Issuu

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

Burne reakcije na odluku premijera Dritana Abazovića da manjinska vlada, bez kvalifikovane većine, usvoji nacrt ugovora sa Crkvom Srbije, pad Vlade izvjestan

Premijer Dritan Abazović konstatovao da je nacrt tzv. temeljnog ugovora usvojen

Usvojili ugovor bez kvalifikovane većine, SDP uskratio podršku Vladi Tokom četvorosatne rasprave ministri iz SDP-a ukazivali su na sporne članove nacrta ugovora i zahtijevali da se glasanje o ovom pitanju odgodi kako bi se sproveo dodatni dijalog i usaglašavanje. I potpredsjednik Vlade Ibrahimović je zatražio da se na izvjesno vrijeme odloži usvajanje. Kada Abazović nije odustao od svog nauma da pitanje ugovora sa Crkvom Srbije završi što prije, i kada je nakon glasanja - 13 glasova za od 21 člana Vlade, proglasio kvalifikovanom većinom, potpredsjednik Vlade i ministar odbrane Raško Konjević saopštio je da je 43. Vlada izgubila podršku parlamentarne STR. 2. i 3. većine koja ju je birala i da će inicirati skraćenje mandata Skupštini

ABAZOVIĆ ZAŠTIĆEN: Iako su funkcioneri obavezni da dostave dokaze koje posjeduju o eventualnom krivičnom djelu to se, izgleda, ne odnosi i na prvog čovjeka izvršne vlasti

Specijalno tužilaštvo neće da istražuje koji su to podaci Europola kojima prijeti premijer STR. 5.

Ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić saslušan na Cetinju zbog dešavanja 4. i 5. septembra prošle godine

Adžić i Brđanin da sprovedu istragu i kazne one koji su zloupotrijebili silu STR. 9.

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

PADA I 43. VLADA ZBOG ODNOSA SA CRKVOM SRBIJE:

Nikolić: Jasno je što su sljedeći potezi Odluka Vlade Crne Gore, odnosno premijera Dritana Abazovića da, iako na sjednici nije bilo kvalifikovane većine, proglasi da je Vlada podržala ugovor sa Crkvom Srbije, izazvala je oštre reakcije dijela javnosti, a iz najjače partije u crnogorskom parlamentu, koja podržava ovu manjinsku vladu – Demokratske partije socijaliste, saopšteno je sinoć da je jasno je što su sljedeći potezi, a sudeći prema prethodnom saopštenju ove stranke – Abazović i njegov tim će ostati bez njihove podrške. Iz Vlade je kasno sinoć i zvanično saopšteno da je „Vlada Crne Gore usvojila prijedlog usaglašenog teksta ‘temeljnog ugovora‘ između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve“. Ubrzo je uslijedio odgovor portparola DPS-a Miloša Nikolića koji je na Tviteru poručio da je jasno što su sljedeći potezi. - O daljim koracima javnost će biti detaljno obaviještena nakon sjednice Predsjedništva DPS-a koja je zakazana za nedjelju u 11 sati - istakao je Nikolić. STR. 4. i 5.

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

KOMENTAR

Atentat na bivšeg japanskog premijera tokom predizbornog govora

Serdari i šibicari Piše: Draško ĐURANOVIĆ

Imena svih ministara ostaće zapisana, nosiće vječno taj politički žig. Neki uz sramotu, kao Savo Fatić koji se čitavog života kajao. Neki sa ponosom i u komforu Beograda, kao Janko Vukotić. Njihova stvar. A naša, crnogorska, stvar je - ako ovđe ima građanske većine, ako ima onog serdarskog ponosa - da se to ne dozvoli. Pad Vlade Dritana Abazovića postao je uslov za pokušaj crnogorskog uzdizanja STR. 3.

Abe umro nakon ranjavanja, ubica odmah uhapšen

STR. 18.

Montefarm neće nabavljati dodatne količine vakcina protiv korona virusa

Dostupno oko 500 hiljada vakcina, za 170 hiljada rok ističe do kraja ljeta

STR. 8. i 9.

Politika

Subota, 9. jul 2022.

I 43. VLADA PADA ZBOG ODNOSA SA CRKVOM SRBIJE: Premijer Dritan Abazović konstatova

Usvojen ugovor bez kvalifikov većine, SDP uskratio podršku V Tokom četvorosatne rasprave ministri iz SDP-a ukazivali su na sporne članove nacrta ugovora i zahtijevali da se glasanje o ovom pitanju odgodi kako bi se sproveo dodatni dijalog i usaglašavanje. I potpredsjednik Vlade Ibrahimović je zatražio da se na izvjesno vrijeme odloži usvajanje. Kada Abazović nije odustao od svog nauma da pitanje ugovora sa Crkvom Srbije završi što prije, i kada je nakon glasanja – 13 glasova za – od 21 člana Vlade, proglasio kvalifikovanom većinom, potpredsjednik Vlade i ministar odbrane Raško Konjević saopštio je da je 43. Vlada izgubila podršku parlamentarne većine koja ju je birala i da će inicirati skraćenje mandata Skupštini PODGORICA – Premijer Dritan Abazović konstatovao je da je na jučerašnjoj sjednici Vlade usvojen nacrt takozvanog temeljnog ugovora koji bi trebalo da se potpiše sa Crkvom Srbije, iako za tu odluku nije obezbijeđena kvalifikovana većina. Potpredsjednik Vlade, ministar odbrane Raško Konjević poručio je da je usvajanjem spornog teksta vlast izgubila podršku. Od prisutnih 18 članova Vlade, 13 je glasalo za, a pet je bilo protiv. Za ovakav ugovor sa Crkvom Srbije glasali su Dritan Abazović, Vladimir Joković, Marko Kovač, Aleksandar Damjanović, Filip Adžić, Goran Đurović, Ana Novaković-Đurović, Fatmir Đeka, Dragoslav Šćekić, Vasilije Lalošević, Miomir Vojinović, Zoran Miljanić i Biljana Šćepanović, dok su Konjević, Ranko Krivokapić, Admir Adrović, Ervin Ibrahimović i Adrijan Vuksanović izdvojili mišljenje. Sjednici nijesu prisustvovale ministarke Jovana Marović i Maša Vlaović, a ministar Maraš Dukaj je napuštio salu prije glasanja.

RAČUNANJE

Tokom četvorosatne rasprave ministri iz SDP-a ukazivali su na sporne članove nacrta ugovora i zahtjevali da se glasanje o ovom pitanju odloži kako bi se sproveo dodatni dijalog i usaglašavanje. I potpredsjednik Vlade Ervin Ibrahimović, kao i ministar Adrijan Vuksanović su tražili da se privremeno odloži usvajanje. Kada Abazović nije odustao od

Leposavić uoči početka sjednice bio u Vladi Neposredno pred početak

Sa sjednice Vlade Crne Gore

svog nauma da pitanje ugovora sa Crkvom Srbije završi što prije, i kada je nakon glasanja – 13 glasova za – od 21 člana Vlade, proglasio kvalifikovanom većinom, potpredsjednik Vlade i ministar odbrane Raško Konjević saopštio je da je 43. Vlada izgubila podršku parlamentarne većine koja ju je birala i da će inicirati skraćenje mandata Skupštini. Konjević je Abazovića podsjetio da su dogovorili da će se o ovom pitanju, iako još uvijek nije izmijenjen Poslovnik, odluči-

Licemjerno Ministarke kulture i medija Maša Vlaović i evropskih poslova Jovana Marović, kao ni ministar javne uprave Maraš Dukaj, juče nijesu bili na sjednici Vlade kada se glasalo o „temeljnom ugovoru“ sa Crkvom Srbije. Vlaović i Marović nijesu se uopšte pojavile na sjednici, dok je Dukaj salu napuštio kada se glasalo o ugovoru, tako da je premijer Dritan Abazović ostavljen bez kvalifikovane većine za svoju odluku, ali ga to nije omelo da je proglasi usvojenom. Troje ministara jeste na ovaj način poslalo poruku javnosti što misle o paktu Abazovića sa Crkvom Srbije, ali njihov gest je licemjeran. Nijesu pokazali ličnu i profesionalnu hrabrost i integritet da budu na sjednici i glasaju protiv. Pogotovo ministarke kulture i evropskih poslova koje je trebalo crnogorskoj javnosti da saopšte – Vlaović što ovakav ugovor znači u odnosu na crnogorsko sakralno blago i kulturnu baštinu, a Marović da li je ovaj akt u skladu sa nedavnom Rezolucijom Evropskog parlamenta kojom je Crkva Srbije, pored ostalog, označena kao instrumentalizovana vjerska K. K. zajednica koja širi ruski uticaj na Zapadnom Balkanu.

vati kvalifikovanom većinom. Premijer je ponudio novo tumačenje kvalifikovane većine. - Trinaest za, pet izuzelo mišljenje, to je više od dvije trećine od broja prisutnih. Ako bude trebalo za sedam dana će se glasati ili elektronski, samo da ne potcjenjujemo ni ovaj broj ljudi koji se izjasnio – rekao je Abazović. Ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić upozorio je premijera da se tako ne može računati. - Kvalifikovana većina ne postoji od prisutnih, ona je od svih, zato je i uvedena. Pristajem da se glasa za sedam dana, ali ne možemo mijenjati kvalifikovanu većinu – pojasnio je Krivokapić.

OZBILJNA KRIZA

Ministri iz SDP-a su tokom rasprave predlagali da se ovaj radni tekst provjeri kroz dijalog i da se tako dođe do rješenja za koja bi mogli reći da su u skladu sa Ustavom i zakonom. Upozoravali su da ako se usvoji ovakav tekst, to može i izazvati nestabilnost i zaustaviti Crnu Goru na putu ka EU, za što je ova Vlada i dobila manjinsku podršku. Abazović nije mario za ta upozorenja. - Kad usvojite tekst, više nema konsultacija. One se obavljaju

prije nego ga usvojite na Vladi. Želim da vas obavijestim, da zbog svih ovih razloga, ukoliko odbijete prijedlog za dodatnim konsultacijama, i usvojite ovakav tekst, ova vlada je izgubila većinu – 35 do 37 poslanika koji su glasali vladu se ne slažu sa ovim tekstom – upozorio je Konjević. To će, kazao je, prouzrokovati inicijativu za skraćenje mandata. - Vlada ulazi u ozbiljnu krizu, a vi kao premijer gubite podršku parlamentarne većine koja vas je izabrala – poručio je Konjević. Premijer mu je odgovorio da neće moliti kako bi se odustalo od uskraćivanja povjerenja njegovom kabinetu, ali i ocijenio da podršku ,,neće uskratiti racionalni ljudi“. - Podijelićemo odgovornost za političku nestabilnost, za ekonomsku nestabilnost na jesen. Ja to ne priželjkujem, ako ne bude druge varijante, ići ćemo na izbore. Na kakve idemo bez Ustavnog suda – na to će morati da se da odgovor. Ali nemojte misliti da ću ucjenama doći u situaciju da se kolebam – rekao je Abazović. Ustvrdio je da je spreman da do momenta potpisivanja ugovora prihvati suštinske primjedbe koje se odnose na ugrožavanje

nacionalnog interesa, ali nakon što se nacrt usvoji!? - To što neko ima opservacije da je nešto neustavno, ne znači da je tako. To što vi mislite da neko pitanje može da se uspostavi Vladi kao ultimativna stvar, to nas ne vodi niđe. To nije put za bilo kakav dogovor. Ja preuzimam punu odgovornost. Nijesam ovdje došao da budem ičija ikebana, nijesam došao da me ovdje ucjenjuje, naročito jedan dio ljudi protiv kojih se ja politički i pravno borim. Ne mislim na političare nego na grupacije iz druge sfere u nadležnosti ministra unutrašnjih poslova – naglasio je Abazović.

„NEPOTREBNA PRAŠINA“

O spornom tekstu ugovora govorio je ministar pravde Marko Kovač. Kazao je da je redigovan nacrt ugovora koji je Vladi „dostavljen u aprilu 2021. godine“. Ustvrdio je da su određene pojedinosti i odredbe upodobili tako da je „ovakva verzija u potpunosti u skladu sa Ustavom i zakonom“, ali i ugovorima koji su potpisani sa drugim vjerskim zajednicama. - Mislim da ni u čemu nije povrijeđen javni interes, da nikako nije dovedena u pitanje bilo kakva opasnost za pravni poredak Crne Gore. Na kraju – ovdje

jučerašnjeg zasijedanja Vlade, iz zgrade izvršne vlasti izašao je bivši ministar pravde Vladimir Leposavić. Nakon što su ga primjetili, okupljeni građani počeli su da zvižde i skandiraju „ua“ i „Lepi, Lepi“. Leposavić im je mahnuo, a potom ušao u vozilo koje ga je čekalo na ulazu u zgradu Vlade. Leposavić je bio ministar u Vladi Zdravka Krivokapića, a smijenjen je samo nekoliko mjeseci nakon imenovanja, pošto je na sjednici Skupštine, odgovarajući na poslanička pitanja, negirao genocid u Srebrenici. Prije angažmana u Vladi bio je član pravnog tima Crkve Srbije, a za njegovog mandata urađen je i nacrt ugovora sa ovom vjerskom zajednicom koji je Abazovićev tim samo doradio. U kom svojstvu je Leposavić juče bio u zgradi Vlade nije poznato.

se radi o ugovoru, unutrašnjem pravu koji nema međunarodno pravni karakter i svaka odredba ugovora mora biti u skladu da Ustavom i zakonom – ocijenio je Kovač. Ponovio je da nije čuo nijednu konkretnu pravnu kritiku na normativni dio teksta, već samo političke komentare. Demantovao ga je potpredsjednik i ministar Konjević koji je podsjetio članove Vlade na pismo koje im je uputila NVO Akcija za ljudska prava, a u kojem navode niz primjedbi na predloženi tekst ugovora.

ARGUMENTI

Konjević je ukazao da se tekst ugovora sa SPC u bitnom razlikuje od ugovora koji je potpisan sa Islamskom zajednicom u dijelu gdje se u dokumentu koji bi trebalo da se potpiše sa Crkvom Srbije Vlada neovlašćeno poziva na kanonsko pravo i Ustav SPC. Sa druge strane, pojasnio je Konjević, Vlada to ne čini u ugovoru sa Islamskom zajednicom, jer se tamo

Politika

Subota, 9. jul 2022.

ao da je nacrt tzv. temeljnog ugovora usvojen

vane Vladi

ne poziva na Šerijatsko pravo, već se navodi da se njegove odredbe „uvažavaju u dijelu koji se odnosi na ustrojstvo Islamske zajednice i vršenje vjerskih obreda i poslova“. - Naša obaveza, kao države koja je odvojena od crkve i za nas kao ministre, nije da znamo što je pravoslavno kanonsko pravo, niti šta je Šerijat, a još manje da znamo odredbe ustava SPC – istakao je Konjević. Sporan je, dodao je, i naziv „temeljni ugovor“ koji, kako je naveo, nije u saglasnosti sa Zakonom o slobodi vjeroispovijesti. Komentarišući odredbu koja Crkvi Srbije daje javno-pravna ovlašćenja ukazao je da se ona, shodno Ustavu, mogu dati samo zakonom, a ako je to zakonom predviđeno mogu se i prenijeti aktom Vlade. - Govori se o tome da je to izdavanje krštenica. Dakle: izdavanje krštenice je interni akt SPC i ona ga je izdavala i bez ovog ugovora i izdaje ga bez javnopravnih ovlašćenja i u Srbiji i u Hrvatskoj – rekao je Konjević. Ne bih volio, dodao je, da se ispostave kao istinita tumačenja koja je čuo prema kojima bi, na primjer, dokument koji bi građani dobili u crkvi prilikom vjenčanja mogao da se izjednači sa onim koji se dobija iz građanskim vjenčanjem. - Ono što svima nama treba da bude cilj jeste da za svaki akt koji ova Vlada usvoji možemo da kažemo, u punom kapacitetu, da je u skladu sa Ustavom i pravnim propisima. Naravno, to ne znači da svako nema pravo da taj akt provjeri kod nadležnih sudskih organa, ali ovdje je ukazano na više članova koji zahtijevaju jedan dijalog – naveo je Konjević. Premijer je posebno prokomentarisao primjedbe Akcije

Komentar

Premijer ustvrdio da bi rušenje Vlade bila podrška ruskom uticaju?!

Serdari i šibicari Piše: Draško ĐURANOVIĆ

Premijer Abazović je saopštio da je dobio poruku da bi rušenje Vlade predstavljalo direktnu podršku ruskom uticaju u Crnoj Gori. - Rušenje ove vlade je direktna podrška ruskom uticaju u Crnoj Gori. Stvaranje nestabilnosti je direktno u interesu ruskog uticaja u Crnoj Gori. Ko hoće da je sruši, srećno bilo, samo da se ne skrivamo iza evropejstva – rekao je Abazović. Ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić potvrdio je da vladu ruši ruska politika, ali je

za ljudska prava. Najvažnijim je ocijenio uvodni dio pisma koji je ova NVO uputila.

U SKLADU SA USTAVOM?

- Najvažnija rečenica koju sam pročitao u tom izvještaju je taj prvi pasus, on je sve objasnio, poslije toga ništa ne treba čitati. Oni su rekli da Vlada nijednim ugovorom ne može da poništi zakonodavstvo Crne Gore. Tu je početak i kraj svake priče. Usvojila Vlada ugovor ovakav, onakav – on ne može biti u suprotnosti sa zakonom – protumačio je Abazović. Vjerovatno je i moglo, dodao je, drugačije formulisati određene odredbe, ali je suština, smatra on, da ovaj ugovor ne može imati suprematiju nad Ustavom i zakonom. -Da li su neke stvari mogle da se urade bolje – sigurno. Da li

Konjević: Nije tačno da je CPC registrovana za vrijeme bivše vlade

Tokom rasprave na Vladi Abazović je spočitao da je Crnogorska pravoslavna crkva sve do prethodne Vlade bila registrovana kao NVO. Odgovorio mu je ministar Konjević poručivši da je nekolika puta iznio nešto što nije tačno. - Da ste vi, prethodna vlada, registrovala CPC kao vjersku organizaciju. To nije tačno, imamo akt iz 2000. godine kojim je izdato uvjerenje vjerskoj zajednici Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi – rekao je Konjević.

i podsjetio u kom subjektu je Evropski parlament uočio ruski uticaj. - Evropski parlament kaže ovako – instrumentalizacija vjerskih institucija, kakav je ruski uticaj preko pravoslavne crkve u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Ne piše ni preko Krivokapića, ni preko Ure, ni preko SDP-a – naglasio je Krivokapić. Dodao je i da Evropski parlament prepoznaje u ovom subjektu i pristrasno pisanje istorije, izazivanje podjela, promociji anti-EU agende.

ja tvrdim da je ovaj tekst prefektan – ne. Da li mislim da je dobar i u skladu sa Ustavom i zakonom – da – ocijenio je Abazović. Nedugo poslije toga ustvrdio je suprotno – kazao je da će do samog čina potpisivanja nastaviti sa konsultacijama, jer ne želi „da stavi potpis na nešto što nije siguran da je u skladu sa Ustavom, zakonom i interesima Crne Gore“!? Konjević je upozorio da ugovor predstavlja saglasnost dvije volje. - Kad se potpiše poslije se samo mijenja uz saglasnost dvije volje. Ne može ga jedna strana mijenjati kako ona hoće ili joj je to mnogo teže. Komentar da usvojimo neki tekst, pa da se konsultujemo – ne drži mi logiku – kategoričan je bio Konjević.

INOSTRANI SUBJEKAT

Ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić kazao je kako je prošla vlada pala na istom pitanju, i to 5. septembra na Cetinju, zbog čega je ovo pitanje osjetljivo i za ovu vladu. - Ja sam mislio da smo se Kovač i ja saglasili – kad sam pisao, rekao i objavio da se ne pregovara sa SPC nego sa njihove četiri eparhije. Ovoj vjerskoj zajednici je sjedište van Crne Gore i tako se treba pravno ponašati – naglasio je Krivokapić. Govoreći o preambuli kazao je da postoji standard koji se ustaljuje. - A to je da ako se ona bavi politički važnim događajima iz istorije, onda ona dobija elemente obaveznosti – pojasnio je Krivokapić. Kazao je kako pitanje ugovora sa SPC ne može imati prioritet nad dva stuba na kojima počiva aktuelna vlada, a to su evropske integracije i ekonomska pitanja, a naveo je i da uočava političke motive koji imaju za cilj da nas uvedu u teme koje bi nas odaljile od tih ciljeva. Podsjetio je da Srbija ovoj vjer-

skoj zajednici ne daje kontinuitet koji pokušava da joj se obezbijedi ovim ugovorom, već da joj se postojanje tamo priznaje od 1836. godine. Abazović mu je odgovorio ga ne interesuju zakoni Srbije, na šta mu je Krivokapić kazao da ipak moraju jer je – SPC registrovana u Srbiji. Ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić prokomentarisao je kako su sve stranke u Vladu ušle sa nekim prioritetima, te istakao da su znali da je ovaj ugovor od prioritetnog značaja SNP-u. -Ja nijesam želio da ih gledamo u oči i da ih prevarimo. Nego da rješavamo ovo, kao i ostala pitanja. Razumio bih da se sporimo oko nečega što remeti ustavni poredak, ali mi se sporimo i izazivamo percepciju javnosti da ćemo zaustaviti evropski put zbog jednog ugovora – naveo je Adžić. I on smatra da ima problematičnih stvari u preambuli i kaže da je ne bi formulisao na način na koji je formulisana, ali je i istakao da to - nema pravnu snagu?! Ministar poljoprivrede i vicepremijer Vladimir Joković smatra da ovaj ugovor predstavlja ispravljanje nepravde i upitao zašto do sada nije potpisan ugovor sa „vjerskom zajednicom koja ima najveće povjerenje vjernika“ Fatmir Đeka rekao je kako je on tokom ranijeg političkog djelovanja bio kritički nastrojen prema SPC, ali da sada treba gledati naprijed. Ocijenio je da se ovim ugovorom SPC stavlja u pravni okvir države. Ministar kapitalnih investicija i vicepremijer Ervin Ibrahimović smatrao je da se ova priča mogla uraditi sa malo više senzibiliteta. - Da širom inkluzijom dođemo do nekih rješenja ili da savladamo one prepreke koje evidentno onemogućavaju jedan kvalitetniji dijalog. Možda ima prostora da idemo u tom pravcu – naveo je Ibrahimović. Željka ZVICER

Ako je ikada bilo dileme, nakon jučerašnje sjednice Vlade Crne Gore - više je nema. Glasajući za neustavni, nezakoniti i diskriminatorski nacrt ,,temeljnog ugovora“ Dritan Abazović i dvanaest članova njegovog kabineta stavili su interese Crkve Srbije, Vučićevog Beograda i Putinove Moskve iznad interesa građana i države Crne Gore. Niko od ministara nije, kao onomad na Podgoričkoj skupštini Savo Fatić, povikao ,,od danas više nijesmo Crnogorci, no smo Srbi“, ali je poruka jasna. Ukoliko se Crkvi Srbije, ključnom političkom instrumentu velikosrpske politike, dozvoli da, sada i pravnim aktom, nastavi da vlada crnogorskim manastirima, ako se prizna da je ona ovđe starija nego u Srbiji i ako se „temeljnim ugovorom“ temeljno ozakoni krađa crnogorskog kulturnog identiteta i sakralnog nasljeđa – onda su i Crnogorci i Crnogorke, kao i država Crna Gora, osuđeni na odumiranje. Što bi rekao pjesnik - da u ,,mučenju izdišu členovi“. I onda još Abazović, šibicarski kako umije, sve granajući rukama kao lutka na koncu, koji neko drugi povlači, zamijeni teze, pa ustvrdi da, oni koji žele da obore Vladu zbog neprirodnog pakta sa Crkvom Srbije rade - ,,za ruski interes“ i „protiv evropskog puta“. Kao da je usvajanje ,,temeljnog ugovora“ bio ultimativni uslov Brisela za naš put ka EU?! Ili kad ono premijer, na kraju tužne balade, objasni ,,zainteresovanoj javnosti“ da su, u stvari, protiv usvajanja ,,temeljnog ugovora“ samo – šverceri duvana ,,koji zarade i po petsto miliona“ - što bi značilo da će švercere, sada kada je utemeljen ,,temeljni“, sveštenici Crkve Srbije, koja slavi ratne zločine i proglašava herojima ratne zločince, ubuduće biti i policajci - hapsiti, oduzimati robu na granici, što li? Zovite me ekstremistom ili pećinskim nacionalistom, ali ovakvu količinu bedastoća i besprizornih laži u tako kratkom vremenu ne bi izgovorila čak ni ratna portparolka Kremlja Marija Zaharova, sve da joj Dmitrij Peskov drži pištolj pored glave. Naravno, sada će da se ponovo raspredu priče, teorije zavjere - o Dritanovih 21 milion; o tome je li Dritan ucijenjen ili kupljen; da li postoji tajni dil Ure i Demokratskog fronta pod pokroviteljstvom Vučića; zašto urašica Jovana Marović nije glasala već je Vladu gledala od kuće; kako će reagovati Božena Jelušić... Pa će da krenu sporovi po medijima da li je odlukom prekršena odredba o kvalifikovanoj većini iz koalicionog sporazuma, pa glasanje nije bilo regularno ili je, pak, Poslovnik Vlade ključan, pa je glasanje bilo baš onako regularno. Nevažne priče i pitanja, luk i voda. Dritanu Abazoviću niko ne drži pištolj uperen u glavu, ovo je igra u kojoj on i njegovi svjesno učestvuju. Gledali ste: trinaest ministara 43. Vlade Crne Gore glasalo je, a da im se ne zacrvene obrazi, za ugovor koji im je izdiktiran iz Beograda, za ugovor koji znači poniženje države Crne Gore, za akt koji znači poništenje crnogorske istorije i identiteta. Imena svih ministara ostaće zapisana, nosiće vječno taj politički žig. Neki uz sramotu, kao Savo Fatić koji se čitavog života kajao. Neki možda i sa ponosom i u komforu Beograda, kao Janko Vukotić. Serdari i šibicari, i obrnuto. Njihova stvar. A naša, crnogorska, stvar je - ako ovđe ima građanske većine - da se sve to ne dozvoli. Zaustavljanje, rušenje, oburdavanje, zovite kako hoćete, Vlade Dritana Abazovića je uslov svih uslova da se Crna Gora vrati sebi i evropskom putu. Konsenzus o izboru članova Sudskog savjeta ili Ustavnog suda, ne kosi se sa zahtjevom o skraćenju mandata parlamenta, već je to čin delegitimizovanja manjinske vlade koja je izgubila podršku. Ovđe je bitan princip, a ne partijske nijanse. Uostalom, što znači ulazak u EU bez države, bez identiteta, koja nije suverena na svojoj teritoriji; kome osim tuđinima valja Crna Gora kao ljuštura iz koje je izvađena utroba istorije, sjećanja, kulture? To nije pitanje partijskih dogovora, skupštinskih igara i pregovora, već pitanje budućnosti države. Djelovalo je to juče mučno, taj direktni prenos izdaje interesa. Ali nije prvi, neće biti ni posljednji put. Jer, treba se iznova podsjećati na proročke riječi velikog Mladena Lompara: ,,Opet će/ iz našeg strpljenja buknuti bijes/ jer nećemo klečati/ dok gođ ima/ Montenegra / i njegove neporažene zastave/ neće nas naslijediti tišina / ni kad neki jadnik / otvori utrobu darovnog konja / (i ode prebrojavati srebrnjake) / i ne nadaj se – nikad ovđe / neće biti posljednjeg boja / mi smo vječita meta“. Da, nema ovđe posljednjeg boja, ali borbe mora biti. Zato je jedini odgovor građanske Crne Gore: ta vlada mora da pada.

Politika

Subota, 9. jul 2022.

Grupa građana se i juče ujutro okupila ispred zgrade Vlade – revoltirani usvajanjem nacrta „temeljnog ugovora“ na kratko blokirali saobraćaj

m. babović

Zeković: Nećemo pristati na program posrbljavanja Crnogoraca

Aleksandar Saša Zeković juče ispred Vlade

PODGORICA – Sve što je premijer Dritan Abazović na sjednici Vlade rekao o navodnom pomirenju zapravo predstavlja njegov program posrbljavanja Crnogoraca, na što ne smijemo pristati – poručio je sa skupa ispred zgrade Vlade građanski aktivista Aleksandar Saša Zeković nakon što je na jučerašnjoj sjednici Vlade, bez kvalifikovane većine, usvojen nacrt „temeljnog ugovora“ sa Crkvom Srbije. Manja grupa građanki i građana i juče ujutro, uoči zasijedanja Vlade, okupila se ispred sjedišta izvršne vlasti kako bi još jednom, nakon skupa u četvrtak veče, iskazali protest protiv usvajanja ugovora kojim se, kako su i ranije upozorili, crnogorska istorija, sakralno i kulturno nasljeđe krade i predaje drugoj državi. Abazović je kasno popodne proglasio ugovor usvojenim, poslije čega se Zeković obratio okupljenima i poručio da je premijer tu tačku dnevnog reda progurao na nekorektan, neprincipijelan i štetan način. Uvjeren je, međutim, da će se o tzv. „temeljnom ugovoru“ ponovo glasati na Vladi. - Ono što je dobro je to što će se o ovom ponovo glasati. To znači da će se vršiti veoma snažan pritisak na pojedine članove Vlade kako bi se izjasnili u cilju podrške ovom ugovoru – istakao je on. U ime građana koji, kako je rekao, drže do sekularne, nezavisne i suverene Crne Gore i zemlje vladavina prava, zahvalio je dvojici ministara iz Socijaldemokratske partije Ranku Krivokapiću i Raško Konjeviću. - Koji su se borili za očuvanje takve države, ali i osnovnih atributa i ingerencija koje jedna država ima. Sa druge strane, vidjeli smo, i to nas je posebno razočaralo, da premijer Dritan Abazović ne želi da se drži osnovnih pravila utvrđenog rada i ne želi da poštuje većinu i partnerstvo koje je uspostavljeno u Vladi. Sve što je Dritan Abazović danas pričao na sjednici Vlade, govoreći o navodnom pomirenju, u stvari jeste njegov program posrbljavanja Crno-

goraca. Na to ne možemo pristati – kategoričan je Zeković. Pozvao je građane svih nacionalnosti i vjeroispovijesti da stanu u odbranu „ljudskih prava i sloboda“, a političare da rade na spuštanju tenzija i daju prostor dijalogu. - I da se ne žuri sa ovakvim rješenjima, već da se da šansa evropskim integracijama i stvarnom pomirenju – zaključio je Zeković. Prije obraćanja okupljenima, revoltiran načinom na koji je Vlada usvojila nacrt ugovora, on je nenasilno pokušao da probije zaštitnu ogradu i kordon specijalaca i dođe do zgrade Vlade, ali ga je policija spriječila. Potom je još jedan od učesnika protesta pokušao da prođe zaštitnu ogradu, ali je, umjesto policije, reagovao sam Zeković koji ga je udaljio od ograde i smirio. Grupa okupljenih građana je nakon toga, naizmjeničnim prelaskom kolovoza sa jedne i sa druge strane, u znak protesta, blokirala saobraćaj na Bulevaru Stanka Dragojevića. Zaustavljene automobile policija je preusmijerila nazad, a potom su zaustavili saobraćaj bulevarom tako što su parkirali policijske automobile. Nakon što je iza zaštitne ograde postavljen policijski kordon, specijalci sa dugim cijevima, građanke i građani su im zapjevali crnogorsku himnu i skandirali: „Izdaja“, „Belveder“, „E viva Montenegro“. Kao i prethodnih puta, nosili su crnogorska, komitska i obilježja Evropske unije i NATO-a. Jedini ministar u Vladi koji se usudio juče da izađe pred okupljene građanke i građane bio je šef diplomatije Ranko Krivokapić. Nakon što je napuštio sjednicu, iz zgrade Vlade izašao je na glavna vrata, prošao kroz kordon specijalaca i okupljenima, u prolazu, kratko poručio kako „temeljni ugovor“ nije usvojen, „jer nije bilo kvalifikovane većine“. Građanke i građani razišli su se nešto poslije 19 sati. Organizarori se, za razliku od prethodna tri protestna skupa, nijesu obratili učesnicima protesta, niti najavili nove proteste. Đ. ĆORIĆ

PODGORICA – Odluka Vlade Crne Gore, odnosno premijera Dritana Abazovića, da, iako na sjednici nije bilo kvalifikovane većine, proglasi da je Vlada podržala ugovor sa Crkvom Srbije, izazvala je oštre reakcije dijela javnosti, a iz najjače partije u crnogorskom parlamentu, koja podržava ovu manjinsku vladu – Demokratske partije socijaliste saopšteno je sinoć da je jasno je što su sljedeći potezi, a sudeći prema prethodnom saopštenju ove stranke – Abazović i njegov tim će ostati bez njihove podrške. Iz Vlade je, kasno sinoć i zvanično saopšteno da je „Vlada Crne Gore usvojila prijedlog usaglašenog teksta ‘temeljnog ugovora’ između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve (SPC)“. Ubrzo je uslijedio odgovor portparola DPS-a Miloša Nikolića koji je na Tviteru poručio da je jasno što su sljedeći potezi. - O daljim koracima javnost će biti detaljno obaviještena nakon sjednice Predsjedništva DPS-a koja je zakazana za nedjelju u 11 sati - istakao je Nikolić. On je koji sat ranije pozvao premijera da razjasni nedoumice oko glasanja na sjednici Vlade, uz poruku da više neće imati podršku DPS-a ukoliko je odluka o ugovoru sa Crkvom Srbije donijeta. - DPS sa žaljenjem konstatuje da je, uprkos okolnosti da se rasprava na sjednici Vlade mogla pratiti putem direktnog televizijskog prenosa, ostalo do kraja nejasno da li je Vlada Crne Gore na sjednici usvojila prijedlog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom – saopštio je Nikolić ranije sinoć. Pojasnio je da je odluka usvojena glasovima 13 članova Vlade, a političkim sporazumom koji su potpisale političke partije koje učestvuju

Burne reakcije na odluku premijera Dritana Abazov usvoji nacrt ugovora sa Crkvom Srbije, pad Vlade iz

Nikolić: Jasno j su sljedeći pote i. božović

Miloš Nikolić

u njoj ili podržavaju Vladu u Skupštini Crne Gore, definisano je da je neophodna kvalifikovana većina. - To nedvosmisleno znači da je potrebno da ovu odluku podrži 2/3 svih članova Vlade, odnosno njih 14, da bi došlo do njenog usvajanja. Iz navedenog se više nego jasno vidi da Vlada nije imala potrebnu većinu za usvajanje navedene odluke - objasnio je Nikolić.

Istakao je da bi Abazović trebalo da saopšti decidiran stav: da li je Vlada na sjednici „donijela odluku o usvajanju prijedloga ugovora sa SPC“. Na Tviteru se sinoć oglasio i šef crnogorske diplomatije Ranko Krivokapić koji nije podržao ugovor poručujući da „ugovor sa SPC nije dobio dvotrećinsku većinu, Abazović predlaže da se ponovo glasa sljedeće sedmice“.

- Ugovor nije dobio dvotrećinsku većinu, u skladu sa sporazumom o podršci 43. Vladi Crne Gore, koji su potpisale partije u manjinskoj vladi sa DPS i LP – napisao je on. Naglasio je i da je prijedlog premijera da se glasa ponovo iduće sedmice. Lider Socijaldemokrata Damir Šehović pozvao je juče sve državotvorne političke i ukupne društvene snage da razlike stave

Predsjednica Skupštine razgovarala sa pred stranaka i najavila intenziviranje rada odbo

Đurović: Posto da se rješavaju Kompletna atmosfera je bila dobra, prijateljska i konstruktivna. Svi imamo raspoloženje da se najkvalitetniji i najprofesionalniji kadrovi biraju na odgovorna mjesta u domenu pravosuđa, kazala je predsjednica parlamenta

Sa sastanka u Skupštini

PODGORICA – Svi politički subjekti su izrazili želju i posvećenost strateškom cilju da Crna Gora postane članica Evropske unije, kao i rješavanju pitanja koja traže kvalifikovanu većinu, poručila je predsjednica Skupštine Danijela Đurović nakon jučerašnjeg sastanka sa predstavnicima parlamentarnih partija.

Sastanku su prisustvovali predsjednici DPS-a Milo Đukanović, Ure Dritan Abazović, SDP-a Raško Konjević, SD-a Damir Šehović, SNP-a Vladimir Joković, Bošnjačke stranke Evrin Ibrahimović, Liberalne partije Andrija Popović, Force Genci Nimanbegu, Nove srpske demokratije Andrija Mandić, Demokrat-

ske narodne partije Milan Knežević, Radničke partije Maksim Vučinić. Ispred Pokreta za promjene i Demokrata prisustvovali su Branko Radulović i Vladimir Martinović. Predsjednica Skupštine Danijela Đurović novinarima je u parlamentu kazala da je vrlo zadovoljna sastankom, prvenstveno odazivom političkih subjekata. Ocijenila je da je to snažna poruka i da postoji raspoloženje, odgovornost i profesionalnost da se rješavaju otvorena pitanja u Crnoj Gori.

Predsjednica parlamenta kazala je da su se ključne teme o kojima su razgovarali odnosile na izbor sudija Ustavnog suda, imenovanje članova Sudskog savjeta, izbor vrhovnog državnog tužioca, kao i na reformu izbornog zakonodavstva. - Osnovni zaključak današnjeg rada jeste da očekujemo i tražimo intenziviranje rada odbora u čijoj su nadležnosti imenovanja iz domena pravosuđa kako bi završili procedure koje su u toku. Namjera je da se svi postupci što prije završavaju i to je najvažnija poruka – istakla je Đurović.

Politika

Subota, 9. jul 2022.

vića da manjinska vlada, bez kvalifikovane većine, ABAZOVIĆ ZAŠTIĆEN: Iako su funkcioneri obavezni da dostave dokaze koje posjeduju o eventualnom krivičnom djelu zvjestan to se, izgleda, ne odnosi i na prvog čovjeka izvršne vlasti

je što tezi

po strani i zajedno stanu u zaštitu i odbranu državnog dostojanstva i građanskog, sekularnog i evropskog opredjeljenja Crne Gore, na koje se, kako je kazao, brutalno nasrće, uz upozorenje da je „Crna Gora nažalost dovedena do zida“. - Sada nam je više nego ikad potrebna državnička odgovornost! Ali i hrabrost i odlučnost! Skratimo mandat Skupštini i na izborima kažimo veliko NE tihoj okupaciji naše države - napisao je on u objavi na Tviteru. Oglasila se i poslanica Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović-Stanković koja je ocijenila da odluka Vlade o takozvanom temeljnom ugovoru sa Crkvom Srbije nema kvalifikovanu većinu. - Pravno, nema novog glasanja o istom pitanju. NE dva puta o istoj stvari. Odluka nije dobila kvalifikovanu većinu. Može se glasati nova odluka o ugovoru, ali o ugovoru druge sadržine. Otvorite dijalog, premijeru poručila je Vuksanović-Stanković na Tviteru. I predsjednik Crnogorskog helsinškog odbora Miodrag Vlahović upozorio je da 13 glasova za nije dvotrećinska većina od 21. - Temeljna je i apsolutna sprdnja kako premijer vodi sjednicu i kako tumači pravna i poslovnička pravila. Ovo je za-

Iz DF-a traže da Abazović i Joković ispune i obećanje o „Otvorenom Balkanu“ U prosrpskoj i proruskoj Novoj srpskoj demokratiji, najvećoj članici Demokratskog fronta, zadovoljni su odlukom Vlade da prihvati nacrt ugovora sa Crkvom Srbije. Lider ove partije Andrija Mandić na Tviteru je uputio čestitke zbog odluke. - Teška sjednica, Vlada je na kraju donijela odluku koja je zaokružila priču započetu 26. decembra 2019. godine u Skupštini Crne Gore – napisao je on, uz konstataciju da je to „energija nošena snagom naše crkve i više stotina hiljada ljudi na veličanstvenim litijama 2020. godine“. Poručio je i da od Dritana Abazovića i Vladimira Jokovića očekuje da ne posustanu. - I ubrzo ispune i druga data obećanja vezana za ,,Otvoreni Balkan“ i održavanje popisa - istakao je Mandić. Još jedan lider Demokratskog fronta pozdravio je odluku Vlade, takođe, uz poruku da je „sad vrijeme za ‘Otvoreni Balkan’“. - Žao mi je što Zdravko Krivokapić i „Evropa sad“ nijesu imali hrabrost Dritana Abazovića da usvoje ,,temeljni ugovor“ sa SPC – napisao je Milan Knežević Andrija na Tviteru. Milan Mandić

ista bilo teško gledati i slušati. Trinaest nije 2/3 većina od 21. Odluka nije donijeta – istakao je Vlahović na Tviteru. Oglasili su se i iz Liberalne partije sa ocjenom da odmah treba pokrenuti pitanje povjerenja Vladi. - Akt političkog nasilja i bahatosti kroz nepoštovanje volje najvećeg dijela parlamentarne većine i velikog dijela same Vlade, te izigravanje sporazuma na kojem počiva ova vlada od strane premijera, ozbiljan su udarac Crnoj Gori i njenoj evropskoj i demokratskoj perspektivi, ali i njenom ukupnom identitetu i ustavnom ustrojstvu - saopštili su oni, uz konstataciju da premijer umjesto

Knežević

evropskog puta „nudi klerikalizaciju i legalizovanje nadmoći crkvene nad državnom vlašću“. Iz Građanske inicijative „21. maj“ ocijenili su da je jučerašnjom odlukom obesmišljen dogovor oko prioriteta Vlade i da je Abazović za dva mjeseca pretvorio u kopiju prethodne. - Pokazalo se da je Vučićeva ikebana nastavila da istrajava u marionetskoj politici koja je duboko suprotna proevropskoj i državotvornoj Crnoj Gori. U svojoj providnoj perfidnosti lider rastrojene „zelene partije“ proglasio je ugovor sa SPC usvojenim iako je ugovor podržan od nedovoljnog broja članova Vlade - saopštili su oni. K. KRSMANOVIĆ

dstavnicima parlamentarnih ora u čijoj je nadležnosti pravosuđe

oji raspoloženje u važna pitanja Na pitanje Pobjede da li je bilo zahtjeva nekih predstavnika političkih partija kojima uslovljavaju podršku imenovanjima u pravosuđu, predsjednica parlamenta je odgovorila: „Apsolutno ne“. - Kompletna atmosfera je bila dobra, prijateljska i konstruktivna. Svi imamo raspoloženje da se najkvalitetniji i najprofesionalniji kadrovi biraju na odgovorna mjesta u domenu pravosuđa. Apsolutno niko nije izlazio ni sa kakvim zahtjevima niti implicirao u tom pravcu - kazala je Đurović. Dodala je da je ovaj sastanak bio inicijalni i da je dogovoreno da će se komunikacija nastaviti. Predsjednica Skupštine kazala je da su na sastanku pominjana i neka konkretna imena koja mediji promovišu, ali je istakla i da u ovom formatu ne razgovaraju o konkretnim rješenjima. - Nemamo potrebu da raspravljamo o imenima. Smatramo

da prvenstveno odbori treba da procijene i daju preporuke kandidatima koji su najkvalitetniji i da onda vidimo oko kojih možemo da postignemo konsenzus. Mislim da u ovom trenutku nije mjesto da se o bilo kom pojedincu govori. Znamo da su određeni procesi još uvijek u toku. Bespredmetno je govoriti o imenima onda kada su oni još uvijek nepoznanica - kazala je Danijela Đurović. Iako je na sastanku dogovoreno da se samo Đurović obrati javnosti, to je učinio i funkcioner Demokrata Vladimir Martinović, kazavši da je dijalog koji je poveden u Skupštini fingirani dijalog gdje se, kako je rekao, unaprijed znaju određena rješenja kada je u pitanju sastav Sudskog savjeta. Podsjetio je da je nedavno potpredsjednik Vlade Raško Konjević informisao da ga je premijer Abazović obavijestio kako su pojedini politički subjekti spremni da daju kvali-

fikovanu većinu a da zauzvrat dobijaju mjesta po dubini. - Ne znam ko od njih dvojice govori istinu, ali znam da ti politički subjekti na koje je mislio, ovih dana i na prošlim sjednicama Vlade i te kako napreduju po dubini i ostaju po dubini. Na taj način očito postoji neki zakulisni dogovor. Mislimo da su neka od rješenja već unaprijed odgovorena. Da li se radi o Koraću, Vučiniću, Spajiću, Šoću, Medojeviću ostavljamo crnogorskoj javnosti da to sudi u danima pred nama - kazao je Martinović. Istakao je da su Demokrate uvijek bile i da će biti na talasu evropskog puta ali da neće pristajati na fingirane dijaloge koji neće doprinijeti zatvaranju poglavlja 23 i 24. - Na ovom fingiranom sastanku je bilo prijedloga gdje grubo treba politika da uđe u pravosuđe, da se Ustav baci pod noge i tako se dođe do nekih rješenja. Jasno i glasno sam saopštio da tako nešto nikom ne smije pasti na pamet da radi - kazao je on. Rekao je da je apsurdno da im je na kraju sastanka ponuđeno da glasaju o nekim zaključcima koje, kako kaže, niko nije vidio. Ž. Z.

Specijalno tužilaštvo neće da istražuje koji su to podaci Europola kojima prijeti premijer PODGORICA - Specijalno državno tužilaštvo, saopšteno je Pobjedi juče, neće preduzimati krivično gonjenje u slučaju prijetnji premijera Dritana Abazovića, najvjerovatnije nekim članovima njegove vlade, da posjeduje po njih inkriminišuće podatke Europola, koje će javnosti saopštiti, kako je kazao, u slučaju da ga dovedu „u tu situaciju“. - Specijalno državno tužilaštvo neće preduzimati krivično gonjenje povodom izjava premijera, a svakako, nepristrasnim i detaljnim razmatranjem komunikacija sa aplikacije Skaj, dostavljenih od Europola i nadležnih pravosudnih organa Francuske, utvrđuje da li postoje osnovi sumnje da su službena lica bilo kod državnog organa učinila krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti iz njegove stvarne nadležnosti – kazao je Pobjedi državni tužilac i portparol Specijalnog državnog tužilaštva u Podgorici Vukas Radonjić. U odgovoru na naše pitanje posebno je istakao „da su, prema Zakoniku o krivičnom postupku, službena i odgovorna lica u državnim organima, dužna da prijave krivična djela za koja se goni po službenoj dužnosti, o kojima su obaviještena ili za koja saznaju u vršenju svoje dužnosti, da navedu dokaze PODGORICA – Vlada je utvrdila prijedlog da se vršilac dužnosti direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Savo Kentera imenuje za direktora te bezbjednosno-obavještajne službe. Ovaj prijedlog Vlada će, kako je propisano odredbom člana 25 Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost, dostaviti Skupštini radi davanja mišljenja koje parlament daje nakon rasprave u nadležnom radnom tijelu Odboru za odbranu i bezbjednost. Kentera obavlja funkciju v. d. direktora ANB-a na koju ga je Vlada imenovala na drugoj sjednici 5. maja. Protiv njegovog imenovanja, tada su bili ministri iz Socijalističke narodne partije Vladimir Joković, Marko Kovač, Dragoslav Šćekić, Vasilije Lalošević i Miomir Vojinović i ministar Aleksandar Damjanović. Kentera je na funkciji direktora ANB-a zamijenio Dejana Vukšića. Iz Vlade su saopštili da su razmotrili više kadrovskih pitanja. Vlada je razriješila predsjednika Odbora direktora Aerodroma Crne Gore Nebojšu Đo-

Više državno tužilaštvo

koji su im poznati i preduzmu mjere da se sačuvaju tragovi krivičnog djela, predmeti na kojima je ili pomoću kojih je učinjeno krivično djelo, predmeti nastali izvršenjem krivičnog djela i drugi dokazi“. Pobjeda tužilaštvo nije ni pitala hoće li preduzimati krivično gonjenje povodom izjava premijera, već hoće li reagovati, odnosno formirati predmet, što bi podrazumijevalo da ga pozovu da se izjasni kojim inkriminišućim podacima raspolaže i na koga se oni konkretno odnose. Abazović je u četvrtak na pitanje novinara o podacima Europola kazao da to ne može da odgovori i da je za njega „sve okej“. - Ja sam za punu transparentnost i navijam da se ta transparentnost nekako i efektuira

u javnosti – kazao je Abazović. Premijer je u srijedu izjavio, komentarišući spor u Vladi zbog ugovora sa Crkvom Srbije, kojem su se žestoko suprotstavili potpredsjednik Vlade i ministar odbrane Raško Konjević i šef crnogorske diplomatije Ranko Krivokapić, da se oni koji se protive ovom ugovoru „ne plaše ‘temeljnog ugovora’ nego Europola“. - A ako me dovedu u tu situaciju, to ću i saopštiti – zaprijetio je on. Dvojicu ministara Abazović je u srijedu optužio i za ekstremizam sa fašističkim elementima. Tužilačkom organizacijom sada rukovode kadrovi izabrani na inicijativu ljudi iz Abazovićeve Ure – Maja Jovanović i Vladimir Novović. K. KRSMANOVIĆ

Vlada razmotrila više kadrovskih pitanja

Utvrđen prijedlog da Savo Kentera bude na čelu ANB-a kovića, kao i članove Ognjena Jovovića, Branka Vukovića, Bora Todorovića i Eldina Dobardžića. Eldin Dobardžić imenovan je za predsjednika Odbora direktora Aerodroma, dok su za članove Odbora izabrani Kemal Purišić, Slavko Vukčević, Momčilo Martinović i Nebojša Đoković. Ivana Martinić imenovana je za vršiteljku dužnosti direktorice Uprave pomorske sigurnosti i upravljanja lukama. Kako se navodi u dokumentu, Vlada je razriješila članove Izvršnog odbora Nacionalne turističke organizacije Ljiljanu Vuksanović, Nebojšu Rackovića i Milenu Jovetić. Za članove tog tijela imenovani su Damir Davidović, Snežana Pekić i Miško Rađenović. - Donijeto je rješenje o pre-

Savo Kentera, v. d. direktora ANB-a

stanku vršenja dužnosti v. d. generalne direktorice Direktorata za kulturnu baštinu i razvoj u oblasti kulturne baštine u ranijem Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta Anite Lagator, kazali su iz Vlade. R. P.

Ekonomija

Subota, 9. jul 2022.

Tržišna inspekcija kontrolisaće marže na osnovne životne namirnice

Željezarci čekali premijera, primio ih ministar Goran Đ

Trgovcima prijeti kazna do 10.000 eura EPCG naredne s

odlučuje o cijen Željezaru

PODGORICA – Od prošlog petka, kada je na snagu stupila odluka Vlade kojom je visina marži na pšenično brašno, šećer, ulje i so u maloprodajama ograničena na sedam, odnosno pet odsto u veleprodajama, nijesu utvrđena nepoštovanja te odluke, rečeno je Pobjedi iz Uprave za inspekcijske poslove (UIP). Inspektori tržišne inspekcije će, kako nam je rečeno, tokom redovnih kontrola, utvrđivati i da li se trgovine pridržavaju odluke Vlade kojom su ograničene marže na osnovne životne namirnice. Ukoliko inspektor utvrdi da se trgovci ne pridržavaju privremenih mjera za ograničavanje cijena proizvoda, narediće otklanjanje nepravilnosti. Za pravno lice predviđena je kazna od pet

do deset hiljada eura, a za odgovorno lice od 500 do hiljadu eura. Preduzetnicima za nepoštovanjem odluke prijeti kazna od 500 do dvije hiljade eura, a fizičkom licu od 500 do hiljadu eura. Učiniocu prekršaja, kako objašnjavaju iz UIP-a, može se izreći i mjera zabrane obavlja-

U ponudi M:tel-a novi Urban Neo paketi

nja trgovine od 30 dana. Najveći trgovinski lanci u Crnoj Gori prije destak dana nijesu htjeli da komentarišu odluku Vlade o smanjenju marže. Iz trgovinskih lanaca nijesu odgovorili ni na pitanje Pobjede kolike su bile dosadašnje marže na tim proizvodima. M. Lk.

Odluka Vlade na prijedlog ministra finansija

Snižena pretplata Programu ,,Evropa sad“ i jeftiniji telefoni promijenili ime PODGORICA - U ponudi M:tel-a su sasvim novi Urban Neo paketi, koji imaju više interneta od svih do sada čak do 1.000 GB mjesečno, zatim dodatne gigabajte za društvene mreže, dodatne gigabajte za WB6 zonu, a uz najveći paket korisnici dobijaju i dva GB za sve države Evrope osim Sjevernu Makedoniju, potom za Tursku, SAD, Kanadu i Kinu, saopšteno je iz ove kompanije. Povodom 15. rođendana iz M:tel-a preporučuju paket URBAN NEO 3 sa pretplatom koja je snižena i iznosi 15 eura mjesečno. U okviru ovog paketa svakog mjeseca korisnik dobija 50 GB interneta, 15 GB interneta za WB6 (Srbija, BiH, Kosovo, Albanija i Sjeverna Makedonija), 200 GB za omi-

ljene aplikacije i sve to uz ekstra snižene modele telefona. Iz ponude izdvajaju Samsung i Xiaomi modele, koji su sniženi i u ponudi su na 24 mjesečne rate uz nove pakete. - Mjesečna rata za Samsung Galaxy A33 uz paket Urban Neo 3 je samo četiri eura, a za Xiaomi Mi 11 Lite je pet eura. Samo jedan euro mjesečno korisnik plaća za model Xiaomi Redmi 10 C, a uz isti paket za model Xiaomi Redmi Note 11 je rata samo tri eura. Uz ove modele čak preko 500 eura su sniženi superiorni modeli Samsung Flip i Samsung Fold – kaže se u saopštenju. Ova ponuda važi uz ugovor na 24 mjeseca. Aktivacija postpejd kartice se plaća šest eura. Akcija traje do isteka zaliha. r. e.

PODGORICA - Ministar finansija Aleksandar Damjanović predložio da se ime programa ,,Evropa sad“ promijeni u ,,Nova poreska politika“ što je usvojeno na jučerašnoj sjednici Vlade. Premijer Dritan Abazović kazao je da ne treba državnu politiku vezati za imena političkih subjekata. - Ne možemo da idemo u promociju jedne političke opcije. Smatram dobro da se pojavljuje politička konkurencija, da će to motivisati sve da budemo bolji, a li isto tako mislim da je bolje da svi uđemo u političku arenu, a ne da se sa strane pravimo pametni i pokušavamo da nipodaštavamo svu energiju ljudi koji su u političkoj areni i pokušavaju da nešto reformišu - napomenuo je Abazović. r. e.

Preliminarni podaci Monstata za prošlu godinu

Proizvodnja primarne električne energije 2,33 hiljade GWh

PODGORICA - Proizvodnja primarne električne energije u Crnoj Gori u prošloj godini iznosila je 2,33 hiljade gigavat sati (GWh), a proizvodnja električne energije iz transformacija 1,44 hiljade GWh, pokazuju preliminarni podaci Monstata. - Uvoz električne energije iznosio je 5,32 hiljade GWh, dok je izvoz iznosio 5,49 hiljada GWh - navodi se u saopštenju. Iz Monstata su objasnili da je potrošnja grane energetike iznosila 124,2 GWh, a gubici prenosa i distribucije električne energije 503,9 GWh. - Ukupna raspoloživa količina električne energije za finalnu potrošnju u prošloj godini iznosila je 2,98 hiljada GWh - naveli su statističari.

Najveća potrošnja električne energije ostvarena je u sektoru domaćinstava 44,9 odsto, ostalim sektorima 32,3 odsto i djelatnostima industrije 22,8 odsto. - Bilans električne energije sadrži godišnje podatke o proizvodnji, uvozu, izvozu, transformaciji, utrošku i raspodjeli električne energije u Crnoj Gori u prošloj godini - saopštili su statističari. Izvještajne jedinice za bilans električne energije su preduzeća koja se bave proizvodnjom električne energije. - Bilans električne energije obuhvata i podatke iz statističkih istraživanja iz oblasti statistike energetike, spoljne trgovine, industrije, saobraćaja i poljoprivrede - zaključuje se u saopštenju. S. p.

Iz EPCG Pobjedi je potvrđeno da još nijesu poznati uslovi isporuke električne energije, koji su od uticaja na odluku Davidovića o eventualnoj kupovini fabrike. Rečeno nam je da bi Odbor direktora o tom pitanju trebalo da odlučuje na sjednici početkom iduće nedjelje PODGORICA – Iako su radnici Željezare očekivali da se juče ponovo sretnu sa premijerom Dritanom Abazovićem, na kratkom sastanku prije sjednice Vlade sa ministrom ekonomskog razvoja Goranom Đurovićem nijesu saznali ništa novo u odnosu na prošli petak. Sastanku nije prisustvovao biznismen Miodrag Daka Davidović, trenutno jedini zvanično zainteresovan kupac ove fabrike. On je ranije kazao da je petak posljednji rok do kada očekuje da se konačno razriješi situacija oko Željezare, ali nije odgovarao na naše pozive i poruke da li je i dalje pri tom stavu.

SManjena cijena

Kako je Pobjedi kazao predstavnik radnika Ivan Vujović, Đurović je ponovio da država stoji iza njih i da je spremna da uđe u vlasničku strukturu Željezare, ukoliko Davidović uspije da se dogo-

vori oko cijene sa turskom kompanijom Tosjali. Đurović im je, kako je naveo Vujović, kazao da su Turci pregovore oko prodaje fabrike prenijeli na jednu beogradsku firmu te da su smanjili svoju prvobitnu ponudu od 25 miliona eura, ali nije precizirano o kom je iznosu riječ. - Država je spremna da bude suvlasnik Željezare i da pruži svu logistiku Davidoviću ukoliko preuzme fabriku. Što se tiče Liverovićkog jezera, rečeno je da ta voda nije nikakav problem, te da je trenutno jedini problem u cijeni struje, oko čega bi trebalo da pregovaraju Davidović i EPCG, pa očekujemo da će tokom iduće nedjelje doći do tog sastanka. Ostajemo u upravnoj zgradi fabrike, a krajem iduće sedmice, u zavisnosti od datuma sjednice, ponovo ćemo doći na sastanak sa predstavnicima Vlade – kazao je Vujović. Na pitanje Pobjede da li je predočeno u kom procentu bi

Radnici Željezare

država učestvovala u vlasništvu, Vujović je kazao da to nije precizirano i dodao da ih to i ne zanima. - Nas samo interesuje da se riješi ova agonija, da neko napokon preuzme fabriku i da se mi vratimo svojim proizvodnim pogonima – kazao je Vujović.

iSporuka Struje

Sudski savjet objavio oglas koji će biti otvoren 15 dana

Bira se novi predsjednik Privrednog suda PODGORICA – Sudski savjet (SS) juče je objavio javni oglas za izbor novog predsjednika Privrednog suda, nakon što je Blažo Jovanić prošlog petka razriješen ove dužnosti, imajući u vidu da je u pritvoru dva mjeseca zbog sumnje za stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebe službenog položaja. Prema Zakonu o Sudskom savjetu i sudijama, za predsjednika ovog suda može biti izabrano lice koje je završilo Pravni fakultet, položilo pravosudni ispit te ima deset godina iskustva na pravnim poslovima, od čega najmanje pet na sudijskoj odnosno tužilačkoj funkciji. Kandidati se mogu prijavljivati narednih 15 dana na obrascu koji je dostupan u svim sudovima, SS i njihovoj internet

Privredni sud

stranici, a SS će, kako se navodi u oglasu, odbaciti sve neblagovremene i nepotpune prijave. Sudija Vladimir Bulatović, koji je prethodno radio u nikšićkom Osnovnom sudu, juče je započeo svoj angažman u Privrednom sudu, nakon što je dan ranije potpisao svečani

tekst zakletve pred SS. Ovaj sud već duži period funkcioniše sa četvrtinom kapaciteta, a situacija bi trebalo da se popravi na jesen, kada završava obuka za još tri kandidata, koji bi, nakon evaluacije Centra za obuku sudija, trebalo da budu izabrani za sudije. M. Lk.

Ekonomija

Subota, 9. jul 2022.

Obraćanje grupe inženjera pljevaljske kompanije

Đurović

D.MIJATOVIĆ

sedmice ni struje za

PODGORICA - Trenutna atmosfera i model rukovođenja Rudnikom uglja je primjer kako se preduzeće vodi prema zatvaranju, tvrdi grupa inženjera pljevaljske kompanije (imena poznata redakciji Pobjede) u obraćanju koje je poslato Pobjedi. Oni, između ostalog, u dopisu navode da se politikom partijskog zapošljavanja i nepotizma ugrožava opstanak kompanije, te da je došlo vrijeme kada struka mora da upali alarm ili će sve poslije biti kasno. - Trenutna atmosfera i model rukovođenja Rudnikom uglja je primjer kako se preduzeće vodi prema zatvaranju zato više nema niko pravo da zatvara oči pred ovom činjenicom. U suprotnom svjedočićemo gašenju za Pljevlja krucijalno važne kompanije i oslonca daljeg razvoja naše opštine – kaže se u dopisu grupe inženjera.

Partijsko zaPošljavanje

pitanju trebalo da odlučuje na sjednici početkom iduće nedjelje. Predstavnici turske kompanije su nedavno, prilikom posjete Crnoj Gori, predočili predstavnicima Vlade da su spremni da koriguju cijenu. To je radnicima na sastanku prošlog petka saopštio premijer, koji su, kako su tada naveli, prvi put izašli zadovoljni sa sastanka jer je država stala iza njih. Komentarišući navode iz Vlade da su spremni da uđu u vlasničku strukturu Željezare, Davidović je tada kazao da bi ipak više volio da kompaniju preuzme u

cjelosti i vodi je samostalno. Abazović je tada saopštio da je do 1. septembra, do kada će radnici primati naknade, potrebno naći novog investitora, navodeći da ima više zainteresovanih za kupovinu Željezare, ali ne i o kojim je kompanijama riječ. Davidović je inicijalno ponudio da je kupi za 15,1 milion eura, koliko su je Turci i platili prije deceniju. Radnici fabrike su danonoćno u fabrici duže od mjesec, nakon što im je rečeno da će samo njih dvadesetak iz uprave ostati u fabrici, dok će 229 radnika dobiti otkaze. M. lk.

Oni navode da je Rudnik uglja kompanija od državnog značaja a ne lična prćija bilo kog pojedinca ili stranke. - Rudnik uglja politikom partijskog zapošljavanja i nepotizma ugrožava opstanak ove kompanije. Dakle radna mjesta treba sačuvati, održavati i proširivati na realnim osnovama. Sadašnji model ugrožava opstanak i vodi kolapsu Rudnika na kraći ili srednji rok. Moramo svi biti svjesni da se ovdje ne radi da li će se zaposliti 400 novih nego da li će bez posla ostati svih 1.200 radnika, odnosno njihovih porodica – upozorava grupa inženjera. Prema njihovim riječima projekti od značaja za razvoj su odloženi ili prolongirani, što je vrlo nepovoljno jer to dovodi u bezizlazno stanje. - Posebno bi ovdje istakli izmiještanje korita rijeke Ćehotine bez čije realizacije nema daljeg održivog rada Rudnika i TE Pljevlja. Ovaj projekat je maltene zaustavljen – tvrdi grupa inženjera.

Trenutni model rukovođenja vodi ka zatvaranju Rudnika

Upravna zgrada Rudnika uglja

Oni dodaju da je diversifikacija prodaje uglja dobra, kao i novi kupci, ali se postavlja pitanje formiranja cijene od 28 eura po toni jer je, kako kažu, u vremenu opšte energetske krize, ta cijena sa ostalim manipulativnim troškovima izgleda formirana ,,otprilike“ bez ikakve razumne tehno-ekonomske analize. - I laicima je jasno da je ovo katastrofalan potez kojim se od ukazane prilike da se kapitalizuje trenutno dobra cijena na tržištu došlo do cijene koja ne garantuje ni neutralno održivu cijenu uglja. Ako se uzme u obzir da trenutno na tržištu u Evropi nema jeftinijeg uglja od 50 eura po toni ozbiljno sumnjamo u način kalkulacije navedene cijene – ističe se u dopisu. Rudnik uglja je 25. maja potpisao ugovor o kupoprodaji mrkog lignitnog uglja sa Elektroprivredom Srbije (EPS). Ugovorom je, kako je ranije saopšteno iz RUP-a, predviđena isporuka prvih 40 hiljada tona od planirane ukupne količine

Sastanak predstavnika Ministarstva finansija i Asocijacije menadžera

od 300 hiljada tona uglja. Cijena uglja iznosi 28,8 eura bez PDV-a za kvalitet toplotne moći od osam hiljada kJ/kg po toni, pri čemu se vrši korekcija cijene ponderisanjem u rasponu toplotne moći od sedam hiljada do deset hiljada kJ/kg. Realizacija ugovora sa EPS je počela 10. juna kad je sa separacije Doganje u pravcu Prijepolja krenulo šest kamiona nosivosti 25 tona.

nategnuta Priča

Dodaje se da rudari u operativi tvrde da dovoljne količine uglja, kako za široku potrošnju tako i za TE, su moguće i realne. - Za sve druge veće količine su van projekata i energetskog bilansa i da je to „nategnuta priča“ posebno u zimskim uslovima eksploatacije – rekli su inženjeri. Navode da je ekonomska opravdanost ležišta Glisnica upitna i eventualna eksploatacija i transport uglja uključujući i eksproprijaciju nijesu realni u ovom trenutku div-

ljanja cijena goriva, snadbijevanja rezervnih djelova ali i zbog ekoloških problema koji dolaze sa otvaranjem novih kopova. - Nažalost, priča o Glisnici je samo izgovor i skretanje teme sa lošeg planiranja i investiranja u kop Potrlica – kaže se u dopisu. Grupa inženjera smatra da Rudnik uglja svoju osnovnu djelatnost, obezbjeđivanje dovoljnih količina uglja za Termoelektranu i široku potrošnju trenutno podređuje u odnosu na druge aktivnosti, a zbog sitnih i uskih interesa. - Rudnik ne može izdržati eksperimente i u praksi rudarenja ,,neracionalne ideje i metode rada“. Širenje djelatnosti koje je poželjno sastoji se samo na rekultivaciji odnosno ljekobilju koje je upitno i zdravom razumu a ne nekoj ozbiljnoj elaboraciji – ocijenila je grupa inženjera. Oni navode da je društvena odgovornost Rudnika nešto što se podrazumijeva, a kako kažu, sadašnja metodologija ustupanja mehanizacije je primjer ,,divljeg zapada“ i populizma. - Zbog političkih poena bukvalno se po sistemu šaltera daje skupa mehanizacija da radi poslove koji nijesu u opisu posla rudarske kompanije, dakle bez naloga, definisane procedure, troškova analize. I nijesmo mi protiv pomaganja široj društvenoj zajednici. Naprotiv, treba Rudnik da pokaže izraženu društvenu odgovornost ali da benefite tog činjenja imaju svi a ne samo pojedinci – zaključuju inženjeri. s. P.

Podaci Akcije za socijalnu pravdu

zahtjevi Neće biti povećanja poreza Odštetni CRBC-a 190 miliona PODGORICA - Nema namjere za povećanje postojećih poreskih opterećenja, ali ima za intenziviranje saradnje i otvoreniji dijalog između Vlade i poslovne zajednice, poručio je ministar finansija Aleksandar Damjanović na sastanku sa predstavnicima Asocijacije menadžera Crne Gore (AMM). Iz Ministarstva je saopšteno da je tokom otvorenog i konstruktivnog razgovora ocijenjeno da, u cilju povećanja budžetskih prihoda, treba kako snažnija poreska disciplina, tako i širenje poreskog obuhvata. Predsjednik Asocijacije menadžera Budimir Raičković kazao je da Ministarstvo finansija vidi ne samo kao važnog partnera sa kojim treba kontinuirani dijalog, već i kao korektivnu i pokretačku snagu na putu održivosti i stabilnosti privrede, u globalno posmatrano, složenom trenutku. Pored razgovora o sivoj ekonomiji kao evidentnom problemu, pažnja je data i ozbiljnim izazovima sa kojima se država suočava po pitanju ubiranja prihoda od onlajn trgovine, odnosno kupovine na daljinu, kao i prihoda od izdavanja privatnog smještaja i drugih djelatnosti.

PODGORICA - Odštetni zahtjevi kompanije CRBC zbog problema na izgradnji prioritetne dionice auto-puta do početka ove godine iznosili su najmanje 190 miliona eura – saopšteno je iz Akcije za socijalnu pravdu (ASP).

Damjanović je podsjetio na značaj podsticanja svijesti svakog pojedinca da razmišlja i reaguje kao ,,inspektor“ u situacijama kada se suočava sa nepoštovanjem zakonskih mjera, poput neizdavanja fiskalnih računa. Raičković je kazao da očekuje da će se Vlada, a posebno Ministarstvo finansija, još aktivnije uključiti u proces digitalne

transformacije i podržati formiranje digitalne koalicije koju su inicirale Asocijacija menadžera i ostala poslovna udruženja. Sagovornici su saglasni da je potrebno kreirati ciljano rasterećenje privrednika kada su u pitanju društveno odgovorne aktivnosti, naročito donacije humanitars. P. nog i edukativnog karaktera.

Predstavnica ASP-a Ines Mrdović je kazala da bi stvarni iznos potraživanja mogao biti i veći, te da nije poznato da li je i što od tih zahtjeva povučeno ili zatvoreno niti da li su stigla nova potraživanja. ASP je nedavno objavio da su Kinezi usljed mjera izazvanih pandemijom, tražili 43,6 miliona, jer od februra do sredine 2020. godine nijesu mogli raditi po planiranoj dinamici na prioritetnoj dionici Smokovac - Mateševo. - Nakon što je francusko-italijanski konzorcijum Ingerop

Conseil & Ingenierie-Geodata Engineering, koga Vlada kao inženjera projekta plaća da kontroliše radove na priroritetnoj dionici, odbio to potraživanje zbog kovid pandemije, Kinezi su pokrenuli spor - navela je Mrdović. Osim zbog kovida, CRBC ima potraživanja i zbog geoloških uslova za koje su smatrali da ne odgovaraju onome što je bilo u idejnom projektu, a koji je bio osnova za izradu djelova glavnog projekta. Inženjer projekta je, kako je navela Mrdović, odbijao potraživanja CRBS-a naglašavajući da se radi o iskusnom izvođaču radova, koji je u glavnom projektu morao da predvidi sve situacije na terenu, da nije riječ o nepredvidljivim radovima, da nema ugovornog osnova ili tvrdeći da su sami Kinezi doprinijeli pogoršanom stanju na terenu. r. e.

Društvo

Subota, 9. jul 2022.

Alicorn lansirao prvu od nekoliko najavljenih video-igara za učenike srednjih škola

Nastavlja se ubrzan rast epidemije, za dvije nedjelje otkriveno oko

Zanimljiva biologija Registrovana 372 nova sluč za gimnazijalce PODGORICA - Digitalna agencija Alicorn lansirala je prvu u serijalu obrazovnih video-igara, koje za cilj imaju da učenicima srednjih škola približe znanja iz predmeta biologija, likovno i filozofija na interaktivan i zanimljiv način, saopšteno je iz NVO Digitalizuj.me.

PODGORICA - Građanima Crne Gore u ovom trenutku dostupno je ukupno 496.400 doza vakcina protiv SarsCoV-2 virusa, pa Montefarm neće nabavljati dodatne količine jer, kako je saopšteno Pobjedi iz te ustanove, za tim nema potrebe.

Igra pod nazivom ,,Zanimljiva biologija 2“, fokusira se na gradivo za drugi razred gimnazije, a svi zainteresovani mogu da je preuzmu putem mobilne aplikacije ,,Zanimljiva biologija 2“ sa Android ili iOS prodavnice. - Igra je razvijena u saradnji sa profesorima biologije kako bi osigurala relevantnost i sveobuhvatnost obrađenog gradiva. Posebna inovacija sprovedena je kroz mogućnost koju igra nudi predavačima i obrazovnom sistemu - da prilikom primjene iste u svom radu sa učenicima kroz naprednu analitiku prate nivo znanja učenika iz određene oblasti – saopšteno je zi NVO Digitalizuj.me. Petar Špadijer, profesor biologije cetinjske gimnazije i kreator pitanja za igru iz biologije, je kazao da ova igra omogućava profesorima da prate napredak učenika, a za same učenike je izuzetan resurs za učenje. - Kroz objašnjenja nakon svakog postavljenog pitanja, igra omogućava učenicima da svoje znanje potvrde, saznaju više detalja ili im eventualno ukazuje na greške i pomaže da usvoje ono što su u učionici možda preskočili – rekao je on. Pomenuti serijal video-igara je nastao kao rezultat podrške Ministarstva nauke i tehno-

Od navedenog broja doza, kako je precizirano, trenutno je na raspolaganju 173.400 doza Fajzerovih vakcina i 323.000 doza kineskog Sinofarma. Pojašnjavaju da je 173.400 doza vakcine prozivođača Fajzer, koje su roka do 30. jula, 30. avgusta i 30. septembra. Tim vakcinama je rok isticao krajem aprila, maja i juna ali je, prema obavještenju proizvođača, rok važenja produžen za tri mjeseca. Dostupno je i 323.000 doza Sinofarmovih vakcina, čiji su rokovi do 15. marta 2023, 29. maja 2023. i 8. jula 2024. godine. Do sada je uništeno 27.754 doze vakcina protiv kovida. U skladištu Montefarma uništenje čeka oko 75.000 doza vakcina Sputnjik i Moderna zbog isteka roka trajanja. Iz Montefarma preciziraju da je u njihovom skladištu 16.790 vakcina prve doze Sputnjika, kao i 18.080 druge doze vakcine ovog ruskog proizvođača koje će biti uništene. Isto važi i za 39.310 doza Moderna vakcine. Iz Ministarstva zdravlja odbijali su da saopšte medijima koliko su koštale vakcine, ali je član pregovaračkog tima za nabavku ruske vakcine Sergej Boljević ranije saopštio da jedna doza Sputnjika V košta oko 10 dolara. Iz Montefarma je više puta sa-

PODGORICA - Vakcina protiv HPV-a, najčešćeg uzročnika raka grlića materice, planirana je za sve djevojčice uzrasta do 15 godina, a cilj je i obuhvat 90 odsto u toj populaciji – rečeno je na predstavljanju Nacionalnog plana uvođenja HPV vakcine. Dr Igor Galić, direktor Instituta za javno zdravlje, je najavio da će program HPV vakci-

loškog razvoja u okviru dodijeljenih grantova za ranu fazu razvoja startapova. Dodijeljeni grant je upravo iskorišćen za jačanje kapaciteta kompanije Alicorn za razvoj video-igara, a daljim angažmanom tima u domenu razvoja obrazovnih video-igara, cilj je da Crna Gora postane prepoznata po sopstvenim, unikatnim, naporima da digitalne tehnologije i video-igre iskoristi u obrazovanju. Predstavnica Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Marijeta BarjaktarovićLanzardi je kazala da je fokusiranjem instrumenata podrške na uske prioritetne oblasti razvoja, kao sto je to slučaj sa podrškom ranoj fazi razvoja startapova koji se bave tehnološkim inovacijama, namjera države je da prepozna i osnaži inovativne startapove i pripremi ih za naredne, naprednije faze razvoja. - Alicorn je jedan od uspješnih primjera implementacije inovativnih startap projekata i kreirao je idealnu kombinaciju IKT-a sa obrazovanjem. Vjerujemo da je ovo samo prva stepenica, te da će njihova inovacija naići na široku primjenu

u domenu kako formalnog, tako i neformalnog obrazovanja – kazala je ona. Upotreba video-igara u obrazovanju predstavlja jedan od načina na koje nove tehnologije, u odnosu na tradicionalne načine i obrazovne alate, mogu dati bolje ishode učenja te unaprijediti digitalnu pismenost učenika. Idejni kreator serijala i kreativni direktor kompanije Alicorn Milutin Pavićević je objasnio da su se potrudili da kreiraju alat koji će, na djeci i mladima zanimljiv način, predstaviti materiju i pospiješiti usvajanje znanja ali istovremeno dati profesorima uvid u to u kojoj mjeri djeca i mladi vladaju materijom. - Prilikom kreiranja videoigre, poseban fokus je stavljen na politiku privatnosti i bezbjednosti podataka, pa igra i istraživački alat, koji sadrži, poštuju najviše evropske kriterijume etičkog odnosa prema ličnim podacima – rekao je Pavićević. Za naredni period su najavljena lansiranja video-igara na temu likovne kulture i filozofije koje će objediniti gradivo srednjih škola iz ovih oblasti. J. M.

ratorije tokom četvrtka obradile 1.253 uzorka, što znači da je udio pozitivnih u odnosu na ukupan broj obrađenih testova, još uvijek na visokih oko 30 procenata. Novootkriveni slučajevi su iz Podgorice 131, Kotora 37, Bara 33, Budve 30, Ulcinja 27, Herceg Novog 26, Nikšića 18, sa Cetinja 14, iz Bijelog Polja 12,

Montefarm neće nabavljati dodatne k

Dostupno oko vakcina, za 17 rok ističe do k Iz Montefarma su saopštili Pobjedi da za 173.400 doza vakcina prozivođača Fajzer rok ističe, u kontigentima, do 30. jula, 30. avgusta i 30. septembra. Tim vakcinama je rok isticao krajem aprila, maja i juna ali je, prema Skladište Montefarma obavještenju proizvođača, rok koja ih, zajedno sa ostalim ljekovima isteklog roka, šalje na važenja produžen uništenje u Beč. Iz tog razloga nije moguće posebno navesti za tri mjeseca iznos sredstava izdvojenih za

opšteno da nijesu u mogućnosti da preciziraju koliko državu košta uništenje vakcina, jer ih sa ostalim ljekovima kojima istekne rok šalju na uništenje. –Vakcine isteklog roka prosljeđuju se firmi Hemosan – Bar,

uništenje vakcina – kazali su nam ranije iz Montefarma. Krajem prošle godine uništeno je 27.754 doze vakcina, većinom proizvođača Astra Zeneka. Vakcinacija prioritetnih grupa u Crnoj Gori počela je u febru-

ALARMANTNO: Crna Gora na čelu Evrope u stopi oboljelih i preminulih od raka grlića materice

HPV vakcina od sredine septembra

nacije početi od druge polovine septembra ove godine. - Preporuka svih javno-zdravstvenih autoriteta u svijetu je da je za kontrolu, tj. postepeno smanjenje obolijevanja i

umiranja od karcinoma grlića materice, neophodno temeljno, sistemsko i sveobuhvatno sprovođenje nekoliko aktivnosti, od koji su dvije ključne i to uspostavljanje organizovanog

sistemskog skrining programa za rano otkrivanje raka grlića materice i HPV vakcinacija – rekao je on. Ova strategija se realizuje u okviru Dvogodišnjeg spora-

zuma o saradnji Crne Gore i Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) 2022-2023. godine, a Globalna strategija predviđa uvođenje HPV vakcine u program imunizacije, spr-

Šćekić: Roditelji da vjeruju ljekarima Aktuelni ministar zdravlja Dragoslav Šćekić je na predstavljanju Nacionalnog plana uvođenja HPV vakcine u program imunizacije u Crnoj Gori istakao da su vakcine prioritet s obzirom na učestalost javljanja i težinu obolijevanja od karcinoma grlića materice. On je pozvao da se u program imunizacije uključe svi činioci

Tivta 11, Danilovgrada devet, Berana osam i iz Mojkovca pet. Na Žabljaku su registrovana tri nova slučaja infekcije korona virusom, u Pljevljima, Rožajama i Tuzima po dva, a u Andrijevici i Šavniku po jedan. Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 2.729.

đorđe cmiljanić

Igra pod nazivom ,,Zanimljiva biologija 2“ fokusira se na gradivo za drugi razred gimnazije, a svi zainteresovani mogu da je preuzmu putem mobilne aplikacije ,,Zanimljiva biologija 2“ sa Android ili iOS prodavnice

PODGORICA - U Crnoj Gori su tokom četvrtka registrovana 372 nova slučaja infekcije korona virusom, čime je broj otkrivenih slučajeva u posljednje dvije nedjelje narastao na gotovo 3.600. Prije sedam dana dvonedjeljna incidenca je bila 2,157 slučajeva. Iz Instituta za javno zdravlje (IJZ) saopšteno je da su labo-

šire društvene zajednice, u prvom redu roditelji djece koja su ciljna grupa, potom zdravstveni radnici, predstavnici obrazovnog sistema, NVO sektora i naravno predstavnici medija. Istakao je značaj agresivnog djelovanja antivakcinalnih lobija zbog kojih se Crna Gora i cijeli svijet suočavaju sa ozbiljnim izazovima kada je imunizacija

u pitanju, zbog čega bilježimo značajan pad broja vakcinisane djece po obaveznom kalendaru imunizacije. - Tu prije svega mislim na vakcinaciju MMR vakcinom, čiji je procenat u našoj zemlji posljednjih nekoliko godina nizak i prijeti da nam djeca ponovo obolijevaju od zaraznih bolesti koje su bile gotovo isko-

rijenjene u našoj zemlji. Zato bih i ovom prilikom svim roditeljima poslao snažnu poruku da ne nasijedaju na neprovjerene i naučno neutemeljene tvrdnje i predrasude o vakcinaciji, već da budu odgovorni i što prije zaštite svoju djecu, jer na taj način doprinose očuvanju njihovog zdravlja i života, ali i zaštiti cjelokupne populacije. Velika je

odgovornost i na zdravstvenim radnicima, u prvom redu na pedijatrima, koji, kroz savjetodavni rad sa roditeljima djece čiji su izabrani doktori, treba da doprinesu da se obuhvat vakcinacije generalno podigne na toliko nivo da steknemo kolektivni imunitet od zaraznih bolesti, za koje imamo dostupne vakcine – rekao je on

vođenje skrining programa i kvalitetnog liječenja. Cilj ovog programa je prevencija obolijevanja od karcinoma grlića materice ili otkrivanje bolesti u ranoj fazi kada je mogućnost izlječenja značajno veća. Crna Gora je, prema statistici SZO, na čelu u regionu Evrope po učestalosti obolijevanja sa stopom od 26,2 i umiranja sa stopom 10,5 – kazala je juče na predstavljanju Nacionalnog plana šefica Kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije u Crnoj Gori dr Mina Brajović. Ona je upozorila da su raspoloživi epidemiološki podaci SZO zabrinjavajući i da svake godine karcinom grlića materice uzrokuje 300.000 smrti. - U 99 odsto slučajeva HPV

Društvo

Subota, 9. jul 2022.

o 3.600 pozitivnih

čaja infekcije Raste i broj ukupnog broja aktivnih slučajeva, pa je prema zvanično saopštenim podacim on juče iznosio 2.297. U Podgorici su trenutno aktivna 794 slučaja korona virusa, Baru 258, Kotoru 198, Budvi 189, Herceg Novom 155, Ulcinju 154, Nikšiću 142, Tivtu 80, na Cetinju 70, u Beranama 54, Bijelom

Polju i Danilovgradu po 51. U Rožajama su aktivna 32 slučaja korona virusa, Mojkovcu 25, Pljevljima 19, Tuzima sedam, Petnjici pet, Andrijevici četiri, u Kolašinu i na Žabljaku po tri, u Šavniku dva, Gusinju jedan. U Plavu i Plužinama nijesu evidentirani aktivni slučajevi korona virusa. D. M.

količine vakcina protiv korona virusa

o 500 hiljada 70 hiljada kraja ljeta

aru prošle godine, a masovna imunizacija u maju 2021. Prema podacima sa vebsajta kovidodgovor.me, prvu dozu vakcine primilo je 291.651 građanin, drugu 283.799, a treću 100.111. Interesovanje za vakcinaciju je već neko vrijeme drastično u padu, na vakcinalnim punktovima nema gužvi, ali su i zdravstvene vlasti „utihnule“ kada je riječ kampanji i apelima za vakcina-

ciju. Iako je epidemija korona virusa ponovo u uzlaznoj fazi, nema nikakvih mjera na snazi. Građani Podgorice se mogu vakcinisati na punktovima u Univerzitetskom i Muzičkom centru, dok se u ostalim gradovima imunizacija obavlja u domovima zdravlja. Nacionalnog stručno savjetodavno tijelo za imunizacije (NITAG) preporučilo je da četvrtu dozu vakcine protiv korona virusa treba da prime osobe starije od 60 godina, ali i mlađe, koje su u većem riziku od teških formi infekcije. U preporukama se navodi da se druga buster doza preporučuje najmanje četiri mjeseca nakon treće doze kod osoba koje su primile vakcinu koja se davala u dvije doze (Fajzer, Moderna, Sinofarm, Sinovak, Astra Zeneka, Sputnjik V), ili kao treća doza kod vakcina koje su primane u jednoj dozi (J&J vakcina). Četvrta doza se preporučuje svima koji su stariji od 60 godina, osobama koje imaju između 15 i 18 godina sa hroničnim oboljenjima, a mogu je primiti i punoljetne osobe koje ne pripadaju navedenim grupama. K. J.

Ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić saslušan na Cetinju zbog dešavanja 4. i 5. septembra prošle godine

Adžić i Brđanin da sprovedu istragu i kazne odgovorne koji su zloupotrijebili silu PODGORICA – Ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić pozvao je ministra unutrašnjih poslova Filipa Adžića i direktora Uprave policije Zorana Brđanina da konačno sprovedu unutrašnju istragu i kazne one koji su zloupotrijebili silu u događajima 4. i 5. septebra prošle godine na Cetinju. Krivokapić je to poručio nakon što je juče, kao i mnogobrojni građani Crne Gore, kao okrivljeni dao iskaz u Sudu za prekršaje na Cetinju zbog događaja koji su prethodili nasilnoj intronizaciji mitropolita Crkve Srbije u Crnoj Gori Joanikija Mićovića, tokom kojih je i sam pogođen šok bombom koju je ispalila policija na protestante, od kojih je dobio lakše povrede. - Ovo je dio nečega što se zove viktimizacija žrtve svih onih koji su 5. septembra bili na liniji odbrane građanskih prava, da protestuju. Upravo želim ostati u postupku, iako bi se mogao zaštiti imunitetom, da vidim i pokažem kako funkcioniše ukupan državni sistem Crne Gore – kazao je Krivokapić. Za sada policija, kako je kazao, umjesto da istražuje one koji su prekoračili svoja ovlašćenja, koji su bili prijavljeni

PODGORICA - Zaposleni islamske vjeroispovijesti imaju pravo na trodnevno plaćeno odsustvo radi svetkovanja Kurbanskog bajrama, saopšteno je iz Ministarstva rada i socijalnog staranja. - Na osnovu Zakona o svetko-

Ovo je dio nečega što se zove viktimizacija žrtve svih onih koji su 5. septembra bili na liniji odbrane građanskih prava. Za sada policija umjesto da istražuje one koji su prekoračili svoja ovlašćenja, koji su bili prijavljeni zbog toga, njih pretvara u tužioce. Krivi gone prave, uskraćujući osnovno pravo na miran protest kazao je Krivokapić nakon saslušanja na Cetinju

Šok bomba ispaljena na Krivokapića 5. septembra 2021. na Cetinju

zbog toga, ona njih pretvara u tužioce. - Krivi gone prave, uskraćujući osnovno pravo na miran protest. Imajući u vidu moje iskustvo, a i neko državno trajanje, imao sam obavezu da ostanem u postupku zbog svih

onih običnih ljudi koji su prave žrtve u svim ovim postupcima – rekao je Krivokapić. On je ocijenio da se sa tim mora prestati i pozvao ministra unutrašnjih poslova i direktora policije da sprovedu unutrašnju istragu i da kazne one koji

su prekoračili silu na Cetinju, u zoru 5. septembra prošle godine. - Podsjetiću, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država gdje je četiri sata trajao napad na Kongres a suzavac je bacan 20 minuta, ovdje je pet sati bacan suzavac bez jasnog povoda. Kao što smo vidjeli Molotovljev koktel, koji je bio razlog za početak upotrebe suzavca, bačen je četiri sata kasnije, što se vidi na snimcima koji su jasno identifikovani – poručio je Krivokapić. On je pozvao policiju da na tom primjeru zloupotrebe prekoračenja ovlašćenja i najviše bačenog suzavca u poznatom dijelu evropskog prostora, istraže i kazne počinioce i vrate vjeru u policiju, a na taj način i u državu Crnu Goru. - Moje ostajanje u postupku je zbog toga. Da bih postupku dao značaj koji zaslužuje – zaključio je Krivokapić. D. M.

Za Bajram tri neradna dana vanju vjerskih praznika, zaposleni islamske vjeroispovijesti imaju pravo na plaćeno odsustvo, radi svetkovanja vjerskog praznika Kurbanskog bajrama tri dana i to subota

9, nedjelja 10. i ponedjeljak 11. jul - kaže se u saopštenju. Državni i organi lokalne samouprave, javne ustanovi preduzeća i drugi subjekti koji obavljaju djelatnosti od

javnog interesa dužni su da u praznične dane obezbijede vršenje poslova čijim bi prekidom mogle nastupiti štetne posljedice po građane ili državu. R. D.

pokazuju podaci SZO virus je uzrok ovog oboljenja. U zemljama niskog i srednjeg nivoa razvoja, učestalost obolijevanja od cerviklanog kancera je gotovo dvostruko veća, dok je smrtnost tri puta veća u odnosu na zemlje visokog nivoa razvoja – saopštila je dr Brajović. Ovo je važan korak za zdravlje žena u Crnoj Gori, s obzirom na to da se vakcinacija protiv HPV-a već nekoliko godina odlaže, iako je bila među planovima nekoliko prethodnih vlada. Posljednjih nekoliko godina zdravstvene vlasti su je uvijek najavljivale „krajem godine“, ali se ona nije dogodila. Posljednji put je to najavila bivša ministarka Jelena Borovinić-Bojović, koja je prošli septembar odredila za početak imunizacije. Najbliže smo bili vakcini prije dvije godine, kada je odložena

zbog korona virusa. Tada je bilo novca – ali je 700.000 eura namijenjeno za tu vrstu imunizacije preusmjereno za nabavku zaštitne opreme i vakcine protiv sezonskog gripa. Ne zna se broj djevojčica kojima je sporost crnogorskog sistema oduzela šansu da budu vakcinisane protiv HPV virusa – prva vakcina Gardasil je u svijetu odobrena 2006. godine. Istraživanja pokazuju da je rak grlića materice uzrokovan HPV-om iskorijenjen u 10 do 15 godina nakon primanja vakcine u svim zemljama koje su uvele vakcinaciju za djevojčice. Detaljne informacije se mogu naći i na sajtu Instituta za javno zdravlje, koji je objavio vodič kroz vakcinaciju protiv HPV-a. Pozdravljajući odluku Ministarstva zdravlja da uvede HPV vakcinu u program

Crna Gora je, prema statistici SZO, na čelu u regionu Evrope po učestalosti obolijevanja sa stopom od 26,2 i umiranja sa stopom 10,5 – kazala je juče na predstavljanju Nacionalnog plana šefica Kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije u Crnoj Gori dr Mina Brajović

Predstavljanje plana HPV imunizacije

imunizacija, dr Brajović je podsjetila da je ,,moguće preokrenuti alarmantni trend obolijevanja i umiranja od cervikalnog kancera ukoliko se uz vakcinaciju protiv HPV virusa bude insistiralo na sprovođenju skrining progra-

ma za cerviklani kancer, kao i kvalitetnom liječenju“. Po njenim riječima, naučni dokazi su nedvosleni – HPV vakcina je bezbjedna i spašava živote. Ovo su zaključci donijeti nakon administriranja preko 270 miliona doza vak-

cina, dok je, kako je navela šefica Kancelarije SZO, rizik od anafilaktičkog šoka svega 1,7 slučajeva na 1.000.000 administriranih doza. - Samo zajedno možemo učiniti da ova opaka bolest bude dio prošlosti, a djevojčicama, ćerkama i budućim majkama Crne Gore ponuditi zdravlje, bolje prospekte u sistemu formalnog obrazovanja i karijeri i budućnost kakvu zaslužuju – rekla je dr Brajović. Punu podršku vakcinaciji HPV je najavilo i Mnistarstvo prosvjete. Ministar Miomir Vojinović je kazao da su aktiv-

nosti tog resora usmjerene su na kreiranje zdravog i bezbjednog ambijenta za našu djecu, - Svjedoci smo da je vakcina najmoćnije oružje, kako protiv HPV virusa o kojem danas govorimo, tako i protiv svih drugih opasnih, zaraznih bolesti, te je kolektivna odgovornost svih nas da, u okviru svojih nadležnosti, damo svoj puni doprinos afirmaciji i promociji imunizacije i tako osiguramo zdravu budućnost našoj djeci – rekao je on i dodao da će preduzeti sve potrebne aktivnosti u cilju uspješnog sprovođenja ove agende. J. M.

10 Društvo

Subota, 9. jul 2022.

Crnogorska akademija nauka i umjetnosti promovisala „Leksikon diplomatije Crne Gore“

Ognjište slobode se nije branilo samo puškom PODGORICA – Crnogorska akademija nauka i umjetnosti izdala je „Leksikon diplomatije Crne Gore“, u kom su obuhvaćene ličnosti, institucije, događaji, procesi koji čine istoriju spoljne politike u trajanju od srednjeg vijeka do danas. Radilo ga je 96 autora, a ima 712 stranica. U Muzičkom centru Crne Gore promovisan je ovaj leksikon, gdje je i najavljeno da će biti objavljen na internet stranici CANU-a. Govorilo se o tome kako do sada niko nije sačinio publikaciju ovakvog koncepta, da su do sada rađene samo one koje su fokusirane na određene periode Crne Gore. Ukazano je na važnost što su, pored ostalog, tu istaknuti svi međunarodni ugovori koje je država potpisivala i koji se odnose na nju. Ambasador Branko Lukovac rekao je da knjiga obuhvata cjelokupnu istoriju Crne Gore, da je to izuzetna građa o nastanku i razvoju države. Ukazao je na problem sa kojim su se suočili tokom rada na ovom projektu. Ako se može govoriti o određenom hendikepu, kako je rekao, onda je to nemogućnost korišćenja arhiva i dokumentacije koja se odnosi na period poslije Drugog svjetskog rata. Tada je Crna Gora bila dio zajedničke države, kada je ravnopravno doprinosila spoljnoj politici, međunarodnoj saradnji. Lukovac je kazao da ni do danas nije po-

Sa prezentacije „Leksikona diplomatije Crne Gore“ u CANU

znato zbog čega je Crnoj Gori uskraćen pristup cjelovitoj obimnoj, izuzetno važnoj građi zajedničke države. Rekao je da je ta građa morala i mora nadalje imati tretman zajedničke imovine, koja je potrebna svim državama nastalim nakon raspada zajedničke države. Svima njima i pripada, te je imperativ da se to zatraži i postigne dogovor, poručio je Lukovac. Ispričao je da su zato uloženi napori da se alternativnim putem pribave podaci o diplomatama iz Crne Gore, ali da to nije moglo i ne može zamijeniti izvornu dokumen-

taciju. Lukovac je kazao da može sporno poglavlje da se dopuni kada se ovaj problem sa arhivom riješi. -To ne umanjuje važnost i vrijednost ovog leksikona – rekao je on. Akademik prof. dr Zoran Rašović istakao je da je ovaj projekat počeo 2018. godine, u februaru. Nastao je kao projekat CANU-a i Ministarstva spoljnih poslova. Privilegovano mjesto su, prema njegovim riječima, ostvarile ne samo ličnosti koje su vodile spoljnu politiku Crne Gore nego i one koje su bez oficijelnog di-

plomatskog statusa radile na međunarodnoj afirmaciji države i zastupale njene interese. Kazao je da se nije ognjište slobode i nezavisnosti branilo kroz vjekove samo sa puškom u ruci, nego je to rađeno i na diplomatskom polju. Rekao je da je država iznjedrila sjajne diplomate, da su zanavijek uzidali svoje ime u zidove svoje zemlje slave i bola. Pričao je o tome i kako su mnogi od njih, nažalost, zaboravljeni. Zato ova knjiga, kazao je, čuva od zaborava, opominje i edukuje. Ljubomir Mišurović iz Ministarstva vanjskih poslova ka-

zao je da će ovo djelo pomoći da se racionalno određujemo prema budućnosti i prošlosti. Glavni i odgovorni urednik izdanja prof. dr Đorđe Borozan istakao je da djelo sadrži ono što je hiljadugodišnji put crnogorske diplomatije. Rekao je da se time ušlo ne samo u oblast diplomatije, nego i u unutrašnje političke prilike. Akademik prof. dr Budimir Lazović rekao je da je ovo kapitalno djelo, razgovor sa vremenom, da su tu istaknuti najveći ljudi koji su djelom kroz vjekove čuvali korijene trajanja Crne Gore.

Objavljene fotografije prvi put Prof. dr Boris Vukićević istakao je da posebnu vrijednost ovom leksikonu daju fotografije. Pored mnogih fotografija koje su već publikovane, posebnu novu vrijednost daju i mnoge koje se sada objavljuju prvi put, rekao je on. -I one, i više nego tekst, pokazuju ukorijenjenost Crne Gore u svjetsku politiku druge polovine XX vijeka. Tom sam se epohom bavio u ovom leksikonu. Zahvaljujući porodicama diplomata, ali i arhivama Generalnog sekretarijata Vlade možemo vidjeti na starnicama razne lidere koji su obilježili svjetsku politiku – rekao je Vukićević. Naveo je primjer da je tu Helmut Šmit u posjeti Cetinju i Herceg Novom, Jokaš Brajović sa Indirom Gandi, Branko Drašković u društvu holandske kraljice Julijane... Vukićević je kazao da je možda uptavo ovaj leksikon i najbolji temelj i u neku ruku pilot projekat za veliki i dugo očekivani projekat enciklopedije Crne Gore.

Prof. dr Živko Andrijašević kazao je da kada se o onome što se u istoriji dogodilo nema knjiga, onda imamo djelimično, nepouzdano sjećanje koje je početak zaborava i razlog neznanja. -Nemati knjigu o onome što se dogodilo može značiti da ne cijenite ono što je vaše – kazao je Andrijašević. N. Đ.

Pred Odborom za politički sistem, pravosuđe i upravu nastavljeno saslušanje kandidata za članove Sudskog savjeta iz reda uglednih pravnika PODGORICA - Crna Gora, prema evropskim standardima, ima mnogo više sudija nego što bi trebalo u odnosu na broj stanovnika, a i pored toga sudije su zatrpane predmetima koje ne bi trebalo ni da imaju u svojoj nadležnosti – ocijenio je advokat Dragoljub Petrović juče tokom konsultativnog saslušanja pred Odborom za politički sistem, pravosuđe i upravu, koji do 12. jula treba da obavi razgovor sa ukupno 34 stručnjaka iz reda uglednih pravnika od kojih će četiri biti birana u Sudski savjet kako bi se to tijelo kompletiralo. Petrović, koji je u petom danu saslušanja kandidata prvi obrazložio motive zbog kojih se prijavio, kao i viziju promjena koje bi Sudski savjet učinile efikasnim pokretačem promjena u pravosuđu, insistirao je da je rasterećenje sudova prva i ključna osnova da bi se oni mogli fokusirati na kvalitetan rad i ispunjavanje rokova. -Neodrživa je situacija da tražimo rezultate u uslovima kada sudija duži 400-500 predmeta, od kojih 60 odsto otpada na materiju koja bi zakonom morala da se izmjesti iz sudske

Od reizbora i lustracije do sumnje da će prevagnuti politički dil nadležnosti – kazao je Petrović.

Teže Nego devedeseTih

Dugogodišnj profesor na Pravnom fakultetu u Podgorici Milan Popović ocijenio da se Crna Gora trenutno nalazi u jako složenoj, teškoj i opasnoj situaciji koja nadilazi krizni period sa početka devedesetih i da je to ključni razlog zbog kojeg je odlučio da se prijavi na javni poziv. -Da živimo u normalnom vremenu, nikada se ne bih prijavio za člana Savjeta – kazao je Popović, navodeći da aktuleni momenat zahtijeva širi pristup i da se problem ne može svesti samo na pravosuđe, budući da, kako je kazao, Crna Gora ima problema sa mafiokratijom, što on definiše kao naučni termin za stanje minulih 30 godina. Prema njegovim riječima, „padom“ čelnika u sudstvu, odno-

sno hapšenjem dugogodišnje vrhovne tužiteljke i predsjednice Vrhovnog i predsjednika Privrednog suda nije urušen samo sudski, već kompletan politički sistem u zemlji. Za sudstvo je jedini lijek, smatra on, opšti vanredni reizbor, koji zavređuje napor da se to, prethodno, omogući ustavnim i zakonskim promjenama. Sa druge strane, opšti pristup rješavanju, kako je kazao, sistemskih „felera“, nemoguć je bez lustracije, oduzimanja nezakonito stečene imovine i koncentracione vlade. Zoran Radojičić, dugogodišnji administrator u barskoj opštini, vrhunski rukometni radnik i trener, svojevremno čelnik Komisije za povraćaj i obeštećenje, ocijenio je da su na stanje u sudstvu uticali mnogi faktori. Neke je prepoznao i u objektivnim momentima, poput neodgovornosti i nepostojanja konsekvenci

ukoliko državni organi ne dostave sudu tražena dokumenta ili podatke koji su potrebni za meritorno odlučivanje. On smatra da bi se morala preciznije tražiti odgovornost predsjednika sudova u odnosu na rad i rezulzate tih institucija. Kao jedan od velikih problema u zemlji naveo je neujednačenu sudsku praksu i činjenicu da brojni obavezujući pravni stavovi Vrhovnog suda nijesu još uključeni u pozitivne zakonske norme. Advokat Pavle Radonjić problematizovao je, kao i neke njegove kolege ranijih dana, činjenicu da su ubrzo nakon raspivanja javnog poziva za izbor kandidata za članove Sudskog svajeta iz reda uglednih pravnika, u pojedinim medijima favorizovana neka imena, a da rok za prijave nije bio ni završen. -U ovom trenutku to se ne može znati, ali ukoliko se poklope

neka imena, onda se ovaj proces na neki način kontaminira – ocijeno je Radonjić. On se advokaturom bavi od 2010. godine a prethodno je radio u Upravi za sprečavanje pranja novca, a prije toga u sudstvu, a bio je i šef kabineta u vrijeme kada je predsjednik Vrhovnog suda bio Ratko Vukotić, kao i Vesna Medenica na početku njenog prvog mandata u toj instituciji. Naveo je da je nakon godinu zbog mimoilaženja sa njom napustio sud. Radonjić je naveo da je ključni osnov za unapređenje stanja odabir sudija sa integritetom,

evropska preporuka

Advokat Danilo Radulović pojasnio je koji su objektivni i subjektivni motivi da se javi za poziv, ali je problematizovao i samu postavku definicije „ugledni“ pravnik i saopštio da

se prethodno informisao ko bi, po standardima do kojih drži Evropsko udruženje sudskih savjeta, u kojem Crna Gora ima status posmatrača, mogao biti član Sudskog savjeta iz tzv. „nesudskog“ dijela, dakle van one kvote koju čine predstvanici sudija. -Prema standardima ENCJ-a, nesudski član sudskog svajeta ne bi trebalo da bude uključen u politiku u razumnom roku prije i poslije mandata u tom tijelu, dok se za bivše sudije, kao i političare, odnosno članove parlamenta ili Vlade, smatra nespojivim obavljanje tih ranijih funkcija sa članstvom u savjetu. U okviru toga procijenio je da kao profesionalac, uspješan advokat iz kancelarije koja je međunarodno rangirana i uvažena, ima prostor da se kandiduje sa željom da doprinese da Sudski savjet bude katalizator promjena u pravosuđu. -Ako imamo kvalitetne članove savjeta, uspješne profesionalce, spremne da pretpostave i svoje obaveze nekom opštem dobru, onda ćemo doći do institucije koja će garantovati kvalitetan izbor sudija – naveo je on. i. p.

Hronika

Subota, 9. jul 2022.

U Višem sudu izrečena presuda Nemanji Jevriću

Za silovanje bivše djevojke dobio pet godina zatvora PODGORICA - Podgoričanin Nemanja Jevrić osuđen je u podgoričkom Višem sudu na pet godina zatvora zbog silovanja bivše djevojke. Presudu je izrekla sutkinja Vesna Kovačević. Prema navodima presude, tokom suđenja je dokazano da je Jevrić 19. maja 2020. godine u Podgorici, uz prijetnju pištoljem, u tom trenutku bivšu

djevojku prinudio na seksualni odnos. Djevojka je, kako se navodi u jednom od rješenja o produženju pritvora Jevriću, ispričala da je optuženi došao u njenu kuću sa oružjem i uz prijetnje je natjerao na seksualni čin. Iskaz djevojke pred sudom potvrdila je njena majka koja je kazala da je kćerka porukom obavjestila da joj je u kuću došao bivši mladić i da kod sebe

Uhapšen osumnjičeni za razbojništvo po zahtjevu njemačkih vlasti

Kosovskom državljaninu određen ekstradicioni pritvor BIJELO POLJE – Kosovskom državljaninu Nikoli Bičaninu (29) određen je ekstradicioni pritvor do 40 dana po međunarodnoj potjernici Interpola NCB Visbaden, izdatoj na zahtjev okružnog suda iz Njemačke, radi vođenja postupka zbog krivičnog djela teško razbojništvo u sticaju sa krivičnim djelom nanošenje povreda opasnim sredstvom. Rješenje o pritvoru je donio sudija za istragu Višeg suda u Bijelom Polju Dragan Mrdak. Bičanina su uhapsili službenici Granične policije OB Rožaje, na GP Kula. U rješenju je navedeno da privremeni ekstradicioni pritvor može trajati do izručenja na osnovu molbe za izručenje nadležnog organa Njemačke, najviše 40 dana. B. Č.

Apelacioni sud potvrdio odluku Višeg suda

Miloš Medenica ostaje u pritvoru do kraja avgusta PODGORICA – Apelacioni sud potvrdio je odluku kojom je Milošu Medenici produžen pritvor za dva mjeseca kako se ne bi dao u bjekstvo ili uticao na istragu koja je pokrenuta protiv njega zbog sumnje da je organizovao kriminalnu organizaciju radi šverca cigareta, marihuane kao i nezakonitog uticaja na donošenje sudskih odluka. Prema navodima odluke Apelacionog suda, Miloš Medenica u pritvoru ostaje do 25. avgusta. Medenica je uhapšen krajem maja nakon što je avionom iz Beograda doputovao na aerodrom u Golubovcima gdje su ga sačekali policajci koji su ga sproveli do prostorija Specijalnog policijskog odjeljenja. Za Medenicom je krajem aprila raspisana lokalna potraga, a potom i nacionalna potjernica pošto je bio nedostupan crnogorskim istražnim organima radi saslušanja na okolnosti stvaranja kriminalne organi-

zacije, čiji je pripadnik, prema stavu SDT-a, i njegova majka Vesna Medenica, bivša predsjednica Vrhovnog suda. Vesna Medenica je 17. aprila u kasnim večernjim satima spriječena da sa podgoričkog aerodroma otputuje za Beograd. Istog dana uhapšeni su policajac Milorad Medenica, službenica Uprave carina i prihoda Ivana Kovačević, bivši fudbaler Luka Bakoč i Vasilije Petrović, sin vlasnika kompanije „Cijevna komerc“. Osim njih, na listi osumnjičenih za pripadništvo u kriminalnoj organizaciji Miloša Medenice su i Marko Vučinić, Nikola Raičević, Marko i Bojan Popović, Darko Lalović, Petar Milutinović i Radomir Raičević, kao i firma ,,Kopad kompani“ iz Nikšića. Klupko nezakonitih radnji kojima je, kako se sumnja, dirigovao Miloš Medenica, počelo je da se odmotava nakon što je Europol dostavio crnogorskim istražiteljima transkripte skinutih sa aplikacije Skaj. B. R.

ima pištolj. U strahu za kćerkin život, majka je odmah o svemu obavijestila policiju. Istog dana, policijska patrola je oko 15 časova zaustavila Jevrića i pretresom automobila našla pištolj „CZ“ sa četiri metka u okviru. Policajci su tog dana kod njega pronašli i tablete buprenofrina, ksalola, ksanaksa i sanvala

ali protiv njega nije podignuta optužba za nedozvoljenu preprodaju pomenutih tableta. U istrazi je utvrđeno da se Jevrić liječi od narkomanske zavisnosti i da prema izvještaju ljekara specijaliste uzima terapiju u koju spadaju i pomenuti ljekovi. Kao otežavajuća okolnost prilikom odluke o visini zatvorske kazne sud je cijenio raniju osuđivanost optuženog.

Viši sud u Podgorici

Prema izvodu iz registra kaznenih sankcija Ministarstva pravde Crne Gore, Jevrić je prije silovanja bivše djevojke šest puta osuđivan i to dva

puta zbog krivičnog djela laka tjelesna povreda, jednom zbog krivičnog djela nasilničko ponašanje i jednom zbog krivičnog djela razbojništvo. B. R.

Londonski sud u septembru nastavlja suđenje po zahtjevu Crne Gore za ekstradiciju vlasnika Atlas grupe

Odluka o izručenju Duška Kneževića naredne godine PODGORICA – Presuda Vestminsterskog suda u Londonu u slučaju izručenja vlasnika Atlas grupe Duška Kneževića crnogorskim vlastima biće donešena sljedeće godine, kazao je za Pobjedu advokat Zdravko Đukanović. On je naveo da su sudije londonskog suda u četvrtak odlučile da 30. septembra nastave sa saslušanjem advokata Tobija Kedmana, advokata Jozefa Asada – jednog od svjedoka u procesu za pokušaj terorizma na parlamentarnim izborima oktobra 2016. godine. Među svjedocima koje je predložio Kneževićev tim advokata pred sudom su se izjašnjavali profesor Manus, Neven Anđelić, Nebojša Šarkić, Nikola Kovačević, kao i advokati Dušan Radosavljević i Radovan Grbović. Prema riječima advokata Zdravka Đukanovića, njegov kolega, advokat Grbović, je pred londonskim sudijama svjedočio šest sati objašnjavajući da je Knežević vlasnik na desetine kompanija i da je postao meta politički motivisanog krivičnog gonjenja nakon svađe sa predsjednikom države

Duško Knežević

Milom Đukanovićem. -Kada postanete Đukanovićev neprijatelj, onda će se cijeli državni sistem angažovati da te osobe diskredituje i diskvalifikuje iz politike i života u Crnoj Gori – rekao je Grbović na sudu. Svjedoci u ovom slučaju su i lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić, Nebojša Medojević i Milan Knežević, koji su u opisanim izjavama ustvrdili da su krivične prijave i procesi koji se vode protiv njih pred crnogorskim sudovima politički

motivisani. Sa druge stran, Kneževićeve tvrdnje da su akcije protiv njega motivisane njegovim političkim suprotstavljanjem Đukanoviću Crna Gora je u pisanom podnesku sudu u Londonu okarakterisala kao besmislene. Podsjećamo da je pravna savjetnica Crne Gore Kler Dobin predočila sudu da Grbović u svom izlaganju nije razmotrio da li su optužbe protiv Kneževića imale ,,objektivnu osnovu“.

-Kada tvrdite da je neko krivično gonjen iz političkih razloga, možda bi bilo veoma važno da kao stručnjak shvatite da li sve ima objektivnu osnovu. Vi to nijeste uradili. Nijeste pogledali ni dokaze koji su u predmetu, niti osnovu po kojoj se Knežević krivično goni – naglasila je Dobin. Dobin je Grboviću tokom unakrsnog ispitivanja sugerisala da se Kneževićev nekadašnji bliski saradnik i saoptuženi Đorđe Đurdić već izjasnio krivim za nezakonito davanje garancije u ime Atlas banke. -Činjenica da je izvršni direktor priznao krivicu je objektivna osnova za slučaj – rekla je Dobin. Ona je naglasila i da je Knežević prihvatio odvojene navode da je dao mito javnom funkcioneru, što je predstavljalo „veoma jasan i objektivan osnov za krivično gonjenje“. Specijalno državno tužilaštvo (SDT) je do sada podiglo sedam optužnica na kojima je Duško Knežević označen kao organizator kriminalne grupe koja je malverzacijama oštetila budžet za više stotina miliona eura. B. R.

Potvrđena optužnica protiv državljanina Srbije

Pokušao da prokrijumčari 168 pakovanja marihuane PODGORICA - Državljaninu Srbije Nikoli Vojinoviću (31) potvrđena je optužnica zbog počinjenog krivičnog djela

neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. U optužnici, koju je potvrdi-

lo vanpretresno vijeće Višeg suda u Bijelom Polju, navedeno je da je okrivljeni, 7. aprila ove godine u teretnom vozilu

„folksvagen krafter“ srpskih registarskih oznaka, krećući se iz pravca Kolašina u pravcu BiH, prenosio 17,5 kilograma marihuane u 168 pakovanja od plastične kese i folije. Droga je pronađena prilikom kontrole lica i vozila na GP Metaljka, u specijalno izrađenom bunkeru teretnog motornog vozila. B.Č.

12 Crnom Gorom

Subota, 9. jul 2022.

KOTOR: Okončana prva faza sanacije

HERCEG NOVI – Ekološki inspektor će podnijeti zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka protiv firme „Krušo“ i odgovornog lica u pravnom licu zbog toga što nije sprovodio mjere utvrđene elaboratom o procjeni uticaja, na koji je data saglasnost – mjerenje buke za postrojenje za drobljenje kamena, postrojenje za premeljavanje i proizvodnju betona, na lokaciji Servisne zone u Igalu – saopšteno je iz Uprave za inspekcijske poslove. Takođe, navode da će inspektor donijeti rješenje sa mjerom da izvrši imisijska mjerenja kvaliteta vazduha na navedenoj lokaciji za četiri godišnja doba po četrnaest dana, kao i mjerenje buke u životnoj sredini od rada postojećih postrojenja preko ovlašćene laboratorije. – Zavisno od rezultata mjerenja inspektor će preduzeti dalje mjere i radnje – navedeno je u saopštenju. Reakcija inspekcije uslijedila je nakon što su mještani Bajkovine u više navrata nadležnima ukazivali na probleme koje imaju usljed rada postrojenja i zahtijevali da reaguju. Firma „Krušo“ posjeduje postrojenja za drobljenje kamena, za premeljavanje i za proizvodnju betona. Sproveden je postupak procjene uticaja na životnu sredinu shodno Zakonu o pro-

sAČuvAnA: Tvrđava u Perastu

RTHN

,,Krušo“ nije sproveo mjere za zaštitu životne sredine

DiRekcija Za uReđeNje i iZgRaDNju

HeRceG nOvi: UIP će podnijeti zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka

Peraška tvrđava spašena od propadanja

cjeni uticaja na životnu sredinu i dobijena je saglasnost br. 013984/2 od 14. januara 2008. godine, od strane Ministarstva turizma i zaštite životne sredine. Ekološka inspekcija, u skladu sa zakonom, kontroliše da li nosilac projekta, koji ima saglasnost na elaborat o procjeni uticaja, realizuje mjere iz elaborata, da li obavlja program praćenja uticaja rada postrojenja na životnu sredinu. – „Krušo“ je u prošloj godini u skladu sa elaboratom izvršio emisijska mjerenja praškastih materija na ventilacionom izvodu sistema za otprašivanje iz

drobiličnog i mlinskog postrojenja (23. decembra 2021. godine), preko ovlašćene laboratorije Centra za ekotoksikološka ispitivanja. Na osnovu rezultata mjerenja, dato je mišljenje da stacionarni tačkasti izvor, ventilacioni izvod sistema za otprašivanje iz drobiličnog i mlinskog postrojenja, tokom rada nije emitovao zagađujuće materije iznad propisanih graničnih vrijednosti. U skladu sa Zakonom o životnoj sredini podatke utvrđene monitoringom zagađivač je dostavljao nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj je teritoriji lociran i Agen-

ciji za zaštitu životne sredine. Mjerenje buke u životnoj sredini u prošloj godini nije rađeno – objasnili su iz Uprave za inspekcijske poslove. Za sprečavanje i smanjivanje emisije praškastih materija u vazduh, „Krušo“ je obavezan da shodno vremenskim uslovima kvasi manipulativne površine, deponovani materijal i obezbijedi rad sistema za prskanje na drobiličnom postrojenju. Ekološki inspektor će zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka podnijeti Sudu za prekršaje u Budvi, Odjeljenje Herceg Novi. C. G.

zida tvrđave, očišćene površine zida, izgrađen armirano-betonski potporni zid (radi obezbjeđivanja statičke stabilnosti kamenog zida na kojem je vidna značajna pukotina). Završeno je i injektiranje sa svrhom osiguranja kompaktnosti, konsolidacije i povećanja statičke stabilnosti kamenih zidova. Popunjene su i pukotine u kamenim zidovima – navedeno je u saopštenju. Vrijednost izvedenih radova je 68.877 eura sa uračunatim PDVom, a izvela ih je firma ,,Dema“ Kotor, uz stručni nadzor ,,Enforma“ iz Kotora. C. G.

HeRceG nOvi: Nove toplotne pumpe za SC ,,Igalo“

Uštedjeće 40 odsto električne energije

RTHN

MjeŠTAni viŠe PuTA uKAZivALi nA PROBLeM: Servisna zona u Igalu

KOTOR – Radovima koji su sprovedeni u okviru prve faze sanacije, tvrđava Svetog Križa u Perastu spašena je od potpunog propadanja i obrušavanja na magistralu. Iz kotorske Direkcije za uređenje i izgradnju saopšteno je da su radovi izvođeni od 15. decembra prošle do 30. aprila ove godine. – U okviru prve faze očišćeno je dvorište od nagomilanog, građevinskog šuta i komunalnog otpada, ručno i uz pomoć mašina je uklonjeno nisko rastinje i žbunje. Izvađeno je korijenje panjeva iz potpornog i ogradnog

BeRAne: Nastavljen popis u prigradskim naseljima

U Donjim Lugama ima 676 objekata Čelnik tog sekretarijata Miloš Kastratović saopštio je da je u toj MZ u 16 ulica određeno ukupno 676 brojeva. Sekretarijat je uradio jedno zbirno rješenje za MZ Donje Luge. – Na ovaj način stvoreni su uslovi da građanke i građani iz NVO ZWM

BERANE – Sekretarijat za stambeno-komunalne poslove, saobraćaj i zaštitu životne sredine završio je popis stambenih i poslovnih objekata u prigradskom naselju Donje Luge radi određivanja brojeva stambenim i poslovnim objektima.

Donjih Luga imaju broj i dobiju preciznu adresu sa brojem objekta, nazivom ulice i mjesne zajednice kojoj pripada objekat – kazao je Kastratović. Ranije je Sekretarijat odredio 2.250 brojeva u urbanom dijelu Berana (MZ Novo Naselje, Park, Stari grad, Lim, Ha-

HERCEG NOVI – U Sportskom centru ,,Igalo“ instalirane su nove toplotne pumpe, koje će omogućiti veću uštedu električne energije za oko 40 odsto. Prema riječima direktora Radovana Ralevića, radi se o kapitalnoj investiciji. – Pumpe su stigle i u toku je njihova instalacija. Stare pumpe će

biti uklonjene i projekat je kao kapitalna investicija uvršten u budžet Opštine Herceg Novi. Na ovaj način, kada se uključuju sistemi hlađenja i grijanja ostvarujemo veću uštedu električne energije – kazao je Ralević. Vrijednost investicije je 150.000 eura, a najpovoljniju ponudu dala je firma ,,Termo inženjering“ iz Podgorice. I. R.

Gusinje: Kroz projekat ,,Zero Waste Montenegro“ počelo selektivno odlaganje otpada

Podijeljeno 150 ručnih kompostera GUSINJE/PODGORICA – Nevladina organizacija Zero Waste Montenegro podijelila je besplatno 150 kompostera domaćinstvima Višnjeva, Kruševa, Koljenovića, Vusanja, Martinovića i Dosuđa. Takođe, obučili su ih o selektivnom odlaganju i kompostiranju.

uZ KAnTe DOBiLi i LeKcije O seLeKTOvAnju: Podjela kompostera

reme) i u prigradskom 2.251 (MZ Pešca, Dolac, Beranselo, Donje Luge), tako da je do sada ukupno određen 4.501 broj stambenim i poslovnim objektima. Građani informaciju o broju svog objekta mogu provjeriti na sajtu interno.adrese.me. I. R.

KAPiTALni PROjeKAT: Sportski centar

Riječ je o aktivnostima koje su dio projekta ,,Zero Waste – Crna Gora i Albanija u pravcu nulte stope stvaranja otpada“, finansira ga Evropska unija, a sprovodi Regionalna razvoj-

na agencija Bjelasica, Komovi i Prokletije u saradnji sa partnerskim organizacijama ,,ALCDF“ i ,,Green Line“ iz Albanije. U Evropi je 400 gradova u 22 zemlje uključeno u ,,Zero Waste“ program. Ističu se Ljubljana (Slovenija), Minhen (Njemačka), Prelog (Hrvatska)... Projektom je predviđeno da im se u januaru 2023. godine pridruži Gusinje kao prvi ,,grad nultog otpada“ u Crnoj Gori što znači da će u toj sjevernoj opštini reciklirati makar 80 odsto smeća.

Usluge Komunalnog preduzeća u Gusinju tokom sezone koristi 1.050 domaćinstava, a u ostatku godine oko 400. Prema rezultatima istraživanja urađenog za potrebe projekta, u Gusinju se proizvode oko 23 tone otpada mjesečno, najviše organskog (više od trećine), a zatim plastika i papir. Gotovo sav otpad završava na lokalnoj deponiji. Projektom je predviđeno da se kroz kompostiranje i selektivno odlaganje ta količina smanji i da se istovremeno iz otpada dobiju materijali za

ponovnu upotrebu. Prema podacima iz izvještaja o sprovođenju Državnog plana o upravljanju otpadom, koji je pripremilo Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u Crnoj Gori ima oko 400 neuređenih odlagališta na kojima je deponovano 1,5 miliona tona otpada. Gusinje je rekorder, iako je evidentirano samo pet ,,divljih“ deponija sa čak 25.010 tona otpada, od čega je gotovo sve (22.000) završilo u Vusanjskom potoku, te koritima Ljuce, potoka Martinoviće i Grnčara. D. Š.

Crnom Gorom

Subota, 9. jul 2022.

BAR: Skupština grada prihvatila prijedlog o reizboru

BAR – Dušan Raičević je ponovo izabran za predsjednika Opštine, sa 22 glasa za, dva protiv, a tri uzdržana. On je tu funkciju obavljao od avgusta 2018.godine.

ZAHTJEV ZA POVLAČENJE

Amir Arabelović („Biram Bar – Biram CG“) tražio je da se povuče taj prijedlog, te da tu funkciju obavlja, do novih izbora, potpredsjednik Opštine. On je najavio da njegova partija do predstojećih lokalnih izbora neće učestvovati u radu Skupštine. – Zbog sigurnosti građana i efikasnosti rada lokalne samouprave, „Biram Bar“ će učestvovati u radu gradske skupštine samo po pitanjima kojima se omogućava nesmetana realizacija već utvrđenih budžetskih aktivnosti – obrazložio je Arabelović. Skidanje te tačke sa dnevnog reda tražili su i Momčilo Leković (Demokrate), ustvrdivši da je to ,,najveće poniženje koje je ovaj dom doživio“, Miloš Fuštić (nezavisni odbornik) najavio je podizanje krivične prijave jer je potpis, kako je naveo, jednog od potpisnika falsifikovan, kao i Miloš Šušter (Ura). Branka Nikezić (DPS) je u ime predlagača objasnila da je prijedlog podnijet da bi se izbjegle nepotrebne administrativnotehničke formalnosti oko imenovanja potpredsjednika koji bi rukovodio Opštinom. – Raičević je odradio sve što smo programima Skupštine i naše partije zahtijevali, bez mrlje u biografiji, a rezultati koje svako primjećuje ga preporučuju za sljedeći mandat – navela je Nikezić. Milorad Leković (SNP) se zapitao se zašto se ,,oduzima pravo građanima da biraju predsjednika“, a Miloš Šušter (Ura) ukazao je na mogućnost da nova skupštinska većina nakon izbora neće imati pravo da bira predsjednika Opštine.

BUDVA: Večeras u Petrovcu međunarodni festival

Nastupiće pet ansambala sa 220 učesnika

BUDVA – Deveti međunarodni festival folklornih ansambala održaće se večeras na platou ispred Spomen-doma „Crvena komuna“ u Petrovcu, sa početkom u 20 časova.

OPŠTINA bAr

Odbornike su, uoči jučerašnje sjednice parlamenta, piše portal Barinfo, na ulazu ispred zgrade Skupštine dočekale pristalice Demokrata, koji su sa transparentima protestovale zbog najavljenog reizbora Raičevića.

Raičević ostaje na čelu Opštine

Festival organizuje Multikulturalna internacionalna organizacija folklornih

festivala (MIOF), sa sjedištem u Ohridu, uz podršku i saradnju JU Muzeji i galerije Budve i Spomendoma „Crvena komuna“. Petrovačkoj publici će se predstaviti pet folklornih ansambala iz Poljske (dvije grupe), Moldavije, Mađarske i Bugarske, a ukupno će nastupiti 220 učesnika. C. G.

Dušan Raičević

Prijedlog za reizbor Raičevića je podnijet kako bi se izbjegle nepotrebne administrativno-tehničke formalnosti oko imenovanja potpredsjednika koji bi rukovodio Opštinom. Raičević je odradio sve što smo programima Skupštine i naše partije zahtijevali, bez mrlje u biografiji – navela je Branka Nikezić u ime predlagača Odbornici Demokrata i Miloš Fuštić su napustili sjednicu uoči glasanja za predsjednika opštine.

SUD GRAĐANA

Dušan Raičević je kazao kako ne bježi od suda građana te da je spreman da u svakom trenutku testira njihovo raspoloženje i da neće praviti bilo kakvu opstrukciju ukoliko podršku na prvim narednim izborima dobije drugi kandidat. U obraćanju odbornicima podsjetio je na realizovane aktivnosti u vremenu krize ,,kada je očuvana i unaprijeđena finansijska stabilnost i kontinuirano uvećavana budžetska sredstva kroz ostvarivanje većih prihoda u rekordnom iznosu, a taj trend nastav-

HERCEG NOVI: Montirana čelična konstrukcija pasarele

lja se i ove godine, dok je i dug smanjen za preko 10 miliona“. – U infrastrukturne projekte smo uložili blizu 25 miliona eura iz sopstvenih sredstava, izgradili novu i unaprijedili postojeću infrastrukturu, nove vodovodne sisteme u bezvodnim područjima, izgradili saobraćajnice, nadvožnjak, kružne tokove, obnovili i izgradili lokalnu putnu infrastrukturu, pokrenuli postupke rekonstrukcije regionalnih puteva, posvećeno radili na uređenju javnih površina, novih trgova, parkova, dječijih igrališta, a pokrenut je i investicioni ciklus ulaganja u turističke komplekse vrijednosti 200 miliona eura – kazao je on. Sumirajući učinak on je kazao

da su jačali oblast preduzetništva kroz kreiranje linija podrške gdje je plasirano oko 750.000 eura, ali i podržali rad NVO i institucija u oblasti školstva i socijalnih servisa, ulagali u razvoj poljoprivrede preko pola miliona eura, revitalizovali i valorizovali kulturno-istorijsko nasljeđe i pružili podršku manifestacijskoj i festivalskoj djelatnosti sa uloženih oko dva miliona eura dok je za sport izdvojeno oko 4,2 miliona eura. Raičević će funkciju obavljati do lokalnih izbora koji će biti održani 23. oktobra ove godine u Baru i Podgorici, Tivu, Budvi, Plužinama, Žabljaku, Bijelom Polju, Šavniku, Danilovgradu, Kolašinu, Pljevljima, Golubovcima, Plavu i Rožajama. C. G.

ŽABLJAK: Uprava javnih radova raspisala tender

Traže izvođača za asfaltiranje puta kroz Tepca ŽABLJAK – Uprava javnih radova raspisala je tendere za asfaltiranje dionice puta od Marine doline do ulaska u selo Tepca u dužini od oko 6,3 kilometra, i tender za izradu projekta rekonstrukcije puta do Radovan luke u dužini od oko sedam kilometara. Mještani žabljačkog sela Tepca 13. juna blokirali su put koji vodi do tog mjesta smještenog na lijevoj obali kanjona Tare.

Nakon raspisivanja tendera i posjete direktora Uprave javnih radova Bora Lučića sa saradnicima, mještani sela Tepca su odlučili da prekinu blokadu do 15. avgusta, kada je očekivano potpisivanje ugovora u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Put kroz Tepca osim mještanima služi i turističkoj privredi jer vodi ka Radovan luci, jednoj od destinacija za splavare i raftere. C. G.

BIJELO POLJE: Aktivnosti Centra za sport i rekreaciju

Pješački most sa liftom Škola plivanja počeće krajem jula završiće do septembra

OPŠTINA HErCEG NOVI

HERCEG NOVI – Juče je postavljena čelična konstrukcija pasarele duga 15 metara, koja će narednih dana biti učvršćena. Direktor Agencije za izgradnju i razvoj Aleksandar Kovačević apelovao je na građane da je još ne koriste jer nijesu završene sigurnosne ograde i sve ono što je čini bezbjednom za prelaz. – Vremenske prilike ne dozvoljavaju da se pasarela pričvrsti, ali se nadam da ćemo u toku dana taj dio završiti. Polovinom ovog mjeseca treba da stigne i liftovska konstrukcija, na nosačima će biti postavljeni ukrasni kamen i rasvjeta – kazao je Kovačević, ističući kako je to prva pasarela koja će imati lift. Posao vrijedan 169.000 eura finansira Uprava javnih radova, a za izvođenje radova je angažovana firma ,,Gogić inženjering“, koja je izabrana putem tendera. C. G.

NIJE BEZBJEDNA ZA PRELAZ: Konstrukcija pasarele

BIJELO POLJE – Centar za sport i rekreaciju organizuje školu kajaka, koja će se od 15. jula do 1. septembra odvijati na Limu. Direktor Centra za sport i rekreaciju Marko Maslovarić kaza je da će i ove godine škola biti besplatna, a vodiće je instruktor kajaka Mirko Stanić, uz pomoć Mirsada Lukača i Vuka Nišavića. – Nastojimo da našim sugrađanima pružimo priliku da se oprobaju u kajakaštvu, te smo odlučili da i ove godine organizujemo školu kajaka. Svi zainteresovani mogu se prijaviti na plaži Vidojevine, gdje će se i održavati. Broj mjesta je ograničen zbog bezbjednosti polaznika, a prednost će imati oni koji su i prošle godine bili polaznici ove škole, kao i mališani, kojima je potrebna i saglasnost roditelja – kazao je Maslovarić.

PLANIRANO OSNIVANJE KLUBA: Kajakaši na Limu

Maslovarić je najavio da će Bijelo Polje uskoro dobiti i kajakaški klub. – U toku ljeta ćemo osnovati klub, pripremamo dokumentaciju i vjerujemo da će na taj

način dodatno oživjeti kajakaštvo, koje ima dugu tradiciju kod nas, ali koje je u jednom trenutku bilo i malo zaboravljeno – kazao je Maslovarić. Najavio je i školu plivanja.

– Radimo na izradi plana i programa, dobijanju sertifikata za vođenje ove škole, pa se nadamo da će škola plivanja početi krajem jula – saopštio je Maslovarić. B. Č.

14 Hronika Podgorice

Subota, 9. jul 2022.

Kompanija M:tel uručila nagrade dobitnicima 4. kola igre za penzionere, organizovane u saradnji sa Pobjedom i Fondom PIO

Vrijeme za uživanje  u nagradama

Predstavnici organizatora nagradne igre sa dobitnicima

U prostorijama kompanije M:tel juče su uručene nagrade dobitnicima nagradne igre ,,Vrijeme je za opuštanje“ koju su organizovali M:tel, Pobjeda i Fond PIO. Ruža Žarić iz Perasta dobitnica je televizora JVC LT-43VA3000 Ultra HD, Emil Redžematović iz Herceg Novog telefona Realme GT Master Edition 6/128GB, Stanka Batrićević sa Cetinja tableta Samsung T225, dok je Ana

Mišurović iz Podgorice osvojila sat Realme Watch S Pro. Ljetovanja u hotelima Fonda PIO na Žabljaku i u Ulcinju dobile su Zorka Milikić iz Podgorice i Nada Radonjić iz Mojkovca. ,,Elektronske“ nagrade dobitnicima su uručili predstavnici M:tel-a, direktor Sektora za marketing i prodaju Milivoje Cerović, predstavnica kompanije Nadežda Sredanović i vođa projekta Persa Kažić.

Iskazujući zadovoljstvo realizovanom nagradnom igrom, direktor Sektora za marketing i prodaju M:tel-a poručio je da se ovdje ne završava priča i da korisnike M:tel-a očekuju vrijedni pokloni i u budućem periodu. - Mi u M:tel-u uvijek imamo novitete. Ovoga puta smo posebno obratili pažnju na naše najstarije članove društva, drage penzionere. Iz ugovora o saradnji sa Fondom PIO proizašla je i ova nagradna igra

Najviše minuta i gigabajta u SENIOR paketima, najbolji i TV izbor Vođa projekta iz kompanije M:tel Persa Kažić čestitala je dobitnicima na nagradama i podsjetila da je ovo godina u kojoj slave 15 godina postojanja i uspješnog rada kompanije, te da su kroz nagradnu igru ,,Vrijeme je za opuštanje“ podijelili ukupno 24 nagrade. Ona je podsjetila da, u cilju daljeg unapređenja servisa za crnogorske penzionere, a u duhu dosadašnje dobre saradnje, najnoviju ponudu realizuju u saradnji sa Fondom PIO kroz Ugovor o poslovnotehničkoj saradnji kojim će svim penzionerima u budućnosti biti omogućeni još povoljniji uslovi korišćenja i plaćanja telekomunikacionih usluga M:tel-a, koji planira i organizuje edukativne internet radionice za najstariju populaciju. Kažić je kazala da u okviru

SENIOR MAX paketa korisnici za 7,9 eura mjesečno dobijaju 5.000 minuta u M:tel mobilnoj i fiksnoj mreži, 250 minuta ka ostalim mobilnim i fiksnim mrežama u Crnoj Gori, čak 5.000 SMS poruka ka svim mobilnim mrežama. - Uz SENIOR EXTRA paket korisnici za samo 9,9 eura mjesečno dobijaju neograničene pozive ka mobilnoj i fiksnoj M:tel mreži, 300 minuta ka ostalim mrežama u Crnoj Gori, neograničene SMS poruke ka svim mobilnim mrežama i 30 GB interneta. Za nove korisnike Senior paketa pripremili smo i novu ponudu mobilnih aparata Vivo Y01 3/32GB i Realme C21Y, uz mjesečne rate već od pet eura. Penzioneri će nesumnjivo uživati uz još više besplatnih minuta i još više interneta i provesti nezaboravne trenutke

sa svojom porodicom i prijateljima i uz omiljene TV sadržaje – kazala je ona. U ponudi su MINI TV paket sa preko 60 najboljih TV kanala po cijeni od 5,90 eura i PLUS TV paket sa više od 200 TV kanala uz mjesečnu pretplatu od 10,90 eura. - Iz TV ponude za penzionere izdvajamo i BOX 2.1 paket sa preko 200 TV kanala, uz besplatan MAXI paket i gratis uslugu na dodatnom TV uređaju, čime se štedi čak 28 eura mjesečno, a tu su i neograničeni pozivi unutar M:tel fiksne mreže. Od ostalih benefita izdvajamo i 1.000 minuta ka M:tel mobilnoj mreži u okviru fiksne telefonije, kao i mogućnost kupovine televizora na rate. Uz 50 odsto popusta na pretplatu prvih šest mjeseci, cijena za ovaj paket je 12,50 eura – podsjetila je Kažić.

organizovana sa Pobjedom, koja je jedna od najvećih koju je ovaj štampani medij imao. Nastavljamo dalje, želimo da omogućimo penzionerima aktivno učešće u društvenom životu. Stoga smo pripremili novitete u cilju edukacije i korišćenja internet servisa po najpovoljnijim mogućim uslovima – kazao je Cerović, podsjećajući da je kompanija omogućila penzionerima da kvalitetne servise koriste po značajno nižim cijenama, nego što su komercijalne. Direktor Fonda PIO Ranko Aligrudić uručio je dobitnicima vaučere za ljetovanje u hotelima na Žabljaku i u Ulcinju. On je rekao da je Fond sa za-

dovoljstvom prihvatio učešće u ovoj akciji, poručujući da će nastaviti da nagrađuju penzionere. - Fond PIO, pored obaveze da servisira prava za 125.000 svojih korisnika, radi na poboljšanju standarda penzionera. U tom smislu mi smo sa renomiranom kompanijom M:tel sklopili sporazum o saradnji kroz koji smo za penzionere obezbijedili veliki broj servisa koje mogu da koriste po povlašćenim uslovima. Nama to pričinjava zadovoljstvo jer je težnja Fonda PIO da obezbijedimo penzionerima i bolji standard i kvalitetniji život. Mislim da će korišćenje ovih servisa, koje nudi M:tel, doprinijeti tome. U našim odmaralištima u Ulcinju i na Žabljaku su odlične usluge. U Ulcinju je skoro renoviran hotel-odmaralište sa četiri kategorije, tako da mislim da će penzioneri biti zadovoljni vrhunskom uslugom – poručio je Aligrudić. Direktor i glavni i odgovorni urednik Pobjede Draško Đuranović kazao je da je veliko zadovoljstvo učestvovati u projektu zajedno sa strateškim partnerima iz M:tel-a i Fonda PIO, naročito zbog toga što je privukao veliku pažnju čitalaca tog lista.

Nastavljamo dalje, želimo da omogućimo penzionerima aktivno učešće u društvenom životu. Stoga smo pripremili novitete u cilju edukacije i korišćenja internet servisa po najpovoljnijim mogućim uslovima – kazao je direktor Sektora za marketing i prodaju M:tel-a Milivoje Cerović

Mislim da odavno jedna nagradna igra nije izazvala ovoliku pozornost i po broju pristiglih kupona mislim da je najveća u kojoj je Pobjeda učestvovala u posljednje vrijeme – istakao je Đuranović. U ime dobitnika zahvalila je Stanka Batrićević sa Cetinja koja je poručila da će svoj tablet pokloniti unuku i sinu. Za sebe kaže da će vrlo rado koristiti Senior pakete i sve servise M:tel-a koje nude povoljnosti za najstarije korisnike. - Moja porodica stalno učestvuje u nagradnim igrama koje organizuju i M:tel i Pobjeda i ovo je druga nagrada koju smo osvojili. Ne planiram da odustanem, čitaću Pobjedu i pratiti novosti iz M:tel-a dok god sam u mogućnosti da odem do kioska ili pošte da predam kupone – poručila je Batrićević. T. K.

Stanka Batrićević

Direktor Sektora za marketing i prodaju M:tel-a Milivoje Cerović uručuje glavnu nagradu

Hronika Podgorice

Subota, 9. jul 2022.

Na Ravnom Lazu obilježena 81 godina od donošenja odluke o podizanju ustanka protiv okupatora

Vječno poštovanje borbi crnogorskog naroda za slobodu i nezavisnost Na Ravnom Lazu u Piperima juče je obilježena 81 godina od 8. jula 1941. godine, dana kada je donijeta odluka o podizanju ustanka protiv okupatora. Odluku o dizanju prvog opštenarodnog ustanka u porobljenoj Evropi donijeli su članovi pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandžak Milovan Đilas, Božo Ljumović, Blažo Jovanović, Savo Brković, Radoje Dakić, Budo Tomović, Krsto Popivoda, Periša Vujošević i Vido Uskoković. Obilježavanju ovog važnog datuma u istoriji Crne Gore prisustvovali su predstavnici UBNORA glavnog grada, potomci

boraca i antifašista i građani. U znak sjećanja na dan koji je odredio dalji put naše zemlje ka slobodi i odavanja počasti onima koji su u toj borbi dali svoj život, vijenac na spomen-obi-

lježje na Ravnom Lazu položili su gradonačelnik Ivan Vuković, predsjednik Skupštine Glavnog grada Đorđe Suhih i predsjednik UBNORA Podgorice Borivoje Banović. H. P.

Ponosni u sjećanju na istorijske dane Crne Gore

Potpisani ugovori sa nevladinim organizacijama u okviru ReLOaD2 programa

Za 12 najboljih ideja 110.000 eura Juče su potpisani ugovori za projekte nevladinih organizacija iz klastera ,,Središnji region“, čime je ozvaničen početak njihovih aktivnosti u okviru ReLOaD2 inicijative (Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu). Ukupna vrijednost svih projekata je 110.000 eura.

Nakon javnog konkursa koji je bio otvoren od 16. marta do 15. aprila ove godine, komisija je odabrala 12 najboljih ideja, u skladu sa ciljevima ReLOaD2, koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP u saradnji sa 15 opština u Crnoj Gori. Nakon svečanog potpisivanja ugovora u prostorijama Ekozgrade Ujedinjenih nacija, ReLOaD2 projektni tim održao je radionicu s detaljnim uputstvima za implementaciju projekata. U ime Glavnog grada potpisivanju su prisu-

stvovali savjetnik u Službi za međunarodnu saradnju Ivan Đurković i rukovodilac sektora za normative i lična stanja Sekretarijata za lokalnu samoupravu Nikola Jočić, a u ime UNDP-a Dženana Šćekić, Tamara Čirgić, Luka Kostić i Zerina Ćatović. Iz klastera koji čine Glavni grad Podgorica, Prijestonica Cetinje, Opština Danilovgrad i Opština u okviru Glavnog

grada – Golubovci odabrani su sljedeći projekti: hor ,,Luča“ – ,,Muzika sa crnogorskog dvora“; Organizacija slijepih za Podgoricu i Danilovgrad – ,,Pravo na informisanje za sve“; Sigurna ženska kuća – ,,Veza mora biti zdrava“; Aktivna zona – ,,Znanje i vještine za preduzetničke potencijale mladih“; Psiho-vodič – ,,Kulturna reaktivacija – Vranjinom kroz istoriju i kulturu“; Mreža

zaštićenih područja Dinarida – Parkovi Dinarida – ,,Za očuvanu Goricu“; Ansambl ,,ORO“ – ,,Unapređenje kulturnog sadržaja kroz folklorne djelatnosti“; Za napredak Zagarča – ,,Podrška u sanaciji ilegalnog otpada u selu Zagarač i podizanje svijesti o važnosti zaštite životne sredine“; Sociološki centar Crne Gore – SOCEN – ,,Saradnjom i vještinama za 21. vijek do zapošljavanja mladih u Podgorici“; Mali prst – Kreativno druženje mladih sa Zabjela; Posjetite Danilovgrad – ,,Unapređenje turističke valorizacije parka prirode „Rijeka Zeta“ i Eco-Team – ,,Mladi i klimatske promjene“. Program ReLOaD2, nastavak regionalnog projekta koji je već donio korist za više od 5.000 građana širom Crne Gore, radi na omogućavanju bolje saradnje lokalnih samouprava i nevladinih organizacija, uspostavljanju konkretnih partnerstava i primjeni projektnoorijentisanog pristupa dodjeli sredstava NVO. ReLOaD2 takođe podstiče učešće mladih, podržava sprovođenje omladinskih inicijativa i nastoji da unaprijedi ekonomski položaj mladih na Zapadnom Balkanu. H. P.

Završena druga faza modernizacije javne rasvjete u Ulici Vasa Raičkovića

Ugrađeno još 40 LED svjetiljki Sunčano, do 30 stepeni Za danas je najavljeno pretežno sunčano, uz promjenljivu oblačnost u jutarnjim satima. Vjetar umjeren do jak, na udare i veoma jak, sjeverni i sjeveroistočni. Jutarnja temperatura vazduha 22 stepena, najviša dnevna oko 30. H. P.

U nastavku modernizacije javne rasvjete, ekipe gradskog preduzeća Komunalne usluge završile su radove na modernizaciji javne rasvjete u Ulici Vasa Raičkovića. U okviru druge faze radovi su završeni na potezu od raskrsnice sa Ulicom Svetozara Markovića do raskrsnice sa Moskovskom ulicom. Na toj dionici ugrađeno je 40 savremenih LED svjetiljki, a vrijednost ove investicije iznosi oko 16.500 eura. U okviru prve faze rekonstrukcije rasvjete u Ulici Vasa Raičkovića, radovi su završeni na potezu od raskrsnice sa Ulicom Svetozara Markovića do raskrsnice sa Bulevarom Jovana Tomaševića, gdje je ugrađeno 36 LED svjetiljki. Ukupna vrijednost navedenih radova iznosi oko 31.000 eura. Iz Komunalnih usluga podsjećaju da modernizacija javne rasvjete podrazumijeva zamjenu starih, energetski neefikasnih svjetiljki sa savremenim LED svjetiljkama, čime se postiže znatno kvalitetnije osvjetljenje i smanjuju potrošnja električne energije i troškovi održavanja. H. P. Nova rasvjeta u Ulici Vasa Raičkovića

Uručeni alat i oprema za 30 sakupljača sekundarnih sirovina

Učesnici okruglog stola i dobitnici opreme

Planiraju uvođenje licenciranog programa obuke Nevladina organizacija ,,Mladi Romi“ uručila je juče alat i opremu za 30 sakupljača sekundarnih sirovina kako bi im poboljšala uslove rada. Najavili su da planiraju uvođenje licenciranog programa ključnih vještina, što će predstavljati prvi korak ka standardizaciji ovog zanimanja. Tokom okruglog stola na temu ,,Podrška sakupljačima sekundarnih sirovina“, koji je organizavala NVO ,,Mladi Romi“, izvršni direktor te NVO Samir Jaha rekao je da je cilj projekta da se poboljšaju prava sakupljača sekundarnih sirovina kroz povećanje zapošljivosti i radnih mogućnosti. - Ovo je projekat koji se realizuje u 13 crnogorskih opština. Radi se o opštinama u kojima imamo pripadnike RE zajednice. Projekat je vrijedan 25.000 dolara. Najveći dio sredstava opredijeljen je za kupovinu opreme sakupljača sekundarnih sirovina – naveo je Jaha. Kazao je da je organizovan javni poziv za dodjelu alata koji je trajao dvije sedmice, a na koji je stiglo 147 aplikacija. - Obezbijedili smo istu opremu za sve, kako bi svi imali iste alate, kao i da nikoga ne bismo uskratili. U jednoj kutiji ima 14 različitih alata, a kutija je vrijednosti 450 eura, sa značajnim popustom koji smo dobili – naveo je Jaha. Predstavnik Ambasade SAD Volter Andonov rekao je da polje projekta koji sprovodi NVO ,,Mladi Romi“ spada u domen prioritetnih aktivnosti Ambasade, koje se tiču unapređenja ljudskih prava i prava ranjivih kategorija. - U tom cilju ovaj projekat izuzetno doprinosi pomaku i unapređivanju procesa integracije RE populacije u crnogorsko društvo. Dodatno, projekat doprinosi i zaštiti životne sredine, kao i zapošljavanju RE populacije – rekao je Andonov. Na okruglom stolu govorili su i predstavnica Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Branka Milašinović, predstavnica Centra za stručno obrazovanje Ljiljana Garić i predstavnik Odjeljenja za inkluziju Roma i Egipćana u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Sokolj Beganaj, a putem Zuma se uključio i predstavnik organizacije Roma ,,Economic Development Initiative – REDI Recycling North Macedonia“ Asib Zekir. Okrugli sto je održan u okviru projekta ,,Podrška sakupljačima sekundarnih sirovina“, a koji je podržala Ambasada SAD-a u Crnoj Gori kroz ,,Julia Taft program“. H. P.

16 Kultura

Subota, 9. jul 2022.

GrAD teAtAr

Novi vidici i forme

Sa izvođenja predstave „Rat i mir“

ka uz scenografska rješenja je minimalistička. Mizanscen je takođe sveden, dok likovi povremeno postaju i naratori određenih scena kada se čini da upravo čitaju roman „Rat i mir“. Kroz tri sata predstave prikazani su ključni djelovi Tolstojevog romana, dok sama predstava uvodi publiku u intimnu priču sa mnoštvom likova raspoređenih na Velikoj sceni. Nakon odigrane predstave, dodijeljenja je i nagrada Grada teatra za 2019/2020. godinu reditelju Borisu Liješeviću. On je 26. dobitnik ovog prestižnog priznanja. Naglasio je da mu je ova nagrada izuzetno važna, kao i ambijent u kojem je odigrana predstava „Rat i mir“. - Publici je i dalje potrebna živa riječ, živ odnos, dobra književnost i pozorište i sve ono čega je, u našem gradu Budvi, preplavljenom materijalističkom kulturom, sve manje – rekao je on. Književni program Grada teatra počeće večeras, u 21 sat, na Trgu pjesnika, gostovanjem Igora Štiksa koji će predstaviti svoju knjigu „W“. S. V.

Preminuo čuveni holivudski glumac Džejms Kan

PODGORICA – Poznati američki glumac Džejms Kan, koga publika širom svijeta najviše pamti po ulozi u dva nastavka filma „Kum“ Frensisa Forda Kopole, preminuo je u srijedu, u 83. godini, saopštila je njegova porodica na Tviteru. Džejms Edmund Kan rođen je u Bronksu, u Njujorku, 26. marta 1940. godine. Glumom je počeo da se bavi 1961. godine. Prva priznanja kritike dobio je za ulogu u filmu „Kišni ljudi“ iz 1969, Frensisa Forda Kopole, a slavu je stekao ulogom u TV filmu „Brajanova pjesma“ iz 1971. u kojem je tumačio fudbalera Čikago Bersa Brajana Pikola. Među brojnim ulogama, koje su ostavile trag u svjetskoj kinematografiji, najpoznatija je Soni Korleone u „Kumu“, za koju je bio nominovan za Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu, kao i za Zlatni globus. Od Kana su se na društvenim mrežama i putem medija oprostile brojne kolege, a među njima i Kopola. - Džimi je bio neko ko se provlačio kroz moj život mnogo duže i bliže od bilo koje filmske

ABC news

Karijera obilježena ulogom u „Kumu“

Partiture su iz arhiva izvukli članovi Istraživačke jedinice KotorArt-a, na čelu sa Dobrilom Popović. Francusku operu „Les Montenegrins (Crnogorci)“ Armana Limandera iz 1849. godine i češku operu „Černohorci (Crnogorci)“ Karela Bendla iz 1881. godine na otvaranju ovogodišnjeg KotorArt-a, 1. jula, na Pjaci ispred Katedrale Sv. Tripuna u Kotoru izveli su Simfonijski orkestar Narodnog pozorišta Opere i Baleta Albanije, pod dirigentskom palicom maestra Mladena Tarbuka, te solisti sopranistkinja Olivera Tičević i tenor Ermin Ašćerić. Dugogodišnje pedagoško iskustvo na kojem počiva njen rad, uz mogućnosti pristupa arhivima, bibliotekama i drugim izvorima koje je radeći u Ministarstvu kulture na Cetinju bila u prilici da koristi, učinili su da Dobrila Popović u proteklih dvadeset godina stvori ozbiljnu bazu podataka i prikupi partiture. Rad u istraživačkoj jedinici KotorArta je samo nastavak njenog djelovanja. Za Pobjedu je govorila o procesu rada Istraživačke jedinice KotorArt-a, vezama kompozitora sa Crnom Gorom i prepravkama koje su rađene na odlomcima dvije pomenute opere. POBJEDA: Prvi rezultat istraživačke jedinice KotorArt-a su odlomci dvije opere u čijem imenu je Crna Gora, a koje su izvedene na otvaranju Don Brankovih dana muzike. Kako ste do njih došli? POPOVIĆ: Tragajući za podacima o elementima muzičkog nasljeđa Crne Gore i onim što bismo mogli nazvati nasljeđem u širem smislu, nailazimo na podatke o tome da se tokom 19. vijeka ne tako mali broj evropskih kompozitora nadahnuto bavio Crnom Gorom. U nizu otkrivenih djela

Crnogorsko jun inspirisalo kom

Dobrila Popović

stoje i dva operska ostvarenja iz 19. vijeka, različitih kompozitora iz Francuske i Češke, povezana istom tematikom i istim naslovom Crnogorci – „Les Montènègrins“ i „Černohorci“. Prema dosadašnjim saznanjima muzičke istoriografije, francuska opera „Les Montènègrins“ je prvi primjer transponovanja crnogorskog života na evropsku muzičku scenu u prvoj polovini 19. vijeka. Opera nije nepoznata stručnoj javnosti, njena partitura je bila dostupna, a prije dvije decenije postojala je i ideja da se ona prikaže i u Crnoj Gori. Sasvim drugačija je situacija sa češkom operom „Černohorci“, o kojoj je u stručnoj literaturi

pisano da je partitura stradala u požaru koji je zadesio pozorište u Pragu i da postoje samo sačuvani fragmenti. Međutim, zahvaljujući upornosti i uz pomoć kolega iz Češke, manuskript originalne partiture je nedavno pronađen. I za same poznavaoce češkog muzičkog nasljeđa ovo otkriće je bilo senzacija. POBJEDA: Koje su veze autora, Limandera i Bendla, sa Crnom Gorom? POPOVIĆ: Na osnovu pisanih tragova, napisa u štampi onog vremena i drugih izvora moguće je rekonstruisati veze i zainteresovanost autora za naš prostor. U slučaju francuske opere ve-

za je ostvarena preko libretiste Žerara de Nervala, jednog od najpoznatijih francuskih književnika epohe romantizma. U duhu tadašnjih intelektualnih težnji, Nerval se interesovao za egzotične zemlje i nove prostore osvojene u Napoleonovim pohodima. Njegovo putovanje u istočne zemlje, opisano u knjizi „Put na istok“, potvrđuje ta nastojanja. Iako nije boravio u Crnoj Gori, inspirisan pričama o crnogorskom junaštvu i scenama iz svakodnevnog života, o čemu je pisao i njegov sunarodnik Viala de Somier, guverner Kotora, priredio je libreto koji je kompozitoru Limnanderu pružio mogućnosti da prenese crnogorski život na muzičku scenu. Veza sa Crnom Gorom češkog kompozitora Bendla je bila kompleksnija, libreto za njegovu operu napisao je Jozef Otokar Veseli za koga se pretpostavlja da je rođen u Herceg Novom. Bendlovu zainteresovanost za tematiku vezanu za slovenski narod na jugu pobudilo je prijateljstvo sa slikarom Jaroslavom Čermakom koji je u više navrata boravio u Crnoj Gori i neke od svojih najuspješnijih radova tu i naslikao. Čermak je priredio kostime i scenografiju za premijeru Bendlove opere u Pragu, ali, nažalost, nije dočekao njenu premijeru. POBJEDA: Rekli ste ranije za Pobjedu da je na objema operama trebalo intervenisati. Na koje intervencije ste mislili i ko su ljudi koji su radili na njima? POPOVIĆ: Djela koja su pred nama nastala su prije 175, odnosno 145 godina. Prirodno je da je papir partitura pretrpio mnoge promjene prouzrokovane vremenom i načinom čuvanja. Određena mjesta u partiturama su izblijedjela,

Usvojene odluke o obrazovanju Nacionalnog savjeta za kulturu i Nacionalne komi

Nova imena, stari izazovi Džejms Kan

figure koju sam ikada poznavao. Od saradnje na filmu „Kišni ljudi“ i kroz sve prekretnice u mom životu, Džejmsovi filmovi i uloge koje je igrao je ono što nikada neće biti zaboravljeno. On će uvijek biti moj stari prijatelj, moj saradnik i jedan od najsmješnijih ljudi koje sam ikada poznavao – kazao je on. U svom oproštaju filmski kritičar Rendi Džons se osvrnuo na njemu najdražu Kanovu ulogu. - Svaki put kada gledam „Oblačno s ćuftama“ uvijek mi jedna scena otopi dušu. Kako je bogat i nježan glas imao, a uz to i bio fenomenalan glumac – napisao je on. S. V.

PODGORICA - Odluka o obrazovanju Nacionalnog savjeta za kulturu i odluka o obrazovanju Nacionalne komisije za UNESCO usvojene su na jučerašnjoj sjednici Vlade, na prijedlog Ministarstva kulture i medija. Predsjednica Nacionalnog savjeta za kulturu biće aktuelna ministarka kulture i medija Maša Vlaović, dok su članovi Roman Simović, violinista, Miloš Karadaglić, gitarista, Ilija Šoškić, slikar, Vlatko Gilić, režiser i scenarista, Ognjen Spahić, književnik, novelista, Lidija Dedović, rediteljka, Janko Nilović, aranžer i kompozitor. Članovi Savjeta su i mr Aleksandra Vuković, prof. crnogorskog jezika i književnosti,

Andrej Nikolaidis, književnik, Milena Mijović-Durutović, vizuelna umjetnica, Rajko Todorović Todor, slikar, Teona Strugar, rediteljka i spisateljica, mr Nemanja Čavlović, muzeolog, Branko Banjević, književnik, Branko Perović, diplomata i Miodrag Lekić, diplomata. Mandat predsjednika i članova Nacionalnog savjeta traje četiri godine. Predviđeno je da Nacionalni savjet za kulturu prati i analizira stanje kulture u Crnoj Gori, daje smjernice za kreiranje i utvrđivanje kulturne politike, daje prijedloge za razvoj i unapređivanje pojedinih oblasti i djelatnosti kulture, daje mišljenja, primjedbe i sugestije na strateška dokumenta i programe razvoja

Predsjednica oba tijela, ministarka Maša Vlaović

kulture. Takođe, predviđeno je da ovaj savjet predlaže mjere za unapređivanje međuresorske saradnje, kao i da razmatra

stanje međunarodne kulturne saradnje i prezentacije crnogorske kulture i predlaže mjere za njihovo unapređivanje.

i. MAnDiĆ

BUDVA – Predstavom „Rat i mir“ L. N. Tolstoja, u režiji Borisa Liješevića, u amfiteatru Manastira Svete Trojice u Stanjevićima otvoren je 36. Festival Budva Grad teatar. Uoči izvođenja predstave, direktorica JU Grad teatar Milena Lubarda-Marojević je kazala da će Festival od 7. jula do 21. avgusta ugostiti umjetnike iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Francuske, Kanade, Makedonije i Mađarske. - Imperativ najboljeg što nam je dostupno, programa koji poziva na razmišljanje, koji otvara nove vidike i uvijek traga za novim formama bio je naš glavni kriterijum i ove godine – naglasila je Lubarda-Marojević. Puno gledalište amfiteatra Manastira Svete Trojice u Stanjevićima ovacijama je ispratilo predstavu „Rat i mir“ koja je premijeru imala krajem maja u Narodnom pozorištu u Beogradu. U velikom glumačkom ansamblu igraju Hadži Nenad Maričić, Miodrag Krivokapić, Danilo Lončarević, Zlatija Ocokoljić-Ivanović i drugi. Liješevićeva postav-

Koordinatorka Istraživačke jedinice KotorArt-a Dobrila operama „Crnogorci“ kojima su počeli Don Brankovi da

PODGORICA – Iako je uvijek obilježena odrednicom mala, Crna Gora je na evropskom nivou uvijek bila privlačna mnogim putopiscima i umjetnicima. Zato podatak da su na otvaranju ovogodišnjih Don Brankovih dana muzike izvedena dva odlomka iz opera koje nose ime „Crnogorci“, iako je atraktivan, nije u potpunosti iznenadio.

PrivAtnA ArhivA

Predstavom „Rat i mir“ otvoren Grad teatar

Kultura

Subota, 9. jul 2022.

a Popović o ani muzike

Fototipsko izdanje „Prazničnog mineja“ predstavljeno u Bugarskoj

Sa otvaranja Don Brankovih dana muzike

Slijedi prikazivanje i ostalih novootkrivenih djela POBJEDA: Vaša istraživačka jedinica u okviru KotorArta pronašla je dvadesetak muzičkih djela. Na koji način su ona povezana sa našom zemljom i kada ćemo biti u prilici da ih čujemo? Da li će se čekati neki novi KotorArt ili će možda biti prilike da u toku godine čujemo neke od njih? POPOVIĆ: Interesovanje za Crnu Goru, njenu herojsko-istorijsku prošlost, ljepote njenih neosvojenih brda i crnogorski život u njima, na polju muzike iznjedrio je značajan broj muzičkih djela koja su komponovali evropski kompozitori. Pored kraćih instrumentalnih, vokalno-instrumentalnih i kamernih djela komponovana su i složenija scenska djela kakva su opereta i opera. Kojom dinamikom će se novootkrivena djela prikazivati svakako zavisi od više faktora, a jedan od njih je i koncept KotorArta koji ima ekskluzivitet da se premijerno prikazivanje odvija u okviru festivala od nacionalnog značaja za kulturu Crne Gore.

otvaranju ovogodišnjeg KotorArta predvodio je maesto Mladen Tarbuk. Njegov zahvat je bio mnogo složeniji od pažljivog iščitavanja partitura i pripreme za orkestarsko izvođenje. Rad na partituri omogućio je i dobar uvid u kompozitorsku tehniku i stilski okvir koji su od velike važnosti za postavku i interpretaciju djela. D. ERJAVŠEK

Objavljivanju ovog djela iz štamparije znamenitog crnogorskog štampara Božidara Vukovića Podgoričanina prethodio je ugovor dvije institucije, potpisan 2021. godine, o digitalizaciji i fototipskom izdanju na osnovu jednog od četiri primjerka „Prazničnog mineja“ u posjedu Nacionalne biblioteke Bugarske. Svečanu promociju u Sofiji organizovala je Nacionalna biblioteka „Sveti Ćirilo i Metodije“. Prisutni su imali priliku da vide i izloženi originalni primjerak „Prazničnog mineja“, koji je poslužio kao osnova za ovo fototipsko izdanje. Na promociji su govorili: Krasimira Aleksandrova, direktorica Nacionalne biblioteke „Sveti Ćirilo i Metodije“ u Sofiji, Marija Polimirova, urednica izdanja sa Univerziteta „Sv. Kliment Ohridski“ (Sofija), Jelena Filipović, upravnica Ambasade Crne Gore u Bugarskoj i Dragan Radulović, predsjednik Matice crnogorske. Prisutnima se putem video-linka obratila i ambasadorka Bugarske u Crnoj Gori Meglena Plugčijeva. Aleksandrova je istakla da se, osim pet primjeraka ove izvanredne ranoštampane knjige, u fondovima Nacionalne biblioteke Bugarske čuva još devet primjeraka ostalih izdanja crnogorskog štampara.

Svijetli trag u istoriji ćirilične štampe Matica crnogorska

PODGORICA – Prvo fototipsko izdanje „Prazničnog mineja (1538)“, u izdanju Matice crnogorske i Nacionalne biblioteke „Sveti Ćirilo i Metodije“, predstavljeno je u Sofiji (Bugarska).

Predsjednik Matice crnogorske Dragan Radulović govori na promociji u Sofiji

- Za naše zbirke posebno su važne i vrijedne crnogorske inkunabule, pohranjene u fondovima Narodne biblioteke „Sv. Ćirilo i Metodije“. Ukupno posjedujemo pet primjeraka od dva izdanja Cetinjske štamparije – četiri primjerka

„Oktoiha prvoglasnika“ i jedan „Psaltira s posljedovanjem“, koje je štampao crnogorski jeromonah Makarije na Cetinju 1494. i 1495. godine – rekla je Aleksandrova. Polimirova je navela kako je „Božidar Vuković Podgoriča-

Nastavak procesa standardizacije jezika

isije za UNESCO Predsjednica Nacionalne komisije za UNESCO takođe će biti ministarka Vlaović, a članovi su Ranko Krivokapić, ministar vanjskih poslova, Goran Đurović, ministar ekonomskog razvoja i turizma, dr Biljana Šćepanović, ministarka nauke i tehnološkog razvoja, Ivan Ivanišević, ambasador Crne Gore u Republici Francuskoj, Mladen Zagarčanin, v. d. direktora Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Članovi Nacionalne komisije za UNESCO su i dr Milan Gazdić, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, dr Petra Zdravković, v. d. pomoćnice direktora Uprave za zaštitu kulturnih dobara, članica, mr Milica Nikolić, antropološkinja, Biljana Gligorić, dipl. inženjerka arhitekture, prof. dr Veljko Radulović, vanredni profesor na Arhitekton-

skom fakultetu, doc. dr Stevan Kordić, docent na Pomorskom fakultetu, prof. dr Slavica Stamatović-Vučković, vanredna profesorica na Arhitektonskom fakultetu, doc. dr Adnan Prekić, docent na Filozofskom fakultetu i dr Tijana Todorović, dizajnerka i kostimografkinja. Zadaci Komisije su da koordinira i unapređuje aktivnosti i saradnju ministarstava i državnih organa i institucija nadležnih za donošenje i sprovođenje mjera i aktivnosti Crne Gore u okviru saradnje sa UNESCO-a, omogućava uspostavljanje direktne veze između UNESCO-a i obrazovnih, naučnih i kulturnih institucija i organizacija civilnog društva u Crnoj Gori i utvrđuje prioritete i efikasne metode na planu razvoja i jačanja saradnje Crne Gore sa UNESCO-om. R. K.

nin značajna ličnost ne samo u istoriji Crne Gore“. - On je ličnost u kulturi slovenskog svijeta prve polovine XVI vijeka. Božidar je 1519. otvorio najveću i dugo godina aktivnu slovensku štampariju u Veneciji, koja je ostavila svijetli trag u istoriji ćirilične štampe – rekla je Polimirova. Plugčijeva je podsjetila na saradnju sa Maticom crnogorskom od početka njenog mandata kao ambasadorke u Crnoj Gori, 2019. godine, dok je Radulović zahvalio „na plodnoj saradnji vodećim bugarskim institucijama kulture, sa kojima je Matica crnogorska uspjela da savremenoj publici omogući uvid u ljepotu renesansnih knjiga crnogorskih štamparija XV i XVI vijeka“. Program je završen otvaranjem Crnogorskog ugla – Montenegrin corner, u Nacionalnoj biblioteci Bugarske sa stalnom postavkom crnogorskih knjiga u izdanju Matice crnogorske i Nacionalne biblioteke Crne Gore „Đurđe Crnojević“. Ugao su otvorili Krasimira Aleksandrova i Dragan Radulović. Nacionalna biblioteka Bugarske je ovim povodom priredila i izložbu knjiga iz svojih fondova koje se tiču Crne Gore. O predstavljenim izdanjima je u ime Nacionalne biblioteke Bugarske govorila Bojana Minčeva.R.K.

Knjiga „Transkripcijska pravila u crnogorskome jeziku“ predstavljena u Biblioteci

sekretarijat za kulturu i sport glavnog grada

duŠko MiljaniĆ

naštvo mpozitore

pojedini listovi su pohabani, a neki se ne nalaze na pravom mjestu. Intervencije se odnose na ozbiljnu i znalačku rekonstrukciju djelova koji nedostaju i dešifrovanje partitura koje su autori često pisali razbarušenom umjetničkom rukom. Tim kompozitora koji je notografisao i uradio prvu redakciju numera iz opera koje su predstavljene na svečanom

Predstavljanje knjige u Podgorici

PODGORICA – Predstavljanje knjige „Transkripcijska pravila u crnogorskome jeziku/Transkripcijski rječnik“ priređeno je u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“. Knjiga koja se bavi transkripcijskim pravilima, odnosno pravilima koja zauzimaju važno mjesto u nauci o jeziku, objavljenja je u izdanju Fakulteta za crnogorski jezik i književnost. O publikaciji su govorili Milenko Perović, Jelena Šušanj, Sonja Špadijer i Neda Donat.

Ova knjiga, prema riječima Šušanj, dio je standardizacijskog procesa koji je počeo 2008. godine. U pitanju je priručnik koji slijedi za „Gramatikom crnogorskoga jezika“ i „Pravopisom crnogorskoga jezika“. - Transkripcijska pravila, odnosno način bilježenja ličnih imena, za 33 jezika – klasična i savremena – na osnovu kojih će se strana imena preciznije čitati u originalu i lakše zapisivati u tekstovima na crnogorskom jeziku. Priručnik je podijeljen na dva dijela. Nami-

jenjen je, prije svega, medijima i novinarima, jer oni najčešće imaju problema sa tim, a biće koristan i svima koji rade lekturu tekstova. Veoma je sređen i lak za upotrebu – kazala je Šušanj. Perović, koji je bio član za standardizaciju crnogorskog jezika, a kasnije i predsjednik ekspertske komisije za standardizaciju, rekao je da je ovaj proces išao veoma teško. - Kada je došlo do sukoba u standardizaciji u Grupi za standardizaciju crnogorskog

jezika, moj rezon je bio da se mora izaći sa standardizacijom što prije. Posao izdavanja pravopisa je učinjen, a tada nijesmo mogli da završimo sve, pa smo odložili proces transkripcije – kazao je on. U radu na knjizi je učestvovalo 28 saradnika, a Špadijer je bila zadužena za transkripciju sa francuskog jezika. Francusko govorno područje, kako je kazala, obuhvata veliki broj zemalja, naroda i kultura, pa je rad na objedinjavanju ove građe značio i približivanje crnogorske kulture frankofonoj zajednici. - Pored značaja ovog projekta za lingvistiku u Crnoj Gori, proces prevođenja, važno je pomenuti i njegov pedagoški značaj. Priručnik obuhvata veliki broj frekventnih naziva i imena, kao i onih koji su manje poznati. U pitanju je značajna referenca za korisnike i dat je veliki broj primjera – kazala je ona. Neda Donat bila je zadužena za transkripciju sa njemačkog i češkog jezika. Iako je njemački germanski jezik, prema njenim riječima, nije bilo problema prilikom transkripcije. - Nema dana da ne nailazim na greške u transkripciji, a dobrim dijelom su to „biseri“. To se dešava pod uticajem engleskog jezika. Tako da imamo komponiste „Ričarda“ Vagnera i Štrausa. Dio opšteg obrazovanja je da znamo da je Rihard Štraus i Vagner – rekla je ona. S. V.

18 Svijet

Subota, 9. jul 2022.

Sto trideset peti dan ruske invazije na ukrajinu

Sela i gradovi u Donbasu na udaru Rusije

Atentat na bivšeg japanskog premijera tokom predizbornog govora

Napadač je odmah savladan i odveden u policiju

Abe umro nakon ranjavanja, ubica odmah uhapšen TOKIO – Bivši japanski premijer Šinzo Abe (67) ubijen je juče tokom govora u gradu Nara. Na Abea je pucao četrdeset sedmogodišnji Japanac Tetsuja Jamagami, a bivši premijer u bolnici je nedugo nakon napada podlegao povredama. Osumnjičeni Tetsuja Jamagami uhapšen je blizu mjesta pucnjave, saopštila je policija, iz koje je navedeno da je priznao da je ubio bivšeg premijera. On je rekao policiji da je koristio ručno napravljeni pištolj. Rekao je da je ,,želio da ubije Abea jer nije bio zadovoljan njime“. Takođe je istakao da je ljut na „određenu organizaciju“, saopšteno je iz policije. Jamagami je vjerovao da je Šinzo Abe dio te grupe.

nIJe pRUžao otpoR

Kamere su zabilježile trenutak kada se obezbjeđenje ubijenog političara bacilo na Jamagamija, koji nije ni pokušavao da pobjegne sa mjesta zločina. Nakon što je Abe preminuo, policija je objavila da je slučaj pretvoren u istragu ubistva. Formirali su istražni tim od 90 ljudi.

Saučešće predsjednika Đukanovića

Šinzo Abe

Policija je u petak, u popodnevnim satima, objavila da je u napadačevoj zgradi pronašla eksploziv i naredila evakuaciju stanovnika. Nekoliko primjeraka ručno rađenog oružja, sličnog onom korišćenom u napadu, pronađeno je u kući napadača. Doktori su o ubistvu rekli kako je Abe ,,praktično iskrvario na smrt“, te da je imao dvije rane (na vratu i leđima) i unutrašnje krvarenje. -Šinzo Abe dovezen je u bolnicu u 12.20. Bio je u stanju srčanog udara po dolasku. Primijenjena je reanimacija. Međutim, nažalost, on je preminuo u 17.30

Ko je ubica Šinza Abea

Nekada bio marinac Ubica bivšeg premijera Japana Šinza Abea Tetsuji Jamagami bio je bivši pripadnik japanske mornarice. Jamagami je bivšem premijeru prišao s leđa i pucao dva puta dok je Abe držao govor pred okupljenima. Na snimcima koji su nastali na mjestu ubistva vidio se oblak dima nakon pucnjave. Kako su kasnije prenijeli pojedini lokalni mediji, ubica je sam napravio oružje kojim je izvršio ubistvo, a nakon pucnjave bacio je oružje na ulicu gdje je i pronađeno.

Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović je povodom ubistva bivšeg premijera Japana Šinza Abea uputio telegram saučešća caru Naruhitu i predsjedniku Vlade Japana Fumiu Kišidu. -Sa pijetetom ću se sjećati razgovora sa premijerom Abeom, prijatelja i saveznika koji je razumio i podržavao ekonomski i socijalni razvoj Crne Gore. Duboko šokiran bezumnim napadom i ubistvom bivšeg premijera Japana Šinza Abea, u ime građana Crne Gore, i u svoje ime, upućujem izraze najdubljeg saučešća Vama, članovima porodice, japanskoj vladi i prijateljskom japanskom narodu – napisao je Đukanović.

– izjavio je Hidadeta Fukušima, profesor urgentne medicine u medicinskoj univerzitetskoj bolnici „Nara“. -Izbori se održavaju. To je sam temelj demokratije i desio se takav incident. To je varvarski i zlonamjeran čin i ne može se tolerisati – rekao je premijer Japana Fumio Kišida. Pucnjave su rijedak slučaj u Japanu, gdje su oštri zakoni o oružju i gdje je nizak nivo nasilnog kriminala.

ko Je bIo ŠInzo abe?

Šinzo Abe je bio japanski premijer sa najdužim mandatom. Težio je da podigne ekonomiju zemlje iz hronične deflacije smjelim politikama nazvanim „Abenomika“. Došao je prvi put na dužnost premijera 2006. godine kao najmlađi premijer u istoriji Japana od Drugog svjetskog rata. Nakon godine prožete političkim skandalima, bijesom birača zbog izgubljenih penzionih evidencija i izbornim udarcima za njegovu vladajuću stranku, Abe je dao

ostavku navodeći kao razlog loše zdravlje. 2012. vratio se na drugi mandat, na položaju je bio dugo, što je rijetkost. Obećavao je oživljavanje stagnirajuće ekonomije, relaksiranje granica pacifističkog ustava nakon Drugog svjetskog rata i obnovu tradicionalnih vrijednosti. Abe je postao japanski premijer s najdužim stažem u novembru 2019, ali do ljeta 2020. podrška je oslabila zbog rukovođenja pandemijom kovida-19, kao i niza skandala, uključujući hapšenje njegovog bivšeg ministra pravosuđa. Dao je ostavku u septembru iste godine ne postigavši svoj dugogodišnji cilj da revidira ustav ili da predsjedava Olimpijadom koja je zbog pandemije odgođena za 2021. Ipak, ostao je dominantan u vladajućoj Liberalno-demokratskoj partiji (LDP), kontrolišući jednu od njenih glavnih frakcija. Vodio je kampanju za izbore za Gornji dom. Atentat na bivšeg premijera Japana osudili su svjetski zvaničnici.

KIJEV – Više od 40 gradova i sela u Donbasu našlo se na udaru u posljednja 24 sata, saopštila je ukrajinska vojska. Generalštab je saopštio da ruske snage napreduju ka gradovima Bahmut i Slavjansk, zapadno od granice između Luganjska i Donjecka, dok su regionalni vojni administratori prijavili požar u Sumiju na sjeveru i Krivom Rogu na jugu. Kako prenosi američki magazin Fortune, nakon nedavnog povlačenja ukrajinskih snaga iz Sjeverodonjecka i Lisičanska, ukrajinski napori da se odbije ruska invazija zavise sada manje od visokog morala branitelja, a mnogo više od nalaženja pravog odgovora na moskovsku vojnu mašineriju koja je efikasnija od ukrajinske. Ukrajina misli da bi to mogao da bude američki raketni sistem M142 HIMARS, koji su nedavno dobili.

,,Je lI to StalJInova matematIka?“

Mihajlo Podoljak, ključni savjetnik ukrajinskog predsjednika Zelenskog, odgovorio je na novu prijetnju Vladimira Putina, koji je rekao da se ,,Rusija još nije ni počela boriti u Ukrajini“. – Broj od 37.000 mrtvih ruskih

vojnika. Zajedno sa ranjenima to je 98–117 hiljada ljudi. Eliminisano 10 generala, 1.605 tenkova, 405 aviona i helikoptera pretvoreno u otpad. Rusija se još nije ni počela boriti? Zar Kremlj razmatra rat koristeći Staljinovu matematiku – 20 miliona mrtvih – zapitao je Podoljak na Tviteru. Ruski ambasador u Njemačkoj Andrej Kelin rekao je da će Moskva morati da preduzme ,,ozbiljne mjere“ ako zapadno oružje u Ukrajini ,,ugrozi stratešku situaciju Rusije“. U razgovoru za Rojters, Kelin je rekao da će Ukrajina prije ili kasnije morati odlučiti hoće li postići mirovni sporazum s Rusijom ili će ,,nastaviti tonuti prema propasti“.

nJemačka: odobRen pRIJem FInSke I ŠvedSke U nato

Parlament Njemačke odobrio je odluku o prijemu Finske i Švedske u NATO. Čelnici NATO-a su na nedavnom samitu u Madridu usvojili protokol o prijemu Švedske i Finske u NATO, a tu odluku sada treba da ratifikuju parlamenti svih 30 članica saveza. Juče su zastupnici Bundestaga odobrili tu odluku, a samo je Partija ljevice bila protiv.

Zbog protivljenja ratu sedam godina zatvora Sud u Moskvi je prvi put izrekao zatvorsku kaznu za protivljenje ratu u Ukrajini. Član opštinskog vijeća u Moskvi Aleksej Gorinov osuđen je na sedam godina zatvora. Gorinov, uhapšen u aprilu, osuđen je pod optužbom da je „svjesno širio netačne informacije“ o ruskoj vojsci, za što je predviđena zatvorska kazna do 15 godina.

Hiljade ljudi demonstriralo u Tirani

Protest protiv ,,Otvorenog Balkana“ i korupcije Masovne demonstracije u Tirani

TIRANA - Na hiljade demonstranata okupilo se juče u Tirani na poziv opozicionih stranaka da bi izrazili nezadovoljstvo radom Vlade na čelu sa Socijalističkom partijom, koju Demokratska stranka optužuje za korupciju. Na protest, koji je protekao mirno, došli su građani iz svih djelova Albanije. Ovo je prvi protest u organizaciji Salji Beriše od kako se vratio na čelo Demokratske stranke u Albaniji, nakon čega su uslijedile podjele i razmiri-

ce unutar stranke. - Ovo je protest kojim se inauguriše proces uklanjanja Edija Rame sa vlasti. Protesti će prestati tek kada se ostvari glavni cilj - rekao je Beriša. On je dodao da ,,danas svi Albanci protestuju protiv manipulacije glasanjem i protiv Otvorenog Balkana“. Salji Beriša je u više navrata optuživao premijera Ramu da je blizak sa rukovodstvom iz Srbije a ,,Otvoreni Balkan“ nazvao ,,projektom koji ima za cilj uspostavljanje srpske hegemonije u regionu“. R. U. - I.

Subota, 9. jul 2022.

Arena

Fudbal 19

Revanš mora da bude formalnost PODGORICA - Budućnost je dobro započela evropsku priču, na startu kvalifikacija za Ligu konferencija pobijedila Lapi (2:0) i narednog četvrtka u Prištini imaće veliku šansu da ovjeri plasman u drugo kolo.

Pod Goricom je prije dvije noći sve riješeno u prvom poluvremenu, kada su Lazar Mijović i Uroš Ignjatović zatresli mrežu kosovskog predstavnika. – Bila nam je to prva utakmica u sezoni i morali smo da budemo dosta oprezni. Skautirali smo protivnika, znali smo kako stoje na terenu i tokom meča osjetili da imamo dosta prostora između linija – rekao je golman Miloš Dragojević za Pobjedu. – Našli smo način da ih ugrozimo, rano poveli 1:0, potom postigli i drugi pogodak. Trebalo je da ih savladamo još koji put, kako bismo potpuno rasterećeno otišli u Prištinu. Moramo da zadržimo maksimalnu koncentraciju, ništa nije gotovo. Crnogorski vicešampion je usporio ritam u drugom poluvremenu iako je od 32. minuta imao igrača više. Ostao je na učinku iz prvog poluvremena, ali se na svakom dijelu terena, u svim linijama, vidjelo da je nadmoćniji od kosovskog tima. – Dobro smo držali pozicije i

D. MALIDŽAN

Budućnost poslije pobjede nad Lapijem od 2:0 nadomak drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencija

Lapi se žali zbog uvreda i poziva na mobilizaciju

nijesmo dozvolili Lapiju da nas ugrozi, bili smo dobri na ,,drugoj lopti“. Moramo da budemo zadovoljni, naročito jer nijesmo igrali u najjačem sastavu i nijesmo 100 posto spremni. Odigrali smo zrelo u prvom poluvremenu, a u drugom kao da smo se zadovoljili rezultatom. Trebalo je možda da napadnemo jače, sa više samopouzdanja. Ponavljam, ipak, da nemamo za čim mnogo da žalimo, imamo sigurnost

i samopouzdanje pred revanš – istakao je iskusni golman. Povremeni reprezentativac Crne Gore očekuje da Budućnost na stadionu ,,Fadilj Vokri“ odigra još bolje nego na svom terenu. – Moramo imati u vidu da je ovo Evropa, nema opuštanja, brojne su zamke... Prolaz je sve što nas zanima i moramo igrati isključivo na rezultat. Nema potrebe da jurimo pobjedu po svaku cijenu. Želimo da zadr-

žimo prednost iz prvog meča, manje je bitno na koji ćemo način to uraditi – istakao je Dragojević. ,,Plavi“ bi u glavnom gradu Kosova trebalo da budu kadrovski jači nego pod Goricom. – Nekoliko igrača se trenutno oporavlja i vjerujem da ćemo u revanšu biti jači. Čekamo povratak Petrovića, Adamsa, Ivanovića... svako od njih nam mnogo znači – naveo je Miloš Dragojević. N. KOSTIĆ

Fudbalski klub Budućnost izvjesno čeka kazna zbog ispada njenih navijača na meču sa Lapijem u Ligi konferencija. U finišu utakmice došlo je do tenzija na zapadnoj tribini, sa koje je ka klupi gostujućeg tima poletjelo nekoliko plastičnih flaša i upaljača. Predstavnici Lapija su u prijavi naveli da su ,,domaći navijači imali nesportske ispade, poput skandiranja i omalovažavanja protivničkih igrača“. Kosovski klub žalio se i zbog transparenta na sjevernoj tribini ,,uvredljivog sadržaja i nacionalističkog karaktera“. ,,Varvari“ su na meču s Lapijem istakli skandaloznu karikaturu Hogara, Albanca i koze, a uz nju razvili transparent na kojem je pisalo ,,Onamo, braćo, spremajmo hod“, što je stih iz pjesme ,,Onamo, namo“. Iz Lapija su toliko ogorčeni da su preko društvenih mreža pozvali na ,,mobilizaciju cijelog albanskog naroda, ne samo navijača Lapija“. – Uprava kluba odlučila je da se ulaznice za revanš utakmicu prodaju po pristupačnim cijenama samo da bi stadion bio pun protiv onih koji su u Podgorici pokazali mržnju ne samo prema nama, već prema cijelom albanskom narodu – navodi se na Fejsbuk stranici Fudbalskog kluba Lapi. Fudbalski klub Budućnost nije se oglašavao povodom ispada njegovih navijača. Ništa novo, budući da iz najvećeg crnogorskog kluba nijesu reagovali ni kada su ,,varvari“ na finalu Kupa 2021. godine na nacionalnoj osnovi vrijeđali fudbalere Dečića iz Tuzi, mjesta sa takođe većinski albanskim stanovništvom.

Stefan Denković na debiju za Dečić postigao gol, nakon remija sa Dinamom poručio

Imamo kvalitet da izborimo prolaz Federalni kriminalni sud u Švajcarskoj odlučio

Platini i Blater oslobođeni optužbi

Bivši predsjednik UEFA Mišel Platini i nekadašnji čelnik FIFA Sep Blater oslobođeni su optužbi za korupciju poslije presude Federalnog kriminalnog suda u Belinconi, u Švajcarskoj. Tužioci su optužili Blatera da je protivpravno omogućio da FIFA plati Platiniju dva miliona švajcarskih franaka 2011. godine. Švajcarac, koji je na čelu FIFA bio 17 godina, tvrdio je da je to bio džentlmenski dogovor između njega i Platinija i da je Francuz novac dobio za konsultantske usluge koje je obavljao 1998. godine. Platini i Blater su 2015. izbačeni iz fudbala na osam godina, ali su im kasnije kazne umanjene. Francuz je tvrdio da mu je afera podmetnuta kako mu ne bi bilo omogućeno da se kandiduje na izborima za predsjednika FIFA. Umjesto Platinija na izborima se kandidovao tadašnji generalni sekretar UEFA Ðani Infantino koji je danas na čelu Svjetske fudbalske federacije. Poslije presude suda u Belinconi, Platini je izjavio da je pravda zadovoljena. – Želim da izrazim sreću zbog svih voljenih jer je pravda konačno zadovoljena poslije sedam godina laži i manipulacija. Moja borba je borba protiv nepravde. Dobio sam prvu bitku – kazao je Platini. R.A.

I, Dečić se pokazao i dokazao. Iako je to tek prvi meč u novoj sezoni, Tuzani su ostavili pozitivan utisak, a remi protiv Dinama iz Minska (1:1) i ne pokazuje pravu sliku onoga što je Dečić demonstrirao u duelu sa Bjelorusima na startu kvalifikacija za Ligu konferencija. Dobra igra, brojne šanse i aktivan rezultat sada svima u taboru Dečića ulivaju mnogo veću vjeru da mogu do naredne runde. – Odigrali smo dobro, bili ofanzivni, imali dosta šansi i, na kraju, možda je čak i šteta što nijesmo slavili. Imamo dosta mladih igrača, koji nemaju evropsko iskustvo, tako da možda nijesmo najbolje otvorili utakmicu, pravili smo neke početničke greške, posebno u fazi organizacije napada. Ali, kako je vrijeme odmicalo, bili smo sve ofanzivniji, imali svoje

D. MALID\AN

PODGORICA – Dečić je u pauzi između dvije sezone doživio određene promjene u timu, ostao bez nekih važnih igrača, zbog čega su mnogi sa nestrpljenjem čekali premijeru kako bi se vidio neki novi, ,,rekonstruisani“ Dečić.

šanse i svakako smo pokazali da možemo da igramo sa Bjelorusima. Dinamo je, naravno, veliki klub, svijetle tradicije, ali mislim da ćemo u revanšu ući sa manje respekta, jer smo vidjeli da imamo kvalitet da ih savladamo – jasan je Stefan Denković, ofanzivac Dečića. Upravo je Denković u svom prvom zvaničnom nastupu za Dečić postigao gol, ali i sjajnom partijom pokazao koliko će biti važan za igru Tuzana. – Drago mi je da je moja misija u Dečiću počela na lijep način. Zadovoljstvo je što sam postigao gol i samim tim dao određeni doprinos. Da sam bio u

Dečiću ranije, siguran sam da bi moja uloga bila i veća, ali tek se uklapam u novu sredinu. Drago mi je da smo ostvarili aktivan rezultat i da po svemu prikazanom imamo nadu da u revanšu možemo do prolaza. U drugom meču imaćemo podršku navijača i sigurno da će to biti poseban motiv – naglasio je Denković. Sjajni krilni ofanzivac, koji je igrao za Bokelj i Sutjesku, vratio se u crnogorski fudbal, iako je imao ugovor sa gruzijskim Dinamom Batumijem. – Uslijedio je poziv iz Dečića i vrlo brzo smo se dogovorili. Imao sam ugovor, ali sam

završio papire i odlučio da se vratim u crnogorski fudbal. Bio sam kratko u Bokelju, ali je to lijep period moje karijere, Sutjeska je, naravno, nešto posebno i drago mi je da sam opet ovdje. Privukle su me ambicije i projekat – vidio sam da se radi i novi stadion. Zbog toga želimo da doguramo što dalje na evropskoj sceni, što bi bilo lijepo kako za klub, tako i za crnogorski fudbal, a zatim ćemo juriti najveće ambicije u domaćim okvirima. Kada to kažem znači da će Dečić sigurno nastojati da se umiješa i u borbu za titulu – optimistički je naglasio Denković. R. PEROVIĆ

Arena

Sportski miks

Subota, 9. jul 2022. FOTO: TWITTER/WIMBLEDON

Neriješen ishod u Elbasanu daje Iskri dobre šanse u revanšu

Nećemo pokleknuti kada je najvažnije

DANILOVGRAD – U Danilovgradu su juče fudbalske teme bile na repertoaru ljubitelja sporta koji su sa neskrivenim zadovoljstvom prepričavali dobro izdanje Iskre u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija protiv albanskog Ljačija (0:0).

Opšti je utisak da su ,,crvenobijeli“ dostojno reprezentovali ovu sredinu i Crnu Goru na međunarodnoj sceni i da će uložiti maksimum kako bi se plasirali u narednu rundu. Po svemu sudeći, jedini uslov je da rezultat iz Elbasana ne bude presudan za danilovgradskog prvoligaša i da ih trenutna euforija ne zavara, naprotiv, da to bude još veći motiv u uzvratnom susretu na ,,DG areni“ narednog četvrtka. Strategija trenera Milivoja Novovića kojom je potpuno nadmudrio kolegu Špetima Dura urodila je plodom i nema razloga da njegovi izabranici ne ponove borbenost i zalaganje sa gostovanja, tim prije jer će na ,,svom“ terenu imati još veću podršku navijača. Ovome ide u prilog i komentar iskusnog Darka Nikača koji je uvjeren da će njegovi saigrači i on biti potpuno fizički i psihički spremni za revanš. – Mislim da smo odradili veliki dio posla i sve ono što se od nas

VIMBLDON: Đoković izgubio prvi set, pa zgromio Norija za finale sa Kirjosom

Novakovo zatišje pred buru tražilo i, što je najbitnije, sačuvali mrežu. Žao mi je što smo propustili nekoliko izglednih prilika, mogu slobodno reći zicera, da se vratimo kući čak i sa golom prednosti – rekao je Nikač, koji je bio u šansi na početku utakmice da se upiše u listu strijelaca, ali, kako nam je opisao tu situaciju, brzopleto je reagovao i prilika je otišla u nepovrat. Ipak, nada se da će po pitanju realizacije biti mnogo bolje u drugom okršaju. – Imamo vremena da detaljno analiziramo prvi meč, registrujemo njihove prednosti i slabosti, otklonimo sopstvene pro-

puste i izađemo na megdan sa punim optimizmom i nadom da možemo nadmašiti sadašnje mogućnosti. Nadomak smo cilja i mislim da nećemo pokleknuti kada je najvažnije. Posebno mi je drago što smo imali ogromnu podršku ,,serdara“. Zaslužili su da im se odužimo na pravi način i zajedno proslavimo plasman u naredni krug – dodao je Nikač, koji dobro poznaje protivnika s obzirom na to da je prije dvije sezone branio boje Teute u Albaniji. Rezultatom je zadovoljan i lijevi bek Andrej Pupović koji se priključio ekipi samo tri dana prije meča u Elbasanu.

– Ljači je, mora se priznati, napravio respektabilan sastav jer u svojim redovima ima izvanrednog Mentora Mazrekaja i brzonoge Afrikance koji su u svakom momentu predstavljali opasnost za našu odbranu. Ipak, potrudili smo se da stalnim presingom i budnim motrenjem na Adeleka Akinjemija i Saliua Gvinda osujetimo njihove namjere. Još jednom se potvrdilo pravilo da favorit na papiru ne mora da opravda tu ulogu, a mi ćemo nastojati da to potvrdimo u revanšu – rekao je Pupović koji je ušao u finišu. B. KADIĆ

PODGORICA – Kameron Nori je ubjedljivo dobio prvi set protiv Novaka Đokovića (6:2), zagrijao srca i nadu britanskih navijača, ali je time samo ,,probudio zvijer“ – srpski as je ubjedljivo dobio naredna tri seta (6:3, 6:2, 6:4) i osmi put u karijeri plasirao se u finale Vimbldona. – Nekada djeluje tako jednostavno. Ovo je bio najtopliji dan od početka turnira. Bio sam malo stegnut na početku, nijesam baš tako lako zamahivao. Imao sam malo sreće, Kameron je napravio nekoliko grešaka i poklonio mi neke poene. Poslije toga je bilo lakše – priznao je Đoković. Sjutra u 15 sati igraće protiv Australijanca Nika Kirjosa za sedmi trofej na nezvaničnom

prvenstvu svijeta, te 21. grend slem titulu. Rekorder je Rafael Nadal sa 22. Španac se povukao prije polufinala zbog povrede, Đoković ima veliku šansu da mu se približi... – Jedno je sigurno – biće mnogo vatrometa emocija. Biće to njegovo prvo grend slem finale, sigurno je veoma uzbuđen. Igra slobodno, ima strašan servis, mnogo je snage u njegovim udarcima. Nijesmo igrali već neko vrijeme, nikada nijesam uzeo set protiv njega, tako da se nadam da će ovaj put biti drugačije. To je novo finale za mene i zato se radujem. Imam iskustvo koje bi moglo da ide u moju korist – rekao je Đoković, koji će protiv Kirjosa igrati 32. grend slem finale, čime je postao rekorder jer su Nadal i Federer ostali na 31. Samo jednom je Novak izgubio finale Vimbldona, 2013. od Endija Mareja. Tri puta je u finalima pobijedio RodžeraFederera (2014, 2015, 2019), a po jednom Rafaela Nadala (2011), Kevina Andersona (2018) i Matea Beretinija (2021). Ne. K.

Evropsko prvenstvo za rukometaše do 20 godina

Prijateljski meč na Zlatiboru

Tuča igrača prekinula duel Juniori izgubili i od Hrvatske Željezničara i Mornara

Poslije prvog poluvremena, u kojem nije bilo pogodaka, u nastavku su uslijedile nemile scene, a sve je počelo kada je nekadašnji fudbaler Partizana Milan Lola Smiljanić napao igrača Željezničara Marina Galića, prenijeli su sarajevski mediji. U ,,frku“ su se, kako je prenijelo ,,Oslobođenje“, umiješali igrači obje ekipe, pa je arbitar bio primoran da prekine utakmicu. – I nama i njima je posljednji dan priprema, bilo je malo umora, malo nepotrebne nervoze... Mislim da ne treba tražiti krivce, i jedni i drugi igrači su prenaglili s nekim stvarima, ali nije bilo ništa specijalno da bismo pričali o tome. Poslije pet minuta smo se zagrlili i završili utakmicu. Nema između nas nikakvih

foto fkzeljeznicar.ba

PODGORICA – Prijateljska utakmica između sarajevskog Željezničara i Mornara iz Bara prekinuta je u drugom poluvremenu zbog tuče fudbalera oba tima. Ovo je, inače, posljednji test za oba tima na Zlatiboru, ali je završen neslavno…

PODGORICA - Juniorska rukometna reprezentacija Crne Gore doživjela je drugi poraz na Evropskom prvenstvu za igrače do 20 godina u Portugalu.

Poslije Švedske na premijeri (31:19), od mladih ,,lavova“ u drugom kolu grupe C bolja je bila Hrvatska – 28:25 (12:14). Tim koji predvodi Zoran Roganović (trener Brano Božović odsutan zbog korona virusa) igrao je dobro u prvom poluvremenu nakon kojeg je imao dva gola prednosti, da bi mladi ,,kauboji“ preokrenuli na startu drugog i bez većih problema stigli do prve pobjede na prvenstvu.

Luka Barjaktarović je bio najefikasniji u našem timu sa osam golova, dok je Mihailo Šćekić dodao četiri. Crna Gora će u posljednjem kolu preliminarne runde, u neđelju od 15.30 sati

igrati protiv Francuske. U glavnu rundu prolaze dvije selekcije. ,,Lavovi“ u Portugalu nastupaju bez najboljeg igrača Arsenija Dragaševića, koji ima korona virus. Ne. K.

Danas i sjutra osmi miting ,,Montenegro open“

Podgorica u znaku plivanja

Detalj sa utakmice

problema, to su bile obične čarke. Na kraju smo se izljubili, izgrlili, igrači razmijenili brojeve telefona – rekao je trener Barana Andrija Delibašić za portal Mondo.ba. Prema njegovim riječima, iako na snimku ne izgleda lijepo niti sportski, takve situacije se dešavaju na pripremama i najbitnije je da su se strasti

brzo smirile. – To su normalne situacije da malo popuste živci na pripremama, ali najbitnije je da je sve okončano onako kako treba. Pričali smo i dogovorili se da ćemo u Sarajevu da odigramo prijateljsku utakmicu, tako da između nas i Željezničara nema problema – dodao je Delibašić. R. P.

Međunarodni osmi plivački miting ,,Montenegro open“ održaće se danas i sjutra u Podgorici na otvorenom olimpijskom bazenu Sportskog centra ,,Morača“. Ovogodišnji miting, u organizaciji Vaterpolo i plivačkog saveza Crne Gore, uz podršku Glavnog grada, biće najmasovniji od osnivanja, najavljeno je iz VPSCG.

Učestvovaće oko 400 takmičara iz 11 zemalja i 37 plivačkih klubova. – Veliko je zadovoljstvo što ćemo ove godine imati najmasov-

nije plivačko takmičenje. Ovo je velika stvar za crnogorsko plivanje, koje se iz godine u godinu razvija i širi, i samo ovako velikim takmičenjima možemo ga podići na znatno viši nivo – kazala je Danijela Franeta, selektor za plivanje u VPSCG. Takmičenje će se održati u četiri dijela. Danas će se plivati od 9 do 12 i od 18 do 20 sati, te sjutra u istim terminima. Ulaz je slobodan. R. A.

Arena

Subota, 9. jul 2022.

Košarka 21

Održan žrijeb za Evrokup, Budućnost Voli će igrati u grupi B

,,Plavi“ ponovo sa Gran Kanarijom i Promiteasom PODGORICA – Košarkaši Budućnost Volija naredne sezone igraće u grupi B Evrokupa, a rivali će biti Hapoel Tel Aviv (Izrael), Gran Kanarija (Španija), Trento (Italija), Turk Telekom (Turska), Promiteas (Grčka), Pariz (Francuska), Hamburg (Njemačka), Slask (Poljska) i London (Engleska), odlučeno je danas žrijebom. Podgoričani, koji su žrijebani iz trećeg ,,šešira“, drugu sezonu uzastopno igraće u grupi sa Gran Kanarijom (lani dva poraza) i Promiteasom (dvije pobjede). Žrijebano je 20 timova u dvije grupe od po 10 timova. Kao i prošle, svi timovi će u grupnoj

,,Plavi“ na startu dočekuju Hamburg Sezona u Evrokupu naredne sezone kreće sedmicu ranije u odnosu na lani, pa su prvi mečevi na programu 11. ili 12. oktobra. Budućnost Voli je domaćin u prvom kolu, jer u ,,Morači“ dočekuje njemački Hamburg, dok je sedam dana kasnije gosti poljskog Slaska…

fazi odigrati po 18 utakmica (po devet kod kuće i na strani), nakon čega će prvih osam iz obje grupe izboriti osminu finala, od koje kreću eliminacije na terenu bolje plasirane ekipe u grupnoj fazi. I tako sve do finala. Budućnost je, podsjećanja radi, prošle sezone eliminisana

u osmini finala, u gostima od Andore. Šampion ABA lige iz 2018. godine je žrijeb za Evrokup dočekao u nedefinisanoj situaciji, očigledno suočen sa problemom zatvaranja željene finansijske konstrukcije za narednu sezonu, potrebne da Budućnost ostane na dosadaš-

njem ili sličnom nivou. O tome se, međutim, iz podgoričkog kluba, zasada, niko javno ne oglašava. A u kakvoj je trenutno situaciji Budućnost, dovoljno govori podatak da su ,,plavi“ trenutno bez trenera i sa samo dvojicom igrača u rosteru pod ugovorom za narednu sezonu – Igorom Drobnjakom i Edinom Atićem! U ovogodišnjem takmičenju u Evrokupu je pet novajlija – Hapoel, Pariz, London, Prometej i Kluž, dok se Trento vraća nakon godine pauze. Preostalih 14 klubova je u Evrokupu nastupalo i prošle sezone. Žrijeb pokazuje da će ovogodišnje takmičenje u Evrokupu biti značajno slabije nego lani,

jer nema osvajača Virtusa, zatim Valensije i Partizana, koji će igrati u Evroligi, a nema ni ruskih klubova, odnosno Lokomotive Kubanj koja se takmičila prošle sezone dok nije izbačena... Grupa A: Huventud (Španija), Cedevita Olimpija (Slovenija), Venecija (Italija), Bursa (Turska), Lietkabelis (Litvanija), Burg (Francuska), Ulm

(Njemačka), Breša (Italija), Kluž (Rumunija), Prometej (Ukrajina). Grupa B: Hapoel Tel Aviv (Izrael), Gran Kanarija (Španija), Budućnost Voli (Crna Gora), Trento (Italija), Turk Telekom (Turska), Promiteas (Grčka), Pariz (Francuska), Hamburg (Njemačka), Slask (Poljska), London (Engleska). S. J.

Danas u Skoplju počinje B prvenstvo Evrope za košarkašice do 20 godina PODGORICA – Naša mlada ženska košarkaška reprezentacija doputovala je u Skoplje, gdje danas počinje B prvenstvo Evrope, za košarkašice do 20 godina. Crna Gora je u prvom kolu slobodna, tako da će sjutra protiv Rumunije igrati premijerni meč na šampionatu. Iako bez mnogo pompe, upravo ova selekcija može biti prijatno iznenađenje ovog košarkaškog ljeta za Crnu Goru. ,,Crvene“ su tokom priprema imale samo četiri provjere – po dvije protiv Sjeverne Makedonije i Srbije, a četiri ubjedljiva trijumfa dokaz su da Crna Gora može napraviti mnogo. Selektor Vladan Radović imaće na raspolaganju vrlo

,,Crvene“ željne dokazivanja

mlad sastav za ovu reprezentativnu akciju. Tako će djevojke, koje su dobile šansu u seniorskoj konkurenciji u klubu, imati priliku da se oprobaju i u reprezentativnoj konkurenciji sa starijim od sebe a, iako za šampionat imaju pravo nastupa igračice 2002. godište, u našoj selekciji biće samo pet tog uzrasta, sve ostale su mlađe, a Jelena Bulajić je čak 2007. godište. - Sigurno da sa dosta motiva odlazimo na ovaj šampionat. Većina nas je u istom klubu, što je velika prednost, tako da smo i nakon završene sezone odmah nastavile da treniramo, odlično se znamo. Biće

teško, očekuje nas izazovna grupa, pakleni ritam gdje svaki dan igramo, ali imamo

ogroman motiv da se dokažemo i što bolje predstavimo crnogorsku košarku – kazala je

Marija Baošić, plejmejkerka Podgorice. Crnu Goru na prvenstvu

Evrope predstavljaće Marija Leković, Jovana Savković, Zorana Radonjić, Anastasija Drobnjak, Milena Bigović, Maja Bigović, Ksenija Šćepanović, Marija Baošić, Milica Vujačić, Lana Vukčević, Bojana Radnjić i Jelena Bulajić. Naša reprezentacija igraće u grupi C sa Hrvatskom, Rumunijom, Kosovom i Sjevernom Makedonijom. - Teško je pričati o ambicijama. Svaki meč je posebna priča. Fokusirane smo na prvi duel sa Rumunijom, a jasno je da na ovakvim turnirima mnogo znači dobar start što zbog plasmana, što zbog psihološkog momenta. Trenirale smo dobro, imale dobre provjere i sa puno motiva očekujemo premijeru – naglasila je Baošić. R. P.

22 Feljton

Subota, 9. jul 2022.

KAKO ZBILJA STOJE STVARI SA PORFIROGENITOVIM SPISOM I JUŽNIM SLOVENIMA

1. 5.

Ljetopis Popa Dukljanina je nepobitno nastao na glagoljici » Piše: Stevo VUČINIĆ Jedan slučajni epigrafski nalaz iz 1993. godine, pisan glagoljicom, datiran 1060. godinom, pročitan 1997. godine, razriješio je dugogodišnju dilemu o pismu kojim je napisan Ljetopis Popa Dukljanina. Nepobitno, i očito glagoljicom. Dokumentuje je kao starije pismo na prostoru Gornje Dalmacije. Tek s Nemanjinim osvajanjima, nakon 1186. godine, na prostoru današnje Crne Gore i Hercegovine (Gornja Dalmacia) ćirilica uzima maha. Epigrafski glagoljski natpis, nađen je u grobljanskoj Crkvi Male Gospe u konavoskom selu Dunave, u župi Mrcine, 1993. godine. Bio je ugrađen u zidnu strukturu stare crkve, a kasnije je deponovan u novosagrađenoj crkvi na temeljima stare. Natpis je na malom, nepravilnom mermernom ulomku debljine 3,5 cm, površine. N. Kapetinić i P. Žagar su ponudili više mogućnosti tekstualne interpretacije, ostavljući je otvorenom, od kojih je jedna: 1. [IS]K

ISKL

2. [E]SA GONE-

ESA GONE-

3. SLAVO GO-

SLAVO GO-

4. SPOINЪ

GOSPOIN

5. GЪD ČM (=1060)

GOD 1060

(Niko Kapetinić i Pavao Žagar, Najužniji hrvatski glagoljski natpis, Anali zavoda za povjesne znanosti HAZU u Dubrovniku, br. 39. 2001, 44.) Ne vidimo razloga da se upravo ova interpretacija natpisa, i pored otpora nekih beogradskih autora, koji se, ne samo u ovome slučaju, opiru svakom tumačenju koje ne protežira

Jedan slučajni epigrafski nalaz iz 1993. godine, pisan glagoljicom, datiran 1060. godinom, pročitan 1997. godine, razriješio je dugogodišnju dilemu oko pisma na kome je nastao naš najstariji spis. Epigrafski glagoljski natpis, nađen je u grobljanskoj Crkvi Male Gospe u konavoskom selu Dunave, u župi Mrcine. Bio je ugrađen u zidnu strukturu stare crkve, a kasnije je deponovan u novosagrađenoj crkvi na temeljima stare

Reljef na crkvi iz 8. stoljeća u Žrnovici kod Splita koji prikazuje bitku Peruna i Velersa

njihovo stanovište, ne prihvati kao validna. Tako bi ovaj natpis, vjerujemo i mislimo, sa značajnim stepenom vjerovatnoće, ujedno i potvrdio postojanje Gojislava, sina kralja Vojislava, pomenutoga u XXXIX glavi Ljetopisa Popa Dukljanina, koji je s bratom Predimirom vladao Travunijom i županijom Grispuli (Grbalj). Obojica su ubijena, upravo oko 1060. godine. U 31. glavi DAI, u krštenoj Hrvatskoj, pomenuti su naseljeni gradovi Nin, Biograd, Bilice, Skradin, Livno, Stupina, Knin, Karin i Klavoka. Ako sravnimo podatke o hrvatskim gradovima i županijama iz 30. glave DAI utvrdićemo da se gradovi nalaze u njihovom zahvatu, odnosno, u zahvatu granica Hrvatske. Županije se nabrajaju

Stevo Vučinić spada u rijetku kategoriju autora koji u korak prate zbivanja u istoriografiji susjednih zemalja. U tom kontekstu, ukazuje na pojavu naučnih radova u srpskoj istoriografiji koje karakterišu sumnjive i logički neodržive interpretacije

redom: Livno, Cetina, Imota, Pliva, Pesenta, Primorje, Bribir, Nona, Knin, Sidraga i Nin i njihov ban drži Liku, Krbavu i Gacku. Pobrojane županije zahvataju prostor Ravnih Kotara, Like, Livanjsko polje, Imotski i Cetinsku Krajinu, sa izlaskom na more u Ninu, Karinu i Biogradu. Samo u njegovome neposrednome okruženju, dokumentovan je znatan broj hagionima koji svjedoče prethrišćansku vjeru Hrvata. Primorska kosa Mosora, kako je zovu domicilni stanovnici, čitava se zove Perun (slovenski bog Gromovnik). Više vrhova imenovano je po vrhovnome bogu Santevidu, kod Helmolda zapisan kao (Zvantevith). Tri vrha iznad Žrnovice kod Splita, od zapada na istoku, zovu se redom: Perunsko, Perun i Perunić. Sa zapadne strane imamo u Istri vis Perunčevac kod Garčišća i brdo Perun nad Mošćenicama. N. Nodilo piše da se na Biokovu, jedno brdo zove Sutvid, a jedno Viter. Na Braču najviši vrh je Vidova

Čitanje prvog dijela konavoskog natpisa prema Kapetaniću i Žagaru

gora. Iznad Rogoznice, jedan vrh Dinare zove se Suvid, a između Cetine i Krke jedno brdo nosi naziv Sutvid. I u Paganiji, u Neretljanskoj ravnici, Vid je ime jednoga sela. U Bosni kod Bihaća selo Sutvid je nazvano po njemu, a po Perunu vis pomeđu Sutjeske i Vareša, jedno vrelo pod Ozrenom i lokalitet u Gornjoj Rami. Između Kupe, Save i Drave, u XIV vijeku, pominje se više crkava posvećenih Svetome Vidu: ecclesia sancti Viti de Crapina, sancti Viti de Zerade, sancti Viti circa castrum, sancti Viti, sancti Viti de Greben, sancti Viti sub castro Urbouh i sancti Viti. Saksonski povjesničar iz sredine XII vijeka, Helmold, u Chronika Slavorum piše da u Slovena Sveti Vid ima prvijenstvo, i da mu se svake godine žrtvuje iz svih slovenskih krajeva i po njemu gataju: „Solo nomine sancti Viti gloriantur, cui etiam templum et simulacrum amplissimo cultudedicaverunt, illi primatum deitatis specialiter attribuentes. De omnibus quoque provinciis Sclavorumillic responsa petuntur et sacrificiorum exbibentur annue solutiones.“

DOSELJAVANJE SRBA I GRANICE SRBIJE

Dio konavoskog glagoljskog natpisa

Porfirogenit piše da Srbi vode porijeklo od nekrštenih Srba s one strane Turske (Mađarske). Suśedne su im velika Hrvatska i Franačka. Dakle, kao i Hrvatima, prapostojbina im je s one strane Karpata, na prostoru današnje Češke, Poljske i Ukrajine. Pošto dva brata naslijede od oca vlast nad Srbijom, jedna od njih, s polovinom stanovništva prebjegne caru Irakliju, koji ih naseli u solun-

Kao i danas, granica između Srbije i Bosne bila je Drina. Salines nije današnja Tuzla, kako neki misle. Najvjerovatnije to je Konjic u Hercegovini, u čijoj blizini izviru izvori slane vode, i koji je blizu onovremenoj Srbiji, današnjoj Raškoj, odnosno Sandžaku skoj temi, po njima nazvanoj Servija. Iz nekih razloga oni odluče da se vrate nazad i car ih otpušti. Kad su prešli Dunav, pokaju se i preko stratega koji je upravljao Beogradom zamole Iraklija da im dodijeli drugu zemlju za naseljavanje. Car im izađe u susret i dodijeli im za naseljavanje, kako piše, sadašnje zemlje Srbiju, Travuniju, Zahumlje, Paganiju i Konavle, koje su bile opušćele od Avara koji su iz njih bili prognali Romane. Njih car pokrsti, dovevši im sveštenike iz Rima. I u ovome slučaju, kao i u Hrvata, pokrštena je samo vojnopolitička elita, dok je puk ostao nekršten, sve do sredine devetoga vijeka i vremena cara Vasilija. Takav zaključak podržava njegov unuk, car Konstantin Porfirogenit, koji u 29. glavi DAI piše, da su nekršteni Sloveni kršteni za vrijeme blažene uspomene cara Vasilija, koji im je postavio arhonte po njihovoj volji, i svi kasniji arhonti su birani iz tih istih rodova. Ti nekršteni Sloveni su

u stvari slovenske mase, izuzimajući vojno-političku elitu pokrštenu odmah po dolasku. To je činjenica i potvrđena je povijesnim izvorima. Nakon pokrštavanja Srbije dragovoljno se pokrstila i Paganija, koja je bila u cjelini nekrštena. Objašnjenje pojma Srbin u spisu je dato vrlo razgovjetno. Porfirogenit piše, da ovo ime Srbi dobiše jer postadoše robovi Romeja. Stoga se ropska obuća obično zove serbula a cerbulijani su oni koji nose jeftinu i siromašnu obuću. Dubinska analiza carevih navoda, nesumnjivo navodi na zaključak da je pojam Srbin označavao socijalnu kategoriju, odnosno, Slovene podvrgute vlasti konstantinopoljskoga vasilevsa. Naseljeni gradovi u Srbiji su Destinik, Černavusk, Međuriječje, Dresnik, Lesnik, Salines, a u Bosni Kotor i Desnik. Toponimija ranosrednjovjekovne Srbije, pomenuta u DAI, može se definisati na terenu. Tumačenje A. Vukoslavljevića, koji se podupire sa Đ. Jankovićem, da bi Drežnik mogao biti u blizini Une, u Bosni, nijesu osnovani, jer je su istoj rečenici, nakon nabrajanja gradova u Srbiji, pomenuti i dva grada u Bosni – Kotor i Desnik. Da onovremena Srbija nije zahvatala prostor današnje Bosne, potvrđuje i Jovan Kinam (1143 – oko 1203) pišući o pohodu cara Manojla protiv Raške: „A iduće godine, već pred kraj ljeta, kada putevi za Srbiju postaju najpogodniji za vojsku koja napada, jer tada drveće već počinje da gubi lišće, skupi vojsku kod Niša. Saznavši tu da se iz Peonije šalju snage Dalmatima u pomoć, postara se da vojska pređe preko zemlje nazvane Longomir da bi se Peonci, koji su napredovali s desne strane, sukobili s romejskom vojskom. Kad stiže blizu Save, odatle zaokrenu prema drugoj rijeci po imenu Drina koja izvire negdje odozgo i odvaja Bosnu od ostale Srbije. Bosna nije potčinjena arhižupanu Srba, nego narod u njoj ima poseban način života i upravljanja...“ Dakle, kao i danas, granica između Srbije i Bosne bila je Drina. Očito, Salines nije današnja Tuzla, kako neki misle. Najvjerovatnije to je Konjic u Hercegovini, u čijoj blizini izviru izvori slane vode, i koji je blizu onovremenoj Srbiji, današnjoj Raškoj, odnosno Sandžaku. Drežnik na Uni, nije utemeljen. Taj grad treba tražiti blizu središta srpske arhontije, u široj okolini Rasa. (…) (Nastavlja se)

Subota, 9. jul 2022.

Oglasi i obavještenja 23

24 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. jul 2022.

Oglasi i obavještenja 25

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. jul 2022.

Oglasi i obavještenja 27

28 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. jul 2022.

Oglasi i obavještenja 29

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. jul 2022.

Oglasi i obavještenja

32 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. jul 2022.

Oglasi i obavještenja 33

34 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. jul 2022.

Oglasi i obavještenja 35

Subota, 9. jul 2022.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora:

I - 980/2017 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, protiv izvršnog dužnika DRAGO DRAGOJLOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

IVM - 61/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099 protiv izvršnog dužnika Olivera Perak,koga zastupa Ivo Bošković, advokat iz Tivta, radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK

Da se suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje u izvršnom postupku ĐURANOVIĆ M. ZDRAVKO, ĐURANOVIĆ SANELA, ĐURANOVIĆ MONIKA, ĐURANOVIĆ M. LJUBOMIR, ĐURANOVIĆ ELIZABETA, ĐURANOVIĆ P. SREĆKO, ĐURANOVIĆ P. SLAVIO, ĐURANOVIĆ MARTA, ĐURANOVIĆ MARIO, ĐURANOVIĆ ANĐELKO, ĐURANOVIĆ AGICA, ĐURANOVIĆ KRISTIJAN, ĐURANOVIĆ GRACIJA. BRACANOVIĆ J. ĐORĐINA i PETROVIĆ P. LIDIJA u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za IX prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o X prodaji nepokretnosti koja će se održati dana 04.08.2022. godine u 09:45 h u kancelariji ovog Javnog izvršitelja, sve posl. oznake IVM 61/2021 od 07.07.2022. godine , jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Da se izvršni dužnik DRAGO DRAGOJLOVIĆ KOTOR rođen 15.09.1969. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za XVIII prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o XIX prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan 04.08.2022. u 10.30 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja, sve Posl.broj I 980/2017 od 07.07.2022. jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 07/07/2022 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

I.br.3880/2017 (I.br. 3881/17 i I.br. 3879/17) JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul.Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “Prva banka Crne Gore – Osnovana 1901 godine AD Podgorica”, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović advokat iz Podgorice, ul. Moskovska 169, protiv izvršnog dužnika, 1. ”PLANET” DOO, iz Podgorice, Bul. Džordža Vašingtona br. 6, 2. STEFAN VUJOVIĆ iz Podgorice, ul. Gavrila Dožića br.10, 3. ALEKSANDAR VUJOVIĆ iz Podgorice, Prolaz Gavrila Dožića br.2 i 4. BORIS SAVELJIĆ iz Podgofrice, ul. IX Crnogorske brigade – Zagorič, shodno čl.45 ZIO, dana 08.07.2022.godine, donio je ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnim dužnicima 1. ”PLANET” DOO, iz Podgorice, Bul. Džordža Vašingtona br. 6, 3. ALEKSANDAR VUJOVIĆ iz Podgorice, Prolaz Gavrila Dožića br.2 i 4. BORIS SAVELJIĆ iz Podgofrice, ul. IX Crnogorske brigade – Zagorič vrši se dostavljanje zapisnika sa ročišta od 23.06.2022.godine, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda Crne Gore i Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica i Privrednog suda u Podgorici. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Urednici

Poslovni broj: Iv 1801/19

JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija)

Javni izvršitelj Ana Nikić Petričević iz Bara, ul. Rista Lekića I-26, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, DOO KOMUNALNE DJELATNOSTI ULCINJ, MAJKE TEREZE BB ULCINJ, Ulcinj, PIB: 02877538, protiv izvršnog dužnika, Elezović Đeka, Štoj bb, Ulcinj, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 191,79 eura, dana 08.07.2022. godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik, Elezović Đeka, Štoj bb, Ulcinj u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istoj uručilo rješenje o izvršenju Iv.br. 1801/19 od 16.09.2019. godine i rješenje o troškovima od 08.07.2022. godine. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će ista snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl. 5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a, a u vezi sa čl. 45 ZIO. JAVNI IZVRŠITELJ Ana Nikić Petričević, s.r.

Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Poslovni broj: Iv 2451/20 Javni izvršitelj Ana Nikić Petričević iz Bara, ul. Rista Lekića I-26, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, DOO KOMUNALNE DJELATNOSTI ULCINJ, MAJKE TEREZE BB ULCINJ, Ulcinj, PIB: 02877538, protiv izvršnog dužnika, P. Milan Bevenja iz Ulcinja, Vida Matanovića 154, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 811,77 eura, dana 08.07.2022. godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik, P. Milan Bevenja iz Ulcinja, Vida Matanovića 154 , u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istoj uručilo rješenje o izvršenju Iv.br. 2451/20 od 08.01.2021. godine i rješenje o troškovima od 08.07.2022. godine. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će ista snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl. 5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a, a u vezi sa čl. 45 ZIO. JAVNI IZVRŠITELJ Ana Nikić Petričević, s.r.

Poslovna oznaka I.br.1478/2022 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Z.T.R. “GORDEKS” Ždeglovo iz Lebana, Republika Srbija, koga zastupa advokatica Nevena Ostojić iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika “SPECTACULAR” DOO PODGORICA, na adresi Nikole Tesle br. 132, radi naplate novčanog potraživanja, u smislu odredbe čl. 25 i čl. 205210 ZIO-a, dana 08.07.2022. godine, donio je ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku SPECTACULAR DOO Podgorica, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 1478/2022 od 13.06.2022. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

RAZNO

ZAKLJUČAK

Budva, dana 07/07/2022 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

Na osnovu član 24. i 28, Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl.list CG“, br. 75/18) Sekretarijat za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine OPŠTINE BAR

OBAVJEŠTAVA ZAINTERESOVANU JAVNOST -Da je »PAID d.o.o.« iz Dobre Vode, Sveti Ivan bb, Bar podnio zahtev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za projekat »Objekat za farbanje (komora) vozila«, koji se planira graditi na katastarskoj parceli br.533/7 KO Dobre Vode, opština Bar. U vezi sa navedenim možete izvršiti uvid u Elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje »Objekat za farbanje(komora) vozila«, koji se planira graditi na katastarskoj parceli br. 533/7 KO Dobre Vode, opština Bar, u prostorijama Sekretarijata za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine, Bulevar Revolucije broj 1, kancelarija broj 263, II sprat, radnim danima od 11 do 15 časova. Ujedno Vas obaveštavamo da će se javna trebina o predmetnom Elaboratu održati dana 25.07.2022 god. u 10 časova u Maloj sali SO-Bar. Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, je 5 radnih dana na adresu Sekretarijata za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine, od dana objavljivanja obavještenja u

JAVNA ZDRAVSTVENA USTANOVA OPŠTA BOLNICA BERANE BR: 5120 BERANE,08.07.2022.GODINE Jzu Opšta bolnica Berane, shodno odredbama člana 104 stav 3 Zakona o zdravstvenoj zaštiti (‘’Sl.list CG’’ br. 03/16, 39/16, 02/17, 44/18, 24/19, 82/20 i 08/21), saglasnosti Ministarstva zdravlja Crne Gore , objavljuje

KONKURS

LOGOTIP POBJEDE

MALI OGLASI

Za dodjelu : - Tri specijalizacije iz oblasti interne medicine - Jedne specijalizacije iz oblasti infektologije - Jedne specijalizacije iz oblasti anestezijologije - Jedne specijalizacije iz oblasti radiologije - Jedne specijalizacije iz oblasti patologije Učesnici Konkursa moraju ispunjavati sledeće uslove: 1. Da ima opštu zdravstvenu sposobnost; 2. Da ima završen medicinski fakultet; 3. Da ima položen stručni ispit. 4. Da je nakon položenog stručnog ispita bio u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi, najmanje jednu godinu. Kriterijumi za odobravanje specijalizacija su: 1.Uspjeh na studijama izražen prosječnom ocjenom; 2.Uspjeh iz predmeta iz oblasti za koju se odobrava specijalizacija; 3.Dužina studiranja; 4.Poznavanje stranog jezika (engleski, njemački, ruski, francuski, italijanski); 5.Rezultat usmenog intervjua; Uz prijavu na Konkurs kandidati su dužni da prilože sledeća dokumenta, kao dokaze da ispunjavaju uslove za odobravanje specijalizacija: 1.Ovjerenu kopiju biometrijske lične karte; 2.Diplomu o završenom Medicinskom fakultetu i dokaz o vrednovanju diplome stečene u inostranstvu kao obrazovne isprave u Crnoj Gori 3.Uvjerenje o položenom stručnom ispitu; 4.Dokaz o uspjehu na studijama izražen prosječnom ocjenom; 5.Dokaz o uspjehu iz predmeta iz oblasti za koju se odobrava specijalizacija; 6.Dokaz o dužini studiranja; 7.Uvjerenje o poznavanju stranog jezika (engleski, njemački, ruski, francuski, italijanski) izdato od nadležne visokoškolske ustanove; 8.Uvjerenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti; 9.Uvjerenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak. 10. Dokaz o radnom odnosu i dužini radnog staža nakon položenog stučnog ispita. Svi dokazi se prilažu u originalu ili ovjerenoj fotokopiji. Kandidatu koji je duže studirao od roka utvrđenog obrazovnim programom zbog opravdanih razloga (usljed korišćenja roditeljskog odsustva, duže bolesti ili upućivanja na stručnu praksu, odnosno usavršavanje od strane nadležnog organa ustanove u kojoj je studirao), bodovi se neće oduzimati, uz obavezu dostavljanja odgovarajućeg ovjerenog dokaza. Izbor kandidata vršiće se prema Pravilniku o kriterijumima i postupku za odobravanje specijalizacija i pravima i obavezama kandidata kojima je odobrena specijalizacija prema zdravstvenoj ustanovi ( „Sl.list CG“ br.22/2016). Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavljivanja. Izbor kandidata po Konkursu izvršiće se u zakonom predviđenom roku. Prijave sa dokazima slati na adresu JZU Opšta bolnica Berane, Ul.Svetosavska br. 33. Berane. Nepotpune i neblagovremene prijave se neće razmatrati.

OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih cijevi , popravka i zamjena instalacija. Non stop ! Begović Tel. 067/579-709, 069/269-550 1 OTČEPLJENJE sve vrste kanalizacija el.sajlom. Dolazim odmah NON-STOP.Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. Begović Tel.069/747-204, 069/424-150, 067/473-367 2 STRUČNO i savjesno radim skoro sve građevinske poslove adaptacije, popravke krovova, dimnjaka i ostalo- Podgorica. Tel: 069/926-382, 020/629-558 3 POTREBNI radnici pomoćni kuvar/ica higijeničarka Uslovi dobri, restoran Elit, Capital Plaza Podgorica Tel.067/877-677 4

PRODAJA Toyota Rav 4 dizel, 2003. godište. Tel: 069/ 036-506 5

36 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. jul 2022.

Poslovni broj: Iv. br. 1140/22. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Brčvak Nedžad iz Bara, Bjeliši iznad maked.naselja bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 2777, radi naplate novčanog potraživanja, dana 08.07.2022. godine, donio je

OGLASNO ODJELJENJE NOVA “POBJEDA”

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Brčvak Nedžad iz Bara, Bjeliši iznad maked.naselja bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 2777. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 20.06.2022. godine, kod izvršnog dužnika.

TELEFON ZA INFORMACIJE

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

020-202-455, 020-202-456.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 08.07.2022. godine.

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja 37

Subota, 9. jul 2022. Посљедњи поздрав вољеном оцу, дједу и тасту

Dragi naš

Tužnim srcem javljamo prijateljima, rođacima, kumovima da je dana 8. jula 2022, u 83. godini, preminula naša draga

МИРУ ПАЛЕВИЋУ

KOMNEN RADOŠEVIĆ DRAGICA Blagote ĐUKANOVIĆ

Хвала ти за љубав и пажњу коју си нам поклањао. Никада те нећемо и не можемо заборавити. Почивај у миру.

rođena Knežević

Ponosni na tvoj častan i dostojanstven život, s ljubavlju i tugom čuvaćemo te od zaborava. Počivaj u miru.

Saučešće primamo u kapeli na Čepurcima, 9. jula od 10 do 15 časova, kada će obaviti sahrana na gradskom groblju Čepurci. Tvoja sestra VOJA, zet VOJO i sestrične JADRANKA, LJILJANA i MIRJANA

Кћерка МАЈА, унучад ВЛАДО и ДАРИА, зет МАРКО

396

Ožalošćeni: sinovi DEJAN, SREĆKO, JADRANKO, PREDRAG, KIĆO i ILIJA, ćerke BOŽIDARKA, MARTA i IVANA, brat VESELIN, snaha DANIJELA, jetrve SLOBODANKA i SLAVICA, unučad, praunuk, bratanići, bratanična, đeveričići, đeverične, zaovičić, zaovična i ostala rodbina

398

390

Dana 8. jula 2022. preminula je u 85. godini života naša draga

Posljednji tužni pozdrav voljenom zaovičiću, bratu i ujaku

NIKOLI PAVLIĆEVIĆU

DARINKA Krsta MARTINOVIĆ

Tuga do neba... Bol... Nevjerica... Počivaj s anđelima. Ujna DRAGICA ŠOFRANAC, sestre DANIJELA i ANA i sestrić LAZAR

Sahrana je obavljena istoga dana u krugu porodice na mjesnom groblju – Bajice.

400 Sa dubokim bolom opraštam se od voljenog brata od tetke

Ožalošćena porodica MARTINOVIĆ

NIKOLE PAVLIĆEVIĆA

394 Posljednji pozdrav dragoj tetki

Spavaj sa anđelima. Sestra DIJANA, zet RATKO VUJOVIĆ i djeca ALEKSANDRA, KSENIJA i VUK 401

DARINKI

Navršava se pola godine od smrti našeg voljenog

Od MLADENA sa porodicom 395

Posljednji pozdrav komšinici

DARKA – ĐAKE VUKČEVIĆ

JULIJANI FILIPOVIĆ

Dani koji prolaze ne umanjuju tugu za tobom. Zauvijek ćemo te se sjećati sa ljubavlju i poštovanjem i ponositi se što smo tvoji. U nedjelju, 10. jula 2022. godine, u 9 časova, posjetićemo tvoju vječnu kuću.

STANARI ULAZA OKTOBARSKE REVOLUCIJE BR. 7

399

Tvoji NAJMILIJI

393

38 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. jul 2022.

Preminula je dana 8. jula 2022. u 82. godini života

Godina je dana

GORANU

JULIJANA Milana FILIPOVIĆ

14 godina

DANILU

rođena Jovanović Ovo je tužna i bolna godina za nas. Kako živjeti, sine, da te ne mogu vidjeti, sresti da mi nećeš doći otvoriti vrata, da vidim tvoj blagi osmijeh nasmijane duše. Iz srca teku suze, boli bol, duša plače. U svakoj si priči sa mnom, uzdahu i izdahu u svakoj neprespavanoj noći, a tužnijeg jutra. Ti si pored svoga oca u Božijim dvorima spokojno šetaš đe nema tuge i bola.

Saučešće primamo u kapeli na gradskom groblju Čepurci dana 9. jula od 11 do 13 časova, kada će se obaviti sahrana u porodičnoj grobnici. Kuća žalosti: Oktobarske revolucije br. 7, Podgorica.

U subotu, 9. jula, u 10 časova, porodica će posjetiti vašu vječnu kuću.

Ožalošćeni: suprug MILAN, kćerka JASMINA, snaha SONJA, unučad INES, ANĐELA i BODIN, brat SRBOLJUB, zaove KOSA i SLOBA, praunuk, bratanići, bratanične, sestrić i ostala rodbina FILIPOVIĆ i JOVANOVIĆ

DRAGICA, ZORAN i IVAN sa porodicama

352

389

Opraštamo se od naše drage

Posljednji pozdrav dragoj babi i svekrvi

Tužnim srcem obavještavamo rodbinu i prijatelje da je dana 6. jula 2022, u 83. godini života, preminuo naš voljeni

JULIJANI FILIPOVIĆ Neka tvoja duša pronađe mir, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

JULIJANA FILIPOVIĆ

Unuk BODIN, unuke INES i ANĐELA i snaha SONJA 385

Zadržaćemo te u najljepšem sjećanju, a ti odmori svoju napaćenu dušu.

Dana 28. jula 2022. su četiri godine od smrti drage majke

NIKOLA Mirkov RADULOVIĆ

Dana 10. jula 2022. je godina dana od smrti dragog oca

SLOBA i BORO DRECUN sa porodicom

Po želji preminulog, saučešće i sahrana se izvršavaju 11. jula na gradskom groblju u Filadelfiji, USA.

DESANKE

DRAGUTINA MARKOVIĆ

353 Vrijeme prolazi, ali praznina, bol i želja za vama ostaju vječni. Bili ste velika zaštita i sigurnost u našim životima, a sad ostaju samo uspomene na srećne dane života sa vama.

Ožalošćena porodica RADULOVIĆ

U nedjelju u 10 sati posjetićemo njihovu vječnu kuću.

Zahvalna vaša DJECA

NIKOLA PAVLIĆEVIĆ Posljednji pozdrav voljenom komšiji i pravom prijatelju. Nedostajaćeš nam puno. Tvoji: MARKO, MARIJA i ĐOLE 397

392

391

Oglasi i obavještenja 39

Subota, 9. jul 2022. Tužnim srcem i sa bolom u duši obavještavamo rodbinu, prijatelje i kumove da je dana 7. jula 2022. preminuo, u 39. godini, naš dragi

Umrla je

Posljednji pozdrav

MILKA Nikićeva RADOVIĆ rođena Milačič

NIKOLA Brana PAVLIĆEVIĆ

Saučešće primamo u gradskoj kapeli Čepurci dana 9. jula 2022. godine od 10 do 15 časova kada će se obaviti sahrana. Kuća žalosti: Kralja Nikole br. 21, Podgorica.

Saučešće primamo u kapeli na Novom groblju na Cetinju dana 8. jula od 12 do 16 časova i 9. jula od 12 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana.

Ožalošćene porodice: RADOVIĆ, MILAČIĆ, ŠĆEPANOVIĆ

Ožalošćeni: majka STANKA, otac BRANO, sestra BUBA, zet IVAN, sestrići MATIJA i FILIP i ostala brojna rodbina PAVLIĆEVIĆ i ŠOFRANAC

359

346

Posljednji pozdrav dragoj majci i tašti

Posljednji pozdrav

VUK KNEŽEVIĆ

Počivaj u miru.

BILJANA, DARKO, NATAŠA, NEMANJA, NIKOLA i SOFIJA

344

NIKOLI

MILKI Nikićevoj RADOVIĆ

NIKOLA PAVLIĆEVIĆ Od GORANA VUŠUROVIĆA

Tvojim odlaskom ništa više neće biti isto.

Brate naš dragi, sa velikom tugom i bolom primili smo vijest o tvojoj smrti. Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

381 Posljednji pozdrav

Kćerka NADA i zet ALEKSANDAR – ACO ŠĆEPANOVIĆ

DRAGAN i DEJAN 365

360 Posljednji pozdrav najdražoj baki

NIKOLI Od PERA VUJOVIĆA

NIKOLA

380

Brate, dok živimo mi živjećeš i ti u našim srcima. Počivaj u raju sa svojim bratom.

Posljednji pozdrav dragoj majci i svekrvi

388

MILKI Nikićevoj RADOVIĆ

Tvoja sestra BUBA sa porodicom

Tužni pozdrav

Zauvijek u našim srcima.

MILKI Nikićevoj RADOVIĆ Unuci PREDRAG i FILIP Uspomene na tebe čuvaćemo u našim srcima. 361 Sin ŽELJKO i snaha MARIJANA

NIKOLI Sine, ta prokleta sudbina istrže te od nas, a ostade bol i žalost za tobom. Tvoji roditelji BRANO i STANKA 387 Dragom kumu

OGLASNO ODJELJENJE NOVA “POBJEDA”

362

LAKO SENIĆ Pretužni smo što si nas napustio, a ponosni jer si bio naš. Sestra NADA KOPRIVICA sa porodicom 347

NIKOLI posljednji pozdrav. MARIJA, MILENA, MILICA 368

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456.

40 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. jul 2022. Dana 8. jula 2022. u 67. godini života preminuo je naš dragi

Dragi rođaci i prijatelji, obavještavamo vas da će se polaganje urne preminulog

KOMNEN Simona RADOŠEVIĆ

Saučešće će se primati na gradskom groblju Čepurci 8. jula od 10 do 15 časova i 9 jula od 9 do 12 časova, kada krećemo za Seošticu gdje će se obaviti sahrana u 14 časova. Kuća žalosti: Admirala Zmajevića 9. Otišlo je moje Sunce... Samo su ostale suze i bol... Toliko je boli u duši... a suze ne staju... Nikad te neću prestati voljeti. Dok sam živa bićeš i ti u mojim mislima i snovima. Voljeni ne umiru. Tata moj, srešćemo se opet. Počivaj u miru.

PETAR Živkov MARKOVIĆ

1955–2022.

VUK KNEŽEVIĆ

Ožalošćeni: supruga SADIJA - SEKA, sinovi ALEKSANDAR - SAŠA i VUKAŠIN, braća MALIŠA, MIHAILO i MAKSIM, sestre VIDOSAVA, VOISLAVA, KOVILJKA, VESNA i ZAGORKA, snahe MARINA, GORDANA i VANJA, unučad ĐURO i NOVAK, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i ostala rodbina RADOŠEVIĆ

1931–2022.

obaviti dana 11. jula 2022. na Novom groblju na Cetinju, u 10 sati.

Ožalošćeni: supruga KORALJKA, kćerke TIJANA i ANDREJA, unuk LUKA, zetovi ZLATKO i SLOBODAN

358

348 Kćerka BILJANA ĐUKIĆ

Sa osjećanjem čistoga bola opraštamo se od dragog

Opraštamo se od našeg kolege

PETRA - PERA Živkova MARKOVIĆA Bio je oličenje plemenitog čovjekovog postojanja i života – jedinstvo dobrote, čestitosti, umnosti, porodične, bratske i prijateljske odanosti. Sjećanje na Pera ostat će trajno i snažno kao što je bio njegov život.

345 Našoj dragoj koleginici preminuo je otac

KOMNENA RADOŠEVIĆA

VLADIMIR KEKOVIĆ sa porodicom 354

Dragog Komnena pamtićemo kao dugogodišnjeg člana našeg kolektiva, iskrenog prijatelja i divnog kolegu.

VUK KNEŽEVIĆ

POMENI Pola godine od smrti voljene zaove i tetke

Žalimo za gubitkom vašeg voljenog oca. Naše najiskrenije saučešće.

Kolektiv ZUACG MONTEFARM

KOLEKTIV ZAVODA ZA METROLOGIJU

NEVENKE Đoka BUŠKOVIĆ

369

Prolazi vrijeme, ali ne ublažava bol za tobom. Tvoju dobrotu koju si nam pružala nikad nećemo zaboraviti. Počivaj u miru.

367

Snaha ANĐELIJA, bratanić IGOR i bratanična NELA sa porodicama 349

KOMNEN Simona RADOŠEVIĆ

Sedam godina je od smrti našeg voljenog

KOMNEN RADOŠEVIĆ

Jedna po jedna gase se slike našeg jedinstva. Bez reda i pravila...

dugogodišnji član i potpredśednik MO DPS-a

Zbogom, Kolje Simonov.

BOBAN Puśov RADOŠEVIĆ

DIMITRIJA MITRA LIPOVINE

Uvijek si bio đe je trebalo biti... Počivaj u miru, druže naš!

374

MO DPS-a PELEV BRIJEG BRATONOŽIĆI

Vrijeme prolazi a bol ostaje jer nema vremena i suza koje mogu umanjiti tugu za tobom. Vječno ćemo čuvati uspomenu na tvoj vedri lik i pažnju koju si nam posvetio. Počivaj u miru.

e-mail: oglasno@pobjeda.me

TVOJA PORODICA 373

357

Oglasi i obavještenja 41

Subota, 9. jul 2022. Navršava se četrdeset dana od kada nas je napustila naša voljena

Navršava se četrdeset dana od smrti našeg dragog

Prošla je godina dana od kada je umrla

GOSPAVA Milutinova BRALETIĆ

ILIJE - PIGA NIKČEVIĆA

Draga majko, Tvoja dobrota, veliko srce i plemenita duša obavezuju nas na vječnu zahvalnost i sjećanje. U nedjelju, 10. jula, u 9 časova, porodica će posjetiti tvoju vječnu kuću uz prisustvo porodice, rodbine i prijatelja. Porodica BRALETIĆ 386

MIRJANA Krstova RADUSINOVIĆ rođena Vukotić

Otišao si tiho i dostojanstveno, sa ljubavlju i poštovanjem kroz najljepše uspomene čuvaćemo te od zaborava. Blagost tvoga lika, tvoja dobrota i velikodušnost je nešto što nikada nećemo zaboraviti. Hvala ti na bezgraničnoj ljubavi, brizi, pažnji i podršci.

Ostavila je prazninu i tugu, ali i nezaborav zbog ljubavi, pažnje i privrženosti porodici.

Dana 10. jula 2022. navršava se 40 dana od smrti

PORODICA

Tvoji: supruga MILENA, sin MARKO, ćerke SVETLANA i SONJA 343

VELIMIRA VELJKA ĐUROVIĆA

Dana 10. jula se navršava godinu dana od kada nije sa nama naš voljeni suprug, otac i đed

363

S ljubavlju i poštovanjem kroz najljepše uspomene čuvaćemo te od zaborava. Tvoju ljubav i velikodušnost nosićemo zauvijek u srcu. Tog dana u 10 časova porodica će obići njegovu vječnu kuću.

Porodica ĐUROVIĆ

MILORAD BOŽOVIĆ 375

TAHIR TUZOVIĆ

Danas, 9. jula, godina je dana od smrti našeg dragog

IDA MALJEVIĆA

Godina dana je od kada nisi sa nama. Godina dana tuge, praznine i bola. Nedostaješ nam puno, naš dobri Tašo. Hvala ti što si bio najbolji otac i suprug. Zauvijek ćeš biti u našim srcima.

Nema riječi koliko nam nedostaješ. Ostao si u svakoj našoj priči, uspomeni. Sa ponosom te spominjemo, dok mi živimo ti živiš u nama. Vječno smo ti zahvalni za svu ljubav i pažnju.

ASIM, LEJLA i DIJANA

Dani prolaze, a tebe nema… Kako vrijeme prolazi bol je sve jača… Opet suze same teku, sve smo više svjesni tvoga odsustva, iz dana u dan sve više nedostaješ. Mi te i dalje volimo i rado te se sjećamo. Iako nijesi sa nama zauvijek ćeš imati mjesta u našim srcima. Sjećanjem te čuvamo od zaborava.

Zauvijek tvoji: supruga MARIJA i ĆERKE sa porodicama

382 Dana 9. jula 2022. navršavaju se tri godine od smrti moje majke i babe

Tvoji: supruga LIRIJA, djeca MERIMA, ALIJA i EMIR sa porodicom

372

383 Godina je dana od smrti našeg voljenog

9. 7. 2010 – 9. 7. 2022.

GONDŽE USENAGIĆ

IDA MALJEVIĆA Teško je naći riječi koje bi opisale koliko nam nedostaju tvoja dobrota, pažnja i ljubav. Svakog si dana u našim mislima a vječno ćeš ostati u našim srcima. Sin EMIR sa porodicom

ŽELJKO SAVELJIĆ

S ljubavlju i poštovanjem, kroz najljepše uspomene, čuvaćemo te od zaborava.

I poslije dvanaest godina si neraskidiv dio moje duše i života, jedini brate. Tužni smo i uskraćeni za sve radosti koje si trebao dijeliti sa nama. Vječno sa tobom u našim srcima i mislima.

Tvoji: NUSA, DAMIR, ALMIR i AIDA

384

OGLASNO ODJELJENJE NOVA ,,POBJEDA“ 020-202-455, 020-202-456.

Tvoja sestra BILJANA sa porodicom 371

366

42 Oglasi i obavještenja Dana 14. jula 2022. navršava se godina dana od kada nije sa nama naš voljeni

Subota, 9. jul 2022. Prošlo je 8 godina od smrti našeg dragog sina i brata

Četrdeset dana je otkad nije sa nama

LJUBINKA Anta PAJOVIĆ rođ. Rakčević

ŽARKA MIRANOVIĆA Voljeni nikad ne umiru, bol i tuga ne mjere se riječima, već prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

MILAN BJELOBRKOVIĆ Ne postoji vrijeme koje donosi zaborav niti sjećanje u kojem tebe nema. Vječno ćemo te pamtiti i sa ponosom čuvati od zaborava.

Majka DRAGICA

376

Vrijeme koje prolazi ne smanjuje bol i prazninu koju si ostavio za sobom. Ne postoje riječi koje mogu da iskažu ono što osjećamo. Koračamo dalje kroz život, ponosni na tvoj častan i dostojanstven život. Neka te u vječnoj tišini prati naša ljubav, a naše suze ne remete tvoj spokoj. U nedjelju, 10. jula 2022. posjetićemo njegovu vječnu kuću.

Majka BRANKA i sestra NATAŠA

Četrdeset dana je od smrti naše

350 Navršava se pola godine od kada nije sa nama naš voljeni

LJUBINKE PAJOVIĆ

TVOJA PORODICA

S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tebe.

Brat GORAN RAKČEVIĆ sa porodicom

PREDRAG – DRAGIŠA Veselina VUKSANOVIĆ

370

377

Pola godine od smrti voljene sestre i tetke

Tvoja ljubav i podrška koje si nam nesebično pružao bolno nedostaju. Zauvijek ćeš živjeti u nama. Počivaj u miru.

Četrdeset dana nijesi sa nama, draga sestro

U subotu, 9. jula 2022. godine u 10 sati posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Porodica VUKSANOVIĆ

NEVENKA Đokova BUŠKOVIĆ Draga sestro, dok ti ovo pišemo ruka nam podrhtava, a u grudima steže. Jako je teško ovako ti se obraćati, jer nema riječi kojima se mogu opisati bol i tuga za tobom. Počivaj u miru, a mi ćemo žaliti za tobom dok smo žive.

LJUBINKA PAJOVIĆ 356

Mnogo nam nedostaješ.

Voljenoj sestri Sestra EVA sa porodicom

Sestre VESNA i STANKA sa porodicama 355

378

Tri godine je od smrti naše voljene

Pozdrav dragoj i voljenoj sestri

LJUBINKI PAJOVIĆ

DRAGICE HAJDUKOVIĆ

Vrijeme prolazi, ali tuga nikako. U mislima si mi vječno i zauvijek. Nedostaješ mi.

LJUBINKI PAJOVIĆ

Prošlo je četrdeset dana od kada nisi sa nama, ali svakog dana te imamo u mislima i sjećanjima.

Živiš u našim srcima i sjećanjima kroz najljepše uspomene. MIRA USKOKOVIĆ

VELJKO RAKČEVIĆ sa porodicom

NADA i NEVENKA sa porodicom

351

364

379

Subota, 9. jul 2022.

Marketing 43

44 Marketing

Subota, 9. jul 2022.

9. јул 2022. | година III | број 123

о каже да је уопште било икаквог усаглашавања, икаквог и симболичног учешћа и једног релевантног субјекта са црногорске стране у могућим преговорима са Црквом Србије а у вези са темељним уговором. Господин Дритан једноставно лаже. Нека покаже записник са сједнице Владе или Скупштине Црне Горе, владиних или скупштинских тијела на којима се расправљало, било у начелу или у појединостима, о одредбама такозваног темељног уговора. Темељни је завјеренички скриван испод Порфиријеве мантије у очигледној намјери да буде потписан или силом или довољно подмукло сакривено од очију јавности.

НАКОН ПРЕЂЕНЕ ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ

НАПРИЈЕД У ГРАЂАНСКИ РАТ?

gov.me

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Чиме и како је актуелни предсједник Владе Црне Горе баш толико уцијењен да окреће главу од разума за рачун својих налогодаваца из Србије можемо донекле наслутити из његове дводневне посјете Београду. Ништа снисходљивије, полтронскије и понизније до сада нијесмо имали прилике да видимо од понашања нашег предсједника Владе у току поменуте посјете. Он моли предсједника Вучића да ријеши (замислите ријеши?) проблем незаконитог задржавања црногорских посланика на граници приликом њиховог уласка у Србију иако је поменути несојлук искључиво Вучићево дјело. Наш предсједник Владе понизно слуша како се његова српска колегиница госпођа Брнабић спрда са Црном Гором изјављујући да јој није познато да црногорске посланике ико задржава на граници.

ISSN 2704-5226

Наш предсједник Владе хоће да „ресетује“ односе са братском Србијом чија власт на сваком кораку јасно ставља до знања „братској“ комшијској држави да је не признаје или је у најбољем случају сматра привременом творевином. Зар није разговорима двију влада требало да претходи јавно извињење Србије због низа поступака флагрантног неуважавања, или демонстративног багателисања црногорске државне независности? Морало се пуна два дана, колико је трајала посјета Владе Црне Горе Србији, у Подгорици носити са стидом због мизерног понашања нашег предсједника Владе у његовим контактима са представницима власти Србије, тамошњим свештенством, па и самим патријархом Порфиријем у згради Патријаршије. Још теже је било издржати безочну лаж господина предсједника Владе Црне Горе који из Београда изјављује да на текст темељног уговора представници Демократске партије социјалиста или Социјалдемократске партије Црне Горе нијесу имали примједби.

Предсједник Владе Дритан Абазовић у званичној посјети Србији, 29. јун 2022.

САМО НЕДОВОЉНО ОЗБИЉНИ ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ, КОЈИ НЕ ПРЕЗА ОД ОЧИГЛЕДНИХ ЛАЖИ И ПРЕВАРА, МОЖЕ СИЛЕЏИЈСКИМ ПОКУШАЈЕМ ПОТПИСИВАЊА ТАКОЗВАНОГ ТЕМЕЉНОГ УГОВОРА ДРЖАВЕ ЦРНЕ ГОРЕ СА СРПСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ, ГУРАТИ СВОЈУ ЗЕМЉУ У НЕМИНОВНИ ГРАЂАНСКИ РАТ. ИЗ ДАНА У ДАН СЛУШАМО ПРЕДСЈЕДНИКОВЕ ИЗЈАВЕ КАКО ГА ПОСЉЕДИЦЕ ЊЕГОВЕ ИМБЕЦИЛНЕ ОДЛУКЕ НИМАЛО НЕ ЗАНИМАЈУ, УЗ СВЕ МАСНИЈЕ ЛАЖИ ВЕЗАНЕ ЗА ТОБОЖЊЕ ДОСАДАШЊЕ УСАГЛАШАВАЊЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА У ВЕЗИ СА ФАМОЗНИМ ТЕМЕЉНИМ УГОВОРОМ Затежући међунационалне и међувјерске односе у Црној Гори до пуцања, господин Абазовић не само намјерно и дрско иде уз нос свим грађанима Црне Горе који држе до своје државе, посебно националним Црногорцима, него презире нимало безазлену могућност избијања грађанског рата који се у Црној Гори потмуло води од литија до данас. Невјероватна је недотупавност господина Дритана

који вјерује да ће могућим потписивањем темељног уговора натјерати црногорске патриоте да мирно посматрају отимање свих цркава и манастира од народа који их је градио и крвљу бранио кроз вјекове. Не треба му нимало наглашавати да, прије свега национални Црногорци никад неће пристати на историјски фалсификат по коме су цетињски митрополити, примјера ради, Петар I или Његош,

били клирици султану вјерне ропске Српске православне цркве. Неће пристати ни на остале историјске фалсификате којих је препун тај тобожњи нацрт темељног уговора, а ни, поред осталог, на наводни осмовјековни континуитет Српске цркве на црногорском тлу за кога не знају ни у Србији. Коначно, није тешко закључити што у Црној Гори од недора-

слог Дритана хоће Александар Вучић, наравно у симбиози са Српском православном црквом. Треба до краја дестабилизовати црногорску политичку сцену и то све до грађанског рата, а не презати ни од њега, како би се Црна Гора спријечила да, за што је имала већ створене предуслове, направи одлучне кораке према Европској унији. Свакодневне пријетње крвопролићем грађански настројеним становницима Црне Горе, понајвише националним Црногорцима, испред Храма Христовог васкрсења у Подгорици, уз обиље српских застава и шовинистичку иконографију у цјелини, тешко да су успјеле произвести друкчији учинак од јасне спремности противничке стране да прихвати сваку врсту изазова. Што онда слиједи, готово да не смијемо ни помислити. 

9. јул 2022.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

СТАРО ПИТАЊЕ: КЛЕРИКАЛНО ПРОТИВ ГРАЂАНСКОГ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Црној Гори је у првим данима јула почео нови талас грађанских протеста. Ако је у посљедње вријеме и престајао… У најкраћим цртама, а на основу протестних порука и реакција које се ових дана могу видјети у медијима и на друштвеним мрежама, њихов је грађански отпор опет усмјерен против политичке и културне асимилације, али и клерикализације црногорског друштва. Непристрасни посматрачи рећи ће да заиста није свеједно да ли ће Црна Гора у 21. вијеку у пуној мјери остваривати своја уставна одређења и бити независна, секуларна и грађанска држава, или ће бити сасвим запосједнута духом клерикализма и постати нешто софистициранија варијанта довитљиво упаковане теократије. Нова политичка стварност у Црној Гори, чак и онима мање упућенима у све њене проблеме, искушења и историјско памћење, управо је протеклих пар година неодољиво знала да заличи на колективно живљење клерикалних опсесија према којима је природно и нормално да у једној, по уставном уређењу, се-

ИАКО ИМ ЈЕ ЈОШ УВИЈЕК СВЈЕЖЕ СЈЕЋАЊЕ НА БЕЛВЕДЕРСКУ НОЋ И МИРИС СУЗАВЦА, ИАКО СУ НЕКИ ОД ЊИХ ЈОШ УВИЈЕК ПОД СТИГМОМ „ДРЖАВНИХ НЕПРИЈАТЕЉА И ТЕРОРИСТА“, НЕКИ ГРАЂАНИ НЕМАЈУ НАМЈЕРУ ДА ОДУСТАНУ ОД СВОЈИХ ВИЗИЈА МОДЕРНЕ ЦРНЕ ГОРЕ. А У ТАКВИМ ВИЗИЈАМА ОЧИГЛЕДНО НИЈЕ БИЛО И НИКАДА НЕЋЕ БИТИ МЈЕСТА ЗА ТЕОКРАТСКЕ И АСИМИЛАТОРСКЕ АМБИЦИЈЕ СВИХ ОНИХ ЦЕНТАРА МОЋИ КОЈИ БИ ДА ЈЕ ОСУДЕ НА ПРОШЛОСТ И САМОЗАБОРАВ

куларној држави, свештенство (баш као што то наводе најопштије дефиниције), уз привилегован положај, уз свестрани труд и особиту врсту јавног заговарања, покушава да има одлучујући уплив, како на развој њених државних послова, тако и на политички и друштвени живот те тако реализује све своје вриједности - од вјерских и моралних до културних и политичких. Не би било сувишно, а ни неправовремено, подсјетити и на опште дефиниције секуларности. Тако, према једној од њих, „секуларност подразумијева одсуство службене религије, односно одсуство било ког службеног става по основу вјероисповијести или увјерења“, а сва другачија увјерења и све вјерске заједнице „у вјерским питањима би се тре-

бале третирати потпуно равноправно и недискриминаторно од стране правног система и јавних институција“. У новијим теоријским расправама о секуларности често се истиче да она не значи „борбено противљење религији и вјерским заједницама или суспендовање религије и вјерских заједница, него подразумијева обезбјеђивање пуне слободе вјероисповијести и увјерења свим грађанима равноправно и без дискриминације, независно од тога да ли они припадају већинској вјерској заједници или не“. Међутим, у ситуацији када постоји очигледни паралелизам „органског“ схватања народа и „државотворне“ идеје цркве, у региону у којем цвјетају ауторитарне политичке културе и непросвијећене политичке и интелектуалне ели-

те, континуирано се ствара огроман простор за мобилизацију и злоупотребу националних сентимената. Оваква етно-конфесионална идеја националитета директно је супротстављена идеји грађанског друштва и у први план извлачи супстрате оне традиције која нацију схвата као органску заједницу, историјски утемељену у „народном духу“, односно, језику, обичајима, цркви… Разумијевање националитета је у овом случају доминантно етно-конфесионално. Религија, тако, постаје конститутивна, а држава се претвара просто у њену експресију. Управо су ову врсту пријетње, једном освојеном праву на грађанскост, поново осјетили грађани Црне Горе и прије десетак дана у Прогласу исказали одлучно и оштро противљење намјери

Владе Црне Горе да са Српском православном црквом потпише представљени Темељни уговор, као уговор о дефинисању међусобних односа. Тај чин би, за све потписнике Прогласа, представљао „акт националне издаје, јер оно што је наведено у тексту наводно усаглашеног уговора превазилази све што је од истинског интереса и значаја за стварни, свакодневни, живот вјерника и свештенства једне вјерске заједнице и представља озбиљну манипулацију која може трајно нарушти политичке, грађанске односе у Црној Гори“. Потписници Прогласа наводе да је намјера представљеног текста уговора да се Црна Гора представи као држава коју је створила и одржала Српска православна црква и која, тако, полаже право „на њено готово комплетно историјско и духовно насљеђе, укључујући и право да усмјерава и њен даљи свеукупни развој“. У посљедњем пасусу Прогласа подсјетили су Владу да њен задатак није да нарушава међуетничке односе и грађански мир, као ни да асимилаторски мотивисане манипулације и фалсификате проглашава историјским чињеницама. Проглас грађанки и грађана Црне Горе за свега неколико дана потписало је скоро шест ипо хиљада људи.

РИЈЕЧ О СЕКУЛАРИЗМУ

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

екуларизам је имао и има за циљ уништити религију, може се често чути од многих „духовних пастира“. Али као и свако коме је дат разум, ја и „духовним пастирима“ не вјерујем на ријеч. Посебно не њима. Све што се каже увијек подвргавам суду разума. Ибн Ружд, великан науке и културе исламске Шпаније, тврдио је да до спознаје о Богу постоје два пута, а једна истина и да су оба исправна. Други пут је био пут разума. Ибн Ружд је посебно инсистирао на овом другом путу јер је и сам био непоколебљиви заговорник разума. Па, дакле, шта је донио секуларизам? Укратко, секуларно уређење државе је помогло вјерским заједницама јер је држава престала да се мијеша у њихове послове. Али је помогла и држави, јер ју је ослободила утицаја вјерских заједница. Али кључно питање је шта је то секуларизам донио обичном човјеку? Па, као и свакој историјској прекретници која слути напретку, донио му је пуно права, али и пуно обавеза.

Као прво, загарантовао му је право да вјерује, али му је загарантовао и право да не вјерује. Такође, узео је из руку појединаца ексклузивно право на тумачење Божије ријечи. Такође, нестало је и „кривих“ и „правих“ тумачења Божије ријечи, јер је секуларно уређење ту одлуку о правом и кривом делегирало једином које мјеродован за доношење те одлуке - Богу. Наравно, то је код обичног пука створило много дилема. Слобода је терет ако нисмо храбри да носимо. Одједном више није било потребе за религијским конформизмом, требало се бити „ ја“, требало се бити индивидуа. Е сада, какве све то везе има са Црном Гором? Прије свега, Црна Гора као друштво није баш имала слуха за индивидуалне слободе. Колективне вриједности су инсистирале да и сваки појединац баштини особине колективитета. Никаква персонална искакања, изузев да се прави култ личности нијесу била дозвољена. Такво друштво се увијек окретало радикалним рјешењима. Тако је и потпуно разумљиво зашто је религија у Црној Гори 1945. године тако лако одбачена. Разлог је једноставан, није нам била укоријењена и иманентна. То, наравно, није значило да смо постали комунисти. Друштво неслободе увијек финги-

ра стварност. Тако смо и изигравали комунизам док су се узимале синекуре или просто долазило на ред да се узму Труманова јаја. А онда су дошле деведесете. Ту смо дефинитивно потврдили да смо, изузев појединаца, потпуни невјерници. Јер, иначе, како другачије објаснити близу двије хиљаде уништених џамија, цркава, текија, манастира у посљедним ратовима? Јесте да су се рушитељи богомоља позивали на Бога. Али и они, а и ми знамо да су они само били мале ситне Ђавоље слуге. Оне крупне Ђавоље слуге су били вјерски великодостојници који су на рушење богомоља ћутали или чак благосиљали оне који су их рушили. И ту долазимо до улоге религије у нашим животима. Није религија спорна, већ они који је пропагирају. Кажу, треба спустити тензије затрпавањем истине. А ја ево мислим да је то најгоре што може да нам се деси. Оба пута, о којима је говорио Ружд, воде до истине. А истина је једно од Божијих имена. А истина је да су вјерски прваци одговорни за у најмању руку ћутање, подстицање и организовање мржње, за сакривање педофилије, за крађу и проневјеру. И да би било лијепо да ту истину и каже управо неко од силних вјерских вођа.

wikimedia.org

ПОВРАТАК ИСТИНСКОЈ ДУХОВНОСТИ

Филарет Мићовић са пушкомитраљезом 1991. године

То неће бити никаква слабост, већ чин људскости. Јер онда када смо људи најближи смо Богу. Али бојим се да ништа од тога. Јер би то значило и престанак манипулације са грађанима, а онда

и престанак многих овоземаљских благодати, чему су многи склони иако позивају сиротињу да се стрпи како би уживала на оном љепшем обећаном свијету. Али све то не би било могуће без

9. јул 2022.

црногорских политичара којима је опет све ово потребно због добијања избора и голе власти. А у свему томе страда обичан човјек. Препаднут и обесправљен, који вјерује да нешто може постићи тек ако припада некој странци или вјерској заједници. И не зна се када је којег прије научио да слуша, политичара или духовног пастира, али знам да између то двоје нема разлике. Зато се уосталом и инсистира на оволиком захвату који нема утемељења у уређењу ниједне нормалне земље на свијету. Држава преко вјерских лица жели знати шта то народ прича с Богом, јер обичан грађанин у недостатку повјерења у изумируће државне институције једино може да се пожали Богу. И погађате, лаж је да се некаквим уговорима чува мир у земљи. Не, чува се темељна контрола над црногорским друштвом како би се и даље било жртвом једног политичког и економског система који мањини доноси корист а већини патњу. Наравно, ту су „духовни пастири“ да објасне народу да је то од Бога. И то што не могу да дјеци приуште ужину у школи, ни то што домаћин не може да оправи зубе него носа „житне грабуље“ по свадбама и сахранама. Зато се овдје и политичари као и инаугурисани духовне вође, највише плаше баука секуларне државе. Зато што она пропагира исто што и драги Бог, а то је да су пред Законом и Богом сви људи једнаки. Нема разлике. А на разликама се овдје лаже, краде, отима и на крају влада. А све у име Бога. Е па неће бити да је у Његово име. 

ко смо ту ђе смо, а ниђе друго нијесмо, то изгледа овако!? Када неко не зна (ни) шта да ради, иде у НВО да се запосли, па ће оданде говорити, о свему и свачему! Иако скраћене памети, ти и такви су плаћени (у скраћеници НВО) само за то. Неће тако нико од њих дефинисати своју улогу, али ће је играти до краја. Као изум Запада ове организације су изумљене као (независни) коректив друштва. (Не) владине, то је чиста лаж! То Влада плаћа! А чим се зависи од естаблишмента, све је овисно. Само сулудни дају паре улудо, плаћајући противнике... ка Црна Гора, некад и сад. Извјесна НВО са извјесном Инес (без биографије) разумије се у све у друштву; у енергетику, у путеве, у економију, у политику, итд… Ђе год власт кликне, тамо НВО викне. Онда провали своју независност кад се појави на строго (на)страначким гласилима. Тако се наведена НВО (за Социјалну правду) окомила на оправданост пута Цетиње – виа Чево – Никшић. Овај пут, након отварања прозван је „Катунска магистрала“. Називу мане нема, јер је беспрекорно погођена суштина и важност пута. Но, НВО о томе појма нема. Ипак јој треба бити донекле захвалан и на незнању. Макар нам је дала до знања да тај готово заборављени, а тако важан пут (у изградњи) постоји. НВО не зна да је Никшић други највећи град у Црној Гори и да се безумно питати, је ли важно да има магистралу са Пријестоницом. Заборавимо историју у којој пише да је краљ Никола осмислио Никшић као пријестоницу (најљепши и највећи дворац) у коме ће столовати сувереној Црној Гори. Оставимо по страни и да је цар Наполеон I био заинтересован за ту саобраћајницу. Заборавимо и да је Аустроугарска царевина имала сличан пројекат и изравно повезивање тун( ј) елом Никшића и Боке – Рисан. Све заборавимо, али се не смије заборавити да је пут ЦТ – НК прва, једина и најкраћа веза сјеверозапада Црне Горе са њеним југом. Да је то најпречи пут западне Србије и источне БиХ за црногорски туризам, те да тај пут растерећује остале правце, наро-

МЕШАЊЕ

АБАЗОВИЋ ЈЕ У ВУЧИЋЕВОМ „НЕДЕЉНИКУ“ ИЗЈАВИО: „СВАКО ТРЕБА ДА РАДИ СВОЈ ПОСАО И ДА ЦРКВА И ДРЖАВА НЕ ТРЕБА МЕЂУСОБНО ДА СЕ МЕШАЈУ У УНУТРАШЊА ПИТАЊА“. ОВО ШТО АБАЗОВИЋ ЧИНИ, НИЈЕ МИЈЕШАЊЕ НО ИЗМЈЕШТАЊЕ СВОЈЕ ДРЖАВЕ У ТУЂУ MEHANIZACIJA I PROGRAMAT NIKŠIĆ

За чланове црногорског ПЕН Центра, јавности управо предочена верзија уговора између државе Црне Горе и Београдске патријаршије класични је империјални акт, заснован на лако провјерљивим фалсификатима историјских чињеница којем је циљ „империјална клерикализација Црне Горе и темељно уништење њеног грађанског, мултикултурног и секуларног карактера“. У саопштењу црногорског ПЕН Центра апелује се да умјесто наметања рјешења по налогу центара моћи изван Црне Горе Влада најприје повуче овако конципирани документ, а потом отвори широку јавну расправу чији би резултат требало да буде текст уговора утемељен на провјереним историјским и уставним чињеницама и који тек као такав може бити понуђен на потписивање Српској православној цркви. Иако им је још увијек свјеже сјећање на Белведерску ноћ и мирис сузавца, иако су неки од њих још увијек под стигмом „државних непријатеља и терориста“, неки грађани немају намјеру да одустану од својих визија модерне Црне Горе. А у таквим визијама очигледно није било и никада неће бити мјеста за теократске и асимилаторске амбиције свих оних центара моћи који би да је осуде на прошлост и самозаборав. Иако се грађанске снаге понекад чине крхким, реална је историјска чињеница да су они који бране увијек у предности над онима који освајају. И независно од тога колико је времена потребно, побједа само наизглед мање јаких и само наизглед мање моћних, увијек је извјесна. 

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ТУ СМО…

чито пут Јосипа Сладеа, НК-ПГ. У тим околностима НВО се распитује је ли пут оправдан, умјесто да се распита да ли је пут на путу или беспућу, да се заврши макар у првој дионици, како је предвиђено пројектом, те да се одмах настави према Никшићу!? НВО са звучним називом „Акција за социјалну правду“ је далеко од социо праведности и знања да је Катунска магистрала једина саобраћајница која свом својом дужином покрива Нахију која је створила Црну Гору као државу. Све остале саобраћајнице је тек дотичу. Била је вјековима и неопходан каравански пут између слободних, катунских Црногораца и неслободне раје у Оногошту. За НВО кадрове са ćевера, са свијешћу раје, то нема значења, иако су угледали слободу једино у ослобођеној Црној Гори. Стога их не занима што је од почетка радова до данас пут нестао из јавности, иако се гради у стварности... Што га нема на дневном реду Владе нити у економским агендама развоја. Можда га и има, али га заобилазе у кризи коју сами продубљују. Нафтини деривати на којима једино ради путна оператива поскупили су безмало дво-

струко. На истим скупим дериватима се заснива и завршни слој пута, асвалт. Дуплиране су цијене енергената за људе, прехрамбене намирнице. Рекло би се да је све стало... Али пут није. Ипак се пробија кроз катунско беспуће... Како? Не знамо! То не занима НВО. Имају п(р) опуст на незнање иако су плаћени да се у све плекају. Влада нема право на исти попуст, ако себе не сматра Невладином организацијом Цркве Србије. Уколико потпише темељни уговор, потписаће и неке ингеренције туђег Устава над Уставом своје земље. Ако се туђој земљи додијели примарно право над црногорском имовином, судариће се два устава. А како да се не сударе кад у нацрту темељног уговора пише да: „У објектима и просторима, из става 3 овог члана, државни органи (Црне Горе) не могу предузимати безбједносне мјере без претходног одобрења надлежних црквених органа, осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи“. Таквим намјерама се тешко стаје у крај, а крај тада може да личи само на Украјину. То Дритан не

разумије па отуда његову владу не интересују домаћи магистрални путеви већ туђе магистралне странпутице у средњи вијек. Дилема је шекспировска? Како се усуђује први човјек владе, у чију вјеру нико не тиче... да утиче на темељну вјеру и имовину Црногораца? Ако се не разумије добро, нека се усуди да муслиманске богомоље преда у власништво Србије, јер нам је преко потлачених Србаља дошао ислам. Ако му се то чини неупоредиво, нека се угледа на Аја Софију (највећу хришћанску богомољу свијета) коју су Османлије претвориле у џамију. Што онда не би могло обрнуто, па да дарује свирепи српски свет коме је свирепост цивилизацијска тековина. Јер Вулин се опет уплијеће... па каже да је Србија цивилизована земља а не као Црна Гора. Тој цивилизацији су на душу стотине хиљада убијених од њихове руке и расељених и неколико разваљених сусједних земаља. Ако им је то цивилизација, ето им је! Тако Дритан у Београду није добио само шамар, ка претходник му, но и шамар и самар. Товариће га до краја мандата. Дакле, постао је товар. И не само због самара већ због изјаве: „Ако због државног интереса треба да падне влада, нека падне!?“ Па стварно, товару, због чега то друго треба да падне влада ако не због сљедећег навода у темељном уговору... Да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета СПЦ и да јемчи неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе! Које државе? Ове коју Дритан раздржављује као какав страни плаћеник који прима плаћу с двије стране; од оних који хоће да је покоре и ових који покоравање одобравају. Ово добро бит не може. У памет се добро Црногорци! Абазовић је у Вучићевом „Недељнику“ изјавио: „Свако треба да ради свој посао и да црква и држава не треба међусобно да се мешају у унутрашња питања“. Ово што Абазовић чини, није мијешање но измјештање своје државе у туђу. P.S. Много мешаш са суседима… Неко ће ти га викне! 

КРАТКО ПОДСЈЕЋАЊЕ

ТИЈАНА ЛОПИЧИЋ

емељни уговор са Црквом Србије, који ни са правног аспекта не може носити то име, окидач је за интензивне тензије у Црној Гори. Ако се, пак, и за тренутак запитамо за историјски разлог, суочићемо се са суровом истином коју је нациста Јозеф Гебелс рекао: „Одузмите народу историју, и у првој години постаће као руља, а у другој генерацији ћете са њима моћи да управљате као са стоком“. Нажалост, под интензивном српском пропагандом у негацији свега црногорског коју успјешно спроводи Црква Србије, од 1920. године, када је и формирана, њени високи представници никад нијесу одступили од „великих српских шовинистичких идеја“. Ипак, судећи по (не)дјелима почасно мјесто засигурно припада њиховом будућем свецу митрополиту Амфилохију. Заиста, веома значајни резултати, које слободно можемо класификати на нивоу његов животног дјела.

МАГ ФАЛСИФИКАТА

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ОСЈЕТИО ЈЕ ОВОЗЕМАЉСКА ОГРАНИЧЕЊА ПРИ ПОКУШАЈУ ФАЛСИФИКОВАЊА ЦРКВЕНИХ СПИСА, КОЈИ СУ НАВОДНО ИМАЛИ НЕКАНОНСКИ И ПОГРЕШАН УНОС. ЗАТО СЕ И ОБРАТИО 10. ЈУНА 1992. ГОДИНЕ СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ СА ЗАХТЈЕВОМ ДА СЕ У ДИПТИХУ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ИЗ 1850. ГОДИНЕ ИЗБРИШЕ АУТОКЕФАЛНОСТ ЦРНОГОРСКОЈ МИТРОПОЛИЈИ, ЈЕР ЈЕ НА ОСНОВУ ИСТОГ УПИСАНА И У „СИНТАГМУ СВЕТИХ КАНОНА“ 1856. Г.

У име свемогућег ‘светосавког’ Бога и манипулиције са историјским чињеницама, митрополит Амфилохије је створио невјероватни пораст Срба на попису становништва 2003. године. Да, било их је 31,99%! Ово доказује високу успјешност посрбљавања, ако изузмемо проценте избјеглица које су добиле држављанство, а упоредимо са подацима из 1991. године, када је Срба било свего 9,34%. Но, будући светац митрополит Амфилохије осјетио је и овоземаљска ограничења при покушају фалсификовања црквених списа, који су наводно имали неканонски и погрешан унос. Зато се и обратио 10. јуна 1992. године Светом архијерејском сабору Ру-

ске православне цркве са захтјевом да се у диптиху Руске православне цркве из 1850. године избрише аутокефалност Црногорској митрополији, јер је на основу истог уписана и у „Синтагму Светих канона“ 1856. године. Историјска је чињеница да у Руском архиву постоје многобројни списи и писма која неупитно свједоче о аутокефалности Црногорске православне цркве, те је овај покушај остао неостварен. Да парадокс буде још већи, годинама касније, добили смо јавно признање од стране митрополита Амфилохија да је ипак била аутокефална, које гласи: „Била је самостална у пуном смислу ријечи од времена укидања Пећке патријар-

шије 1766. године, па се онда звала, у то вријеме звала аутокефална, зато што је то једина епархија Пећке патријаршије која је без прекида остала до данашњег дана, звала се у то вријеме аутокефална јер је она стварала државу“. Дијелећи евидентно идентичне вриједности, остаје нам само да се запитамо да ли ће садашњи премијер Дритан Абазовић успјети да експертски фалсификује све оно што није успјело митрополиту Амфилохију. Ко зна… можда га, као истакнутог покорника светосавске идеологије, једног дана буду прослављали и као ‘светог Дритана’, ако га државно тужилаштво Црне Горе не заустави правним механизмима. 

9. јул 2022.

МАПИРАЊЕ ГРАНИЦА

апе и границе никада нијесу само физичке или званичне. Имагинарне или симболичке су можда и значајније. Могу бити тако и удружене, попут империјалних или мапа свих великонационализама. Прича о отворености у контексту Европе без граница данас не пије воду, томе је прво свједочила мигрантска криза, па пандемијска која се у свом финалу поклопила са ратом у Украјини и Русијом за коју још не знамо да ли сања границе СССР-а или Царске Русије. Па онда границе НАТО савеза, којима ће се омеђити дио Скандинавије који је уживао у својој неутралности, још једном појму који данас нема смисла.

Унутар такве границе и Црна Гора, а да није све у само физичком, фактичком и опипљивом, свједочи и прича о Српској православној цркви, која у најбољој традицији прошлих вјекова који сабирају мноштво глупости и грешака у расуђивању васколиког хришћанства, не одустаје од својих митова и небеских уцртавања која задиру у срце других. Ништа мање то не раде ни лингвисти, који бављењем границама српског језика показују свој суштински однос према другима. Да срце, јер одговор на питање што нам географске карте или мапе нуде може бити вишезначан. Један од њих је, потрага за „срцем“ једне државе, како су то истакли аутори изложбе од прије пар година Имагинарни Балкан – идентитети и сјећање у дугом XIX вијеку. Предраг Матвејевић ис-

ПОТРАГА ЗА „СРЦЕМ“ МАПЕ ГОВОРЕ И О ЉУДИМА, КОЈИ СУ У ЗАВИСНОСТИ ОД МЈЕСТА ПОГЛЕДА ИЛИ СТРАНА СВИЈЕТА СМАТРАНИ ХЕРОЈИМА ИЛИ АНТИХЕРОЈИМА. МАПЕ СВЈЕДОЧЕ МНОГОБРОЈНЕ ПРИЧЕ ИЗ ДАВНИНА, КОЈЕ У СЛУЧАЈУ ЦРНЕ ГОРЕ БРОЈЕ ПРЕКО 10 ВЈЕКОВА. МАПЕ СВЈЕДОЧЕ ПРИЧУ О ЦРНОЈ ГОРИ КОЈА ЈЕ ЗА СТРАНЦЕ БИЛА СИМБОЛ ЊЕНЕ ПРИРОДЕ И ЊЕНЕ СЛОБОДЕ

тиче да „карте сажимају знања и искуства: простор и схваћање простора, свијет и поглед на свијет“. Ex professo који то није, кроз темељни уговор хоће управо то, да се игра и спрда са границама Црне Горе, које у свом ширењу нијесу никог излагале поништавању или негирању. Али у окружењу свих оних који су далеки од свих прокламованих узуса на којима почива данашња Европа, прича о одбрани граница јесте кључна за све друге приче. Важно је подсјећати јавност на изазове мапирања Црне Горе.

ЈОВАНА МУГОША

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

Кроз преглед географских и историјских мапа Црне Горе можемо пратити причу срца једне државе које пулсира кроз стварање једног од својих кључних обиљежја, препознавања њених граница на мапи свијета. Границе мапа Дукље (X – XII), Зете (XIII - XV) и Црне Горе (од XV вијека), а прије њих и многих других царстава и култура кроз историју исцртавали су су многобројни европски картографи који су доприноси-

ли слави моћних држава и градова Европе и Азије. Динамичне промјене које су мијењале границе данашње Црне Горе свједоче различите цивилизацијске, политичке и културне утицаје. Карте и мапе су важни артефакти који нам откривају европску причу Црне Горе, оне прожимају поглед других на простор данашње Црне Горе, која је кроз историју ширила своје границе. Оне свједоче сусрет мора и копна,

попут старих мапа Боке Которске, као и градова Котора, Пераста или Херцег Новог које су цртали Венецијанци. На мапама можемо препознати мирис флоре, природу сукоба између различитих царстава, зоне утицаја латинских, грчких, византијских или романских култура. Мапе говоре и о томе како су се народи на Балкану супротстављали једни другима или сједи-

ПОВРАТАК КОНЗЕРВАТИВИЗМА

НОВО „НЕРАЗУМИЈЕВАЊЕ“ Н

а једном од протеста који се ових дана дешавају широм САД-а, демонстранти су истакли транспарент са натписом „Зашто моје мртво тијело има виша права од мене?“ Одговор на ово, само на први поглед банално, а у ствари дубоко питање, заиста није лако дати у данашње вријеме. У доба када појам људских права познајемо више од седам деценија, након силних покрета и револуција које су дрмале државе из коријена, посљедњих неколико година, не само код нас, већ и на свјетској сцени гледамо пораст и повратак конзервативизма. У многим земљама устајале су политичке партије, групе, појединци и остале снаге у одбрану „традиционалних“ вриједности друштва. Задњих пар деценија видимо да се свуда промовишу идеје за које смо мислили да су одавно заборављене и дио прошлости. А све би то било добро да смо се задржали на поновном „откривању“ средњег вијека, витезова темплара, потрагама за Светим гралом, дјелима попут „Да Винчијев код“. На жалост, одавно није све тако. Са постмодернистичким преиспитивањем, што би Брандт рекао, „Средњовјековним добом повијесног развитка“, добили смо распомамљене вјерске ратове, пораст нетолеранције,

неразумијевање међу културама. Прозивајући противнике да су модерни крсташи, видјели смо, на Блиском истоку, уздизање новог калифата, који је вратио „традиционалне“ вриједности шеријата, попут робовласништва. Као да и данас у исламским земљама се не поштује закон и прописи Курана, у вишој или мањој мјери и то без поробљавања својих грађана. Но, и на Западу им нијесу „остали дужни“, па биљежимо драстичан пораст ксенофобије, исламофобије и антисемитизма, који су резултирали бројним крвавим пировима од Аустралије до Америке. Конзервативни лидери Европе спријечили су доношење заједничког европског устава (ко се више тога ćећа), што је утрло пут до власти разним ликовима, од Орбана до браће Качински. Крешендо овог таласа, више популизма него конзервативизма, представља сиједање на власт у Бијелој кући Доналда Трампа, који отвара Пандорину кутију лудих теорија, изгледа једном за свагда. Наједном, највећа сила на свијету почела је да брани наводне традиционалне вриједности, нечега што је одавно прегажена и на сметлиште историје послата идеологија. Земља једног Френклина, Вашингтона, Томаса Џеферсона и Хамилтона, држава настала на теоријама слободе

и таласима револуције, посљедњих година све више истиче „заслуге“ пораженог, робовласничког Југа. Тужно је гледати данас, након два и по вијека, да се институција коју је основао и подигао велики Џон Џеј, уопште бави, а камоли одобрава, ограничавањем слобода грађана и грађанки, као што ових дана укида право на абортус. Под велом заштите неких традиционалних вриједности и конзервативних схватања, укидају се уставна права и слободе грађана, чији су се преци с пушком борили против угњетавања од стране ауторитарних режима, па били они и краљевски. Са друге стране, једнаки валови наводног конзервативизма запљуснули су и Исток, на којем доминантну, али све више уврнуту, улогу има Путинова Русија. Нада у прогрес и боље стање основних људских слобода врло брзо је спласнула по рушењу Берлинског зида. Умјесто комунистичког Совјетског савеза у Русији и већини од ње отцијепљених земаља, завладали су режими који су још више угушили сваку помисао о грађанским правима. Поновно иста матрица, одбране традиције, донијела је владавину у којој се гуше сва права и према којима СССР изгледа ултра прогресивно. Великодржавни пројекти и идеје Дугина и Медин-

ПРЕДРАГ ТРОКИЦИЋ / radiogornjigrad.wordpress.com

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ДАНОНОЋНА НАКЛАПАЊА И ИСПРАЗНЕ ПРИЧЕ КОЈИМА СМО ИЗЛОЖЕНИ СВИХ ОВИХ ГОДИНА, МИЉАМА СУ ДАЛЕКО ОД ПРАВИХ СТАВОВА КОЈЕ ЈЕ ИЗГРАДИО И ЗАСТУПАО ЕВРОПСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ, ЈОШ ОД ВРЕМЕНА РЕСТАУРАЦИЈЕ МОНАРХИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ ИЛИ МЕТЕРНИХОВОГ РЕЖИМА У АУСТРИЈИ. КОЛИКО СУ САМО СМИЈЕШНИ И НЕДОСТАТНИ ПОКУШАЈИ ДАНАШЊИХ ПОПУЛИСТА ДА СЕ МЈЕРЕ СА ИДЕЈАМА ЧАК И КОНЗЕРВАТИВИЗМА XIX ВИЈЕКА

ског, које су папазјанија свега под кринком конзервативизма, чине опасни и експлозивни микс, који се већ четири мјесеца обрушио над Украјином. Одјеци тих, само не нормалних програма и идеја, нашли су ехо и нашим просторима. Са руским свијетом или као његов пробни балон настаје „српски свет“, као баук Балкана, на срећу још увијек само у глави Александра Раковића и Теше Тешановића. Постмодерно проглашавање краја историје донијело нам је бомбардовање темама које су преиначавале нашу прошлост, извртале чињенице и уводиле у њу свакакве глупости, од ванземаљаца до тајних друштава. Иза свега тога крила се жеља за наводно конзервативним пре-

обликовањем наше садашњости и укидањем свих достигнутих цивилизацијских тековина. Од тих, наоко безопасних наклапања, изродили су се покрети попут литија на црногорским улицама, са тенденцијом да нас богобојажљиво преобрате и врате у средњи вијек. Тако смо за „традиционалне вриједности“ добили закивање цара Тројана за Везиров мост, враћање клетви у нормалан грађански дискурс и дијалог, измишљање обичаја и слављење ратних злочинаца. Ово задње смо чак почели и да извозимо, па су разни болесници, од А. Б. Брејвика до онога са Новог Зеланда, били промотери и загрижени фанови, осуђених ратних злочинаца, попут Ратка Младића.

9. јул 2022.

ЖИВО БУРЕ БАРУТА

Црна Гора дуго времена није имала своје картографе, а многобројне мапе у прошлости које су настајале од стране других одговарале су њиховим приказима и представама Црне Горе доминантно као граничне регије Великих сила. Она није била поуздана мапа путницима попут популарних мапа XIX вијека у Европи званих Grand Tour, а на постојеће се жалио и Петар II Петровић Његош, црногорски владар и пјесник са тврдњама да су многе само фикција, без поузданог мјерења. Временом су постајале поуздане и разнолике, са садржајима који нуде информације које представљају потребе савремених путника или туриста у откривању многобројних природних и културно-историјских споменика. Неки од тих споменика су управо на мапама са почетка приче, а то јесте очита крађа, фалсификат коме прилично темељно помажемо и изнутра са различитих адреса, било да свједочимо њихову шутњу, или врло јасне намјере различитих облика дјеловања које поништавају и државу и њену културу. 

Задњих пар деценија свједоци смо нарастајућих плима популизма, који се продају за конзервативизам и одбрану традиционалних вриједности једног друштва. Нажалост, само прихватање ових квазиидеја за стварни политички конзервативизам одвукло нас је у скроз погрешне токове цивилизације. Даноноћна наклапања и испразне приче којима смо изложени свих ових година, миљама су далеко од правих ставова које је изградио и заступао европски конзервативизам, још од времена рестаурације монархије у Француској или Метерниховог режима у Аустрији. Колико су само смијешни и недостатни покушаји данашњих популиста да се мјере са идејама чак и конзервативизма XIX вијека. Оним идејама, које су допуштале тадашњим конзервативним вођама, као што је Бенџамин Дизраели, да снизи изборне цензусе и одобри право гласа масама радничке класе. Ипак, свакодневна играња са популистичким причама о чувању угрожених вриједности заправо су највећа опасност по данашњи свијет. Лијеве, теоретски прогресивне идеје пале су у запећак и смрвљене од набреклог центра, животаре на маргинама политичког поља. Актуелни проблеми са којима се суочавамо као цивилизација не рјешавају се на прави начин, јер призма популизма замагљује свима поглед. Највећи загађивачи околине наручују истраживања о климатским промјенама, а данас видимо да и најнапредније државе полако укидају чак и стечена грађанска права. Полулуди ликови, својим дегутантним причама на ивици са разумом, сију око себе ćеме раздора и нетолеранције. Остаје само питање шта је ту, заправо, конзервативизам? 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

њавали у честим тежњама прекрајања граница. Мапе говоре и о људима, који су у зависности од мјеста погледа или страна свијета сматрани херојима или антихеројима. Мапе свједоче многобројне приче из давнина, које у случају Црне Горе броје преко 10 вјекова. Мапе свједоче причу о Црној Гори која је за странце била симбол њене Природе и њене Слободе. Посебно је то било важно у XIX вијеку, са питањем колико је нама свима то важно и данас.

алкан и балканизација углавном се користе у политичком језику пејоративно. Буре барута које може запалити свјетски рат, као што се то десило 1914., не престаје пријетити. За то не носе кривњу само народи који настањују Балкан. Ријетко се говори о медитеранству Балкана. Оно је присутније него што се мисли: није ли тај простор стољећима био раздјелница али и саставница Истока и Запада? Не само сукоба већ и сусрета? Култура, народа, повијести, цивилизација. Задњих се година говори о Западном Балкану у који се рачунају и Хрватска и Словенија. Иако политике ових држава зазиру од конотација који изазива спомињање Балкана. Но, појавио се и још један политички термин, Open Balkan који слути нове савезе. Овога пута су то наизглед антиподне земље које желе бити лидери регије: Србија и Албанија. Новим устројством прва би прогутала Црну Гору, друга Косово и Македонију. Одавно су ови простори постали синоним за подјеле, диобе, издаје. Сваки је од народа подијељен: вјером, нацијом, језиком, политиком. Европљани замјећују унутарбалканске мањкавости и слабости а прешућују многе некохерентности у својим политикама. Сватко тко је живио међу Европљанима зна да су на Западу неравноправности најприје класне. Намеће се питање: уз толико западних арбитара у албанској, косовској, црногорској, хрватској, српској, босанској, македонској ствари, и њиховим односима који се проматрају sub specie balcanica, постоји ли ваљана, вриједна студија о демократичности западних демокрација? Вољела бих знати и с којих идеолошких позиција се пише и може ли јој бити аутор Западњак источњачког поријекла? И је ли укључен у међународно јединствену знанствену заједницу? Дирљиво је с колико бриге Западњаци намећу свем свијету своју политику у свим областима живота: од сполних избора до школства, здравства, фармакологије, од банкарства, економије, екологије до обичајности и права. Нећу никад моћи разумјети зашто се уплићу и у ношење бурки. Зар ни евидентне чињенице о потреби прекривања коже одјећом љети за вријеме ризичних инсолација не могу узети озбиљно, с дужним поштовањем према другим, старим традицијама Истока? Питам се да ли Источњаци икоме намећу ношење бурки или прекривање одјећом? Чине ли то својим западњачким туристима, мисионарима, посланицима, новинарима?

БАЗИЧНА ПИТАЊА Зато бих жељела подијелити с читатељима неке своје скепсе, и потаћи их на искрене и поштене одговоре: - колико су одвојене црква и држава у шпањолској, пољској, хрватској, српској и црногорској политици? - чему служе фантомски non paper документи и што прокламирају; зар њихов садржај не указује на нове граничне подијељености у Босни? - колико је лобиста у западним демокрацијама ангажирано у хрватској, српској и албанској ствари, а колико у црногорској или македонској? Покушајмо одговорити точно и прецизно на ово питање. - има ли словенско јавно мнијење права утјецати на остала јавна

VIA BALCANICA ОДАВНО СУ ОВИ ПРОСТОРИ ПОСТАЛИ СИНОНИМ ЗА ПОДЈЕЛЕ, ДИОБЕ, ИЗДАЈЕ. СВАКИ ЈЕ ОД НАРОДА ПОДИЈЕЉЕН: ВЈЕРОМ, НАЦИЈОМ, ЈЕЗИКОМ, ПОЛИТИКОМ. ЕВРОПЉАНИ ЗАМЈЕЋУЈУ УНУТАРБАЛКАНСКЕ МАЊКАВОСТИ И СЛАБОСТИ, А ПРЕШУЋУЈУ МНОГЕ НЕКОХЕРЕНТНОСТИ У СВОЈИМ ПОЛИТИКАМА. СВАТКО ТКО ЈЕ ЖИВИО МЕЂУ ЕВРОПЉАНИМА ЗНА ДА СУ НА ЗАПАДУ НЕРАВНОПРАВНОСТИ НАЈПРИЈЕ КЛАСНЕ мнијења с ових простора? Словенија се изолирала и прва повукла из заједничке државе без икаквих посљедица. Што је, када и како словенска држава пружила својим политичким и економским имигрантима с простора заједничке државе? Колико је њена политика уопће огледна за европску заједницу држава? Није ли Ј. Јанша тридесетак година на власти једнако као црногорски партијски и државни шеф? Или владавина ХДЗ-а у Хрватској? Је ли се мијењала матрица власти и у једној од ових држава? Чак и Б.Пахор говори о мирној дисолуцији Босне. Откуд му право на то и тко га је за то овластио? - колико је дрска Жижекова идеја да се уједине Албанија и Косово, јер према њему „није нормално да један народ живи у двије државе“. Што с трећином македонског становништва коју чине Албанци? Да ли да се и они уметну у нову и Велику Албанију, па да нестане Македонија с политичке сцене? И, понавља ли то Жижек Туђманову и Милошевићеву националистичку мантру о једном народу у једној држави? Успут, који је то балкански народ, укључујући и словенски, у границама своје државности? - у које би се границе морао уоквирити ромски народ: индијске или румуњске? - о сувременом измишљању повијести: јесу ли или нису римски цареви с простора данашње Србије? Каквог значаја има такво “откриће“ за сувременост? Слично је с хрватском и црногорском тисућљетном државности. Имају ли грађани због тога пуније желуце, веће самопоуздање и самосвијест или су потонули у апатији, емиграцији и заводима за запошљавање? - нису ли зазивање и запомагање државе само ритуални племенски обичаји или потреба да се сувремено право утемељи на обичајном или преткршћанском, римском праву? - колико је отоманских феудалаца с подручја данашње Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и каквог то значаја има осим за писце хисторијског романа, какви су само привидно Андрићеви романи Травничка хроника, На Дрини ћуприја и Омер-паша Латас?

- откуд право актуалној српској политици да Црну Гору својата и води несмиљен пропагандни рат у којем потиче непрекидне подјеле међу црногорским држављанима? И зашто то чини средствима средњовјековне црквене иконографије и инструментализирањем непунољетне омладине у милитантне скупове? - јесу ли тзв. већинске вјерске заједнице државе у држави, једнако као и тзв. невладине организације? Које су од своје примарне корективне и паралелне власти засјеле у све институције без обзира на своје демократске капацитете? Вуку ли своје постојање из изборне демокрације? Или оне својим „радом“ испуњавају налоге својих финанцијера, који су неријетко извањског подријетла? - колико је агенција и институција у тим малим државама и друштвима? Које од њих раде а које фингирају да раде? Чиме се баве? Којом методологијом се мјери њихов допринос? Је ли им разлог постојања мјерење јавнога мнијења или предизборне процјене? Јесу ли увезене из европске политичке праксе? Из које доминантно: енглеске, француске или њемачке? - колико је политичких странака у Луксембургу, Белгији, Низоземској а колико у Црној Гори, Србији, Хрватској, Словенији, Босни, Македонији, на Косову? - у успоредби са значајем економије, није ли шаљиво да не кажем неумјесно, успоређивати швицарске сиреве, чоколаду и злато, нуклеарне погоне и енергију с постсоцијалистичким „економијама“ крађе, шверца и нелегалности овдје и сада који трају више од тридесет година? - откуд толико жучи у црногорском политичком животу; менталитетска или политичка особина? Је ли међусобно исцрпљивање и мањак смисла за економију емоција и ријечи постала договорна друштвена игра? Као да се једном истом реториком оптужби, мрзовоље, реваншизма, провизорном и произвољном политичком праксом обликује друштвени живот у Црној Гори од 1948. г. до данас. - црногорска службена политика дичи се синтагмом у форми мантре: мултикултурно, мултиетничко, мултиконфесионално друштво; свак’ зна да је то бла, бла бла, ко-

пирано из бриселских докумената. Иначе као и свуда: вани ружица, у кући кужица. - додала бих не без ироније: оно је и мултиетично друштво јер на дјелу је говор мржње умивен политичком реториком. Прокламирана јединствена начела етичких и моралних принципа и понашања ишчезла су у пракси до непрепознатљивости. - слично је и на хрватској политичкој сцени. Предсједничка и премијерска мантра нека институције раде свој посао само је привид и завјеса за нерад и политизираност институција у којима сједе људи од повјерења за покриће слабих или никаквих политика, једнако као у црногорскима. - зашто су новине и портали мјесто вербалног подмићивања актуалних власти? Погледајте београдске медије, како се несмиљено и примитивно обрушавају на црногорску политичку сцену. На све начине тиме показују колико им је стало до црногорског територија. - како један фантомски документ у форми тзв. Темељног уговора може бити проглашаван потребним, важним, неопходним или супротно, неважним, а да се ништа не зна о његову садржају; у каквом су то правном односу једна суверена држава и црква која се налази изван те државе? Да ли је уопће легално уређивање њихових односа; у име које државе, грађанске, националне, класне или вјерске? - зашто се аутокефалност у православљу не односи и на ЦПЦ; једино се у Црној Гори црква не назива именом државе. - откуд толико острашћених православаца у Црној Гори која је духом била социјалистичка, атеистична или у извјесном смислу аконфесионална, дугом својом традицијом? - и на крају, дихотомија између грађанске и националне државе занемарује трећу димензију: државе мафије или мафијашке државе? Опстају ли ове државе управо захваљујући прешутним прихваћањем мафиокрације? И није ли подлога политичке анархије и свевлашћа у власти свих против свих, кад би сваки ага да је паша а сваки паша барем везир први до султана, у тим нашим отоманијама? 

9. јул 2022.

ГОВОРИО ЈЕ ЈОСИФ БРОДСКИ

ЧЕСЛАВ ЧАПЛИНСКИ / 6yka.com

БУДИТЕ СКРОМНИ

ТО ПЕЊАЊЕ НА МЈЕСТО ПОД СУНЦЕМ ОБАВЕЗНО СЕ ДЕШАВА НА РАЧУН ДРУГИХ, ОНИХ КОЈИ СЕ НЕЋЕ ПЕЊАТИ. ТО ШТО МОРАТЕ НЕКИМА СТАТИ НА НОГУ НЕ ЗНАЧИ ДА ИМ МОРАТЕ СТАЈАТИ НА РАМЕНИМА

рудите се да се не издвајате од других, настојте да будете скромни. И сада нас је превише, а ускоро ће нас бити много више. То пењање на мјесто под сунцем обавезно се дешава на рачун других, оних који се неће пењати. То што морате некима стати на ногу не значи да им морате стајати на раменима. Уз то, све што будете видјели са те тачке биће људско море и они који су попут вас заузели сличну позицију – важну, али при том веома опа-

Ивана ГОЛИЈАНИН Трећи роман палестинске књижевнице Аданиа Шибли „Споредан детаљ“ ускоро нам долази у Buybookovom издању и у преводу са арапског Мирзе Сарајкића. Ријеч је о књизи која је била номинована за Националну књижевну награду за преведену књижевност 2020. године, и у ширем избору за Међународну књижевну награду Booker 2021. Шибли у „Споредном детаљу“ пише о заробљеништву, бруталном групном силовању и убиству младе дјевојке из бедуинског племена. Тај се догађај појављује као покретачки мотив другог дијела романа који прати палестинску истраживачицу, деценијама касније, док иде трагом информација о почињеном злочину. Списатељица читатељу нуди слику граница које постоје и не мијењају се деценијама, све од пустиње Негев годину након рата 1948, па до строго контролисаних граница Палестине и Израела у нашем времену.

ПРЕМА ТАМНИМ БРДИМА У војним насељима пустине Негев, годину послије арапско-израелског рата 1948, војници се смјењују у вечерњим патролама како би надгледали јужни дио нове границе и побринули се да нема ни трага Арапима међу динама. Период је то након стварања Државе Израел и протјеривања Палестинаца. Први дио романа је исприповиједан у трећем лицу, посредством којег свједочимо (о) једној логорској свакодневници. Она бива прекинута када војници открију групу бедуина на извору и убију их, остављајући пса и дјевојку у животу, да би их одвели назад са собом. Треће лице којим се приповиједа фокусирано је на генерала и његове дане проведене у пустињи. На његовом бедру је рана која трули и заудара, а коју је добио од створења што га је напало једне ноћи. Да ли је то био инсект, или му се све само причинило – није сигуран, а ни ми са њим. Шибли причу првог дијела свог романа плете око халуцинаторног стања главног лика, његових одлазака у ноћ, према „тамним брдима“. „Мирно је сједио, очију упртих

сну – они што се зову богатим и славним. Уопште, увијек има нечег непријатног у томе да човјек има више среће од њему сличног, поготово када тих сличних има на милијареде. Уз то треба додати да богатих и славних у наше вријеме има на гомиле и да тамо, на врху, постаје веома тијесно. Зато ако желите да постанете богати и славни, или и једно и друго, нека вам је са срећом, али се не предајте томе потпуно. Жудјети за нечим што имају други, значи губити сопствену уникалност; с друге стране то, наравно, стимулише масовну продукцију. Али пошто трчите животну трку само једном, разумно би било избјегавати најочигледније клишее, укључујући и луксузна издања. Свијест о властитој изузетности, имајте то у виду, такође подрива вашу уникалност, да не говоримо о томе да она сужава ваш осјећај за реалност. Гурати се међу оне који, с обзиром на њихов приход и спољашњи изглед представљају – макар теоретски – неограничен потенцијал, много је више од чланства у било ком клубу. Потрудите се да будете сличнији њима него онима који на њих не личе; трудите се да

РОМАН „СПОРЕДНИ ДЕТАЉ“ У ИЗДАЊУ BUYBOOKA

СЈЕЋАЊЕ НА УЖАС АДАНИА ШИБЛИ ЈЕ ПАЛЕСТИНСКА СПИСАТЕЉИЦА, ВИШЕСТРУКО прозори када Израелци бомбардују оближњу зграду, иначе ће се ПРЕВОЂЕНА АУТОРИЦА, ЧИЈА ЈЕ КЊИЖЕВНОСТ УВРШТЕНА У разбити и прашина од експлозиАНТОЛОГИЈУ „РИЈЕЧИ БЕЗ ГРАНИЦА: СВИЈЕТ ОЧИМА ПИСАЦА“ је ће прекрити просторије. Она у пространства која су се пружала пред њим док га је тама испуњавала црнилом, а његова лијева на бедру је опипавала угриз испод хлача. Док је падао, срце му је снажно лупало тако да му се чинило да ће се угушити, али након неког времена откуцаји су успорили и наставили својим уобичајеним темпом. Окренуо је главу удесно, па улијево. Био је сам међу брдима. Подигао је поглед на звијезде разасуте по небу, затим на врхове брда и на мјесец који је урезивао пут између њих, према тамној линији западног хоризонта.“ Након што његови војници пронађу младу Палестинку, он им нареди да је окупају и ошишају до главе. Не може поднијети њен мирис, згрожен је њеним изгледом и посматра је као варварку над којом је он величанствено доминантан. Недуго затим, војници дјевојку облаче у војну униформу, силују је, убијају и остављају закопану у пустињски пијесак. Да ли се то десило у стању делиријума, и да ли је створење које је отровало генерала заправо персонификација мржње према Арапима која га је живог изједала изнутра, не наводи се, али је сасвим могуће. Важно је нагласити да је први дио „Споредног детаља“ исписан са присутном нагомиланом језом и ужасом који извиру из сваке реченице, којим Шибли успијева приближити узнемирујућу атмосферу колотечине израелских војника у загушљивој опојности августовског, пустињског зрака.

СТАЛНА ОПСЈЕНА Роман почиње реченицом: „На том се мјесту ништа није мицало осим фатаморгане“. Опсјена и континуирано заваравање по питању палестинске историје и суд-

бине палестинског народа јесу једне од важних посљедица са којима се израелски народ мора суочити што је прије могуће. Указивање на то велики је допринос књижевности коју пише Аданиа Схибли. Исприповиједан у првом лицу, други дио романа нам доноси причу из садашњости младе жене, такође Палестинке, која живи у Рамалаху, на окупираној територији, и која је открила злочин који су починили израелски војници крајем четрдесетих година недалеко од Негева. Упознајемо је у стању дубоке анксиозности, опсједнуту брисањем прашине и узнемирену тиме што не може пренијети причу о убијеној дјевојци. Она се бори са преласком граница, укључујући и тешкоћу преласка прага свог дома. Видимо је како сједи за столом, гледа кроз прозор, пита се да ли уопште ићи на посао. Убиство дјевојке се, како наводи, догодило тачно четврт вијека прије - на дан њеног рођења, и то је споредни детаљ који је, због своје изузетне природе, наводи да крене дуж западне обале Државе Израел у потрази за информацијама које ће јој омогућити да исприча причу несретне дјевојке – причу коју су сви прећутали. „Овај споредан детаљ, којег ће свако други једноставно превидјети, остат ће са мном заувијек, упркос мени и свим мојим настојањима да га заборавим, јер ће истина о томе непрестано куцати у мени, с обзиром на то да сам исувише слаба и крхка баш као и оно лелујаво дрвеће напољу, с друге стране прозорског стакла. А можда, заправо, и нема ништа важније од овог малог детаља ако се жели доћи до потпуне истине, коју споменути чланак не открива, јер не доноси дјевојчину страну приче“, истиче она. У Рамаллаху се морају отворити

нам показује да су сви у толикој мјери навикли на опсадно стање, да су готово у потпуности заборавили сјећати се ситница на које су раније обраћали пажњу. „Продорни пуцњи и сирене војних патрола, а понекад и бука хеликоптера, војних авиона и гранатирања, иза који слиједе сирене возила хитне помоћи, не само да сви ови звукови претходе ванредним вијестима него се и надвикују с псећим лавежом да обезбиједе свој дио у мелодији свемира. Ситуација је оваква, траје већ дуго времена, тако да данас нема пуно живих људи који би се могли присјећати малих детаља везаних за живот који је био прије свега овога, попут, рецимо, детаља о увехлој салати на иначе затвореној пијаци поврћа.“

Од тренутка у којем ће она сјести у бијели аутомобил, под лажним именом и са парализирајућим страхом, ми ћемо са њом кренути у детективску потрагу и проћи кроз војне контролне пунктове који чувају различите дијелове земље, слушати о ишчезнућима на десетине палестинских села и свједочити стварности сатканој од сиромаштва и насиља. Истраживачица позајмљује личну карту колегице и ауто како би кренула на пут. „Моја је колегица истог трена посудила своју плаву личну карту, јер, на крају, сви смо ми браћа и сестре и личимо једни на друге, барем из перспективе војника на пункту.“ Овдје потцртавам важност њеног идентитета који је садржан у томе да се она, као Палестинка, може искључиво кретати уколико нико њено име не зна, дакле ако је она без идентитета. Или са туђим именом.

СВЕ ДУБЉЕ У ОПАСНОСТ

Књижевница Аданиа Шибли

На свом путу она зове новинара који је написао чланак о убијеној дјевојци, али који јој не говори ништа ново, већ је само шаље до војних музеја и архива у Тел Авиву. Дио романа у којем је њена прича прожет је описима свакодневнице под израелском окупацијом. Ту читамо о војницима, контролним пунктовима, полицијским часовима и нормалности на коју су се Палестинци деценијама морали навикавати. Њено путовање је обојено арапско-израелским сукобом, приказано у серији слика попут оних дјеце на контролним пунктовима која продају жваке и марамице, зидовима осликаним Банксyјевим графитима, са присутним континуираним страхом при одласку из једног дијела земље у други уколико сте Палестинац, и тако даље. Како ништа не проналази у архиву и музејима, дјевојка одлази све даље и све дубље у опасност. Тако је и завршетак романа у пот-

9. јул 2022.

АМЕРИЧКА СПИСАТЕЉИЦА РОМАНА, КРАТКИХ ПРИЧА, ЕСЕЈА: КЕТРИН ЕН ПОРТЕР

Јосиф Бродски – Говор на стадиону (говор дипломцима Мичигенског универзитета), из књиге Туга и разум 6yka.com

пуности свиреп и неочекиван. „Споредни детаљ“ својим крајем заокружује намјеру ауторице да, посредством представљених ликова, покаже посљедице окупације, прецизно опише суштину израелско-палестинског сукоба тако што ће једној оваквој причи дати заувијек да живи. Ријеч је о роману који је сјајно стилски и садржајно обликован - иако са мало дијалога и са ликовима који нигдје нису именовани - директан и никада патетичан - са сталним присуством напетости која нас покреће и тјера на даље читање. Прије свега, у питању је изузетно важно дјело и због намјере да читатељу и свијету понуди слику друге стране актуелне друштвено-политичке ситуације, кроз ход по окупираним територијама, наводећи га да обрати пажњу на детаље приче који је чине истинитом. Аданиа Шибли нам овдје нуди низове чињеница којима можемо вјеровати, попут датума и докумената, али нас са друге стране оставља ухваћене у причи чија се вјероватност ослања на субјективни суд непоуздане приповједачице. У оба случаја понављајући ужаси су сталност којој палестински народ не може побјећи. „Споредан детаљ“ је изузетно ефектан роман који јасно и без околишања мапира проблеме произашле из перпетуирања зла у свијету и роман који показује изванредно приповједачко умијеће своје ауторице.  oslobođenje.ba

ХРОНОС СИЋУШАН КАО ЗРНО ПРАШИНЕ АРТУР ЛОНГ / University of Maryland Libraries / utpressnews.blogspot.com

носите неупадљиве боље. Мимикрија је заштита индивидуалности, не њено одрицање. Савјетовао бих вам, исто тако, да говорите тише, али се плашим да ћете сматрати да сам отишао предалеко. И не заборавите да је поред вас увијек неко – ближњи. Нико не тражи од вас да га волите, али трудите се да га не повриједите и да га не узнемиравате много; гледајте да му станете на ногу опрезно, а деси ли се да пожелите његову жену, имајте на уму да то говори о недостатку ваше маште, о вашем невјеровању у безграничне могућности живота. У најгорем случају потрудите се да се сјетите са какве је даљине – од звијезда, из дубине васионе, можда с њеног супротног краја – стигла молба да то не чините исто као и идеја да ближњег треба вољети као самог себе. Очито да звијезде о сили теже и усамљености знају више од вас јер оне су – очи жудње. 

САЊА ДОМАЗЕТ

им сам научила да стављам слова на хартију, онда када сам отприлике имала три године, почела сам да пишем приче, и то је била основна, деспотска преокупација, нетакнута линија мог живота која управља мојим поступцима, одређује моје погледе и дубоко утиче на мој карактер и личност, на моја друштвена уверења и економски статус, и на врсту пријатељстава која склапам - овако је о својим почецима писала Кетрин Ен Портер, књижевница која је у литературу унела нов стил, другачији сензибилитет, дарујући нам минуциозне приповести и грандиозан роман Брод будала, после кога ништа више у америчкој књижевности није било исто. Све је почело једног врелог маја, 1890. када се у тексашком градићу Индијен Крику родила девојчица. Живи у великој, светлој породичној кући, у којој ври психолошки melting pot који сачињавају четири генерације под истим кровом. У кући откуцава огроман часовник, почетак је столећа, још има наде и времена. Њена породица, будући да су белци, носи дубоко у себи похрањено осећање кривице. Зими заједно са снегом, веје и носталгија за прошлим. И покрива све. Али од те збуњујуће мешавине осећања, Кетрин бежи у библиотеку. Тамо сања. Тамо је све могуће. А Хронос је сићушан као зрнце прашине. Два блиска рођака њеног оца су писци, један од њих је приповедач О’ Хенри. Али сродство ни од кога није начинило писца. Књижевност се храни књижевношћу и гомиле књига које је Кетрин као дете прогутала, једноставно су прорадиле у њој. Индијен Крик је мало место. Некакве веће забаве тамо није било. А Кетрин је није ни тражила. У тринаестој је открила Шекспирове сонете. Годинама их је све знала напамет. Никаква природна лепота, никакав бол срца није на њу оставио јачи утисак од Шекспира. Открила је да писци, заправо, не умиру. Њихов најбољи део остаје похрањен у литератури. До своје двадесет пете упознала је комплетну англосаксонску књижевност до XIX века. Онда је почела да чита и савременике и да из њих црпи оно чиме ће препунити своју поетичку меморију и створити сопствени литерарни свет, који је, ако је ваљано саздан, обично стварнији и пунији од сирове грађе живота који се одиграва на улицама. Стварни, заправо, задати живот, поприлично је досадан уметницима. Кетрин га је доживљавала само као сирову грађу. Све што је Кетрин Ен Портер доживљавала у младости, само ју је учврстило у сазнању да је свет такав какав јесте незабаван и заморан. Била је питомица самостанских интерната у Луизијани и Тексасу. Тамо су је учили лепом понашању, тј. да мушкар-

Вилијам Гојен и Кетрин Ен Портер

1951.

У СВЕМУ ДРУГАЧИЈА, ОВА АУТОРКА СЕ РАЗЛИКУЈЕ И ПО ТОМЕ ШТО У ДОБА КАД СУ СЕ У ПАРИЗУ ЉУБИЛИ ХЕНРИ МИЛЕР И АНАИС НИН, А ХЕМИНГВЕЈ И ФИЦЏЕРАЛД ИСПИЈАЛИ ПО БИСТРОИМА СЛАТКИ ОТРОВ КАЛВАДОСА, ОНА НИЈЕ ОДЛЕТЈЕЛА НА МОНПАРНАС И ПРИДРУЖИЛА СЕ „ИЗГУБЉЕНОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ“. „СВИ СМО МИ ЈЕДНАКО ИЗГУБЉЕНИ“, РЕКЛА ЈЕ НЕГДЈЕ. И ДОК СЕ СВИЈЕТОМ ШИРИ СЛАДАК, СЈЕТАН ЗОВ ЏЕЗА, ОНА ОДЛАЗИ У МЕКСИЧКУ РЕВОЛУЦИЈУ ца никад не гледа право у очи дуже од секунде, већ да гледа преко његовог рамена или у машну, а затим да на крају преврне очи навише. Кетрин је била темпераментна, значи бунтовна. Хтела је да макар промени свет. У детињству, бежала је од куће. „Знала сам да нећу далеко стићи, али сам уживала у тих неколико корака у ново, слободно и непознато“. У двадесет и првој, једне ноћи одлази у Чикаго, где налази место у једној редакцији („туберкулозна лепота новинарства“) и доспева чак и на филм, додуше као статиста. На снимку из тих времена може се уочити девојка огромних, сетних очију како се осмехује некоме кога ми не можемо видети. Броду будала који ће написати. Камера је уловила тај њен поглед и крајичак косе. Довољно. Пред крај првог рата, Кетрин Ен Портер запада у постељу. Шпанска грозница. Види лице смрти, оно што хришћани називају „блаженим тренутком кидања опне сна“. Када је оздравила, читав свет је изгледао као Де Кирикова конструкција. Овострано време за њу није представљало више важност. Можда је и зато написала роман од 160.000 речи. Није га писала за овај свет. У свему другачија, ова ауторка се разликује и по томе што у доба кад су се у Паризу љубили Хенри

Милер и Анаис Нин, а Хемингвеј и Фицџералд испијали по бистроима слатки отров калвадоса, она није одлетела на Монпарнас и придружила се „изгубљеној генерацији“. „Сви смо ми једнако изгубљени“, рекла је негде. И док се светом шири сладак, сетан зов џеза, она одлази у Мексичку револуцију, којом се прво одушевљава, а затим у исту разочарава. Но, био је то ипак прворазредан доживљај за њу. („Толико живота и толико смрти, значи узбуђења и све на једном месту. Али опет проливање крви ни због чега и ни у шта, заправо. Ратови су мушка ствар. Мушкарци имају времена за свакакве глупости.“) Од тада, њен живот више неће имати спољних узбуђења, значи догађања. Све сензације допирале су изнутра. Њен стварни живот личио је на живот сваког писца који покушава да пише и обезбеди себи некаква средства за живот. Труне по разноразним новинарским редакцијама, приказује књиге аутора за које су чули само њихови родитељи, редигује и преписује туђе рукописе, обрађује неинспиративне и досадне теме, једном речју, надничи. („То је био горак хлеб. Да ми нису у помоћ притицали пријатељи, пропала бих толико пута.“) Но, изнутра, тамо где станује слобода, у

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

њој је светло. Пише приповести које широку читалачку публику не занимају превише (маса тражи лажи), али је критичари називају прворазредним уметником. Она утисак не производи ни мелодрамом, ни сарказмом, ни иронијом, она је уметник вишег реда. Њена је проза бескомпромисна. У њој нема страха ни у траговима. Ауторка исте је већ видела смрт и више није имала чега да се плаши. „Понекад се више плашим живота“, говорила је. Године 1931. добила је Гугенхајмову стипендију и из Веракруза отишла да први пут види отмену госпођу Европу. Дневник који је водила за време путовања претворила је у у дужу новелу, „Бледи коњ, бледи јахач“. А искуства са овог путовања, на коме готово ни са ким није проговорила ни реч, била су клица - кап из које је равно након тридесет година од те пловидбе, изронио грандиозан Брод будала. Писала га је аскетски (уметност је љубоморна), свакога јутра иста јака црна кафа, пет часова куцања на машини, увече шетња и слушање одабране, класичне музике. Без посета, без телефонских позива, без уплитања бурног и испразног свакодневног живота. Брод се у њеном роману зове „Вера“, што на шпанском значи истина и на њему се сплићу судбине путника које ауторка портретише са умећем врхунског сликара и композитора. Она се уосталом увек више дружила са уметницима који нису служили литератури. А и у свим врхунским уметничким делима, сусрећу се сазнања и магија комплетне уметности. Зато што је сваки велики стваралац, као што је то Кетрин Ен Портер, увек талентован за више ствари. „Један дар никада не иде сам“, кажу Руси. 

9. јул 2022.

ОД РАНОГ ХРИШЋАНСТВА ДО ДОМИНАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВЉА

Утицаји и преплитања П у архитектури ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Иако Између мораче И СавИне СтојИ вИше од пола мИленИјума, у поИмању проСторнИх И декоратИвнИх рјешења оба храма понављају уравнотежено прожИмање градИтељСкИх поСтулата хрИшћанСког ИСтока И запада. у том перманентном прожИмању елемената Старог зетСког И рашког градИтељСтва, вИзантИјСкИх облИка И западњачке декорацИје, лежИ И оСновна љепота Сакралне архИтектуре у црној горИ

Црква Св. Петра у Бијелом Пољу

се престижне цркве у форми тробродне базилике са надвишеним средњим бродом. У овој необичној духовној, градитељској и умјетничкој ренесанси, у временима потпуне турске доминације, настају Никољац, Тврдош и монументална Пива, несуђено ново сједиште Пећке патријаршије. Процват сакралног градитељства, на подручју цијеле данашње Црне Горе, наставља се и у наредном периоду. У низу манастирских здања с краја 16. и по-

Црква Св. Николе, Манастир Прасквица, снимљено 2008.

четка 17. вијека, долази до изразитих приморских уплива, који су у Црну Гору и област Старе Херцеговине дошли посредством Дубровника. Ти утицаји се огледају у просторним рјешењима скромних, једнобродних грађевина са карактеристичним прислоњеним луковима на подужним зидовима, полуобличастим сводовима, ојачаним попречним ребрима, која се ослањају на различито наглашене пиластре. Овакав склоп имају цркве манастира Дубочице, Ждребаоника, Орахова и Брезојевице, што ће се касније поновити и у Прасквици, Режевићима, Горњим Брчелима и Стањевићима. Развијенији тип храма са прислоњеним луковима сусријећемо у Тројици Пљеваљској и у Подмалинском, гдје дубоки прислоњени лукови, који се са друге стране ослањају на слободне ступце, формирају у унутрашњости тробродни изглед. Међутим, тробродност ентеријера није назначена у једноставним спољним двосливним кровним масама. Приморски градитељски елементи огледају се у мноштву детаља, као што је појава розете или окулуса на средини, увијек боље обрађене западне фасаде и обавезног звоника на преслицу. Утицај оријенталног градитељства у архитектури манастирских здања присутан је у срединама гдје су постојале значајне исламске богомоље. У Тројици Пљеваљској сусријећемо примјену седластих, источњачких декоративних прислоњених лукова у апсиди и тамбуру куполе. Објашњење за ову појаву проистиче из могућности да су за градњу цркве били ангажовани исти мајстори који су радили и чувену џамију Хусеин-паше Бољанића у Пљевљима. Прве елементе оријенталне архитектуре сусријећемо још на почетку 15. вијека на цркви манастира Заграђа. Сложени систем аркада и шиљастих лукова, којима је ријешен поткуполни простор и кубе, преузет је из истовременог турског градитељства. На крају 18. вијека, спој византијског куполног храма са ретардираним елементима романике и барока, налазимо на Великој цркви Успења Богородице манастира Савине. Иако између Мораче и Савине стоји више од пола миленијума, у поимању просторних и декоративних рјешења оба храма понављају уравнотежено прожи-

Вјекови црногорске историје

Културно-историјско и духовно насљеђе сачувано у православним манастирима Црне Горе обухвата скоро девет вјекова њене историје и просторно покрива све области, од приморја до крајњег сјевера. У архитектури, сликарству, примијењеној умјетности, преписивачкој и штампарској дјелатности која се у њима одвијала, остварени су значајни домети који на достојан начин стављају Црну Гору у културни контекст Југоисточне Европе. У књизи „Православни манастири у Црној Гори“ сабране су најважније информације о 50 православних манастира, које ћемо, највећим дијелом, представити јавности Црне Горе.

мање градитељских постулата хришћанског Истока и Запада. У том перманентном прожимању елемената старог зетског и рашког градитељства, византијских облика и западњачке декорације, лежи и основна љепота сакралне архитектуре у Црној Гори. Велика обнова цркава и манастира у Црној Гори, коју је систематски спроводио књаз и краљ Никола Први Петровић, обухвата период од 1860. до 1910. године. За то вријеме подигнута су два манастира, а обновљено их је дванаест. На старим темељима саграђене су 163 цркве, а обновљено је 112. Приликом изградње овако импозантног броја храмова, у западном дијелу Црне Горе најчешће су ангажовани мајстори из Боке, посебно из Херцег Новог и Херцеговци из околине Требиња. Цркве у источном дијелу Црне Горе градили су македонски мајстори из Дебра. Активност појединих група зидара донекле може се пратити по сличном начину рада. Сва је прилика да су исти мајстори саградили Жупски манастир, Врањину и Бијелу. Приморски градитељски елементи, које сусријећемо на сакралним здањима с краја 16. и почетка 17. вијека, настављају да се примјењују у периоду владавине краља Николе.  Из књиге „Православни манастири у Црној Гори“, аутора Татјане Пејовић и Александра Чиликова ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ноставније архитектонске облике, у виду једнобродних храмова са дозиданим капелама – параклисима. Тек ће се крајем 15. вијека, у манастиру Рођења Богородице на Цетињу, реализовати сложенија архитектонска рјешења, остварена у форми куполног храма са спољном колонадом. На капителима и другим декоративним елементима манастира Црнојевића доћи ће до снажног продора готичких и ренесансних елемената. У снажном градитељском замаху који је услиједио након обнове Пећке патријаршије 1557. године, приликом подизања и обнове манастира у Полимљу, Херцеговини и Пиви, граде ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

осматрајући у цјелини архитектонски склоп манастирских здања, очигледно да им је основни печат дало византијско схватање сакралног простора. На ту примарну концепцију надовезивали су се утицаји приморског, зетског, као и рашког градитељства, што се огледа већ на најстаријем слоју споменика – Св. Петру у Бијелом Пољу, Ђурђевим ступовима код Берана, Морачи... и трајаће све до градње велике савинске цркве, завршене у освит 19. вијека. У архитектури једнобродних куполних храмова Св. Петра и Ђурђевих ступова, налазимо блиску везу са которским романичким грађевинама, посебно са Kатедралом Св. Трипуна и Црквом Св. Луке. Морача припада зрелим остварењима рашке школе, садржане у основи једнобродне грађевине са ниским попречним трансептом, куполом на коцкастом постољу и припратом. Градација облика ка вертикали, спољна обрада фасада и портали урађени су у духу романике. Морачки храм, настао у једном даху и очуван скоро у изворном облику, снажно је утицао на сакралну архитектуру у наредним вјековима, посебно примјеном пијевничког, попречног трансепта, којег сусријећемо на Цркви Св. Николе, задужбини Балше Трећег, у Прасквици и Св. Николе Ивана Црнојевића на Ободу, на Ријечком граду. Архитектуру Мораче је, тако рећи „поновила“ Добриловина, названа због тога „мала Морача“. Временски још удаљенија сјећања на морачке пијевничке просторе налазимо у Ћелији пиперској, Цетињском манастиру, Бањи и Жупи Никшићкој. Другу издвојену групу манастирских здања, саграђених у задњој четвртини 14. и почетком 15. вијека, сачињавају триконхоси на острвцима Скадарског језера и његовом приобаљу. Традиција триконхосних − тролисних црквених планова била је присутна у Зети још од периода раног хришћанства, што потврђују истражени триконхоси у Дољанима код Подгорице и Бару, оба из 6. вијека. Обнова ове специфичне форме била је инспирисана − како традицијом, тако и утицајем светогорског градитељства − које се пренијело у Зету посредством бројних монаха са Свете Горе. У триконхосима Балшића наставља се логични уплив зетског, приморског градитељства, који се огледа у техници зидања, у облицима сводова, лукова, обради отвора и звоника, проистеклог из савремене готике. Сљедбеници Балшића, властела Црнојевићи, од чијег времена употреба назива Црна Гора преовлађује умјесто Зета, у својим првим задужбинама његују јед-

Манастир Морача, снимљено 2008.