Dnevni list Pobjeda 09.04.2022. by Pobjeda

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

SPRIJEČENO DALJE BRUKANJE DRŽAVE: Vlada kojom je predsjedavao vicepremijer Abazović, pet sedmica od pridruživanja sankcijama EU Rusiji, usvojila odluku o uvođenju restriktivnih mjera

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

VESELI SE SRPSKI RODE: Predsjednik Opštine Budva pozvao turiste iz entiteta BiH - Republika Srpska da dođu u „srpsku zemlju“ Boku

Vlada konačno uvela sankcije Ruskoj Federaciji Carevićevi snovi Za odluku o uvođenju sankcija, prema informacijama Pobjede, glasali su odlazeći vicepremijer Dritan Abazović, ministri Milojko Spajić, Jakov Milatović, Sergej Sekulović, Mladen Bojanić, ministarke Olivera Injac i Tamara Srzentić, dok je ministar poljoprivrede Aleksandar Stijović bio uzdržan

STR. 2. i 3.

PEN centar reagovao povodom razrješenja u Državnom arhivu, Selhanović i Kapisoda napustile ustanovu

o „srpskom svetu“ Predsjednik Opštine Budva Marko Carević juče je banjalučkoj televiziji rekao da je Boka Kotorska „srpska zemlja, baš kao i Kosovo“ i pozvao turiste iz entiteta Bosne i Hercegovine – Republika Srpska da dođu na Crnogorsko primorje. - Mi smo, pogotovo Boka Kotorska, srpska zemlja kao što je Kosovo. To je dominantno srpski narod. Mi smo se 1918. ujedinili sa Srbijom i svako ko ne dolazi na Crnogorsko primorje radi protiv interesa srpskog naroda - rekao je Carević. Ljubo Filipović iz GI ,,21. maj“ rekao je da Carević nije nikakav i ničiji patriota, već samo dokaz stare maksime da je patriotizam utočište za hulje. -Pored Vulina, Rakovića, Jokovića, Bato Carević, bivši Crnogorac, koji je po svom priznanju nekada pomagao kampanju za referendum, i bio jedan od šrafova mehanizma koji je Budvu doveo do finansijskog kolapsa i označio je kao prijestonicu korupcije, sada glumi srpskog patriotu – kazao je Filipović.

Osnovni sud u Nikšiću vratio tužilaštvu optužni prijedlog protiv lažnog diplomate

Sudija traži razrješenje za Simijanovića STR. 14. i 15.

STR. 10.

ČETRDESET ČETVRTI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Ruski raketni napad na željezničku stanicu u Kramatorsku, na istoku Ukrajine STR. 11.

Nastradalo najmanje 50 osoba među kojima i petoro djece

REGAGEN počeo kontrolu poslovanja državne energetske kompanije

Utvrđuju stvarne troškove i prihode CEDIS-a u 2021.

I.MANDIĆ

Progon stručnih kadrova koji baštine evropske vrijednosti

Ovakav potez sudije nakon 14 mjeseci od privođenja Simijanovića u nikšićku policiju potvrđuje tvrdnje Pobjedinih sagovornika koji su kategorični da je u ovom slučaju tužilaštvo napravilo niz propusta

STR. 3.

STAV

Eksterni ispiti Rezultati iz osnovne škole sa kojim učenici dolaze u srednju školu su više nego dobri, imamo veliki broj odličnih učenika, kao i veliki broj dobitnika ,,Luče“. Skoro polovina tih učenika na PISA testiranju pokazuje da je funkcionalno nepismena što je jednim dijelom i posljedica prepisivanja, pored načina učenja i ocjenjivanja!

STR. 5.

» Piše: Slobodan BACKOVIĆ

STR. 9.

Politika

Subota, 9. april 2022.

SPRIJEČENO DALJE BRUKANJE DRŽAVE: Vlada u tehničkom mandatu, kojom je predsjedavao vice pet sedmica od pridruživanja sankcijama EU Rusiji, usvojila odluku o uvođenju restriktivnih mjera PODGORICA – Vlada Crne Gore, u tehničkom mandatu, usvojila je juče paket restriktivnih mjera prema Ruskoj Federaciji zbog agresije te zemlje na Ukrajinu. Za odluku o uvođenju sankcija, prema informacijama Pobjede, glasali su odlazeći vicepremijer Dritan Abazović, ministri Milojko Spajić, Jakov Milatović, Sergej Sekulović, Mladen Bojanić, ministarke Olivera Injac i Tamara Srzentić, dok je ministar poljoprivrede Aleksandar Stijović bio uzdržan. Pored premijera u tehničkom mandatu Zdravka Krivokapića, jučerašnjoj sjednici Vlade nijesu prisustvovali ministarka zdravlja Jelena BorovinićBojović, ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić, ministar ekologije i prostornog planiranja Ratko Mitrović i ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović.

Vlada konačno uvela sankcije Ruskoj Feder

„MALA ŠTETA“

Informaciju o uvođenju sankcija na Tviteru je potvrdio i Abazović koji je predsjedavao sjednicom zbog odsustva Krivokapića. Odluka o restriktivnim mjerama, kako je Pobjeda i najavila, nije bila na dnevnom redu, ali je Abazović, koristeći poslovničku mogućnost, tražio dopunu što je omogućilo glasanje o mjerama. Usvajanju odluke prethodila je rasprava, a nakon što je Abazović objasnio stavove, glasalo se o prijedlogu Komisije za politički sistem Vlade, koja je prethodno, 15. marta, jednoglasno podržala paket sankcija Savjeta Evropske unije usmjeren Rusiji. Abazović je juče ocijenio da je jako važno što su donijeli odluku o uvođenju sankcija Rusiji, ali i da su napravili „malu štetu međunarodnom ugledu“ jer, kako je rekao, nijesu bili efikasni. - Vrlo sam zadovoljan, ne što smo uveli sankcije Rusiji, već je dominantna većina minista-

ABAZOVIĆ STAVIO NA DNEVNI RED SANKCIJE RUSIJI: Vlada Crne Gore

Vrlo sam zadovoljan, ne što smo uveli sankcije Rusiji već je dominantna većina ministara shvatila da je to nešto što je važno za državu. Sankcije se odnose na pojedince i brojne građane Rusije, to su nosioci političkih funkcija, ima ljudi iz sfere biznisa, odnosi se i na institucije i medije Rusije – istakao je Abazović ra shvatila da je to nešto što je važno za državu. Sankcije se odnose na pojedince i brojne građane Rusije, to su nosioci političkih funkcija, ima ljudi iz sfere biznisa, odnosi se i na in-

Radulović na čelu tijela za praćenje primjene sankcija

Na jučerašnjoj sjednici Vlada je donijela i odluku o obrazovanju Koordinacionog tijela za praćenje uvođenja i primjene međunarodnih mjera povodom krize u Ukrajini. Na čelu tog tijela biće ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović, dok će članovi biti ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović, ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović, ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić, ministar finansija i socijalnog staranja, državni sekretar u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava Andrej Milović, glavna pregovaračica za pregovore o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji — nacionalna IPA koordinatorka Zorka Kordić i Vojo Laković, savjetnik premijera za bezbjednost. Sekretar Koordinacionog tijela biće Tijana Ivančević, savjetnica u kabinetu predsjednika Vlade. Odlukom se propisuje da je zadatak Koordinacionog tijela da prati uvođenje i primjenu međunarodnih mjera od strane Savjeta Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija čiji je Crna Gora član ili čijim se izjavama pridružuje, u skladu sa vanjskopolitičkim prioritetima povodom ratnih dešavanja u Ukrajini. - Koordinaciono tijelo ostvaruje saradnju sa državnim organima, organima državne uprave, organima lokalne samouprave, organima lokalne uprave i drugim organizacijama i subjektima nadležnim za primjenu međunarodnih restriktivnih mjera radi prikupljanja podataka, objašnjenja i izvještaja u vezi primjene tih mjera – navedeno je u odluci. O sprovedenim aktivnostima Koordinaciono tijelo dostavlja izvještaj Vladi Crne Gore.

stitucije i medije Rusije – istakao je Abazović. Naglasio je da se ne smije kalkulisati sankcijama, jer je riječ o ratnom stanju. - Tačno je da iz Rusije i Ukrajine dolazi nenadomjestiv broj turista. Ali ljudi koji su stigli u Crnu Goru su malo bogatiji slojevi ukrajinskog društva koji su platili sobe i zakupili apartmane. Ali, ako sve svedemo na ekonomsku logiku, možemo imati dileme, ali moramo koristiti političku logiku – naveo je on.

PRITISAK

Za razliku od Abazovića koji je ocijenio da je odugovlačenje sa usvajanjem sankcija napravi-

lo malu štetu međunarodnom ugledu države, poslanik Demokratske partije socijalista Predrag Bošković ocijenio je za Pobjedu da je ona nesaglediva. - Šteta koju je Crnoj Gori nanijelo kašnjenju u sprovođenju spoljne politike dosljedne evropskim i evroatlantskim vrijednostima, već sada je nesaglediva. Usvajanje sankcija više je proizvod pritiska javnosti i očekivanja zapadnih partnera negoli stvarne orijentacije Vlade i istinske osude čina agresije Ruske Federacije prema Ukrajini – istakao je Bošković. Podsjetio je i da odluka o sankcijama nije usvojena jednoglasno, već da je ministar Stijović

bio uzdržan, a da na sjednici nijesu bili Bratić, Borovinić-Bojović, Mitrović i odlazeći premijer Krivokapić. - Ovo dodatno ogoljava karakter ove vlade koja je svojim većim dijelom bila proruski orijentisana i opredijeljena vrijednostima koje Crnu Goru udaljavaju od evropskog puta – naglasio je Bošković. Odsustvo ministara i Krivokapića, smatra generalni sekretar Socijaldemokratske partije Ivan Vujović, dovoljno govori samo po sebi, jer njihov stav o ovom pitanju još uvijek nijesmo čuli. On je Pobjedi kazao da je dobro što je, nakon više neuspješnih

pokušaja i eskiviranja, usvojena odluka o uvođenju sankcija Rusiji. - Time je, na sreću, završena ova priča koja traje skoro mjesec koji je Crna Gora nepotrebno izgubila. Nije nam bio potreban pritisak ni unutrašnje, ni vanjske javnosti za usvajanje jedne ovakve odluke koja je jedino bila logična, utemeljena i u skladu sa našom strateškom orijentacijom. Ona je, stoga, trebalo da bude usvojena odmah i potpunim konsenzusom svih članova Vlade – istakao je Vujović. Vjeruje da Crna Gora više neće dolaziti u slične situacije, kao i da će vrijeme i politički procesi pred nama sanirati štetu koja je u prethodnih godinu i po učinjena međunarodnom i integracionom imidžu države. I direktorica Socijaldemokrata Irma Nišić smatra da je zanimljivo što je Vladi Krivokapića trebalo tri sedmice da donese odluku o sankcijama. - Ali i to da je izgleda trebalo da se namjesti da premijer ne bude u zemlji neki četvrtak kako bismo dočekali kraj gubljenju međunarodnog kredibiliteta, makar po pitanju nedvosmislene podrške Ukrajini – kazala je Nišić za Pobjedu. O vrijednosnom kursu članova Vlade, dodala je, govori činjenica da ih je samo sedam glasalo za paket restriktivnih mjera, a da uz premijera sjednici nije prisustvovalo četvoro ministara. - Šteta je učinjena, međunarodni ugled ukaljan, a mi smo se još jednom uvjerili u retrogradan svjetonazor najgore vlade u našoj višestranačkoj istoriji – poručila je Nišić.

DNP PROTIV SANKCIJA

Drugačijeg stava juče je bio lider Demokratske narodne partije Milan Knežević koji je ponovio stav da su oni protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. - Protiv smo uvođenja sankcija Rusiji za teritorijalni integritet i suverenit Ukrajine u potpuno-

Kandić ostao na funkciji zamjenika generalnog sekretara Vlade

Abazović i Kandić

Jučerašnjoj sjednici Vlade, kako se to vidi na foto i video-materijalu koji su dostavili, prisustvovao je i zamjenik generalnog sekretara Vlade Nikola Kandić koji je ostao na funkciji iako je u pijanom stanju izazvao saobraćajnu nesreću nakon koje je dao lažan iskaz i tvrdio da nije bio za volanom, već njegov vozač Aleksa Ćirović. Nedavno su obojica potpisali sporazum o priznanju krivice nakon kojeg je sud donio odluku da se uslovno osude na šest mjeseci. To znači da će, ukoliko u naredne tri godine Kandić počini krivično djelo, u zatvoru provesti šest mjeseci.

Politika

Subota, 9. april 2022.

epremijer Dritan Abazović,

a raciji

Ambasada Ukrajine zahvalila se Crnoj Gori Ambasada Ukrajine u Crnoj Gori juče se zahvalila Vladi na uvođenju sankcija Rusiji. - Hvala puno na ovoj odluci – poručili su na Tviteru.

Odluku pozdravili Rajnke, Medoks, Bilčik, Picula...

Odluku odlazeće vlade da usvoji sankcije Rusiji juče su pozdravili izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonino Picula, britanska ambasadorka Karen Medoks, ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke i predsjedavajući delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Crnom Gorom Vladimir Bilčik. Picula je na Tviteru napisao da je ovim potezom Crna Gora još jednom potvrdila evroatlantsku orijentaciju i status predvodnice u procesu proširenja. - Uz prijašnju usklađenost vanjske politike s EU zajedničkim politikama, Crna Gora još jednom potvrđuje svoju zadanu evroatlantsku orijentaciju i status predvodnika procesa proširenja – istakao je Picula. Predsjedavajući delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Crnom Gorom Vladimir Bilčik naveo je kako se nada da će prijem Crne Gore slijediti sve zemlje Zapadnog Balkana koje su kandidati za članstvo u EU. - Današnja brutalna ubistva koje je počinila Rusija u Kramatorsku su snažan podsjetnik da nema prostora za pomirenje sa agresorom u Moskvi – naveo je Bilčik na Tviteru. Britanska ambasadorka Karen Medoks ocijenila je da je uvođenjem sankcija Rusiji Crna Gora pokazala da su evroatlantske vrijednosti prioritet, a poručila je i da je veoma važno da se te mjere sprovedu rigorozno. I ambasadorka SAD u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke ocijenila je da je važno što se Crna Gora pridružila sankcijama EU koje su, kako je navela, osmišljene da potkopaju sposobnost Rusije da finansira svoj nehumani, neopravdani i ničim izazvani rat protiv naroda Ukrajine. - Ujedinjeni sa Ukrajinom, mi smo NATO – poručila je Rajnke na Tviteru.

sti i smatramo da treba učiniti sve da dođe do dogovora između prvenstveno Rusije i Ukrajine – istakao je Knežević. Smatra da ne bi trebalo da povlačimo jednostrane poteze koji mogu da ugroze ekonomiju, a uvjeren je da će ovaj uništiti turističku sezonu. - Nadam se da će koordinator službi bezbjednosti Dritan Abazović, koji je za vrijeme sezone, prije nego što je postao ovo što je postao, izdavao suncobrane i ležaljke, obezbijediti reciprocitet u turistima iz onih zemalja koje su ga natjerale da donese ovakvu odluku. Kao mala država treba da se držimo što više po strani od geopolitičkih sukoba – ocijenio je Knežević.

MJERE

Usvajanjem jučerašnje odluke Crna Gora se i zvanično pridružila svim restriktivnim mjerama, koje uključuju i pakete individualnih i ekonomskih sankcija koje je Evropska unija usvojila protiv Rusije. Individualne mjere EU se, između ostalog, odnose i na predsjednika Ruske Federacije Vladimira Putina, ministra vanjskih poslova Sergeja Lavrova, kao i na članove Nacionalnog vijeća za sigurnost RF i preostale članove ruske Dume, dok ekonomske sankcije obuhvataju finansijski, energetski, saobraćajni, tehnološki i vizni sektor. Sankcijama su obuhvaćeni i za-

mjenik predsjednika Savjeta za nacionalnu bezbjednost Dmitrij Medvedev, predsjednik ruske vlade Mihail Mišustin, ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokoltsev, te više savjetnika predsjednika RF, kao i bjeloruskih vojnih lica. Finansijske su usmjerene na ključne državne kompanije, posebno na oblasti odbrane, kao i na oko 70 odsto ruskog bankarskog tržišta, dok se energetske odnose na zabranu prodaje, kupovine, prenosa ili izvoza u Rusiju specifične robe i tehnologija namijenjenih prečišćavanju (rafinisanju) nafte, kao i na pružanje povezanih usluga. Kada je u pitanju vizna politika, diplomate, drugi ruski zvaničnici i biznismeni više neće biti u mogućnosti da koriste odredbe koje se odnose na vizne olakšice, a koje omogućavaju privilegovani pristup u EU. Istovremeno, na listu lica prema kojima se sprovode restriktivne mjere zabrane ulaska na teritoriju, ali i tranzita preko zemalja EU dodato je 336 članova Dume. Mjere podrazumijevaju i zamrzavanje sredstava i ekonomskih resursa za sve osobe koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine, njenu stabilnost i bezbjednost, ometaju rad međunarodnih organizacija, imaju bilo kakvu ulogu u aneksiji Krima. Ž. ZVICER

VESELI SE SRPSKI RODE: Predsjednik Opštine Budva pozvao turiste iz entiteta BiH - Republika Srpska da dođu u „srpsku zemlju“ Boku

Carevićevi snovi o „srpskom svetu“

PODGORICA - Predsjednik Opštine Budva Marko Carević juče je banjalučkoj televiziji rekao da je Boka Kotorska „srpska zemlja, baš kao i Kosovo“ i pozvao turiste iz entiteta Bosne i Hercegovine – Republika Srpska da dođu na Crnogorsko primorje. - Mi smo, pogotovo Boka Kotorska, srpska zemlja kao što je Kosovo. To je dominantno srpski narod. Mi smo se 1918. ujedinili sa Srbijom i svako ko ne dolazi na Crnogorsko primorje radi protiv interesa srpskog naroda - rekao je Carević.

Pored Vulina, Rakovića, Jokovića, Bato Carević, bivši Crnogorac, koji je po svom priznanju nekada pomagao kampanju za referendum, i bio jedan od šrafova mehanizma koji je Budvu doveo do finansijskog kolapsa i označio je kao prijestonicu korupcije, sada glumi srpskog patriotu. Carević nije nikakav i ničiji patriota. On je samo dokaz stare maksime da je patriotizam utočište za hulje – poručio je Ljubo Filipović iz GI ,,21. maj“

SANKCIJE - ,,NJET“

Za njega su neprihvatljive sankcije koje je Crna Gora uvela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. - Svi mi kao srpski narod, i ja, smo bili protiv referenduma. Znate, kad ste mali onda ste podložni uticajima, a u Crnoj Gori je spoljni uticaj dominantan. I predstavnici vlasti za koju smo se mi borili jednostavno bespogovorno slušaju politiku spolja i donose sankcije direktno na svoju štetu. To je meni neprihvatljivo - rekao je Carević. Budvanski biznismen bio je nosilac liste „Marko Bato Carević – Za budućnost Budve“ na izborima u avgustu 2020. godine. Ovu prosrpsku i prorusku koaliciju predvodio je Demokratski front. Carević je blizak Crkvi Srbije, a pominje se u brojnim korupcionaškim aferama u Budvi preko svoje kompanije „Carinvest“. Protiv njega je iniciran i postupak zbog sumnje da je oteo državnu zemlju - odnosno izgradio svoj poljoprivredni kompleks na Krimovici na pola miliona kvadrata državnog zemljišta…

ISTORIJSKI FALSIFIKATI

Na Carevićevu izjavu oštro je reagovao predsjednik Opštinskog odbora Socijaldemo-

ISTA IDEOLOGIJA: Draško Stanivuković i Marko Carević

kratske partije Budva Mihailo Đurović uz konstataciju da je prvi čovjek Budve posegnuo za istorijskim falsifikatima i „po ustaljenom maniru krenuo u novu rundu srbovanja, pošto je uspio Opštinu uvesti u prinudnu upravu“. - Carević nedostatak formalnog obrazovanja pokušava da nadomjesti usmenim, seoskim bajkama. Davanje ovakvih izjava je veoma opasno i štetno i po crnogorske i po budvanske interese - poručio je Đurović. Istakao je da će Carević i ostali slični njemu morati da nauče da su i Budva i Boka crnogorske i ničije drugo, a da je u njima široko svima koji žele dobro ovoj zajednici, ma kako se izjašnjavali i osjećali. - Svi turisti su, takođe, dobrodošli u Budvu i nemamo nikakav razlog da ih dijelimo na poželjne i nepoželjne – rekao je on

i naglasio da se nada da će Budva „dobiti odgovornu, ozbiljnu i progresivnu javnu upravu koja će se brinuti o interesu svakog pojedinca, a ne samo pripadnika jednog naroda i vjerske zajednice“.

BIZARNI NACIONALIZAM

Oglasio se i izvršni koordinator GI „21. maj“, Budvanin Ljubomir Filipović, kolumnista portala CDM, koji je ocijenio kako je Carević „uspio da se legitimiše kao dio plejade bizarnih nacionalističkih likova koji su isplivali iz blata neo-miloševićevske politike objedinjavanja srpskih zemalja“. - Pored Vulina, Rakovića, Jokovića, Bato Carević, bivši Crnogorac, koji je po svom priznanju nekada pomagao kampanju za referendum, i bio jedan od šrafova mehanizma koji je Bud-

vu doveo do finansijskog kolapsa i označio je kao prijestonicu korupcije, sada glumi srpskog patriotu. Carević nije nikakav i ničiji patriota. On je samo dokaz stare maksime da je patriotizam utočište za hulje – poručio je Filipović. Naglasio je da se nada „da su građani Budve prozreli kroz masku‚ čovjeka iz naroda’ koji donira platu od hiljadu eura dok iz budžeta uzima milione za angažovanje svoje građevinske firme“. Mašine svoje građevinske firme Carević je angažovao 5. septembra prošle godine, kao ispomoć policiji za brutalno razbijanje mirnih građanskih protesta organizovanih zbog nasilne intronizacije mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića u Cetinjskom manastiru. Samo nekoliko dana kasnije, Carević je javno rekao kako nije ponosan zbog akcije u prijestonici. - Dobro znate, a nijesam ponosan zbog svog postupka, da je angažovana mašina koja je probila barikade i uspjela da obezbijedi ustoličenje mitropolita Joanikija – kazao je on. Osim što je Srbin koji sanja o takozvanom „srpskom svijetu“, projektu Beograda i Crkve Srbije o objedinjavanju svih teritorija na kojima žive Srbi, Carević je i veliki zaljubljenik u Rusiju. Proruska i prosrpska budvanska vlast, pod vođstvom Carevića, nije uspjela da se održi, pa će vanredni lokalni izbori biti održani 5. juna. K. K.

Stariji vodnik u Vojsci Crne Gore na rukavu uniforme „složio“ olovke u boje ruske zastave

Slučajan niz boja, ili podrška Rusiji PODGORICA – Dok je maltene čitavi svijet saglasan u osudi brutalne agresije Ruske Federacije na susjednu suverenu državu Ukrajinu i zgražava se nad užasnim zločinima koje čine ruski vojnici, u Crnoj Gori, članici NATO, postoje snage koje zdušno podržavaju Moskvu i, što je upozoravajuće, i u našoj Vojsci i Ministarstvu odbrane - desetine je onih koji su uz Rusiju. Izvori Pobjede iz Ministarstva odbrane kažu kako je od početka ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara, ponekad čak i zastrašujuće slušati komentare pojedinih vojnika i oficira, ali i službenika Ministarstva na račun Ukrajine. S druge strane,

Rusiju i njenog predsjednika Vladimira Putina „podržavaju kao najrođenijeg“ i ne razumiju zašto je zvanična Crna Gora osudila agresiju. A da crnogorski vojnici na razne načine šalju poruke podrške Rusiji pokazuje i fotografija koju nam je dostavio jedan čitalac, a pronašao je na društvenim mrežama. Međutim, fotografija je ubrzo izbrisana, ali je naš čitalac uspio da je preuzme, prije nego je uklonjena. Na fotografiji je crnogorski vojnik koji je složio hemijske olovke u boje ruske državne zastave, u džepu na rukavu uniforme. Tragom fotografije razgovarali smo sa našim izvorima iz Vojske i Ministarstva odbrane koji su nam potvrdili da je autentič-

na i da se radi o starijem vodniku prve klase Slavku Lekoviću. - U Ministarstvu je juče organizovano saslušanje, ne zbog toga što jedan podoficir vojske države članice NATO u danima kada Rusija brutalno atakuje na jednu suverenu susjednu zemlju i čini teške zločine, podržava Moskvu, već zbog toga da se utvrdi ko je fotografisao Lekovića – potvrdilo je Pobjedi više nezvaničnih sagovornika. Naši izvori kažu i kako se Leković pravdao da mu nije padalo na pamet da olovke posloži u boje ruske zastave, već ih je slučajno baš tako poređao, a nije mu jasno ni zašto ,,nekome smetaju njegove olovke“. Odlazeća crnogorska Vlada, otvoreno prosrpska i proruska,

Slavko Leković

koliko je tiše mogla, osudila je agresiju Rusije na Ukrajinu, ali se sve do juče snažno opirala da se i formalno pridruži sankcijama Evropske unije uvedenim Ruskoj Federaciji. K. K.

Politika

Subota, 9. april 2022.

Poslanik DPS-a Nikola Rakočević komentarisao mogućnost da je direktor ANB-a određene poslanike stavio na mjere tajnog nadzora

Skandal koji bi povlačio političku i krivičnopravnu odgovornost PODGORICA – Ukoliko bi se ispostavilo tačno da direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Vukšić zloupotrebljava ANB kako bi pratio i držao pod mjerama tajnog nadzora opozicione poslanike, to bi svakako bio prvorazredni skandal koji bi za sobom povlačio ne samo političku, već i krivičnopravnu odgovornost, ocijenio je za Pobjedu poslanik Demokratske partije socijalista Nikola Rakočević. Pobjeda je juče objavila da je Vukšić u srijedu na sjednici Odbora za odbranu i bezbjednost, u polemici sa poslanikom DPS-a Predragom Boškovićem, braneći se da nije „ruski čovjek“ upozorio ovog parlamentarca da zna kuda se kreće i sa kim se druži. On je spočitao Boškoviću da se nalazio u lokalu koji je vlasništvo bezbjednosno interesantne osobe, a kako kažu izvori našeg lista, rekao mu je i da je bio u lokalu Vuka Vulevića, kao i da bi možda trebalo da odgovori što je tamo radio. Kako je Pobjedi prenijelo više izvora, nije

samo Bošković bio zatečen informacijom da je pod prismotrom, već je to zaprepastilo i ostale poslanike, članove ovog odbora, jer je većina sa zaprepašćenjem konstatovala da direktor ANBa raspolaže podacima koji mu mogu biti dostupni jedino praćenjem određenih osoba ili mjerama tajnog nadzora. Takve mjere ANB ne može preduzimati bez odobrenja suda, pa je jedan od zaključaka Odbora za bezbjednost bio da Vukšić za naredni sastanak pripremi informaciju da li su i po čijem nalogu određeni poslanici crnogorskog parlamenta praćeni ili pod mjerama tajnog nadzora? Takav stav članova Odbora je politički šamar Dejanu Vukšiću. Jer, jedna od prvih akcija Vukšića, nakon što je prošle godine preuzeo ANB, bila je formiranje obimnog predmeta protiv svog prethodnika Dejana Peruničića zbog nezakonitog prisluškivanja i praćenja političara i novinara. Peruničić je negirao optužbe, a postupak je u toku. U izjavi Pobjedi poslanik DPS-a Nikola

Šehović: Neprihvatljivo da anti-NATO partije dobiju dominantnu ulogu u parlamentu i vladi PODGORICA – Lider Socijaldemokrata Damir Šehović poručio je da mandatar za sastav nove vlade Dritan Abazović ima dvije mogućnosti – da u što kraćem roku predloži građansku, evropsku i pro-NATO vladu, za koju ima više nego dovoljnu podršku poslanika ili da vrati mandat predsjedniku države.

Nikola Rakočević

Rakočević podsjetio je da je sjednica Odbora bila zatvorena za javnost što, kako je rekao, implicira da su na njoj razmatrani materijali stepenovani sa oznakom tajnosti. -Sve to dalje implicira da pojedinačne detalje sa te sjednice nije moguce iznositi, niti komunicirati u javnosti. Ipak, ono što je izvjesno jeste da je gospodin Vukšic jedan od ključnih krivaca za lošu bezbjednosnu situaciju u Crnoj Gori i vjerujem da će nakon formiranja nove evropske vlade budući direktor ANB-a imati pune ruke posla da ovu ključnu instituciju u sektoru bezbjednosti vrati u okvire služenja crnogorskim interesima – istakao je Rakočević. Ž. Z.

Lider GP Ura i mandatar će tokom vikenda dati izjavu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Ulcinju povodom navodne kupovine glasova

Lukašenko bespogovorno slijedi Putinove poteze

Abazović ne vidi ništa sporno Crna Gora spisku u razgovoru Bajraktarija i Đeke na neprijateljskih PODGORICA – Lider Građanskog pokreta Ura mandatar Dritan Abazović, tokom vikenda, a najvjerovatnije danas, daće izjavu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Ulcinju povodom audio-snimka na kojem se navodno čuje i njegov glas, a prikazuje potencijalnu političku korupciju, kazao je Pobjedi rukovodilac ODT-a u tom gradu Vladimir Savović.

Sporni snimak prikazuje navodnu kupovinu glasova u Ulcinju koja se dešavala uoči ponavljanja glasanja na jednom biračkom mjestu u toj opštini. Akteri koji se pojavljuju su nosilac liste „Za novi početak“ i kandidat za predsjednika Opštine Omer Bajraktari, predsjednik Demokratske partije Fatmir Đeka, komunalni inspektor u tom gradu Amir Mehmeti i Damir Asović za kojeg se vjeruje da je sačinio audio-snimak i da je osoba koja bi trebalo da obezbijedi sigurne glasove. Na početku se, navodno, čuje i glas Abazovića. Predmet o slučaju navodne kupovine glasova formiran je odmah u ponedjeljak kada se snimak pojavio na društvenim mrežama i portalu Aktuelno,

a Bajraktari, Đeka, Mehmeti i Asović saslušani su u utorak. Rukovodilac ODT-a Ulcinj Vladimir Savović kazao je Pobjedi da će Abazović tokom vikenda boraviti u tom gradu, kada i očekuju da se javi i izjasni o spornom audio-snimku. Podsjetio je da su od Asovića i članova njegove porodice uzeli mobilne telefone kako bi pokušali da pronađu originalni snimak. - Telefoni, koji su oduzeti od lica za koje se pretpostavlja da je snimalo i od svih članova njegove porodice, prvo se pretresaju policijski i onda će biti poslati na vještačenje. Dok se ne završi vještačenje u Forenzičkom centru mi ne možemo preduzimati bilo kakve radnje. To se čeka, odnosno traži se originalni snimak – istakao je Savović. Prema informacijama našeg lista Asović je pred tužiocem negirao da je snimak potekao od njega, ali nije sporio da je imao kontakte sa osobama koje se u njemu pojavljuju. Sa druge strane, kako je kazao izvor Pobjede, funkcioneri koalicije „Za novi početak“ relativizovali su snimak i ustvrdili da je riječ o montaži. I Abazović je potvrdio da će danas dati iskaz povodom na-

vodne kupovine glasova u Ulcinju. - Ja nijesam bio dio snimka. Ura je jasno targetirala ko kupuje glasove – istakao je Abazović. Ocijenio je da će biti jako zanimljivo, ali i kazao da će tužiocu, ukoliko on to ne zna, otkriti ko su osobe koje kupuju glasove. - Ura je rekla ko su dva čovjeka koja kupuju glasove za Demokratsku uniju Albanaca – naveo je Abazović. Rekao je i da ne zna da li je razgovor Bajraktarija i Đeke autentičan, ali i da u njemu „nema ništa sporno“. - Situacija je jasna oko toga. Sjutra ću dati iskaz, neka specijalni tužilac radi svoj posao. Prošlo je vrijeme kad su u Crnoj Gori zbog političkog monopola stvari bile skrivene. Svako zna ko kupuje glasove, ne u ovom izbornom ciklusu nego i u prethodnom – istakao je. Podsjetio je na tvit u kojem je pomenuo finansiranje koje se događa sa strane i ocijenio da bi to trebalo da bude interesantno tužilaštvu. - Imali su potrebu da se obračunaju sa mnom lično, da bi neko liječio komplekse jer neće dobiti nešto što bi volio da dobije – naveo je Abazović. Ž. Z.

Mandatar najavio da u manjinskoj izvršnoj vlasti mora biti SNP, a lider SD-a poručio da neće praviti štetne kompromise oko temeljnih vrijednosti društva

zemalja Bjelorusije

PODGORICA - Vlada Bjelorusije odobrila je spisak, kako je navedeno, neprijateljskih zemalja, a rezolucija Savjeta ministara o tome objavljena je juče na Nacionalnom pravnom internet portalu, javlja agencija Interfaks. Na listi se nalazi i Crna Gora, a osim zemalja članica Evropske unije, još 11 država – Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Australija, Kanada, Norveška, Novi Zeland, Albanija, Island, Sjeverna Makedonija, Lihtenštajn i Švajcarska. Kako se navodi, „odluka stupa na snagu danom zvaničnog objavljivanja“. Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko juče je potpisao ukaz koji ima za cilj, kako je navedeno, zaštitu nacionalnih privrednih subjekata od zaduženja sredstava sa njihovih računa na zahtjev rezidenata stranih država koji vrše neprijateljske radnje protiv bjeloruskih pravnih ili fizičkih lica. Podsjetimo, 7. marta, Putin je stavio Crnu Goru na spisak neprijateljskih zemalja. R. P.

Šehović je na sastanku s ambasadorom BiH u Crnoj Gori Branimirom Jukićem rekao da se previše vremena gubi oko formiranja manjinske vlade, te da je čitav proces nekad djelovao prilično neozbiljno. Naglasio je da je Crnoj Gori potrebno da nova vlada bude jasno evropski i evroatlantski opredijeljena. - Očekivali smo da će sve to mnogo lakše i brže ići, svjesni činjenice da u parlamentu postoji jasno opredijeljena evropska i evroatlantska većina. Zato mandatar Dritan Abazović ima dvije mogućnosti. Prva je da u što kraćem roku predloži građansku, evropsku i pro-NATO vladu, za koju sasvim izvjesno ima više nego dovoljnu podršku poslanika u parlamentu. Dobrodošli su na toj platformi svi koji žele da se pridruže takvoj većini, ali ne po cijenu igranja sa državnim interesima Crne Gore i trulih kompromisa sa građanskom, evropskom i NATO orijentacijom nove vlade. Druga mogućnost je da, ukoliko tu podršku ne obezbijedi, narednih dana vrati mandat predsjedniku države Milu Đukanoviću –saopštio je Šehović. SD, kako je kazao, sigurno neće praviti po državu štetne kompromise oko temeljnih vrijednosti ovog društva, niti oko političkih i programskih prioriteta eventualne manjinske mlade. - Pristajanje na tako nešto bi se državi vratilo kao bumerang. Zato nam je neprihvatljivo da anti-NATO partije dobiju mogućnost da dominantnom ulogom u parlamentu i vladi budu u prilici da svojim činjenjem ili neči-

Damir Šehović

njenjem dođu u situaciju da dodatno mogu kompromitovati Crnu Goru kod naših evroatlantskih partnera – zaključio je Šehović. Mandatar za sastav 43. vlade Dritan Abazović kazao je juče da će Crna Gora dobiti manjinsku vladu i da će ona biti evropska. - Ta vlada je evropska vlada i svako ko se tome suprotstavlja navija da Crna Gora ima neevropsku vladu. Mandatar je svoj posao završio. Što izaberu političke partije ja ću se saglasiti, ali vrlo sam optimističan, bez obzira na barijere, da će na kraju preovladati razum i da će se još dva-tri neodlučna pojedinca ipak odlučiti da urade ono što je dobro za državu. Vlada ako želi da stvorimo veći konsenzus mora biti inkluzivna. To znači da se svi moraju pomjeriti sa postojećih pozicija. SNP mora biti u manjinskoj vladi, očekujem da još neka partija bude u vladi – kazao je. Naglasio je da su, što se njega tiče, SDP i SD – više nego dobrodošli u vladu. - Naravno, sa ljudima koji ne upućuju na neke aktivnosti koje nijesu bile dobre i bile su kritikovane i kojih su i oni svjesni. Našli smo, čini mi se, inkluzivan model, koji nije perfektan, ali je inkluzivan – kazao je Abazović. Z. D.

Vlahović: Pola godine pregovora za vladu koja će trajati godinu! I predsjednik Crnogorskog helsinškog odbora za ljudska prava Miodrag Vlahović osvrnuo se na formiranje nove vlade Crne Gore – proces koji traje više mjeseci. - Dakle, da sumiramo višemjesečne anti-pregovore u vezi manjinske vlade: po mandataru i SNP-u – u vladi nikako ne smiju da budu partije koje su kreatori i promoteri ideja i ciljeva koji će činiti program te iste vlade! Logično. Pola godine pregovora za vladu koja će trajati godinu, napisao je Vlahović na Tviteru.

Ekonomija

Subota, 9. april 2022.

REGAGEN počeo kontrolu poslovanja državne energetske kompanije

Utvrđuju stvarne troškove i prihode CEDIS-a u 2021. Kako finansijski iskaz CEDIS-a za prošlu godinu nije javno dostupan, uspostavili smo direktan kontakt sa kompanijom i očekujemo dostavljanje neophodnih podataka - kažu iz agencije PODGORICA - Regulatorna agencija za energetiku počela je sprovođenje nadzora nad Crnogorskim elektrodistributivnim sistemom kojim će se utvrditi stvarni troškovi i prihodi te državne kompanije u prošloj godini, saopšteno je Pobjedi iz RAE. Reakcija REGAGEN-a uslijedila je nakon što je objavljeno da će EPCG pokriti 10,9 miliona eura gubitka CEDIS-a iz prošle godine. - Nadzor prije svega podrazumijeva utvrđivanje činjenica kako bi se uopšte mogla sprovesti analiza poslovanja CEDISa u 2021. godini, i to u odnosu na njegove stvarne troškove i prihode. Kako finansijski iskaz CEDIS-a za prošlu godinu nije javno dostupan, uspostavili smo direktan kontakt sa kompanijom i očekujemo dostavljanje neophodnih podataka - kazali su iz agencije, ne precizirajući šta pokazuju njihove trenutne projekcije.

Sporna odluka

Odluku da se iz dobiti EPCG pokrije gubitak njene ćerke firme donijela je Vlada na elektronskoj sjednici prošlog

regulatorni okvir kojim je CEDIS stimulisan da nabavke ove vrste električne energije realizuje po što povoljnijim uslovima. Ovim je obezbijeđeno da se teret eventualne neefikasnosti regulisane kompanije ne prenosi na kupce - pojasnili su iz REGAGEN-a.

SaSlušanjE

Zgrada CEDIS-a

petka. Tome se protivilo Ministarstvo kapitalnih investicija u kojem smatraju da se time šteti državnom budžetu jer se gube poreski i prihodi od dividende. Odluka je na štetu i manjinskih akcionara EPCG kojima se smanjuje dividenda. EPCG je u prošloj godini imala 45 miliona eura dobiti. Iz CEDIS-a su nakon toga saopštili da je uzrok njihovog lošeg poslovanja drastično povećanje cijena električne energije u prošloj godini koje je dovelo

do većih troškova. Oni kupuju struju kojom pokrivaju komercijalne gubitke. Sa druge strane, iz opozicije tvrde da je CEDIS, koji je monopolista na tržištu, u minusu zbog partijskog zapošljavanja i nestručnosti rukovodstva koje je propustilo da prošle godine kupuje struju u periodu kada je cijena bila povoljnija. Opozicija traži i da SDT ispita odluku da EPCG pokrije gubitak CEDIS-a. Na pitanje zbog čega je CEDIS u prošloj godini kupovao stru-

ju na dnevnom nivou kada su potrebe države bile poznate mnogo ranije, iz REGAGEN-a su Pobjedi kazali da je kompanija obavezna da struju nabavlja na način propisan zakonom, u transparentnom postupku. - Kako REGAGEN utvrđuje između ostalog i okvir za ekonomsku regulaciju CEDIS-a, aktima ove agencije je u cilju zaštite kupaca elektične energije od eventualne neefikasnosti operatora ili zloupotreba u ovom postupku, uspostavljen

Očekuje se da rukovodstvo CEDIS-a, koje posljednjih dana zatrpava javnost saopštenjima u kojima pravda loše rezultate poslovanja, narednih dana bude saslušano pred skupštinskim Odborom za ekonomiju, finansije i budžet. Inicijativu za kontrolno saslušanje pokrenuo je SDP koji traži da Odbor ispita izvršne direktore CEDIS-a i EPCG Vladimira Čađenovića i Nikolu Rovčanina, kao i ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića. Čađenović je na inicijativu SDP-a odgovorio saopštenjem u kojem zahvaljuje na prilici da u najvećem zakonodavnom domu ,,manipulatorima prezentuje rezultate rada CEDIS-a za 2021. godinu“. Vlada još nije objavila materijale sa sjednice na kojoj je donijela odluku o pokrivanju gubitka CEDIS-a. B. d.

SDP o poništenju tendera

SDT da izuzme sva dokumenta CEDIS-a PODGORICA - Mislim da će rukovodstvo CEDIS-a u narednom periodu češće boraviti u sudnici nego što su planirali, ocijenio je šef medijskog tima SDP-a Mirko Stanić. On je reagovao nakon što je Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki poništila odluku uprave CEDIS-a da se kompaniji Meter&Control biznismena Vojina Lazarevića dodijeli posao nabavke 32 hiljade brojila i druge opreme u vrijednosti 4,7 miliona eura, o čemu je pisala Pobjeda. Naime, komisija je poništila izbor Lazarevićeve firme zbog bitnih povreda postupka. - SDT treba u najhitnijem roku da izuzme svu dokumentaciju kako se ne bi desilo da ,,zagube“ neki papir kao što su 10,9 miliona eura - poručio je Stanić na Tviteru. n. k.

Najave iz Aerodroma CG

Iz Saudijske Arabije tri leta sedmično Podgorica - Član borda Aerodroma CG Branko Vuković najavio je letove iz Saudijske Arabije, Niša i Kraljeva za Tivat. - Sada su nam dva jedina ventila Srbija i Turska - kazao je Vuković i dodao da pregovaraju i sa rumunskom avio-kompanijom. r. E.

Predsjednica PKCG na sastanku sa šefom Kancelarije SB za Crnu Goru

CEDIS reagovao na navode da im je tender za ,,pametna brojila“ poništen jer su favorizovali firmu Vojina Lazarevića

Tvrde da su javne nabavke jednačina sa više nepoznatih PODGORICA – Tvrdnje da je CEDIS u postupku nabavke elektronskih brojila favorizovao određene ponuđače su maliciozne pretpostavke koje se krajnje neodgovorno iznose u javnost bez ijednog validnog dokaza, poručili su iz te kompanije reagujući na tekst ,,Što je briga CEDIS za dva milliona eura“ objavljen u Pobjedi u četvrtak, 8. aprila 2022. godine. - Elementarno poznavanje javnih nabavki, koje je u ovom tekstu upitno, podrazumijeva i znanje o tome da je postupak nabavke „jednačina sa više nepoznatih“, te da je s obzirom na kontrolne mehanizme koje propisuje zakon, teško predvidjeti ishod, što potvrđuje i ovaj slučaj. Dakle, postupak je poništen rješenjem Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a da rješenjem nijesu potvrđeni žalbeni navodi da je CEDIS favorizovao, odnosno definisanim uslovima ili u toku postupka diskriminisao određenog ponuđača, iz čega proizilazi da je naručilac (CEDIS)

sve pristigle ponude ocijenio u skladu sa zakonom - i upravo ovdje gube snagu optužbe koje pretenduju na ozbiljnost - smatraju u ovoj kompaniji. Apelovali su na novinare da postupaju u skladu sa Zakonom o medijima i novinarskim kodeksom i iznose potpune i istinite informacije. - Ne treba da podliježu brifingu u uličnom maniru ,,ko je kome namjestio tender“, a da se ne obrate drugoj strani - odnosno nadležnima u CEDIS-u, budući da su, kako su kazali, uvijek vrlo raspoloženi da razgovaraju i ponude dokaze na ovu i ostale teme koje zaokupljuju pažnju javnosti – navode iz kompanije i tvrde da je rješenjem Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki potvrđeno da je tenderska dokumentacija za sporne nabavke ,,sačinjena suprotno navodima iznijetim u tekstu i otvorena za potencijalne učesnike“. Podsjetili su da je prethodni tender za nabavku brojila ponišio bord direktora na zahtjev Ministarstva kapitalnih investicija, a da ta ,,odluka nije ugrozila

i u perspektivi ne može da ugrozi priključenje novih korisnika“, jer se ne odnosi na nabavku nedostajućih količina brojila za priključenje novih korisnika, već na zamjenu postojećih brojila. Tvrde da su, nakon što je bord poništio prvi tender, nastojali da u drugom (koji je poništila komisija op.a) ,,postignu što veći stepen otvorenosti i kompetitivnosti i animiraju što veći broj potencijalnih ponuđača“. - Tek nakon ovih aktivnosti sačinjena je tehnička specifikacija i objavljen tender koji omogućava široko učešće ponuđača zainteresovanih za crnogorsko tržište. Da smo postupili ispravno, potvrđuje broj od šest predatih ponuda, u okviru kojih su tri konzorcijuma i osam proizvođača brojila, što u prethodnom periodu nije bio slučaj - istakli su oni i naglasili da je kompanijska Komisija za sprovođenje postupka javne nabavke ,,apsolutno nezavisno, izvršila pregled, ocjenu i vrednovanje ponuda, a nakon završene evaluacije predložila ovlašćenom licu CEDIS-a da donese odluku

o izboru najpovoljnije ponude za obje partije – za nabavku brojila i za njihovu ugradnju. Za nabavku brojila izabran je beogradski Meter&Control, a za ugradnju konzorcijum ,,Mezon - Regiocom“ iz Danilovgrada. - Sve ponude koje su odbijene kao neispravne su ocijenjene kao takve u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, što je detaljno obrazloženo u odlukama o izboru najpovoljnije ponude – navode iz CEDIS-a Objašnjavaju da su ponudu konzorcijuma ,,Mezon - Enerdat“ Danilovgrad odbili kao neispravnu jer nijesu dostavili dokumentaciju kojom se potvrđuje kvalitet ponuđene robe. Ponuda konzorcijuma ,,Infinity Itss and Energy“ Podgorica i ,,Prointer Itss“ Banjaluka - član ,,Infinity International Group“ je ocijenjena neispravnom jer ponuđeno brojilo nije imalo odobrenje Zavoda za metrologiju Crne Gore, dok je ponuda ,,Electro Team“ iz Budva, navode, ocijenjena neispravnom po više osnova, a tiču se nedostataka u dokumentaciji i funkcionalnosti ponuđenih brojila. r. E.

Sa jučerašnjeg sastanka

Konsultacije o novom partnerskom okviru PODGORICA - Preduslov razvoja privrede je kvalitetna infrastruktura, saopštila je predsjednica Privredne komore Nina Drakić na sastanku sa šefom Kancelarije Svjetske banke za Crnu Goru Kristoferom Šeldonom. Sastanak je, kako je saopšteno iz PKCG, realizovan u sklopu konsultacija za uspostavljanje Partnerskog okvira SB sa Crnom Gorom za predstojeći period. Svakih pet godina SB pravi Partnerski okvir, svojevrsnu

strategiju za zemlje u kojima djeluje, zasnovanu na analizi ekonomskih kretanja i ključnih izazova za njen razvoj. SB obezbjeđuje tehničku podršku u razvojnim procesima, a Crnu Goru percipira kao državu koja će imati benefite od reforme politika i afirmacije investicionih potencijala. U fokusu su turizam i zaštita okoline. Pozitivno je ocijenjena realizacija projekta MIDAS sa SB u poljoprivredi, pa su iz PKCG ocijenili da bi mogao biti primjer za slične podrške u drugim oblastima. r. E.

Ekonomija

Subota, 9. april 2022.

Apelacioni sud dva puta ukidao odluku o namirenju države u stečaju bivše fabrike „Radoje Dakić“

d.mijatović

Još se vijeća da li će Ministarstvo finansija naplatiti 2,5 miliona

Nekadašnja hala ,,Radoje Dakić“

Katastar greškom brisao, pa vraćao zabilježbe bez tačnog redosljeda. Privredni sud tvrdi da je starija zabilježba države, a advokati da je starija zabilježba radnika PODGORICA – Predsjednik Privrednog suda Blažo Jovanić ponovo je odbio prigovor advokatske kancelarije Prelević na odluku kojom je Ministarstvo finansija (MF) trebalo da naplati 2,5 miliona eura od prodaje imovine bivše fabrike ,,Radoje Dakić“, nakon što je Apelacioni sud dva puta ukidao njegovu odluku i vraćao na ponovno odlučivanje. Riječ je o dijelu potraživanja MF-a od ukupno 15,7 miliona eura po presudi podgoričkog Osnovnog suda iz 2010. godine, na osnovu koje je država upisala zabilježbu na devet hiljada kvadrata zemljišta ,,Dakića“, čime je, kako stoji

u odluci stečajnog upravnika Mladena Markovića, stekla status razlučnog povjerioca, odnosno pravo odvojenog namirenja. Advokati su Apelacionom sudu ponovo podnijeli žalbu na tu odluku ukazujući da prioritet u naplati ima 339 bivših radnika koje zastupaju, jer su, kako tvrde, zabilježbu u njihovu korist u katastru upisali prije države čija se zaloga odnosila samo na objekat koji je prodat u izvršnom postupku kompaniji Čelebić, ali ne i na zemljište ispod njega. Naveli su da je katastar po zahtjevu Čelebića brišući teret sa objekta, greškom izbrisao terete i sa zemljišta, koje je godinu kasni-

Okrugli sto o primjeni programa Evropa sad

Status ,,zviždača“ radnicima PODGORICA - U saradnji Unije slobodnih sindikata i Ministarstva ekonomskog razvoja juče je u Podgorici održan okrugli sto na temu ,,Saradnja nadležnih institucija u implementaciji programa Evropa sad sa aspekta zaštite prava zaposlenih“. Cilj je postizanje sadejstva nadležnih institucija sistema u podršci Inspekciji rada na razotkrivanju i sankcionisanju kršenja prava na zaradu u skladu sa programom ,,Evropa sad“. Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici Uprave za inspekcijske poslove, policije, tužilaštva, sudstva, resornih ministarstava i socijalnih partnera. Učesnici su se saglasili da

je primjena programa ,,Evropa sad“ uspješna, ali da je dio poslodavaca u krivičnoj zoni i to najčešće zbog pritiska na zaposlene da im vrate dio zarada. Institucije su obavezane da posvete posebnu pažnju otkrivanju i sankcionisanju krivičnih djela protiv prava iz rada za koje je zaprijećena sankcija u vidu novčane kazne ili kazne zatvora do tri godine. Konstatovano je da treba osnažiti zaposlene da prijave nezakonito kršenje njihovih prava iz rada. U tom smislu neophodno je da Agencija za sprečavanje korupcije razmotri zakonske mehanizme koji bi dali mogućnost zaštite imuniteta zaposlenih koji prijave krivična djela protiv prava iz rada, a po potrebi i kroz status „zviždač“. N. K.

je vratio, zajedno sa zabilježbom države koju je trebalo da briše nakon prodaje objekta. Katastar je popravljajući grešku sve zabilježbe upisao istog dana bez jasnog redosljeda upisa. Advokatima je neshvatljivo, kako su naveli u prigovoru, istrajavanje države da naplati potraživanje, imajući u vidu da će prema odlukama Ustavnog suda biti u obavezi da izmiri cjelokupna dugovanja radnicima. Ukazuju da sud, na osnovu grešaka katastra, izvodi pogrešan zaključak te neutemeljeno ocjenjuje da zaloga na objektu nužno obuhvata i zemljište ispod objekta, pa uklanjanjem zaloga nastavlja da egzistira na zemljištu. U

ovoj žalbi predlažu Apelacionom sudu da meritorno odluči i preinači prvostepenu odluku u njihovu korist. U posljednjoj odluci Jovanića se navodi da na osnovu toga što je katastar 2015. godine greškom izbrisao sve terete, pa ih ponovo upisao ne vodeći računa o redosljedu upisa, ova grupa radnika ne može zasnovati pravo na prioritetnu isplatu u odnosu na državu čije je založno pravo, kako smatra, nesporno upisano prije njih. Prethodno je sudija Apelacionog suda Ramo Striković u dva navrata ocijenio da je ostalo nerazjašnjeno da li država ima prioritet u naplati u odnosu na ove radnike. Ni nakon što je Jovanić pribavio hronologiju upisa iz katastra, nije nesumnjivo utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je posljednjom odlukom ukazao da podaci iz hronologije nijesu saglasni sa ranijim rješenjem katastra ni listom nepokretnosti, što ih čini nejasnim i nepotpunim. - Kako je prvostepeni sud svoju odluku zasnovao na navedenoj hronologiji katastra, te na osnovu iste zaključio da rješenje o izvršenju I. br. 875/06 od 7. avgusta 2008. godine nije upisano na predmetnoj parceli, to su dati razlozi prvostepenog suda u suprotnosti sa stanjem u spisima predmeta. Istovremeno su izostali i valjani razlozi da li je država stekla pravo prioritetnog namirenja na prodatoj parceli ili su to pravo stekli žalioci, zbog čega su ostala nedovoljno razjašnjena sporna pitanja - stoji u prethodnoj odluci Apelacionog suda, zbog čega je naloženo ponovno odlučivanje, ali je Jovanić ostao pri istom stavu. M. Lk.

Međunarodno takmičenje piva u Budimpešti

Dobitnici nagrada

Mamut dobio šest medalja PODGORICA - Kraft pivara Mamut iz Nikšića osvojila je šest medalja na XIV Međunarodnom takmičenju piva u Budimpešti. Za Prime (Kölsch style) zlato, American Pale Ale srebro i bronze za Pilsner, India Pale Ale, Weissbier i Stout. Pivara je osnovana 2018. godine. R. E.

Predsjednik Crnogorskog turističkog udruženja Žarko Radulović m.babović

Žarko Radulović

Sezona zavisi od unutrašnje stabilnosti i inflacije PODGORICA - Predsjednik Crnogorskog turističkog udruženja i suvlasnik hotelske kompanije Montenegro stars Žarko Radulović očekuje da će ove sezone biti manje gostiju, ali više para nego lanjske. - Nedolazak gostiju iz Ukrajine i Rusije, koji godinama čine 30 odsto turističkog prometa, možemo kompenzovati dužom sezonom i novim tržištima. Najvažnija su, međutim, dva ključna faktora – unutrašnja stabilnost i inflacija – rekao je Radulović RTCG. - Imaćemo ove godine nekoliko novih destinacija – prvenstveno Švedsku, Norvešku i Dansku nakon najave pet do sedam letova sedmično ka Crnoj Gori, zatim baltičke države, jer u maju kreću letovi iz Rige, Talina, a Kazahstan ostaje u kapacitetu od prošle godine – navodi Radulović.

On kaže da je veoma značajno što će ,,Flaj Dubai“ ponovo krenuti ka Crnoj Gori, Turska je, navodi Radulović, sad već tradicionalno u prvih pet destinacija iz koje dolazi najviše gostiju. Ovogodišnja sezona će, smatra Radulović, biti duža, a kraj očekuje sredinom jeseni. Nije saglasan sa procjenama da bi od ove turističke sezone mogli prihodovati milijardu eura. - Ne znam na osnovu koje metodologije su došli do tih zaključaka, ali bismo prije prognoza morali saznati koliko smo prihodovali od prošlogodišnje turističke sezone. Umjesto toga svjedočimo političkom populizmu koji je, iako očekivan, pretjeran čak i za predizborne cikluse. Neki razlog zbog kojeg nikako da čujemo zvaničan podatak – očigledno postoji – ocijenio je Radulović. R. E.

Bivši radnici Montenegro erlajnza najavljuju novi protest u Podgorici

U ponedjeljak blokiraju put ka aerodromu PODGORICA - Sve je u državi stalo. Imamo vakuum na svakom koraku, a naša prava i dalje nijesu zadovoljena. Imajući u vidu da je ova vlada odlazeća, smatramo da je pravi momenat da one koji bi trebalo da dođu, podsjetimo da imaju ozbiljan zadatak pred sobom – kazala je Pobjedi predstavnica bivših zaposlenih u Montenegro erlajnzu Dubravka Đurić, najavljujući novi protest za ponedjeljak, 11. aprila. Ovoga puta, kako je kazala, u 13 časova će na pola sata blokirati saobraćajnicu ka aerodromu Podgorica poslije zgrade DHL-a, na početku ograde vojnog aerodroma. Nezadovoljni su jer Privredni sud još nije odlučio o prijedlogu stečajne uprave da se privremenom mjerom Aerodromima CG zabrani da ih isele iz hangara. Prvobitno je ovaj predmet dodijeljen predsjedniku suda Blažu Jovaniću, koji je na zahtjev Aerodoma, izuzet. Čekaju da novi sudija odluči o privremenoj mjeri, jer zbog toga, kako je navela Đurić, ne mogu da rade, a imaju zainteresovanih klijenata. - Prošla je skoro godina od stečaja, mi i dalje čekamo da se reguliše naš status, ranije smo na okupljanju ispred Privrednog suda najavili radikalizaciju protesta, ne bi li se više našlo rješenje za naše probleme - kazala je Đurić. U ponedjeljak će se okupiti jer njihovi zahtjevi nijesu ispunjeni, kao ni obećanja nadležnih. Najavljuju da će ponovo ukazati na opstrukcije pokušaja da sačuvaju ono što se može sačuvati od MA koje imaju od Vlade, zaštitnice imovinsko-pravnih interesa, Privrednog suda i novog rukovodstva Aerodroma. Pozvali su bivše zaposlene u MA da dođu sa članovima porodice te sve prijatelje ove kompanije kako bi im pomogli u ostvarivanju prava. M. Lk.

Društvo

Subota, 9. april 2022.

Najavljena sredstva za podršku komercijalnim emiterima sa nacionalnom pokrivenošću PODGORICA - Vlada Crne Gore u tehničkom mandatu izdvojiće 200.000 eura za komercijalne TV emitere sa nacionalnom pokrivenošću, odlučeno je na jučerašnjoj sjednici tog tijela kojim je predsjedavao vicepremijer Dritan Abazović. - Uzimajući u obzir težak položaj i pitanje održivosti medija koji su dodatno oslabljeni posljedicama krize korona virusa, te pismo koje su poslala tri najveća emitera – TV Vijesti, TV NovaM i TV Prva, Vlada je odlučila da preuzme obaveze ovih emitera prema Radio-difuznom

Vlada će sa 200.000 eura pokriti dug tri televizije prema RDC-u centru za 2022. godinu, u iznosu od 200.000 eura – navode iz Vlade. Tim povodom, ocijenjeno je da se radi o javnom interesu jer bi, u slučaju prestanka državne pomoći za plaćanje usluga RDC-u, bilo ugroženo poslovanje tri komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom, koje zapošljavaju oko 200 rad-

nika i na godišnjem nivou isplaćuju bruto plate u ukupnom iznosu od oko 2,5 miliona eura. Prema njihovim riječima, na sjednici je zauzet stav da je neophodno produžiti državnu pomoć dok medijsko tržište ne bude uređeno na način da se onemogućava nelojalna konkurencija, „ne samo zbog očuvanja radnih mjesta, ne-

go i zbog očuvanja medijskog pluralizma, kao dostignuća bez kojeg je nezamislivo demokratsko društvo po uzoru na evropske demokratije“. Vlada je utvrdila i prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o maslinarstvu i maslinovom ulju. Njime se, kako je saopšteno, jasnije definišu prava, obaveze i odgovornosti

Savjet AEM-a uvažio žalbu NVO Media centar koja se odnosi na emisiju „Gledajmo se“ u kojoj je tema kupovina nevjeste

pravnih i fizičkih lica koja proizvode i iznose na tržište maslinovo ulje. Očekuje se da će izmjene doprinijeti da se postigne efikasniji rad poljoprivredne inspekcije i sprovođenje kaznenih odredbi koje se odnose na stavljanje maslinovog ulja na tržište, kao i kaznene odredbe koje se odnose na nedozvoljeno krčenje

maslinjaka i izgradnju u njima. Ocijenjeno je da će se primjenom strožijih kaznenih odredbi i kontrolama proizvoda obezbijediti da na tržišu bude prisutno samo maslinovo ulje koje je prije stavljanja u promet ocijenjeno u skladu sa standardima, a potrošači će imati vjerodostojnu informaciju o tome kakav proizvod kupuju.

Advokatica Saša Vukotić sigurna u uspješan ishod postupka u slučaju Borisa Raonića

Čeka se nova odluka Iz Savjeta AEM-a zaključuju da „ne dovodeći u pitanje da prilog doprinosi sagledavanju realne slike pojave kojoj je posvećen, izostanak kritičkog odnosa ili bar ukazivanja da stavovi pojedinih aktera priloga doprinose promociji neravnopravnosti žena i muškaraca, pokazuje neprimjeren odnos emitera promociji ljudskih prava na adekvatan način“ PODGORICA – Savjet Agencije za elektronske medije naložio je crnogorskom regulatoru da ponovo postupi po prigovoru Media centra koji se požalio da su prekršeni programski standardi i principi kada je u prvoj epizodi emisije „Gledajmo se“ na Javnom servisu, emitovanoj prije nekoliko mjeseci, žena prikazana kao objekat. AEM je taj prigovor prvobitno odbacio, a sada će, po zahtjevu Savjeta, morati o tome opet da odlučuje. U emisiji čiji je urednik Sead Sadiković, jedan od aktera priče Milić Simonović iz Beransela išao je sa ekipom TVCG u Drač da upozna potencijalnu nevjestu, jer su mu propali prethodni pokušaji da se oženi. U prilogu se govori o ugovaranju brakova i traženju „nevjesta“ po Albaniji. Iz NVO Media centar, na čijem je čelu Goran Đurović, naglasili su da autori priloga o ovom problemu nijesu govorili u javnom interesu, te da nijesu izbjegli stereotipe, jer je priča prikazana samo iz muškog ugla. Crnogorski regulator, međutim, odbacio je prigovore koje im je Đurović poslao jer smatraju ,,da se u ovom slučaju prilog ne može tumačiti kao promocija stereotipa, iako se tematikom

Autor emisije Sead Sadiković

bavi iz ugla muškarca i problemima sa kojima se suočavaju muškarci koji žive u crnogorskim selima“. Nakon što se Đurović požalio na ovo rješenje, naglasivši da AEM u ovom slučaju nije pravilno utvrdio činjenično stanje i tumačio Zakon o elektronskim medijima i Pravilnik o programskim standardima u elektronskim medijim, Savjet AEM-a je tu njegovu žalbu prije nekoliko dana i usvojio. Navode da je izveden pogrešan zaključak da nije došlo do kršenja standarda u dijelu koji se odnosi na obavezu emitera da prilikom proizvodnje doprinosi poštovanju i promociji osnov-

nih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrijednosti, institucija i pluralizma ideja. Đurović je u žalbi naročito naglasio da je problematično što autori nijesu kritikovali odnos koji je u prilogu prikazan prema ženama. On kaže da AEM, u obrazloženju rješenja kojim je odbijen prigovor NVO Media centar, tvrdi da nije povrijeđena privatnost državljanke Albanije, navodeći da se vidi ,,da ona voljno učestvuje u prilogu“. - Nažalost, to se iz priloga ne može vidjeti, već se samo može pretpostaviti da je tako. Iz priloga se ne vidi da su autori priče prethodno kontaktirali Nertilu

Kurtaj i upoznali je sa svojom namjerom da urade priču u kojoj će se baviti i njenim životom, i kakav će biti karakter te priče. Vidi se jedino da su oni kontaktirali sa vlasnikom agencije za posredovanje iz Drača, čime dodatno naglašavaju biznis perspektivu u konkretnom ljudskom odnosu muškarca i žene, ali i skriveno reklamiraju biznis za koji nam nijesu kazali da li je legalan u Albaniji (u prilogu se vidi naziv agencije na notesu sa ispisanim adresama i podacima vlasnika/predstavnika agencije) - obrazlaže Đurović u žalbi. Iz Savjeta AEM-a zaključuju da „ne dovodeći u pitanje da prilog doprinosi sagledavanju realne slike pojave kojoj je posvećen, izostanak kritičkog odnosa ili bar ukazivanja da stavovi pojedinih aktera priloga doprinose promociji neravnopravnosti žena i muškaraca, odnosno jačanju stareotipa i predrasuda, pokazuje neprimjeren odnos emitera promociji ljudskih prava na adekvatan način“. Nakon sporne emisije, početkom marta, Pobjeda je kontaktirala i ombudsmana, koji je ocijenio da je u prilogu korišćen jezik sa elementima stigmatizacije i diskriminacije prema ženama, što nije u skladu sa konceptom rodne ravnopravnosti i borbe za bolji položaj žena u društvu. K. J.

Ministarstvo poljoprivrede uvelo restrikcije na dijelu Skadarskog jezera

Zbog ptičjeg gripa zabranjen ulov ribe PODGORICA - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donijelo je naredbu o ribolovnom zabranu na području Skadarskog jezera, oko rezervata Pančeva oka, gdje je nedavno registrovan ptičji grip kod uginulih pelikana. Iz tog Vladinog resora saopšti-

li su da se zbog sprečavanja širenja visoko patogene avijarne influence zabranjuje ulov svih vrsta riba i drugih vodenih organizama na ribolovnom području Skadarsko jezero, na prostoru poluprečnika od deset kilometara od žarišta na lokaciji rezervat Pančeva oka. Naredba je donijeta na osnovu

Zakona o slatkovodnom ribarstvu i akvakulturi, uz mišljenje Specijalističke veterinarske laboratorije iz Podgorice i odluke o utvrđivanju granica zaraženog i ugroženog područja od visoko patogene bolesti Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove.

Ministarstvo je prije nekoliko dana upozorilo da je ptičji grip opasna zarazna bolest životinja, čiji način širenja znatno otežava sprečavanje i suzbijanje i da ako dođe do obolijevanja domaće živine, visoko patogeni sojevi u kratkom vremenskom roku izazivaju oboljenja i uginuća živine. D. M.

Srđan Čović

Boris Raonić

Čović nezadovoljan, žaliće se Višem sudu PODGORICA – Zaposleni u Javnom servisu Srđan Čović žaliće se Višem sudu na presudu Osnovnog suda u Podgorici koji je odbacio njegovu tužbu na izbor Borisa Raonića za čelnog čovjeka Javnog servisa. Ovo je Pobjedi i potvrdio Čovićev advokat Darko Radulović. - Odluka nije zakonita, pogrešno je primijenjeno materijalno pravo, odnosno leks specijalis Zakona o RTCG - istakao je Radulović. Sudija Osnovnog suda Veljko Radovanović smatra da je Čović mogao da pobija osnovanost Raonićevog izbora samo u situaciji da sam ispunjava uslove predviđene konkursom što je, kako ističe, izostalo. U presudi u koju je Pobjeda imala uvid, sudija se poziva na to da Čović ni sam nije ispunio sve posebne i opšte uslove iz konkursa - jer mu supruga radi u toj kući, ali ne pojašnjava da li je Raonić ispunio sve uslove konkursa. Advokatica RTCG, koja je u ovom postupku zastupala Raonića, kazala je juče Pobjedi da su sigurni u uspješan ishod ovog postupka, imajući u vidu njihovu argumentaciju, koja je, kako ističe, zasnovana na Zakonu o RTCG. - Presuda Osnovnog suda nam je uručena, ona je bazirana na zakonu, a tako je i naša argumentacija zasnovana, koju je ovaj sud uvažio i zato smo do kraja sigurni u uspješnost ovog postupka - istakla je Vukotić. Sudija Radovanović je ocijenio da za generalnog direktora ne može biti imenovana osoba čiji bračni drug radi u toj kući, što se odnosi i na članove Savjeta RTCG, jer bi to moglo da dovede do konflikta interesa. - Takvu zabranu predviđa član 29, stav 1 tačka 7 Zakona o

RTCG, koji se odnosi na izbor članova Savjeta, a primjenjuje se i na izbor za imenovanje generalnog direktora RTCG, osim tačke 3 tog člana, a kako je to navedeno u samom konkursu ističe se u presudi. To ukazuje, kako pojašnjava Radovanović, na to da Čović nije ispuno uslov da može biti imenovan za generalnog direktora RTCG zbog postojanja sukoba interesa. - S obzirom na to da je tužiocu bračni drug zaposlen u RTCG jer je navedeno ograničenje sasvim opravdano imajući u vidu položaj i funkciju generalnog direktora, legitimno je za očekivati da bi isti odlučivao o pravima i obavezama svog bračnog druga, a što je usko povezano sa ličnim interesima - piše u presudi. Čović se u tužbi pozvao na Zakon o RTCG i član 50 kojim je predviđeno da za generalnog direktora može da bude imenovan državljanin naše zemlje, sa prebivalištem u Crnoj Gori, „koja ima najmanje V I I 1 - n i vo k va l i f i ka c i j e obrazovanja i najmanje 10 godina radnog iskustva“. Po njegovom mišljenju Raonić ne ispunjava uslove iz citiranih propisa, jer je fakultet završio 2018. godine. Čović je naveo da pojam radno iskustvo, definisan Zakonom o radu, predviđa da radno iskustvo predstavlja vrijeme provedeno u radnom odnosu i stručnom osposobljavanju u skladu sa zakonom, u kvalifikaciji nivoa obrazovanja, odnosno u stručnoj kvalifikaciji, što, kako on ističe, nije slučaj sa Borisom Raonićem. Advokatica Saša Vukotić, u odbrani je navela je da se nivo obrazovanja i radno iskustvo sagledavaju kao zasebni uslovi, pa njen branjenik - Raonić, taj uslov ispunjava. K. J.

Društvo

Subota, 9. april 2022.

Opšta bolnica Nikšić demantovala tvrdnje da se na Internom odjeljenju dogodio incident

Opšta bolnica Nikšić

Pacijent injekciju primio kod kuće, u bolnicu primljen u stanju kome PODGORICA - Opšta bolnica Nikšić saopštila je da je netačna informacija da je pacijent u toj ustanovi primio injekciju insulina običnim špricem, umjesto onim koji je za to namijenjen. Iz bolnice su saopštili i da je pacijent o kome su mediji pisali u tu bolnicu primljen u stanju kome te da je smješten na Odjeljenje interne medicine. Injekciju insulina je ,,primio u kućnim uslovima i ne znamo od koga“, kazali su iz bolnice. - Ljekari Opšte bolnice su primili pacijenta u stanju kome, pružili mu svu potrebnu pomoć i stabilizovali stanje. S obzirom na to da se radi o starijem pacijentu, koji od ranije ima kardiovaskularne probleme, naši ljekari su preduzeli sve potrebne mjere koje se tiču ukazivanja pomoći pacijentu – saopšteno je iz te bolnice. Menadžment Opšte bolnice u Nikšiću ističe da se protiv njihovih ljekara podiže medijska hajka ,,koji predano i posvećeno rade svoj posao, čime se pokušava se i diskreditovati direktor naše ustanove“. Portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević, preksinoć je na Tviteru objavio da je starijem pacijentu na Internom odjeljenju bolnice u Nikšiću dat kristalni insulin običnim špricem, umjesto onim koji je za to namijenjen, nakon čega je pao u komu. - Možda da nam objasni neko iz Ministarstva zdravlja kako je stariji pacijent iz Nikšića zavr-

šio u komi i smješten na Interno odjeljenje jer mu je medicinska sestra iz patronaže dala kristalni insulin običnim, umjesto adekvatnim špricem – napisao je Zirojević. Pobjeda je ranije pisala o incidentu na Internom odjeljenju Opšte bolnice u Nikšiću kada je jednom pacijentu greškom data krv i uz to neodgovarajuće krve grupe. Prema nezvaničnim saznanjima Pobjede, medicinskim sestrama koje su te večeri bile zadužene za transfuziju, istekao je ugovor o radu na neodređeno - i nije im produžavan. Ministarstvo zdravlja je naložilo Opštoj bolnici Nikšić da tamošnja Komisija za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite, u skladu sa svojim nadležnostima, utvrdi sve okolnosti i činjenice i da o tome povratno i bez odlaganja informiše Ministarstvo zdravlja. O rezultatima rada komisije, javnost nije još uvijek obaviještena iako se incident dogodio u martu. Taj skandal je prokomentarisao dr Halil Duković koji je kazao da osobe koje su dovele u opasnost život pacijenta treba da odgovoraju u skladu sa zakonom. - Ključna odgovornost za ukupno stanje u nikšićkoj bolnici je na direktoru Mitroviću i onima u zdravstvenom sistemu Crne Gore koji su mu dali odriješene ruke za ovakvo institucionalno razaranje jedne zdravstvene ustanove i zanemarivanje građana koji se liječe u njoj – rekao je tada dr Duković. R. D.

Nijesu imali dozvole za boravak

Zaštitnica imovinsko-pravnih interesa pozvala ministarku prosvjete

Bratić da preispita r koji su pripremali PODGORICA – Zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Crne Gore Bojana Ćirović kritikuje ministarku prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesnu Bratić što je izjavila da je ta institucija, između ostalog, odgovorna što gube sporove koje su smijenjeni direktori škola pokrenuli protiv tog resora. - Sa žaljenjem primjećujem da uvažena ministarka Bratić sve druge učesnike postupka, uključujući i sudije i Zaštitnika imovinsko-pravnih interesa Crne Gore, drži odgovornim za činjenicu da je došlo do prvih presuda u kojima se poništavaju rješenja Ministarstva o razrješenju direktora, pri tom, očigledno, ne ostavljajući mogućnost da preispita postupanje sopstvenih saradnika koji su sporna rješenja pripremili – kaže Ćirović. Do sada je održano pedeset ročišta, a 157 direktora škola je tužilo MPNKS zbog nezakonite smjene. Dosadašnje presude postupaka, koji su završeni, bile su u korist direktora a ne Ministarstva.

TREBA BITI POŠTEN I PREUZETI ODGOVORNOST

Ćirović je kazala da smatra da je potrebno napraviti poštenu retrospektivu. - I preuzeti odgovornost počevši od činjenice da su donošena rješenja i u odnosu na preminula lica – kazala je Ćirović Pobjedi. Iz resora Bratić nedavno su, polemišući sa SD-om, saopštili, pored ostalog ,,kako ′sude′ još uvijek, nažalost, njihove sudije, i kako ih brane

Bojana Ćirović

Sa žaljenjem primjećujem da uvažena ministarka Bratić sve druge učesnike postupka, uključujući i sudije i Zaštitnika imovinsko-pravnih interesa Crne Gore, drži odgovornim za činjenicu da je došlo do prvih presuda u kojima se poništavaju rješenja Ministarstva o razrješenju direktora zaštitnici imovinskih prava Crne Gore najbolje govore iskustva direktora pojedinih škola i vrtića“. Kazali su da se jedna direktorica požalila da su ,,na ročištu doživjeli napade od bivšeg direktora i njegovog advokata, pa joj nije bilo jasno da li je tužena u postupku“. Navodili su i da su pokušali da je diskredituju kao ličnost, a da je dužnost zaštitnika da osporava navode tužioca iz tužbe. Resor Vesne Bratić je saopštio da odgovorno lice, koje predstavlja instituciju za-

štitnika imovinsko-pravnih interesa, nijednom nije uzelo riječ radi osporavanja navoda iz žalbe. Ćirović odgovara da subjektivni osjećaji direktora koji su istupali u svojstvu svjedoka u postupcima su irelevantni, pri tom ne osporavajući bilo čije pravo da svoj subjektivni osjećaj javno iskaže.

PRESUDE U KORIST DIREKTORA/ICA

Direktorica cetinjske gimnazije Danijela Bokan prva je dobila spor protiv Ministar-

stva od onih masovnih tužbi, njih oko 160, koje su uslijedile kada su ljetos smijenjeni ovi rukovodici. Ta presuda je prvostepena. Njen kolega iz Gimnazije ,,30.septembar“ iz Rožaja Fejzo Murić, takođe, je dobio spor i sud je donio prvostepenu presudu da mu je nezakonito oduzeta ta rukovodeća pozicija. Osporili su što Ministarstvo nije vodilo postupak protiv njih kako bi utvrdili jesu li radili mimo zakona, kako im se stavljalo na teret. Ključna zamjerka bila je i što su smijenjeni zato

Direktor JU Dom starih ,,Grabovac“ podnio krivičnu prijavu, ovog puta protiv službenik

Iz Njemačke vraćena 83 crnogorska državljanina Dragomanović inspektore tereti PODGORICA – Iz Njemačke se prošle godine, početkom decembra, zbog nezakonitog boravka u Crnu Goru vratilo 83 ljudi, među kojima je 31 dijete. To piše u izvještaju o radu Zaštitnika ljudskih prava i sloboda za prošlu godinu. Ovi ljudi su se vratili po osnovu sporazuma o readmisiji, a u organizaciji FRONTEX-a (Evropske granične i obalske agencije), odnosno Sektora za operacije povratka. Podsjećaju da je 2008. godine počeo da se primjenjuje sporazum koji je potpisan između Crne Gore i Evropske zajednice o readmisiji, odnosno

vraćanju i prihvatanju osoba koje su bez dozvole boravka. - Crnogorski službenici nijesu išli u Njemačku kako bi ih tamo preuzeli, već su ukrcani na let na kojem je bilo 80 policijskih službenika SR Njemačke, koji su ih pratili do njihovog iskrcavanja u Podgorici. U pratnji su se nalazila dva ljekara, kao i dva prevodioca koji su omogućili da nesmetano komuniciraju sa ljekarima – piše u izvještaju. Navode i da su na letu bili FRONTEX-ov službenik kao i monitor poštovanja ljudskih prava. Iz institucije Ombudsmana to su pratila dva savjetnika. N. Đ.

za nesavjestan rad u službi KOTOR - Izvršni direktor JU Dom starih ,,Grabovac“ Srđan Dragomanović podnio je juče novu krivičnu prijavu Osnovnom državnom tužilaštvu u Kotoru, ovog puta protiv službenih lica u Upravi za inspekcijske poslove zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično djelo nesavjestan rad u službi.

Srđan Dragomanović

Krivična prijava je uslijedila zato što Uprava za inspekcijske poslove nije postupala po zahtjevu JU Dom starih koji im

je podnijet 25. decembra 2021. godine. Uprava za inspekcijske poslove je Pobjedi kazala da će komentar i odgovore na pitanja poslati u ponedjeljak. JU Dom starih je uputio zahtjev za vršenje inspekcijskog nadzora u postupku upisa promjene u Centralni registar Privrednog suda, članova Upravnog odbora Doma starih, i to predsjednice UO Jovane Ćorić i člana Ivane Bošković, koja je izvršena 21. decembra 2021. godine. Zbog nepostupanja inspekcije, JU

Dom starih je 5. januara 2022. godine dopunio prijavu, u januaru i februaru poslao više urgencija za postupanje, opominjao više puta preko sredstava informisanja i na kraju, nakon 100 dana nepostupanja Uprave za inspekcijske poslove, bio prinuđen da podnese krivičnu prijavu. Ovo je četvrta krivična prijava koju je Dragomanović podnio u nastojanju da spriječi nezakonite radnje. Ranije je podnio dvije krivične prijave protiv predsjednice UO Jovane Ćo-

Društvo

Subota, 9. april 2022.

e, nauke, kulture i sporta na odgovornost

STAV

rad saradnika Eksterni ispiti i rješenja » Piše: Milorad PUSTAHIJA

» Piše: Slobodan BACKOVIĆ

što nijesu formirali školske odbore, ali je utvrđeno da to nijesu mogli ni učiniti, jer je upravo Ministarstvo ometalo taj postupak na način što nijesu delegirali svoje predstavnike u ta tijela. Kada su smijenili direktore, tek onda su imenovali svoje predstavnike. Kada je riječ o osnovnim školama, prvu prvostepenu presudu dobila je Olivera Delibašić, razriješena direktorica OŠ ,,Janko Bjelica“ u Donjim Crkvicama u nikšićkoj opštini. Ministarstvo je ljetos masovno smjenjivalo direktore nakon što su usvojene izmjene Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju. Bratić je i prije ovih masovnih razrješenja mimo zakona oduzela rukovodeće funkcije pojedinim direktorima. Tako je nedavno pravosnažna postala presuda kojom se poništilo rješenje o smjeni direktora Policijske akademije Bobana Šaranovića. Njemu je Ministarstvo stavljalo na teret da je zloupotrijebio službeni položaj, ali u presudi piše da je Ministarstvo bilo dužno da u postupku utvrdi da je Šaranović izvršio krivično djelo zloupotreba položaja, a ne da samoinicijativno preuzima ulogu krivičnog suda. Prije Šaranovića, još jedan smijenjeni direktor dobio je pravosnažnu presudu – direktor Srednje elektrotehničke škole ,,Vaso Aligrudić“ Veselin Pićurić koji je, takođe u januaru prošle godine, ostao bez funkcije.

NIŠTA OD DEPOLITIZACIJE

Ministarka Bratić najavljivala je da su smjene direktora

Više od 50 ročišta Ćirović navodi da je do sada održano preko 50 ročišta i da je na svako pristupio zaštitnik sa dokumentacijom i dokazima koje mu je dostavilo tuženo Ministarstvo. Ocjenu zakonitosti rješenja daće sud. Objašnjava da je zakonski zastupnik državnih organa shodno odredbi člana 53 Zakona o državnoj imovini Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa. - Dakle, kako se elementarno može zaključiti, ne napadamo, ne branimo, mi zastupamo državu, a isključivo na osnovu onoga što nam državni organ dostavi kao relevantnu dokumentaciju. Zaštitnik je stranka u postupku kao svaka druga i dužan je dokazima da se bori u postupku. U tom kontekstu je logično da na svje-

Vesna Bratić

nužne kako bi se depolitizovao školski sistem. Ubjeđivala je javnost da više neće biti potrebna partijska knjižica kao uslov da neko bude na direktorskoj funkciji. Iako i dalje tvrdi da je sprovedena depolitizacija obrazovnog sistema, pojedini poslani-

ka Uprave za inspekcijske poslove

Dom starih ,,Grabovac“

rić, zatim protiv Nine Delević, bivše savjetnice u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, a sadašnje direktorice JU „Ljubović“ kao i protiv službenika CRPS-a. Dragomanović je u izjavi Pobjedi ocijenio „da je i više nego očigledno da se radi o udruženoj

akciji Uprave za inspekcijske poslove i Spajićevih poslušnika, Nine Delević i Janka Odovića, koji cijelo vrijeme opstruišu rad Doma starih Grabovac“. - U prilog ovoj konstataciji ide i činjenica da je ista ta Uprava za inspekcijske poslove po prijavi koja je podnešena 15. marta

doke ne može da utiče zaštitnik niti bilo koja strana u postupku niti da ih brani pred sudom od optužbi protivne strane, već je sud u takvim situacijama dužan da reaguje – kaže Ćirović. Ona je istakla da ne može uticati na to šta će na ročištu, primjera radi, bivši direktor kao tužilac pitati sadašnjeg direktora koji kao svjedok učestvuje u postupku. Upitana može li se sada govoriti o iznosu štete koja nastaje zbog donešenih presuda u korist razriješenih direktora, Ćirović odgovara da ne dijele strateški pristup ministarke Bratić koja unaprijed traži odgovorne za postupke koji još uvijek nijesu okončani, proglašavajući ih izgubljenim. - Mi ćemo istrajati u pristupu da savjesno, blagovemeno i u punom kapacitetu nastavimo da zastupamo državu u ovim predmetima, na osnovu dokumentacije koju je Ministarstvo dostavilo. Javnost će biti blagovremeno obaviještena i o stavu Zaštitnika imovinsko-pravnih interesa ovim povodom kad i ako donijete presude postanu pravosnažne – rekla je Ćirović.

ci opozicije su u Skupštini javnosti predočili drugačije dokaze – da su nova direktorska mjesta podijeljena po dubini, između partija. Objelodanili su tabelu gdje je sve to uređeno po Dontovoj formuli. N.Đ. 2022. godine u roku od sedam dana uspjela da izvrši inspekcijski nadzor rada ovog doma angažujući socijalnu i radnu inspekciju - kaže Dragomanović. On ističe da je u ovom slučaju riječ o partijskoj sprezi više državnih funkcionera. - Ovakva selektivnost u radu i neprofesionalnost Uprave za inspekcijske poslove, kao i sama namjera opstruisanja procesa inspekcijske kontrole, jasno govore da je krajnje vrijeme da se osim Osnovnog državnog tužilaštva ovim pitanjem pozabavi i SDT, imajući u vidu činjenicu da je sve navedeno rađeno na organizovan i protivzakonit način, sa ciljem da se trećim licima omogući protivpravno djelovanje na štetu najstarije ustanove za smještaj odraslih i starih lica - zaključio je Dragomanović. Iv. K.

Rezultati iz osnovne škole sa kojim učenici dolaze u srednju školu su više nego dobri, imamo veliki broj odličnih učenika, kao i veliki broj dobitnika ,,Luče“. Skoro polovina tih učenika na PISA testiranju pokazuje da je funkcionalno nepismena što je jednim dijelom i posljedica prepisivanja, pored načina učenja i ocjenjivanja! U medijima se ovih dana komentariše eksterni ispit u osnovnim školama. Ukazuje se na probleme koji se očituju u realizaciji ovog ispita i postavljaju pitanja u vezi sa tim. Navodim dva karakteristična pitanja koja se u vezi sa tim postavljaju: ,,Da li je polaganje eksterne mature obesmišljeno? Mobilni telefoni i bubice u zamjenu za znanje.“ i ,,Šta će nama eksterna provjera znanja kada to rade većinom (čast izuzecima) profesori??? Ovo je eksterna provjera znanja profesora, a ne učenika… dotle smo došli…. Obesmišljeno.“

IŠČAŠENI SISTEM VRIJEDNOSTI

U ovim pitanjima se nalaze i odgovori na njih. Odgovor na oba pitanja je da je obesmišljen ne ispit nego način polaganja eksternog ispita. Toj obesmišljenosti doprinos daju pojedini učenici i profesori, a uzrok je isčašeni sistem vrijednosti našeg društva u kojem radi obrazovni sistem. Čudna su i mišljenja da zbog problema u realizaciji ispita treba ukinuti ispite ne uzimajući u obzir zašto su ti ispiti potrebni. Da, najjednostavnije je ukinuti eksterni ispit i onda nema ni ispitnih problema sa kojima se sada susrećemo. Postavlja se pitanje da li bi uopšte bilo razumno ukidati ispit zbog problema u njegovom sprovođenju? Treba reći da ovo što se dešava na ispitima u školi dešava se i u društvu van škole. Ako je u društvu česta pojava kupovina diploma iz susjednih država, ako takvih slučajeva imate i među prosvjetnim radnicima, ako professor, koji treba da dežura na ispitu, omogućava učenicima da prepisuju a kasnije dobije ,,Oktoih“ kao ugledni prosvjetni radnik, ako profesor snima zadatke i šalje rješenja drugim učenicima i zbog toga ne bude sankcionisan, naprotiv, ako itd... U nekim državama učenici na ispitima ne prepisuju i nemaju profesore kao čuvare na ispitima. To se dešava tamo gdje se prepisivanjem ili kupljenom diplomom ne može steći društvena pozicija.

PISA TESTIRANJA

Učenici poslije osnovne škole upisuju srednje škole i kao petnaestogodišnjaci učestvuju u međunarodnom PISA testiranju. Rezultati iz osnovne škole sa kojim učenici dolaze u srednju školu su više nego dobri, imamo veliki broj odličnih učenika, kao i veliki broj dobitnika ,,Luče“. Skoro polovina tih učenika na PISA testiranju pokazuje da je funkcionalno nepismena što je jednim dijelom i posljedica prepisivanja, pored načina učenja i ocjenjivanja! Da bi se otklonila nedoumica koja se pojavljuje u javnosti kod učenika, roditelja, nastavnika i posebno kod kreatora i vođa obrazovne politike o tome šta je cilj nacionalnog testiranja i eksternih ispita i zašto su potrebni, može da pomogne publikacija ,,Eksterna provjera znanja (Informator za nastavnike)“ koju je pripremio i štampao Ispitni centar 2006. godine. Može se pročitati na linku: https://www. yumpu.com/xx/document/view/37064823/ eksterna-provjera-znanja-iccg, a Ispitni centar bi mogao napraviti i drugo izdanje ovog informatora. U informatoru se navodi da ,,nacionalna testiranja kojima se mjeri kvalitet obrazovnog



sistema u cjelini su standardizovani oblici provjere znanja, vještina i kompetencija iz određenih nastavnih predmeta“ a za eksterne ispite se navodi: ,,Nacionalni ispiti su standardizovani oblici eksterne provjere znanja kojima se mjere pojedinačna postignuća učenika iz određenih predmeta na kraju osnovnog i gimnazijskog obrazovanja, a indirektno i obrazovni sistem u cjelini.“ Ovdje treba napomenuti da su ,,eksperti“ iz Ministarstva prosvjete jednom bili ukinuli nacionalna testiranja ne shvatajući njihov cilj i značaj. Kasnije su vraćena u Zakon.

(NE)SPREMNI ZA PROMJENE

Ne treba dovoditi u pitanje eksterne ispite i nacionalno testiranje. Oni postoje u skoro svim evropskim zemljama i nijesu naš izum. Ovdje treba postaviti pitanje da li su kreatori obrazovne politike za promjene koje su pravili u nastavnim planovima i programima uopšte koristili rezultate nacionalnih testiranja i eksternih ispita? A morali su jer su mnoge odluke donijeli ,,napamet“ bez ovih rezultata kao realnih pokazatelja o kvalitetu našeg obrazovnog sistema. Problem prepisivanja sa kojim se suočavamo na eksternim ispitima biće riješen kada se naše društvo i školski sistem promijene tako da nestane potreba za prepisivanjem. Do tada se treba pridržavati propisanih pravila za organizaciju i realizaciju ispita. Za bolju realizaciju ispita potreban uslov je obezbijediti dovoljno novca da nastavnici koji nadziru ispite budu za to plaćeni i mogu biti nadzornici samo u školama u kojima ne rade. O ovom treba da brinu Ministarstvo i Ispitni centar. Svaka zloupotreba profesora nadzornika u toku ispita mora biti procesuirana. Učenicima treba smanjiti mogućnost korišćenje vajfaj sredstava tokom ispita. Ideju o onlajn eksternim ispitima treba pozdraviti samo treba imati u vidu koliki je broj računara u našim školama. Računarska infrastruktura u školama nije obnavljana petnaest godina i na izdisaju je!

10 Hronika

Subota, 9. april 2022.

Osnovni sud u Nikšiću vratio tužilaštvu optužni prijedlog protiv lažnog diplomate

Policija ispituje slučaj vršnjačkog nasilja u Bijelom Polju

Sudija traži razjašnjenje Maloljetniku zadržavanje do 72 za Stevana Simijanovića sata zbog prebijanja

trinaestogodišnjaka

NIKŠIĆ - Osnovni sud u Nikšiću vratio je tužilaštvu u tom gradu optužni prijedlog protiv Stevana Simijanovića, koji se tereti za krivično djelo falsifikovanje isprave, uz obrazloženje da je potrebno bolje razrješenje stanja stvari.

- Postupajući sudija je po prijemu optužnog prijedloga, a u smislu čl. 451 st. 1 Zakonika o krivičnom postupku, prethodno ispitao da li je stanje stvari dovoljno razjašnjeno za odlučivanje po predmetnom optužnom prijedlogu, pa je našao da je, shodno čl. 451 st. 3 Zakonika o krivičnom postupku, potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnog prijedloga i s tim u vezi, rješenjem K. br. 79/22 od 7. aprila 2022. godine, vratio isti državnom tužiocu da u roku od 30 dana sprovede određene dokazne radnje – navodi se u odgovorima Osnovnog državnog tužilaštva Pobjedi. Ovakav potez sudije nakon 14 mjeseci od privođenja Simijanovića u nikšićku policiju potvrđuje tvrdnje Pobjedinih sagovornika koji su kategorični da je u ovom slučaju tužilaštvo napravilo niz propusta. Sudija kojem je dodijeljen predmet pozvao se na član 451 stav 1 Zakona o krivičnom postupku u kojem piše da „kad sud primi optužni prijedlog ili privatnu tužbu, sudija će prethodno ispitati da li je sud nadležan, da li je stanje stvari dovoljno razjašnjeno za odlučivanje po optužnom prijedlogu i da li postoje uslovi za odbacivanje optužnog prijedloga, odnosno privatne tužbe“. Stavom tri je definisano da ako sudija utvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da

BIJELO POLJE – Petnaestogodišnjem M. S. iz Bijelog Polja određeno je zadržavanje do 72 sata zbog sumnje da je 7. aprila oko 20 časova, na gradskoj pijaci, ispred UO „Čaršija“, teško povrijedio dvije godine mlađeg sugrađanina.

Stevan Simijanović

bi se ispitala osnovanost optužnog prijedloga, vratiće optužni prijedlog državnom tužiocu da u roku od 30 dana sprovede određene dokazne radnje. -Na zahtjev državnog tužioca, iz opravdanih razloga, ovaj rok može se produžiti. Ako državni tužilac propusti rok, dužan je da o razlozima propuštanja obavijesti višeg državnog tužioca – piše u Zakonu o krivičnom postupku. Kako je Pobjeda pisala, Simjanović je uhapšen 8. februara prošle godine u Nikšiću sa falsifikovanim američkim dokumentima, nakon sastanka sa biznismenom Miodragom Dakom Davidovićem u kompaniji ,,Neksan“. Tada je policajicima pokazao i američku vozačku dozvolu izdatu u Mičigenu, u SAD, za koju, prema saznanjima Pobjede, crnogorski istražitelji nijesu provjerili da li je lažna. Nakon kontrole i pronalaska sumnjivih dokumenata nikšić-

Osnovni sud u Nikšiću

ki poilicajci inicirali su provjeru i došli do podatka da Simijanović boravi u hotelu ,,Ambasador“ u Podgorici. Provjerom je utvrđeno da je upotrijebio diplomatski američki pasoš, koji nije pronađen kod njega. Pored činjenice da je koristio tada već dva lažna dokumenta, kao i da je osoba koja ima i crnogorsko i američko državljanstvo – nije donijeta odluka o njegovom zadržavanju. Posredstvom Američke ambasade u Podgorici zvanično je utvrđeno da Simijanović nije, niti je ikada bio, američki diplomata. Sagovornici Pobjede iz bezbjednosnih službi navode da nikšićko tužilaštvo nije Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici dostavilo informacije „o djelovanju Simijanovića“, s obzirom na činjenicu da je tada imalo informacije da je upotrijebio diplomatski pasoš i nije im ustupilo predmet ili iniciralo spajanje slučaja.

Simijanović je duže vrijeme boravio u Crnoj Gori i ostvarivao je kontakte sa predstavnicima raznih srpskih stranaka u Crnoj Gori. Sastajao se sa Dritanom Abazovićem, koji je potvrdio pisanje Pobjede da je Simijanoviću Ura plaćala smještaj i hotelske usluge u ,,Ambasadoru“. Iako je u početku bila nejasna uloga srpsko-američkog državljanina, pojavili su se dokazi da je Simijanović u Crnu Goru došao s ciljem da pomogne srpskim strankama na lokalnim izborima 14. marta u Nikšiću. Lažni američki diplomata je imao intenzivne kontakte sa nizom lidera nekih vanparlamentarnih stranaka. Prema dosadašnjem istraživanju Pobjede, Simijanović je imao razgranate veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ali i sa srpskim službama bezbjednosti, preko Marije Havrilov iz ekstremističkog srpskog pokreta ,,Zavetnici“. A. R.

Odluku o zadržavanju donijela je tužiteljka za maloljetnike Osnovnog državnog tužilaštva u Bijelom Polju Danijela Đuković nakon saslušanja maloljetnika kojem se na teret stavlja krivično djelo nanošenje teške tjelesne povrede. Trinaestogodišnji Bjelopoljac A. K. učenik OŠ „Risto Ratković“, brutalno je pretučen u centru tog grada u četvrtak, oko 20 časova, nakon čega je hitno prevezen u bjelopoljsku bolnicu. Iz bjelopoljske bolnice saopšteno je da je maloljetnik zadobio tešku tjelesnu povredu – naprsnuće slezine, zbog čega je hitno urađena splenektomija – operativni zahvat kojim se poslije podvezivanja odgovarajućih krvnih sudova u cjelosti uklanja slezina. - Zbog krvi koja se izlila u stomak bila je nužna hitna operacija, koja je trajala tri sata. Dječak je trenutno stabilno – saopšteno je iz bjelopoljske bolnice. Slučaj prebijanja maloljetnika, kako kažu Savjeta mladih DPS-a, pokrenuo je osjećaj gorčine i ljutnje kod svakog dobronamjernog po-

jedinca koji želi da doprinese kreiranju zdrave društvene atmosfere u kojoj nijedan roditelj neće imati razloga da se plaši za bezbjednost djeteta. -Sad je više nego ikad jasno da je resorno ministarstvo, dok je sprovodilo nezapamćeni revanšizam u prosvjeti, zaboravilo na svoju primarnu ulogu, te mlade generacije prepustilo same sebi, bez sistemske edukacije i prevencije, što predstavlja ozbiljan poraz za svakoga od nas ko živi u ovoj zemlji – saopšili su iz Savjeta mladih DPS-a. Oni su pozvali sve političke partije, sve NVO organizacije i sve osviješćene pojedince da im budu partneri u ostvarenju plemenite namjere za stišavanje tenzija čija eskalacija služi kao motivacija za ovakve slučajeve koji asociraju na divlji zapad, a ne na zemlju koja je faktor stabilnosti na Balkanu. Iz nevladinog sektora osuđuju vršnjačko nasilje i traže od državnih organa da hitno reaguju kako bi ovakvi slučajevi bili zaustavljeni. - Potrebna je veća saradnja prosvjete i roditelja, kao i komunikacije sa učenicima od strane kompetentnih stručnjaka, prvenstveno psihologa. U osnovnim i srednjim školama bi trebalo uvrstiti psihologiju kao obavezan predmet jer bi psiholog preventivno otkrio vršnjačka i porodična nasilja – poručuju iz NVO Novi put. B. Č.

Presuda suspendovanom tužiocu koji se zajedno sa još tri osobe teretio za zelenaštvo KOTOR - Suspendovani tužilac Višeg državnog tužilaštva Grujo Radonjić osuđen je juče u Osnovnom sudu u Kotoru na godinu zatvora za krivično djelo zelenaštvo. Osim zatvorske kazne, Radonjić je kažnjen i novčanom kaznom 1.000 eura. Presudom koju je juče objavila sutkinja Momirka Tešić, osim Radonjića, u ovom predmetu, zatvorskim kaznama osuđeni su i Nikola Pajović, te Aleksandra i Aleksandar Đurapčević. Pajović je osuđen na kaznu od šest mjeseci zatvora koju će služiti u prostorijama za stanovanje i novčanu kaznu od 2.000 eura. Aleksandra Đurapčević je osuđena uslovno šest mjeseci zatvora na dvije godine i novčanu kaznu od 1.000 eura, a Aleksandar Đurapčević na godinu i po dana zatvora i novčanu kaznu 1.000 eura. Na ovu odluku sudije Tešić stranke imaju pravo žalbe u roku od 15 dana od prijema presude.

Radonjiću godina, Đurapčeviću godinu i po zatvora Nakon što je Osnovni sud u Podgorici tražio od Vrhovnog suda da predmete protiv optuženih za zelenaštvo delegira drugom sudu, nakon što se nekoliko sudija izuzelo iz ovog slučaja, zbog prijateljskih odnosa sa Radonjićem, predmet je dodijeljen Osnovnom sudu u Kotoru 23. oktobra 2018. godine, a suđenje je počelo 27. novembra 2018. godine. Radonjić, koji se našao „pod lupom“ kolega zbog sumnje da duže vrijeme daje novac pod kamatu, privremeno je udaljen sa posla dok se ne okonča krivični postupak.

Svi okrivljeni u ovom predmetu tokom sudskog postupka negirali su krivicu za djelo koje im se stavlja na teret. -Kunem se u Boga i sve svoje namlije, kao čovjek i profesionalac da nijesam učinio nijednu radnju koja mi se optužnicom stavlja na teret, a koja predstavlja obilježja krivičnog djela – kazao je Radonjić na jednom od ročišta u kotorskom sudu. Okrivljeni Nikola Pajović je tada kazao da je srčani bolesnik, te da je zbog ovog događaja doživio dodatni stres, a njegova supruga blaži moždani udar. On je rekao da je pošteno radio

i zarađivao čitav život, da je 30 godina bio taksista, a da se u vrijeme kada je to bilo dozvoljeno bavio prodajom deviza. Aleksandar Đurapčević je tada ispričao da kada je davao odbranu pred SDT-om nije angažovao branioca, već da je ispričao sve onako kako je bilo zato što ne može prihvatiti da je učinio krivično djelo jer ga je, kako je istakao, oštečeni u ovom postupku – Danilo Pejović, bukvalno navukao da sve ovo uradi. On je rekao da je sa Pejovićem bio dugogdišnji prijatelj i poslovni saradnik, te da mu je supruga radila u Pejo-

Grujo Radonjić i Mitar Mugoša

vićevoj firmi. Radonjić je u Osnovnom sudu u Podgorici pokrenuo parnični postupak protiv Danila Pejovića, vlasnika firme Montenegro prevoz, zbog naplaćivanja duga od 30.000 eura. On tvrdi da nije u pitanju kamataški dug, već obična pozajmica. Tvrdi da je novac koji je pozajmio Pejoviću stekao prodajom obveznica restitucije. Na posljednjem ročištu u sudu, Pejović je ka-

zao da mu je tužilac Radonjić godinama „završavao“ u sudu da presude budu u njegovu korist i da mu je on za to davao novac. Takođe, ranije su u medijima objavljeni navodi da se Radonjić sumnjiči za zelenašenje, što je on kategorično demantovao. Dok je Radonjić bio izričit da je 30.000 eura dao kao pozajmicu dugogodišnjem prijatelju, Pejović je tvrdio da je dug vratio sa kamatom. Iv. K.

U fokusu: Ukrajinska kriza

Subota, 9. april 2022.

ČETRDESET ČETVRTI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Ruski raketni napad na željezničku stanicu u Kramatorsku, na istoku Ukrajine

Nastradalo najmanje 50 osoba među kojima i petoro djece Pošto im nedostaje snage i hrabrosti da nam se suprotstave na bojištu, cinično uništavaju civilno stanovništvo. Ovo je zlo koje nema granica i ako se ne kazni nikada neće prestati, izjavio je ukrajinski predsjednik Zelenski nakon napada na stanicu

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šef evropske diplomatije Žosep Borelj stigli su juče rano ujutru u Kijev, gdje su se sastali sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim i posjetili grad Buču u Kijevskom regionu u kome su, nakon povlačenja ruske vojske, pronađena tijela ubijenih civila. - Ovdje se dogodilo nešto nezamislivo. Vidjeli smo okrutno lice Putinove vojske – rekla je Fon der Lajen tokom posjete Buči. Ona je poručila i kako će odgovorni za zlodjela u Buči odgovarati. - Vaša borba je i naša borba. Ja sam danas u Kijevu da vam kažem da je Evropa na vašoj strani – napisala je predjsednica EK na Tviteru. Šefica EK predala je ukrajinskom predsjedniku upitnik koji će predstavljati početnu tačku za EU za odluku o članstvu Kijeva. Borelj je ponovio da će Evropska unija podržati istragu i prikupljanje dokaza o ratnim zločinima Rusije u Buči ali i širom Ukrajine.

KIJEV/MOSKVA - Najmanje 50 osoba je poginulo, od kojih petoro djece, u ruskom raketnom napadu na željezničku stanicu u gradu Kramatorsku u istočnoj Ukrajini. Ranjeno je najmanje 100 osoba. -Rusija je gađala željezničku stanicu u Kramatorsku. Raketa je pogodila privremenu čekaonicu, gdje je stotine ljudi čekalo voz za evakuaciju. Ovo je još jedan dokaz da Rusija brutalno, varvarski ubija ukrajinske civile. Imaju samo jedan cilj – da ubiju- navedeno je u policijskom saopštenju koje je objavljeno juče ujutro. Ukrajinski ministar vanjskih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da su Rusi znali da je stanica puna civila koji čekaju evakuaciju. -Ovo je bio namjerni pokolj. Svakog ratnog zločinca ćemo privesti pravdi - rekao je Kuleba. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je kako je napad na željezničku stanicu u Kramatorsku izveden raketama „Točka U“, koja brže od zvuka imaju domet od 120 kilometara. Naveo je i kako je riječ o „svjesnom napadu na civile“.

ZLOČIN

- Pošto im nedostaje snage i hrabrosti da nam se suprotstave na bojištu, cinično uništavaju civilno stanovništvo. Ovo je zlo koje nema granica i ako se ne kazni, nikada neće prestati – saopštio je Zelenski. Agencija Rojters prenosi da je željeznička satanica u Kramatorsku korišćena za evakuaciju civila iz oblasti koje su na udaru bombi ruskih snaga. Iz ukrajinske željeznice je saopšteno da su nakon napada u regionu Kramatorsku ostala blokirana tri voza namijenjena za evakuaciju civila. Guverner regiona Donjeck Pavlo Kirilenko naveo je kako među nastradalima ima petoro djece. - Željeli su da siju paniku i strah i da ubiju što je više moguće civila – rekao je Kirilenko. Ukrajinski mediji su javili kako se na jednoj od fotografija koja je nastala nakon raketnog napada na željezničku stanicu u Kramatorsku vidi dio rakete „Točka U“ na kojoj piše „Za djecu“. Ministarstvo odbrane Rusije demantovalo je juče tvrdnje zvaničnog Kijeva da su njihove snage odgovorne za napad na željezničku stanicu i poručuje kako vojska Ruske Federacije nije imala vatrene zadatke na tom području. Iz tog resora tvrde i da je napad izveo ukrajinski raketni bata-

Fon der Lajen u Buči: Okrutno lice Putinove vojske

NAPAD NA CIVILE: Razbacane stvari i krv nastradalih na platou željezničke stanice

ljon iz rejona naselja Dobropolje, 45 kilometara jugozapadno od grada Kramatorska.

PROVOKACIJA

Moskva tvrdi i da je riječ o provokaciji kijevskih vlasti, kako bi se Rusija optužila za napad na civilno stanovništvo. U međuvremenu su se oglasili i iz štaba teritorijalne odbrane samoproglašene Donjecke narodne republike tvrdeći da je za napad na stanicu u Kramatorsku odgovorna ukrajinska vojska. - Ukrajinske trupe izvršile su napad „Točka U“ raketama u zoni željezničke stanice u Kramatorsku, gdje se obavlja evakuacija lokalnog stanovništva - navodi se u saopštenju štaba teritorijalne odbrane samoproglašene Donjecke narodne republike. Ruske trupe izvele su u noći između četvrtka i petka raketni udar na Odesu i tom prilikom, prema tvrdnjama uprave tog južnog grada, oštetili gradsku infrastrukturu. - Kao rezultat raketnog udara sa mora, oštećeni su infrastrukturni objekti u Odeskoj oblasti. Detalji se razjašnjavaju – navedeno se u saopštenju gradske uprave Odese. Da je ruska vojska izvela napad na Odesu potvrđeno je i iz Ministarstva odbrane Rusije. Iz tog resora, međutim, tvrde da je tom prilikom uništen jedan centar za obuku. - Visoko precizne rakete sistema „bastion“ uništile su grupu stranih plaćenika i centar za obuku u blizini sela Krasnosilka, sjeveroistočno od Odese – izjavio je portparol ministarstva odbrane Igor Konašenkov, a prenijela agencija Rojters.

Knašenkov je dodao i da je ruska protivvazdušna odbrana oborila dva ukrajinska vojna helikoptera i pet dronova. Potpredsjednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk najavila je juče da je uspostavljano deset humanitarnih koridora za evakuaciju civila sa juga i istoka zemlje.

EVAKUACIJA

Vereščuk je, međutim, precizirala da su svi izlazi iz Marijupolja, kao i prethodnih dana, mogući isključivo privatnim automobilima. Sjedinjene Američke Države poslale su juče Ukrajini više od 12 hiljada protivoklopnih sistema, 1.400 protivvazduhoplovnih sistema i stotine dronova, navodi se u saopštenju adiminstracije američkog predsjednika Džozefa Bajdena. Vašington je u utorak odobrio još sto miliona dolara u oružju za Ukrajinu iz američkih zaliha, čime je ukupna pomoć Kijevu dostigla približno 1,7 milijardi

dolara od početka rata. To uključuje i trista miliona dolara odobrenih prošlog petka u Inicijativi za bezbjednosnu pomoć Ukrajini, u okviru koje će se kupovati novo oružje. SAD su Ukrajini, između ostalog, poslale „stinger“ protivvazduhoplovne i „džavelin“ protivoklopne sisteme, više od 50 miliona komada municije, 45 hiljada pancira i šljemova i laserski navođene raketne sisteme, prenio je CNN. Britanija će poslati Ukrajini vojnu pomoć u vrijednosti od 130 miliona dolara, uključujući PVO rakete „Starstrejk“, antitenkovske rakete i preciznu municiju sa sposobnošću da se zadrži na nebu dok ne bude usmjerena ka meti, saopštio je britanski premijer Boris Džonson nakon sastanka s njemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

POMOĆ

Pomoć Ukrajini u vidu šljemova, pancira i opreme za

Na raketi kojom je pogođena željeznička stanica piše: Za djecu

noćno posmatranje najavila je juče i Velika Britanija. Premijer Boris Džonson je na jučerašnjoj konfrenciji za medije osudio napad na željezničku stanicu u Kramatorsku ističući kako „ruski zločini u Ukrajini neće proći nekažnjeno“. Džonson je, kako prenosi Rojters, naveo i da je dogovorena saradnja na polju energetske sigurnosti i obnovljivih izvora energije. I Slovačka je, kako je saopštio premijer te zemlje Eduard Heger, Ukrajini donirala bateriju protivvazduhoplovnog sistema S-300. Slovačka, koja je članica NATOa, upravljala je baterijom S-300 koju je nasljedila nakon raspada Čehoslovačke 1993. godine, podsjeća Rojters. Peti paket sankcija Rusiji za koje su zemlje članice Evropske unije dale „zeleno svjetlo“ juče je stupio na snagu. Ukupna vrijednost zabrane trgovine koja se uspostavlja petim peketom sankcija EU protiv Rusije procjenjuje se na 10 milijardi eura. Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocijenila je da će zabrana uvoza uglja iz Rusije u vrijednosti od četiri milijarde eura značajno smanjiti važan izvor prihoda Moskve, odnosno „mogućnost finansiranja vojne mašinerije“. Novi paket sankcija prvi put

obuhvata zabranu uvoza uglja iz Rusije, zabranu pristupa ruskim brodovima EU lukama, restrikcije za drumski teretni prevoz, potpunu zabranu transakcija sa četiri najveće ruske banke, zabranu uvoza drveta i cementa, kao i luksuzne robe kao što su vodka i kavijar. U Briselu su najavili da će se raditi i na dodatnim sankcijama, uključujući uvoz nafte i uvođenje specifičnih načina plaćanja poreza. Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je da bi Njemačka do kraja godine mogla da obustavi uvoz nafte iz Rusije, dodajući da će trebati više vremena da se najveća ekonomija Evrope osamostali od ruskog gasa. Šolc je, kako prenosi Rojters, rekao i da će Njemačka nastaviti da Ukrajini isporučuje oružje. I iz vlade Japana najavljuju kako planiraju da postepeno smanjuju uvoz ruskog uglja i da tragaju za alternativnim dobavljačima. Japanski ministar industrije Koiči Hagiuda naveo je kako Tokio želi da vremenom prekine uvoz uglja iz Rusije.

ALTERNATIVA

Sa druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio je da će Rusija isporuke uglja preusmjeriti na alternativna tržišta, s obzirom na to da Evropska unija odbija da primi isporuke. - Pošiljke uglja biće preusmjerene na alternativna tržišta, pošto Evropa odbija njegovu potrošnju. Ugalj je i dalje veoma popularna roba – naglasio je Peskov. U međuvremenu se oglasio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov navodeći kako Bjelorusija treba da pruži bezbjednosne garancije za Ukrajinu u budućnosti, kada Kijev potvrdi svoj neutralni status. - Na zahtjev ukrajinske strane, njen neutralni, vanblokovski i nenuklearni status treba da prati bezbjednost garancije – naveo je Lavrov i dodao da je Moskva predložila da Bjelorusija bude među zemljama garantima. R.U.I.

12 Crnom Gorom

Subota, 9. april 2022.

BARINFO

Bar: Dr Zoran Vojinović o epidemiološkoj situaciji u gradu

Prvi put od početka pandemije kovid odjeljenje bez pacijenata dr Zoran Vojinović, epidemiolog. Kada je u pitanju trenutna epidemiološka situacija, dr Vojinović kaže da je stabilna i znatno povoljnija u odnosu na početak kalendarske godine. - Juče su u Baru registrovana tri nova slučaja obolijevanja od korona virusa, od ukupno 59 novopozitivnih, koliko

Zastoj u rekonstrukciji dionice puta Berane - Petnjica

ZavrŠeNo 10 KiLoMeTara: Sa trase puta

Radove će završiti kad Opština Berane otkupi zemljište PODGORICA – Radovi na putu R-12 Berane – Petnjica, dionica Berane – Podvade (II faza), okončani su u dužini od 10 kilometara, a završetak preostala dva kilometra zavisi od imovinsko-pravnih odnosa, a čije je rješavanje obaveza Opštine Berane. To je navedeno u Programu izgradnje rekonstrukcije, održavanja i zaštite magistralnih i regionalnih puteva za ovu godinu. Rekonstrukcija je počela u julu 2018. godine, a za radove je izdvojeno 6.979.216 eura. Predviđena je izgradnja puta sa dvije kolovozne trake, kružne raskrsnice na ukrštanju s magistralnim putem Berane –

Rožaje, zatim rekonstrukcija tri mosta, izgradnja potpornih zidova i propusta, osiguranje kosina, postavljanje nove saobraćajne signalizacije i odbojnih ograda. Sanirana su problematična mjesta na trasi uključujući i klizište na lokalitetu Goražde i više nestabilnih kosina duž trase. - Završetak projekta, koji realizuje podgorička firma ,,Bemax“, bio je predviđen za kraj 2021. godine. Međutim, Opština nije završila eksproprijaciju neophodnu za izradu pješačke staze, pa preostala dva kilometra u naselju Budimlje nije moguće realizovati – navedeno je u dokumentu. I. R.

Bar: Donacija FK Mornar

Poklonili lopte srednjoj školi BAR – Izvršni direktor Sportsko-rekreativnog centra Bar Branislav Nenezić uručio je upravi Srednje ekonomskougostiteljske škole fudbalske lopte, koje su donacija FK Mornar. Kako je objavljeno na sajtu SRC-a, zahvaljujući razumijevanju sportskog direktora FK Mornar Mitra Novakovića, barskim srednjoškolcima je omogućeno da predstojeći školski turnir u malom fudbalu odigraju sa najkvalitetnijim sportskim rekvizitima. M. Š.

ih je bilo na nivou države. U našem gradu je aktivno 56 slučajeva, sa stopom četrnaestodnevne incidencije od 127/100.000 stanovnika – kazao je dr Vojinović, inače načelnik kovid centra. Prvu dozu vakcine protiv SARS-CoV-2 infekcije do sada je primilo 19.690 Barana ili 44,6 odsto ukupnog broja stanovnika, drugom dozom

je vakcinisano 19.339 ili 43,8 odsto građana, dok je treću primilo 6.870 ili 15,5 odsto od ukupnog stanovništva. Od početka masovne imunizacije u Baru je aplicirano 45.899 doza vakcine protiv SARSCoV-2, raznih proizvođača. Među zdravstvenim radnicima trenutno niko nije u samoizolaciji zbog kovid-19 infekcije. C. G.

Dr Zoran Vojinović

Herceg Novi: Centar za socijalni rad traži pomoć Vlade

Dnevnom centru ni euro od države već četiri mjeseca Sa jedne strane planira se otvaranje novog servisa, a sa druge Dnevni centar vrlo teško funkcioniše bez potrebnih sredstava i za pružanje sadašnjih usluga. Neophodna je podrška da se premosti vrijeme do oktobra, kada će na snagu stupiti Zakon o socijalnoj i dječjoj zaštiti – objašnjavaju iz lokalne uprave HERCEG NOVI – Centar za socijalni rad obratio se Vladi za pomoć jer Dnevni centar za djecu sa smetnjama u razvoju od decembra ne dobija sredstva za finansiranje korisnika koja uplaćuje Ministarstvo. Zahtjev za jednokratnu pomoć uputiće, najavljeno je, i kabinet predsjednika Opštine.

POBJEDA

BAR – U kovid ambulanti barske bolnice za posljednja 24 sata pregledana su tri pacijenta, pri čemu nije bilo hospitalizacija, dok su dva bolesnika otpuštena sa odjeljenja. Na kovid odjeljenju nema hospitalizovanih pacijenata – prvi put od početka pandemije u martu 2020. godine – saopštio je za Radio Bar i Bar Info

Kako se čulo tokom jučerašnje sjednice gradskog parlamenta, koji je usvojio izvještaj o radu Dnevnog centra, sufinansiranje je neophodno da se premosti period do oktobra kada će početi primjena Zakona o socijalnoj i dječjoj zaštiti, dakle, deset mjeseci.

AMANDMANI

Potpredsjednica Opštine Vesna Samardžić apelovala je na državu, piše RTHN, da pomogne hercegnovskom centru kao što pomaže drugima u državi. - Sa jedne strane imamo u perspektivi otvaranje novog servisa, a sa druge Dnevni centar koji vrlo teško funkcioniše bez potrebnih sredstava. Nijesu sve opštine u istoj poziciji i država se ne odnosi prema svim opštinama kao prema nama. U oktobru će stupiti na snagu izmjene i dopune Zakona o socijalnoj i dječjoj zaštiti koji smo takođe uspjeli da dobijemo dva amandmana na inicijativu Opštine Herceg Novi, jer smo uvidjeli da roditelji djece treba da budu oslobođeni plaćanja. Sa druge strane, ono što je vrlo bitno, a što nije

BeZ DoTaciJa ČeTiri MJeSeca: Dnevni centar

bilo zakonsko rješenje jeste da država treba svim opštinama da obezbijedi finansiranje, a ne samo onim slabijeg materijalnog stanja – kazala je Samardžić. Opština Herceg Novi dobila je saglasnost glavnog gradskog arhitekte na idejno rješenje izgradnje dnevnog centra za osobe sa invaliditetom starije od 26 godina, a u toku je izrada glavnog projekta. Samardžić je podsjetila da je servis ,,26+“ veoma skup te da je neophodna podrška države kako bi mogli da izlaze u susret korisnicima za postojeće servise. - Uputićemo zahtjev državi – kao što se finansiraju ostale opštine da nađu način da

pomognu rad našeg Dnevnog centra – kazala je potpredsjednica Opštine.

UČINAK

Direktorica Dnevnog centra Dragica Kosić je prilikom rasprave o izvještaju o radu za 2021. kazala da je iza njih ve-



Dnevni centar za djecu sa smetnjama u razvoju je otvoren aprila 2011. godine, ima 12 korisnika

oma teška, ali uspješna godina, jer su se korisnici i zaposleni preselili u novi objekat u Sutorini, a paralelno je rađeno na projektu za koji je dobio oko 60.000 eura. - Od tog novca kupljeno je vozilo za prevoz korisnika, obezbijedili smo da pola godine radi tim stručnjaka sa djecom i roditeljima, ali da dobijemo sve licence koje su nam potrebne. Organizovan je kamp, što je jedno predivno iskustvo za korisnike i realizovali smo novi program za usluge savjetovanja – kazala je Kosić. Dnevni centar za djecu sa smetnjama u razvoju je otvoren aprila 2011. godine, ima 12 korisnika. C. G.

Crnom Gorom

Subota, 9. april 2022.

DANILOVGRAD: Predsjednica Opštine kaže da rad lokalne uprave koče pojedini Vladini resori

Kovačević: Mitrović i Bratić ćute, a Stijović zaobilazi naše stočare Od ministarke Vesne Bratić Opština čeka dozvolu za izgradnju vrtića i podizanje spomen-obilježja narodnom heroju Ljubu Čupiću, a od Ratka Mitrovića izjašnjenje o ekološkim problemima Danilovgrada DANILOVGRAD – Većinom glasova odbornici su usvojili izvještaj o radu predsjednice Opštine i radu organa i službi lokalne uprave za prošlu godinu. Na osnovu statističkih podataka iz tog dokumenta zaključuje se da su sve aktivnosti bile usmjerene na ublažavanje negativnih efekata virusne pandemije, te podršku javnim ustanovama i institucijama, socijalno ugroženom dijelu stanovništva i privredi, kao i intenziviranju započetih investicionih projekata i jačanju ekonomskih sadržaja. Za mnoge projekte koji su odavno na spisku prioriteta, a još nijesu došli na red, predsjednica Opštine Zorica Kovačević okrivljuje neažurnost pojedinih Vladinih resora koji se oglušuju o zahtjeve lokalne uprave. - Čekamo odgovor i saglasnost ministarke prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesne Bratić da dozvoli gradnju novog vrtića. Od nje nemamo još zeleno svjetlo za postavljanje biste narodnom heroju Ljubu Čupiću - rekla je Kovačević Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratko Mitrović ne odgovara na dopise o ključnim ekološkim projektima u Danilovgradu, kao što je postrojenje za tretman otpadnih voda. -Njegov kolega ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Stijović ne-

ma želju da posjeti Bjelopavliće kao najperspektivniju poljoprivrednu sredinu sa izvanrednim prirodnim potencijalima. Ovo tim prije što je prošle godine na ovom području čak devet miliona eura investirano u projekte uglednih domaćina i rekordera u proizvodnji mesa i mlijeka – rekla je Kovačević.

BUDŽET

Predsjednica Opštine kazala je da su i pored otežavajućih društveno-ekonomskih, privrednih i socijalnih okolnosti ostvarili budžet sa 96,55 odsto. - Pritom, vratili smo više od milion eura kreditnih obaveza. Naplaćeno je blizu 1,1 milion eura javnih prihoda što čini 80 odsto planiranog iznosa. Posebno raduje činjenica da je porez na nepokretnost naplaćen sa oko pola miliona eura ili 83 odsto planiranog. Tako visok nivo naplate je ostvaren zahvaljujući sprovedenim mjerama uprave lokalnih javnih prihoda u postupku prinudne naplate. Bilo bi to još bolje da ovu oblast ne

Počela isplata stipendija BIJELO POLJE – Isplata druge rate stipendija za školsku 2021/22. godinu počela je juče. Za tu namjenu Opština je preko Sekretarijata za lokalnu samoupravu izdvojila 28.765 eura. Opština stipendira 251 studenta, od čega 188 studenata na osnovnim studijama, 55 na master i osam na doktorskim studijama. Pored stipendija, Opština Bijelo Polje svake godine nagrađuje i najbolje studente Opštine. B. Č.

U utorak audicija za Gradski hor

USVOJEN IZVJEŠTAJ O RADU LOKLANE UPRAVE: Sa sjednice Skupštine

prate brojni naslijeđeni problemi kao što su nizak stepen neuručenosti rješenja, svega 26 odsto, zbog netačnih i nepotpunih podataka vlasnika, nesprovođenja ostavinskog postupka i slično - rekla je Kovačević. Ona je naglasila da je i pored problema nastavljena afirmacija poslovnog ambijenta, razvoj putne i komunalne infrastrukture, unapređenje obrazovanja, podrška socijalno ugroženih kategorija stanovništva, uzornih domaćina i drugo. Duško Stijepović (Demokrate) tvrdi da vlast ponavlja iste stvari iz godine u godinu i pojedine državne projekte u ovoj sredini pripisuje svojim zaslugama.

Jednoglasno je donijeta odluka o zaduženju Opštine na osnovu koje će se uzeti dugoročni kredit u iznosu od 500.000 eura od Erste banke. Taj novac će isključivo biti namijenjen za eksproprijaciju zemljišta duž saobraćajnice od Danilovgrada do Spuža, odnosno Martinić-

- U kišnim danima rijeke teku ulicama, trotoari su neprohodni, deponije na sve strane. Ovo je nekad bio grad mladih, a danas nema nikakvu perspektivu. Otvori se „Voli“, a zatvori „Aroma“ i tako redom – kritike su Stijepovića.

PODACI

Replicirao mu je Darko Mrvaljević (DPS) koji je ukazao na tačnost i obimnost izvještaja o radu predsjednice. - Svaka investicija, svaka cifra, svaka riječ je lako provjerljiva, a ostvarene rezultate vidi svaki građanin. To je odgovoran pristup lokalne uprave koja se profesionalno i odgovorno od-

nosi prema interesima građana. U godini velikih pandemijskih i ekonomskih izazova, lokalna uprava je dužnu pažnju posvetila i socijalnim projektima za najugroženiji sloj stanovništva. Takođe, bez obzira na političke poglede u susret izbornoj kampanji, svako novo radno mjesto je bogatstvo za familije nezaposlenih sugrađana, ali i refleksija partnerskog odnosa Opštine prema privredi. U tom kontekstu, i najnoviji EU projekti lokalne uprave, koji subvencionišu nova radna mjesta u privredi, značiće unapređenje kvaliteta života građana, što je i osnovni cilj rada lokalne uprave - rekao je Mrvaljević. B. KADIĆ

kog puta, čija je rekonstrukcija u toku na dionici od 8,6 kilometara. Zorica Kovačević je kazala da se na tom području nalaze najbitniji poljoprivredni subjekti i proizvođači zdrave ekološke hrane, tako da je neophodno obezbijediti finansijska sredstva za nastavak

radova kako bi se još brže odvijao razvoj ove grane privrede. -Takođe, ovaj put povezuje i pravoslavne svetinje manastire Ostrog i Ždrebaonik koji su i te kako važni za dalji prosperitet vjerskog turizma - obrazložila je Kovačević.

KOLAŠIN: Opština objavila nekoliko javnih poziva ŠAVNIK: Lokalna uprava pomaže stočarima koji izdižu na bezvodne katune

KOLAŠIN – Iz budžeta Opštine ove godine za podsticaj poljoprivrede je namijenjeno 80.000 eura. Javni pozivi su otvoreni do 15. aprila. Najviše novca je usmjereno je za nabavku motokultivatora i motokosačica sa priključcima - 21.000 eura. Poljoprivednicima su potrebni i rezervoari, bazeni za vodu, adaptacija objekata za poljoprivrednu proizvodnju za šta će biti usmjereno 5.000 eura. Preostali dio sredstava biće raspoređen za nabavku opreme za mužu, razvoj voćarstva i povrtlarstva, fotovoltažne sisteme na katunima, početak bavljenja proizvodnjom. Da bi se kandidovalli za podršku poljoprivrednici moraju biti registrovani i treba da ispune određene uslove: da u protekle tri godine nijesu dobijali sredstva za podsticaj od Opštine, zatim moraju imati odgovarajući broj grla, najmanje pola hektara zasijanih po ratarsklim, povrtlarskim i voćnim kulturama... Dr.D.

BIJELO POLJE

PLJEVLJA

Za nastavak izgradnje Martinićkog puta 500.000 eura

Za poljoprivredu iz budžeta 80.000 eura

ŠAVNIK – Služba za poljoprivredu i ruralni razvoj raspisala je nekoliko javnih poziva za podršku proizvođača iz njihove opštine i to u oblasti stočarstva i povrtlarstva. Lokalna uprava se sjetila i poljoprivrednika koji izdižu na bezvodne katune, pa će učestvovati u nabavci plastičnih cistijerni. Pravo na subvenciju ostvariće samo gazdinstva koja provode najmanje tri mjeseca na planini, imaju najmanje tri uslovna grla, a nemaju živu vodu ni cistijernu. Važno je i da stočar nije ostvarivao podršku za istu mjeru ranije, te da ima prebivalište na teritoriji Šavnika. Neophodno je da svi koji konku-

Platiće pola troškova za kupovinu rezervoara PODRŠKA STOČARIMA: Šavnik

rišu imaju izvod iz Veterinarske baze podataka o brojnom stanju grla, da prijave izdig na katun, da imaju rješenje o upisu u registar, kao i cjenovnu ponudu, odnosno, predračun.

Opština će ,,pokriti“ do 50 odsto ukupne cijene cistijerne, a najviše do 600 eura. Za realizaciju ove mjere podrške predviđeno je 6.000 eura. Rok za prijavljivanje je 22.april. Ra.P.

PLJEVLJA – Sekretarijat za društvene djelatnosti saopštio je da će se u utorak, 12. aprila održati audicija za mješoviti Gradski hor. Na vebsajtu Opštine je objavljeno da će audicija za srednjoškolce biti organizovana u 13 časova u sali Gimnazije „Tanasije Pejatović“, a za odrasle u 18 časova u Centru za kulturu – navedeno je. Mješoviti Gradski hor formiran je prije dvije godine, a aktivnosti su zaustavljene zbog nepovoljne epidemiološke situacije. Horom će rukovoditi Aleksandra Knežević, dirigentica iz Podgorice. C. G.

BERANE

Sportistima od grada 48.100 eura

BERANE – Opština je obezbijedila finansijsku podršku za 25 klubova i 19 individualnih sportova. Ukupno je za tu namjenu predviđeno 48.100 eura. Kod ekipnih sportova najviše će dobiti košarkaški klub „Lim“ – 7.000 eura. Po 4.600 eura dobili su odbojkaški klub „Ivangrad 2011“ i omladinski košarkaški klub „Ivangrad 2016“. Omladinski fudbalski klub „Berane“ dobio je 2.600 eura, dok su ženski rukometni klub „Berane 2003“ i muški omladinski rukometni klub „Berane“ dobili 3.800, odnosno 1.500 eura. Kod pojedinačnih sportova stonoteniski klub „Budim“ dobio je 5.000 eura, atletski klub „Lim“ 3.900, streljački klubovi „Donje Luge“ i „Berane“ 2.000, odnosno 1.700 eura. Bokserski klub „Radnički“ je dobio 2.100 eura, a džiu džica klub „Panter“, džudo klub „Berane“ i skijaški klub „Smiljevica“ po 1.000 eura. Ostali klubovi dobili su po 500 eura. M. M.

14 Kultura

Subota, 9. april 2022.

Knjiga putopisca Bartolomea Bjazoleta predstavljena u KIC-u „Budo Tomović“

Stranci o nama pisali sa kritičkom distancom

Na promociji su govorili prevoditeljka Vesna Kilibarda i prof. na Filološkom fakultetu u Nikšiću Olivera Popović, a program je moderirao publicista Vlatko Simunović. Kilibarda je objasnila da se Bjazoleto pridružio kralju Fridrihu Augustu II, liberalnom saksonskom vladaocu i poštovaocu nauke i umjetnosti, na putovanju kroz Istru, Dalmaciju i Crnu Goru 1838. godine s ciljem da istraži biljni svijet. Tu je saksonski kralj prvi put vidio Crnogorce koje je poznavao samo na osnovu obavještenja koja su mu o njima do tada pružile austrijske vlasti, susreo i sa Njegošem u selu Mirac, a zatim je povorka posjetila Cetinje, gdje je saksonski kralj prenoćio u manastirskoj rezidenciji. - Bjazoleto je opisao Njegoša koji je tada imao svega 25 godina, njegov izgled, njegovu markantnu figuru, njegov džinovski stas. On je obavijestio publiku da je on i pjesnik i da mu je izašla prva knjiga poezije „Pustinjak cetinjski“ iz novoosnovane cetinjske štamparije, opisao je manastirsku rezidenciju, Biljardu koja se tek gradila, zgradu crnogorskog Senata. Opisao je, naravno, ono što je na te strance ostavilo užasavajući utisak, a to je balzamovana glava Mahmut paše Bušatlije, skadarskog vezira, koja je čuvana u kutiji od orahovog drveta kao sjećanje na veliku crnogorsku

pobjedu nad Turcima 1796. godine – kazala je Kilibarda. Ona je istakla da je Bjazoleti unio i dosta podataka o Crnoj Gori koje je prikupio i iz literature, te da se služio knjigom Vuka Karadžića iz 1837. godine i knjigom Vijale de Somijera koji je u Crnoj Gori bio još u vrijeme Petra I 1810. godine. - Utisci stranaca, koliko god mi bili opterećeni stereotipima, predrasudama, predubjeđenjima, uspijevali su da opišu naš svijet na jedan način koji se ipak razlikovao od lokalnog viđenja u kome, pored toga što se dobro poznaje situacija, ipak se nema kritička distanca prema njoj – rekla je Kilibarda. Popović se osvrnula se italijanske putopise o Crnoj Gori iz 19. vijeka. Interesovanje Italijana za Crnu Goru u prvoj polovini tog vijeka je, prema njenim riječima, bilo sporadičnog karaktera što se dijelom može pojasniti i političkim prilikama na Apeninskom poluostrvu. D. E.

U Narodnom muzeju otvorena izložba djela istaknutih bugarskih umjetnika

Naše zajedničko bogatstvo i nasljeđe PODGORICA - Izložba slika „Diplomatija i umjetnost“ istaknutih poslijeratnih bugarskih umjetnika otvorena je u Crnogorskoj galeriji umjetnosti „Miodrag Dado Đurić“ na Cetinju. Predstavljena su 22 rada – izbor iz bogate kolekcije „Zlatnog fonda“ Ministarstva vanjskih poslova Bugarske. Prema riječima rukovoditeljke Umjetničkog muzeja NMCG Mirjane Dabović-Pejović, iako mala po broju radova ova selekcija predstavlja pogled na tokove u bugarskoj umjetnosti XX vijeka i odražava različitost likovnih jezika i individualnih stilova. Ona je dodala da ovi radovi predstavljaju potvrdu postojanja jedinstvenog i univerzalnog svijeta umjetnosti koji ne treba posmatrati u okviru teritorijalnih odrednica, nego upravo kao dio jednog širokog sistema, zasnovanog na estetskim i

Progon stručnih kadrov baštine evropske vrijed DACG.ME

PODGORICA - Knjiga „Putovanje u Crnu Goru saksonskog kralja Fridriha Avgusta“ autora Bartolomea Bjazoleta, koju je nedavno objavila Matica crnogorska, predstavljena je u Multimedijalnoj sali KIC-a „Budo Tomović“.

PEN centar reagovao povodom razrješenja u Državnom arhivu, Selhanov

umjetničkim vrijednostima koje predstavljaju naše zajedničko bogatstvo i kulturno nasljeđe. Ambasadorka Republike Bugarske u Crnoj Gori Meglena Plugčieva je kazala da je izložba na pravom mjestu, na Cetinju, koje je kulturno-istorijsko srce Crne Gore. - Umjetnost otvara mogućnost da postanemo prijatelji, mogućnost da se razumijemo i zato je u ovim teškim danima za nas koji dijelimo evropske vrijednosti, koji smo za mir i demokratiju, solidarnost s Ukrajinom, ova naša izložba mali poklon tome i poruka miru – naglasila je Plugčieva. Direktorica Državnog instituta za kulturu Ministarstva vanjskih poslova Bugarske Snežana Joveva Dimitrova iskazala je očekivanje da će se djela crnogorskih umjetnika iz fondova Umjetničkog muzeja NMCG u skorije vrijeme predstaviti u Bugarskoj. R. K.

Državni arhiv na Cetinju

Izvor Pobjede iz Državnog arhiva ispričao je da je Mrvaljević smijenjenim pomoćnicima ponudio radna mjesta koja su oni svojim iskustvom i kompetencijama već odavno prevazišli. To je posebno naljutilo Selhanović i Kapisodu, koje su zaključile da svoju ličnost i integritet mogu da zaštite jedino odlaskom iz Arhiva PODGORICA – Dugogodišnja pomoćnica direktora Državnog arhiva Jadranka Selhanović napustila je tu ustanovu, nakon što joj je v. d. direktora Danilo Mrvaljević ponudio nižerangirano radno mjesto. Njen otkaz uslijedio je poslije razrješenja sa mjesta pomoćnice direktora u Sektoru za arhivsku građu stvaralaca od značaja za državu, zbog isteka mandata, što je ozvaničeno na pretposljednjoj sjednici Vlade. Državni arhiv napustila je i Mirjana Kapisoda, koja je takođe na sjednici Vlade razriješena sa pozicije pomoćnice direktora u Sektoru za arhivsku građu stvaralaca od značaja za jedinice lokalne samouprave. Zbog isteka mandata razriješen je i Srđan Pejović, pomoćnik direktora u Sektoru za naučnoinformativnu djelatnost i zaštitu arhivske građe van arhiva. Kako saznaje Pobjeda, Pejović je prihvatio novo radno mjesto

koje mu je ponudio v. d. direktora Danilo Mrvaljević.

UNIŠTENJE

pozicije određeni novi vršioci dužnosti. To je učinjeno, prema tvrdnjama izvora Pobjede, iz straha da bi troje razriješenih pomoćnika, ali i bar još nekoliko radnika Državnog arhiva, pokazalo znatno bolje kompetencije od novopostavljenih pomoćnika. Povodom smjena u Državnom arhivu, juče je reagovao Crnogorski PEN centar, koji je u saopštenju istakao da „kadrovi Krivokapić-Abazovićeve vlade dovršavaju započeti projekat uništenja svih vrijednosti koje je mukotrpno posljednjih decenija bila uspostavila Crna Gora“. - Iako je Krivokapić-Abazovićeva vlada u tehničkome mandatu, iako je navodno pitanje dana kad će trojanski konj prosrpske i proruske politike u Crnoj Gori formirati novu vladu, direktori i ministri odlazeće vlade sprovode posljednje čistke. Najnovija čistka koja je sprovedena u Državnome arhivu Crne Gore eklatantan je pri-

mjer šovinizma direktora Danila Mrvaljevića, koji je ugrabio da neđelju dana uoči prestanka funkcije vršioca dužnosti direktora smijeni zamjenike direktora, poznate arhivske stručnjake: Jadranku Selhanović, Mirjanu Kapisodu i Srđana Pejovića – navodi PEN centar. U saopštenju ističu da „nakaradnu praksu političkoga imenovanja direktora Državnoga arhiva Crne Gore, istina, nije započela Krivokapić-Abazovićeva vlada nego prethodna vlast koja je na mjesto direktora imenovala osobu bez iskustva u arhivistici kao jedno od brojnih naopakih rješenja po ‘koalicionom’ ključu’“. - No ako je prethodna vlast na značajne funkcije dovodila ljude bez stručnih kompetencija, njima se makar nije mogla prišiti etiketa nacional-šovinista kakav je – sudeći i po javnim nastupima i po posljednjim potezima – aktuelni v. d. direktora Danilo Mrvaljević, kadar Demokrata i Crkve Srbije, bez radnoga iskustva u poslu koji mu je povjeren. No ako Mrvaljević nema stručne kompetencije za arhivistiku, ima ih za progon kadrova po nacionalnoj i vjerskoj osnovi – što je ključna kompetencija koju vrednuje Krivokapić-Abazovićeva vlada – navode iz PEN centra.

Monografija o Crnojevićima predstavljena u NB „Radosav Ljumović“ PODGORICA - Za samo pola stoljeća, koliko su vladali, Crnojevići su ostavili državno i nacionalno ime, prijestonicu, crkvu i inkunabule – istakao je Aleksandar Radoman, recenzent ilustrovane monografije „Crnojevići – treća crnogorska dinastija“ koja je predstavljena u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“. Knjiga je izrađena u formi naučno-popularne ilustrovane monografije. Trebalo bi, kako je rekao Radoman, da posluži najmlađoj populaciji kao pouzdana osnova za upoznavanje s ključnim saznanjima o dinastiji Crnojevića. - Ova knjiga uveliko prevazilazi taj zacrtani okvir. Ona zapravo naznačava put koji je odavno

Upisali Crnu Goru na mapu svjetske kulture trebalo trasirati u prezentaciji i promociji našega istorijskog i kulturnog nasljeđa i predstavlja izvanredan obrazac za obradu i brojnih drugih fenomena naše povijesti uz naučno verifikovane podatke o Crnojevićima, te notiranjem usmenih predanja o njima. Edukativna dimenzija knjige obogaćena je i smještanjem cjelokupne problematike u širi povijesni kulturni kontekst čime je značaj dinastije Crnojevića i njihova nasljeđa još više došao

do izražaja – rekao je Radoman. Dragan B. Perović, jedan od autora monografije, istakao je da je cilj bio da se u fokus stavi Stefanica Crnojević, budući da se olako preskakalo preko njegove uloge utemeljivača, jer on je prvi stvarni vladar Crne Gore. Crnojevići su, kako je istakao, prelomni momenat crnogorske istorije. - Ja se nadam da na simbolički način ova knjiga predstavlja taj mali jek zvona Ivanova koje je javljalo sve pobjede crnogorske,

čiji se jek čuo, kako je kasnije rekao Nenadović, i preko okeana i do Rusije, i do Engleske, i do Italije, da ova knjiga predstavlja mali odjek toga jeka zvona Ivanova koje budi nas da budemo svjesni šta imamo i na šta možemo da budemo ponosni. Crnojevići su veličanstvena dinastija, oni su napravili evropski iskorak i upisali su nas na mapu svjetske kulture i moramo im biti dovijeka zahvalni – rekao je Perović, autor i ključni čovjek NVO Cehra koja

Kultura

Subota, 9. april 2022.

IDEOLOŠKA ČISTKA

Odgovarajući na optužbe PEN centra da progoni kadrove po nacionalnoj i vjerskoj osnovi, vršilac dužnosti direktora Državnog arhiva Danilo Mrvaljević kazao je za Pobjedu da su to „gluposti“. - Nijesam pročitao njihovo saopštenje, ali ako su to tako naveli, onda vam kažem da su to gluposti – rekao je Mrvaljević. Na zamjerke da za pomoćnike direktora nije raspisan javni konkurs, Mrvaljević je odgovorio da za „v. d. stanje nije potreban konkurs“. - Troje novih vršilaca dužnosti pomoćnika direktora su postavljeni na šest mjeseci. Konkurs za pomoćnike direktora biće raspisan, pa će i Selahnović, Kapisoda i Pejović moći da se prijave, ako to žele. Njima je istekao mandat, prije mog dolaska u Državni arhiv. Kada sam preuzeo dužnost, nakon upoznavanja sa svim zaposlenim, predložio sam za v. d. stanje troje ljudi i taj proces je trajao skoro četiri mjeseca, do prije nekoliko dana. Konkurs će, naravno, biti raspisan u narednom periodu, u skladu sa zakonom – rekao je Mrvaljević. Na pitanje da li smatra da je odlaskom Selhanović i Kapisode, kao dugogodišnjih radnika i stručnih kadrova, nastala šteta za Državni arhiv, Mrvaljević je rekao da to od njih niko nije tražio, te da je to njihova odluka, uz napomenu da je Kapisodi ostalo još nekoliko mjeseci do penzije.

m. babović

Kako ističu iz PEN centra, umjesto da Selhanović, Pejoviću i Kapisodi, kao dokazanim stručnjacima iz arhivistike, ponudi produženje mandata, Mrvaljević je ugrabio neposredno pred istek sopstvene funkcije da im ponudi radna mjesta koja su po sistematizaciji niže rangirana od onoga što su dotad obavljali. - Zašto je Mrvaljević tako postupio? Zato što je riječ o radnicima koji dosadašnjim djelovanjem ne zaslužuju produženje mandata? Ne! Mrvaljević je postupio tako zato što je riječ o dokazanim stručnjacima i o osobama kojima je na srcu građanska, evropska, suverena Crna Gora. Kao kadar klerikalne partije, kao zagovornik mračnih antievropskih vrijednosti koje promoviše Crkva Srbije koja je i međunarodno prepoznata kao propagandna proruska ćelija na Balkanu, Mrvaljević je posljednje dane svoga mandata iskoristio kako bi baštinike evropskih vrijednosti zamijenio svojim ideološkim istomišljenicima. Nema sumnje da bi razriješeni stručnjaci o kojima je riječ odbili produženje mandata kao što je to Jadranka Selhanović učinila prošle godine, za vakta bivšega direktora, kad je odbila da joj klerofašisti Vesna Bratić i Zdravko Krivokapić potpišu produženje mandata zamjenice direktora. No od novoga direktora oni tu ponudu ne da nijesu ni dobili, no je posljednje dane svoga direktorovanja posvetio upravo njihovoj smjeni i još jednoj ideološkoj čistki u državnim ustanovama – navodi se, između ostalog, u saopštenju PEN centra. Selhanović, Pejović i Kapisoda nijesu željeli juče da za Pobjedu komentarišu dešavanja u Državnom arhivu. Vlada je na pretposljednjoj sjednici, podsjetimo, za nove vršioce dužnosti pomoćnika direktora imenovala Vesnu Đuričković, Željka Miranovića i Tanju Kalezić, na period od najduže šest mjesci, do izbora novih pomoćnika na javnom konkursu. J. N.

Sa promocije u Biblioteci

je objavila knjigu zajedno sa Narodnom bibliotekom „Radosav Ljumović“. Na promociji su govorile i koautorka mnografije Olivera Todorović, koja je predočila put od ideje do realizacije ove knjige,

te ilustratorka Svetlana Lola Miličković koja se osvrnula na likovne i tehničke izazove s kojim se susrela. U ime suizdavača, prisutne je pozdravila i Sanja Vojinović, koja je preuzela i moderatorsku ulogu. D. E.

Kultura kao bojno polje PODGORICA – Podjela kulturnog prostora na posebne „svjetove“, kao i podjela teritorija, nije ostvariva mirnim putem. Zato je postjugoslovenski kulturni prostor već više od 30 godina bojno polje na kome se vode kulturne bitke i ratovi – kazao je dr Ivan Čolović na predavanju pod nazivom „Postjugoslovenski kulturni prostor – sukobi i zajedništva“, koje je održano juče u Muzičkom centru, u organizaciji Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Negacija drugih je, prema njegovom mišljenju, antihumanistička i antiuniverzalistička. Kod nas je kultura, kako je rekao Čolić, prije svega bojno polje takozvanih kulturnih ratova. - Devedesetih godina ti sukobi su najavili i rat za teritorije i bili tijesno povezani sa tim ratom. U međuvremenu ti kulturni ratovi se nijesu smirili i poslije 30 godina od raspada Jugoslavije rasplamsali su se posebnom žestinom – rekao je Čolović.

VAŽNE KOTE

U tom kulturnom prostoru, prema mišljenju Čolovića, postoje važne kote oko kojih se biju kulturni ratovi, a to su jezik i pismo, veliki pisci, umjetnici, naučnici, vjerske svetinje, nasljeđe. Čolović je naveo i sve zločine koji su učinjeni protiv naše kulturnog prostora i naše nacije kao što su, između ostalog, istrebljenje, pljačka, otimačina, grabež, silovanja, falsifikovanja, prekrajanja, preimenovanja, zatiranja, kulturni genocid. Osvrnuo se i na bjegunce iz ove

D. maliDžan

va koji dnosti

Mrvaljević: To su gluposti

Predavanje dr Ivana Čolovića održano juče u Muzičkom centru

Sa predavanja Ivana Čolovića juče u Muzičkom centru

kulturne prakse u neki imaginarni prostor oslobođen opterećenja nacionalnim identitetima, u kome i sam boravi. - Mi tražimo slobodu. To gdje se mi nalazimo, to nije neki novi zatvor, nije to neki novi okvir, nije to neka metafizička prostorija u kojoj ćemo mi najzad naći duh i dušu naših naroda i ne znam čega sve. Ne, mi smo bjegunci. Srećom, ima dosta mogućnosti da se pobjegne – rekao je Čolović. Kad je riječ o postjugoslovenskom kulturnom prostoru, dominiraju politike i projekti podjele tog prostora prema etno-nacionalnim kriterijumima. - Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina učestali su pozivi da se afirmiše takozvani kulturni i duhovni prostor nacije, a danas se taj

ma univerzalističkom i humanističkom shvatanju svijeta. Znači, kad vi kažete da postoji „srpski svet“ ili „ruski svet“ ili bilo čiji „svet“, onda dovodite u pitanje i da li postoji ikakav drugi „svet“ – rekao je Čolović. Umjesto zaključka, Čolović je citirao predsjednika Francuske Emanuela Makrona: „Ne postoji francuska kultura. Postoji samo kultura u Francuskoj. Ona je raznolika. Ona je višestruka“. Na početku predavanja, akademik Žarko Mirković predstavio je Čolovića kao jednog od najznačajnijih regionalnih etnologa i antropologa, a među temama kojima se bavi se izdvajaju one posvećene savremenim kretanjima i lomovima u našim društvima i njihovim davnašnjim i današnjim uzrocima i poD. ERJAVŠEK sljedicama.

bivši kulturni prostor nacije zove „svet“. Na primjer: „srpski svet“. Nacionalni kulturni prostor je „svet“ u dva osnovna smisla za ovakvo shvatanje. Prvo: nacionalna kultura navodno funkcioniše kao poseban samostalni sistem, ima sve što jednoj kulturi treba, ona je svijet za sebe. I drugo: nacionalna kultura kao „svet“ obuhvata sve pripadnike jedne nacije, ma gdje oni živjeli u svijetu, tako da je taj svijet praktično i bez granica – rekao je Čolović.

BRIGA

Čolović se pozvao i na jednog srpskog diplomatu koji smatra da taj svijet nikog ne treba da zabrinjava. - Mene ovdje ipak nešto zabrinjava. To što se ovdje nacionalni svjetovi na izvjestan način nalaze u odnosu negacije pre-

Umjetnica Nataša Đurović za Pobjedu o izložbi ,,Unutrašnji svjetovi“ u Modernoj galeriji

Vapaj za komunikacijom PODGORICA - Ciklus radova ,,Unutrašnji svjetovi“ vizuelne umjetnice Nataše Đurović nastao je u posljednje dvije godine, u specifičnim uslovima nametnutim pandemijom korona virusa. Postavku, koja je otvorena u Modernoj galeriji, čini oko 20 radova većeg formata. Riječ je o blokovima grupisanih djela, a posebnu pažnju publike privukao je crtež dugačak oko devet metara koji pravi relaciju sa prostorom kao ambijentalni rad. Dio postavke su i dvije knjige minijatura (Art Book I i Art Book II) u kojima je oko 100 malih crteža. Kustosica izložbe Petrica Duletić kazala je da je novi ciklus djela Nataše Đurović nastao iz poniranja, istraživanja i promišljanja o unutrašnoj pojavnosti stvari koje je okružuju. - U unutrašnjim prostorima umjetnice nema mjesta za figuru, za ono što je na površini, za ono što je privid, spoljašnja manifestacija. Prisutno je ono što figura oslobađa ili mjesto

m. babović

vić i Kapisoda napustile ustanovu

publika. To je ta želja za komunikacijom, za međusobnom relacijom između umjetnika i posmatrača. To je, na neki način, prepoznavanje onoga što su bili impulsi koji su me podstakli na izvođenje ovih radova. Svako ima svoje senzibiltete i svako na svoj način doživljava to djelo – kazala je Đurović.

BOJE

Sa otvaranja izložbe u Modernoj galeriji

koje ostaje za njom – ocijenila je Duletić.

STANJA

Đurović je za Pobjedu kazala da se u ovim radovima bavila vremenom koje nas je sve ,,natjeralo“ da budemo zatvoreni. - To je vrijeme koje je karakterisala nemogućnost komunikacije. Do nas su dopirale vijesti koje su bile izuzetno bolne, tužne i zastrašujuće. Sve to je uticalo da se krećem suprotno – kao odbrambeni mehanizam

hvatam se za tu svoju nutrinu, odnosno, tražim ono najbolje u sebi, onu suštinu ljudskog bića. Na taj način su nastajala ova djela koja predstavljaju dijagrame nekih psiholoških stanja – istakla je Đurović. Poruka koju Đurović prenosi preko djela je definitivno vapaj za komunikacijom. - U vrijeme kada su ova djela nastajala komunikacija je bila nemoguća. Sada se već otvaramo i rezultat je ova izložba koju je došla da posjeti brojna

Na radovima je izbalansiran odnos crnog i bijelog, a u pojedinim djelima se pojavljuje i plava boja. - Volim te dvije ,,ne-boje“ – crnu i bijelu. Kandinski je govorio –,,tuga crne i tišina bijele“. Meni je to izuzetno inspirativno u tom smislu što je u ovoj velikoj monohromnoj skali između crne i bijele moguće postići jako poetične, lirske pasaže, a na drugoj strani, mogu da se dese jako dramatične situacije i da crteži imaju snažni gest. Tu je i plava boja da potencira tu duhovnu dimenziju u okviru ispitivanja nutrine čovjeka. To je ta ljudska dualnost između materijalnog i duhovnog – kazala je Đurović. A. Đ.

16 Hronika Podgorice Obezbijeđen najveći dio novca za nastavak liječenja dječaka

Feđa će nastaviti borbu Milena Alković, majka dječaka Feđe Alkovića za kojega je organizovana humanitarna akcija sa ciljem skupljanja pomoći za njegovo liječenje, kazala je sinoć za RTCG da za sakupljanje potrebnih 300.000 dolara, koliko će koštati tretman njenog sina u Hjustonu (SAD), nedostaje još 5.000 eura. Ona je rekla da vjeruje da je i taj iznos obezbijeđen, s obzirom na to da još nijesu prikupljena sredstva koja su građani donirali u kutijama koje su bile postavljene širom zemlje na javnim mjestima. Alković je zbog toga poručila svim dobronamjernim građanima da mogu završiti započete akcije prikupljanja novca, ali da ne započinju nove, kao i da će novac koji bude sakupljen preko sume koja je njima potrebna, donirati nekom drugom. Ona je apelovala da se više ne uplaćuje novac za Feđu, već da oni koji su željeli da pomognu njenom sinu, to učine za nekog drugog. U cilju prikupljanja 300.000 dolara za liječenje dječaka Feđe Alkovića proteklih dana bila je pokrenuta velika humanitarna akcija. Dječak koji se bori sa opakom bolešću, nakon operacije u Istanbulu liječenje će nastaviti tretmanima na klinici u HjustoH. P. nu, koji bi trebalo da traju nekoliko mjeseci.

Služba zaštite i spašavanja dobija dodatnu opremu za brzo reagovanje

Vatrogasno ćebe i prikolica za čamce za efikasnije intervencije Na javnom konkursu za raspodjelu sredstava iz Fonda za zaštitu i spašavanje, koji je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, Služba zaštite i spašavanja dobila je sredstva za nabavku opreme za unapređenje pripremljenosti za brzo reagovanje – vatrogasnog ćebeta i prikolice za čamce. Kako je saopšteno iz Službe zaštite i spašavanja, nabavkom vatrogasnog ćebeta biće

omogućeno lakše i efikasnije intervenisanje u zatvorenom prostoru, dok će prikolica za čamac praktično omogućiti formiranje još jedne mobilne ekipe sa neophodnom opremom u timu za spašavanje na vodama. Iz Službe zaštite i spašavanja naglasili su da je riječ o primjeru kvalitetnog partnerstva između državne i lokalne uprave u implementaciji raspodjele sredstava iz Fonda za zaštitu i spašavanje. Nj. Ž.

NVO Žena danas u Tuzima organizuje predavanje posvećeno prevenciji karcinoma

Otkrij bolest na vrijeme, nemoj da zakasniš U Tuzima će danas biti održana radionica ,,Otkrij bolest na vrijeme, nemoj da zakasniš“ koju NVO Žena danas organizuje na temu prevencije karcinoma dojke i grlića materice. Predavanje će održati ginekolog Nebojša Jokmanović i onkološkinja Nada Cicmil-Sarić. - Prema posljednjim podacima u Crnoj Gori godišnje se otkrije preko 378 slučajeva ove opake bolesti, a više od 147 umre. Mislim da su brojke upozoravajuće i treba da sve učinimo da se redovno ide na preventivne preglede, time da

pomognemo sebi i porodici i društvu u cjelini – poručila je predsjednica NVO Žena danas Rosa Popović. Ona je pozvala stanovnice Tuzi da učestvuju na radionici kako bi čule korisne savjete od doktora i preventivno djelovale na očuvanje zdravlja. - Radionica se sastoji iz dva dijela. Najprije će specijalisti izložiti svoje prezentacije. Zatim očekujemo vaša pitanja, pojašnjenja i dogovor sa ljekarima u vezi sa dosadašnjom medicinskom dokumentacijom o tim bolestima – poručila je Popović. N. K.

Subota, 9. april 2022.

Glavni grad obilježio Međunarodni dan Roma

Svi građani da budu ravnopravni članovi crnogorskog društva Glavni grad je brojnim aktivnostima juče obilježio Međunarodni dan Roma, 8. april, datum koji označava početak snažne kolektivne afirmacije romskog naroda u svijetu. U okviru bogatog programa koji je upriličen u Njegoševom parku, gradonačelnik Ivan Vuković uručio je pripadnicima romsko-egipćanske populacije uvjerenja o završenoj obuci za rad na računarima, nastupio je folklorni ansambl KIC ,,Budo Tomović“, a svoj doprinos dali su i recitatori i muzičari... Čestitajući Međunarodni dan Roma, gradonačelnik Vuković je istakao da je taj datum važan za cjelokupnu zajednicu, kao i da bi svi trebalo da se prisjetimo obaveze koju kao društvo imamo prema tom dijelu naših sugrađana, odnosno potrebi unapređenja njihovog statusa. - Moramo raditi na tome da pripadnici ove populacije budu ravnopravni članovi crnogorskog društva i želim da vam obećam da ćemo mi u Glavnom gradu dati sve od sebe da tako bude. Ova gradska uprava ima razloga za zadovoljstvo i ponos, posebno imajući u vidu brojne uspješno realizovane projekte koji su omogućili bolju afirmaciju romsko-egipćanske populacije u našem društvu – kazao je gradonačelnik. On je posebno istakao program ,,REopen Doors“, koji je jednom broju mladih Roma i Egipćana otvorio mogućnost za stažiranje u sistemu Glavnog grada. - Zahvaljujući tom projektu, danas naše kolege Dževad i Samanta doprinose svim uspjesima Glavnog grada i pokazuju koliki je zapravo potencijal RE populacije u glavnom

Ova gradska uprava ima razloga za zadovoljstvo i ponos, posebno imajući u vidu brojne uspješno realizovane projekte koji su omogućili bolju afirmaciju romsko-egipćanske populacije u našem društvu – kazao je gradonačelnik Ivan Vuković

Program u Njegoševom parku

gradu - kazao je Vuković naglašavajući obavezu nastavka aktivnosti kako bi taj potencijal bio do kraja iskorišćen. Dževad Alija iskazao je zadovoljstvo zbog toga što se ovaj praznik proslavlja u mnogo boljim uslovima nego nekada, zahvaljujući i programu ,,REopen Doors“. - Ovaj program je za mene predstavljao priliku da pokažem svoj puni potencijal i da svojim radom u lokalnoj samoupravi dam doprinos u cjelokupnom razvoju društvene zajednice. Za kratko vrijeme

u gradskoj upravi stekao sam bogato iskustvo i na svom primjeru, kao i na primjeru mojih kolega, mogao sam se uvjeriti da Glavni grad svakodnevno radi na tome da Romkinje i Romi budu ravnopravni i jednaki članovi modernog podgoričkog društva – kazao je Alija. U okviru programa u Njegoševom parku, svoje proizvode predstavili su preduzetnici iz biznis inkubatora na Koniku. Glavni grad je u partnerstvu s Edukativnim centrom ,,Montenesoft“ i Romskim savjetom, sproveo projekat osposobljava-

Savremena LED rasvjeta postavljena i na Zlatici

Osnovna škola ,,21. maj“ raspisala tender vrijedan 17.000 eura

Planiraju sanaciju krova Osnovna škola ,,21. maj“ na Cvijetinom brijegu raspisala je tender za odabir najbolje ponude za saniranje krova na objektu. Rok za dostavljanje ponuda je 11. april u 12 sati, a vrijednost tendera je 17.000 eura. Prema tenderskoj dokumentaciji, radovi će obuhvatiti rušenje i demontažu postojećeg krova, zatim krovopokrivačke i limarske radove, te izloaciju krova, a trebalo bi da traju 30 radnih dana od dana uvođenja izvođača u posao. Nj. Ž.

nja 30 mladih Roma i Egipćana za lakše pronalaženje posla. Tokom prošle godine obučeno je deset pripadnica RE zajednice za rad na šivaćim mašinama u cilju njihovog zapošljenja ili samozapošljenja, a uručena je i pomoć u opremi i alatu za prvi biznis inkubator otvoren za RE preduzetnike na Koniku. Takođe, za 18 pripadnika RE zajednice završena je obuka za rad na računarima, koja je u prethodna dva mjeseca bila održavana u Centru za kompetencije u organizaciji Centra za informacioni sistem. Nj. Ž.

Zasijala i park-šuma

Ekipe Komunalnih usluga završile su rekonstrukciju javne rasvjete u park-šumi na Zlatici. Postavljena su 63 stuba javne rasvjete, 61 savremena LED svjetiljka i četiri LED reflektora, a vrijednost investicije je iznosila oko 100.000 eura. Odgovarajući na inicijativu građana, Komunalne usluge su modernizovale javnu rasvjetu u dužini dva kilometra, sa ciljem stvaranja boljih uslova za rekreativce i ljubitelje prirode. Kako je riječ o lokaciji koja je u prethodnom periodu nekoliko puta bila na meti vandala koji su uništavali infrastrukturu, Glavni grad je preduzeo dodatne mjere predostrožnosti pa će park biti pokriven videonadzorom, a biće angažovana i zaštitarska služba. H. P.

Subota. 9. april 2022.

Arena

Košarka

Košarkaši Budućnost Volija upisali važnu pobjedu u Železniku, u zaostalom meču 14. kola Admiralbet ABA lige

Kobs brži od sirene Košem Džastina Kobsa uz zvuk sirene, košarkaši Budućnost Volija upisali su važnu pobjedu u Železniku protiv FMP-a sa 79:77, u odloženom meču 14. kola Admiralbet ABA lige. Podgoričani su ovom pobjedom napravili krupan korak za treće mjesto pred početak plejofa, jer tri meča prije kraja imaju skor 17-6, odnosno pobjedu više od Cedevita Olimpije od koje su bolji (dvije pobjede). „Plavi“ do kraja treba da odigraju meč posljednjeg 26. kola, u poneđeljak u ,,Morači“ protiv Borca, a onda još dva zaostala meča, protiv Crvene zvezde (16. aprila u Podgorici) i Splita (u gostima). Sa dvije pobjede iz ta tri meča, Budućnost će sačuvati treće mjesto i u četvrtfinalu plej-ofa vjerovatno ponovo igrati sa FMP-om, a u eventualnom polufinalu sa Partizanom… B e z V l a d i m i r a M i c ov a (zdravstveni problemi) i Kendrika Perija (nije imao pravo nastupa jer je došao poslije datuma kada je meč sa ,,limenkama“ trebalo da bude odigran), Budućnost je upisala treći trijumf u nizu, ali je u finišu meča nepotrebno ugrozila dobijenu utakmicu. Naime, Podgoričani su šest i po minuta prije kraja poveli 73:60, ali su dozvolili domaćinu da izjednači na 77:77, na 20 sekundi prije kraja. Nakon tajm-auta Džikića, Kobs je uzeo loptu i u svom stilu pogodio koš za pobjedu.

ČVRSTO U ODBRANI

Budućnost, koja je u prvom poluvremenu primila svega 34 poena, neuobičajeno je puno šutirala za tri poena u prvoj četvrtini – devet puta, odnosno svega dva manje nego iz reketa. Tri pogođene trojke (Petar Popović, Di Džej Sili, Kobs) su, međutim, bile dovoljne za prednost u ovoj dionici, s ob-

Košarkaška dvorana „FMP“ Gledalaca: 750. Sudije: Nedović, Majkić i Hadžić.

Pavićević ........11 Vujičić .................2 Džons ..............22 Šaranović .......11 Tasić ..................10 Radonjić ...........7 Izundu ...............9 Simović ..............Nerandžić ........Stepanović .....5 Manojlović ......Lakić..................... -

Kobs ...............14 Atić ....................4 Barović ..........9 81% (21-17) za 1 81% (21-17) D. Nikolić .......9 50% (48-24) za 2 43% (44-19) Sili ....................10 20% (29-8) za 3 27% (29-8) Tarolis .............6 39 (14+25) Skokovi 38 (16+22) Z. Nikolić .......9 Blokade 4 3 Jagodić ................Asistencije 14 15 Kuridža ..........9 5 Ukradene lopte 5 Drobnjak ......5 11 Izgubljene lopte 10 Popović .........5 (14:19, 20:24, 23:19, 20:17)

Faulovi

Džikić: Ne sviđa mi se to što smo ih pustili da se vrate Trener Budućnost Volija Aleksandar Džikić nije bio zadovoljan time što je njegova ekipa meč protiv FMP-a dobila posljednjim šutem. - Kada se te stvari dese, onda je vjerovatno i drugi tim nešto dobro radio. Ne sviđa mi se to što smo ih pustili da se vrate nakon 13 razlike. Ako hoćemo da budemo ozbiljni, ta prednost mora da se ,,zaključa“, da se rutinski privede meč kraju. Međutim, to je teško protiv ove ekipe, FMP je agresivan, igra bez pritiska, i to je uvijek prednost za taj tim u odnosu na one timove koji moraju da dobijaju. Ima tu i umora, sedam dana smo na putu, ali smo imali neke dobre minute, iako smo igrali bez Perija i Micova, koji su nam falili u rotaciji. Idemo dalje, spremamo se, a u narednih nekoliko nedjelja su nam poznati svi protivnici, znamo na čemu smo. Čestitam ekipi FMP-a, borili su se svih 40 minuta – rekao je Džikić.

VAŽNA POBJEDA: Kobs postiže koš za trijumf podgoričana u Železniku

zirom na to da domaćin nije pogodio nijednom sa distance iz tri pokušaja. Ostali elementi bili su prilično izjednačeni, jedino je domaćin nešto bolje šutirao za dva poena (50 – 45,4 odsto). Budućnost je meč otvorila košem Zorana Nikolića i trojkom Popovića, ali je FMP u narednih pet minuta obostrano neefikasne igre preokrenuo na 10:7, i vođstvo čuvao do dva i po minuta prije kraja četvrtine (12:10). Tada je Budućnost ,,zaključala“ odbranu, Kobs je pogodio trojku za povratak vođstva (13:12),

a onda je Sili sa dva uzastopna koša kompletirao seriju od 7:0 i postao najefikasniji na meču sa sedam poena, jer je prije toga pogodio i trojku. I u drugoj dionici je Budućnost nastavila dosta da šutira sa distance (6-2), za nijansu je poporavila šut za dva poena i izjednačila se sa FMP-om (po 50 odsto na poluvremenu), ali je popravila skok u odnosu na rivala (18-17), posebno ofanzivni (9-7), zbog čega je na poluvremenu imala 13 poena nakon ofanzivnog skoka. ,,Plavi“ su imali i više asistencija (10-7) i

ukradenih lopti (5-2), te manje izgubljenih (5-7). Sve to je omogućilo gostima da u ovom kvartalu stignu i do dvocifrene prednosti, nakon četiri minuta i koša Igora Drobnjaka (32:22), a onda i do najveće prednosti od 11 poena (36:25).

OD GOTOVOG UMALO VERESIJA

Budućnost je u trećoj četvrtini promašila svih šest trojki, a dionicu je otvorila košem Marka Jagodića Kuridže ponovo za 11 razlike (45:34). Međutim, FMP je iskoristio pad u igri

,,plavih“ i na dva minuta i 40 sekundi prije kraja četvrtine je stigao do izjednačenja (55:55). Ipak, pogođenim bacanjima Jagodića Kuridže i Danila Nikolića, te košem i dodatnim bacanjem Filipa Barovića, Podgoričani su vratili vođstvo (62:55), koje je Tasić smanjio do kraja kvartala (62:57). Dobar finiš iz treće četvrtine, Budućnost je prenijela na početak posljednjeg kvartala, kada je za tri i po minuta postigla 11, a primila svega tri poena, i stigla do maksimalne prednosti na 73:60, kada se činilo da je

meč odlučen. Ipak, očigledno umorni, ali i dekoncentrisani Podgoričani su popustili i omogućili FMP-u da u finišu stigne do izjednačenja i šanse za produžetak, koji je, međutim, spriječio Kobs… Kob sa 14 i Sili sa 10 poena bili su najefikasniji u ekipi Budućnosti, Jagodić Kuridža je upisao 10 skokova, uz devet poena, koliko su imali i Barović i Zoran Nikolić, a Danilo Nikolić je dodao po osam poena i skokova. U domaćem timu istakao se Brajs Džons sa 22 poena, devet asistencija i pet skokova. S. J.

Mornar Barsko zlato i SC Derbi večeras (19 h) u ,,Topolici“ igraju posljednji crnogorski duel u ovoj sezoni ABA lige PODGORICA – Pred večerašnji posljednji crnogorski okršaj u sezoni ABA lige, koji se od 19 sati igra u ,,Topolici“, situacija je neuobičajena – Mornar Barsko zlato, sad već stabilan abaligaš, ima pobjedu (i meč) manje od SC Derbija, debitanta u regionalnom takmičenju. Podgoričani su najprijatnije iznenađenje Lige, dok su Barani imali sezonu ispod očekivanja, ponajviše zbog kadrovskih problema uzrokovanih povredama i korona virusom. U rezultatskom smislu, meč u Baru nema veliki značaj, jer su oba tima izborila siguran opstanak, a ostali su bez šansi da se domognu plej-ofa. Stoga, osim prestiža, u igri je što bolja pozicija u sredini tabele, ali i ,,status“ drugog najboljeg

Bitka za drugu ,,crnogorsku silu“ crnogorskog tima ove sezone u ABA ligi, iza Budućnost Volija…

ŽELE DA PRESKOČE PODGORIČANE

Barani do kraja ligaškog dijela igraju dva meča kod kuće, protiv SC Derbija i Krke, dok se u gostima sastaju sa Borcem. - Već tri utakmice zaredom igramo dosta dobro. Ponovo smo se, silom prilika, pregrupisali, jer smo ostali bez nekih ključnih igrača. Prije svega, tu mislim na organizatora igre Gordića. U ove tri utakmice evidentan je napredak u našoj igri. Nadam se da ćemo tako nastaviti. Očekuje nas u subotu ozbiljna utakmica. Ekipa Derbija je sastavljena od isku-

snih, provjerenih igrača, uz nekoliko mladih. Ipak, iskusni igrači nose njihovu igru i zajedno sa trojicom Amerikanaca predstavljaju ekipu za respect. Rezultati koje su postigli u dosadašnjem dijelu sezone to potvrđuju. Na nama je da u utakmicu uđemo maksimalo koncentrisani i da dobrom odbranom i pametnim napadom dođemo do još jednog trijumfa u ABA ligi. Nije mnogo ostalo do kraja, tri utakmice, i gledaćemo da uspješno završimo sezonu – kazao je trener Mornara Mihailo Pavićević. U prvom dijelu sezone, Mornar je u ,,Morači“ uknjižio ubjedljivu pobjedu protiv SC Derbija sa 95:76. Zato bi po-

bjedom u ovom duelu preskočili Podgoričane na tabeli. - Očekuju nas dvije utakmice u ,,Topolici“, sa SC Derbijem i Krkom. Ta dva eventualna trijumfa dovela bi nas do 11 pobjeda u ovoj sezoni što bi bio veoma solidan rezultat, s obzirom na sve nedaće koje su nas pratile. Ipak, sve naše misli su okrenute ka Podgoričanima. SC Derbi ima pobjedu i utakmicu više od nas i lijepo bi bilo da ga ,,uhvatimo“ u svojoj dvorani, iako neće biti nimalo lako. Riječ je o kvalitetnoj, kompaktnoj ekipi koja kad ima svoj dan svakome može da pomrsi račune – ističe „snajper“ Barana Marko Jeremić.

,,STUDENTI“ NEMAJU ŠTO DA IZGUBE

SC Derbi je ove sezone upisao samo jednu pobjedu u gostima, protiv Splita, pa će u preostala dva meča, protiv Mornara i Zadra, pokušati da uveća taj bilans. - Čeka nas iskusan tim sa dobrim pojedincima. Odigrali su protiv Partizana u Beogradu veoma dobru utakmicu i siguran sam da će nastaviti u istom ritmu i sada na njihovom terenu. Na nama je da ispravimo greške iz prve utakmice sa njima i da odigramo fokusirano, svako da obavi svoje zadatke i da budemo tokom cijelog meča puni energije – kazao je trener SC Derbija Andrej Žakelj. Podgoričani su ove sezone igra-

li najbolje na svom terenu, gdje su, između ostalih, porazili i tri učesnika plej-ofa, Budućnost Voli, Igokeu i FMP. Protiv Mornara su doživjeli drugi najubjedljiviji poraz kod kuće (ubjedljivija je bila jedino Crvena zvezda sa 99:67), pa će imati i dodatan motiv u ovom meču. - U Baru nas očekuje nezgodna ekipa Mornara. U meč ulazimo ambiciozno, nemamo šta da izgubimo. Mornar je oslabljen na poziciji plejmejkera zbog povreda, ali ima veoma dobru centarsku liniju. Moramo da spriječimo njihov ofanzivni skok jer smo u ,,Morači“ imali problem sa tim. Moramo da zaustavimo i njihove otvorene šuteve koje smo dozvolili u prvom meču, i da odigramo što bolju utakmicu i nadamo se pobjedi – kazao je Vasilije Baćović, centar SC Derbija. S. J.

Arena

18 Sportski miks BUDUĆNOST BEMAX IGRA ZA 14. TITULU: Danas prvi meč finala plej-ofa za košarkašice

,,Vučice“ za novu krunu

Podgoričanke će nakon ,,šetnje“ kroz ligu sada u dva meča finala plej-ofa nastojati da opravdaju očekivanja i novom duplom krunom stave tačku na izazovnu sezonu, gdje su sa nikad mlađim timom doživjele samo dva poraza, oba od Celja. Nakon 12 kola, slijedi finale plej-ofa, koje se igra na dvije pobjede, a prvi meč igra se danas (16.30 h) u ,,Bemax areni“, gdje će drugu godinu zaredom rival ,,plavima“ biti njihova filijala i praktično juniorski tim – Podgorica. Jasno je da ih čeka rutina na putu do 14. titule prvaka… - Nakon obaveza u WABA ligi sada smo fokusirane na trening i naravno da osvojimo duplu krunu. Nakon Kupa, sada slijedi borba za titulu i naravno da smo svjesne da imamo ulogu apsolutnog favorita. Očekujem da pokažemo dobar ritam, iako je od

Novi trener Rudara debituje na klupi u neđelju prot PODGORICA – Srđan Nikić je odradio dva treninga u novoj ulozi, a imaće još jedan uoči prve utakmice na klupi Rudara.

PODGORICA – Košarkašice Budućnost Bemaxa bez prave konkurencije su posljednjih deset godina na domaćoj sceni, što najbolje potvrđuje podatak da su već devet godina bez poraza.

NOVI TROFEJ ŽELJA: Dragana Živković u akciji

fajnal-fora WABA lige prošlo dvadesetak dana. Utakmice na domaćoj sceni su za nas jači trening, ali čim se igra za trofej motiv je tu. Drago mi je da je Podgorica opet u finalu, jer ipak smo mi jedna porodica – rekla je Dragana Živković, kapitenka Budućnost Bemaxa. Podgorica je od formiranja igrala već tri finala – prošle sezone izabranice Petra Stojanovića igrale su oba finala, a sada nakon borbe za Kup, igraće i finale plej-ofa. - Svakako da je za nas velika stvar da imamo priliku da igramo utakmice protiv Budućnosti. To je za naše mlađe igračice dobra prilika da vide trenutne mogućnosti, ali i da kroz takve utakmice stiču

iskustvo. Igrali smo nekoliko egal utakmica protiv Primorja, a ovo će biti šansa da na kraju sezone pokušamo da protiv nedodirljive Budućnosti ostavimo što bolji utisak i da se mlade igračice predstave u što boljem svjetlu – rekao je Stojanović. Podgorica je već pokazala da ima nekoliko izuzetnih talenata poput Baošić, Begović, Vukčević, Vučinić, Šćepanović, koje će sigurno biti nove nade i za Budućnost, pa će ovo finale biti lijepa prilika da pokažu svoj talenat. Prvi finalni duel u ,,Bemax areni“ počinje u 16.30 časova, a finalna serija igra se na dvije pobjede. Drugi meč na programu je u srijedu u istoj dvorani. R. P.

Subota. 9. april 2022.

A debi nije bilo kakav – četrdeset trogodišnji Podgoričanin predvodiće prvi put Pljevljake u neđelju protiv Iskre, kluba u kojem je ostavio trag kao igrač, potom kao dugogodišnji asistent i donedavno šef stručnog štaba. Mladi strateg iz dobro poznatog ambijenta počinje borbu za opstanak sa prvoligašem sa sjevera države. - Dosta neobična situacija za mene. Ali, svjestan sam da je ovo posao koji donosi nepredviđene stvari. Iskra će mi ostati u najljepšem sjećanju, proveo sam tamo dug i lijep period, s tim što sam sada trener Rudara. Sudbina je htjela da debitujem u Danilovgradu, a uradiću sve da startujem sa pozitivnim rezultatom. Fokusiran sam strogo na Rudar i vjerujem da ćemo zajedničkim snagama ispuniti cilj do kraja sezone – rekao je Nikić za Pobjedu. Rudar je vezao četiri poraza, a u posljednjih sedam utakmica nije osjetio slast pobjede. Ekipa je skliznula u zonu baraža, ceh slabih rezultata platio je prethodni kormilar Rade Petrović umjesto kojeg je postavljen Nikić. Nekadašnjem napadaču nije strano da vadi tim sa začelja. Prije godinu je započeo samostalnu trenersku karijeru, a dopalo mu je da spašava Iskru koja je bila u ozbiljnoj krizi.

Nikić: S m i vjerom u DEBITUJE PROTIV SVOG NEKADAŠNJEG KLUBA: Srđan Nikić juče na treningu

Bez problema je riješio dvomeč baraža sa Igalom, a nakog toga dobio povjerenje rukovodstva da nastavi posao u klubu iz Danilovgrada. Nikić je na stadionu ,,Braće Velašević“ radio odlično. O tome svjedoči činjenica da je sa

Danas na programu utakmice 27. kola Druge fudbalske lige Crne Gore

Sport na

Košarka - ABA liga 19.00: Mornar - SC Derbi

Fudbal - LA liga 18.30: Viljareal - A. Bilbao Fudbal - Serija A 20.45: Kaljari - Juventus

Fudbal - Serija A 18.00: Inter - Verona Fudbal - LA liga 21.00: Real M. - Hetafe

Fudbal - Premijer liga 16.00: Sautepton - Čelzi Fudbal - Bundesliga 18.30: Herta - Union Berlin

Fudbal - Premijer liga 13.30: Everton - Mančester j.

PODGORICA – Utakmicama 27. kola danas se nastavlja takmičenje u Drugoj ligi. Nova runda drugoligaškog karavana donosi i nastavak borbe na vrhu, gdje Jedinstvo i Arsenal jure prvo mjesto, odnosno vizu za Prvu ligu. Jedinstvo ima tri boda prednosti, a danas ima realno lak zadatak – Bjelopoljci dočekuju ,,fenjeraša“, ekipu Titograda. Jedinstvo ima lijepu priliku da ostvari novu pobjedu, a bivšeg šampiona praktično pozdravi iz Druge lige. Arsenal je takođe favorit, ali Tivćani gostuju Grblju, koji je na sedam bodova od opasne zone, tako da još nije u dobroj situ-

Vodeći protiv ,,davljenika“

TEŽAK ISPIT ZA KOTORANE: Marko Bugarin (Bokelj)

aciji. Ipak, kvalitet je na strani gostiju, ali primorski derbi svakako bi trebalo da donese

zanimljiv fudbal. Još jedan primorski derbi igra se u Kotoru, gdje se sastaju Bo-

kelj i Igalo. Bokelj juri baraž, a Igalo je sa nekim neplaniranim kiksevima, čini se, ispalo iz borbe za treće mjesto. Sa druge strane, serijom dobrih rezultata Mladost i Kom su se uključili u bitku za baraž, pa je ovaj duel od izuzetne važnosti za Kotorane. Cetinje i Kom igraće u Golubovcima. Tim iz Prijestonice još se nada da može do opstanka, jer juri sedam bodova zaostatka za Grbljem, dok je Komu sada svaki bod bitan u borbi za baraž. Jasno je da se očekuje izuzetno uzbudljiv meč u kojem su bodovi potrebni i jednima i drugima. R. P.

,,crveno-bijelima“ bio treći u Telekom 1. CFL, uz plasman u polufinale Kupa. Intrigantno je napustio Iskru 9. marta nakon trijumfa nad Petrovcem, a to je objasnio ličnim razlozima. Sada je na novom početku. Če-

Raspored i tabele GOLUBOVCI: Cetinje - Kom RADANOVIĆI: Grbalj - Arsenal BIJELO POLJE: Jedinstvo - OFK Titograd KOTOR: Bokelj - Igalo Sve utakmice počinju u 15.30 časova. 1. Jedinstvo 26 2. Arsenal 26 3. Bokelj 26 4. OFK Mladost DG 26 5. Kom 26 6. Igalo 26 7. Berane 26 8. Grbalj 26 9. Cetinje 26 10. OFK Titograd 26

18 16 11 11 12 9 9 5 5 3

6 9 10 9 5 5 3 9 2 4

2 44:10 60 1 41:18 57 5 28:14 43 6 34:27 42 9 35:29 41 12 29:26 32 14 26:38 30 12 24:36 24 19 18:50 17 19 15:46 13

Odloženo u Beranama

Utakmica Berane – OFK Mladost DG neće biti odigrana danas, već je meč odložen, a Komisija za takmičenje naknadno će odrediti novi termin.

Arena

Subota. 9. april 2022.

Fudbal 19

tiv Iskre, svog dojučerašnjeg tima

D. MALIDŽAN

motivom u uspjeh

ka ga sličan put... - Nikada ne kukam, niti pravim alibi. Situacija na tabeli daleko je od poželjne, ali na sastanku sam saopštio igračima da ćemo u svakoj utakmici do kraja igrati na pobjedu. To je moja filozofija. Tako je bilo i kada sam bio u

Danilovgradu, tako će biti i sada u Rudaru. Vidjećemo gdje će nas to odvesti. Optimista sam, ušao sam u ovaj izazov sa motivom i vjerom u uspjeh. Rudar je veliki klub i čast je biti na njegovoj klupi – ističe nekadašnji fudbaler brojnih crnogorskih klubova, kao i Radničkog iz Niša, te Slovana iz Bratislave. Pljevljaci su posljednji poraz doživjeli prošle srijede od Budućnosti pod Goricom (2:0). Nijesu se vraćali kući, nego su ostali da treniraju na Starom aerodromu do meča sa Iskrom. Nikić skenira igrački kadar. Mada, sve fudbalere poznaje, budući da je na crnogorskoj sceni prisutan od prvog dana osnivanja lige na državnom nivou. - Imamo kadrovskih problema, ali što je tu je. Ne želim da o tome pričamo. Moramo da se mobilišemo i izvučemo maksimum. Probaćemo da izbjegnemo baraž, ali ne daj, Bože – i ako to ne bude slučaj, siguran sam da kroz duele doigravanja možemo da izborimo opstanak. Rudaru je mjesto u eliti – kazao je novi šef struke Pljevljaka.

,,Crveni“ će u Beogradu odigrati dvije utakmice

Kadeti na turniru ,,Miljan Miljanić“

PODGORICA – Crnogorska kadetska fudbalska reprezentacija učestvovaće od 12. do 14. aprila na međunarodnom memorijalnom turniru ,,Miljan Miljanić“, koji će se održati u Beogradu. Selektor Goran Perišić pozvao je 20 igrača za taj turnir – golmani: Stefan Nenezić (Budućnost), Ivan Božinović (Grbalj); odbrana: Zarija Kumburović, Lazar Maraš, Bodin Tomašević (Budućnost), Nemanja Radević (OFK Titograd), Miloš Vračar (Podgorica), Lazar Šekularac (Jezero), Bojan Damjanović (Sutjeska), Danilo Pejović (Kom); vezni red: Marko Perović, Stefan Đukanović, Vasilije Adžić, Danilo Vukanić, Andrej Camaj (Budućnost), Filip Perović (Iskra), Andrija Bulatović (Kom), Vuk Popović (Zeta); napad: Marko Tadić (OFK Titograd), Ilija Batrićević (Partizan, Srbija). U utorak 12. aprila sastaće se Crna Gora – Sjeverna Makedonija od 13 časova i Srbija – Republika Irska od 16 časova. Dva dana kasnije igraju se utakmica za treće mjesto (13 h) i finale (16 h). R. P.

Nikić je tokom igračke karijere nosio dres Rudara, a sada se vratio u drugačijoj ulozi. Naglašava da je naišao na toplu dobrodošlicu. - Sa direktorom Tomaševićem i saradnikom u stručnom štabu Radanovićem sam igrao. Odmah smo našli zajednički jezik. Zajedno stremimo ostvarenju ambicija. Kao fudbaler sam bio član Rudara. Pljevlja su domaćinski grad, prime te toplo, takvo gostoprimstvo nijesam osjetio nigdje. To je grad koji živi za fudbal, a Rudar je ozbiljan klub. Uradićemo sve da vratimo prepoznatljivi sjaj ovom kolektivu. Rudar je jedan od naših najtrofejnijih klubova i nadam se da će u budućnosti ponovo biti u vrhu. Nikić u prste poznaje Iskru. Teško da dojučerašnji saradnici mogu da mu spreme neko taktičko iznenađenje. - Moramo realno da pričamo – oni su favoriti. Imaju kvalitet, individualni i kolektivni. Dugo sam bio tamo i mislim da ne mogu da me iznenade ni na jedan način. Sada gledam svoj novi tim. Izaći ćemo sa ofanzivnim stavom. Napadački od starta. Tražiću od momaka da daju sve na terenu, da nakon utakmice možemo da se pogledamo u oči. Za koliko će to biti dovoljno – vidjećemo. Uvjeren sam da hrabrom, disciplinovanom i muškom igrom možemo do pozitivnog epiloga – zaključio je Nikić. Nakon 28. kola, Rudar je osmi na tabeli, sa 29 bodova, tri iza Mornara koji je u sigurnoj luci. D. K.

Ćavi kritičan nakon remija 1:1 sa Ajntrahtom u Ligi Evrope

Rezultat dobar, ne i igra Ćavi Ernandes, strateg Barselone, nije bio zadovoljan izdanjem tima u remiju 1:1 u gostima Ajntrahtu, u prvom meču četvrtfinala Lige Evrope. Slavni Katalonac je istakao da je rezultat njegove ekipe povoljan. Barsa ima jasnu ambiciju da osvoji evropski trofej ovog proljeća. - Teška i komplikovana utakmica je za nama. Protivnik

je imao dobre šanse nakon tranzicije. Stvorili smo manje šansi nego inače i nijesam zadovoljan igrom. Ali, rezultat je dobar. ,,Patili“ smo na terenu i, rekao bih, nijesmo ni imali sreće na žrijebu. Ajntraht je zaista težak protivnik i moraćemo bolje da se pozabavimo njihovom tranzicijom – rekao je Ćavi nakon duela u Njemačkoj. Već narednog četvrtka u Barseloni igraće se revanš. R. A.

PONOVO SE UPISAO U STRIJELCE: Vasilije Terzić postiže pogodak protiv Pljevljaka

Budućnost bez većih problema savladala Rudar u prvenstvenom meču pod Goricom

Pobjede se nižu, a vrh nedostižan PODGORICA – Budućnost je ostvarila pet pobjeda u posljednjih sedam utakmica, naizgled dobar ritam, s tim što se zaostatak za vodećom Sutjeskom ne smanjuje.

,,Plavi“ kasne 11 bodova za liderom, a do kraja prvenstva ostalo je osam kola. Sve je manje nade za Podgoričane da će odbraniti titulu. Izabranici Aleksandra Nedovića savladali su prije dva dana Rudar (2:0), ali nijesu mnogo profitirali na tabeli jer su Nikšićani bili bolji od Podgorice na ,,DG areni“ (1:0). - Velika je razlika, ali ne i nedostižna. Mi smo Budućnost, borićemo se dok god postoji teoretska šansa da priredimo obrt na vrhu tabele. Potrudićemo se da dobijemo sve utakmice do kraja, ma koliko to bilo teško. Ako to ne bude dovoljno za titulu, uradićemo sve da osvojimo Kup. Sa jednim trofejom spasili bismo sezonu – za Pobjedu kaže kapiten Vasilije Terzić, koji je prokomentarisao posljednji trijumf nad Rudarom pod Goricom. - Pružamo zapažene partije u

posljednja tri meča. To je ono čemu težimo. Naravno, uvijek može bolje i trudićemo se da dižemo formu kako se bliži kraj takmičarske godine. Rezultat protiv Rudara nije došao u pitanje. Dali smo gol na vrijeme, potom još jedan kojim smo prelomili utakmicu. Imali smo još šansi, ali zadovoljni smo pobjedom od 2:0 – ističe dvadeset dvogodišnji vezista. Terzić je potpisao drugi pogodak za domaćina – izveo je tako dobro penal da golman Jasmin Agović nije imao mogućnost da odbrani šut sa ,,kreča“. Nekadašnji mladi reprezentativac dao je treći gol u Telekom 1. CFL, čime je izjednačio najbolji lični učinak u Ligi. Ove sezone može da pomjeri sopstvene granice... - Nikada ne gledam sebe. Tim je ispred svih nas. Uvijek neko iskoči. Volio bih da postignem još koji gol i asistenciju, ali sve bih to mijenjao za pobjede ekipe – rekao je Terzić. Mala je vjerovatnoća da Budućnost odbrani titulu, ali od pehara Kupa dijele je tri meča. U poneđeljak je žrijeb polufinala. Mogući rival je neko od tri

ekipe iz vrha tabele – Sutjeska, Dečić ili Iskra. Ima li Terzić želju? - Nemam – bez dvoumljenja odgovora kapiten Podgoričana. - Sa kim god da nas spoje kuglice, znamo da moramo da izvučemo najbolje iz sebe da bismo prošli. Igraju se dvije utakmice u polufinalu, potom finale na jednu. Nemamo prava na grešku. Uradićemo sve da budemo dio najljepšeg meča u godini. Siguran sam da bi naši navijači napravili lijepu atmosferu, a na nama je da ih obradujemo osvajanjem masovnijeg takmičenja. Ipak, prvo da vidimo ko će nam biti rival prije finala. Spremićemo se i tražiti pobjedu – naglašava Terzić. Dan uoči žrijeba Kupa, Budućnost će gostovati Mornaru u 29. kolu elitnog karavana. - Barani su u nizu od šest utakmica bez pobjede, gori im pod nogama i biće motivisani da se ,,vade“ protiv nas. Očekuje nas težak ispit, ali za nas je pobjeda jedini izbor. Samo da budemo zdravi. Vjerujem da onda neće biti problema ni na ,,Topolici“, ni u izazovima koji slijede – zaključio je Terzić. D. K.

Sutjeska pozitivnu seriju nastavila i u neđelju u Lješkopolju

Podgorica preskočena, fokus na Zetu



NIKŠIĆ – Fudbaleri Sutjeske pozitivnu seriju rezultata nastavili su i na gostovanju Podgorici. Iako se stanje na tabeli nije promijenilo nakon 28. kola, jer je i Budućnost trijumfovala, tako da je lider sačuvao ,,plus 11“, u taboru Nikšićana ima dosta razloga za zadovoljstvo. Sutjeska je, drugi put zaredom, slavila na gostovanju, ostala ubjedljiv lider i napravila još jedan korak ka konačnom cilju, odnosno tituli. - Nijesmo zadovoljni igrom, nijesmo postigli pogodak, ali zatresla se mreža domaćina i to je najvažnije, jer pripisali smo bodove. Sad već sigurnijim korakom idemo na titulu,

Aleksandar Vlahović u akciji

a moglo bi se reći i da imamo povoljan raspored. Nije lako ostati neporažen toliko dugo,

a mi uspijevamo i mislim da su posljednja dva gostovanja, odnosno, tih novih šest bodova,

Za Nikšićane ovo je bila specifična utakmica – u finišu je nakon skoro osam mjeseci zaigrao Dragan Grivić

bili prekretnica – kazao je desni bek Aleksandar Vlahović. Međutim, za Nikšićane je ovo bila vrlo specifična utakmica iz više razloga. U finišu meča zaigrao je i Dragan Grivić, nakon skoro osam mjeseci pauze, dok je golman i kapiten Vladan Giljen zbog povrede gol morao napustiti u 26. minutu... Milija Savović je kalkulisao uoči ovog meča, pa je šansu od početka dao i momcima koji nijesu imali zavidnu minutažu od početka prvenstva, nekima koji su bili donedavno roviti... Svakako, isplatilo se, jer po-

bjeda je uknjižena i Sutjeska je ostla neporažena od početka proljećnog dijela takmičenja. Ali, meč u Lješkopolju je arhiviran, već sjutra kraj Bistrice dolazi Zeta. - Sad se spremamo za Zetu. Svjesni smo u kakvoj je situaciji, a te utakmice su uvijek zanimljive i dobre. Dakle, preokupirani smo predstojećim protivnikom i ne odustajemo od svoje formule, jer ona donosi rezultat. Igre se zaboravljaju, a bodovi se pripisuju i od njih zavisi kome će pripasti trofej – kazao je Vlahović. Ra. P.

Arena

BLIC

20 Sportski miks

Subota. 9. april 2022.

PODSJEĆANJE: Cetinje jedan od šest gradova s manje od 50

Scene sa tribina dvorane u Beogradu

Skandal navijača Zvezde na evroligaškoj utakmici u Beogradu

Razvili anti-NATO zastavu i skandirali Rusiji

PODGORICA - Novi skandal u režiji navijača Crvene zvezde. Naime, sinoć u Beogradu u posljednjem kolu evroligaškog takmičenja u meču Crvene zvezde i Anadoli Efesa domaći navijači su dali gromoglasnu podršku Rusiji skandirajući naizmjenično ,,Srbija - Rusija“. Štaviše, da domaći navijači podržavaju invaziju Rusije na Ukrajinu pokazali su razvijanjem antiNATO zastave, što je ispraćeno gromoglasnim skandiranjem ,,Srbija - Rusija“. To se ponovilo

još nekoliko puta do kraja meča. Da podsjetimo, košarkaši Crvene zvezde došli su u žižu javnosti prošle neđelje kada su u Kaunasu, uoči samog početka meča sa Žalgirisom, po direktivi menadžmenta kluba, odbili da drže transparent na kome je pisalo ,,STOP RATU“. Sinoćnje scene u dvorani ,,Aleksandar Nikolić,, bili su zapravo odgovora na dešavanja iz Kaunasa. Košarkaši Crvene zvezde su pobijedili Anadoli Efesa sa 93:85. J. T.

Kvalifikacije za odbojkaško Prvenstvo evrope za juniore

Crna Gora na startu poražena od Norveške Crna Gora Norveška

2 3

PODGORICA – Dvorana: ,,Verde kompleks“. Gledalaca: 100 Sudije: Gjoka (Albanija) i Milojević (Slovenija). Rezultat po setovima: 25:21, 23:25, 23:25, 25:19, 12:15. CRNA GORA: Zec, Krivokapić, Mašković, Rađenović, Božović 2, Miljanić 24, Čičić, Rovčanin 9, Femić 4, Ćinćur 14, Novaković, Vimbaljević 17. NORVEŠKA: Utvik, Morten, Forland 4, Asgard, Holmefjord, Foseli 1, Gundersen 6, Ekeland 16, Klungsojr

35, Haldorsen 5, Ingebrigtsen 13, Elingsen 2. Nakon drame u pet setova, muška juniorska odbojkaška reprezentacija Crne Gore poražena je od selekcije Norveške 3:2, u prvom kolu grupe H kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, na turniru koji se održava u Podgorici. Crna Gora je vodila 1:0, Norveška je preokrenula na 2:1, a naša selekcija je onda izborila peti set. Izabranici Predraga Ćorluke su u taj-breku poveli 5:3 a onda i 8:3 kada se činilo da pobjeda ne može izmaći. Međutim, Norveška se nije preda-

vala, prvo je izjednačila na 12:12, a onda sa tri poena u nizu stigli do pobjede. U našem timu najviše poena osvojili su Miro Miljanić (24), Vukašin Cimbaljević (17) i Matija Ćinćur (14). U prvom meču ove grupe, Slovačka je bila bolja od Finske 3:2. Crna Gora danas igra sa Slovačkom, sjutra sa Finskom, a oba meča počinju u 19 časova. Plasman na EP izboriće pobjednici sedam kvalifikacionih grupa, dok će se sedam drugoplasiranih i najbolja trećeplasirana reprezentacija plasirati u treću rundu kvalifikacija (od 30. juna do 3. jula), iz koje će plasman na EP ostvariti četiri najbolje selekcije, odnosno po dvije prvoplasirane iz svake grupe. S. J.

Kvalifikacije za odbojkaško Prvenstvo evrope za juniorke

Danas odluka o plasmanu BiH Crna Gora

2 3

SARAJEVO – Arena „Hills“, Ilidža. Gledalaca: 500. Sudije: Cevril Ebu Kaja (Turska) i Eleni Danilidu (Grčka). Rezultat po setovima: 23:25, 22:25, 25:23, 25:22, 11:15. BOSNA I HERCEGOVINA: Terzić 9, Lažetić 1, Katalina 8, Maslo, Brašnić (libero), Buljubašić 9, Manojlović 7, Rendić 22, Koprivica (libero), Kovačević 7, Nuhbegović 5, Klopić 4. CRNA GORA: Madžgalj (libero), Krivokapić 1, Rudan, Krunić (libero), Vlaović 20, Jovović 24, Dragojević 6, Davidović, Krgović, Božović, Leovac 12, Ražnatović 4. Još jedan dramatičan meč odigrala je ženska juniorska odboj-

kaška reprezentacija Crne Gore u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, na turniru u Sarajevu. Za razliku od prvog meča koji su izgubile nakon pet setova od Švajcarske (nakon što su vodile 2:1 u setovima), crnogorske juniorke su više sreće imale u drugom susretu grupe F grupe, koji su „crvene“ dobile 3:2 protiv domaće Bosne i Hercegovine. Izabranice Zlatka Ćaćića, međutim, imaju za čim da žale, jer su imale priliku da susret dobiju maksimalnim rezultatom, koji bi im donio najmanje drugo mjesto u grupi, a u nekom dobrom spletu okolnosti možda i prvu poziciju. Poslije sjajno odigrana prva dva seta i vođstva od 2:0, Crna Gora je u trećem setu vodila 23:20, bila na dva poena od maksimalne pobjede, ali do kraja seta nije osvojila ni poen. BiH je sa pet uzastopnih poena

smanjila na 2:1, potom i izjednačila na 2:2 u setovima. Ipak, naša selekcija je imale snage, znanja i nerava da u finišu petog seta zaigra najbolje, osvoji četiri poena, a rival samo jedan, i tako stigne do prve pobjede. Crna Gora je završila nastup na kvalifikacionom turniru sa pobjedom i tri boda, a da li će uspjeti da izbori plasman na EP (kao prvoplasirana) ili, pak, vizu za treću rundu kvalifikacija (kao drugoplasirana), ili će biti eliminisana, zavisi od današnjeg meča između BiH i Švajcarske. Maksimalne pobjede bilo kojeg rivala Crnoj Gori donose drugo mjesto, kao i pobjeda Švajcarske od 3:2. Ako Bosna i Hercegovina pobijedi 3:2, onda će sve tri selekcije imati isti broj pobjeda, bodova i set-količnik, pa će konačan plasman odrediti poenkoličnik. S. J.

Posljednji su kartu za mjesto među osam izborili pariski ,,sveci“, koji su na svom terenu u četvrtak savladali Elverum (37:30), nakon što je u Norveškoj bilo 30:30. Da je skandinavski predstavnik napravio iznenađenje i slavio u Francuskoj, postao bi tek sedmi tim u istoriji LŠ koji se domogao četvrtfinala, a da dolazi iz grada koji nema više od 50 hiljada stanovnika (računajući populaciju u gradskom jezgru, ne na teritoriji cijele opštine). Elverum bi, u tom slučaju, bio treći po redu grad s najmanjim brojem stanovnika (15.000) koji je ugostio četvrtfinalni meč elitnog takmičenja. Na listi od šest ,,odabranih“ gradova nalazi se Cetinje, sa populacijom od 14 hiljada stanovnika. Crnogorska prijestonica zauzima drugo mjesto, iza Skjerna (8.000), čiji je istoimeni rukometni klub četvrtfinale LŠ igrao u sezoni 2017/18. Predstavnike među osam najboljih timova od gradova sa najviše 50 hiljada stanovnika imali su i Metković (17 hiljada), Koper (25 hiljada), Celje (38

hiljada) i Lemgo (41 hiljada). Istorijska sezona Lovćena bila je 2000/01, kada je igrao u grupi D sa španskim Portland San Antonijom, norveškim Runar Sandefjordom i češkim Banjikom iz Karvine.

Naši bokseri uspješni prvog dana turnira „Memorijal Vlaznija“

Šampion SR Jugoslavije bio je prvi u grupi, sa devet bodova, jednim više od San Antonija, koji je te sezone stigao do evropskog trona, a u aprilu 2013. bankrotirao i prestao da postoji.

RSCG

PODGORICA – Monpelje, Kjelce našeg Branka Vujovića, Flensburg, Barselona, Vesprem, Alborg, Kil i Pari Sen Žermen igraće u četvrtfinalu Lige šampiona za rukometaše.

PRIVATNA ARHIVA

Bio jednom evr

Zapažen nastup Crnogoraca PODGORICA – Crnogorski bokseri imali su zapažen nastup prvog dana turnira „Memorijal Vlaznija“, koji je počeo u Skadru. Dva naša reprezentativca ostvarila su pobjede, Edin Alković izborio je finale bez borbe, dok je samo Dimitrije Milić poražen, tako da je crnogorska selekcija imala odličan nastup. U polufinalu pobjede su ostvarili Petar Liješević i Milorad Purić, u kategoriji do 86 kilograma. Dimitrije Milić poražen je u kategoriji +92 kilograma, dok se direktno plasirao u finale Edin Alković, kategorije 63,5 kilograma. - Zadovoljan sam nastupima naših takmičara, koji su imali dobre mečeve i za koje je ovaj turnir od izuzetnog značaja. Alković nije imao rivala na startu, ali u finalnim mečevima očekujem uzbudljive borbe i sigurno da će ovaj turnir imati značaja za sve njih – kazao je Dragan Đuričković, trener Podgorice, koji je sa takmičarima na turniru u Skadru. Liješević je u polufinalu savladao Remza Mustafića sa Kosova, dok je Purić bio bolji od domaćeg takmičara Besara Sule, tako da će se u finalu sastati takmičari BK Podgorica Liješević i Purić. Milić je u poražen od Đelanija Rojkua. Alković će u finalu raditi Ibrahima Mezana iz Albanije. R. P.

ŠUTIRAO BEZ PROMAŠAJA: Marko Radoman,

SBbet Prva liga za rukometaše (

Budvani sve PODGORICA – Rukometaši Budvanske rivijere sve su bliže drugoj tituli šampiona Crne Gore u klupskoj istoriji. Ekipa Dejana Dragnića zadržala je maksimalan učinak i nakon 17. kola – lider SBbet Prve lige pobijedio je Sutjesku (34:22) i uz meč više ima šest bodova prednosti nad Lovćenom. Najefikasniji u budvanskom timu bili su Marko Radoman (bez promašaja) i Đorđo Peruničić sa po osam pogodaka, Luka Nikolić do-

Arena

Subota. 9. april 2022.

Sportski miks 21

0 hiljada stanovnika koji je imao četvrtfinalistu rukometne LŠ

ropski Lovćen...

Ekipa Lovćena iz slavnih dana cetinjskog velikana

Lovćen je u četvrtfinalu igrao s njemačkim velikanom Kilom. U prvom meču poražen je u gostima 35:22, da bi u Sportskom centru ,,Lovćen“ slavio 29:24. Trener je bio Pero Milošević, a članovi zlatne generaci-

je Nenad Puljezević, Goran Đukanović, Stevo - Šiško Nikočević, Petar Kapisoda, Petar Vujanović, Mladen Rakčević, Nikola Bogdanović, Ivan Ćaćić, Boris Čurlevski, Dalibor Čutura, Sergo Da-

tukašvili, Ratko Đurković, Veselin Đukanović, Nebojša Stojinović, Milan Vučićević, Nikola Vujović... Lovćen je u Ligi šampiona igrao i u sezoni 2001/02, i u grupi A bio posljednji, s jednom pobjedom i pet poraza u konkurenciji Portland San Antonija, Koldinga i Sportinga. Bilo je to zlatno doba Lovćena, tokom kojeg su osvojene po dvije titule u prvenstvu i Kupu Jugoslavije. Najveći crnogorski klub danas je miljama daleko od visina koje je dostigao prije 20 godina. Na Cetinju nema uslova da se igra ni regionalna SEHA liga, u kojoj je Lovćen posljednji put nastupao u sezoni 2013/14. ,,Crveni“ su godinama na margini regionalnih i evropskih rukometnih zbivanja, klub se dugo muči(o) s finansijama, mijenjao uprave, a ni danas – uprkos konsolidaciji – nije ni blizu klubovima s kojim se nekad ravnopravno takmičio i pobjeđivao ih. Zbog toga priča o fenomenu, tako malom gradu koji je dao četvrtfinalistu Lige šampiona i mnoge rukometne asove, ima dvije strane. Koliko podsjećanje na Lovćen s početka ovog milenijuma budi lijepa sjećanja, toliko pogled na uslove u kojima današnji Lovćen funkcioniše ne daje nadu da će uskoro pod Orlovim kršem gostovati evropska elita... N. KOSTIĆ

Jadran rasterećenije čeka novi duel u Kotoru

Druga utakmica finalne serije za vaterpoliste

Kotorani pod moranjem Danas (17.30): Primorac – Jadran PODGORICA – Jadran je pobjedom na startu finalne serije stekao psihološku prednost, ali Primorac se ne predaje. Svjesni su u kotorskom klubu da im je današnji duel kod kuće bukvalno biti ili ne biti. Pobjeda bi ih vratila na put, poraz udaljio od borbe za trofej namijenjen najboljoj crnogorskoj vaterpolo ekipi. Finalna serija igra se u tri dobijene utakmice, a Novljani su na premijeri odigrali skoro savršen meč. U tome su im pomogli i Kotorani koji su podbacili napadački u dijelu igrača više (šut 13-2, promašili 11 uzastopnih napada), a nijesu se proslavili ni odbram-

beno. Jadran je postigao devet golova, od čega sedam u posljednje tri četvrtine. - Prava rješenja moramo da nađemo i večeras i odigramo mnogo bolje. Brzopletost ne može da prođe, a Jadran nas je kaznio zbog nervoze i neiskorišćenih šansi koje smo morali da iskoristimo. Nadam se da ćemo u drugom meču odigrati znatno bolje – istakao je Ranko Perović, trener Primorca. Novljani su odbrambeno držali daleko od gola Kotorane, presing se pokazao kao pravo rješenje, a koliko su bili dominantni pokazuje podatak da su gosti do gola u posljednjoj četvrtini

stigli nakon više od 20 minuta igre. Upravo je takav odnos i ritam priželjkivao trener Petar Radanović. Kompletnu sliku upotpunio je Dimitrije Obradović sa vrhunskom partijom. - Nijesmo imali oscilacije, a to je najvažnije, a Obradović je našao pravu formu kroz prvu utakmicu – kazao je trener novljanske ekipe. Novljani u drugi meč ulaze sa više samopouzdanja, ali… - Dobro je kada se pobjedom otvori serija, ali večeras u Kotoru očekujem ,,pakao“ i mnogo bolju, kvalitetniju utakmicu – istakao je Radanović. Utakmica počinje u 17.30 sati. A. M.

Čelnici Svjetske i Evropske federacije vodenih sportova bili gosti VPSCG PODGORICA – Predsjednici Svjetske i Evropske federacije vodenih sportova kapiteni – Husain Al Musalam i Antonio Silva bili su gosti Vaterpolo i plivačkog saveza Crne Gore. Čelni ljudi dvije krovne međunarodne institucije prvi put su posjetili našu državu i Savez, što je bila velika čast i priznanje, ali i potvrda ozbiljnog rada Saveza, kazao je predsjednik VPSCG dr Đuro Marić.

bek Budvanske rivijere

(17. kolo)

ve bliže tituli dao je šest, koliko je za goste postigao Aleksa Jokić. Poslije dva tijesna poraza, Rudar je upisao pobjedu – Pljevljaci su u gostima pobijedili Partizan 1949 (21:17), uz osam golova Dragana Jelušića. Dejan Čolović imao je 15 odbrana, jednu više od Ivana Čulea na golu domaćina. Danas od 18 sati sastaju se Berane 1949 i Lovćen, dok su sjutra na programu tri meča: Komovi – Brskovo (18 h), Danilovgrad – Jedinstvo (18) i Mornar 7 – Budućnost Podgorica (19.30). Ne. K.

- Mi jesmo prepoznati kao vaterpolo nacija, iako smo mala zemlja, ali sa dugom tradicijom. Ove godine obilježavamo 100 godina plivačkog i vaterpolo sporta i 75 godina Saveza, a dolazak čelnih ljudi FINA i LEN predstavlja ogromnu čast za nas i naš Savez. Imamo nekoliko ideja kako vaterpolo podići na viši nivo i vjerujem da ćemo napraviti pomak za vrijeme mandata gospodina Huseina, jer slušajući ga na kongresu u Dohi, osjetio sam veliku želju da vaterpolo postane još bolji. Takođe, posljednjih godinu, od kada je došlo novo rukovodstvo, pokušavamo i da plivanje podignemo na viši nivo, i u tome je napravljen značajan pomak – poručio je Marić. Predsjednik FINA je istakao da mu je zadovoljstvo što je posjetio Crnu Goru, koja je jedna od vodećih reprezentacija u svjetskom vaterpolu. - Došao sam u zemlju vaterpola. Nijesam osoba iz vaterpola, ali mi treba vaša pomoć sa idejama, kako da proširimo vaterpolo bazu i da ga podignemo na još veći nivo. Moramo da promijenimo nešto, a vi ćete mi pomoći u tome. Moramo raditi zajedno na promjeni kalendara i usklađenosti između FINA i LEN, i ako u tome uspijemo, a siguran sam da hoćemo, pred vaterpolom je svijetla budućnost.

Potvrđen kvalitetan rad našeg Saveza

Predsjednik LEN Antonio Silva zahvalio je Vaterpolo i plivačkom savezu Crne Gore na velikoj podršci. - Zahvalnost dugujemo i Milošu Mračeviću koji je u našem glavnom birou i osoba zadužena za razvoj vaterpola u novim sredinama. Nakon dugo godina, napokon imamo dobru saradnju sa FINA, što je jako važno. Moramo odmah da krenemo sa promocijom vaterpola u zemljama u kojima nije razvijen. Sastanku su prisustvovali i potpredsjednik LEN Josip Varvodić i Entoni Ervin, koji je sa 35 godina postao najstariji olimpijski šampion u plivanju, a zlato na OI u Riju došlo je 16 godina pošto je u Sidneju trijumfovao u istoj disciplini. Visoke zvaničnike FINA i LEN ugostili su i predsjednik Crnogorskog olimpijskog komiteta Dušan Simonović i generalni sekretar Igor Vušurović, kao i direktor Uprave za sport i mlade Marko Begović.

- Velika je čast što smo imali priliku da ugostimo najvažnije ljude iz svijeta vodenih sportova, pogotovo što je vaterpolo naš najtrofejniji sport. Sigurni smo da ćemo naše vaterpoliste gledati i u Parizu i da ćemo i na OI doći do toliko željene medalje, jedine koja nedostaje u bogatoj riznici. Svi moramo zajednički da radimo na razvoju i promociji vaterpola i da omogućimo najbolje uslove za rad, kako bi nas i u budućnosti obradovali sa nekom od medalja – poručio je Simonović. Direktor Uprave za sport i mlade Marko Begović je istakao da će u narednom periodu intenzivno raditi na poboljšanju uslova za rad crnogorskih sportista, i na razvoju infrastrukture. - Imali smo nekoliko razgovora u posljednje vrijeme sa našim najtrofejnijim sportom, na temu razvoja vaterpola i plivanja. Posebna mi je čast što je Crnu Goru posjetilo ime kakvo je Entoni Ervin, osvajač nekoliko olimpijskih

medalja, jer upravo je naš cilj fokus na sportistima, i da njima obezbijedima što bolje uslove za rad. Prethodnih dana smo imali sastanke sa lokalnim upravama, na temu infrastrukture i izgradnje novih sportskih objekata, među njima i bazena, i u naredne dvije godine uložićemo oko 25 miliona u ove projekte – naglasio je Begović. Predjsednik VPSCG dr Marić je podsjetio da će naša zemlja biti domaćin dva velika takmičenja, krajem aprila ugostićemo osam vaterpolo velesila, a u septembru biće domaćini Evropskog prvenstva za mlade reprezentacije. Naše seniore ovog ljeta očekuju dva velika takmičenja: Svjetsko prvenstvo u Budimpešti i Evropsko prvenstvo u Splitu. Ispred VPSCG, sastancima su prisustvovali potpredsjednik Nenad Vukanić, direktor Radovan Milinić, član UO Miloš Mračević i selektor Vladimir Gojković. A. M.

22 Feljton

Subota, 9. april 2022.

11.

OSVRT NA ZABORAVLJENU KNJIGU NIKOLE P. RAJKOVIĆA

Neki su bili u zatvoru, a nekima su i kuće zapaljene

Početkom 1919. godine u Crnoj Gori dođe do podijele na dvije dinastične stranke tzv. Godine 1918. oslobođene su od „Bjelaše“ i „Zelenaše“. Ove stranke su iz svojih redova formirale oružane jedinice da bi tim okupatora sve zemlje jugoslopostigle politički cilj. Kosijeri su u ovom pokretu se opredijelili za zelenaše kao cjelina, a venskih naroda. Iste godine došlo je do ujedinjenja naroda ovaj su pravac izabrali dogovorno i dobrovoljno » Priredio: Slobodan ČUKIĆ

Jugoslavije u jednu državu što je bila odavno želja ovih naroda. Početkom 1919. godine u Crnoj Gori dođe do podele na dvije dinastične stranke tzv. „Bjelaše” i „Zelenaše”. (…) Ove stranke su iz svojih redova formirale oružane jedinice da bi tim postigle politički cilj. Kosijeri su u ovom pokretu se opredijelili za zelenaše kao cjelina, a ovaj su pravac izabrali dogovorno i dobrovoljno gledajući više po tradiciji na neka plemena susjedna. Na dan 6. januara (Badnje veče) 1919. godine ove oformljene jedinice zelenaša pod komandom svojih oficira izvršile su napad na Cetinje s ciljem da ga zauzmu i uspostave svoju vlast. U ovom blokadnom lancu uglavnom od jednog dijela zelenaša sa područja Katunske nahije, Kosijeri su posjeli položaj ispod brda Zavale pa do Koronjine. U borbi koja je toga dana vođena sa bjelašima koji su branili prilaz Cetinju bilo je gubitaka i sa jedne i sa druge strane. (…) Toga dana u ovoj borbi poginuli su dvojica boraca iz Kosijera i to: Vasilija Purov Đurković i Spasoje Nikolin Adžić, a nešto kasnije i Blagota Đuranov Radović kao zelenaš. Piscu ovih redova su ove borbe u pamćenju, a djeca su u Kosijerima naučena od starijih pjevala pjesmu protiv bjelaša a veličala kralja Nikolu. Poslije povratka poraženih zelenaša nastala je nemirna situacija na području u okolini Cetinja. Početkom 1919. godine kolona naoružanih bjelaša od nekoliko stotina krenula je iz Cetinja prema Kosijerima i dalje radi razoružavanja zelenaša. Ova kolona se je zadržala jedan dan na samoj granici Kosijera da bi za to vrijeme se prikupilo oružje. Kada je kolona naišla u Kosijerima sačekao ih je predsjednik opštine Lazar R. Radović kod škole u Kosijerima i predao im puške, našto je komandant kolone Vidak Đelević kada je video



Na dan 6. januara (Badnje veče) 1919. godine izvršen je napad na Cetinje. U borbi koja je toga dana vođena sa bjelašima koji su branili prilaz Cetinju bilo je gubitaka i sa jedne i sa druge strane. Toga dana u ovoj borbi poginuli su dvojica boraca iz Kosijera i to: Vasilija Purov Đurković i Spasoje Nikolin Adžić

Crnogorska vojska 1912. godine

da tu nema oružja sem 7-8 pušaka neupotrebljivih rekao da je to „sprdnja i prevara” i da su 150 Kosijera napadali Cetinje a sad su sakrili oružje. Predsjednik opštine je rekao da nemaju oružja jer su ga predali Austriji kao ostala Crnogorska vojska, a komandant može ići sa vojskom i pretresati kuće. Kolona je produžila prema Štitarima bez ikakvih represalija ovog puta. Poslije ovoga 1919. godine došla je jedna jedinica naoružanih bjelaša sa Čeva u Kosijere i tom prilikom mobilisala sve sposobne ljude i uputila ih u raznim pravcima da traže komite. Ove patrole išle su čak do Grahova i do Komana i u drugim pravcima i sa tih mjesta u povratku donijele su potvrde kao opravdanje. Za to vrijeme jedinice bjelaša su se hranile po kućama kosijerskih sela. Kako su prošli stanovnici Kosijera u 1919. godini od strane bjelaša i vlasti može donekle ilustrovati jedan izvještaj Cetinjskog okružnog načelstva u kojemu piše i ovo:

„Preduzete su sljedeće mjere. 1. od zalaska sunca zabranjen je izlazak iz kuće; 2. naređeno je hapšenje svih porodica iz kojih neko ima u šumu, kao i uzimanje u taoce 5-6 viđenijih ljudi; 3. niko ne može primiti ni kilogram brašna ili drugih namirnica; 4. zabranjen je polazak na Cetinje, na Pazar ili na drugi posao, bez obzira dali neko ima propusnicu”. Zašto su ovako izuzetne represivne mjere bile potrebne nad narodom ove male zajednice od strane vlasti teško je protumačiti. No nije se ni na ovo stalo već su poslije ovoga jedinice Cetinjskog garnizona posjele dominantne položaje na brdskom lancu između sela: Tomića, Mikulića i Orašana sa sjeverne i Kosijera i Đinovića sa južne strane. Jedna od ovih jedinica bila je na brdo Golu glavu a druga na Zlogoru, tako das u imale pregled i kontrolu puteva koji prolaze između pomenu-

Dušan - Baro Đurković (u sredini), na porodičnoj grobnici kod crkve u Kosijerima

tih sela. Posijedanjem ovih položaja otvoreno je teško stanje za stanovništvo jer im je bilo ograničeno kretanje i rad na svojim imanjima. Od 1919.-1922. godine neki ljudi iz Kosijera bili su u zatvor a nekima su i kuće zapaljene i vršena konfiskacija pokretne imovine. Prelazimo sa opisivanjem naprednog pokreta koji je prethodio burnim događajima 1941. godine. Još 1935. godine počeo se osjećati uticaj i rad Komunističke partije i na području Kosijera. Te godine osnovana je organizacija „Seljačko bratstvo” i izabrano je rukovodstvo. Ova organizacija koja je bila formirana pod uticajem Komunističke partije izradila je program rada na području svoje djelatnosti (…) Ovoj organizaciji pristupio je veći broj ljudi iz Kosijera. Ubrzo je organizacija zabranjena od strane vlasti (…) Godine 1936. na protestni miting koji je Komunistička partija organizovala na Cetinju, jedna grupa omladinaca iz

Spomen-ploča na Belvederu

Kosijera na čelu sa DušanomBarom Đurkovićem pošla je da uzme učešća u protestnom mitingu. Grupi omladinaca iz Kosijera ulazak u Cetinje bio je spriječen od strane žandara iza Crne grede te se je vratila i ispod Zavale sišla na kolski put iznad Dobrskog Sela. Tu se je spojila ova grupa sa velikom masom naroda koja je išla iz Riječke i Crmničke nahije u pravcu Cetinja noseći zastave i transparente. Toga dana kao što je poznato žandarmerija je otvorila i policija mitraljesku vatru na narod ispod Belvedera. Pored 6 poginulih bio je velik broj ranjenih učesnika ovog mitinga. Najteži ranjenik bio je Dušan – Baro Đurković te se je grupa učesnika iz Kosijera zadržala kod svog ranjenog druga i tom prilikom bila uhapšena i zatvorena u Cetinju sa jednim dijelom uhvaćenim pod Belveder. Poslije 2 mjeseca izdržanog zatvora i štrajka glađu od 6 dana učesnici belvederskog događaja pušteni su na slobodu usljed nedostatka

dokaza za postojanje krivičnog djela. Istog dana poslije izlaska iz zatvora fotografisala se jedna grupa zatvorenika (…) Prema podacima koje je dao drug Janko Lopičić i koji je sliku sačuvao evo imenika sa gornje fotografije zatvorenih sa Belvedera 1936. godine, a to su s lijeva na desno; sjede: Nikola Bastać (umro u logoru), drugi nepoznat, Milo Lubarda, Jokica Tomašević (sestra Jovana Tomaševića), Ivo Dapčević, Blažo Lopičić i Nikola P. Rajković. U srednji red su: Krcun Ražnatović, strijeljan 1942. god, Đoko Bastać, Luka Jovićević, Miloš N. Mihaljević, Jelena Lopičić, Rose Tatar, Milo S. Banović (pog. kao k. dir. čete 1944. g), Milica Lopičić, Jovan T. Strugar i Milovan M. Strugar. Stoje: Pavle Lopičić, Božo Lopičić (poginuo na Pljevljima 1941. g), Petar Vojvodić (narodni heroj), sljedeći nepoznat, Mitar V. Strugar (poginuo u Bosni k. dir. čete 1943. g), Petar S. Gazivoda, Niko M. Strugar (narodni heroj), sljedeća dva nepoznati, Petar N. Strugar (poginuo 1942. g. kao k. dir. čete u Bosnu), Milo S. Janković, Stevo S. Kraljević (poginuo na Rijeci Crnojevića 2. VIII 1942. godine kao član AGIT PROPA PK KPJ za Crnu Goru), Vido M. Strugar, Dušan – Baro Đurković, Vlado Adžić, Drago J. Janković i Crnojević Đuro. U aprilskom slomu bivše Jugoslavije jedna grupa omladinaca iz Kosijera po direktivi i pod rukovodstvom Komunističke partije iznosila je oružje i municiju iz Cetinja i magacinirala ga na sigurnom mjestu. U ovom ilegalnom magacinu bilo je smješteno 35 pušaka i veća količina municije. Bilo je sem ovoga, još oružja nešto sačuvano iz Prvog svjetskog rata a nešto pušaka su donijeli vojnici iz Kosijera poslije kapitulacije Jugoslavije 1941. godine. Mjeseca juna 1941. godine na terenu Kosijera izvođena je taktička obuka i nastava gađanja iz puške i pištolja. Ovoj nastavi koja se ilegalno izvodila prisustvovali su članovi KPJ I SKOJ, napredni omladinci kao i neki vojnici bivše jugoslovenske vojske. Obuka se izvodila na skrovitom mjestu u Orašanima kod Soko Grada (u dubini brdskog područja, prim. S.Č.). Rukovodilac i izvođač nastave bio je Vlado Adžić, student prava koji je bio odgovoran po vojnim pitanjima. Jedan od učesnika i slušalaca ovog kursa bio je pisac ove hronike (Nikola P. Rajković) koji je pozvat da pomaže izvođenju nastave. (Nastavlja se)

Subota, 9. april 2022.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Oglasi i obavještenja 23 “ Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list RCG”, broj 80/05 i “Službeni list CG”, broj 40/10, 73/10, 40/11, 27/13, 52/16 i 57/18) Sekretarijat za zaštitu prirodne i kulturne baštine: OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je preduzeće ‘’New Village’’ d.o.o. Budva, podnijelo zahtjev za izdavanje saglasnosti na Elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje Smještajnih objekata i proizvodnje - W CAMPUS, čija se realizacija predviđa na katastarskim parcelama br. 869, 870, 858 (veći dio), 872/1, 873/1, 874/2, 889/1, 890 KO Glavati, u zahvatu Prostorno-urbanističkog plana Opštine Kotor (‘’Sl. List CG’’ br. 95/20), u Kotoru. U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da učestvuje u javnoj raspravi i izvrši uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za zaštitu prirodne i kulturne baštine, radnim danima od 08 do 11 časova i na sajt opštine Kotor, www. kotor.me. Rok za učešeće u javnoj raspravi i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Opština Kotor, Sekretarijat za zaštitu prirodne i kulturne baštine, kao i na e-mail: bastina@kotor.me je 09.05.2022. godine. Javna tribina o predmetnom elaboratu održaće se Palati Bizanti, Stari grad, dana 14.04.2022. godine, sa početkom u 13 časova.’’ Sekretarka Sekretarijata za zaštitu prirodne i kulturne baštine Bojana Petković,dipl.inž.arh.

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Na osnovu člana 14 a u vezi sa članom 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18), Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

Obavještava zainteresovanu javnost da je „TOFI“ D.O.O. iz Rožaja, podnijelo zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za objekat: Postrojenje za proizvodnju asfalta-asfaltna baza, na katastarskoj parceli br. 1374 KO Rožaje. Uvid se može izvršiti u prostorijama Sekretrijata za planiranje, uređenje prostora i zaštitu životne sredine (kancelarija br.6) svakim radnim danom od 11h do 14h, počev od 11.04.2022. godine. Zainteresovani organi i organizacije mogu, u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema, odnosno objavljivanja obavještenja, dostaviti mišljenje i primjedbe ovom Sekretarijatu, kao nadležnom organu. SEKRETARIJAT ZA UREĐENJE PROSTORA I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE ROŽAJE

Iv.br.402/2022 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3. Januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca „NOVI VOLVOX“ D.O.O. PODGORICA, Put Vojislavljevića br.91, Podgorica, koga zastupa punomoćnica Nataša Đelević, advokatica iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE „SILK ROAD COMPANY MNE“ - EXPORT-IMPORT BIJELO POLJE, ul.Nedeljka Merdovića br.46, Bijelo Polje, radi naplate novčanog potraživanja, dana 08.04.2022.godine, shodno čl.45 ZIO-a

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca „NOVI VOLVOX“ D.O.O. PODGORICA, protiv izvršnog dužnika DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE „SILK ROAD COMPANY MNE“ - EXPORT-IMPORT BIJELO POLJE na osnovu vjerodostojnih isprava - računa-otpremnica, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.402/2022 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku DRUŠTVU SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE „SILK ROAD COMPANY MNE“ - EXPORT-IMPORT BIJELO POLJE - Rješenje o izvršenju Iv.br.402/2022 od 11.03.2022.godine.S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE „SILK ROAD COMPANY MNE“ - EXPORT-IMPORT BIJELO POLJE u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. U Bijelom Polju, Javni izvršitelj dana 08.04.2022. godine. Ivan Sekulić

MALI OGLASI NEKRETNINE PRODAJEM dvosoban komforan stan 76 m2 u najljepšem dijelu Bloka V u Podgorici. Cijena 1200 eura/m2. Tel. 067/285-840 1

PRODAJEM poslovni prostor! Ul. Slobode br. 72, Podgorica (centar grada) 66 m2. Cijena 200.000 e Tel 069/435-606 2 KUPUJEM dvosoban stan u prizemlju na Starom Aerodrumu, prva faza. Tel. 068/292-911 3

USLUGE STRUČNO i savjesno radimo skoro sve vrste građevinskih radova, kao i popravka krovova, dimnjaka i slično Tel.069/926-382, 020/629-558 4 OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih cijevi, popravka i zamjena instalacija. Non stop.Begović Tel.067/579-709, 069/269-550 5 OTČEPLJENJE kanalizacija el. sajlom. Dolazim odmah. NON STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. BEGOVIĆ TEL.069/747-204 , 069/424-150 , 067/473-367 6

24 Oglasi i obavještenja Na osnovu člana 56 Zakona o životnoj sredini (“Službeni list CG”, broj 52/16 Agencija za zastitu životne sredine objavljuje

Javni poziv Za Određivanje referentne laboratorije za sprovođenje poslova monitoringa životne sredine, morskog ekosistema za sve parametre osim bioloških i mikrobioloških parametara I Na osnovu člana 56 Zakona o životnoj sredini (“Službeni list CG”, bro52/16),monitoring sprovodi Agencija. Za sprovođenje pojedinih poslova monitoringa Agencija određuje jednu ili više referentnih laboratorija koje su akreditovane u skladu sa standardom MEST EN ISO/IEC 17025. Pored uslova iz stava 2 ovog člana Agencija uzima u obzir i kriterijume u pogledu međulaboratorijske provjere kvaliteta rada i iskustava u vršenju pojedinih poslova monitoringa. Ispunjenost uslova za referentne laboratorije iz stava 2 ovog člana utvrđuje Agencija. Referentne laboratorije iz stava 2 ovog člana određuju se na osnovu javnog poziva koji raspisuje Agencija. Rješenje o određivanju referentne laboratorije na osnovu javnog poziva izdaje se na period do četiri godine. II Shodno Zakonu o životnoj sredini (“Službeni list CG”, broj 52/16 člana 56 stav 8 ), Ministarstvo održivog razvoja i turizma donijelo je Pravilnik o kriterijumima koje treba da ispunjava referentna laboratorija za monitoring životne sredine (“Službeni list Crne Gore”, br. 011/17 od 20.02.2017),koji je sastavni dio ovog poziva. Član 1 Referentna laboratorija za monitoring životne sredine u pogledu među laboratorijske provjere kvaliteta rada I iskustva za pojedine poslove monitoringa, treba da ispunjava kriterijume utvrđene ovim pravilnikom. Član 2 Referentna laboratorija za monitoring životne sredine treba da ima: 1) godišnji plan sprovođenja međulaboratorijskih ispitivanja; 2) učešće u međulaboratorijskim ispitivanjima sprovedenim od sertifikovanih organizatora država članica Evropske unije u skladu sa međunarodnim standardima (ISO/IEC 17043:2010; ILAC P13:10/2010; ISO/IEC 17011), kao i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama; 3) realizovana međulaboratorijska ispitivanja od strane nesertifikovanih organizatora, ukoliko u periodu od dvije godine nijesu organizovana međulaboratorijska ispitivanja od sertifikovanih organizatora država članica Evropske unije, pri čemu međulaboratorijsko ispitivanje mora biti realizovano sa pravnim licima akreditovanim u skladu sa standardom MEST EN ISO/IEC 17025, kao i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama; 4) rezultate sprovedenih ispitivanja koji ne smiju biti stariji od dvije godine za svako mjerenje za koje se traži ovlašćenje; 5) iskustvo za sprovođenje pojedinih poslova monitoringa (prethodno iskustvo i uspješnost kvaliteta obavljanja djelatnosti); 6) odgovarajući obim akreditacije. III Dokaze iz člana 2 dokazuju se potvrdom,rjesenjem, sertifikatom,izdatom od institucije gdje su rađena ispitivanja. IV Rješenje se izdaje na period do 4 godine V Rok za dostavljanje prijava iz stava 1 ovog člana je 10 (deset) dana od dana objavljivanja javnog poziva. VI Zainteresovani ponuđači dostavljaju original ili ovjerenu kopiju gore navedene dokumentacije. Prijava se u zatvorenoj koverti dostavlja na arhivu Agencije za zaštitu životne sredine, na adresu: AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Ulica IV Proleterske brigade broj 19 81000 Podgorica sa napomenom na poleđini kovetre: „prijava Za Određivanje referentne laboratorije za sprovođenje poslova monitoringa životne sredine, morskog ekosistema za sve parametre osim bioloških i mikrobioloških parametara VII Javni poziv će se objaviti u dnevnom listu „ Pobjeda“ i na web sajtu Agencije za zaštitu životne sredine , www. epa.org.me VIII Krajnji rok za dostavu dokumentacije je 18.04.2022.godine do 12h IX Komisija će u roku od tri dana od dana otvranja dokumentacije donijeti Resenje o odabiru referentne laboratorije i istu objaviti na svojoj internet stranici. DIREKTOR dr Milan Gazdić

Subota, 9. april 2022. JAVNI IZVRŠITELJ: MARKO ĐAKOVIĆ HERCEG NOVI, UL. SAVA ILIĆA BROJ: I.112/2020 IZVRŠNI POVJERILAC: AD ,,PRVA BANKA CRNE GORE” - osnovana 1901. godine, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br. 141, Podgorica, PIB: 02096099. IZVRŠNI DUŽNIK: ŠILJEGOVIĆ DARKO iz Herceg Novog, Branka Ćopića br.2, Radi namirenja novčane tražbine izvršnog povjerioca, sa troškovima izvršnog postupka, prodajom nepokretnosti, u smislu odredbe čl.169-177 ZIO-a, donio

ZAKLJUČAK O PRODAJI Određuje se treća prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u: Listu nepokretnosti LN.br. 730 KO Kuti, susvojina 1/12 Predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u zaključku su predmet prodaje po rješenju I.br. 112/2020 od 07.02.2020.godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 8,021.64 eura sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.07.2018. godine pa do isplate, troškova parničnog postupka u iznosu od 75,00 eura, troškova izvršnog postupka u iznosu od 75,00 eura, nagrade za sprovođenje izvršenja u iznosu od 240,65 eura, te svih troškova izvršnog postupka koliko u konačnom budu iznosili. Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem o utvđivanju vrijednosti nepokretnosti I.br. 112/2020 od 22.06.2021. godine, u smislu odredbe čl.168.ZIO i iznosi 17,000.00 eura Treće javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 06.05.2022.godine u 14.00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja. Na trećem javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod 50 % utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Stranke i založni povjerioci se mogu sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja, po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvršitelja br. 53518956-53 kod Prve banke, u iznosu od 1,700.00 eura, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na račun Javnog izvršitelja br. 535-14666-22 kod Prve banke, u roku od 10 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji. Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene. Zaključak o prodaji će se objaviti, na predlog izvršnog povjerioca ili izvršnog dužnika u medijima o trošku predlagača. Pozivaju se Šiljegović Ana, Šiljegović Boris, Jokić Jadranka, Konić Lidija, Šiljegović Mario, Šiljegović Mirko, Veljković Slavica u smislu čl 170. i čl. 171.ZIO-a, kao nosioci prava preče kupovine, da pristupe na ročištu za održavanje prodaje koja je zakazana za dan 06.05.2022.godine u 14.00 h Zaklučak o prodaji dostaviti strankama i založnim povjeriocima. Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO U Herceg Novom, dana 08.04.2022.godine Javni izvršitelj Ma rko Đa ković

Subota, 9. april 2022.

Marketing 25

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. april 2022. Voljenom ocu i đedu

Dragi naš

VASILIJE RAKU RADONJIĆU

Živjećeš kroz najljepše uspomene u našim srcima. Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Pridružio si se prerano anđelima i pošao na vječni put. Nebo je bogatije za jednu najsjajniju zvijezdu, a mi siromašniji za jedno malo, čisto srce. Neka tvoja duša počiva u miru. Tvoji ĆERANIĆI

423 Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dragom

Kćerka ZORKA i unučad IVAN i ANA

433 Danas je šest mjeseci od smrti našeg voljenog

VASILIJI

VASILIJU KAVAJI

VESKO ĐUKANOVIĆ sa porodicom

IDŽO MUDREŠA sa porodicom

424

425

RADOMIR Ristov OSTOJIĆ Posljednji pozdrav ujaku Vječno će nam nedostajati ljubav i toplina kojom si nas uvijek tako nesebično obasipao. Kćerke: MARICA i BORKA s porodicama 432

BORU GLAVANOVIĆU

Danas je šest mjeseci od smrti našeg voljenog supruga i oca

Teško je opisati bol za tobom, ujače. Neizmjerno sam ti zahvalan za svu ljubav koju si mi pružao. S poštovanjem i ljubavlju ću te se uvijek sjećati. 427

Sestrić ĐURO PERČOBIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav dragom bratu

RADOMIR Ristov OSTOJIĆ Ljubav, ponos i poštovanje smrt ne može da prekine. Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava. MILIJANA, RADOVAN, MILOVAN, VESELINKA, STANOJKA, BORKA i MARICA 431 Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dragom

BORU GLAVANOVIĆU Tuga i bol što smo te izgubili nikada neće prestati a sjećanje na tebe, tvoju dobrotu i ljubav koju si nam pružao zauvijek će ostati u našim srcima. Neka te čuvaju anđeli nebeski. 428

Tvoja sestra STANKA PERČOBIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav dragom ujaku

VASILIJE

VASILIJU R. KAVAJA

Počivaj u miru, neka te anđeli čuvaju.

436

BORU GLAVANOVIĆU

JELENA JOVOVIĆ

BRANKA, ZORAN, OLJA, MARKO i JELENA 435

Tvoje veliko srce i dobra duša zaslužuju vječno sjećanje i tugu. Počivaj u miru na nekom ljepšem mjestu. Tvoja sestričina MARINA sa porodicom 429

Посљедњи поздрав драгом брату и стрицу

ЗОРАН Павлов-Бајов БУРИЋ Почивај у миру и нека ти је вјечна слава. 434

Од браће МИХАИЛА и ДАРКА и синовца АНДРИЈЕ

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 9. april 2022. Posljednji pozdrav mom voljenom unuku

Našoj ikoni, našem

VAKIJU

VASILIJU

ВАСИЛИЈЕ

Од самог твог рођења овај свијет је био премали за тебе и твоје храбро и велико срце. Живио си од љубави и зато из Божијег царства чувај мајку, сестре и оца. Срешћемо се опет, мој Ваки.

КАЋА и ЖАНА ВУЧИНИЋ

Dušo moja napaćena. Ne mogu da vjerujem da te baba više neće zagrliti. Neka ti moje suze ne remete mir.

Bol nas čini nijemim jer nijesmo bili spremni za rastanak. Ovo što osjećamo se ne može pretvoriti u riječi. Naš svijet je stao ali vjerujemo da si Ti u novom svijetu odmorio svoje umorno tijelo. Otkinut je veliki dio naše prošlosti a i budućnosti. Putuj u nove svjetove, Anđele naš, koji si ljepši od ovog koji nam te je uzeo. Nećemo se nikada rastati od Tebe bićeš uvijek i svuda sa nama dok dišemo.

Baba MARICA

Tvoji neutješni RODITELJI i SESTRE

420

416

Posljednji pozdrav našem bratiću

Mom jedinom

403

VAKIJU

VASILIJU

Posljednji pozdrav kumu

Tužan je ovaj pozdrav. Nije nam se dalo da se igramo i družimo ljepše i duže. Morali smo biti nježni i tihi a htjeli smo drugačije. Ipak smo se nadali da ćemo nekad moći. Od sada ćeš ti biti naša najsjajnija zvijezda na nebu.

Što da napišem da bude dostojno Tebe. Moja duša i srce su pošli sa Tobom. Mali moj, jednog dana opet zajedno. Volim te, dušo moje duše, dok živim živiš.

VASILIJU STEVAN, FILIP i DANILO Hrabri dječače, sklopio si oči zauvijek i otišao na neko bolje mjesto. Neka te čuvaju anđeli! Kumovi: LIDIJA, ZORAN, NATAŠA, KRISTIJAN i HANJA

Tvoja VANJA

421

417

Dragi

Mom jedinom

402 Dragom

VAKIJU

VASILIJE VASILIJU Riječi su nestale, ostala je samo tuga. Ostaćeš zauvijek u našim srcima. Neka te anđeli čuvaju.

Počivaj u miru, mali anđele.

SANDRA i RALE

LUKA i TANJA

395 Posljednji pozdrav dragom

Moj Vasilije, ne mogu da vjerujem da sam ovaj put došla Tebe da ispratim. Ne postoje riječi kojima bih opisala što osjećam. Bio si veliki borac, naučio me da budem hrabra i jaka. Neka te Anđeli čuvaju, počivaj u miru koji si zaslužio. Zauvijek si u mom srcu.

Tvoja NIKOLETA

422

418

Dragi kumiću

Voljenom unuku, sestriću i bratu

VASILIJU Počivaj u miru sa anđelima. DRAGAN - PEŚKO PEJAKOVIĆ sa porodicom

VASILIJE

401 Posljednji pozdrav dragom kumu

Istina je teška, tuga velika, boli previše a riječi premalo da kažemo kako se osjećamo. Odmori svoju anđeosku dušu. S ljubavlju i bolom porodica pokojnog BRANKA PERUNOVIĆA

VASILIJU

Tvoje lavlje srce se umorilo, junače naš. Počivaj na nekom ljepšem mjestu u miru među anđelima jer si ti naš ANĐEO.

396 Baba MARICA, ujak PEĐA, ujna SANJA, i braća STEVAN, FILIP i DANILO

VASILIJU KAVAJI Sa nevjericom i tugom smo prihvatili tvoj odlazak. Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju. 426

Kumovi: LIDIJA, NIKOLA i VUKAN

e-mail: oglasno@t-com.me 419

28 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. april 2022. Pola godine otkad nije sa nama naš voljeni sin, brat, đever i stric

Дана 7. априла 2022. године послије краће болести преминуо је

Тужним срцем јављамо да је у 69. години послије дуже болести преминуо наш драги

BATKO

ЗАРИЈА Николин РАИЧЕВИЋ 1947–2022.

ЗОРАН Павлов-Бајов БУРИЋ Саучешће примамо у градској капели у Даниловграду 8. априла од 10 до 15 часова и 9. априла од 10 до 15 часова, након чега ће се обавити сахрана у породичној гробници на градском гробљу у Даниловграду.

ОЖАЛОШЋЕНИ: брат МИЛАН, сестра ВАЈА, ћерка ЈАДРАНКА, синови ЖЕЉКО и НЕНАД, снахе, братанићи, братаничне, сестрићи, сестричне, унучад и остала родбина РАИЧЕВИЋ

387

Svakog dana, Bale, isto pitanje koje nema odgovora, kako izgubi svoj život i ostavi nam veliku prazninu, bol i tugu. Nedostaješ nam, neutješni smo za sve dane koji dolaze. Čuvamo te i živiš u našim srcima i mislima.

Саучешће примамо у градској капели у Даниловграду дана 8. априла 2022. од 10 до 17 часова и дана 9. априла од 10 до 14 часова. Сахрана ће се обавити истог дана у 15 часова на сеоском гробљу у Вељој Загреди. ОЖАЛОШЋЕНИ: супруга ВЕСЕЛИНКА, син САША, кћерке СЛАЂАНА и СНЕЖАНА, браћа МИЛОРАД - Бато, РАНКО, ЖАРКО, МИХАИЛО и ДАРКО, сестре МИЛОСАВА, СТАНОЈКА, СОЊА и СЛОБОДАНКА, снахе КОВИЉКА, ЉУБИНКА и СТАНИЦА, унучад, братанићи, братаничне, сестрићи, сестричне и остала многобројна родбина БУРИЋ и ујчевина УСКОКОВИЋ

Tvoja PORODICA

390

386 Trideset četiri su godine od smrti našeg dragog

Prođe šest mjeseci, a još ne možemo vjerovati da te izgubismo. Prolaze dani, noći, mjeseci, a mi još iščekujemo da se pojaviš odnekud. Ništa više nije isto, i nikad neće biti isto bez tebe. Milion slika mi prolazi kroz glavu, a na svakoj si isti, srećan i nasmijan. Nismo te mogli sačuvati od smrti, ali ćemo te čuvati od zaborava.

Дана 8. априла 2022. у 77. години живота након дуже болести умрла је наша драга

MILORADA VUJAČIĆA

JOVANKE M. VUJAČIĆ

S ljubavlju i poštovanjem.

Саучешће примамо у капели под Требјесом дана 8. априла од 12 до 16 часова и дана 9. априла од 11 до 15 часова када ће се обавити сахрана на Новом гробљу под Требјесом.

ОЖАЛОШЋЕНИ: супруг САВО, синови ДРАГАН и ЗОРАН, брат РАДОСАВ, сестра ЦВИЈЕТА, снахе МИРА и ДАНИЦА, унучад ДАЈАНА, ТАМАРА, МИЛАН и МАТИЈА, братанићи, сестрићи, сестричне и остала бројна родбина

GARA i NIKOLA 391

МАРИЦА Савова ЂУКАНОВИЋ рођена Росандић

BATKU

devet godina od smrti naše drage

Kćerka LENA i zet MILENKO MIJOVIĆ sa djecom

Obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da će se našoj dragoj i voljenoj

430 Navršavaju se dvije godine od smrti naše drage supruge, majke i babe

RADOJKI Perovoj PERUŠKO rođ. Lambeta

385

održati ČETRDESETODNEVNI POMEN

Tetka

RAKE N. VUKADINOVIĆ Vrijeme koje je prošlo nije umanjilo bol i tugu za tobom. Ostaćeš uvijek voljena i nikad zaboravljena. Počivaj u miru. Tvoji: NOVAK, ŽELJKA i NATAŠA sa porodicama

DRAGOSLAVA - DRAGA VUKAŠINOVIĆ

Pomen će se održati u subotu, 9. aprila 2022. godine u 11 časova na groblju kod crkve Sv. Ane na Savini. OŽALOŠĆENA PORODICA 410 Прошло је четрдесет тужних дана од твог одласка, драга бако

399 Počivaj u miru, sa najmilijima, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Dvije godine otkako nijesi sa nama

РАДОЈКА ПЕРУШКО

Tvoji bratanići: LUKA, DEJAN i MIŠKO sa porodicama

Хвала за најљепше успомене којим си обојила наше животе. Вјечно ћеш живјети у нашим срцима.

RAKE N. VUKADINOVIĆ

404

Draga majko, teško je riječima opisati koliko nam nedostaješ, koliko su tužni dani bez tebe. Vrijeme nije lijek već samo svjedok bola, tuge, praznine što nijesi sa nama. Neka tvoja plemenita duša nađe mir među anđelima. Ćerka NATAŠA sa porodicom 400

Твоја унучад: МАРИЈА и НИКОЛА ДРАГИЋЕВИЋ 409

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 9. april 2022.

Dana 9. aprila 2022. godine navršava se 40 tužnih dana od smrti naše sestre, tetke i zaove

Navršava se tužna godina od kada nije sa nama naš

Prođe tužna godina od kada nas je napustio naš voljeni

DARKO V. KALEZIĆ

DARKO Velimirov KALEZIĆ

Tvoj odlazak je ostavio veliku prazninu, a nama ostaje sjećanje na tvoj kratak ali častan život. Ponosni na tvoju đecu i tvoju Veru. Nikada te nećemo zaboraviti.

Ne boli samo smrt već i život koji je mogao da traje a ugasi se. Bole pobjede kao i porazi, uspjeh podjednako kao i neuspjeh i sve u jednom trenutku postaje besmisleno i prazno. Nismo uspjeli ni da ti stegnemo ruku na kraju, napustio si nas bez ijedne riječi i pošao u zagrljaj voljenom ocu. Kažu da je moralo tako. A da li je? I da si pošao na neko ljepše mjesto, nadamo se da jesi ali nama ostaju jedina utjeha tvoja tri anđela uz koja moramo nastaviti tamo gdje smo stali. Porodica će u nedelju 10. aprila 2022. godine u 10 časova posjetiti Darkovu vječnu kuću.

1975–2021.

ZORICA Petrova SAVOVIĆ

Draga naša Zorice, baš kad je trebalo da se više posvetimo jedni drugima, sudbina je na najteži način poremetila naše planove. Ostaje nam da budemo jedni drugima utjeha i da čuvamo uspomenu na tebe. Hvala ti za sestrinsku ljubav i podršku. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Tvoji: stric VJEKOSLAV - KAĆO, strina SAVETA, brat DRAŽEN i sestra DIJANA sa porodicama

Tvoji: brat Vjekoslav, sestre Čeda, Julka i Venera sa porodicama

Porodica: majka ZAGORKA, supruga VERA, kćerke ANASTASIJA i ELENA, sin UROŠ, sestre DRAGICA i DALIBORKA i baba JELICA

384 Navršava se četrdeset dana, od odlaska u vječnost, mojeg dragog i poštovanog supruga

388

382 Tužno sjećanje na naše voljene

Навршава се годину дана од када нас је напустила наша

RADOVANA RAŠA MARTINOVIĆA МИЛАНКА Михаилова МАРИЋ Заувијек у нашим срцима и мислима. Недостајеш нам бескрајно. ЈЕЛЕНА, АЛЕКСА, ЗОРАН и ЗОРИЦА са породицама

Šest decenija našeg lijepog života, ostaju moje pamćenje, ispunjeno tvojom pažnjom, nježnošću, brigom i razumijevanjem. Mnogo mi nedostaješ. Samoća, koja sada čini moj život, teško se podnosi. Misli su upućene tebi i danu kada ćemo opet biti zajedno. Počivaj u miru, dobri moj Rašo.

VELIMIR Milošev KALEZIĆ

DARKO Velimirov KALEZIĆ

1998–2022.

2021–2022.

Žali za tobom Supruga ZORKA

393 411 Četrdeset je dana od smrti mojeg dobrog i plemenitog strica

Toliko toga smo trebali, htjeli i željeli zajedno ali vi ste nas iznenada napustili. Napustili ste nas dostojanstveno, mirno i tiho baš onako kako ste i živjeli. Ali u nama postoji ljubav koju smrt ne prekida i tuga koju vrijeme ne liječi, postoji svijet u našim snovima u kojem nas čekate, tamo vas uvijek nađemo i tamo ćete uvijek postojati.

Četrdeset je dana od smrti dragog i poštovanog strika

Vaša porodica: ZAGA, VERA, UROŠ, ANASTASIJA, ELENA, DACA, DRAGICA i JELICA

RADOVANA Đuzinog MARTINOVIĆA RAŠA

Nadam se da je njegova duša pronašla svoj mir. Lijepa sjećanja ostaju. BRANKO MARTINOVIĆ sa porodicom

U svim sjećanjima, koja sežu od mojih prvih životnih koraka, imao je posebno mjesto, na sebi svojstven način. Čuvaćemo ga od zaborava, u lijepim sjećanjima dok trajemo.

Četrdeset dana je od odlaska u vječnost našeg dragog i dobrog ujaka

JOVAN MARTINOVIĆ sa porodicom

383 Prođe godina...

413

DARKO KALEZIĆ 412 Navršava se četrdeset dana otkako nije sa nama moj dobri i dragi stric

RAŠA MARTINOVIĆA

... i nalazimo utjehu u sjećanju na bezbroj dobrih trenutaka koje smo imali sa tobom. Kad god pomislimo na tebe, pomišljamo na nas kako se družimo i smijemo. Nedostaješ nam više nego što riječi mogu reći. Jednom od najnevjerovatnijih ljudi – možda te nema, ali ćeš uvijek biti u našim mislima i srcima.

Za nas je bio kao roditelj, oslonac, učitelj i brižni ujak. Svaki period njegovog života, dodirivao se sa našim, pogotovo nakon odlaska naših roditelja. Čuvaćemo ga u srcu i žaliti za njim.

Tvoje kume: HAJDANA, VALERIJA i LENA

RAŠO MARTINOVIĆ

SRETO i LJUBE PEROVIĆ

392 S ljubavlju i tugom čuvaću ga od zaborava.

414

e-mail: oglasno@t-com.me

LJILJANA ADŽIĆ sa porodicom 415

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 9. april 2022. Godina je od smrti našeg prijatelja

Prošlo je godinu dana od smrti našeg direktora

PETRA MIKOVIĆA

Sa najdubljim poštovanjem i ljubavlju,

MILAN ĐURIŠIĆ sa porodicom

Sa ponosom Vas pominjemo, a sa tugom sjećamo.

394

Tužno sjećanje na naše voljene

KOLEKTIV PREDUZEĆA SPARK

13. 7. 2010.

12. 4. 2021.

ĐORĐE

RADOJKA

405

Prođe godinu dana od smrti našeg dragog

MARKOVIĆ

Prošla je godina dana od smrti našeg prijatelja

Vrijeme ne briše sjećanje i tugu. Vječno živite u našim srcima.

PETAR MIKOVIĆ

PETRA MIKOVIĆA

11. 4. 2021 – 11. 4. 2022.

Nedostaješ... Ponosni smo na svaku uspomenu i sjećanje na tebe.

Dostojanstvenim životom i velikim srcem zaslužio si vječno sjećanje.

PORODICA

397

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog DRAGICA i DUŠKO SENIĆ sa porodicom

Porodica MIKOVIĆ

407

408

Prođe godinu bez tebe, voljeni naš đede

Godina dana od smrti našeg

MILETE Đ. MEĐEDOVIĆA

BOŽA RAIČKOVIĆA

PETAR MIKOVIĆ

Počivaj u miru, čuvaćemo te od zaborava. Ponosni smo što smo te imali, a tužni što smo te izgubili. Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

Od ćerke SANJE i zeta RAJKA, prijateljice GARE i unučadi PETRA, SLAĐANE, JOVANE i MILENE RAIČEVIĆ 389

Dostojanstvenim životom i velikim srcem zaslužio si vječno sjećanje. Slijedit ćemo tvoj časni i pošteni životni put. Ovim putem zahvaljujemo svima koji izraziše saučešće ličnim prisustvom, putem telegrama ili na druge načine. U nedjelju 10. aprila 2022. godine u 10 časova bliža rodbina će posjetiti njegovu vječnu kuću i okititi je cvijećem.

Ožalošćeni: supruga SAVETA, kćeri VESNA, NATAŠA, BILJANA i LJILJANA, unučad MAŠA, MATIJA, ANDRIJA, MARIJA, VUK, TEODORA, NIKOLETA i HELENA

Tvoji pilići: MIHAILO, PETAR, NIKŠA i NINA

406

e-mail: oglasno@t-com.me

398

Subota, 9. april 2022.

Marketing

32 Marketing

Subota, 9. april 2022.

9. април 2022. | година III | број 110

ЈУНАЦИ ЛОШИХ ВРЕМЕНА

ISSN 2704-5226

онтроверзни мурал осуђеног ратног злочинца генерала Младића у Његошевој улици у Београду као да се отео контроли својих твораца. После више покушаја уклањања графита, скрнављења од стране револтираних грађана и активиста и онда упорних, поновних пресликавања зида истим цртежом симбола геноцида у Сребреници, сви ти слојеви боје и све те копије лика дале су један сасвим нови квалитет. Ако сада погледате лице генерала на том зиду, оно све мање и мање личи на себе. Црте лица су некако све грубље, а израз око усана и у стиснутим очима, у слојевима фарбе, све спеченији и окорелији. Лик је то сада мање војног лица, а све више уличног силеџије и уличара. Горе од тога. Отврдла физиономија која је почела да цури и излива се из својих првобитних црта захваљујући уличном рату за графит и, такорећи, сада крвари бојом у простор града као да је у тој некој паралелној и фантастичној реалности идеолошког сукоба добила своју графитирану децу. Свуда по Београду сада тако ничу мини мурали озлоглашеног портрета са приближном миметичком сличношћу геноцидном генералисимусу као сеновито братство и братија клонираних ратних злочинаца. Као да, док цео град спава сном праведника, нека чудна ноћна војска графити бабица тајно шврља сокацима и порађа мале генералове двојнике. Као да нека невидљива рука прска по зидовима ауто лаком суморне Младићеве близанце да онда немо урлају поруку рађајуће мржње у лица случајаних пролазника. Али и овде је утисак другачији од онога које се желео постићи. Наиме, неке од копија Младићевог лика, нешто због грешака у техници репродукције, нешто због невештости извођача графита на неким од фасада као да су добиле неприродне трепавице на једном оку нешто нападније гломазне и тиме изражајније него што би то иначе требале да буду. Одједном се има утисак да нека потенцијално андрогена претња вреба у оку традиционалог мачизма српске ратне легенде. Одједном смо грешком денотације у једном сасвим другом контексту, у филму „Паклена поморанџа“ (A Clockwork Orange, 1971) Станлија Кјубрика и окружени бандом другова. И управо ту се крије тајна флуидног односа између денотације и онога што слика заправо конотира. Техничке грешке у извођењу цртежа овде скривају, тако, у самим линијама и између њих ширу тра-

МЛАДИЋЕВЕ И МЕКДАУEЛОВЕ ТРЕПАВИЦЕ ОНО ШТО, ЗАПРАВО, СПАЈА МЛАДИЋЕВЕ ГРАФИТЕ ПО БЕОГРАДСКИМ ЗИДОВИМА, МЕКДАУЕЛОВЕ ВЈЕШТАЧКЕ ТРЕПАВИЦЕ У КЈУБРИКОВОМ ФИЛМУ И ПУТИНОВУ „СПЕЦИЈАЛНУ ОПЕРАЦИЈУ“ У УКРАЈИНИ ЈЕ УПРАВО ЊИХОВА НЕУХВАТЉИВА, ОТКАЧЕНА, МЕТАФОРИЧНА ДИМЕНЗИЈА

уму. И баш зато мислећи на Младићеве серијализоване портрете можда треба поново гледати сам почетак Кјубриковог филма, јер баш као у случају Младићевих мурала ради се о слици бегунца од закона који се уметничим средствима срачунато гламурализује, али исто тако и огољава. Кадар којим „Паклена поморанџа“ почиње је, заправо, један од најчуднијих покрета камере у историји филма.

ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАНА БОЖОВИЋ

РАЈКО РАДОВИЋ

УЛИЧНЕ БАНДЕ Реч је о травелингу уназад, натрашке, као чин повлачења, али и „усисавања“ у видно поље широкоугаоног објектива свега онога што се да видети оком камере. Али прва фаза те комплексне вожње одступања као пред неким господаром или опасношћу крупни је план лица младог хулигана Алекса у тумачењу Малкома Мекдауела. То Алексово лице тек потом, кроз тај змијолики покрет уназад, добија и своје тело и то се тело умножава у још три слична тела и три нова лица делинквенције са именима Пит, Џорџ и Дим и потом сви заједно они бивају ситуирани у општи план ноћног клуба „Корова“, гламурозног састајалишта ове банде футуристичких ниткова. Уличну банду малолетних изгредника виђену Кјубриковом камером тако пре свега уједињују хулиганска реквизита и хулигански костими. Исте боје шешира, огртача, врста чизама, батине, мотке и ножеви чине их „гангом“ као и униформност става и осећања. Али оно што одмах, на почетку „Паклене поморанџе“ нарушава сваки даљи покушај категоризације, али и голица машту је десно Алексово око уоквирено нападно лажним трепавицама. Те трепавице би у конвенционланом смислу иконичког читања

биле део асортимана „лепотица ноћи“, проститутки, камењарки и ескорта које, међутим, овде конотирају врсту родне загонетке. Да ли Мекдауел то тумачи неког трансродног криминалца? Да ли је млеко које он и другови заједно и ритуално пију у „Корова“ бару само делимично зачињено помодним синтетичким дрогама будућности или ту има и нешто женских хормона да гнусне злочине које ће банда беспризорника тек починити учине трансродно фантастичнијим и тиме нестварним и прихватљивијим? Додајте томе чињеницу да је крупни план Алексовог лица или оно што Делез зове афективним кадром, кадром емоције, заправо лишен сваке емоционалности, али да је младић у његовом средишту осветљен тако као да је у питању нека нова супер женска звезда-вамп рецимо тип Марлен Дитрих из култног филма „The Scarlet Empress“ (1934) Јосефа вон Стернберга и оно што се ту помаља је дупло голо. Не само да измиче свакој категоризаци-

ји, оно се опире сваком смислу. Није чудо да је Кјубриков филм послужио као мрачни изговор неким малолетницима у Енглеској 70-их да почине насилне злочине над беспомоћним вршњацима и да је на инсистирање Кјубрика лично филм по пуштању у дистрибуцију био одмах из ње повучен и да је остао забрањен толико година за јавно приказивање, мада би сада могао мирно да буде „уплоадован“ дигиталним, „покемон“ путем у апокалиптични tableau vivant разарања Маријупоља у Украјини. Јер оно што, заправо, спаја Младићеве графите по београдским зидовима, Мекдауелове вештачке трепавице у Кјубриковом филму и Путинову „специјалну операцију“ у Украјини је управо њихова неухватљива, откачена, метафорична димензија.

АНТИХЕРОЈИ Графити са Младићевим ликом не претварају само антихероја у хероја, нити само аболирају

ратне злочине преиначујући их уметничким средствима у пропагандни материјал дионизијски схваћеног национал-хулиганизма. Ти графити са ликом ратног злочинца вапе за неким новим, будућим Сребреницама и новим, будућим геноцидима над цивилима, али и над истином. Баш као што су Алексове трепавице срачуната родна диверзија за одвлачење пажње. Оне имају и задатак да „онеобиче“ неприхватјиво и да питање родне припадности сведу на коруптивну релативизацију сваког другог смисла. Чувена је управо зато сцена оргијастичког премлаћивања и онда силовања младе жене славног али инвалидног писца од стране Алекса и другова под карневалским маскама, а све по ритму класичне нумере из холивудског мјузикла Џин Келија „Singing in the rain“. Најпосле, систематско разарање украјинске државе под изговором „специјалне операције“ денацификације, заправо, спроводи екстремну радикализацију самог руског друштва од споља на унутра претварајући не само Украјину већ и саму Русију град по град, човека по човека у својеврсну експерименталну лабораторију једног новог светског поретка са Путиновим ликом. Тај Путинов лик је скривени садржај и Младићевих мурала, али и онеспокојавајући подсетник да је тај нови светски поредак већ ту и да се шири. То је та хидра са хиљадама глава новокомпоноване, пост-модерне, бољшевичке револуције Александар дугиновског типа. Али, тај самореферентни, само-заљубљени, ауто-деструктивни глас идеолога Дугина не одјекује само из Путина, нити зрачи визуелизован кроз грешком пренаглашене трепавице генерала Младића као црни зраци неког новог црног сунца раздора, разарања и смрти. Он је, такође, мрачни ид подтекст Јоаникијевих изјава и квазирелигијских мантри као и скривени идеолошки кључ за иступе Небојше Медојевећа који призива повратак Доналд Трампа на политичку сцену. И тај нови Трамп неће више имати само лажну косу и усађену перику, длаку по напорну длаку, у иначе ћелаву мултимилијардерову главу. Носиће тај Трамп и Алексове трепавице наказне лепотице ноћи на једном оку спреман, тако, за свој крупни план а ла „Паклена поморанџа“ као нужни предтекст, поетски вишак, и оно опсцено екстра од либидалне инерције које ће учинити корупцију нормалном, а ратне злочине не само морално прихватљивим већ и пожељним.

9. април 2022.

КЛАЊАЊЕ ЗЛУ

ТИРАНИЈА НЕ МОЖЕ ПОБИЈЕДИТИ СЛОБОДУ

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

ок сам завршавао овај текст, стигла је вијест да је руска војска у градићу Буча у близини Кијева погубила мушкарце од 15 до 60 година старости које је затекла у граду. Нема сумње, Путин је оправдао онај мурал који је недавно у Београду добио. Као да су знали шта ће се догодити у Бучи, аутори мурала су га смјестили у непосредно сусједство Ратка Младића. У Црној Гори је ситуација по питању свега, па и по питању односа према рату у Украјини, нејасна. И поред декларативне осуде агресије на Украјину, званична политика мало тога предузима како би уистину санкционисала агресора. Такође, влада је у оставци, а нове и поред обећања да ће брзо бити изабрана још нема. Један од актера преговора о будућој влади је дао неспретну и несрећну изјаву да геноцид у Сребреници не би смио бити камен спотицања у формирању исте. Да се разумијемо, политичару се у нас понекад омакне и да буде искрен. Сасвим ми је јасно да у Црној Гори код политичких актера (ама баш свих присутних у црногорском политичком живо-

bostonglobe.com

таро правило гласи: слично се сличном радује! Нема потребе да нешто другачије буде и у сфери политике. Једноставно постоје неке универзалне категорије и правила која још увијек некако држе овај свијет скрпљеним. Баш би политика ту требала бити јасна. Лијеви иду са лијевима, десни подржавају десне и тако редом. Све чисто, нема лажи, нема преваре! Добро, оће понекад да се деси да се споје два супротна, али ријетко. Ето, споразум два, вјероватно најгора савезника у историји, СССР-а и Трећег рајха, чувени Рипентроп-Молотов пакт из 1939. године, није се одржао дуго. Додуше, онај дио Пољске који је отишао Совјетском Савезу никад није враћен Пољацима, али што да се ради, побједник је побједник. Или Света алијанса која је у страху од револуционарне Наполеонове Француске, спојила конзервативна царства, Аустрију и Русију, са прогресивном индустријском Британијом, није била дуга вијека. Па, да узмемо један ближи примјер, све оно што су урадиле лијеве европске владе током деведесетих на стварању уједињене Европе, скоро да су просуле оне десничарске, неусвајањем јединственог устава, него Лисабонског споразума. Међутим, како ова наша балканска призма зна често да искриви поглед на неке, чак и врло просте ствари, дешава се да се и ту мало мало загубимо. Посебно они који су невичнији политици, попут нашег хеликоптерског митрополита. Но, да није једини у васко-

ЦИВИЛИЗОВАНИ СВИЈЕТ, НА СВИМ МЕРИДИЈАНИМА, ОСУДИО ЈЕ АГРЕСИЈУ РУСИЈЕ. СЉЕДБЕНИЦИ КУЛТУРЕ БОМБИ, МА КОЛИКО ПОХРЛИЛИ У ЈЕДАН ЧАС, ОСТАЛИ СУ ПРАЗНИХ ШАКА И ОВОГ ПУТА, ЈЕР ТИРАНИЈА НИЈЕ ЗБРИСАЛА СЛОБОДУ. ЈУНАЧКИ НАРОД УКРАЈИНЕ ОДУПРО СЕ АГРЕСОРУ И ЗАУСТАВИО ЊЕГОВО ПРОДИРАЊЕ, МАДА СА ВЕЛИКИМ ЖРТВАМА. СВИ ОНИ КОЈИ СУ ПРИЗИВАЛИ СКОРИ ДОЛАЗАК РУСКИХ ТЕНКОВА, КАКО БИ СЕ ОНИ ОБРАЧУНАЛИ СА ОКОЛНИМ СЛОБОДНИМ ДРЖАВАМА И ГРАЂАНИМА, САДА ДОЖИВЉАВАЈУ ФИЈАСКО

Украјински командир помаже у евакуацији кијевског становништва на периферији града

наређења, за Менгелеа, да је помогао медицини својим „експериментима“, тако се и данас налазе они који ће стати у одбрану монструозностима која се врше над украјинским градовима. Но, док се сва трезвена јавност склања и ужасава над тим призорима

из Маријупоља, Харкова и других мјеста, чини се да црква преузима примат у слављењу културе бомби. Као што су прије од Игнасија Лојоле правили свеца, а од Крунослава Драгановића, „обичног свећеника“, што ни данас није страно некима на Западу, тако

Кијев, 3. март 2022.

се и на Истоку ствари поимају. Од попа Ђуића направили су војводу, од попа Маце мученика, а сада видимо да имају неке нове хероје. Са друге стране и неонацистички сљедбеници генерала Бандере, одају славу својим балканским парњацима. Јер сви они

(НЕ)ЈАСНЕ СИТУАЦИЈЕ

КАМЕН О ВРАТУ ту) једини камен спотицања јесте подјела власти, односно ко ће колики дио колача да захвати. Све остало никада није било нити ће бити камен спотицања. То је што се политичара тиче, али што се тиче грађана Црне Горе и судбине ове државе и овог друштва, то јесте камен, али камен о врату. Припадам оном мишљењу које

држи да друштво мора да има чврсте етичке принципе о одређеним стварима. Једно од тих питања је и оно које се тиче чврстог инсистирања да се према одређеним догађајима из прошлости мора имати јасан став. Замислите рецимо да неко у Њемачкој каже да то што неко мисли о Аушвицу није баш толико важно. Данило Крстовић / REUTERS / aljazeera.com

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ликом српству у томе (несналажењу), потврђује нам и недавни примјер из БиХ. Тамо су, у неком забаченом крају, свештеници, уз вјерни народ, клицали „силноме“ Кадирову, који се јуначки бори против јадних и остракованих Украјинаца. То што је народ украјински доминантно православни, а Чечен Кадиров муслиман, није много било битно. То би се још и могло правдати оним непријатељ мог непријатеља мој је пријатељ. Но, да ствар добије још већи заокрет, ових дана могли смо виђети и како борци украјинског батаљона Азов, уз свог команданта Дениса Прокопенка, кличу осуђеном ратном злочинцу Ратку Младићу! Овакви призори, потпуно помуте посматрача и остављају га скроз збуњеним. Сви они који покушају да мало дубље сагледају ситуацију и анализирају ствари, долазе до једног објашњења – његовања феномена културе бомби. Као што се некад клицало уједињењу свих пролетера, што није стигло даље од пароле, тако се изгледа и десничари свих профилација држе једи других. Таквим чином успоставља се један посебан субкултурни правац који слави насиље и злочине. У њему се налазе оправдања за све сукобе, угњетавања, иживљавања, величају шовинизам и псеудопатриотске идеје. Што оно кажу: и пакао има своје хероје, па тако се и у овој квазикултури бомби, глорификују типови попут Младића, Караџића, Кадирова, А. Б. Брејвика или оног лика са Новог Зеланда. Главни покретач ове паракултурне форме је ликовање над жртвама и слављење злочинаца зарад разних националистичких интереса и шовинистичких иступа. Као што су некад налазили оправдања за Ајхмана, да је само слушао

Сребреничке жртве

Једно друштво не може ићи напријед без јасних ставова о одређеним питањима. Иако сам заговорник компромиса, о одређеним стварима је то немогуће из простог разлога што дира у основне постулате на којима цивилизација егзистира. Постјугословенски простор је јединствен у културном, политичком и економском смислу. Током 20. вијека, нажалост, овај простор је најмање два пута цивилизацијски потпуно посрнуо. Први пут током Другог свјетског рата, додуше ако нам је лакше то је тренутак глобалног посрнућа, и други пут током нашег контра хода против цивилизације крајем деведесетих. Најнижа тачка на коју се људска заједница спустила на овим просторима током Другог свјетског рата је Јасеновац. Нова комунистичка власт је обиљежила мјесто страдања и законски кажњавала свако довођење истине о овом злочину у питање. Зато је социјалистичка Југославија, између осталог, како рече једном велики Лордан Зафрановић, и

ИСТИНА О СРЕБРЕНИЦИ СЕ НА СВАКОМ КОРАКУ ДОВОДИ У ПИТАЊЕ. ВРИЈЕЂАЊЕ ЖРТАВА И ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА ЈЕ РЕДОВАН СПОРТ, НАРОЧИТО НА ТРОВАЧНИЦАМА АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА КАО ШТО СУ HAPPY TV И ПИНК. НАЖАЛОСТ, НИ ОСТАТАК ЈАВНОСТИ У СРБИЈИ И РЕГИЈИ НЕ СТОЈИ БОЉЕ У ОДНОСУ НА ОВАЈ ЗЛОЧИН. ВРХУНАЦ ОГРАЂИВАЊА ОД ОВИХ АТАКА СЕ СВОДИ НА ЋУТАЊЕ ИЛИ НА ДЕКЛАРАТИВНУ ОСУДУ „СВИХ ЗЛОЧИНА“ била цивилизацијски врхунац ових простора. Најнижа тачка посрнућа ових простора током деведесетих је геноцид у Сребреници. Мјесто, у којем је на планиран и организован начин звјерски убијено преко осам хиљада људи.

9. април 2022.

САВРЕМЕНО ВАРВАРСТВО

Истина о Сребреници се на сваком кораку доводи у питање. Вријеђање жртава и њихових породица је редован спорт, нарочито на тровачницама Александра Вучића као што су HAPPY TV и Пинк. Нажалост, ни остатак јавности у Србији и регији не стоји боље у односу на овај злочин. Врхунац ограђивања од ових атака се своди на ћутање или на декларативну осуду „свих злочина“. Сходно односу према геноциду у Сребреници је и цивилизацијски ниво ових простора. А логично, сходно цивилизацијском нивоу су нам и политичари и њихов однос према овој чињеници. P.S. Градић Буча у Украјини се по свим вијестима које отуда данас долазе, посестримио са Сребреницом. Будућност тог мјеста изгледа сасвим предвидљиво. У годинама које су пред нама неке храбре жене тражиће по масовним и појединачним гробницама своје мужеве, синове, очеве, браћу, рођаке. Наравно, у Црној Гори то никако неће бити камен спотицања. А и што би. Проблем је само што је све оно што црногорским политичарима није камен спотицања, нама - обичном народу камен о врату. Који све теже носимо и докле ћемо не знам. 

ОПРОСТИ НАМ, УКРАЈИНО У МИЛОШ РАДОЊИЋ

једној сури из Курана читамо: „И бојте се Дана када нико ни за кога ништа неће моћи учинити, када се ничији заговор неће прихваћати, када се ни од кога откуп неће примати и када никоме нико неће у помоћ притећи“. Док Украјина ево већ више од мјесец повраћа крв и сукрвицу, помијешане са сузама, међународна заједница јој придржава главу, да јој олакша бол, не отклањајући притом узрок овог бола који гони на повраћање. Једино што међународна заједница заправо чини је пружање неке врсте палијативне његе, палијативне његе којој се не назире крај. Свједочећи страхотама Другог свјетског рата, њемачки социолог Теодор Адорно је изјавио да је писање поезије након Аушвица - варварство. Након руске агресије на Украјину, која не престаје да нас запрепашћује новим злочинима, која траје и траје, баш ту, пред нашим очима, наочиглед међународне заједнице, не можемо, а да се не запитамо - како окарактерисати писање на тему међународног права у овом тренутку? Остало је забиљежено да је Александар Македонски приликом освајања града Тебе - поштедио кућу пјесника Тиндара. Ова симболична епизода датира из IV вијека прије нове ере. Иако није постојао систем међународног права каквог познајемо, постојали су неки минимални обзири, вриједносни систем, неке основне цивилизацијске инхибиције које су и ратовању постављале границе. Дефинисале што се и у рату - не смије. У украјинској хуманитарној катастрофи, 25 вјекова касније – гађају се цивилни објекти и инфраструктура, страда на стотине цивила, оштећени су и уништени небројени вјерски објекти. Свјетски поредак је дефинитивно помјерен из тежишта. Прешли смо пут од система међународног права који је и раније, у периоду након Другог свјетског

АКО СЕ ТЕК ТАКО, ГРУБО, БЕЗ САНКЦИЈА, МОЖЕ НАРУШИТИ НЕЗАВИСНОСТ И ТЕРИТОРИЈАЛНИ ИНТЕГРИТЕТ НЕКЕ ДРЖАВЕ, ЗАР ОНДА ДЕФИНИТИВНО НЕ ПРЕЛАЗИМО У ПОСТВЕСТФАЛСКО ДОБА, У КОЈЕМ СЕ ДЕРОГИРАЈУ СУВЕРЕНЕ ДРЖАВЕ И ЊИХОВИ ОСНОВНИ АТРИБУТИ, ЗАР НЕ ДОЛАЗИ ДО ЊИХОВЕ НАСИЛНЕ „ДЕСУВЕРЕНИЗАЦИЈЕ“? ЗАР УКРАЈИНСКИ СЛУЧАЈ НЕ ОТВАРА ПРОСТОР ЗА НЕКУ ВРСТУ ИСТОРИЈСКЕ РЕВЕРЗИЈЕ

рата, показивао одређене несавршености и недосљедности, али је, вјерујем, ипак представљао неку врсту заштитног механизма у који смо могли да се поуздамо - до идеала који нам цури кроз прсте и сваког новог дана руске агресије је све даље од нас. Руска агресија је wakeup call да се нешто под хитно мора промијенити, да се морају пронаћи нова, конзистентнија и дугорочнија системска рјешења у домену међународног права.

РЕАЛПОЛИТИКА Оно што забрињава је да се након руске агресије отвара простор за нову реалполитику („Realpolitik“), небројено пута безобзирнију (имајући у виду широки дијапазон начина ратовања и његову погубност) од оне која је, као закономјерност међународних односа заснована на прагматичном прилагођавању околностима и међусобном одмјеравању снага у ратовима мањег интензитета, представљала начин остварења политичких циљева у Европи XIX вијека. Изјава тадашњег њемачког канцелара Бизмарка да је „политика умијеће могућег“ сада пријети да постане девиза новог глобалног поретка, али са сасвим другим, искривљеним значењем, изведеним до екстрема. Након руске агресије, отвара се напуклина за свјетски поредак са сталном неизвјесношћу нових сукоба који

се неће моћи предуприједити и окончати, који ће над међународном заједницом висити попут Дамокловог мача. Није само доведено у питање функционисање система међународног права, уздрмани су и темељи смисла и учинковитости међународног дипломатског преговарања, као најефикаснијег механизма за изградњу мирољубиве коегзистенције. Ако се кроз дипломатско преговарање није успјело наћи геополитичко рјешење у овом дијелу Европе, како онда уопште наћи основ за вјеровање у моћ овог превентивног механизма у погледу превазилажења кризних ситуација изналажењем заједничког језика и компромиса који је прихватљив свим странама? Из ове перспективе, тешко се отети утиску да наивно дјелују изјаве које су још до јуче надахњивале за хуманистичка стремљења, попут оне Кенедијеве: „Немојмо никад преговарати из страха, али немојмо се никада бојати да преговарамо“, или Кантове визије „вјечног мира“: „За државе, у њиховом међусобном односу, постоји само један разумски пут, да изиђу из безаконског стања непрекидног рата: да се, исто као појединци, одрекну дивље (безаконске слободе), да се прилагоде јавним принудним законима, те да образују међународну државу (civitas genitum), која ће се, наравно, све више ширити, док напослетку не обухвати све childrenandarmedconflict.un.org

заједно свијени су око исте идеје, прослављања смрти уништења и мржње. Потпуно усхићени призорима разарања украјинских градова и патњом тог херојског народа, нијесу у стању да покажу ни трун емпатије ни саосјећајности за муке које им се пред очима одвијају. Скроз затворени у своје клеронационалистичке свјетове искључивости, више нијесу у стању ни да се претварају да им је жао. Због својих уских и ситнодушних циљева, скројених под плаштом немоћи, сада прослављају сваку избачену бомбу и испаљену ракету која погоди кућу или зграду. Заједно са свим својим гласноговорницима, подстрекачима и трибунима рата и злочина здушно су се бацили на глорификацију „матушке“ и њене „културе“. Но, то у њиховим очима никада не може бити величање истинске руске културе или душе, јер они од свих великана и генија који су задужили овај свијет виде само Сухоје и тенкове. У стању су да причају како Украјинци износе топове на кровове, да би наћерали „добродушне“ руске војнике да им сравне зграде и солитере, а само са жељом да једног дана виде тенкове са исписаним „Z“ и у овим крајевима. Јер њихова је жеља да се појаве на баћушкиним оклопним возилима, како би се њих седам милиона суочило са нас 200.000. Зарад тога у стању су прихватити и оправдати све. Па ипак, не иде све тако глатко. Цивилизовани свијет, на свим меридијанима, осудио је агресију Русије. Сљедбеници културе бомби, ма колико похрлили у један час, остали су празних шака и овог пута, јер тиранија није збрисала слободу. Јуначки народ Украјине одупро се агресору и зауставио његово продирање, мада са великим жртвама. Сви они који су призивали скори долазак руских тенкова, како би се они обрачунали са околним слободним државама и грађанима, сада доживљавају фијаско. Промотери културе бомби увелико су се прешли у својим рачуницама, јер нема те агресије која може скршити слободу. Примјер за то је Црна Гора, а примјер је и Украјина! 

Бомбардовање стамбених четврти оставило је бројне фамилије без дома

Кијев, 25. фебруар 2022.

народе на земљи“. У преамбули Повеље Уједињених нација стоји, између осталог, да су народи који чине ову организацију ријешени „да спасимо будућа покољења ужаса рата, који је двапут у току нашег живота нанио човјечанству неописиве патње“ и да у том циљу „будемо трпељиви и (да) заједно живимо у миру једни с другима као добри сусједи, и (да) ујединимо своје снаге ради одржавања међународног мира и безбједности, и (да) обезбиједимо, прихватањем начела и установљењем метода, да се оружана сила не употребљава изузев у општем интересу“.

ПРОТИВТЕЖА Ако се тек тако, грубо, без санкција, може нарушити независност и територијални интегритет неке државе, зар онда дефинитивно не прелазимо у пост-вестфалско доба, у којем се дерогирају суверене државе и њихови основни атрибути, зар не долази до њихове насилне „десуверенизације“? Зар украјински случај не отвара простор за неку врсту историјске реверзије, враћање уназад у односу на поредак успостављен Вестфалским миром, у којем су суверене државе основне јединице (европског) међународног система, „слободне од“ и „слободне за“? „Не могу наоружан мислити на закон“, ријечи су Гнеја Помпеја. Након украјинске хуманитарне катастрофе, јасније је него икад, биће потребно ојачати међународне механизме којима се успоставља противтежа сваком покушају неоправдане и ничим изазване употребе силе против суверенитета и територијалног интегритета неке државе. Имајући у виду могуће негативне реперкусије украјинског сукоба на безбједност Балкана и његову дестабилизацију, јасније је него икад, потребно је убрзати процес европске интеграције овог дијела Европе, с циљем потпуне демократске и безбједносне консолидације наших друштава те стварања заокружене, стабилне и просперитетне Европске уније. Превише чекамо да идеја о европском јединству постане реалност. На Балкану, на којем не престају да се, у мањој или већој мјери, чују Јерихонске трубе, треба стално имати на уму Бизмаркове ријечи: „Европа је данас буре барута, а њене вође су попут мушкараца који пуше у арсеналу... Једна искра ће бити довољна да нас прогута. Не могу рећи када ће то бити, али вам могу рећи гдје. Нека проклета глупа ствар на Балкану ће је запалити“. Без јаке демократије, на глобалном и националном нивоу, без ојачаног система међународног права и ефикасних механизама за ограничавање необуздане силе, у којој год форми и од којег год међународног актера потицала, без елиминације могућности за несанкционисану агресију, у којој, као по правилу, највећи цех плате цивили, сви смо – дјеца у кијевском бункеру која чекају своје родитеље... а наш вапај за свијетом у којем ћемо живјети слободни – мук мртворођеног дјетета из Маријупоља и непребол његове мајке која је нетом преминула. 

9. април 2022.

атезања у вези са формирањем мањинске или неке друге владе очигледно ће трајати. Српске нацишовинистичке странке зачете и његоване од деведесетих неће лако ишчезнути са политичке сцене. Инвазија Русије над слободном и независном Украјином, заједно са неминовним посљедицама тога догађаја у свјетским размјерама, озбиљно ће их маргинализовати. Да ли ће бар нека од поменутих србујушћих странака, колико-толико свјесна да се не може вјечито живјети само од квазисрпства, са подразумијевајућом мржњом према свим другим народима, покушати да се приближи некој од сувислих идеологија савремене Европе или ће и даље само роктати под епитрахиљом дебело компромитоване Српске православне цркве и, попут Алексе Бечића трајно лелекати за Амфилохијем – видјећемо. Садашњи колоплет српских странака које се међусобно разликују, ако се уопште разликују, само по степену пузајуће инфериорности према Србији и Русији тешко да може у истом облику даље трајати.

Све то што се данас догађа недужној Црној Гори, почевши од карикатуралне Кривокапићеве владе и његових оперетских министарстава, до више него његове наивне приче да санкције Русији у име Црне Горе треба да потпише и сноси посљедице само Министарство вањ-

ШИФРА МНЕ

ИЗДАЈА НА ДЈЕЛУ portalanalitika.me

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Здравко Кривокапић на сахрани епископа Атанасија

ских послова, све то, дакле, пада у воду према очигледној легализацији руских шпијуна поодавно инсталираних у самом врху кључних црногорских безбједносних и других институција. Колико су легални радници за Русију високо цијењени и поштовани код највећег дијела домаће интелектуалне елите свједочи једногласна подршка програму господина Владимира Божовића од стране Сената Универзитета и једногласни избор господина Божовића за ректора црногорског државног универзитета, и

то од стране цијењених чланова Управног одбора, предвођених његовом предсједницом Рајком Глушицом. За госпођу Глушицу и њене једногласне послушнике у Сенату ни најмање није важан податак да је господин Божовић био предсједник Извршног одбора Матице српске у Црној Гори, а на списку је оснивача Српске куће у Подгорици. Његово се име, поред осталог, везује за фирму Атлантик њуз груп која је оснивач фирме АНГ у Црној Гори, чији је извршни директор Гојко Раичевић, уредник изразито проруског антицрногорског портала Ин4с.

ЈЕДНОГ ДАНА ЋЕ СЕ ГРАЂАНИ ЦРНЕ ГОРЕ СИГУРНО ЗАПИТАТИ, УКОЛИКО, РАЗУМИЈЕ СЕ, ЦРНА ГОРА УСПИЈЕ ДА ПРЕЖИВИ ДАНАШЊЕ И СЈУТРАШЊЕ ОТВОРЕНЕ ИМПЕРИЈАЛНЕ ЈУРИШЕ БЕОГРАДА И МОСКВЕ НА ЊЕН СУВЕРЕНИТЕТ И ГРАЂАНСКО БИЋЕ, ОТКУД ЈЕ ОДЈЕДНОМ, И ТО НИ МАЊЕ НИ ВИШЕ НЕГО БАШ ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ, БАНУЛА У ЦРНУ ГОРУ СПОДОБА ВЈЕРСКОГ ЗАТУЦАНИКА И ЧЕТНИЧКОГ НОСТАЛГИЧАРА ЗДРАВКА КРИВОКАПИЋА? ПИТАЋЕ СЕ, ТАКОЂЕ, ОТКУД ЈЕ ОДЈЕДНОМ УСПИО ДА ОКУПИ ПУНУ КАПУ ЕТНИЧКИ НЕЦРНОГОРСКИХ МИНИСТАРА ОД КОЈИХ СУ НЕКИ НАВРАТ- НАНОС ПОТРЧАЛИ ДА ТЕК ДОБИЈУ ЦРНОГОРСКИ ПАСОШ? ПОСЕБНА ПРИЧА ЈЕ, БАШ УЗ КРИВОКАПИЋЕВУ ВЛАСТ, ПУНА ЛЕГАЛИЗАЦИЈА РУСКИХ ШПИЈУНА У ВРХУ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЦРНОГОРСКИХ ИНСТИТУЦИЈА

Добро се сјећамо његовог инспиративног говора у коме искрено савјетује Русију да још није довољно искористила Српску православну цркву у Црној Гори као моћно средство за ширење властитог утицаја. Но, оставимо државни Универзитет. Тамо се одавно ђаволи жене, посебно води борба против црногорског језика и других облика црногорског културног субјективитета, да не кажемо противу црногорске писмености, но се дохватимо још осјетљивијих области.

Ко је господин Дејан Вукшић, први човјек АНБ-а, дакле државне тајне службе која представља посљедњу одбрану црногорског опстанка и суверенитета од најразноврснијих опасности споља и изнутра које пријете укупном спокоју Црне Горе? Одакле је господин Вукшић дошао и какве је све ригорозне патриотске провјере морао проћи да би запосјео тако високо осјетљиво мјесто? Познато је да је изникао из крила моћне српске нацишовинистичке странке имена Демократски фронт, чији је био носилац

ТУ СМО…

д када су скори новинари почели да гранатирају јавност „истраживачким новинарством“, ова се професија готово истражила без обзира што је има на сваком краку. Никако да неко од тих истраживача истражи откуд то? Прије десетак година, на Факултету политичких наука, појавила се поприлична група новинара-уредника са Јавног сервиса да усаврше струку и стекну диплому професије. Зачудо! У редакцијама су уређивали, и програме, и емисије, и колеге прије него су себе уредили. Ето како се постаје новинаром прије него се професија изучи. Али ово је одавно професија испод сваке цијене. Сјећам се, у доба непоткупљивог социјализма, једна ТВ екипа је пошла да сними репортажу о неком комбинату за прераду коже. Вратили се се обављеног посла у кожним јакнама фирме коју су снимили. Нико није замијетио корупцију, а они су се зорили у кожи. Дакле, дисконт професија одавно, а данас ка никад. Од када су скори новинари прогласили „истраживачко новинарство“ као врх професије, професија је пала на дно, до темеља. А у темељу новинарства је вијест и информација. Она иште темељно истраживање да би се са сигурношћу објавила. По природи ствари све се гради одоздо, а дилетанти крећу одозго. Тачна вијест је врх истраживања, а неистражена је дезинформација. Пишући, прије 47 година, о једној таквој вијести положио сам први пут пријемни за стални ангажман у једној редакцији изван Црне Горе. Михаило Шарановић (Косови Луг, Даниловград 1935), дописник из Пекинга (Тањуг, БГ), први је објавио вијест да су Вијетконговци (Јужни Вијетнам) осло-

ЈАКОВ ГРЛИ ТРЊЕ

бодили пријестоницу Сајгон, те да је рат у Вијетнаму завршен 30. априла 1975. Шарановић тада није био ни у Ханоју (Сјв. Вијетнам), нити у Сајгону (Јужни Вијетнам). Био је неколике хиљаде км даље, у Пекингу. Шта је он све морао пратити, истражити, које контакте, колегијалне и дипломатске везе провјерити, коју сналажљивост посједовати, да би први објавио вијест коју је очекивао читави свијет. То није успјело дописницима свих свјетских агенција од Њујорка, Лондона, Париза, Москве и Пекинга који су имали дописнике на лицу мјеста, у Вијетнаму. То је моћ вијести и свемоћ истраживачког новинарства да се до ње дође. На крају су, не без суревњивости, све свјетске агенције морале преузети Шарановићеву вијест од прве југословенске агенције Тањуга (1943) јер је вијест била прва, права и што је најважније 100% тачна. Е то је par excellence највеће истраживачко новинарство; а зове се Вијест! На крају и ово треба рећи. О Шарановићу нијесам пронашао поузданих података, чак ни о овој вијести. Заборављен је! А ТАЊУГ (Телеграфска Агенција Нове Југославије) растурен је, јер је имао у имену југословенску одредницу. Срећом, Шарановића сам познавао. Касније је постао и први човјек Тањуга захваљујући и тој вијести. Био сам не мало пута у комисијама за пријем млађих колега и готово нико од њих није знао како се то истражује вијест, али су сви знали да пишу коментаре? Неки од тих никад нијесу одмакли од „коментара“, а усидрили су се на

чело радакција и информативних кућа… Све знају осим да је вијест основа сваке информације и сваког новинарског жанра. Истинита вијест информише а коментар толико истинитог брише, јер је то углавном лични став, често неприспјелих и никад иживљених новинара. Како производимо скоре новинаре, скоро на исти начин добијамо и скоре политичаре-експерте; а да ти ни у чему нијесу показали еxпертност. Само се одједном прогласе таквима и ево их! Такви су установљени као министри па цијела влада воња на еxперимент скоројевића. Наводна узбуна у ЦГ због инфлације дезинформација стиже од дезинформатора а то је овђе одомаћени производ. Сад се незнавени новинари и политичари праве луди а незнавени лакше полуде. На гласинама функционишу које неријетко и сами производе, а гласина је друго име за лаж, дезинформацију. Са таквима је Слоба Милошевић направио свој режим и поредак. Пласирао је у јавност у огромним количинама лажне информације о угрожености Срба на свим подручјима еx-YУ, и кренуо у кампању за спас тог света; па у рат за смицање непријатеља. Сви су новинари и најмоћнија гласила то подржали а у ЦГ и није било тада, а и по тада, других гласила осим оних за спас српства. Касно смо се пробудили! Дезинформација би понекад могла бити љековитија од информације, као на примјер да се Јаков Милатовић није обрео код Јадоникија по наталитет. Али ту лијека нема, обрео се! Ти и такви експерт економском и цркви

ТИ И ТАКВИ ЕКСПЕРТИ ЕКОНОМСКОМ И ЦРКВИ СЛИЧНОМ ПОЛИТИКОМ ПОПРИЛИЧНО ПОДУПИРУ МОРТАЛИТЕТ. ОБРЕЛИ СУ СЕ ЗА ЈАКОВОМ И НОВИНАРИ КОД ИСТОГ. НИЈЕСУ ИЗРЕКЛИ ЗАМЈЕРКЕ НИ ГОСТУ НИ ДОМАЋИНУ, А СПЦ НА РАЗВАЛИНАМА СИСТЕМА ГРАДИ И СВОЈЕ РЕДАКЦИЈЕ. ЦРКВУ ЗА СВЕ, ОД НЕРОДНЕ ВЛАДЕ ДО РОДНЕ ГРАВИДНОСТИ TWITTER / JAKOV MILATOVIĆ

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Јаков Милатовић и митополит Јоаникије разговарају о наталитету

сличном политиком поприлично подупиру морталитет. Обрели су се за Јаковом и новинари код истог. Нијесу изрекли замјерке ни госту ни домаћину, а СПЦ на развалинама система гради и своје редакције. Цркву за све, од неродне владе до родне гравидности. Тако Јаков грли трње цвијећа зла, умјесто цвијећа младости ђе би требало да спада. Овај млађани експерт, врло оскудне изражајности, није свршио за експертa ниђе, али су га прозвали таквим овђе... ђе се и највише школе могу свршити прије времена и напречац. Завршиш је

поподне а ујутро конкуришеш за експертa... и будеш то! Знаменити црногорски драмски писац Вељко Радовић (Бјелопавлићи) своју чувену драму „Јаков грли трње“ посветио је симболично грљењу ништа, јер ништа овђе врло добро успијева. А на промоцији моје књиге „Овој страни се суди“ рекао је и ово: „Српска православна црква не познаје никаква задовољства осим да се граде Српчад!“ Ето тако, Јаков је отиша’ по то код Јадоникија! „Вечерас сам разговарао са митрополитом црногорско-приморским на ову тему

9. април 2022.

СТУДИРАЊЕ СТВАРНОСТИ

Занимљиво је да је у недавном гостовању код Петра Комненића у емисији „Начисто“ ТВ Вијести господин Вукшић неубједљиво проциједио кроз зубе констатацију да се у црногорске политичке прилике „мијешају стране службе држава које нијесу партнерске, а једна од њих је Русија“. Вукшић је једноставно против своје воље морао нешто да каже, а о истини коју је том приликом саопштио одавно све знају и подгорички врапци. Кад је ријеч о наводно подметнутој експлозивној направи под будванску репрезентативну зграду о којој је мејл упућен АНБ-у у недјељу, а полиција обавијештена тек у понедјељак, ствари су прилично јасне. Није било разлога за страховање од разорне експлозије, јер је господин Вукшић био лично обавијештен од Поздњакова да је бомба лажна, па није било разлога за панику. Колико мимо господе Божовића и Вукшића има у кључним црногорским безбједносним и другим институцијама још, што од њих лично, што ангажованих од познатих центара моћи оспособљених активиста, да не кажемо агената, тешко се може утврдити. Капије су, иначе, довољно отворене за нове кандидате. 

и предочио му додатне мјере које ће Влада предузети у циљу унапређења наталитета. Вјерске заједнице су нам снажни партнери на овом путу.“ Побогу, експерте, у чему партнери? У сексуалној разборитости да се производи сој ђеце за потребе цркве?... Попут Хитлерових улогорених родилишта за аријевску рођенчад анонимног поријекла. Дезинформације су толико напредовале да смо на добром пута за стварање терористичких организација. Проклијале су пријетњом најосјетљивијим установама, школама... И већ постижу Страх(овите) резултате за преузимање одговорности. У складу с таквим наравима тероризам је и у парламенту, само се још тако не зове. За очекивати је да се и Скупштини ЦГ запријети бомбом ако се неко усуди да је закаже. Трансродне, тобож црногорске а у суштини национал-српске партије, тероришу и избор мањинске владе, уколико се она формира и са грађанским партијама. Тако је Црна Гора стигла до једнопартијског система, демократски, без обзира на различите називе странака. Сви једноумно мисле до безумности. Они који критички оцјењују ту национал-страначку запретаност истовремено је цијене! Јоковић СНП: „Цијеним Булајића. Вјерујем да је одговоран човјек... Вјерујем да поштује партијску дисциплину, али не можемо дозволити ни ја нити било ко да блокирамо институције због тога што нам се неко свиђа или не свиђа...“ Какво лицемјерство! P.S. Окупација дезинформација ће трајати све док професија новинар буде нико(ме)и ништа. Имамо сиву економију, сиву политику и сиве информације. У толиком сивилу тешко је икога тачно информисати. Живимо у поретку ђе је све истина... А тамо ђе је све истина лаж је на првом мјесту! М.Р.Ш. 

ПРИВАТНА АРХИВА

листе на локалним изборима у Котору 30. августа 2020. године, да би га и то без обавезне одлуке Скупштине, лично Здравко Кривокапић незаконито поставио на чело Националне агенције за безбједност.

INVERNO, INFERNO ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

екам да препукне звоно зиме и сване дан. Дотле студирам стварност. Дантеове терцине испуњају ми сјећања на наставу у средњој школи. Предавала сам ђацима Дантеа. Најприје би читали препјеве терцина својим различитим гласовима. Путовали су Паклом или сонетима, вођени Вергилијем. Сваки је од њих замишљао да је гвелф или гибелин. Тоскана средњега вијека узносила се пред нама поетским визијама као у сновима. Актуализирали би фрагменте текстова својим причама и приповијестима. Неке су од њих биле задивљујуће храбре: гонетали су митска и повијесна лица, сматрајући да се могу идентифицирати с њима. Повјеравали су ми своје ноћне море. Биле су то 90е, године рата и пораћа. Док би биљежили своје дојмове, ја бих макар на тренутак, боравила у своме рају. То је на граници Отранта и Јонског мора, или тек мало сјеверније. Има један гребен који одваја Велику плажу од Градске у Улцињу. Који је први западњачки и задњи оријентални град на Јадрану. На тој узвисини засвођеној пинијама, изнесеној над морем, ближи палуцавој свјетлини неба него пјесковитој земљи, прије ратова и земљотреса, стајао је хотел „Галеб“. Солидан и једноставно грађен настављао је своју владавину простором као велики тријумф пејзажа. Чинило ми се да је ту једна иста рампа за Исток и Југ подједнако. С те висине скоро да си могао ако добро станеш, видјети и Атику и Бизант. Море је огромно и наликује правом оцеану. Блиско је и седефасто се љеска… Према пучини је модро као тинта, навечер је љубичасти плавац. Ово митско мјесто круниште је јужњака, језика, свјетла и свијета. Можете ли замислити мјесто отворено свему и свима, провјетрено и озарено свјетлошћу, настањено милошћу валова, најбољом музиком? Тамо, на мом особном најјужнијем топосу, чини се да непрекидно свирају гитара и цитра, лутња и виола, чембало и чело. Небо је величине XXL. И у љетној ноћи свјетлуцају звијезде, lucciole. Овај лијепи талијанизам

БОЈИМ СЕ ДА ЈЕ ПОТРЕБНА ЈЕДНА НОВА ЉУДСКА КОМЕДИЈА КОЈУ ЈЕ ПОЛА МИЛЕНИЈУМА НАКОН ДАНТЕА У ПРОЗИ ЗАМИСЛИО И ПРОЈЕКТОВАО БАЛЗАК, АКТУЕЛНИЈА ДАНАС НЕГО ИКАДА. ХОЋЕ ЛИ РЕЧЕНО НАСЛОВОМ ЊЕГОВОГ РОМАНА ИЗГУБЉЕНЕ ИЛУЗИЈЕ ТУ УЛОГУ ПРЕУЗЕТИ НОВИНАРСТВО ИЛИ КЊИЖЕВНОСТ, НИЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ ПИТАЊЕ. БИТНО ПИТАЊЕ ДАНАС И САДА ЈЕ ГДЈЕ СТОЈЕ ЧОВЈЕК И ЉУДСКОСТ ИЗМЕЂУ СНА О ЖИВОТУ И ПАСА РАТА?

уједно је и лијепи еуфемизам за милоснице: дословце значи кријеснице, свици. И нема тог жаргона, те лире, тог поетског говора који могу надомјестити језик поднебља: његове меке вокале, ону мелодику не – сасвим - разумљивих албанских примјеса и црногорске плахе безавичајности. Иако је апсурдно, истинито је: итекако се разликује бездомство јануарског мрког и сјеверног дана од крила утјешитељице, августовске јужне ноћи. Она посваја разметне, опрашта грешнима, усваја разлике и дистанце, комеша својства. Слична је хетери којој си добродошао и у зао час кад помутња скоре грмљавине и њени пријеки нагласци просипљу се небеским сводом. Мислим на оно јужњаштво које посваја, које није ничим изазвано ни заслужено, које осваја предавањем: дати се посвема, не тражити ништа осим памћење. И тко тад не би узвратио пристајањем, приволом? Ово задње мјесто западњачке слободе или макар моје предоџбе о њој, природна је граница утока ријеке Бојане у море. Дијели га пар стотина корака од албанских бункера. Да иронија буде већа, још су оновремене социјалистичке власти подигле тамо највећи нудистички камп на Јадрану: са свим утопистичким егзибиционизмом - коњима, слугама, медитеранским клубовима, од трске и рајског инвентара… Била је то јасна порука земљи орловских фанатика да луксуз је надомак. Луксуз, та можда најразорнија политика…

СУПСТРАТ ЈУГА Не знам колико читатељи разумијевају ово што казујем. Је ли их икад запљуснула арија Отранта, јесу ли се прописно насукали осјећајем оцеанског чувства већ у својој петој години, као и ја, која сам научила пливати у љето 1959., у својој петој години баш тамо на Великој плажи. Јесу ли се насркали морем сланијим него другдје, уваљани у пијесак

фин као брашно… Плажа је дуга седамдесет хиљада стопа. Жало је широко толико да допире до насеља, а на мјесту гдје се ријека улијева у море подигнуте су дрвене настамбе налик онима на Далеком истоку. Кад сам била мала упила сам ту наизглед неразговјетну мастионицу мириса, сам супстрат Југа. Научила сам још тада да могу, зажмирим ли, зазвати неки свој Југ и претпоставити га маглама и небулозама свих хладних и оловних зима које ће услиједити на Сјеверу. Под стопалима је врели пијесак, стопе су на жалу, а вал сабире шум таласа. Управо је тако, на грчкоме талас ријеч за море. Уздух трепери. Звијезде дрхте. Што ће још и бози? Гдје је кључ овој енигми? Умјетност, то су наши снови, откључани и добро приказани. Зато је пјесничко умијеће посебно драгоцјено. Оно је храм с много одаја засићен вриједностима као ватиканске ризнице. Умјетник је међутим сам пред својим дјелом, али не онако као Св. Петар с кључевима Цркве. Пјесник није кључар своје цркве, него кључ сам. Његова је креативност шифра на кључу, а брава је само привидно тајна дјела. У том смислу он јест и није апсолутни господар свога дјела. Јест, јер кад га призове дјело му се објављује стварањем. Није, јер кад га не производи, оно лежи у њему, у његовој личној ризници, у његовом двору, као вриједна икона. Дакле, постоји а није, јер није на дјелу. То не значи да мање постоји него оно дјело које се објављује стварањем. Ово добро разумију они који не производе а рођени су умјетници. Мука неостварености већа је од муке стварања. Уза сву романтичну предоџбу о умјетности и умјетницима иде и једна која није тривијална него трауматска спознаја, у двострукоме смислу. Односи се на оне који јесу умјетници а нису то постали зато што се нису изложили раду дјела. Јер и дјело се може окренути против свога творца. И на

оне друге, који јесу умјетници и стога што су своје дјело изложили другима. Који неталентирани и просјечни могу разбијати дјело као зрцала и иконе. А онда узалуд и кључ и снови. Да се вратим Дантеу. Он је писао не само народним фирентинским, првим књижевним талијанским језиком. Добар дио живота проживио је у прогонству. Свестран дух, филозоф и поета, започео је писати латинским језиком. Желио је створити савршено дјело на почетку 14. вијека, Божанску комедију, сачињену од три дијела, писану терцинама. До мјеста гдје дођох гдје сва свјетла шуте Што шуми као море у олуји Када га вјетри с разних страна муте Док закључујем овај текст млади глазбеници прелудирају Шопенове етиде на некој од радијских постаја. Потом се чују вијести о украјинском рату. Посредством медија све се може видјети или чути у изравном пријеносу. Јесмо ли претјерали с live животом и live смртима? Можемо ли се навићи на сувремени пакао и ићи својим путем а да нас се не дотиче искамчивање самилости, дизајнирање зла, навикавање на ужасе? До јучер су то били потресни снимци куге 21. стољећа, цовида-19, која је однијела милијуне живота. Данас сваким јутром са зебњом укључујемо радио, телевизор или интернет, јер смо навикли да нас ништа добро, племенито, лијепо не чека с новим вијестима. Морамо ли свакога дана поново налазити уточиште у себи, у другима или у изванвременском? Бојим се да је потребна једна нова Људска комедија коју је пола миленија након Дантеа у прози замислио и пројектирао Балзак, актуалнија данас него икада. Хоће ли речено насловом његова романа Изгубљене илузије ту улогу преузети новинарство или књижевност, није најважније питање. Битно питање данас и сада је гдје стоје човјек и људскост између сна о животу и паса рата? 

9. април 2022.

НОВА СЛОБОДА ИЗРАЗА

ПРОБЛЕМИ СА ЗОЛОМ ПРИВАТНА АРХИВА

наковит утисак о Золиним романима у 19. вијеку види се из фрагментарног уписа Марка Твена у збирци „нецензурисаних писанија“ Писма са Земље, први пут објављене 1962; упис се зове „Золина La Terre“ (Земља) и уметнут је међу утиске о нашој цивилизацији у дијелу насловљеном „Проклета људска раса“:

neutrino.shop-pro.jp

РАТКО РАДУНОВИЋ

ЕМИЛ ЗОЛА (ÉMILE ZOLA), BRIAN NELSON; OXFORD UNIVERSITY PRESS (ЕДИЦИЈА „VERY SHORT INTRODUCTIONS“), 2020; НЕСТАНАК ЕМИЛА ЗОЛЕ: ЉУБАВ, ЛИТЕРАТУРА И СЛУЧАЈ ДРАЈФУС (THE DISAPPEARANCE OF ÉMILE ZOLA), MICHAEL ROSEN; FABER & FABER, 2017.

„...Поглавље за поглављем врвјело је од грозних домишљатости, сулудих домишљатости наизглед опсценог ума; затим ме је преплавило увјерење да је прича истинита, безрезервно истинита, фотографски тачна, да би ме напосљетку дотукла она језива помисао коју сам поменуо на почетку [да то није сан, него збиља у свим хришћанским земљама!].“ Збирка Писма са Земље – 11 писама које Сатана шаље пријатељима по свемиру са своје омиљене планете – биле су међу посљедњим стварима које је Твен написао прије смрти, 1910. За разлику од њега, Зола никада није залазио у отворену сатиру, мада се на првих неколико романа у 20-томном серијалу „Ругон-Макарови“ без проблема може гледати као на (нужно алегоријску) политичку сатиру. Оно што је Зола планирао да уради с тим комадом скорије француске историје, почев од пуча Наполеона III којим је себе вратио на пријесто, јесте да опише корупцију и разбојништво патетичног режима, а са њим и френетичну подложност луксузу.

Миле БАБИЋ

својој књизи „Фа(л)шизми, записано у Србији 2019-2021“ (University Press Сарајево, 2022), насталој из колумни писаних од 2019. до 2021, Александра Боснић-Ђурић минуциозно анализира патологије друштва и патологије појединаца сведених на пуке чланове националистичкога колектива у Србији, а то заправо значи да анализира како се друштвене патологије и индивидуалне психопатологије узајамно претпостављају и укључују. Тиме ауторица проширује и продубљује тематику коју је обрадила у својој претходној књизи „Култура нације: између крви и тла“ (Сарајево 2016). О томе је писао и истакнути социјални филозоф, психолог и хуманист Ерих Фром у књизи „Здраво друштво“. Он је, наиме, поставио питање: је ли сувремено друштво ментално здраво? У болесном друштву све је више ментално (психички) болесних људи који пате од депресије и склоних самоубојству, овисних о алкохолу и дроги. Људи се несвјесно прилагођавају болесном друштву, које је ауторитарно и тоталитарно, и не желе или не смију себи признати да осјећају страх, досаду, усамљеност и безнађе. Оно што је порок (на примјер, похлепа, која данас влада у цијелом свијету) не можемо прогласити врлином. Материјално благостање не чини човјека аутоматски сретним. Ако је имати важније од бити, онда се човјек

Успон Ругонових (1871) је политичка интрига о почецима РугонМакарових: они настоје и успијевају да уновче поменути пуч из децембра 1851. Каљуга (1872) приказује бездушне махинације с некретнинама које уплићу и владу, заједно са фамо-

зном рапидном модернизацијом Париза повјереном Барону Хаусману. Каљуга не само што спаја двије теме жудње за новцем и ужицима, већ су Золини описи физичког мизансцена буржујске егзистенције синтактички обиљежени тако да су особе најчешће представљане мисаоним именицама, тиме отје-

лотворавајући визију друштва које, утемељено на комфору, људе претвара у предмете. Трећи наслов, Трбух Париза, бави се метафоријским потенцијалом хране и варења исте, друштвени живот једноставно приказујући као трвење између Дебелих и Мр-

шавих. Ево неких Золиних прелиминарних биљешки о роману: „Трбух надопуњава Каљугу, само је овдје у питању борба за остацима средње класе; безмало карнално уживање у богатој храни и неометеном варењу... У првом плану је то и даље неизмијењена морална и друштвена поквареност.“ Овдје је Друго царство (Наполеона III) алегоријска Трећа република основана 1870. (након пада Наполеона III) из Золиног доба писања, која очито није била мање репресивнија од пређашње монархије. Мало фали па да се човјек запита да ли се од тада па до данас уопште ишта измијенило у карактеру политичке звјери, без обзира на друштвено уређење.

Зола је несумњиво квинтесенцијални писац модерности, на коју се тада гледало као на еру динамичних промјена. Примарна турбина тих промјена био је раст индустријског капитализма, а док се његов пројекат о Ругон-Макаровим захуктавао, он је поље романа изненада подредио сасвим новим темама: реалностима урбаног сиромаштва, класној свијести и класним везама, као и питањима сексуалности и пола. Штавише, Золино писање је почело отјелотворавати нову слободу израза приликом њихове дескрипције и утирати пут писцима попут Томаса Хардија и Џорџа Гисинга.

ЗОЛИЗАМ У Француској, Зола генерално није имао неугодности са цензуром (као, рецимо, Флобер прије њега), док у викторијанској Енглеској, гдје се склонио након што је осуђен на годину дана за-

НОВЕ КЊИГЕ: „ФА(Л)ШИЗМИ, ЗАПИСАНО У СРБИЈИ 2019-2021“ АЛЕКСАНДРЕ БОСНИЋ-ЂУРИЋ, UNIVERSITY PRESS, САРАЈЕВО, 2020. ГОДИНА

ПРОБУДИТИ СЕ ИЗ НИХИЛИСТИЧКЕ МЕТАФИЗИКЕ ДРУШТВО ЈЕ ЗДРАВО УКОЛИКО СЕ ОНО ПРИЛАГОЂАВА ЉУДСКИМ ПОТРЕБАМА, ЈАСНИЈЕ РЕЧЕНО, АКО СЕ ПРИЛАГОЂАВА ЗАХТЈЕВИМА ХУМАНУМА

отуђио од своје људске бити; ако се човјек поистовјећује с оним што има и с оним што троши, онда је удаљен од своје бити која се зове слобода. Људи се боје своје слободе и зато од ње бјеже, истиче Фром. Многи људи немају властито мишљење, јер нису слободни. Друштво је здраво уколико се оно прилагођава људским потребама, јасније речено, ако се прилагођава захтјевима хуманума. Притом Фром не мисли на слободу од, него првенствено на слободу за, тј. на позитивну слободу из које настаје љубав која нас нераскидиво повезује с другима и с цијелом стварношћу (са свиме што постоји).

Оно што карактеризира данашње друштво у Србији - и друштва која су настала распадом Југославије зове се пандемија мржње, у којој се у мржњи натјечу и тако је стално интензивирају националне врхушке, које су државу претвориле у приватно власништво, које су културу, образовање и медије претвориле у инструмент мржње према критичарима режима. Читатеља прожима зебња кад прочита код Александре Боснић-Ђурић да је стопа самоубојстава у Србији највиша у Еуропи, да људи живе у сиромаштву, беспућу и депресији, да Србију мјесечно напушта 4.000 људи, углавном младих, не

само из економских разлога него више зато што не виде никакву перспективу и што виде да људи вјерују режиму више него себи и другима. У страначкој држави, у којој је сва власт у рукама једне странке, мржња је постала непобједиво оружје, па је и кашљање трогодишњега дјечака (то је био знак да дјечак наводно има корону) проглашено нападом на грађане. У таквој се држави узбуњивач Александар Обрадовић из ваљевске творнице Крушик налази у кућном притвору без иједнога доказа јер је тобоже одао пословну тајну. У тој се држави о правим херојима шути, као

што је био адмирал Владимир Баровић, који је у рујну 1991. одбио извршити наредбу Генералштаба Југославенске народне армије да бомбардира хрватске приморске градове, а потом је починио суицид. У таквој држави Министарство културе и информисања издало је најсрамотније саопћење у повијести тврдећи како је у причи о Кенкавцу (назив једнога од спорних и уништених цртежа на изложби стрипа) ријеч о „дегенерисаној уметности“. У таквој се држави негира слобода појединца, а слави се национални колектив као божанско биће. Српско је друштво претворено у националистичку паланку, која не признаје ни моралне принципе, ни аргументе ума, ни емпиријске чињенице, јер свој српски род поима као надповијесну, непромјењиву стварност. Националистички колективизам првенствено је усмјерен против слободе појединца, против слобо-

9. април 2022.

A TEMPO

Између априла 1884. и маја 1888. године, у Енглеској су издавач Chatto & Windus и Хенри Вајзтели публиковали 18 Золиних романа. Други издавач, В.Т. Стид у међувремену је етаблирао Удружење за државну будност (УДБ), утицајни литерарни поткомитет за праћење неморалног издаваштва у Британији. УДБ је Золин опус релативно брзо довео у питање, те је жалба стигла и до Доњег дома парламента. Порнографија или не, термин „золизам“ је ушао у књижевни жаргон. Довољно је само прочитати како су Гисингов сјајни Nether World (1889) изрешетали у Glasgow Heraldu кад су у тексту пронашли „ужасавајућу свирепост, криминал, прљавштину и људски чемер, и исти језик пресликан с таквом посвећеношћу на којој би сигурно позавидио и сâм Зола“. Наведимо да је и роман из 1894, ирског писца Џорџа Мура, забрањен у енглеским библиотекама зато јер читатељство „није свикнуто на подробне описе боравка у болницама“. И не само то – читав текст је био „ометен золистичким препрекама“. Октобра 1888. године, Вајзтели, објављујући јефтина нецензурисана издања Золиних романа, нашао се на суду због „превођења три најнеморалније књиге икада издате: Земља, Нана и У кључалом лонцу“. Суђење је почело читањем одломка из Земље када млада сељанка, својом руком, помаже бику да оплоди краву. Вајзтели је признао кривицу због чега је платио глобу од 100 фунти и зарекао се да више неће штампати Золине интегралне текстове. Већ наредне године, у мају, опет се обрео на суду, само сада због преводâ Мопасана и Флобера,

де мисли те против плурализма и демокрације. Режим је себе прогласио непогрешивим арбитром који просуђује о подобности грађана и о њихову патриотизму. У таквом колективизму култура је луксуз без којега се може.

ОТУЂИТИ ОД БИТИ Потиснути културне и хумане потребе људскога бића значи отуђити га од његове властите бити. У колективистичкој паланци појединци су позвани да жртвују свој интелект и своју слободу божанском апсолуту који се зове српски народ. Треба рећи да је стање у цијелој регији слично, при чему је разлика више у квантитети, него у квалитети.

премда и због дилеме да ли је довољно прочистио Золину Земљу. Дабоме да није. Јадни Вајзтели, човјек који је „кварио људски карактер“ и представљао „колосалну опасност за нацију“ морао је да одслужи затворску казну и, кад је, видно ослабљен, изашао вани, престао је са издаваштвом; умро је три године касније. Превођење Золе наставио је Хенријев син, Ернест. По данашњим мјерилима егоистичан и себичан, Зола, по свему судећи, није живио много другачије од појединих својих ликова. Млада собарица, Жан, с којом је ступио у везу десетак година прије преурањене смрти, родила му је двоје дјеце, док је до смрти живио са Александрин, законитом супругом. Александрин је временом морала да се привикне на такво стање, па је једном годишње остављала Золу насамо са љубавницом и дјецом, што није значило да се он са Жан није гледао и у међувремену. Зола је умро 1902. од гушења угњенмоноксидом у спаваћој соби; Александрин је само чудом преживјела. Француском је почела колати прича да му је неко из редова антисемитских антидрајфусоваца намјерно затворио димњак и убио га; фалили су само свједоци. Али у новини Libération, 1953, изашло је писмо извјесног човјека чији је пријатељ – антидрајфусовац и димњачар – 1927. године њему наводно признао да је са неколико људи затворио Золин димњак и тако га угушио. Рано сјутрадан се вратио на кров и отворио га како нико ништа не би посумњао. Оно за што се поуздано зна јесте да је Александрин тада направила изузетан гест. Прво се зближила са Жан, а затим је, 1906, покренула правни поступак да би дјеци свог мужа, Жаку и Дениз, дала презиме њиховог оца – „ЕмилЗола“, које је и она носила. 

Александра Боснић-Ђурић ипак увијек упозорава како грађани осјећају да живот лишен достојанства и љубави нема смисла. И то је извор наде за излазак из колективистичке у демократску парадигму у којој је плурализам (а не монизам и монолитизам) нормална појава, а не непријатељ народа. Можемо се сложити с ауторицом да је морална криза темељна криза нашега доба. Тко не поштује три темељна принципа демокрације (принцип слободе, принцип једнакости и принцип братства), није морално биће, него морална ништарија која, поништавајући друге, поништава и саму себе. Носиоци колективистичке парадигме заборављају да су уништење других и самоуништење нераздвојиви. Еколошка, нуклеарна, морална, духовна и свака друга катастрофа истодобно су и наша особна (појединачна) катастрофа. Мржња је толико заслијепила припаднике колективистичке идеологије да не виде емпиријске чињенице те у свом црно-бијелом сљепилу желе смрт других и тиме сами себе воде у властиту смрт. Тако убојство других и властито самоубојство постају недјељиви и воде све у заједничку пропаст. Тко је против моралних принципа, он је против живота. На крају се надам да ће нас књига Александре Боснић-Ђурић пробудити из нихилистичке метафизике и из нихилистичкога морала и да ће нас потакнути да постанемо слободни и одговорни људи.  oslobođenje.ba

КВАРТЕТ ЗА КРАЈ ВРЕМЕНА ЕМИНА СМАИЛБЕГОВИЋ

НАКОН СЛУШАЊА ОВОГ ГРАНДИОЗНОГ ДЈЕЛА, ПИТАЊЕ О ЉУДСКОМ ПОИМАЊУ ВРЕМЕНА НЕМОГУЋЕ ЈЕ ОГРАНИЧИТИ ТЕК НА НЕОБИЧНОСТ РИТМИЧКИХ СТРУКТУРА. ОНО НАС НАВОДИ НА РАЗМИШЉАЊЕ О ПИТАЊИМА КОЈА ЧОВЈЕЧАНСТВО ПРАТЕ ОД ПОСТАНКА: КАМО ИДЕМО ИЛИ ПРИЈЕ, ОДАКЛЕ ДОЛАЗИМО

току 20. вијека концепт времена главна је мета истраживања у најразличитијим дисциплинама: физици, филозофији, неуропсихологији, али и књижевности и умјетности. У музичкој умјетности фасцинација овим концептом породила је, често захваљујући употреби супротних техничких и композитивних средстава, разнолике експресије и стилове, поготово међу француским композиторима овог периода.

„Као музичар много сам радио на ритму. Ритам је, у својој бити, промјена и подјела. Проучавање промјена и подјела значи проучавање времена. Вријеме – измјерено, релативно, физиолошко, психолошко – може се подијелити на тисућу начина […]. У Вјечности те ствари више неће постојати. Колико проблема! Њима сам се бавио у свом Quatuor pour la fin du Temps. Но, да будем искрен, они су водиља свих мојих истраживања звука и ритма већ четрдесет година.“ [Оливије Месиен, у уводу Квартета]

га о времену и вјечности, музика је средство, односно један од многобројних начина за човјека да се приближи Апсолутном. Композитор је стога, вођен мистично-визионарском намјером, одлучан у потрази за новим музичким изразом који би додирнуо есенцију оног што је за Тому Аквинског nunc temporis: свеобухватност садашњег тренутка који, за разлику од људског времена, не познаје почетак, ни крај. Како Месиен тежи представити овај мистични импулс, тежњу ка Вјечном, Апсолутном и Ванвременском у својој музици? Потрагом за такозваном musiqueé amesurée (стил у францускофламанској вокалној музици поткрај 16. вијека). То чини управо у овом Квартету. wikimedia.org

твора послије Драјфусове афере, 1898, његови наслови су издавачима редовно доносили проблеме.

Статичност осам квартетских ставова, настојање да их се одвоји од „људског“ протока времена и сваке врсте његове линеарне перцепције, изражена је у овом дјелу, Оливије Месиен (1908које заслужује опсежну 1992) био је композитор, анализу на неколико пијаниста, професор харстотина страница, момоније и оргуљаш паридусима са ограническе цркве S. Coeur. Због ном транспозицијом, свог изразито религиоритмичким педалима, зног менталитета и кагрегоријанским мелотоличког мистицизма, дијским мотивима – уз примјесе серијалиукратко, структуразма и фасцинираности ма које не подстичу орнитологијом у одреразвој музичког мотиНАЈАВА ПРВЕ ИЗВЕДБЕ КВАРТЕТА 15. јануар 1941. ђеним дјелима, Месива, већ имају за циљ ен је, за разлику од Деподцртати садашњи бисија, остао усамљена фигура, без истинских тренутак. Оно што слушаоца оставља у чуду јесте насљедника његове естетике. Вјероватно је овај управо употреба ових средстава, али и недостатак композитор остао најупечатљивији - онима који сталног тоналног упоришта. Уједно, Месиен упрасе часова музичке културе сјећају - по транскрипво због наведеног остаје упамћен као један од вођа цијама птичијег пјева - које је слушао и снимао послијератних експерименталних авангардних пона бројним путовањима - за клавир и оркестар крета. Иновативни технички и ритмички модели употријебљени овдје теже само једном, симболич(Catalogue d’oiseaux). ком потхвату: зауставити наше, људско вријеме, заЊегово монументално дјело Quatour pour la fin du рад нечег узвишенијег. Напокон, о томе и Месиен Temps написано је поткрај 1940. а по први пут је пише, представљајући сваки од ставова свом слушаизведено у нацистичком концентрационом лооцу. У том смислу мистична реминисценција Мегору Герлиц у Шлезији 1941. године, гдје је аутор сиенову музику смјешта ван сваке европске струје био заточеник. У премијерном извођењу Квартета и традиције. Ослањајући се на кршћанску симбо(виолина, кларинет, виолончело, клавир), поред лику, Quartuor pour la fin du Temps садржи вријеме Месиена лично, учествовала су још три затвореу средишту своје естетике, те представља оно што је аутор дефинисао као „најљепши аспект вјерованика-музичара из Сталага VIII А. Ова композициња“ – све је у његовом стилу и техници подређено ја, прво камерно дјело у цијелом композитороАпсолутном. вом опусу, представља прекретницу у његовом стваралаштву. Након анализе Квартета од стране европских музиколошких експерата, неупитно је да је МесиСтваран у изнимно тешким увјетима, Quatour (у пријеводу: Квартет за крај времена) има, како поен још једном (након Дебисија) довео у кризу зајашњава аутор у Предговору: „…суштински немападњачку категорију линеарног, континуираног времена, оног због којег би наша хисторијска натеријалан, духовни и католички језик […] који одрација, посве неутемељено, требала наликовати бацује типични временски оквир“. Зато је избор наслова, поред претпоставке да се ради о једнона праву линију. Након слушања овог грандиоставном опису свијета захваћеног ратом чији се зног дјела, питање о људском поимању времена крај не назире, условљен Месиеновом вјером и немогуће је ограничити тек на необичност ритстраственим интересовањем за доктрину Томе мичких структура. Оно нас наводи на размишљаАквинског – оној која је у првој половини 20. стоње о питањима која човјечанство прате од постанљећа у Француској имала значајан одјек захваљука: камо идемо или прије, одакле долазимо.  јући неотомизму Жака Маритена [1882-1973]. У Месиеновој мисли и естетици, изведеној дијелом Quatour pour la fin du Temps (ставови: 1-8) из доктрине средњовјековног филозофа и теолоyoutu.be/QAQmZvxVff Y

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

9. април 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: МИЈАТ ТРОЈАНОВИЋ

РЕМЕК ДЈЕЛО ГРАДЊЕ СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

И ДАНАС, ПОСЛИЈЕ 82 ГОДИНЕ, КАДА СУ ИЗГРАЂЕНЕ ХИЉАДЕ МОСТОВА У СВИЈЕТУ, МОСТ НА ЂУРЂЕВИЋА ТАРИ ИЗАЗИВА ДИВЉЕЊЕ СВОЈОМ НЕСТВАРНОМ ЉЕПОТОМ. ОН ЈЕ СТРУКТУРАЛНО, ИНЖИЊЕРСКО-УМЈЕТНИЧКО УНИВЕРЗАЛНО ДЈЕЛО КОЈЕ ЈЕ СЈЕДИНИЛО СВЕ ЕСТЕТСКЕ ПРИНЦИПЕ, А ЊЕГОВИ ИНЖИЊЕРИ И МАЈСТОРИ ЗАУЗИМАЈУ ПОЧАСНО МЈЕСТО У ЕВРОПСКОЈ МОСТОГРАДЊИ

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

та је то што нас задиви када станемо испред моста на Ђурђевића Тари, када осјећамо да лебдимо, док га прелазимо, одвојени од тла? То није обичан мост на какве смо навикли. Он посједује нешто магично… натприродно… величанствено. Када је градитељско дјело изузетне љепоте готово сви људи реагују на исти начин, ћуте док посматрају, опчињени необичном љепотом моста између двије стјеновите обале. Мост је дјело инжињера Мијата Тројановића (1902-1984). Дипломирао је на Грађевинском одсјеку Техничког факултета Београдског универзитета (1925). Свој необични таленат за градњу мостова, усавршавао је у Бечу и Паризу. Тара је најдужа ријека у Црној Гори (158 км) са великим бројем притока и брзака. Кањон је дужине 80 км, међу најљепшим и други је по дубини у свијету. Његова висина се креће од 1.100 метара код Црних Пода до 1.300 метара испод Тепаца. Тако висок кањон вјековима је раздвајао дјелове сјеверне Црне Горе са регионом па је 1936. године Министарски савјет Краљевине Југославије донио одлуку о градњи моста преко Таре.

јека. Запањујуће лаке конструкције, он је продукт високо естетизираног талента Тројановића, скулпторално дјело, савршеног склада материјала форме и живе динамичне линије са утиском да је мост у сталном покрету. Дужином 365 метара чине га: већи лук дуг 116 метара, и четири мања по 44 метра са једним равним сегментом. Налази се на надморској висини од 806 - 811 метара, са коловозном траком на 172 метра изнад средњег водостаја ријеке. Изграђен је помоћу тада највише дрвене

скеле у свијету, висине 144 метра, дужине 166 метара. Ширина моста је 5,2 + 2x0,5 за тротоаре. Када је изграђен (1940) био је најдужи и највећи мост од армираног бетона у Европи. Извођач радова био је А.Д. Антоновић из Панчева. На овом импозантном градитељском дјелу заслужни инжињери били су: пројектант скеле Швајцарац Ричард Кораљ, шеф градилишта инжињер Исак Русо, Јеврејин из Београда са надзорним органом Чедомиром Илићем. Одважни, приучени тесари из краја, храбро радећи над провалијом носе драгоцјене заслуге за изградњу моста. Бетонирање великог лука се изводило од 15–19. јула 1940, а већ у новембру 1940. је пуштен у саобраћај. У историји градитељства, посебно у књижевним дјелима, није непознато да мостови имају своје судбине исто као и људи. Мост на Ђурђевића Тари није доживио свечано отварање. Умјесто традиције да пројектант стоји испод моста док камиони шљунка на мосту третирају његову издржљивост, „пробно оптерећење“ су извршили окупаторски тенкови 17. априла 1941. Радост изградње моста је добила негативан преокрет. Окупатор је преласком преко моста лако ушао на сјевер Црне Горе. Да би спријечили даљи пролазак окупаторске војске, наредбом Врховне команде (1942) млади инжињер Лазар Јауковић, (1904-1942), који је радио на изградњи, добија задатак да изврши рушење моста. Чин рушења је неочекивано болна и драматична одлука о тек изграђеном мосту који је донио

objektiv.me

Мост на Ђурђевића Тари

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Мост на Ђурђевића Тари (193740) је ремек дјело градитељства и идеални примјер културног пејзажа. Елегантна армиранобетонска конструкција, структурирана системом лучних носача, конструисана у благо савијеној хоризонталној и вертикалној кривини, нашла је свој ослонац у двије стјеновите обале. У пејзажном зеленилу, мост је срастао као да је одувијек био ту. Умјетничким сензибилитетом Тројановић је склопом моста надградио, иначе аутентичан природни амбијент, преспајањем кањона уметањем армирано бетонске петолучне конструкције великог распона. Мост на Тари је творевина науке и технологије, задивљујуће за почетак развоја система грађевинских конструкција у овом дијелу Балкана средином XX ви-

Скела за Мост на Ђурђевића Тари

1938.

живот и радост. Инг. Јауковић 6. маја 1942. године пажљивим минирањем равног дијела при брду онемогућава даљу употребу моста окупаторској војсци. Тај чин је платио животом. Августа 1942. четници и Италијани стријељали су инг. Лазара Јауковића на мосту из освете. И данас, послије 82 године, када су изграђене хиљаде мостова у свијету, мост на Ђурђевића Тари изазива дивљење својом нестварном љепотом. Он је структурално инжињерско-умјетничко универзално дјело које је сјединило све естетске принципе, а његови инжињери и мајстори заузимају почасно мјесто у Европској мостоградњи. Са судбином инг. Јауковића, настала је митска херојска прича о мосту и

градитељу, урезана у сјећање свих који су га једном видјели. Тројановић је током Другог свјетског рата интерниран у њемачко заробљеништво. Послије рата 1946. године обновио је порушени сегмент моста. Први је декан Грађевинског факултета у Београду и професор до пензије (1947-73). Живот М. Тројановића је посвећен мостовима: градњи, теорији и педагогији. Поред десетина мостова средњих и великих распона од армираног пренапрегнутог бетона, гредних и лучних система, у Југославији и Ираку, оставио нам је десетине књига, уџбеника и научних расправа чиме је инг. Мијат Тројановић проглашен почасним доктором Београдског универзитета. 