да би у случају Кривокапићевог потписа на темељни био дужан да га ухапси, али за сада, при оваквој кохезији нове власти, не намјерава, и ако се у себи смије. Све мора стати, што се политичких збивања у Црној Гори тиче, бар до повратка војводе Мандића и зетског вите-

за Кнежевића са ћабе у Москви. Одлагали су да лично приме најновију траншу несебичне братске помоћи за свој рад, посебно за оно упорно одрицање постојања државног удара из 2016. године, упркос поузданим сазнањима свјетских обавјештајних центара. Не куну се њих двојица само Вучићу, него највјероватније, прије примања новца у Москви, два се пута прекрсте и два пута клекну пред иконом

У очекивању да челник Будве, онај четниколики Царевић, закаже нови четнички дернек у Будви, на који и без позива стижу и Кривокапић и свештеник Бацковић, као и друга четничка елита, ваља се, бар за тренутак, одморити. Бог само зна што нас већ у сљедећој седмици може чекати у најновијем отвореном црногорском политичком циркусу? Уосталом, од прошлогодишњег тридесетог августа и „прве демократске“ побједе на изборима ваља неизоставно зажмурити или полуђети о свом трошку. 

У ЗЕМЉИ ЧУДА

БИЛО ЈЕДНОМ У ЦРНОЈ ГОРИ

В

ежи коња како газда каже једна је од изрека које се користи за све грешке у нарученим пословима у дјелатности којом се бавим. То значи да скидамо сваку одговорност са себе и да је пребацујемо на наручиоца посла који је у овом случају – власт. На конкретном примјеру, власт укида и право на размишљање. Обашка што укида слободу. Јер - власт је власт. И већина жели да буде власт, не да би унаприједила систем, него да би била власт. Владање је нешто сасвим друго. То је процес, који подразумјева доношење одлука, и одговорност за исте. Хајде да занемаримо одговорност и бригу за друге, код нас је и владање које је глаголски облик, именица која се зове - власт. Недефинисана, апсурдна, тајновита. А онај ко има власт, понаша се апсурдно, тајновито и осветољубљиво. Код нас ниједна власт није успоставила систем. Ево сада се показује колико је бивша власт била рањива. И тековине су циничан термин. А на примјер тековине у свакодневном животу обичних, малих грађана биле су сљедеће: није било од пресудне важности да л’ неко мрмља Оченаш са скупљеним прстима, или са четири прста, да л’ се неко клања када се моли, да л’ се неко уопште не моли, или се моли у интимни да престане апсурд. Тековина је такође била

да је добро да сви изгледамо као да нам је Италија у комшилуку, и да су жене макар декларативно људска бића и када нису мајке, тековина по мени исправна је била и да не ширимо заставе друге државе у сопственој без обзира који смо народ јер - народ је један апсурдан, недефинисан појам када је ван система, а држава је уређен систем, а власт треба да дефинише државу и тај исти народ. Који је одговоран за то ко му је на власти. Каже се да је власт огледало народа. Да, мислим да је садашња власт право огледало народа, и по оној Његошевој - све се човјек гледа са човјеком, гледа мајмун себе у зрцало. Његошеве цитате различито тумачи и прва и друга власт. И оно што смо открили промјеном власти, да ниједна није радила суштински ништа на народу, и са народом. Јер народ када се погледа у огледало, не види себе, него види - власт. Јер народ не зна, а народ је крив. Јер не зна да погледа себе, него гледа у власт. И небитно је ко је на власти, док се ништа не чини са народом, или грађанима, или браћом и сестрама, пошто поента владања није како помоћи народу, него како одржати власт. Сада живимо матрицу из каубојских филмова, оних старин-

ИВАНА БОЖОВИЋ

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

ЖИВИМО МАТРИЦУ ИЗ КАУБОЈСКИХ ФИЛМОВА, ОНИХ СТАРИНСКИХ КАДА СУ КАУБОЈИ БИЛИ ДОБРИ МОМЦИ, А ИНДИЈАНЦИ ДИВЉАЦИ. СТРАТЕГИЈА ЈЕ БИЛА – УБИЈ ИНДИЈАНЦИМА ПОГЛАВИЦУ, И ЗАВРШИО СЕ ПОСАО. ОНО ШТО ЈЕ У ТРЕНУТНОЈ РАСПОДЈЕЛИ ВЛАСТИ ЗБУЊУЈУЋЕ, А У СТВАРИ ЈЕ ПАМЕТНА СТРАТЕГИЈА – ШТО СЕ НЕ ЗНА КО ЈЕ ПОГЛАВИЦА

Подгорица, 1. април 2020.

ских када су каубоји били добри момци, а Индијанци дивљаци. Стратегија је била – убиј Индијанцима поглавицу, и завршио се посао. Оно што је у тренутној расподјели власти збуњујуће, а у ствари је паметна стратегија – што се не зна ко је поглавица. У претходној расподјели власти све се везивало за поглавицу. А најгоре је када поглавицу оста-

виш са формалном круном на глави, али без суштинског система владања. И Ричард III је „давао краљевство за коња“. Са којим ће да побјегне из битке, којој је сам био узрок. Закључак, ми волимо власт, али не волимо да владамо. Владати је глаголски облик, а глаголи дефинишу радњу. И онда се кријемо иза народа. Јер народ је ка-

ква год да је власт, исти... сада се потврдило преломљен и разломљен, као разломак претворе у децималу, у којој су проценти неухватљиви. Статистике су непоуздане када се размишља о власти. А власт је као пандемија, а ми јесмо у пандемијској години. Сада су то већ године, и нема везе што је слично у читавом свијету, за неке дјелове свијета се и даље не бринем, јер су они увијек имали власт. И систем, а нама су увијек владали други. Иако више волим оне којима нисмо браћа и сестре, јер смо онда у инцесту, и којима је свијет већа категорија од оног обиљеженог именом народа. Притом ову промјену власти није обиљежио свијет, већ идеја света. А нема света осим српског - по тумачењу садашње власти, без поглавице. А када нема поглавице племе тешко спозна кога да „скида“. Зато је ова стратегија права и темељно познаје народ. И мудро га је подијелила у племена, скоро до крвне освете. Јер власт није функционална и окренута ка будућности, тренутна власт влада тумачењем прошлости, од средњовјековне до оне од прије пар година... а шта год да буде сјутра... даће Бог... а понекад помислим... не до Бог. Јер Бог је престао да буде идеја, и мисао и ријеч, и замисао... мјери се бројем прстију у шаци... и редосљедом лијеве или десне стране. А мене не плаши власт, мене плаши народ. Да се вратим на почетак - више се не зна ни како везати коња, јер се не зна ко је газда. А коњи знају да оду у галоп, и погазе све пред собом. 

6

10. јул 2021.

ИЗ XXI У XIX ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

В

ласт је жудња за моћи, потреба да се потчињавају и контролирају поданици или грађани. Није од помоћи чињеница да је у овом језику именица женског рода власт у коријенској вези с ријечима властит, властитост, синонимна с изразима сепство, сопство, сопствен, сопственост. И њима сродне ријечи, владар, владавина, властодржац, страховлада. Једна од најдражих Андрићевих лектира била је Макијавелијев Владар, који му је у талијанском изворнику Il principe био нераздвојна књига. Ништа зачудно, јер је нобеловац био и дипломат у вријеме између два свјетска рата. Најдуже у вријеме њемачког нацизма. Заокупљен Босном - од најраније своје младости - за турског земана, Андрић је у својим круцијалним романима описивао трагедију владавине над малим народима. Опис страховласти Отоманске империје прискрбио му је међународни успјех, углед и критике. Ипак, оно што остаје за истраживаче јесу четири романескне књиге: На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Проклета авлија и Омерпаша Латас од којих можда највише о владавини владара и атракцији, привлачности власти и владања говори потоња, недовршени роман објављен постхумно. У политичком говору макијавелизам значи беспоштедно освајање циљева без обзира на моралне скрупуле. Напознатија је она изворно језуитска девиза, израз према ко-

ТРКА КА БЕЗАКОЊУ

НЕ БЕЗ ЖАЉЕЊА ПРИЗНАЈЕМ ДА СМО СВЈЕДОЦИ МНОГИХ НОВИХ КРИЖАРСКИХ И ВЈЕРСКИХ РАТОВА У ВРИЈЕМЕ ТРЕЋЕГ МИЛЕНИЈА. ЈЕ ЛИ НА ДЈЕЛУ НЕКА ПОВИЈЕСНА РЕГРЕСИЈА ИЛИ ЈЕ БЕЗВЛАШЋЕ НЕШТО ШТО ЈЕ ИМАНЕНТНО ЧОВЈЕКУ КАО ГЕНЕРИЧКОМ БИЋУ, КОЈЕ СВАКИ ОБЛИК ВЛАДАВИНЕ ЗАКОНА СХВАЋА КАО АТАК НА ВЛАСТИТУ СЛОБОДУ?

СПОНЕ Лидија Вукчевић

јему циљ оправдава средство. У XVIII поглављу књиге Владар које говори о томе како владари требају држати своју

ријеч Макијавели каже: ...Опће је познато да је за сваку похвалу владар од ријечи, који се чита као отворена књига и који се

не служи лукавством. Но из искуства знамо да су велика дјела учинили владари који нису много рачуна водили о заданој ријечи, који

су знали вјешто обмањивати људе, и који су напосљетку побјеђивали оне који су се поуздавали у њихову часност. Треба дакле да знате да постоје два начина борбе: један законским путем, други силом. Први је својствен човјеку, други животињама. Но како често први није довољан, треба прибјећи другом... Бисте ли рекли да су ови реци настали прије више од пола тисућљећа? Или сте се и сами замислили над актуалношћу овога фрагмента? Остављам врлим читатељима да закључе, они су сами заточници многих идеја о владавини, владању. И владикама у црногорскоме случају гдје је господство везано с два власништва, над црквом и над државом. Многи ће се упитати чему у XXI стољећу покушај нове успоставе кршћанске, или да будем јаснија, клеронационалне државе? Но, не без жаљења признајем да смо свједоци многих нових крижарских и вјерских ратова у вријеме трећег миленија. Је ли на дјелу нека повијесна регресија или је безвлашће нешто што је иманентно човјеку као генеричком бићу, које сваки облик владавине закона схваћа као атак на властиту слободу? Живимо ли вријеме племенитих дивљака који желе безакоње?

СВИЈЕТЛИ ПРИМЈЕРИ

КОРИЈЕНИ ДЕМОКРАТИЈЕ Ж

еља за влашћу један је од највећих покретача у људској историји. Цијела наша повијест испуњена је, често грчевитим и жестоким, борбама за власт. За толико жељени трон, сукобљавали су се многи, од племена до царства. Колико су те борбе биле жестоке, свједочи чињеница да су пуно њих остале да се памте, да су записиване, као примјери окрутности и такве улазиле у легенду. Природа власти је таква да одувијек тјера људе на велика прегалаштва и понекад чисту безобзирност. Неки народи, од тог надгорњавања за власт направили су скоро умјетност, која нам је позната као политика. Она мрачна страна борбе за власт своју кулминацију доживјела је у дјелу фирентинског државника Николо Макијавелија. Као и свугдје, и црногорску историју испуњавала је одлучна борба за власт. Међутим, наша историја унеколико је и специфична. Вјековна борба за слободу нас је обиљежила и зауставила у неким природним токовима развоја. Још од најстаријих времена за превласт над овом територијом борили су се многи народи. Илирска протодржава или племенски савез, иако аутохтон на овом простору, рано се сукобио са надолазећом силом - Римом. У неколико

ратова и устанака, коначно су Римљани превладали, а Илири пружили посљедњи отпор управо између Скадра и Медуна. Од тада трају борбе за контролу овог простора. Послије више вјекова владавине, римску власт на овој територији срушили су Словени крајем ВИ и почетком ВИИ вијека. У раном средњем вијеку, упорне су борбе за власт међу припадницима династије Војислављевића. О томе свједочи наш најранији историчар Поп Дукљанин у свом дјелу Барски родослов, нарочито истичући краљицу Јаквинту и њену жељу да свом сину обезбиједи трон. Са пропашћу дукљанске државе отпочела је потпуно другачија фаза наше историје. Борба за власт претворила се у борбу за слободу народа и права на постојање сопствене државе. Чак и у периодима када су Црном Гором владали домаћи великаши, Балшићи и Црнојевићи, борба за очување слободе била је примарна нашем народу. Било је сасвим свеједно са које стране окупатор долази. Суочени са највећом силом свог доба, Османским царством, Црногорци су били приморани да се грчевито бране за власт над својом земљом. Управо из тог усуда који нас је задесио, произашао је и је-

дан упечатљив и оригиналан одговор црногорског народа. Сабијени у својим планинама, скоро без средстава и могућности за живот, били су приморани да изнађу рјешење, које би им обезбиједило опстанак под Сунцем. Са пропашћу средњовјековне државе, нестало је и институци-

ја које би наставиле државни континуитет. Црква, скучена и сведена, скоро само на посјед Цетињског манастира, баштинила је ауторитет бивших окупатора и слабо се одрицала својих феудалних навика. У тим суморним временима био је црногорски народ остављен да се сналази сам пред

великим изазовима. Осим борбе са завојевачем, многоструко снажнијим од себе, била је потребна и читава прекомпозиција друштва. Није било довољно само одупријети се непријатељу, већ и изградити нову врсту друштвених веза и односа са којима би се ушло у надолазећи нови вијек. Одрицање од феудалних односа, у тренутку када је то био преовладајући систем на планети, било је уједно и сулудо храбро и невјероватно далековидо. Из најдубљих коријена и атавизма antenam.net

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ОДМАХ ПО ПАДУ ДРЖАВЕ ЦРНОЈЕВИЋА, ОРГАНИЗУЈЕ СЕ ЗБОР ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА У КОЈЕМ МОГУ УЗЕТИ УЧЕШЋА СВИ ПУНОЉЕТНИ ЦРНОГОРЦИ. У НАРЕДНА ДВА ВИЈЕКА НА ПРОСТОРУ СТАРЕ ЦРНЕ ГОРЕ ПОЛАКО ЈЕ ЗРИЈЕВАЛА И КРИСТАЛИСАЛА СЕ ЈЕДНА САСВИМ УНИКАТНА ЗАЈЕДНИЦА ПЛЕМЕНА

7

10. јул 2021.

С тим је у вези нешто што је од XIX стољећа увријежено као темељно питање везано уз власт: нације, националности и национализми. У вријеме у којем сам стасавала, није, успркос свему, било зазорно бити у власти да се симболички изразим, вјерских феномена. У малој средини су религиозни скоро сви. Али је непристојно било бити и националист. Ипак, многи су моји гимназијски вршњаци, већ раних седамдесетих кад смо завршавали гимназију, наглашавали не без поноса: Ја сам Хрват, размеш, Хрват. И ниш ‚ друго не м’рем бит. Буди реко’, ко ти смета, само дај, да би реч рекла, узвраћала бих ја кајкавски. У мојој породици и међу мојим друговима етноси су се мијешали као боје на слици, и понекад би се догодило да не знаш, као у техници ферлауфа гдје се згушњава а гдје разблажава нијанса. На смјени стољећа сам била у друштву својих старих добрих пријатеља Муслимана. Једна је од њих, кад смо препричавали своје догодовштине око фамозне домовнице, рекла како се била обукла сва у зелено, кад је приступала испиту из хрватске повијести и језика, намјерно, каже она. Јер ја и јесам стварно Муслиманка, и ништа друго не бих могла бити. У часу сам помислила да је могла бити рођена и као Српкиња или Исланђанка, али нисам хтјела додавати теферичу соли. Ипак, послије оне њене, наглашене примједбе о муслиманству, осјећала сам се некако изневјерено. Јер двадесет година прије, није било ријечи ни о народности ни о вјери, сви смо једни другима били добри другови. Сама, иако припадам малом и рекли би властодршци ра-

сељеном народу - ваљда је једини европски народ, уз жидовски, гдје их је изван земље више него у властитој држави коју дијеле с већим братом - не правим никада од тога монаде. Дозлабога би било и лицемјерно и трагикомично да се упирем о велику традицију црногорске државности а да се не сјетим глади, архетипске глади својих предака. Већина су били празних стомака. Значи да су били у власти глади. Један је мој дјед тако гладовао, да би учкуром уз трбух свезао плитки и танки камен, да поднесе глад, да га мање боли. То се шапатом преносило у мојој фамилији, као један од облика жртвовања за млађе. Мој се отац, гимназијски професор повијести, издавао за козмокомунисту, а у ствари је био монтенегрински политички ортодокс. И атеист. Био ми је смијешан у својој љутњи на мене, која се не бих могла сјетити имена у набрајању предака. Провјеравао би, свако мало, а ја бих рецитирала наизуст... Дошла бих до петог кољена и ни макац даље. Тада бих се разљутила и питала га: Ђе су ту жене, што шћери нијесу уведене, јесам ли ја ничија? Не ничија, него т о т а л н а незналица, одговарао би мој отац. Сада кад се на телевизији приказује прогноза, осјећам да ми затитра пред очима кад опазим пејзаже сличне мојима. Но, то је само привид, јер знајте, како кажу сви националисти, ја стварно нисам, нисам националист. И заиста не волим власт, ни центиметар власти. Који кажу, више вриједи него сва маст, сва сласт, сва страст. Политике и политизирања. И да се вратим на почетак, страна ми је свака воља за моћи. 

народног духа, Црногорци су изњедрили почетком XVI вијека своју племенско-братственичку заједницу. Одмах по паду државе Црнојевића, организује се Збор црногорског народа у којем могу узети учешћа сви пунољетни Црногорци. У наредна два вијека на простору Старе Црне Горе полако је зријевала и кристалисала се једна сасвим уникатна заједница племена. Стављајући родовске везе у предњи план у односу на економске и тако елиминишући неједнакост међу својим припадницима, добили су заједницу којој није било преседана у свијету. Власт је била у рукама Општег збора и локалних нахијских скупштина, док су угледне личности у племенима биле задужене за доношење судских одлука и спровођење правде. Оваква заједница трпјела је од самог оснивања бројне ударе и покушаје њеног растакања. Османско царство трудило се свим силама да поремети и прекине такво удруживање, како би увукло Црногорце у свој феудални систем. Наметање спахија и дијељење других чинова угледним члановима и највећим братствима било је срачунато да се онемогући стварање засебне државне скупине. Највећа препрека у њеном постојању свакако је била та што ниједна друга држава, а Црна Гора је била окружена са двије велике силе тог доба, Турском и Венецијом, није била спремна да призна нашу племенску заједницу. Демократске или скоро демократске институције које су се развијале у Црној Гори, надасве у антифеудалном духу, биле су неприхватљиве од стране свих других држава.

Повремени договори са Млецима, ради заједничке борбе са Турцима, само су компромиси праћени обостраним неповјерењем. У таквој ситуацији, једини преостатак феудалног система у Црној Гори, Цетињска митрополија, почела је да узима све већу улогу у новом друштву иступајући као посредник у преговорима са страним силама. Током средине XVII вијека било је то активно преговарање са Венецијом, под владиком Мардаријем Ускоковићем Корнећанином око потписивања савезништва и прихватања вјерске уније са Католичком црквом, у којима је учествовао и пећки патријарх. Тек од почетка наредног вијека, када на власт долази први владика из дома Петровића, Данило Шћепчев, црква добија много већу улогу у црногорском друштву кроз изградњу веза са Русијом. Но, то је уједно била и црква која је почела да осјећа жеље и потребе народа и која се ослободила својих феудалних одлика и ставила се снажно на чело државе. Признајући племенски идентитет црногорског друштва и стављајући се у његову заштиту, започела је нову фазу свог развоја и постала фактички аутокефална у односу на друге православне цркве. Њена самосталност проистекла је не из неких формалних признања, већ из јединственог историјског развоја и начина на који се трансформисала у форму која је најбоље одговарала нашој племенској организацији. Отуда и обичај да свештеници носе оружје и активно учествују у борбама, отуда и владике које предводе војску са крстом и мачем у руци. То је била истинска аутокефалија.

КРОЗ СМЈЕНУ ГЕНЕРАЦИЈА

ДОБАР-ЛОШ, ЗАО МИСЛИЛИ СМО ДА ОД ЛОШИХ НЕ МОЖЕ ГОРЕ. АЛИ, ПРЕВАРИЛИ СМО СЕ. ДОШЛИ СУ НОВИ, СТО ПУТА ГОРИ НЕГО ЛОШИ. ТЕК САД ВИДИМО ШТО ЈЕ ПОЗИЦИЈА МОЋИ, НЕЗНАЊЕ, НЕПОТИЗАМ, ЛИЧНИ ИНТЕРЕС И ЗЛА НАМЈЕРА. ОТВОРЕНО, НЕСКРИВЕНО, БЕЗ РУКАВИЦА. ЈЕДНИ СЛУШАЈУ РУСЕ, ДРУГИ РАДЕ ЗА СРБИЈУ И ЦРКВУ ИЗ СРБИЈЕ, ТРЕЋИ ПОКУШАВАЈУ ДА УНИШТЕ СВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, ЧЕТВРТИ ДА ЗАПОСЛЕ СВУ СВОЈУ РОДБИНУ…

НОВИ ТРЕНДОВИ

РАЈКО ПЕРОВИЋ

С

рпски психијатар Јован Марић писао је да љубав према породици, новцу, особама… са протоком времена слаби, једино љубав према власти из дана у дан бива све јача и јача. Имали смо прилике да се пратећи политичка збивања у Црној Гори задњих тридесет година и сами у то увјеримо.

На овако малом простору, ђе сви све познају, ништа не може проћи незапажено. Тако пратимо турбулентна политичка збивања од краја осамдесетих година прошлог вијека. До тада смо имали власт на коју смо се навикли. Атипичну и другачију од подијељених политичких блокова. Једни су нас доживљавали као комунизам на западу, други као капитализам на истоку. А ми опуштени, безбрижни и ушушкани у некој врсти социјализма и сигурног живота. Са ,,црвеним пасошем“ били смо грађани цијелог свијета. А онда је некоме све то засметало. Да ли је било организовано споља а потпомогнуто изнутра, или је било обрнуто, никада нећемо знати. Нама у Црној Гори су из Србије објаснили да наша власт није добра. Да су неки у власти ,,јагњофукци“, да су неки издали Косово, а неки запошљавали родбину. Скочисмо сви на ноге. Зашто служи власт сем да се смијени. Кога је брига

да ли су разлози оправдани, што ћемо даље, ко ће умјесто њих и оће ли нам уопште бити боље. ,,Само ове да макнемо са власти, па ћемо лако“, грмио је Титоград. Све је то било некако лако. Тричетири скупа, као да је власт била затечена. За њих је власт била само радно мјесто, па су је лако предали. Отишли су без борбе. Изненађени, збуњени и разочарани, сјели су у своје фиће и ладе и нестали. А ми, од еуфорије, пјесме и барјачења, нијесмо ни примијетили да су нам нову власт инсталирали са стране. Промакло нам је да је неко довео оне, које може да контролише. Нова власт је за 30 година имала унутрашњих раскола, отрежњења и отпора према онима који су их поставили. Ипак и они на власти и они у опозицији су схватили да између функција са једне стране и моћи, силе и привилегија, стоји знак једнакости. Користили су то колико год су могли. И једни и други. Од локалног нивоа, па до врха државе, колико је коме бастало. Ко је мога више, грабио је више, ко није, дај што даш. Тек тада смо могли у пуном значењу да схватимо народну мудрост ,,Дај некоме моћ, да видиш какав је“. Нијесу схватили да власт није титула него обавеза, да су они ту због народа а не народ због њих. Да су изабрани да покажу колико могу да ураде, унаприједе, побољшају и исправе. Да не треба

да размишљају о незапосленим рођацима, да не лијече фрустрације из дјетињства, комплексе из средње школе и жал за јаким аутомобилима, скупом гардеробом и ексклузивним ресторанима. И наравно, да све треба да плаћају они, а не држава.

Један дио власти то није схватио. Иако их није било много, у малој Црној Гори, ништа се не може сакрити. Правилно распоређени од дна до врха, погрешни су постали синоним за власт. Нажалост, лоши су потпуно заклонили и гурнули у страну велики број добрих, вриједних, паметних, поштених и скромних, које нико није примјећивао ни помињао. Кад се једном постави лош образац напредовања и опстајања на власти, тешко га је промијенити. Тако ,,силни“, опуштени, уљуљкани и лоши, ушли су у изборе 2020. Можда ће се некада и сазнати разлози политичке еутаназије ДПС-а, СД-а и СДП-а. Да ли су осилили и обахатили, или су једноставно свјесно препуштили власт да се обнове, рашчисте и покажу народу да није лако водити државу. Да народ види што је алтернатива. Што год био разлог, резултат је катастрофа. Мислили смо да од лоших не може горе. Али, преварили смо се. Дошли су нови, сто пута гори него лоши. Тек сад видимо што је позиција моћи, незнање, непотизам, лични интерес и зла намјера. Отворено, нескривено, без рукавица. Једни слушају Русе, други раде за Србију и цркву из Србије, трећи покушавају да униште све у Црној Гори, четврти да запосле сву своју родбину, пети да легализују своје нелегално и незаконито стечено, шести да се освете што нијесу прије умјели, седми да изазову раздор и хаос, осми да обезбиједе унучад, девети да зидају и руше, десетима је најважније да командују и да су главни, једанаестима да од партнера отму гласаче, дванаестима да се по сваку цијену одрже на власти… И тако у недоглед. Једино им је заједничка жеља да униште све што је црногорско. Ко се овоме могао надати? Толико незнања, лоше намјере и издаје на једном мјесту. Може ли ово зло донијети нешто добро? Можемо ли нешто научити? Је ли нам сад јасно да се ништа не дешава случајно? Јесмо ли схватили коме је све у интересу да Црна Гора нестане? Видимо ли како су нам захвалили они које смо раширених руку дочекали? Оће ли нам помоћи то што ова зла власт све ради отворено и уопште не скрива своје намјере? Јесу ли схватили они који су из добре намјере покушавали да промијене претходну лошу власт? Требало нам је тридесет година да схватимо да смо једну добру власт замијенили лошом, а лошу власт замијенили злом. Новом влашћу су једино задовољни они којима је интерес нестанак Црне Горе. Нормални народ је у шоку. Можемо ли направити пуни круг и оће ли умјесто овог зла, доћи неки нови и они који су схватили и исправили грешке? Има ли наде за малу и напаћену Црну Гору? 

8

10. јул 2021.

САЊА ДОМАЗЕТ

Ј

едан од песника цивилизације, који је обележио овај век снажним, фрагилним, ингениозним песничким гласом, свакако је Осип Мандељштам, руски Јеврејин који је завршио у Стаљиновом логору. Зато што сурова људска раса не прашта остатке божанског у било коме од нас. Зато свет, по правилу, не воли песнике. Њихова чистота плаши светину. А кад се гомила плаши, онда убија. „Свет треба да чује тај нервозни, чисти глас високог тона, прострељен љубављу, ужасом, памћењем, културом, вером – глас дрхтав можда као шибица што гори на јаком ветру, но, упркос томе, потпуно неуништив. Глас који остаје кад његов гласник оде. Мандељштам је био – човек осећа искушење да каже – модерни Орфеј: послан у пакао, никад се није вратио, док се његова удовица скривала дуж једне шестине Земљине кугле, вукући лонац у коме су се, увијене у ролну, налазиле његове песме, и урезујући их у памћење ноћу у случају да их Фурије нађу приликом претреса. То су наше метаморфозе, наши митови.“ Овако је о Осипу Мандељштаму, једном од највећих песничких имена XX века, писао Јосиф Бродски. После Другог светског рата, Мандељштамова поезија се по Совјетском Савезу говорила шапатом. Књиге са његовим стиховима или есејистиком биле су забрањене. Нико се није ни усудио да их штампа. Његова удовица, Надежда Мандељштам, ноћу је Мандељштамову поезију, пред спавање понављала. Јер су многи од тих стихова постојали једино још у њеној меморији. Њено памћење било је поновно успостављање блискости са Мандељштамом. И освета суровом „вучјаку-веку“ (Мандељштамова дефиниција), чија је храна било људско месо. Поготово у совјетској Русији.

У БИЈЕЛОЈ ЧИПЦИ Пуно Мандељштамово име је Осип Емиљевич Мандељштам, рођен је у Варшави, 1891. Мајка га је умотавала у белу чипку и стављала на прозор (тако је растао и Црњански). Растао је у трговачкој породици. Ноћу, уз свећу која је капала, отац је бројао пазар. „Тај густ, звецкави звук новца који пада у бездан, пун нечег скрханог, терао ме у несаницу.“ Ујутру га је будило рзање коња и звук кола у којима су се клатиле канте са млеком. „Али у јесен, киша је доносила наду. Долази зима. Поново ћемо живети, поново, поново... Поново ће чистота снега опколити земљу. И ми ћемо се ковитлати у ковитлацу тих пахуља...“ Детињство проводи у Петрограду и Павловску. Петроград ће у његовој унутарњој свести заувек одјекивати. И увек ће му се поново враћати. „Вратих се у свој град, до суза толико знани, до сваког нерва, до дечјих жлезда увећаних.“ Његова младост је доба лутања, увек исти бег уметника од себе самог, покушај да се избегне препозната, досуђена судбина. „Био сам заљубљен у један вир, на једној реци. И у једну жену која можда и није постојала.“ Као и читава његова генерација великих стваралаца (Цветајева, Пастернак, Ахматова), путује на школовање у иностранство. Мандељштам један део студија проводи у Хајделбергу. (Можда ће баш под утицајем знања сакупљених у Хајделбергу написати: „А = А: како је то прелепа песничка тема.“ Тако филозофија прелази у поезију.)

ВЕЛИКАНИ РУСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XX ВИЈЕКА: ОСИП И НАДЕЖДА МАНДЕЉШТАМ

ВУЧЈИ ВИЈЕК ПОСЛИЈЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА, МАНДЕЉШТАМОВА ПОЕЗИЈА СЕ ПО СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ ГОВОРИЛА ШАПАТОМ. КЊИГЕ СА ЊЕГОВИМ СТИХОВИМА ИЛИ ЕСЕЈИСТИКОМ БИЛЕ СУ ЗАБРАЊЕНЕ. НИКО СЕ НИЈЕ НИ УСУДИО ДА ИХ ШТАМПА. ЊЕГОВА УДОВИЦА, НАДЕЖДА МАНДЕЉШТАМ, НОЋУ ЈЕ ЊЕГОВУ ПОЕЗИЈУ ПРЕД СПАВАЊЕ ПОНАВЉАЛА. ЈЕР СУ МНОГИ ОД ТИХ СТИХОВА ПОСТОЈАЛИ ЈЕДИНО ЈОШ У ЊЕНОЈ МЕМОРИЈИ

Осип и Надежда Мандељштам

Баш као и Пастернак у Фрајбургу и Мандељштам у Хајделбергу, схвата да је песник. У Петрограду студира на историјско-филолошком факултету Петроградског универзитета. Проучава старофранцуски језик и књижевност. И пише. Поезију. „Његов дух је тражио тело, а налазио речи“, каже Бродски. Око Мандељштама пулсира крвоток Петрограда, који је двадесетих година овог века био заводљив и буран и сав у огледалима неба и воде, као Александрија. Петроград лежи на географској ширини Ванкувера, на ушћу реке широке као Хадсон, између Менхетна и Њу Џерзија, а ,,леп је оном врстом лепоте коју изазива лудило – или која се труди да прикрије то лудило“. Лутајући Петроградом, у другој половини свог кратког живота, најчешће гладан, Мандељштам је на тим петроградским, бесконачним, снежним површинама, грлећи беле стубове фасада, сањао Грчку, Рим, Азију, тропе, укратко, своју поезију.

Она и он су вероватно два највећа и наинвентивнија песника двадесетог столећа, са новим тоналитетом, новом сонорношћу, новом садржином. Није ни чудо да је њихова судбина била подједнако страшна. Цветајева се 1941. обесила у Јелабуги, а Мандељштам завршио близу Владивостока, у једном од многих Стаљинових концентрационих логора 1938. Тоталитаризми не праштају различитост. Зато што у основи мрзе живот. Откако су његова прогонства почела, Мандељштам по далеким крајевима Русије исписује стихове. Чердин, Вороњеж... Увек на путу са прерано остарелом женом. Без новца, без наде. Он пише стихове, она их учи напамет, затим их спаљују, пошто полиција, при претресу, тражи управо њих. Зато што је опасан сваки глас разума у царству потпуног лудила. (Подсе-

тимо, пред крај живота, Стаљин је изјављивао да не верује више ни самом себи.) У Чердину, Мандељштам покушава самоубиство, но, Надежда се буди из некаквог стакленог полусна и успева да ухвати делић његовог старог капута. (Сцена Мандељштама како виси с прозора, на ветру, у љубичасто јутро, док се пешеви лепршају, остаће записана у гласовитим мемоарима Надежде Мандељштам, Сећање и размишљање и Страх и нада.) Стихови из тог доба: „Боцкају трепавице, навиру суза струје, без страха слутим да биће и олује.“ И олуја је дошла. У виду новог хапшења. Мандељштам се са Надеждом није ни честито опростио. Само се мало осврнуо, док су га пожуривали. Није понео ништа са собом. Онамо одлазимо без ичега. Полиција није нашла ништа. Сви стихови су били у Надеждином памћењу. Мандељштам је завршио 1938. у концентрационом логору, у Владивостоку. У шумама око логора није било птица. Бежале су од мириса смрти који је ветар из логора непогрешиво доносио. Тако да је у њима, у рано јутро, владала густа, непрозирна тишина. Једина птица у логору у Владивостоку био је Мандељштам. Његова поезија трајаће докле год буде трајала и ова цивилизација. Стаљин, одговоран за смрт милиона и милиона људи, па и Мандељштама, умро је природном смрћу и сахрањен је уз све војне почасти. Никада није утврђено тачно место где је погубљен и сахрањен Осип Мандељштам.

ЧУВАРКА БЛАГА Али, „рукописи не горе“ (Булгаков). Надежда је, наиме, све његове стихове већ научила напамет. Деценијама, она ће се налазити у бекству, заметаће траг по забитим варошицама велике империје и заустављаће се на новом месту, да би, на први знак опасности, поново кретала даље. Није имала никаквог иметка, ни намештаја, ни било каквих уметничких предмета, ни библиотеку. У годинама кад се на Западу открива пластична хирургија, у Русији је још увек на снази њена радикалнија варијанта, читава се глава уклања с рамена, брзо и лако. Почини-

СВЈЕДОК УСУДА Мандељштам је био ожењен Надеждом Хазин, сликарком, која је постала његов доживотни пратилац и сведок његовог усуда. Није могла да му помогне. Ишла је заједно са њим у прогоне, а она, Мандељштам и Пастернак делили су једно јаје кад би им Борис дошао у посету. Понеки пут ни то не би успели. Упала би полиција и неког од њих ухапсила. Тако би јаје завршило у џепу оног кога одводе у затвор или у непознато. Цветајева и Мандељштам били су пријатељи. Једно другом су посвећивали стихове.

Осип и Надежда у друштву Ане Ахматове, Марије Петрових, Александра и Емила Мандељштама Москва, 1933/1934.

Разлог за прогон Иако се званично сматра да је иронична песмица о Стаљину узрок Мандељштамовог усуда, заправо је такво тумачење, најблаже речено, поједностављено. Познаваоци Мандељштамове поезије знају да он има далеко стравичнијих стихова: „Моћ је одбојна као берберинови прсти...“ И, по речима Бродског, „духовна метла која је требало да кастрира целу нацију, није могла да га заобиђе“. Мандељштам и Надежда селили су се дуж Русије. Из прогонства у прогонство. У Вороњежу, близу оних планина које се зову Урал, а заправо су згуснути сан, после нервног слома, Мандељштаму је јављено да је жена коју је некада много волео, Олга Ваксел, умрла у Стокхолму. Написао је само четири стиха, који су комбинације чистог лиризма и звука камена који пада у дубоку воду: „А укочене ластавице округлих веђа/ из гроба ка мени лете, да ми кажу да су се дуго одмарале/ у свом хладном стокхолмском кревету.“

лац непознат. Све јој је одузето, муж кога је волела, могућност да се бави уметношћу према којој је имала афинитета, сликарством, одузети су јој сви лични предмети. Остали су јој само Мандељштамови стихови које је свако јутро и вече, као молитву, понављала. Ако их заборави, ако заборави макар један стих, најлепша поезија двадесетог века биће заувек изгубљена и Мандељштам ће коначно бити мртав. Овако, док год има његових стихова, има наде, има сна. Није заборавила ниједну једину реч. Није подлегла. (,,Не дајте се пасјим синовима, Борисе Давидовичу“ - Д. К). У шездесет петој, почела је да пише. Сећања, мемоаре, кардиограм срца које је упорно прескакало свих тих година, али је трајало, сецирала је на хартији век, болно и по себе и по друге. Испричала своју истину. О Совјетском Савезу, пријатељима и непријатељима, о томе да није рађала децу јер није желела да негује будућег пионира и комсомолца, проучаваоца Лењина и Маркса, с обзиром да је држава полагала право не само на животе својих јадних грађана, него и на њихове умове, мозгове и пород. Репресија је деловала и пренатално. Написала је четири тома својих мемоара. Први пут су штампани на Западу. Свет се узбуркао. Чак ни они највише склони самозаваравању морали су да отворе очи. И видели ужас. Жеља Надежде Мандељштам се испунила: умрла је у свом кревету, што није мало достигнуће за Руса њене генерације. Рекла је свету истину: „Руски историјски воз се на путу за будућност зауставља у концентрационим логорима крај гасних комора“. Написала је историју болести модерног човека: склон да манипулише, али и да бескрајно трпи сваковрсне манипулације. Сачувала је за цивилизацију поезију и прозу свог генијалног супруга, Осипа Мандељштама. У доба када је свуд око ње беснео Танатос, бринула је о својој души и о душама свих нас, пишући истину, апелујући, упозоравајући. После њене смрти, једина имовина која је за њом остала био је сат са кукавицом. 