Dnevni list Pobjeda 07.06.2022. by Pobjeda

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

SKANDALOZNO: Bivši ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava nije vratio diplomatski pasoš iako je to bio dužan da uradi nakon smjene

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

D.MIJATOVIĆ

Građanski aktivista Aleksandar Zeković dao izjavu povodom kompromitujućih snimaka komandira PTJ tokom dešavanja na Cetinju 5. septembra 2021.

M.BABOVIĆ

MVP: Leposavićeva putna isprava biće poništena Nosioci diplomatskih i službenih pasoša dužni su da, po prestanku funkcije koja je bila osnov za izdavanje ove vrste dokumenta, vrate pasoš Ministarstvu vanjskih poslova posredstvom organa na čiji zahtjev je izdat – naglasili su iz MVP STR. 2.

Leposavić

Evropska unija usvaja šesti paket sankcija koji obuhvata i imovinu građana Rusije

Zabranjena prodaja ruskih nekretnina

Slučaj Knežević pokazuje da je vlast selektivna prema različitim aferama Premijer Abazović treba da zna da vladavina zakona ne znači da se jednom aferom zataškava druga već da se sve afere moraju razobličiti i suočiti sa pravdom. Banalizacija bilo koje od njih, uključujući i afere koje su razotkrivene kroz dokumentaciju Europola, je neprihvatljiva i diskreditujuća i za premijera Abazovića lično i za primjenu vladavine zakona u Crnoj Gori– ocjenjuje Zeković STR. 4.

Skaj komunikacija otkrila nove pripadnike grupe koja je planirala likvidacije Slobodana Kašćelana, Veljka Belivuka i Marka Miljkovića

Ministar vanjskih poslova sastao se sa otpravnicom poslova u Ambasadi Ukrajine Natalijom Fijalkom

Krivokapić: Ambasadori koji ne slijede politiku Vlade biće opozvani STR. 3.

STR. 10. i 11.

JEVANĐELJE PO JOANIKIJU: Njegoševu kapelu srušila „komunistička bezbožna aždaja“, a Karađorđevići ,,nit luk jeli, nit luk mirisali“

Kad mitropolit ne zna istoriju STR. 8.

D.MIJATOVIĆ

STR. 5.

Podignuta optužnica protiv Jovana Vukotića i još dvije osobe

Institut za javno zdravlje prati pojavu teškog akutnog hepatitisa, za sada bez slučajeva u našoj zemlji

Dr Novosel: Bolest koja češće dovodi do popuštanja jetre i zahtijeva transplantaciju

STR. 9.

Politika

Subota, 7. maj 2022.

SKANDALOZNO: Bivši ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava nije vratio diplomatski pasoš iako je to bio dužan da uradi nakon smjene

MVP: Leposavićeva putna isprava biće poništena PODGORICA – Bivši ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić nije postupio u skladu sa zakonskim obavezama i vratio diplomatski pasoš, pa će ta isprava, shodno predviđenoj proceduri biti poništena, kazali su Pobjedi iz Ministarstva vanjskih poslova. - Budući da bivši ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić nije vratio diplomatski pasoš, dva puta smo obavijestili Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava o potrebi dostavljanja ove putne isprave Ministarstvu vanjskih poslova na dalju nadležnost – istakli su iz ovog resora na upit Pobjede koja je pitanja poslala prije nekoliko nedjelja. Prema saznanjima Pobjede, Leposavić je nekoliko puta iskoristio diplomatski pasoš na svojim putovanjima van Crne Gore. Iz MVP su pojasnili su da se, shodno članu 18 Zakona o putnim

ispravama, diplomatski i službeni pasoš izdaje sa rokom važenja od pet godina, kao i da pravo na njegovo korišćenje prije isteka tog roka, prestaje u slučaju prestanka funkcije, drugog svojstva ili razloga za izdavanje. - Nosioci diplomatskih i službenih pasoša dužni su da po prestanku funkcije koja je bila osnov za izdavanje ove vrste dokumenta, vrate pasoš Ministarstvu vanjskih poslova posredstvom organa na čiji zahtjev je izdat – naglasili su iz MVP. Kako Leposavić nije postupio u skladu sa zakonskim obavezama, dodali su, njegov diplomatski pasoš biće poništen shodno predviđenoj proceduri poništenja. Sa funkcije ministra pravde Vladimir Leposavić je smijenjen sredinom juna prošle godine jer je negirao da se u Srebrenici desio genocid. Na sjednici Skupštine održanoj 26. marta prošle godine Leposavić je kazao da će biti spreman da

Nosioci diplomatskih i službenih pasoša dužni su da, po prestanku funkcije koja je bila osnov za izdavanje ove vrste dokumenta, vrate pasoš Ministarstvu vanjskih poslova posredstvom organa na čiji zahtjev je izdat – naglasili su iz MVP prizna da se u Srebrenici dogodio genocid kada se to i nedvosmisleno utvrdi. - Uopšte ne mogu da priznam ili ne priznam događaj o kojem nemam saznanje. Ja sam spreman da priznam da je u Srebrenici učinjen zločin genocida kada se to i nedvosmisleno utvrdi – izjavio je Leposavić tokom ministarskog sata odgovarajući na poslaničko pitanje Andrije Nikolića iz Demokratske partije socijalista da li je, kao ministar pravde i ljudskih i manjinskih

Ustavnog, Vrhovnog, Ko sve ima diplomatski pasoš predsjednici Apelacionog, Upravnog suda, Diplomatski i službeni pasoš su elektronske putne isprave koje se izdaju državnim funkcionerima, državnim službenicima i namještenicima i drugim licima, radi efikasnijeg obavljanja državnih poslova i obezbjeđenja njihove zaštite u drugoj državi u izvršenju službenih zadataka, u skladu sa međunarodnim ugovorom, navodi se u Zakonu o putnim ispravama. Diplomatski pasoš se izdaje najvišim državnim funkcionerima,

licima koja imaju diplomatski ili konzularni status, diplomatskim kuririma, članovima državnih delegacija i drugim licima kada je to u interesu Crne Gore. Prema Vladinoj Uredbi o licima kojima se izdaje diplomatski i službeni pasoš („Sl. list CG“, br. 42/2008 i 34/2013) koja je usvojena 2008, a izmijenjena i dopunjena 2013. godine, pravo na diplomatski pasoš imaju predsjednik države, Skupštine, Vlade,

vrhovni državni tužilac, potpredsjednici parlamenta i Vlade, kao i ministri i svi poslanici. Osim njih, na spisku za izdavanje diplomatskih dokumenata su i načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore, direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost, zaštitnik ljudskih prava i sloboda, ali i guverner Centralne banke, predsjednik Senata DRI i predsjednik Crnogorskog olimpijskog komiteta.

prava, spreman da prizna da se u Srebrenici dogodio genocid. Leposavić se „okliznuo“, jer je u Skupštini Crne Gore javno izgovorio ono što su gotovo svi u tadašnjoj vladi Zdravka Krivokapića i vladajućoj većini mislili o genocidu u Srebrenici. Nakon oštrih reakcija dijela domaće javnosti i zapadnih saveznika Krivokapić je bio prinuđen da zatraži njegovo razrješenje. U obrazloženju te inicijative Krivokapić je naveo da je javno djelovanje Leposavića, od izbora na funkciju ministra, do podnošenja prijedloga za razrješenje, u velikoj mjeri odstupalo od zvanučnih stavova vlade. Leposavić, koji je ministarsku funkciju zaslužio time što je bio pravni zastupnik Crkve Srbije u sporu sa državom oko „Markovićevog Zakona o slobodi vjeroispovijesti“, smijenjen je 17. juna 2021. godine, ali još uvijek ima diplomatski pasoš. Ž. ZVICER – N. ZEČEVIĆ

Vladimir Leposavić

Predsjednik Crne Gore vratio Zakon o lokalnoj samoupravi na ponovno odlučivanje

Dopune Zakona poslanici su, sa 45 glasova za, izglasali u srijedu i on predviđa da se izbori u Podgorici i 13 opština održe u jednom danu, a do 30. oktobra. Đukanović je naveo da bi donošenje ukaza o proglašenju ovog zakona, stupanjem na snagu i postupanjem predsjednika Crne Gore saglasno njegovom tekstu i dejstvu, moglo otvoriti više pravnih pitanja. Podsjetio je da je ranije, u skladu sa utvrđenim ustavnim prerogativima, raspisao izbore u Podgorici, Baru, Bijelom Polju, Danilovgradu, Kolašinu, Plužinama, Pljevljima, Šavniku i Žabljaku gdje odbornicima ističe mandat u junu, odnosno julu, kao i u Budvi i Tivtu gdje je skupštine opština prethodno raspustila Vlada. Naveo je da je odluku o raspisivanju prijevremenih izbora u Tivtu donio 12. marta, u Budvi drugog aprila, Plužinama i Žabljaku 6. aprila, Bijelom Polju i Šavniku 13. aprila, Baru, Da-

Parlament u ponedjeljak ponovo o odgađanju izbora nilovgradu, Kolašinu i Podgorici 20. aprila, i u Pljevljima četvrtog maja. Te odluke, kako je rekao, stupile su na snagu danom donošenja i čine integralni dio pravnog poretka države. - Stoga, želio bih da ukažem da bi se donošenjem ukaza o proglašenju ovog zakona, stupanjem na snagu istog i postupanjem predsjednika Crne Gore saglasno njegovom tekstu i dejstvu, moglo otvoriti više bitnih pravnih pitanja, odnosno nedoumica, koje nastaju u karakterstičnim političkim situacijama, uz pretpostavljenu refleksiju na polje crnogorskog ustavnog sistema i postulata ustavnog prava uopšte. Na osnovu izloženog, cijenim razložnim da se zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi vrati Skupštini na ponovno odlučivanje – istakao je Đukanović. Po dobijanju dopisa od Đukanovića, predsjednica Skupštine Dani-

M.BABOVIĆ

PODGORICA – Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović vratio je predsjednici Skupštine Danijeli Đurović na ponovno odlučivanje zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Skupština Crne Gore

jela Đurović zakazala je sjednicu parlamenta za ponedjeljak, 9. maj, sa početkom u 11 sati. Za dnevni red

Đurović je predložila ponovno odlučivanje o zakonu o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Ukoliko Skupština u ponedjeljak ponovo izglasa dopune ovog zakona predsjednik je, shodno članu 94 stav 2 Ustava Crne Gore, dužan da ih proglasi. Nakon što je Đurović zakazala sjednicu poslanik Demokrata Boris Bogdanović ocijenio je da je grubo prekršila Poslovnik Skupštine koji u članu 85 propisuje da se saziv za sjednicu upućuje 15 dana prije dana određenog za održavanje, te da će tražiti hitno povlačenje ovog saziva. Pojasnio je i da se saziv može uputiti i sedam dana prije dana određenog za održavanje ako su materijali za sjednicu dostavljeni poslanicima 15 dana prije definisanog datuma zasijedanja. - Takođe, Poslovnik Skupštine ostavlja mogućnost da predsjednik Skupštine može sazvati sjednicu Skupštine u roku kraćem od sedam dana, ali pod imperativnim uslovom da ima saglasnost Kolegijuma predsjednika – kazao je Bogdanović. Naveo je i da je Đurović bila obavezna da poslanicima omogući, ukoliko žele, da predlože tačku dnevnog reda, te da, kako nije uradila ništa od toga, sjednica Skupštine nije mogla biti sazvana u roku kraćem od sedam dana. Ž. Z.

Politika

Subota, 7. maj 2022.

Natalija Fijalka i Ranko Krivokapić

Krivokapić: Ambasadori koji ne slijede politiku Vlade biće opozvani PODGORICA – Ambasadori koji su postavljeni mimo diplomatskih, ali i političkih uzusa i oni koji ne slijede evroatlantske vrijednosti i politiku ove, već prethodne vlade, biće opozvani - kazao je ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić nakon sastanka sa otpravnicom poslova u ambasadi Ukrajine Natalijom Fijalkom.

On je pojasnio da u tome neće žuriti, kako se ne bi ogriješili, kao i da im je prioritet da stvore vrijednost koja reprezentuje njihovu politiku. - Nakon toga ćemo se baviti i sa tim postavljenjima koja su očigledno bila po drugom motivu, a ne ustavnom motivu građanske, evroatlantske Crne Gore – naveo je Krivokapić.

POPUNA AMBASADA

Očekuje da će kohabitacija sa predsjednikom države Milom Đukanovićem biti uspješnija, a, kako je rekao, već je počeo sa „tihim dijalogom“ oko postavljenja ambasadora na upražnjene pozicije. - Stanje je teško, od 36 predstavnika, imamo samo 11 ambasadora. Fali obilje ambasadora, u Vašingtonu, Berlinu, da ne nabrajam dalje. To mi je jedan od prioriteta – istakao je Krivokapić. Govoreći o prvim potezima nove vlade u oblasti vanjske politike Krivokapić je naglasio da će to biti povratak na poziciju pouzdanog evroatlantskog partnera. - To je bilo izgubljeno sa prošlom vladom. Mi smo se bili vratili u politiku devedesetih i sve što je urađeno na tom planu bilo je pod prisilom, a ne voljom Vlade. Već u sljedećoj sedmici imam obilje sastanaka sa ministrima odbrane, vanjskih poslova EU i ta politika će se vratiti na staze pune pouzdanosti i odbrane politika evroatlantskih vrijednosti – rekao je.

,,OTVORENI BALKAN“

Komentarišući odnose sa Srbijom Krivokapić je naveo da su oni uvijek bili teški, ali i prioritetni, kao i da vjeruje da se u budućnosti mogu popraviti. - To što se sada dešavalo nije bio dobrosusjedski odnos. Količina miješanja u unutrašnje poslove Crne Gore je bila van

svih normalnih i dobrosusjedskih odnosa. Ali takva je politika i posebno diplomatija. Vjerujem da to možemo popraviti i da će Srbija sazrijevati u sljedećem periodu i u vanjskoj politici i po pitanju Ukrajine i Crne Gore – ocijenio je Krivokapić. Smatra da je pred Srbijom još jedan istorijski trenutak u kojem će imati priliku da se opredijeli prema najbližim susjedima i prema ukrajinskom pitanju kao prioritetnom za cio svijet. Upitan da li je stavljena tačka na inicijativu „Otvoreni Balkan“ rekao je da nije ni vidio koliko je taj projekat zaživio, ali i da je za takve procese u regionu potreban neko ko će biti pravičan moderator u dogovoru. - A to je svakako SR Njemačka, koja je sa kancelarkom Merkel krenula u Berlinski proces i mislim da se treba držati tog procesa koji vodi neko ko nijesmo mi – naveo je Krivokapić.

PODRŠKA UKRAJINI

Sastanak sa otpravnicom poslova u ambasadi Ukrajine Natalijom Fijalko, kako je rekao, bio je prilika da na samom početku stupanja na ministarsku funkciju pošalje jasnu poruku podrške Ukrajini, njenoj borbi za teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost. - Crna Gora čvrsto stoji uz Ukrajinu. Naša pomoć, sa novom vladom, će biti još veća. Ona je u toku, politička još intenzivnija, sankcije u potpunosti realizovane, svih šest paketa, trenutno je samo tri operativno, uskoro ćemo i svih šest uvesti – naglasio je Krivokapić. Kazao je i da rade na tome da se ambasadorka Crne Gore u Ukrajini Dragica Ponorac vrati u Kijev, a želio bi i da, pored nje, on bude prvi sljedeći koji će posjetiti taj grad. Fijalka se zahvalila ministru Krivokapiću na posjeti i naglasila kako cijene njegov gest i snažnu poruku podrške koju je dao njihovom narodu i državi. - Smatramo da je u ministru Krivokapiću Ukrajina dobila stvarnog prijatelja koji će doprinijeti poboljšanju ukrajinsko-crnogorskih odnosa u budućnosti kada Ukrajina i cijeli demokratski svijet pobijedi ruskog agresora – poručila je Fijalka. Ž. ZVICER

Odbor za bezbjednost i odbranu odlučio da u ponedjeljak održi kontrolno saslušanje čelnika bezbjednosnog sektora povodom dokumenata Europola Protiv tog prijedloga, koji je podnio poslanik Socijaldemokrata Ivan Brajović, glasala su tri od osam poslanika, dok su dva bila uzdržana pa nije bilo potrebne većine. Iz DPS-a su poručili da sjednice neće biti

Nije podržan prijedlog da se govori o ,,aferi Knežević“ M.BABOVIĆ

D.MIJATOVIĆ

Ministar vanjskih poslova sastao se sa otpravnicom poslova u Ambasadi Ukrajine Natalijom Fijalkom

Odbor za bezbjednost

PODGORICA – Pred Odborom za bezbjednost i odbranu u ponedjeljak bi trebalo biti održano kontrolno saslušanje premijera Dritana Abazovića, ministra unutrašnjih poslova Filipa Adžića, direktora uprave policije Zorana Brđanina, vršioca dužnosti direktora ANB-a Sava Kentere, specijalnog tužioca Vladimira Novovića i šefa specijalnog policijskog odjeljenja Predraga Šukovića u vezi sa navodima Europola da su dvojica službenika policije Petar Lazović i Ljubo Milović članovi kavačkog kriminalnog klana. Odbor za bezbjednost i odbranu nije juče usvojio odluku o kontrolnom saslušanju premijera Abazovića i glavnog specijalnog tužioca Novovića u vezi sa navodnim audio snimcima policijskog službenika Petra Kneževića. Protiv tog prijedloga, koji je podnio poslanik Socijaldemokrata Ivan Brajović, glasala su tri od osam poslanika, a dva su bila uzdržana. Prijedlogom je bilo predviđeno da budu saslušani i direktor Uprave policije Zoran Brđanin, šef Specijalnog policijskog odjeljenja Predrag Šuković, ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić i vršilac dužnosti direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB) Savo Kentera. Iz DPS-a su poručili da sjedni-

ce onda neće biti. Na početku sjednice, Vladimir Martinović (Demokrate) kazao je da treba ispitati da li se Milović i Lazović nalaze u državi ili u inostranstvu. Predložio je da na kontrolno saslušanje bude pozvan ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić. Nazvao je Dritana Abazovića kvazipremijerom. - Ova Skupština je doživjela mnogo toga, ali ovoliko nekulture koliko od pojedinih poslanika odavno nije - kazao je Miloš Konatar (URA) nakon Martinovićevog obraćanja, poručivši kako on podržava prijedlog da Adžić bude pozvan na kontrolno saslušanje. Nakon toga, Ivan Brajović (SD) predložio je da dnevni red bude dopunjen, i to da ista lica, uz novog direktora ANBa, budu pozvana povodom provjere autentičnosti snimka na kojem se navodno čuje Petar Knežević. - SDT je već pokrenulo postupak, a na snimku se čuje da je visoki policijski funkcioner, ukoliko je to on, na vezi sa kriminalnim klanovima širom Crne Gore, a na snimku se govori o ljudima okupljenim na Cetinju uz najpogrdnije moguće riječi, istakao je on. Predrag Bošković iz DPS-a je podržao prijedloge Martinovića, Konatara i Brajovića o dopuni. Istakao je da je bitno utvrditi ko je sa kriminalcima komunicirao kako bi se bavio kriminalom, a ko da bi spreča-

vao najteža krivična djela. Bošković je podržao i Martinovićevu inicijativu da se utvrdi ko je u državi, a ko ne. Poručio je i da Crna Gora, u pogledu kriminala, nije izuzetak kada je riječ o regiji i drugim državama. Zamolio je predsjednika Odbora za bezbjednost i odbranu Milana Kneževića da pokrene proceduru za popunjavanje Odbora, jer tri člana iz bivšeg saziva više nijesu članovi. Knežević je odgovorio da je izbor novih članova posao Administrativnog odbora, ali da, kako je rekao, izgleda da će se formirati novi da bi se smijenio Milun Zogović. Govoreći o slučajevima Lazovića i Milovića, Knežević je poručio da je pitanje zašto se nadležne institucije nijesu bavile svojim poslom. Pominjao je i bivšeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, navodeći da su njegovi posljednji stavovi unijeli mnogo kontradiktornosti i sumnji u njegov i rad Specijalnog tužilaštva. - Moj je utisak da su postojale ozbiljne sumnje da su djelovi bezbjednosnog sektora i pravosuđa srasli sa određenim kriminalnim grupama i klanovima, što potvrđuju i snimci i izjave i dešavanja sa kojima se suočavamo u proteklih godinu i po, poručio je on. Možda je, kako je istakao Knežević, postojao povod da se Odbor sastane i povodom slučaja Miloša i Vesne Mede-

nice, no kako je tužilaštvo već reagovalo, procijenio je da ne treba ugrožavati istragu. - Takođe me zanima da li je Dritan Abazović imao sve ove informacije i šta je učinio povodom toga, te šta će učiniti povodom toga ako se ispostavi da kao koordinator službi bezbjednosti nije imao te informacije, poručio je Knežević. Danijel Živković iz DPS-a poručio je da sjednice Odbora u ponedjeljak neće biti ukoliko se ne donese odluka i o kontrolnom saslušanju o slučaju Petra Kneževića. - Samo treba da budemo i principijelni i da se na jednak način odnosimo prema svakoj situaciji – rekao je Živković. Reagovao je Martinović navodeći da poslanici DPS-a nedostatkom kvoruma ucjenjuju članove Odbora ukoliko se ne usvoje obje tačke dnevnog reda. Dragan Krapović je poručio da Demokrate neće podržati prijedlog jer još nije dokazano da je snimak autentičan, te se ne zna njegovo porijeklo, te da imaju činjenicu da se Knežević uredno odazvao nadležnim organima. Dragan Ivanović (SNP) pitao je Brajovića „šta ste Vi tog dana tražili na Cetinju“, dok je za snimak Petra Kneževića, ukoliko se utvrdi da je to zaista on, kazao je da je „to nesmotrena izjava jednog policijskog funkcionera“. Brajović je odgovorio da je na Cetinju bio „zato što je to bio vapaj sekularne i građanske Crne Gore povodom onoga što se dešava“. SNP-u je poručio kako je upravo na Belvederu počeo kraj vlade, što je toj partiji omogućilo da participira u novoj izvršnoj vlasti. - Vama je nesmotrena izjava to što su svi građani koji su bili tamo proglašeni bagrom koju treba raščistiti? A to da je bio u komunikaciji sa klanovima koje je držao pod kontrolom – upitao je Brajović. Predsjedavajući Odborom Knežević je kazao kako se on lično zalaže za održavanje kontrolnog saslušanja i u slučaju Kneževića, ali i kako prije zakazivanje te sjednice treba sačekati da Vijeće za nacionalnu bezbjednost skine oznaku tajnosti sa predmeta o događajima na Cetinju. Đ.Ć – Z.D.

Politika

Subota, 7. maj 2022.

Istaknuti građanski aktivista dao izjavu u Specijalnom policijskom odjeljenju povodom kompromitujućih snimaka jednog od komandira Protivterorističke jedinice tokom dešavanja na Cetinju

PODGORICA - Istaknuti građanski aktivista Aleksandar Saša Zeković dao je juče, u svojstvu građanina a po zahtjevu Specijalnog državnog tužilaštva, inspektorima Specijalnog policijskog odjeljenja izjavu o audio-snimcima pomoćnika komandanta Protivterorističke jedinice Petra Kneževića u kojima policijski funkcioner otkriva da je ,,držao na vezi pet kriminalnih grupa“ iz više crnogorskih gradova tokom dešavanja na Cetinju 4. i 5. septembra povodom ustoličenja mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića. - U Specijalnom policijskom odjeljenju, po zahtjevu Specijalnog državnog tužilaštva, dao sam izjavu u svojstvu građanina povodom tri audio-snimka koja sam dostavio Vrhovnom državnom tužilaštvu. Ti snimci ukazuju na postojanje sumnje da je lice koje govori, a tvrdi se da je to navodno starješina Protivterorističke jedinice Uprave policije Petar Knežević, počinilo krivično djelo - kazao je Zeković u izjavi za Pobjedu. Aktivista za građanska prava je, kako ističe, prezentovao sadržaj primljene elektronske pošte ali i hronološki predstavio sve aktivnosti koje je preduzeo od trenutka kada je primio poruku od nepoznatog pošiljaoca. To je uključivalo i komunikaciju sa ministrom odbrane Raškom Konjevićem, vršiteljkom dužnosti vrhovnog državnog tužioca Majom Jovanović, ministrom unutrašnjih poslova Filipom Adžićem, kao i brojna javna oglašavanja u odnosu na ovo pitanje. PODGORICA - Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović sastao se juče sa grupom studenata evropskog koledža iz Natolina, predvođenih ambasadorom Tomasom MajrHartingom, u okviru njihove studijske posjete Crnoj Gori i regionu, a na inicijativu austrijskog ambasadora u Crnoj Gori Karla Milera - saopšteno je iz Đukanovićevog kabineta. To je, prema riječima predsjednika, bila prilika da pošalje poruku da je po njegovom viđenju i po viđenju Crne Gore jedina dobra budućnost Zapadnog Balkana u evropskim i evroatlantskim integracijama. - Posljednjih godina imali smo, nažalost, zastoj u politici proširenja EU i ostvarivanju vizije ujedinjene Evrope, te vjerujemo da će ovaj kraj-

Zeković je inspektore u Specijalnom odjeljenju obavijestio da je sa iste adrese primio još jednu poruku i takođe predstavio njen sadržaj. - Specijalno državno tužilaštvo upoznao sam i o saznanjima da se u PTJ sprovode određene istrage, intervencije i pritisci zbog ovih snimaka. Nije mi jasno zašto se to čini, ako je i javno saopšteno da su snimci navodno montirani a glas na njima nije autentičan i ne pripada starješini PTJ. Saopštio sam da stojim na raspolaganju nadležnim državnim organima uključujući i spremnost da se podvrgnem poligrafskom testiranju - ističe Zeković za Pobjedu. Prema njegovom mišljenju, nastupi premijera Dritana Abazovića i vladajuće Socijalističke narodne partije ukazuju da će se, nažalost, ,,nastaviti sa opstrukcijom vladavine prava kada god to odgovara vladajućim partijama i određenim crkvenim krugovima“. - Slučaj Knežević već jasno pokazuje da je upravo vlast ta koja je pristrasna i selektivna prema različitim aferama. Premijer Abazović treba da zna da vladavina zakona ne znači da se jednom aferom zataškava druga već da se sve afere moraju razobličiti i suočiti sa pravdom. Banalizacija bilo koje od njih, uključujući i afere koje su razotkrivene kroz dokumentaciju Europola, je neprihvatljiva i diskreditujuća i za premijera Abazovića lično i za primjenu vladavine zakona u Crnoj Gori. To što je Knežević navodni heroj sa Košara i intronizacije novog mitropolita SPC na Cetinju, ne treba ništa da znači kod

d.mijatović

Zeković: Slučaj Knežević pokazuje da je vlast selektivna prema različitim aferama

Aleksandar Saša Zeković

Premijer Abazović treba da zna da vladavina zakona ne znači da se jednom aferom zataškava druga već da se sve afere moraju razobličiti i suočiti sa pravdom. Banalizacija bilo koje od njih, uključujući i afere koje su razotkrivene kroz dokumentaciju Europola, je neprihvatljiva i diskreditujuća i za premijera Abazovića lično i za primjenu vladavine zakona u Crnoj Gori – ocjenjuje Zeković dosljedne primjene zakona i zaštite kredibiliteta policije – ocjenjuje Zeković. Građanski aktivista ističe bojazan da će se, zato što ,,afera Knežević“ kompromituje rukovodstvo Uprave policije, brzo sklopiti dogovor da se ,,zataška bruka koja dovodi u pitanje profesionalno postupanje policije tokom dešavanja na Cetinju“. Knežević je u četvrtak dao izjavu Odjeljenju za unutrašnju kontrolu policije koje je dio

Ministarstva unutrašnjih poslova, a njegov advokat Dražen Medojević potvrdio je portalu Pobjede da je odbio da se podvrgne poligrafskom testiranju, jer smatra da je snimak bezvrijedan i montiran. - Knežević je rekao da bi se podvrgnuo poligrafu da je neka ozbiljnija stvar u pitanju. Ali s obzirom na sadržaj snimka, za koji tvrdi da je montiran, ocijenio je da je bezvrijedno da se zbog toga obavi poligrafsko

testiranje - rekao je Medojević. Prema riječima Medojevića, njegov klijent je Odjeljenju za unutrašnju kontrolu dao identičnu izjavu kao i Specijalnom tužilaštvu u srijedu, gdje je ispitan u svojstvu građanina. Uz pomoćnika direktora Uprave policije Miloša Rakonjca, 5. septembra ujutro, prošle godine, Petar Knežević, po nalogu tadašnjeg premijera Zdravka Krivokapića, a na preporuku lidera prosrpskog i proruskog

Demokratskog fronta – Andrije Mandića i Milana Kneževića, koji su njih dvojicu predstavili kao pouzdane ljude u policiji, preuzeo je komandovanje akcijom priprema za ustoličenje mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića u Cetinjskom manastiru. Njihov plan podrazumijevao je i brutalni napad na građanke i građane koji su se okupili u crnogorskoj prijestonici u znak otpora odluci tadašnjih vlasti da ispune naredbu Beograda da Mićović mora biti inaugurisan na Cetinju. Da je Knežević bio pravi izbor za tadašnju prosrpsku i prorusku vlast nedvosmisleno dokazuje i snimak na kojem se čuje kako Knežević građanke i građane okupljene u prijestonici naziva bagrom, napominjući da su ,,osvojili Cetinje i počistili tamo tu bagru“. Na jednom od snimaka on je saopštio i kako je bio na vezi sa kriminalcima iz pet crnogorskih gradova koji su se stavili policiji na raspolaganje. Aferu „Knežević“ pokušao je da relativizuje novi crnogorski premijer Dritan Abazović, koji je u vrijeme cetinjskih događaja bio potpredsjednik Vlade i koordinator službi bezbjednosti, ističući kako je akcija na Cetinju bila uspješna, te da snimci koji su se pojavili nijesu nešto čime „ozbiljna država treba da se bavi“?! U istraživačkim tekstovima Pobjeda je mjesecima upozoravala da su u pripremi ustoličenja Mićovića bili uključeni kriminalci, kao i brojne ekstremističke skupine okupljene oko prosrpskih udruženja. D. ĐURANOVIĆ

Predsjednik Crne Gore razgovarao sa grupom studenata evropskog koledža iz Natolina

Đukanović: Jedina dobra budućnost Balkana je u evroatlantskim integracijama nje neprijatan događaj ruske agresije na Ukrajinu značiti istovremeno i buđenje i dodatni podsticaj u politici Brisela i drugih evropskih centara u odnosu na politiku proširenja i doglednu budućnost zemalja ZB u EU - naveo je Đukanović sumirajući utiske nakon sastanka sa studentima evropskog koledža iz Natolina. Predsjednik je ocijenio da je sastanak sa studentima bio vrlo interesantan i razgovor koji je potvrdio ono što je pretpostavljao - njihov visok nivo obaviještenosti. Na pitanje kakvu ulogu evrop-

skog koledža vidi u oblikovanju budućnosti Evrope rekao je da generalno vjeruje da svi primjećujemo, i oni koji se bave politikom i oni koji su samo uživaoci političkih dobrih ili loših plodova, ,,da imamo pad kvaliteta politike ne samo u Evropi, nego na globalnoj sceni“. Dodao je da misli da je jako važno da se nastavi sa misijom evropskog koledža i sa drugim školskim ustanovama širom Evrope. I studenti su nakon sastanka imali utiske, koje je prenio kabinet predsjednika Crne Gore. Istakli su da je Đukanović sa

njima razgovarao jako otvoreno, te da im je bilo veoma korisno što su dobili i uvide u situaciju onako kako ih doživljava sam predsjednik. Iz kabineta su istakli da je ambasador Majr-Harting, jedan od najiskusnijih i najcjenjenijih austrijskih diplomata i dobar poznavalac ZB, upoznao studente evropskog koledža sa postignućima Crne Gore i ulozi predsjednika Đukanovića u očuvanju mira, obnovi nezavisnosti države, ostvarenju članstva u NATO i predvodničkoj poziciji u pregovorima sa EU. R. P.

Milo Đukanović sa studentima

Ekonomija

Subota, 7. maj 2022.

Evropska unija usvaja šesti paket sankcija koji obuhvata i imovinu građana Rusije

Odnosi Crna Gora je, nakon proglašenja nezavisnosti 2006. godine, imala dobre odnose sa Rusijom do 2014. kada se, slijedeći spoljnopolitički kurs EU, pridružila sankcijama koje je Brisel uveo Moskvi zbog aneksije Krima. Odnosi su se dodatno pogoršali nakon što je 2017. godine Crna Gora postala članica NATO.

Denis Popov Kompleks Olega Deripaske na Platamunima

Ruski kompleks Monte Biser

Zabranjena prodaja ruskih nekretnina

PODGORICA – Novi, šesti paket restriktivnih mjera Evropske unije, podrazumijevaće i zabranu učestvovanja u pravnom saobraćaju svim nekretninama ruskih državljana u EU. Kako Pobjeda saznaje iz diplomatskih izvora, Crna Gora će se odmah pridružiti tom paketu sankcija.

Zabrana se odnosi na rezidente Rusije, kompanije i investicione fondove koji su izloženi tim nekretninama, a ne odnosi se na Ruse koji imaju državljanstvo, odnosno boravišnu dozvolu u nekoj od članica EU

Poznatiji Rusi u Crnoj Gori

Od javnosti poznatijih Rusa, nekretnine u Crnoj Gori imaju biznismeni Oleg Deripaska i Andrej Malevski, te moskovski tužilac Denis Popov. Deripska, nekadašnji vlasnik KAP-a, na rtu Platamuni ima rezidencijalni kompleks od 50 miliona eura, kojim upravlja njegova kompanija Overseas Assets Management. Andrej Malevski, brat Antona Malevskog (Izmailovskog), pokojnog ruskog kralja aluminijuma, optuživanog da je bio vođa moskovske kriminalne grupe Izmailovsko-Golyanovskaya, posjeduje velelepnu vilu u Kručima, koju je nazvao vila Abramovič. Prema pisanju Sputnjika, ruskog glasila na Balkanu, Andrej Malevski je uložio 200 hiljada eura u renoviranje Crkve Svetog Đurđa na Beški. Njegov lik, odmah pored lika pokojnog mitropolita Amfilohija, je naslikan na zidu te crkve. Irina Popova, supruga moskovskog tužioca Denisa Popova, vlasnica je 66 odsto crnogorske kompanije Strojprojekt, koja posjeduje objekat od 296 kvadrata sa apartmanima u ruskom kompleksu Monte Biser u Boki, te tri luksuzna objekta i 8.000 kvadrata zemljišta nadomak skijališta Jezerine.

noj Gori. Naime, veliki dio tzv. srednje klase napušta Rusiju pod sankcijama i dio njih je zainteresovan da se naseli trajno ili privremeno u Crnoj Gori. Uslov za odobravanje boravka, po Zakonu o strancima, je zaposlenje ili vlasništvo nad nekretninom u Crnoj Gori, što im omogućava i otvaranje bankovnih računa u našim bankama.

ZAKON

Prema pisanju Blumberga, čiji su novinari imali uvid u dokument koji je pripremila Evropska komisija, zabrana se neće odnositi na Ruse koji imaju državljanstvo ili prebivalište, odnosno dozvolu boravka u članicama Evropske unije i Švajcarske. Zakonskim prijedlogom Evropske komisije zaustaviće se imovinski poslovi s ruskim građanima, rezidentima i subjektima tako što će biti zabranjena prodaja ili prenos, direktno, ili indirektno ,,vlasničkih prava na nepokretnoj imovini koja se nalazi na teritoriji Unije ili udjelima u kompanijama i investicionim fondovima koji su izloženi nekretninama u ruskom vlasništvu“. Zabrana je dio posljednjeg poteza EU koji treba da izvrši pritisak na ruskog predsjednika Vladimira Putina i oligarhe zbog agresije na Ukrajinu. Ovim se potezom po prvi put cilja direktno na rusku naftnu

DRŽAVLJANSTVO

Freska sa likovima Andreja Malevskog i Amfilohija u Crkvi Svetog Đorđa

industriju i Sberbank, najveću banku u zemlji. Plan će prije stupanja na snagu biti predstavljen zemljama članicama i može biti podložan promjenama. Mnogi ruski milijarderi stekli su imovinu u EU nakon raspada Sovjetskog Saveza, jer su dio ili većinu svog bogatstva prebacili izvan Rusije. EU je već preduzela oštre mjere, zajedno sa SAD i Ujedinjenim Kraljevstvom, oko druge luksuzne imovine ultrabogatih Rusa, pa je desetak superjahti

zaplijenjeno u evropskim marinama.

DEVETNAEST HILJADA NEKRETNINA

U Crnoj Gori Rusi su vlasnici ili suvlasnici 19 hiljada nekretnina i skoro četiri miliona kvadrata zemljišta. Najveći dio tih nekretnina, 98 odsto, je u primorskim opštinama, a najviše u Budvi i Baru. Nije poznato kolika je ukupna vrijednost ruskih nekretnina u Crnoj Gori, niti da li je povezana s oligarsima bliskim ruskom

Vila „Abramovič“

Putinu kojima se, u skladu sa sankcijama EU, SAD i Ujedinjenog kraljevstva, zbog invazije na Ukrajinu, zamrzava imovina. Samo u prvih devet mjeseci 2021, ruski državljani su investirali skoro 13 miliona eura u nekretnine na Crnogorskom primorju, pokazuju podaci Centralne banke. Iako je deklarativno podržala sankcije uvedene Rusiji, vlada Zdravka Krivokapića ih je tek 8. aprila formalizovala. Kako je juče izjavio novi šef diplomatije Ranko Krivokapić, tri su pake-

ta sankcija operativna, a najavio je da će uskoro biti operativni i preostali. Kako su najveće ruske banke izbačene iz SWIFT programa, čime je onemogućeno plaćanje sa ruskih računa i na njih, skoro četvrtina Rusa koja je planirala da prodaje svoju nekretninu u Crnoj Gori je odustala, jer su imali problem gdje da prime taj novac i kako s njim da raspolažu, tvrde vlasnici agencija za prodaju nekretnina. Uglavnom, umjesto da prodaju, Rusi sada kupuju nekretnine u Cr-

Bogati Rusi uglavnom imaju nekretnine na luksuznim stambenim kompleksima poput Porto Montenegra, Zavale, Portonovog ili Luštice beja. Rusi su bili i glavni korisnici ekonomskog državljanstva, ukoliko su uložili 250.000 eura u nekretninu na sjeveru, odnosno 450.000 eura na Primorju. Od kraja 2020. do sredine februara ove godine, kad im je izglasano nepovjerenje, vlada Zdravka Krivokapića je dodijelila ukupno 315 počasnih državljanstava, od kojih 291 ekonomsko. Među vlasnicima tog dokumenta je 190 Rusa. Nije poznato da li među njima ima osoba koje su na crnoj listi EU, SAD i Ujedinjenog kraljevstva. Jadranka RABRENOVIĆ

Guverner CBCG na regionalnom sastanku guvernera i bankara u Rovinju

Žugić: Realno očekivati pad investicija

Radoje Žugić i Boris Vujčić

PODGORICA - Crna Gora direktne posljedice od rata u Ukrajini može očekivati u sektoru turizma, saopštio je guverner Centralne banke (CBCG) Radoje Žugić i dodao da je realno očekivati i pad investicija. On je na regionalnom sastanku guvernera i bankara u Rovinju govorio u okviru panela koji je bio posvećen pitanjima monetarne politike, na kojem su učestvovali i osta-

li guverneri iz zemalja regiona. On je naveo da je inicijalni šok na strani agregatne ponude i njime izazvani rast cijena nafte i prehrambenih proizvoda, uzrokovao negativne lančane reakcije, što se prvenstveno materijalizovalo kroz rast inflacije. - Kriza uzrokovana ratom u Ukrajini pokazala je da su zavisnost crnogorske ekonomije od uvoza i njena nedovoljna di-

verzifikovanost izvori potencijalnih rizika - poručio je Žugić i dodao da se fokus mora usmjeriti na razvoj domaće proizvodnje, prije svega prehrambene, s obzirom na resurse koje Crna Gora ima u toj oblasti. Iz CBCG su saopštili da se glavne teme ovogodišnjeg sastanka guvernera i bankara, u organizaciji časopisa Lider i Hrvatske narodne banke, odnose na izazove u vezi sa aktuelnom ekonomskom, finansijskom i

monetarnom situacijom u regionu. Na marginama skupa u Rovinju održan je i bilateralni sastanak Žugića sa guvernerom Hrvatske narodne banke Borisom Vujčićem. Oni su potpisali Memorandum o razumijevanju, koji ima za cilj dalje unapređenje saradnje CBCG i Hrvatske narodne banke i promovisanje integriteta, stabilnosti i efikasnosti subjekata supervizije i finansijskog sistema. S. P.

Ekonomija

Subota, 7. maj 2022.

Uprava prihoda i carina pokrenula inspekcijski nadzor državne energetske kompanije zbog kašnjenja u dostavljanju završnih računa za prošlu godinu PODGORICA – Uprava prihoda i carina (UPC) predala je nalog za inspekcijski nadzor Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) jer ta kompanija nije na vrijeme predala finansijske iskaze i prijave poreza za prošlu godinu, potvrđeno je Pobjedi u UPC. CEDIS je predao finansijske bilanse 15. aprila, dvije sedmice nakon isteka zakonskog roka za dostavljanje završnih računa za prethodnu godinu, čime je prekršio Zakon o računovodstvu i Zakon o porezu na dobit. Bilansi su pokazali da je kompanija, na čijem je čelu kadar Demokrata Vladimir Čađenović, poslovala sa gubitkom od 9,84 miliona eura.

Poreski inspektori kontrolišu CEDIS CEDIS je predao finansijske bilanse 15. aprila, dvije sedmice nakon isteka zakonskog roka za dostavljanje završnih računa za prethodnu godinu, čime je prekršio Zakon o računovodstvu i Zakon o porezu na dobit

faktura za 3,51 milion eura, novembarska za 2,24 miliona, oktobarska 1,57 miliona, septembarska 792.400 eura, avgustovska 777.890 eura, julska 609.360, junska 329.390 eura, majska 127.450 eura, dok je aprilska smanjena 271.590 eura bez PDV-a. EPCG je u međuvremenu odlučila da odluku o umanjivanju faktura CEDIS-u donese Skupština akcionara u junu.

Što kaže zakon

Inspektori UPC utvrđuju nadzorom razloge zbog kojih CEDIS nije ispoštovao zakon, provjeravajući papire državne kompanije. Članom 38 Zakona o računovodstvu propisano je da će se pravno lice koje ne dostavi poreskom organu finansijske izvještaje ili izvještaj menadžmenta najkasnije do 31. marta tekuće za prethodnu godinu kazniti od 500 do 16.500 eura. Predviđena je i kazna odgovornog lica u preduzeću u iznosu od 50 do 2.000 eura. Zakonom o porezu na dobit propisano je da se za kašnjenje u dostavljanju poreske prijave kazni pravno lice iznosom od 1.000 do 20.000 eura, a odgovorno lice od 500 do 2.000 eura. Iz CEDIS-a je ranije rečeno da

Gomilanje radnika

Cedis

su kasnili u dostavljanju izvještaja jer su čekali stav Odbora direktora EPCG o načinu na koji će im preusmjeriti deset miliona eura za pokrivanje prošlogodišnjeg gubitka. Bord EPCG odlučio je 5. aprila da retroaktivno umanji devet prošlogodišnjih mjesečnih faktura CEDIS-u za ukupno 10,23 miliona eura, odnosno 12,38 miliona sa PDV-om. Njihovoj odluci prethodio je zaključak bivše vlade donešen na elek-

tronskoj sjednici 1. aprila, a na osnovu mišljenja revizorskog odbora EPCG. Vlada je tada ocijenila da će CEDIS otići u stečaj, ukoliko mu ne pomogne EPCG, koja je u prošloj godini imala 45 miliona eura dobiti. U odluci borda EPCG, u koju je Pobjeda ranije imala uvid, se navodi da se odobrava knjižno odobrenje u korist CEDIS-a, smanjivanjem faktura od aprila do kraja prošle godine. Najviše je smanjena decembarska

Kasnila još tri državna preduzeća Iz UPC Pobjedi su kazali da su sa dostavljanjem finansijskih izvještaja u prošloj godini kasnila još tri državna preduzeća – Aerodromi, Plantaže i Željeznička infrastruktura.

- Oni su iskoristili zakonom predviđenu mogućnost (član 41 Zakona o poreskoj administraciji) za odlaganje roka za podnošenje prijava poreza na dobit - naveli su iz UPC.

Bilansi CEDIS-a pokazali su da je kompanija u prošloj godini potrošila 27,75 miliona eura na zarade, naknade i lične rashode zaposlenih, što je 2,3 miliona više nego u 2020. U statističkom aneksu navodi se da je za stalno zaposleno 68 novih radnika. Nije poznato koliko su radnika angažovali preko agencija. U kompaniji je u prosjeku radilo 1.428 zaposlenih, dok ih je u 2020. bilo 1.360. Ovaj podatak ide u prilog tvrdnjama o partijskom zapošljavanju u CEDIS-u koje je sprovelo novo rukovodstvo. Ukupni troškovi poslovanja bili su 83,07 miliona i porasli su 13 miliona. Najveći rast imali su troškovi nabavne vrijednosti prodate robe i troškovi materijala koji su bili veći 10,7 miliona i ukupno su iznosili 33,1 milion. Porasli su i ostali poslovni troškovi za 2,5 miliona na 28 miliona eura. B. d.

Asocijacija menadžera dodijelila godišnje nagrade

Najbolji menadžer Aleksa Lukić, preduzetnik godine Hilmija Franca PODGORICA - Asocijacija menadžera Crne Gore (AMM) dodijelila je juče godišnje nagrade najuspješnijim menadžerima i preduzetnicima za prošlu godinu. Dodjeli nagrada je prisustvovao i premijer Dritan Abazović, koji je poručio da ekonomskog razvoja nema bez vladavine prava. - Moraju da se znaju pravila poslovanja. Na taj način stvaramo društvo gdje je situacija predvidljiva i pogodna za ulaganje - kazao je Abazović i dodao da je pred nama uspješna turistička sezona. - Državne kompanije treba da se ugledaju na privatne, ostvaruju profit i na svaki način poboljšavaju menadžment kako bi doprinijeli porastu BDP-a – istakao je Abazović. Predsjednik AMM-a Budimir Raičković apelovao je na sve

Poslovanje IT kompanija, članica klastera ICT Cortexa

Sa dodjele priznanja

političke elite u Crnoj Gori da dođu do jednog konsenzusa, a to je ekonomski razvoj. Nagrada za najmenadžera u akcionarskim društvima pripala je predsjedniku Erste banke Aleksi Lukiću, u velikim preduzećima izvršnom direktoru Bar-kod šopa Ilhanu Čičiću, a u srednjim menadžeru Ericssona

Crna Gora Maroju Delibašiću. Za najmenadžere u malim preduzećima izabrani su generalni direktor Affinity Balkans Mišo Božić i osnivač Ing Invest Danilovgrad Ilija Radulović. Najmenadžerka u mikro preduzećima je direktorica Studija K Slavica Komatina, a mladi menadžeri godine

su osnivač Primato P Miloš Vučurović i osnivač Niksen a Č avo r Nikica Čavor. Najmenadžerke za korporativno upravljanje su direktorica Delta M CG Zorica MiškovićPavićević i menadžerka hotela Ramada Ivana Đurović. Preduzetnici godine su osnivači Mesoprometa Hilmija Franca i restorana Pod Volat Nedžad Lekić. Najbolja institucija za edukaciju menadžera je Institut sertifikovanih računovođa, a nagrada za životno djelo dodijeljena je profesoru Nikoli Dragomanoviću. Specijalno priznanje za doprinos menadžmentu u medijima dobila je direktorica koncerna Vijesti Marijani Kadić-Bojanić. Događaj je organizovan pod pokroviteljstvom Vlade, a generalni sponzor je M:tel. S. P.

Poslovni rezultati Cortexa

Lani profit 9,3 miliona PODGORICA - Ukupan prihod 26 IT kompanija članica ICT Cortexa - klastera za informacione tehnologije, inovacije, edukaciju, dizajn i tehnološki razvoj lani je bio 86,8 miliona eura, 72,6 odsto više nego 2020. Poslovni rezultati pokazuju rast izvoza od 185 posto na 58,3 miliona eura. Ukupan profit je bio 9,31 milion eura, što je porast od 15 odsto. - Broj zaposlenih u 26 članica klastera u prošloj godini iznosio je 601, od čega 347 ljudi zapošljava devet osnivačkih

kompanija klastera ICT Cortex - Amplitudo, Alicorn, Bild Studio, Coinis, Codeus, Fleka, Logate, Data Design i Oykos Development - navodi se u saopštenju. Izvršni direktor klastera ICT Cortex Tarik Zaimović je kazao da je plan da se u narednih osam godina izvoz IT usluga poveća na četvrtinu ukupnog izvoza, da sektor učestvuje sa deset odsto u BDP-u, da prosječna neto plata u sektoru bude 1,5 hiljada eura i da se broj zaposlenih poveća sa 1,5 na 4,5 hiljada. S. P.

Avioni avio-kompanije Lukser od danas lete ka Crnoj Gori

Sedmično dva puta letovi na liniji Tivat - Luksemburg

Avion Luksera na tivatskom aerodromu

PODGORICA - Avioni nacionalne luksemburške avio-kompanije Lukser od danas će letjeti za Tivat dva puta sedmično. Iz Kulturno-informativnog centra Crne Gore u Luksemburgu je saopšteno da će avioni te avio-kompanije letjeti i za Podgoricu, i to od 2. jula do 24. septembra, dva puta sedmično - srijedom i subotom. Na liniji Tivat – Luksemburg - Tivat će letjeti od danas do 1. oktobra i to utorkom i subotom. - Interesovanje turista za Crnu Goru iz Zapadne Evrope je veliko i nadamo se da će ovaj broj turista nadomjestiti broj gostiju koji su dolazili iz Ukrajine i Rusije, a koji su, usljed ratnih dešavanja, onemogućeni da dođu - navodi se u saopštenju. S. P.

Nakon umanjenja stope PDV-a na sedam odsto

SDP očekuje niže cijene peleta PODGORICA - Skupština je usvojila prijedlog SDP-a da se pelet oporezuje po nižoj stopi PDV-a od sedam odsto, što omogućava značajniji pad cijene tog goriva, rekao je poslanik te stranke Adnan Striković. - Već duži niz godina pelet predstavlja jedan od ekoloških modela grijanja, koji pri sagorijevanju znatno manje zagađuje životnu sredinu u odnosu na ugalj ili drvo za ogrjev, odnosno pri njihovoj upotrebi gotovo da ne postoji emisija gasova - naveo je Striković u saopštenju i dodao da su sigurni da će ovo smanjenje poreza dodatno stimulisati korišćenje obnovljih izvora energije, povećati proizvodnju, zaposlenost i poreske prihode. S. P.

Društvo

Subota, 7. maj 2022.

Očekivanja Upravnog odbora Prosvjetne zajednice Crne Gore od novog resornog ministra PODGORICA –Upravni odbor Prosvjetne zajednice Crne Gore kazao je Pobjedi da očekuju da se provjere sve diplome i radna mjesta, naročito novopostavljenih direktora obrazovnih ustanova, ali i svih zaposlenih u zavodima i samom resornom Ministarstvu prosvjete.

Provjeriti novopostavljene direktore, ali i sve zaposlene Ministar najavio da će pratiti rad aktuelnih direktora škola

Oni su to rekli odgovarajući na pitanja kakve poteze očekuju od novog ministra prosvjete Miomira Vojinovića, koji su sve problemi i izazovi sa kojima treba da se suoči. -Nadamo se i da će se desiti nova razrješenja gdje god se ustanovi da je neko zapošljen mimo poštovanja zakona ili nema odgovarajuću diplomu. Naravno, ne želimo da to bude odluka bilo čijeg revanšizma – rekli su oni. Svjesni su, kako kažu, da ove krovne institucije u obrazovanju broje veliki broj zaposlenih, a ne vide njihovu efektivnost u radu.

Ministar prosvjete Miomir Vojinović kazao je da nije nimalo lijepo što su smijenjeni direktori škola prinuđeni da putem tužbe ostvaruju prava. Upitan gdje će direktori koji dobiju spor biti raspoređeni, odgovorio je da je olakšavajuća okolnost to što je 90 odsto njih koji su smijenjeni radilo ili rade u prosvjetnim ustanovama. Smatra da ne bi trebalo da postoji problem da zasnuju radni odnos, da se vrate na radna mjesta koja su prije toga pokrivali. -Moje informacije govore da

PROBLEMI

-Decenijama doživljavamo da se u školama i vrtićima sa velikim brojem učenika smanjuje broj stručnih saradnika, vaspitača, asistenata i osoblja, a povećava broj zaposlenih u drugim institucijama obrazovanja u kojima nije zastupljen neposredni rad sa učenikom – kazali su iz Upravnog odbora. Dodaju da ne bi voljeli da se nastavi sa praksom partijskih imenovanja, te zahtijevaju da se prekine sa tom praksom, naročito, u resoru prosvjete. - Nije nam drago ni što su u ovoj novoj vladi ministarska mjesta i mjesta ,,po dubini“ raspoređena zavisno od partijske pripadnosti, pa tek onda od stručnosti. Partijskim zapošljavanjem neminovno u drugi plan dovodimo kompetencije, omogućavaju se korupcije, ucjene i nepoštovanja zakona, tako imenovane osobe se ponašaju kao svemoćne i nedodirljive jer iza njih stoji politička partija – naveli su oni. Prije nego išta uradi ministar prosvjete, preporučuju da

Miomir Vojinović

su direktori koji su poslije toga postavljeni, postavljeni na zakonit način – rekao je Vojinović, gostujući u ,,Bojama jutra“, na TV Vijesti. Kazao je da će pomno pratiti da li direktori obavljaju profesionalno posao, u skladu sa zakonom. Na pitanje hoće li postavljati nove direktore, odgovorio je da garantuje da jedino što ga interesuje jeste maksimalni profesionalizam u poslu. Vojinović tvrdi da politička, niti bilo koja druga pripadnost neće biti ulazna karta za rukovodeće mjesto. Komentarišući što đaci ostvaruju loše rezultate na PISA testiranjima, što postoje loši udžbenici, rekao je da je obrazovanju potrebna goruća reforma i da se ništa ne može uraditi preko noći. Rekao je i da je prevaziđen tradicionalni način učenja u školama. Vojinović je kazao i da vjeruje da ima prostora da se poboljša materijalni status prosvjetnih radnika. Naredne sedmice sastaće se sa predstavnicima sindikata i govoriće o svim problemima.

imati bolju komunikaciju sa nastavnicima iz učionice, da će radna grupa za obrazovanje redovno da se okuplja, da će među članovima radne grupe biti i predstavnik udruženja koje zastupa interese nastavnika, kao što imamo udruženja sa predstavnicima roditelja i

učenika – naveli su oni. Prije svega, nadamo se da Ministarstvo prosvjete neće više funkcionisati kao potpuno centralizovani sistem obrazovanja već da će raditi transparentno, a škole će dobiti autonomiju, kako u radu, tako i pri zapošljavanju. N. ĐURĐEVAC

Od Ministarstva ne traže revanšizam, ali očekuju poštovanje zakona

detaljno sagleda u kakvom je trenutnom stanju školstvo u Crnoj Gori. Smatraju da će to najbolje uraditi uvidom u rezultate istraživanja „Analiza obrazovnog sistema“ koje su sproveli Ministarstvo prosvjete i UNICEF u januaru 2020. godine, i da inicira da se sa tim rezultatima upozna i javnost. - Ukoliko se utvrdi da su rezultati validni i primjenjivi, na osnovu njih i u saradnji sa nastavnicima praktičarima, ostalim akterima i organizacijama koje ih predstavljaju, krenuti u reforme, osmisliti strategije – poručili su iz Upravnog odbora. Ono što već uočavaju kao problem i vjeruju da će otežavati realizovanje brojnih promjena u školstvu jeste nedovoljan broj škola i vrtića u centralnom dijelu Crne Gore i na Primorju, neopremljenost škola, partijsko zapošljavanje, nemotivi-

sanost nastavnika i njihov loš status, neusklađen rad Univerziteta i škola, što je dovelo do deficita određenih nastavnih profila. NVU Prosvjetna zajednica Crne Gore uputiće ponovo Vladi, Skupštini i resornim ministarstvima iste zahtjeve koje su u oktobru i decembu 2021. godine slali sada već bivšim predstavnicima institucija. Požalili su se da ih do danas niko od njih nije udostojio odgovora. U zahtjevu koji smo proslijedili u oktobru, a koji je potpisalo 680 nastavnika i vaspitača, tražili su pravo na plaćeni prevoz koje im je ukinuto 2005. godine. Nastavnicima/vaspitačima koji putuju je tako dodatno opterećena i onako skromna plata jer sami plaćaju prevoz koji često na mjesečnom nivou košta i više od 150 eura, objasnili su oni. Zahtjevom od decembra tražili su povećanje koeficijanta

na 12.56 gdje su se pozvali na Zakon o zaradamo zaposlenih u javnom sektoru, član 5. Kroz peticiju zahtjev je podržalo preko 7.500 prosvjetnih radnika. -Nadamo se da nova postavka Ministarstva prosvjete na čelu sa Miomirom Vojinovićem neće nastaviti sa ovom praksom, da će imati sluha za probleme nastavnika, da će uvažavati rad i mišljenje nastavnika iz učionice – istakli su oni.

TRAŽIĆE PRIJEM

Kako kažu, kao jedino strukovno udruženje koje okuplja sve prosvjetne radnike i koje se godinama bori za unapređenje školstva, tražiće prijem kod ministra Vojinovića i priliku da detaljno izlože kako njihov dosadašnji rad, tako i viziju budućnosti prosvjete u Crnoj Gori. -Nadamo se da će ministar Vojinović i njegovi saradnici

Prosvjetni inspektor Vesko Joksimović saopštio da njegovo rješenje, koje se tiče zaposlene u barskoj školi, nije izvršeno PODGORICA – Rješenje prosvjetnog inspektora Veska Joksimovića, kojim je tražio da se privremeno zabrani rad nastavnici Jeleni Barjaktarović, koja predaje hemiju u barskoj Osnovnoj školi ,,Blažo Jokov Orlandić“, nije izvršeno, jer je ona otvorila bolovanje. Joksimović je na inicijativu roditelja obavio nadzor u ovoj školi sedmog marta i utvrdio da Barjaktarović ne može da predaje hemiju, jer nema uslova za to. Tačnije, nastavnica ne ispunjava uslove u pogledu profila, odnosno oblasti stručne spreme za to radno mjesto. Iako je na rješenje inspektora uložena žalba, njegovo izvršenje se ne odgađa. - Rješenje ipak nije izvršeno iz razloga što je vršilac dužnosti direktora škole obavijestio postupajućeg inspektora da je Jelena Barjaktarović danom dostavljanja rješenja o privremenoj zabrani rada otvorila

Nastavnica na bolovanju, zabrana rada na čekanju bolovanje, te da je do današnjeg dana i dalje na bolovanju – rekao je Pobjedi inspektor Joksimović. Direktor škole Miško Bulatović rekao je samo kratko da je nastavnica na bolovanju. - Čovjek kada ima privremenu spriječnost za rad, on je zaštićen – kazao je on Pobjedi. Profesorica je, kako piše u rješenju inspektora Veska Joksimovića, diplomirana hemičarka inženjerka za kontrolu kvaliteta i menadžment životne sredine. Diplomirala je 2015. godine na Prirodno - matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Inspektor je konstatovao da u

personalnom dosijeu profesorice nema dokaza da je njena diploma nostrifikovana. Istakao je da diploma kao inostrana isprava podliježe priznavanju i vrednovanju shodno zakonskim propisima. Iz Ministarstva prosvjete Pobjedi su kazali da je nastavnici rješenjem od 6. novembra 2015. godine, priznata diploma o stečenom visokom obrazovanju i stručnom nazivu - diplomirani hemičar inženjer za kontrolu kvaliteta i menadžment životne sredine, nakon završenih studija u trajanju od četiri godine, izdatu na Prirodno – matematičkom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu. To je učinjeno

radi zapošljavanja. - Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta obratila se Jelena Barjaktović da se prizna da je 29. oktobra 2020. završila master akademske studije drugog stepena na studijskom programu Master akademije studije hemije i stekla zvanje: master hemičar. Studije je završila na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Diploma je priznata od Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta 14. aprila 2022 – rekli su oni. U Skupštini je poslanica SDP-a Draginja Vuksanović-Stanković kazala prekjuče da je inspekcija utvrdila da profeso-

rica Barjaktarović ne ispunjava uslove za to radno mjesto. Vuksanović-Stanković je na prošloj sjednici na Cetinju rekla da Barjaktarović, mimo odluke prosvetnog inspektora, bez validne diplome, drži časove hemije, te ,,da svoje neznanje prikriva na način što maltretira djecu“. Na njene navode reagovala je Barjaktarović tvrdeći da je poslanica SDP-a iznijela neistine, te da je na taj način narušila njen i integritet prosvjetnih radnika i škole. Poslanica je, međutim, juče kazala da je dobro informisana. - Radi interesa učenika te škole i zaštite svog integriteta imam obavezu da ukažem da je pre-

da mnom mišljenje prosvjetne inspekcije, u kom se konstatuje da je prosvjetni inspektor nedvosmisleno utvrdio da Jelena Barjaktarović ne ispunjava uslove u pogledu profila - oblasti, stručne spreme radnog mjesta nastavnika hemije u osnovnoj školi - kazala je Vuksanović-Stanković. Ona tvrdi i da Barjaktarović tjera odličnog đaka da ide na dopunsku, umjesto na dodatnu nastavu. - Ono što je jako važno je da se učenica koja ima prosjek 5, osim iz hemije, a ide na takmičenja iz fizike i matematike, tjera da ide na dopunsku umjesto na dodatnu nastavu – rekla je poslanica. Kazala je da su roditelji povodom ovog slučaja pisali Ombudsmanu, te je pozvala Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, ali i policiju, tužilaštvo, prosvjetnu inspekciju i ministra prosvjete Miomira Vojinovića da slučaj dovedu do kraja. N. Đ.

Društvo

Subota, 7. maj 2022.

JEVANĐELJE PO JOANIKIJU: Njegoševu kapelu srušila „komunistička bezbožna aždaja“, a Karađorđevići ,,nit luk jeli, nit luk mirisali“

Kad mitropolit ne zna istoriju PODGORICA – Ponovo je Jovan (Joanikije) Mićović juče, ovog puta u Njegušima, besjedio o vraćanju Karađorđevićeve kapele na Lovćen za koju je još bivša ministarka Vesna Bratić imala ideju da „vaskrsne“ na mjesto Mauzoleja, a da se Mauzolej – ,,jer, Bogu hvala sad ima tehnike“ – spusti neđe malo niže.

Joanikije Mićović koji, eto mučne ironije sudbine, sjedi na tronu Svetog Petra Cetinjskog, pokazao je da pojma nema o istoriji: em je Sv. Đorđe, kako kaže mit, ubijao aždaju nekih 16 vjekova prije pojave komunizma, em komunisti nemaju ama baš nikakve veze sa rušenjem Njegoševe kapele. Ona je srušena po nalogu – Aleksandra Karađorđevića

Mitropolit crnogorsko-primorski, „hilihoptersko“ ustoličeni, juče je na Đurđevdan, kako kažu, bogoslužio u hramu „Svetog velikomučenika i pobjedonosca Georgija na Njegušima“, kojom prilikom je u „arhipastirskoj besjedi“, zaboravljujući devetu Božju zapovjest, ustvrdio kako njegova obnova treba da bude predskazanje i priprema za obnovu „lovćenske kapele i vraćanje Njegoševih sveštenih kostiju u crkvu“.

OPET O ZAVJETU

- Da ispunimo njegov zavjet. Daće Bog, treba se dobro pripremiti za to – poručio je Mićović ističući kako „svi dobronamjerni ljudi treba samo da pogledaju na one koji su branili Njegoševu kapelu od komunističke bezbožne aždaje“, praveći potom paralelu kako je riječ o aždaji koju Sveti Đorđe ubija kopljem. Mitropolit, koji – eto ironije – sjedi na tronu Svetog Petra Cetinjskog, ponovo je pokazao da pojma nema o istoriji: Em je Sv. Đorđe, kako kaže mit, ubijao aždaju nekih 16 vjekova prije pojave komunizma, em komunisti nemaju ama baš nikakve veze sa rušenjem Njegoševe kapele. Kada su, u januaru 1916. godine, Austrougari gađali crnogorske položaje, kako kažu istorijski izvori, jedno đule je pogodilo Njegoševu kapelu i napravilo je

Mitropolit Joanikije

Kapela sagrađena 1925. godine čiji je ktitor bio Aleksandar Karađorđević

oštećenje na objektu, promjera od jednog metra. Austrougarska vojna uprava kasnije je tražila da se privremeno Njegoševe kosti prenesu na Cetinje kako bi se kapela sanirala, čemu se opirala tadašnja Crnogorska pravoslavna crkva. Tome svjedoči ponašanje posljednjeg Mitropolita autokefalne CPC Mitrofana Bana koji se protivio izmještanju Njegoševih kostiju na Cetinje, jer je stručna komisija, koja je obišla Lovćen, zapisala da je: „... našla crkvu i grob u potpunom redu“. Postavlja se pitanje zbog čega

je originalna kapela na Lovćenu uopšte i srušena, ako je tada potvrđeno da se mogla sanirati, odnosno, kako piše u zaključku komisije, da se „dovede u prvobitno stanje do 1. septembra 1921. godine“? Odgovor daje istorija koju Joanikije, mitropolit Crkve Srbije, ili ne zna ili ne želi da zna. Odbor za prijenos Njegoševih kostiju je odlučio da gradi novu kapelu 1924. godine. Kralj Aleksandar Karađorđević je prihvatio da bude ktitor, a za glavnog izvođača radova odabran je arhitekta Nikolaj Krasnov, ruski emigrant.

Zanimljivo, Krasnov je utvrdio da je moguće sačuvati osnovne konture Njegoševe kapele, ali nalogodavci to nijesu prihvatili zbog političkih motiva. Zato je urađen projekat za novu kapelu, koja je građena od jula do septembra 1925. godine. Kapela je urađena na novoj mikrolokaciji, a po spoljnim i unutrašnjim karakteristikama bila je drugačija od Njegoševe kapele. Najveće razlika je bio ktitorski zapis na ulazu kapele, ali i po tome što ona nije bila posvećena Sv. Petru Cetinjskom – nego Sv. Đorđu, krsnoj slavi Karađorđevića.

Građani Cetinja poslali novu poruku sa protesta zbog invazije na Ukrajinu PODGORICA – Građanke i građani Cetinja ponovnim okupljanjem dali su i juče podršku herojskom ukrajinskom narodu u borbi za slobodu, saopštili su organizatori. Kako navode, glavna poruka s transparenta bila je: ,,Kupujući ruski plin, finansirate rusku vojsku“, prenio je Cetinjski list. Minutom ćutanja i novom prefarbanom pločom na Trgu kralja Nikole i odata je počast svim ukrajinskim žrtvama u ratu, u nadi i želji da je danas prefarbana potonja ploča. Pred zgradom bivšega Ruskog poslanstva na Cetinju puštena je ukrajinska himna koju su okupljeni građani pozdravili aplauzom – navodi se u saopštenju. Sve do prekida rata, ponovili su, skupovi podrške biće organizovani svakodnevno u 17.30 sati ispred Dvora kralja Nikole na Cetinju. – Slava Ukrajini! Herojima slava! – poručeno je i sinoć sa Cetinja. R. D.

Takođe, kralj Aleksandar je kapelu podigao u čast rođenja svog sina i prijestolonasljednika Petra II, a kapelu je osveštao mitropolit Dožić.

SIMBOLIKA

Prilikom prijenosa Njegoševih posmrtnih ostataka u novu kapelu 21. septembra 1925. godine, kralj Aleksandar je naveo nacionalnu simboliku tog čina. - Nad grobom Njegoševim, danas je kamen sa Venčaca, na domaku Karađorđeve Topole i pod njime će lako ležati vladika Rade – izjavio je Karađorđević prema istorijskim izvorima.



Da to nije bila autentična Njegoševa kapela potvrdio je i sam Aleksandar Karađorđević koji je na kraju svečanosti mitropolitu Dožiću kazao: „Visokopreosvešteni, predajem Vam u amanet moju zadužbinu i kosti slavnog Njegoša da ih dalje čuvate“ Da to nije bila autentična Njegoševa kapela potvrdio je i sam Aleksandar Karađorđević koji je na kraju svečanosti mitropolitu Dožiću kazao: „Visokopreosvešteni, predajem Vam u amanet moju zadužbinu i kosti slavnog Njegoša da ih dalje čuvate“. Tako je kapela na Lovćenu, koju je podigao Aleksandar Karađorđević 1925. godine, a za čijom obnovom čeznu sljedbenici srpskog sveta, postala simbol okupacije Crne Gore iz 1918. godine. Nesumnjivo, sa istim ciljem, svaku priliku koriste i nasljednici pokojnog Amfilohija Radovića koji je svojedobno poručivao da „Dukljane treba zakivati“ na Vezirov most u Podgorici, a koji su, naprasno, prije nekoliko dana organizovali i „tradicionalni“ crkvenonarodni sabor baš na Duklji, osnovanoj u vrijeme Rimskog carstva, koju je Crkva Srbije ne samo ignorisala, već joj se decenijama rugala i nipodaštavala. Duško MIHAILOVIĆ

Porodica iz Varšave uručila vrijednu mašinu CPC

Kupujući ruski plin, finansirate rusku vojsku Sa uručenja donacije u Episkopskom dvoru

Nova donacija Lazarevića

Cetinjani istrajni i po kiši

PODGORICA - Episkopija ostroško-nikšićka Crnogorske pravoslavne crkve saopštila je da je od porodice Zdravka Lazarevića, koja živi u Poljskoj, dobila vrijednu mašinu koja će biti korišćena za vezenje odeždi za sveštenstvo. Navedeno je da su Lazarevići prijatelji i donatori Crnogorske pravoslavne crkve, tako da su povodom još jedne donacije posjetili Ljetnjikovac kralja Nikole u kojem se nalazi Episkopski dvor CPC. - Porodicu Lazarević je ugostio vladika nikšićki Boris i sveštenstvo Episkopije ostroško-nikšićke, koji se ovim putem javno zahvaljuju na prijateljstvu i donaciji porodici Lazarević – navodi se u saopštenju.

Društvo

Subota, 7. maj 2022.

Institut za javno zdravlje prati pojavu teškog akutnog hepatitisa, za sada bez slučajeva u našoj zemlji

Dr Novosel: Bolest koja češće dovodi do popuštanja jetre i zahtijeva transplantaciju Ono što roditelji treba da znaju jeste da je pranje ruku, kao i kod, na primjer, zarazne žutice osnov prevencije. Ukoliko kod djeteta primijete povišenu temperaturu, povraćanje ili ukoliko uoče taman urin, treba hitno da se jave ljekaru, kazala je Pobjedi pedijatrica-gastroenterološkinja iz Instituta za bolesti djece dr Dušanka Novosel PODGORICA – Teški akutni hepatitis nepoznate etiologije nije registrovan u Crnoj Gori, ali je neophodno poštovanje opštih preventivnih mjera sa posebnim akcentom na higijenu ruku, poručuju iz Instituta za javno zdravlje. Pedijatrica-gastroenterološkinja iz Instituta za bolesti djece dr Dušanka Novosel za Pobjedu navodi da se u toj ustanovi ne liječi nijedno dijete čija bi klinička slika upućivala na akutni hepatitis bilo koje vrste. Pojava novog tipa hepatitisa još nije potvrđena ni u regionu, ali je devetogodišnji pacijent iz Srbije, koji je hospitalizovan na Institutu za majku i dijete „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu, i ljekari sumnjaju na tu bolest. Novosel u odgovorima za Pobjedu navodi da su na oprezu zbog pojave novog soja hepatitisa u Evropi. -Ono što znamo je da je populacija do 16 godina pogođena ovom bolešću i da ovaj



hepatitis, u odnosu na druge, desetostruko češće dovodi do popuštanja jetre koja zahtijeva hitnu transplantaciju – upozorila je Novosel. Dodaje da još nije jasan tačan uzročnik bolesti, ali je medicina najpribližnija teoriji da je virusnog porijekla. -Ono što roditelji treba da znaju jeste da je pranje ruku, kao i kod, na primjer, zarazne žutice osnov prevencije. Ukoliko kod djeteta primijete povišenu temperaturu, povraćanje ili ukoliko uoče taman urin, treba hitno da se jave ljekaru – poručuje Novosel. Preporuka je da i djeca i u školama koriste dezinfekciona sredstva za ruke i da, koliko je moguće, izbjegavaju školske toalete.

IJZ PRATI STANJE

Iz Instituta za javno zdravlje Crne Gore navode da u saradnji sa javno-zdravstvenim međunarodnim partnerima prate pojavu teškog akutnog hepatitisa.

Kako navode iz IJZ, detaljna epidemiološka i laboratorijska istraživanja u svijetu su u toku kako bi se utvrdila osnovna etiologija teškog akutnog hepatitisa. Slučajevi su testirani na niz različitih uzročnika, a najčešće pronađeni patogeni su adenovirus i SARS-CoV-2

Ističu da je oko 10 odsto djece, od ukupnog broja prijavljenih, zahtijevalo transplantaciju jetre, i do sada je prijavljen jedan smrtni ishod. Navode da je do kraja aprila 2022. u Velikoj Britaniji prijavljeno 114 slučajeva, Italiji 17, Španiji 13, Izraelu 12, Danskoj 6, Irskoj pet, Holandiji četiri, Norveškoj, Austriji i Francuskoj po dva, te Njemačkoj, Belgiji, Rumuniji, Poljskoj i Japanu po jedan slučaj. -Kod oboljele djece dominantni su gastroinestinalni simptomi – bol u trbuhu, dijareja, povraćanje, povećane vrijednosti enzima jetre (ALT ili AST iznad 500IU/L) i žutica. U većini slučajeva djeca nijesu imala povećanu tjelesnu temperaturu – ističu iz Instituta za javno zdravlje. Detaljna epidemiološka i laboratorijska istraživanja su, kako navode, još u toku, kako bi se utvrdila osnovna etiologija bolesti. Slučajevi su testirani na niz različitih uzročnika, a najčešće pronađeni patogeni su adenovirus i SARS-CoV-2. -Zemlje u kojima su registrovani slučajevi obolijevanja pojačale su sistem nadzora. Za sada nije registrovan nijedan sumnjiv slučaj navedenog akutnog hepatitisa nepoznatog porijekla u našoj zemlji. Neophodno je poštovanje opštih preventivnih mjera sa posebnim akcentom na higijenu

U Institutu za bolesti djece nema pacijenata čija bi klinička slika upućivala na akutni hepatitis bilo koje vrste

ruku – zaključuju iz Instituta za javno zdravlje.

OPREZ

Dječak iz Srbije, prema informacijama dostupnim iz medija u toj zemlji, osjeća se dobro, ali je njegova jetra u teškom stanju, zbog čega će ostati u bolnici na posmatranjima kako bi ljekari utvrdili da li je dijagnoza bolesti novi tip hepatitisa i kako bi pokušali da mu pomognu. Nova.rs prenosi da protokol o liječenju još ne postoji, a da simptomi koje dječak ima ukazuju na novi tip hepatitisa, ali da se još uvijek radi na ispitivanju. -Ovo je nova bolest u svijetu i kod nas, tako da moramo biti veoma pažljivi. Dječak je klinički u dobrom stanju, ali je žut. Ne žali se na bolove, ali je njegova jetra u teškom i lošem stanju i zabrinjava nas to što se kod 10 odsto malih pacijenata jetra ne oporavi – rekao je za Nova.rs dr Dragan Prokić, pedijatar i gastroenterohepatolog, načelnik Odjeljenja za

ispitivanje i liječenje bolesti organa za varenje u Institutu za majku i dijete. Dječak za sada nije životno ugrožen, ali spada u teške pacijente jer njegova jetra nije u stabilnom stanju. Ljekari navode da ako roditelji primijete da je dijete malaksalo i da nema apetit, moraju mu uraditi biohemijske analize, te da ne zanemaruju ove simptome kod djece već da odmah konsultuju ljekara.

DEFICIT VAKCINA ZA HEPATITIS B

Pobjeda je nedavno pisala da u Crnoj Gori nema vakcina protiv hepatitisa B, na što su nam se požalili roditelji koji su vodili djecu na redovnu vakcinaciju. Iz Montefarma nam je tada rečeno da će ta vakcina u našoj zemlji biti dostupna tek u septembru. Iz te zdravstvene ustanove su rekli da oni ne nabavljaju vakcine od proizvođača, već Montefarm samo raspisuje tendere na koje se javljaju potencijalni snabdjevači. - Posljednjim tenderom odre-

đen je dobavljač čija je ponuda bila najpovoljnija sa datumom isporuke za nekih četiri mjeseca, dakle krajem avgustapočetkom septembra. Već nekoliko posljednjih godina problem u nabavci ove vakcine predstavlja proizvodnja, jer je u Evropi registrovan samo jedan proizvođač, a to je „Glakso Smit Klajn“ iz Londona, i samim tim je teško obezbijediti kontinuiranu isporuku – objasnila je Pobjedi ranije Olivera Klikovac iz Montefarma. Prema riječima pedijatrice u Domu zdravlja Podgorica Ivane Lakićević odlaganje vakcine protiv hepatitisa B ne bi trebalo da zabrinjava roditelje. - To ne može imati posljedice zato što to nije dugogodišnje odsustvo vakcine, nego par mjeseci. Najčešći put prenošenja hepatitisa B je nezaštićeni seksualni kontakt ili prilikom porođaja gdje se beba inficira prolaskom kroz porođajni kanal majke koja je inficirana. Upravo iz ovog razloga radimo na prevenciji – kazala je Lakićević ranije u izjavi za medije. K. J.

Nikola Marković

Boris Raonić

posleni u Javnom servisu Srđan Čović, koji je takođe uložio žalbu na izbor prvog čovjeka Javnog servisa.

Čović je nedavno izbubio spor pred Osnovnim sudom, ali se na tu odluku žalio Višem sudu u Podgorici. K. J.

Odgođeno ročište po tužbi Nikole Markovića protiv Radio televizije Crne Gore

O imenovanju Borisa Raonića raspravljaće 15. juna PODGORICA – Ročište o zakonitosti izbora Borisa Raonića na funkciju generalnog direktora Javnog servisa, po tužbi direktora RTV Nikšić Nikole Markovića, biće nastavljeno 15. juna. Ročište je juče odgođeno jer je Raonićeva advokatica Saša Vukotić bila spriječena da prisustvuje, a advokatica Zorica

Đukanović, koja je dobila punomoćje za ovaj slučaj, kazala je sudiji Osnovnog suda u Podgorici Mladenu Bulatoviću da mora da se upozna sa predmetom. - Tražim da se odloži, jer moram da se upoznam sa spisima, a nijesam imala vremena da to učinim - rekla je Đukanović. Markovićev advokat Dalibor Tomović nije se protivio, pa je

sudija Bulatović kazao da će se sljedeće ročište održati 15. juna. Markovć je tužio Javni servis jer smatra da je Savjet te medijske kuće u avgustu prošle godine na nezakonit način imenovao Raonića za prvog čovjeka Javnog servisa. Tvrdi da je proces izbora bio praćen brojnim nepravilnostima. Njegov advokat je na prethodnom ročištu, u martu, zatražio

da se u ovom postupku pribavi konkursna dokumentacija koju je Raonić podnio Savjetu RTCG, ali i dokumentacija o ocjenjivanju svih kandidata za generalnog direktora. Osim Raonića i Markovića, u trci za generalnog direktora na ljeto prošle godine, su se prijavili i nekadašnji direktor Televizije Nikšić Milutin Stijepović i za-

10 Hronika

Subota, 7. maj 2022.

Mještanin stradao nakon pada sa litice BIJELO POLJE – Mještanin sela Pobrežje R. T. (50) stradao je juče oko 13 časova, nakon što je pao sa litice. Kako je Pobjedi nezvananično saopšteno R. T. je čuvao ovce zajedno sa suprugom. Nakon izvjesnog vremena on se izdvojio i kako se sumnja, okliznuo se i pao niz jednu rigolu pri čemu je stradao. Slučaj je prijavila njegova supruga. Viši državni tužilac i portparol Hasan Lukač potvrdio je za Pobjedu da je stradao mještanin Pobrežja. Kako je rekao, naloženo je policiji da obavi uviđaj, a prema prvim pokazateljima radi se o nesrećnom slučaju. U policiji su saopštili da su medicinske ekipe došle do mjesta gdje je stradao R.T, te da se, prema prvim pokazateljima, može zaključiti da se radi o nesrećnom slučaju. -Nakon uviđaja znaće se više detalja – saopštio je za Pobjjedu sagovornik iz policije. B. Č.

AKCIJA U TUZIMA: U vozilu „audi A5“ pronađena droga

Zaplijenjeno 10 kilograma marihuane, traže Podgoričanina

PODGORICA - Podgorička policija juče je u parkiranom vozilu u Tuzima pronašla 10 kilograma marihuane, a prema njihovim riječima potražuje se A. Lj. (29) iz Podgorice.

- Juče je vozilo marke „audi A5“ transportovano na službeni parking gdje je po naredbi sudije za istragu izvršen pretres vozila kojom prilikom je pronađeno 10 pvc pakovanja sa sadržajem opojne droge marihuane, ukupne težine oko 10 kilograma

– navode iz Uprave policije. Oni su kazali da je operativnim radom policija došla do sumnje da navedena droga pripada A. Lj, protiv kojeg je po nalogu nadležnog tužioca podnijeta krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. - Policija preduzima intenzivne aktivnosti na lociranju osumnjičenog lica – zaključili su iz Uprave policije. C. H.

Skaj komunikacija otkrila nove pripadnike grupe koja je planirala likvidacije PODGORICA – Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv odbjeglog vođe škaljarskog klana Jovana Vukotića iz Kotora jer je zajedno sa Jankom Vukadinovićem formirao kriminalnu organizaciju čije je pripadnike podstrekavao na likvidacije pripadnika suprotstavljenog kavačkog klana, među kojima su Slobodan Kašćelan, Veljko Belivuk i Marko Miljković, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda. Za ova ubistva Vukotić je bio spreman da iskešira 4.000.000 eura, navodi se u dokumentu Apelacionog suda o produženju pritvora jednom od pripadnika ove kriminalne organizacije. Pored Vukotića, na najnovijoj optužnici SDT-a su i Nikšićanin Jovan Mrvaljević, kao i Vladan Mijušković koji se nalazi u bjekstvu. -Optužnica Specijalnog državnog tužilaštva protiv J. V. zbog krivičnih djela stvaranje kriminalne organizacije član 401a stav 1 i teško ubistvo putem podstrekavanja, J. M. i V. M. zbog krivičnog djela stvaranje kriminalne organizacije dostavljena je Višem sudu na kontrolu koja će biti zakazana u zakonsko roku – precizirala je za Pobjedu savjetnica za odnose sa javnošću Marija Raković. Zbog planiranja likvidacija Belivuka, Miljkovića i Kašćelana početkom jula prošle godine podignuta je optužnica protiv Vukadinovića kao organizatora dok su za pripadništvo optuženi Radovan Stanišić, Mileta Jovanović, Almira Mujahodžić, Mom-

Podignuta optuž Vukotića i još dvi

čilo Milić i Dušan Ivanović. U međuvremenu Viši sud je prilikom kontrole optužnice utvrdio da optuženi Mileta Jovanović i Radovan Stanišić nijesu pokušali ubistvo Belivuka i Miljkovića krajem januara prošle godine na tivatskom aerodromu, zbog čega je protiv njih za ovo krivično djelo pravosnažno obustavljen postupak.

D.MALIDŽAN

U bjelopoljskom selu Pobrežje pronađeno tijelo

SKAJ RAZOTKRIO DRUGE ČLANOVE

Novi dokazi – transkripti razgovora sa Skaj aplikacije razotkrili su i druge „igrače“ u ovoj kriminalnoj organizaciji – Vukotića, Maškovića, Mrvaljevića, ali i donedavnog policijskog funkcionera Dalibora Medojevića koji je uhapšen početkom marta od kada se nalazi u pritvoru. Prema stavu SDT-a Jovan Vukotić je kao šef ove organizacije određivao koje osobe treba ubiti, davao upustva i naredbe o vremenu, mjestu i načinu likvidacija, obezbjeđivao kriptovane telefone, novac, oružje i ekspolozivne naprave koji su trebali biti korišteni u pripremama ubistava. Jedan od primarnih zadataka Mrvaljevića je bio da prati kretanje članova suprostavljenog klana, dok se Mijušković oba-

Sa privođenja

vezao da preuzima i prevozi eksplozivne naprave velike razorne moći kojima je bilo planirano da budu likvidirane mete iz suprotstavljenog klana. Optužbe SDT-a protiv Vukotića, Mrvaljevića i Mijuškovića se temelje na transkriptima Skaj komunikacija koje su

ovi optuženi obavljali preko kriptovanih telefona, a koje je crnogorskoj policiji dostavio Europol. -Iz Skaj komunikacija M. J. sa drugim osobama iz iste grupe korisnika, kao i iz više fotografija koje je prosljeđivao putem kriptovanog mobilnog telefona

Zakazana ocjena dokaza tužilaštva u slučaju pljačke pošte

Kontrola optužnice za razbojništvo i ubistvo Mrdaka 10. maja Oduzeta droga

Podgorička policija razbojničku krađu

Terete ih da su napali turskog državljanina i ukrali mu telefon, novac i dokumenta

PODGORICA - A. Š. (20) i N. P. (22) uhapšeni su zbog sumnje da su prekjuče turskog državljanina, koji je ušao u njihovo vozilo nakon stopiranja, odvezli u pravcu Zete gdje su ga fizički napali, ukrali mobilni telefon, 150 eura i lična dokumenta.

Iz Uprave policije su saopštili da im je turski državljanin juče prijavio ovaj događaj, te da su slučaj razbojničke krađe riješili u kratkom roku. - Intenzivnim radom policijski službenici su identifikovali, locirali i uhapsili A. Š. (20) i N. P. (22) zbog sumnje da su izvršili krivično djelo razbojnička krađa – navedeno je u saopštenju. Dodali su i da je pronađen ukradeni mobilni telefon i biće vraćen turskom državljaninu. C. H.

PODGORICA – Viši sud zakazao je za 10. maj kontrolu optužnice protiv sedmočlane grupe koja je 20. oktobra prošle godine u oružanoj pljački pošte u Nikšiću ubila radnika firme fizičkog obezbjeđenja „Security Guard Montenegro“ Ljubišu Mrdak. Na optužnici koju potpisuje tužiteljka Tatjana Begović su Mitar Knežević, Stojan Albijanić, Nemanja Miljković, Petar Zolak, Srđan Svjetlanović, David Banjac i Stefan Regojević. Prema navodima optužnice, okrivljeni su po prethodnom dogovoru i razrađenom planu uz prijetnju oružjem od Ljubiše Mrdaka, Dragiše Dendića i Igora Ivanovića oteli novac namijenjen za isplatu penzija. Kako je saopšteno iz policije, ukradeno je 423.000 eura. Istraga je pokazala da je ova grupa sa pripremama oružane pljačke krenula 9. avgusta prošle godine. Miljković je sa optuženim Svjetlanovićem iznajmio dva stana u Nikšiću u kojima su se krili prije i nakon pljačke Pošte. -Iz iznajmljenog stana u Ulici Vuka Karadžića, optuženi su imali pogled na parking prostor na kojem se nalazilo vozilo za transfer novca ,, folksvagen transporter“ podgoričkih tabli – navodi se u optužnici.

Mjesec kasnije, 11.septembra, optuženi Albijanić je po nalogu okrivljenog Mitra Kneževića sa još jednom nepoznatom osobom iz Bosne i Hercegovine, mimo graničnog prelaza u Crnu Goru dovezao džip ,,nisan kaškai“ bosanskih tabli, koji je prethodno nepoznata grupa ukrala u Derveni i stavila lažne tablice. Džip je preuzeo Knežević koji ga je krio do dana oružane pljačke. U istom periodu, preko GP Sitnica, u Crnu Goru su ,,citroenom“ ušli Zolak i Banjac. Pošto su stgli do trajekta, tu ih je čekao Stefan Regojević. Svoj trojici konačno odredište bio je Nikšić, gdje je optuženi Zolak u večernjim satima počeo osmatranje mjesta planirane pljačke kao i trasu puta kojom je nakon razbojništva trebao pobjegne sa Nemanjom Miljkovićem, Svjetlanovićem i Banjcem. Prema unaprijed utvrđenom planu, 20. oktobra oko 9 sati, optuženi su u džipu „kaškai“ čekali radnike obezbjeđenja. Kada se kombi namijenjen prevozu novca i dragocjenosti primakao iza zgrade pošte, tada su naoružani napadači iskočili iz džipa i hitro krenuli ka zadnjim vratima vozila. Uvidjevši da je pljačka u pitanju, Mrdak je pokušao da se suprotstavi, ali tada su razbojnici ispalili nekoliko hitaca od kojih je

Prema navodima optužnice, okrivljeni su po dogovoru i razrađenom planu uz prijetnju oružjem od Ljubiše Mrdaka, Dragiše Dendića i Igora Ivanovića oteli novac namijenjen za isplatu penzija. Kako je saopšteno iz policije, ukradeno je 423.000 eura jedan pogodio Mrdaka u grudi. Ostalu dvojicu njegovih kolega razbojnici su kundacima izudarali, isprskali biber sprejem, prebacili novac u svoje vozilo i pobjegli. Ubrzo nakon toga policajci su u naselju Grebovice pronašli uništeni džip koji su koristili počinioci. Kako se navodi u otužnici, razbojnici su se potom uputili prema Manastiru Ostrog. Banjac je iz ,,citroena kaktus“, kojim je upravljao Zolak, prešao u vozilo Stefana Regojevića koji je ga je odveo na lokaciju za skrivanje a Regojević potom nastavio put prema Budvi. Istovremeno, Svjetlanović se sklonio u iznajmljeni stan u Ulici IV Crnogorske brigade gdje je uništio garderbu koju su nosili optuženi u oružanoj pljački. -Garderobu je isjekao i bacio u kanalizaciju, kako bi prikrio i uništio tragove i dokaze koje bi istražitelji mogli povezati sa izvršenjem krivičnog djela – navodi se u optužnici. Mrdak je preminuo od posljedica povreda grudnog koša koje su mu razbojnici nanijeli iz automatske puške. B. R.

Hronika/U fokusu: Ukrajinska kriza

Subota, 7. maj 2022.

e Slobodana Kašćelana, Veljka Belivuka i Marka Miljkovića SEDAMDESET DRUGI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Kijev

žnica protiv vije osobe

Optužnica Specijalnog državnog tužilaštva protiv J. V. zbog krivičnih djela stvaranje kriminalne organizacije član 401a stav 1 i teško ubistvo putem podstrekavanja, J. M. i V. M. zbog krivičnog djela stvaranje kriminalne organizacije dostavljena je Višem sudu na kontrolu koja će biti zakazana u zakonsko roku – precizirala je za Pobjedu savjetnica za odnose sa javnošću Marija Raković utvrđeno je da je optuženi prihvatio da prati K. S. (Slobodana Kašćelana) te da o njegovom kretanju obavještava druge pripadnike kriminalne organizacije – navodi se u dokumentu Apelacionog suda. Mrvaljević je, prema dokazima koje su prikupili istražitelji,

prihvatio i da vozi motor sa kojeg je trebalo da zakači eksplozivnu napravu za automobil u kome je trebalo da se nalazi Kašćelan.

DOKAZI

Osim toga, DNK tragovi Mrvaljevića pronađeni su i na auto-

zatražio pomoć međunarodne organizacije „Ljekari bez granica“

mobilu „opel zafira“ koje je korišteno u pripremi likvidacije Belivuka i Miljkovića. Prema navodima optužnice koju je SDT podiglo sredinom prošle godine, Jovanović i zaštićeni svjedok kodnog imena Kamenko Kuč su uz pomoć Stanišića, 22. januara, planirali da likvidiraju Belivuka i Miljkovića na tivatskom aerodromu odakle su trebali da polete za Beograd poslije posjete vođi kavačkog klana Radoju Zviceru. Zaštićeni svjedok krajem januara je u Specijalnom državnom tužilaštvu ispričao da je prema prvobitnom planu grupe Janka Vukadinovića planirano ubistvo Kotoranina Slobodana Kašćelana, dok o likvidaciji srpskih državljana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića nije bilo pomena. Kašćelanova likvidacija bila je planirana za 22. januar, kada je trebao da dođe u podgorički Viši sud gdje mu je bilo zakazano suđenje. Kako je suđenje odgođeno, Vukadinovićeva grupa je promijenila plan i fokusirala se na organizaciju likvidacije Belivuka i Miljkovića koji su 22. januara trebali da polete za Beograd. Istražitelji su prikupili dokaze da je neposrednim izvršiocima likvidacije Kašćelana trebalo da bude isplaćeno 500.000 eura, dok su za zločin u Tivtu trebali da budu isplaćeni sa 700.000 i 1.300.000 eura. Belivuk i Miljković su 30. januara prošle godine napustili Crnu Goru, a na beogradskom aerodromu ih je dočekala policija koja ih je uhapsila. B. R.

U Višem sudu zakazane završne riječi u slučaju Telekom

Obradović i Ivanović pred sudom 16. maja PODGORICA – Iznošenje završnih riječi u krivičnom procesu protiv bivših čelnika Telekoma Olega Obradovića i Miodraga Ivanovića koji su prema tvrdnjama Specijalnog tužilaštva tu kompaniju oštetili za 2,3 miliona eura u korist kompanije ,,RawleighTrading (Roli)“ iz Londona na ime fiktivnog ugovora o konsultantskim uslugama juče je u podgoričkom sudu odloženo za 16. maj na zahtjev specijalnog tužioca Saše Čađenovića. Sutkinja Evica Durutović uvažila je zahtjev Čađenovića koji je pojasnio da zbog složenosti predmeta, ali i dokaza koji su provedeni juče iako su bili dostupni tužilaštvu, traži odlaganje sa kratkim rokom. Suđenje u ovom predmetu primaklo se kraju još u oktobru prošle godine, ali završne riječi još uvijek nijesu iznesene iz razloga što se na jednom zakazanom ročištu nije pojavio specijalni tužilac Saša Čađenović, a nakon toga je sutkinja Durutović imenovana za sutkinju Apelacionog suda. Međutim, Sudski savjet je uz saglasnost predsjednika Višeg i Apelacionog suda odlučio da sutkinji Durutović za-

vrši ovaj predmet. Tokom suđenja Ivanovića i Obradovića tvrdili su da su sve radili po zakonu, propisanim procedurama i uz znanje predstavnika Mađar telekoma, tadašnjeg vlasnika Crnogorskog telekoma. Ispitivanje tržišta na Kosovu, u Albaniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini inicirao je Dojče telekom, vlasnik Mađar telekoma. Obradović je ranije pred sudom kazao da je ugovor sa kompanijom Roli o ispitivanju tržišta u Albaniji, Kosovu, BiH, kao i Crnoj Gori potpisan sedam mjeseci nakon što je Telekom Crne Gore privatizovan, odnosno prodat Mađar telekomu. Njihove iskaze potvrdili su i nekadašnji finansijski direktori Telekoma i Moneta Andras Dunai i Eszter Kocsadij navodeći da su oni potpisnici isplate od 1.840.000 eura kompaniji ,,RawleighTrading (Roli)“ iz Londona sa kojom je prethodno nakon svih ispoštovanih procedura potpisan ugovor o konsultantskim uslugama. Dunai je pojasnio da su isplate velikih novčanih iznosa sa računa Moneta (ćerka firma Telekoma) odobravali finansijski direktor Moneta i Telekoma i to nakon potpisa kontroling me-

nadžera i rukovodioca koji je zadužen za izvršenje. - Odobrenje, potpisivanje i potvrda o izvršenju ugovora su odgovarali pravilima i moglo je da se isplati – istakao je on. Računovođa Mađar telekoma Zoltan Tisaji ustvrdio je da Ugovor o konsultantskim uslugama sa ,,RawleighTrading (Roli)“ iz Londona i izvještaj o ispitivanju telekomunikacijskog tržišta u Albaniji, Kosovu, BiH, kao i Crnoj Gori privatnim avionom iz Crne Gore odnio u Mađarsku i predao direktoru finansija Mađar telekoma. Tisai je izjavom pred nadležnim organima Mađarske po zamolnici Višeg suda u Podgorici kazao je da Izvještaji o ispitivanju tržišta i Ugovor sa kompanijom Roli postoje ali da greškom nijesu bili zavedeni u arhivi Crnogorskog telekoma. Sa druge strane, prema stavu specijalnog tužioca Saše Čađenovića, analiza telekomunikacijskog tržišta na Kosovu, u Albaniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini nikada nije urađena dok su Obradović i Ivanović unaprijed znali da neće doći do realizacije ugovorenog posla. Tužilaštvo je ove optužbe temeljilo na osnovu toga što u djelovodnicima kompanije Monet, kojoj je bio povjeren posao ugovaranja i plaćanja ovog posla, nijesu zavedeni ovi izvještaji o analizi tržišta. B. R.

Počela evakuacija civila iz „Azovstala“ Vlasti u Kijevu pozvale su juče međunarodnu organizaciju „Ljekari bez granica“ da pomogne u evakuaciji boraca sakrivenih u čeličani „Azovstal“, koja je okružena ruskim snagama. Ukrajinski predsjednik je pokrenuo globalnu platformu za prikupljanje sredstava za pomoć Ukrajini u pobjedi protiv Rusije i obnovi porušene infrastrukture

KIJEV/MOSKVA – Iz čeličane „Azovstal“ u Marijupolju, koju su ruske snage potpuno opkolile nakon preuzimanja kontrole nad tim lučkim gradom, juče je počela evakuacija civila, potvrdio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. - Moramo nastaviti da činimo sve što možemo da izvučemo ljude iz ovog pakla – naveo je Gutereš, dodavši kako se evakuisanima pruža svaka vrsta podrške, uključujući i psihološku.

RAZMJENA ZAROBLJENIKA

Prethodno su lokalne vlasti u Marijupolju ruske trupe optužile da su pucale na automobil namijenjen za evakuaciju iz čeličane prilikom čega je, kako tvrde, nastradao jedan ukrajinski vojnik, dok je više njih povrijeđeno. Agencija Rojters navodi da je gradsko vijeće Marijupolja to saopštenje objavilo na internetu, te da se zvanična Moskva nije oglašavala povodom tih navoda. Dvije zaraćene strane su, kako je saopštila potpredsjednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk, obavile i razmjenu zarobljenika. Ruska strana je, kako je objasnila, predala 41 osobu, uključujući i 28 vojnika. - Posebno nas raduje što je među oslobođenima i viši predstavnik Ukrajinske pravoslavne crkve – rekla je Vereščuk, a prenio Rojters. Ukrajinske vlasti pozvale su juče međunarodnu organizaciju „Ljekari bez granica“ da pomogne u evakuaciji boraca sakrivenih u čeličani „Azovstal“, koja je okružena ruskim snagama. Ministarstvo za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija Ukrajine saopštilo je da je pisalo tom međunarodnom medicinskom dobrotvornom društvu i zatražilo da procijeni fizičko i psihičko stanje boraca, prikupi dokaze o uslovima u kojima se nalaze i pruži im medicinsku pomoć.

Tenkovi proruskih snaga u vožnji oko opkoljene čeličane

U međuvremenu je britansko ministarstvo odbrane saopštilo kako Rusija nastavlja da sa pokušajima da u potpunosti zauzme čeličanu „Azovstal“ i da je to povezano sa predstojećim obilježavanjem 9. maja – Dana pobjede u Drugom svjetskom ratu. - Rusija je drugi dan zaredom nastavila kopnene napade na „Azovstal“. Obnovljeni napori Rusije da zauzmu čeličanu i završi zauzimanje Marijupolja vjerovatno je povezano sa predstojećim obilježavanjem Dana pobjede i Putinovom željom da ima simboličan uspjeh u Ukrajini – objavljeno je na Tviter nalogu britanskog ministarstva. Navedeno je, takođe, kako ta akcija Rusiji nanosi značajne gubitke u osoblju, opremi i municiji, kao i da će to omesti njihove planove u južnom Donbasu.

RUSKA AGRESIJA

Sa druge strane, iz Ministarstva odbrane Rusije kažu da je njihova vojna avijacija tokom prethodnog dana pogodila 45 vojnih objekata Ukrajine, među kojima su dva komandna mjesta, 41 položaj ljudstva i vojne tehnike, kao i skladište raketnoartiljerijskog naoružanja u reonu Vojevodka samoprozvane Luganjske narodne republike. Portparol tog ministarstva general-major Igor Konašenkov rekao je i da su raketne snage pogodile artiljerijsku bateriju na vatrenim položajima u re-

Mađarska neće podržati novi paket sankcija EU protiv Rusije Novi paket sankcija Evropske unije protiv Rusije, koji uključuje embargo na izvoz nafte, Mađarska neće podržati jer će, u suprotnom, na mađarsku ekonomiju „pasti atomska bomba“, saopštio je juče premijer te zemlje Viktor Orban. Dodao je da je Mađarska spremna da pregovara ukoliko bude iznijet novi prijedlog sankcija koje će biti u skladu sa interesima te zemlje. Objasnio je i da bi Mađarskoj za transformaciju trenutnog sistema zemlje, koja je 65 odsto zavisna od ruskog gasa, trebalo najmanje pet godina i ogromne investicije u rafinerije i naftovode. - Ne želim konfrontaciju sa EU, ali saradnja je moguća samo ako Brisel uzme u obzir naše interese – poručio je Orban. On je ponovio i raniji stav Mađarske da ne šalje oružje u susjednu Ukrajinu, jer bi te isporuke mogle da se nađu na meti ruskih napada u pograničnim područjima gdje žive etnički Mađari.

onu naselja Zarožno, bateriju višecijevnih raketnih sistema „Uragan“ u rejonu Nikolajeva i četiri oblasti gdje su koncentrisani ukrajinsko ljudstvo i vojna tehnika. Dodao je i da je od početka vojne akcije u Ukrajini uništeno ukupno 149 aviona, 112 helikoptera, 729 bespilotnih letilica, 288 protivvazdušnih raketnih sistema, 2.846 tenkova i drugih oklopnih borbenih vozila, 327 višecijevnih raketnih bacača, 1.323 artiljerijska oruđa i minobacača, kao i 2.662 jedinice specijalnih vojnih vozila.

PLATFORMA ZA POMOĆ

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pokrenuo je globalnu platformu za prikupljanje sredstava za pomoć Ukrajini u pobjedi protiv Rusije i obnovi porušene infrastrukture. Najavljujući pokretanje platforme „United24“, Zelenski je rekao da će sva donirana sredstva biti prebačena u Narodnu banku Ukrajine i dodijeljena nadležnim ministarstvima. Zelenski je naveo i tri oblasti za koje će se prikupljena sredstva koristiti, a to su odbrana i deminiranje, humanitarna i medicinska pomoć i obnavljanje kritične infrastrukture. Juče se oglasio i predsjednik Državne dume Vjačeslav Volodin, koji je rekao da je cilj ruske specijalne operacije u Ukrajini da ta zemlja postane vojno neutralna i da se Rusija ne može osjećati bezbjedno sve dok Ukrajina ne pristane na vanblokovski i nenuklearni status. - Operacija ima za cilj da osigura bezbjednost građana Ruske Federacije, kako u našoj zemlji tako i na teritoriji DNR i LNR, čime bi bio obezbijeđen mir u budućnosti i sposobnost zemlje da se razvija – rekao je Volovdin. Dodao je i da su odbijeni ruski prijedlozi da Ukrajina postane vanblokovska i nenuklearna zemlja. - Dok se takva odluka ne donese, ne možemo se osjećati bezbjedno – rekao je on i ponovio kako Rusija ne planira vojnu mobilizaciju. » Priredila: Đurđica ĆORIĆ

12 Crnom Gorom

Subota, 7. maj 2022.

DANilOVgRAD: Organizacija KOD podnijela Opštini žalbu zbog saglasnosti date mljekari ,,Šimšić – Montmilk“

DANILOVGRAD – Organizacija KOD je podnijela žalbu na rješenje kojim Opština odobrava rad preduzeća ,,Šimšić – Montmilk“. U saopštenju dostavljenom medijima, a koje je potpisala Bojana Živković, navode da mljekara godinama ispušta i do 50.000 litara kisjelina i sanitarno-fekalnih voda u rijeku Zetu i spaljuje čvrsti otpad na njenoj obali. Sekretarijat za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine dao je sredinom aprila mljekari ,,Šimšić – Montmilk“ saglasnost na elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu projekta ,,Proširenje proizvodnog kapaciteta sa 5.000 litara na 20.000 litara mlijeka na dnevnom nivou i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“. Preduzeće postoji od 1998. godine, a lokacija na kojoj je mljekara se nalazi u zahvatu Parka prirode ,,Rijeka Zeta“ i pripada drugoj i trećoj zoni zaštite – radovi će se odvijati u trećoj. Živković kaže da su pokrenuli tri inicijative za inspekcijski nadzor tog preduzeća. – To je rezultiralo time da je inspekcija Agenciji za zaštitu životne sredine uputila zahtjev

za pokretanje postupka utvrđivanja štete i naložila preduzeću ,,Šimšić – Montmilk“ da pokrene postupak procjene uticaja na životnu sredinu. To je bila prilika da Opština Danilovgrad zajedno sa ovim privrednim društvom definiše mjere za dalje sprečavanje zagađenja rijeke Zete. Međutim, Opština nije to iskoristila i izdala je ekološku saglasnost ovom preduzeću koje je nastavilo da ispušta otpadne vode i spaljuje čvrsti otpad. Organizacija KOD je uputila žalbu Opštini Danilovgrad jer ekološka saglasnost ne definiše rokove u kojima zagađenje treba biti riješeno. Naime, u ekološkoj saglasnosti nijesu definisani rokovi – kada je preduzeće obavezno da izgradi postrojenje za prečišćavanje voda, obezbijedi uslove za upravljanje otpadom, kada je dužno da izvrši obuku radnika... Sve ovo dovodi do toga da se preduzeću dozvoljava da posluje, i to bez mjera zaštite životne sredine, te da istu zagađuje i oštećuje, bez ikakvih zakonskih posljedica i sankcija – objasnila je Živković. Dalje konstatuje kako Agencija za zaštitu životne sredine nije primijenila Zakon o odgovornosti za štetu u životnoj sredini.

KOD

Tvrde da fekalne vode ispuštaju u Zetu, smeće pale na njenim obalama

ElABORAT POTPiSAlA AgENCiJA: Lokacija gdje otpadne vode idu u rijeku

Agencija je donijela rješenje kojim se utvrđuje da ne postoji osnov za dalje vođenje postup-

Nije počelo uklanjanje neprijatnih mirisa iz farme ,,Niksen – Čavor“ Bojana Živković podsjeća da je KOD u sklopu praćenja zagađivanja rijeke Zete pokrenula dvije inicijative za inspekcijski nadzor i za farmu svinja ,,Niksen – Čavor“ zbog nepodnošljivih neprijatnih mirisa i nepravilnog odlaganja đubriva i otpadnih voda. – Međutim, bez obzira na dobru volju predstavnika tehnologije za sprečavanje neprijatnih mirisa i besplatnu pomoć orga-

nizacije KOD, nije započet proces pravilnog upravljanja đubrivom. Opština Danilovgrad je organizovala sastanak, ali sve je ostalo na tome. Ponovo su građani Spuža prepušteni sebi i zato im vjerovatno slijedi još jedno ljeto kada neće moći da provjetre svoje prostorije zbog nepodnošljivog neprijatnog mirisa koji nastaje razlaganjem svinjskog đubriva i fekalnih voda.

ka, a da nije utvrdila postojeću štetu niti neposrednu opasnost od štete koja u budućnosti može nastati usljed obavljanja djelatnosti preduzeća. – Iz tog razloga, Organizacija KOD je uložila žalbu na to rješenje, ali vjerujemo da će Agencija prepoznati problem i da će primijeniti Zakon u korist mještana i životne sredine – kazala je predstavnica KOD-a. Proizvodnja finalnih proizvoda je, dodaje ona, uslov razvoja svakog grada, ali na račun jednog proizvoda ne možemo gubiti zdravlje niti resurs i uslov života lokalnog stanovništva. C. G.

BiJElO POlJE: Direktorica TO o potencijalima grada

Fali više kreveta da bi turisti ostajali duže

BIJELO POLJE – Pandemija korona virusa je zaustavila pozitivan trend koji smo godinama bilježili kada je riječ o broju posjetilaca i prihodima od sezone – kaže direktorica Turističke organizacije Bijelo Polje Violeta Obradović. U 2021. godini za 70 odsto je bila bolja posjeta u odnosu na 2020. godinu. Ona očekuje da ova sezona bude još bolja. Bijelo Polje, kaže ona, ima šta da ponudi, ali je ograničavajući faktor nedostatak smještajnih kapaciteta. – Geografski položaj Bijelog Polja odličan je, turisti koji kod nas dođu za nekoliko sati mogu stići do primorja, obići sjever i posjetiti region. Najveći problem je nedostatak smještajnih kapaciteta, fali nam još kreveta. Stoga, preporučujem svima koji imaju uslova da ponude privatni smještaj, otvore seoska domaćinstva ili hotel. Turistička organizacija će pomoći da se promovišu, uvezaćemo ih u sistem bukinga – poručila je Obradović. U međuvremenu, ocijenila je, svi moraju dati doprinos da grad pod Obrovom bude prepoznat kao turistička destinacija. – Možemo i moramo uraditi više jer dosta toga nije iskorišćeno, potrebna je saradnja svih institucija. Tu smo da promovišemo sve sa čime raspolažemo, posebno nakon završetka valorizacije Đalovića pećine i

Siril Neve predvodi karavan poznatih

KOTOR – Crnu Goru će od 16. do 20. maja posjetiti karavan superluksuznih vozila. Organizator ove ture je višestruki pobjednik čuvene trke Pariz – Dakar, Siril Neve. U pitanju je grupa od 25 superluksuznih i rijetkih automobila, za čijim će volanima biti gosti i partneri agencije koju vodi čuveni sportista Neve. Njihova tura proći će kroz Kolašin, Cetinje, Kotor i Tivat. Menadžer za promociju i odnose s javnošću Turističke organizacije Kotor Dragana Samardžić kaže da se radi o događaju koji ima izuzetan potencijal za promociju turističke destinacije na francuskom tržištu jer će svi učesnici ekspedicije redovno izvještavati o boravku u Crnoj Gori. Iv. K.

Cvjetni tepih od 33.500 sadnica ispred Dvorca kralja Nikole

Nakon 10. maja sadnice će biti posađene u parkovima i dvorištima državnih i lokalnih institucija, škola i vrtića na Cetinju. – Dizajn tepiha inspirisan je motivima cvijeća na parketu u

samom dvorcu, čime se, kako objašnjavaju u EU info centru, spajaju crnogorska i tradicija Evropske unije. Naime, svake druge godine sličan cvjetni tepih većih dimenzija krasi glavni gradski trg u Briselu – saopšteno je iz EU Info centra. U „tkanju“ tepiha Evropska unija u Crnoj Gori imala je pomoć Prijestonice Cetinje, kao i drugih partnera, među kojima su banke Erste, Crnogorska komercijalna banka, Adiko i NLB, lanac marketa IDEA, kompanije Air Montenegro i Ina, Nacionalna turistička organizacija, hoteli ,,Regent“ i ,,Hilton“.

Cvjetni tepih jedna je od aktivnosti koju će EU info centar i Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori organizovati tokom maja koji nazivaju ,,mjesecom Evrope“. U petak, 13. maja na Trgu Argentina u Podgorici organizuju veliki koncert, na kojem će nastupiti Who See, Buč Kesidi i Vojko V. Ulaz na koncert je slobodan. U maju je planirana i nagradna onlajn igrica „EU na dlanu“, o kojoj više možete da saznate na društvenim mrežama EU info centra. Najviše aktivnosti planirano je u Evropskoj kući, koja će svoja vrata otvoriti posjetiocima sredinom maja. C. G.

planine Bjelasice – podsjetila je Obradović. Otvaranje suvenirnice u centru grada ocijenila je kao pun pogodak. – Svim posjetiocima, stranim i domaćim turistima, dijaspori i lokalnom stanovništvu nudi suvenire tradicionalnog i modernog dizajna. Prostor je popunjen i svakodnevno dobijamo pozive za promociju suvenira. Kada budu završeni projekti Đalovića pećine i planine Bjelasica planiramo otvaranje novih suvenirnica. Turistička organizacija će biti nosilac turističkog razvoja opštine, te je stoga neophodno iskoristiti geografsku poziciju Bijelog Polja – kazala je Obradović. B. Č.

Superluksuzna vozila stižu u Crnu Goru

CETiNJE: Obilježavanje Dana Evrope

CETINJE – Trg ispred Dvorca kralja Nikole do 10. maja krasiće cvjetni tepih površine 230 kvadratnih metara. ,,Istkan“ je od 33.500 lokalno uzgajanih sadnica cvijeća, a okončanje radova ozvaničiće danas ambasadorka Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa i gradonačelnik Prijestonice Cetinje Nikola Đurašković.

Violeta Obradović

DANAS ,,OTVARANJE“: Završni radovi na tepihu

Crnom Gorom

Subota, 7. maj 2022.

Eko-fond pomaže lokalnim upravama da saniraju neuređena odlagališta

Za uklanjanje divljih deponija opštinama namijenili 170.000

Opštine iz Ekofonda mogu dobiti do 34.000 eura. Prema podacima iz 2020. godine u Crnoj Gori ima oko 400 neuređenih odlagališta na kojima je deponovano oko 1,5 miliona tona otpada, najviše mješovitog – komunalnog i građevinskog PODGORICA – Fond za zaštitu životne sredine je raspisao javni konkurs za dodjelu bespovratnih sredstava (subvencija) za uklanjanje otpada odbačenog u životnu sredinu (tzv. divlje deponije). Pravo na korišćenje subvencije mogu ostvariti isključivo jedinice lokalne samouprave, odnosno komunalna preduzeća. Ukupno je za tu namjenu izdvojeno 170.000 eura, a maksimalno se može dobiti 80 odsto prihvatljivih i opravdanih troškova, odnosno do 34.000 eura. – Dodjela subvencija sprovodi se u cilju pružanja podrške jedinicama lokalne samouprave radi sprečavanja nelegalnog deponovanja otpada i prevencije nastajanja novih divljih deponija, odnosno ispunjavanja obaveza predviđenih lokalnim akcionim planovima – saopšteno je iz Eko-fonda. Kako su objasnili iz Eko-fonda, cilj im je da obezbjeđivanjem subvencija podstaknu eliminaciju nelegalnog načina

REKORDER PO KOLIČINI ODLOŽENOG OTPADA: Deponija Mislov do u Nikšiću

odlaganja otpada, zatim sanaciju i remedijaciju neuređenih odlagališta koja je propisana državnim planom upravljanja otpadom. Takođe, specifični cilj jeste selekcija otpada, ponovna upotreba i reciklaža. Prema podacima iz izvještaja o sprovođenju državnog plana za upravljanje otpadom (za 2020. godinu) u Crnoj Gori ima oko 400 neuređenih odlagališta na kojima je deponovano oko 1,5 miliona tona otpada, najviše mješovitog – komunalnog i građevinskog. Jedino ih nema u glavnom gradu. Najviše otpada na neuređenim deponijama (12) ima u Nikšiću – čak 909.850 tona. Na

HERCEG NOVI: Otvorena ambulanta na Toploj

području Prijestonice Cetinje ima 20 odlagališta, koja nijesu uređena, a na njima su ukupno 173 tone otpada. U Danilovgradu su evidentirane samo dvije neuređene deponije na kojima je po 50 tona otpada. Tivat je prijavio četiri neuređene deponije sa 250.650 tona otpada. Herceg Novi ima pet deponija na kojima je ukupno 152.000 tona smeća. Nešto manje otpada na smetlištima ima Ulcinj – na 19 lokacija odloženo je 151.151 tona. U Baru je na 12 neuređenih deponija deponovano 3.300 tona mješovitog, komunalnog i građevinskog otpada. Kotor ima 20 neuređenih odlagališta sa oko 3.500 to-

na, Budva tri na kojima je ukupno 6.500 tona građevinskog otpada, a Ulcinj 19 sa ukupno 151.148 tona otpada. Od sjevernih opština najviše nepravilno zbrinutog otpada ima u Gusinju – na pet deponija je deponovano čak 25.010 tona. U Bijelom Polju ima čak 106 odlagališta na kojima je 1.593 kubna metra otpada. Andrijevica ima 12 deponija sa 3.550 tona mješovitog komunalnog otpada. Čak 27 neuređenih deponija ima u Beranama na koje je 2.460 tona otpada. U Kolašinu je na deset deponija deponovano ukupno 620 tona otpada, u Rožajama na 15 deponija odloženo 565

tona, a Petnjica ima 30 deponija sa 238 tona miješanog komunalnog otpada. Mojkovac ima samo tri deponije sa ukupno 37 tona miješanog komunalnog otpada. Na 12 neuređenih deponija u Plužinama odloženo je 3.575 tona miješanog komunalnog otpada. U Plavu je evidentirano pet deponija sa 14 tona otpada. Pljevlja imaju pet neuređenih deponija, na njima je 70 kubnih metara miješanog otpada, Šavnik tri sa 400 tona, a Žabljak šest deponija na kojima je 280 tona smeća. Javni poziv za subvencija iz Eko -fonda otvoren je do 20. juna. D. Š.

Kolašin

Neđelja u znaku izviđačke lige KOLAŠIN – Savez izviđača Crne Gore u saradnji sa novoformiranim odredom „Ključ“ organizuje u nedjelju, sa početkom u 11 sati, drugo kolo izviđačke lige koja se sastoji od takmičenja u orijentaciji, signalizaciji, spretnosti i drugim disciplinama. Kako je objasnila načelnica za informisanje u Savezu izviđača Nađa Lalović, očekuju učešće više od 300 takmičara podijeljenih u tri kategorije. Poletarci od pet do 12 godina, mlađi izviđači i planinke od 12 do 16 godina i stariji izviđači i planinke od 16 do 20 godina. – U organizaciju takmičenja biće uključeno i 25 volontera. Takmičarske staze su tako markirane da će se učesnici upoznati sa kulturno-istorijskim i prirodnim ljepotama Kolašina. Planiran je obilazak gradskih trgova, Barutane, Crkve Sv. Dimitrija, Botaničke bašte, parkova... Biće organizovan i izviđački otvoren dan na Trgu boraca – kazala je Lalović. Ona podsjeća da su izviđači pokreti za djecu i mlade koji broje više od 55 miliona članova širom svijeta. Posvećeni su, između ostalog, i neformalnom obrazovanju jer ,,vrijednosti i vještine koje se nauče u izviđačkoj uniformi predstavljaju temelj samopouzdanja svakog pojedinca“. Formiranjem odreda „Ključ“, obnovljena je izviđačka aktivnost, nekada i te kako prisutna u Kolašinu. Nebojša Ćetković, jedan od inicijatora osnivanja „Ključa“, kaže da je to način da se mladim ljudima koji vole prirodu i zdrav život, omogući novi i originalni sadržaj. – Kulturne, istorijske i prirodne ljepote Kolašina zaslužuju da budu dio izviđačkih staza i ciljeva – istakao je Ćetković. Dr. D.

NIKŠIĆ: Sava osiguranje organizovalo ekološku akciju

Uredili i ozelenili gradska šetališta NIKŠIĆ - Sava osiguranje, u okviru Inicijative ,,Srce za svijet“, uredilo je tri šetališta - Ćana Koprivice, Petra Lubarde i Alekse Backovića. Ofarbali su postojeće i nabavili nove klupe, obnovili stubove i ozelenili lokacije. UNAPREĐENJE USLUGA: Dom zdravlja

Hirurg ordinira dva puta sedmično HERCEG NOVI – U Domu zdravlja počela je sa radom hirurška ambulanta. Ordinirajuća ljekarka je dr Ljubinka Krivokapić, a radiće utorkom i četvrtkom od 15 do 19 sati u prostorijama ambulante Topla. Po riječima direktora Doma zdravlja dr Gorana Komara, prostorije ambulante na Toploj su, uz pomoć Opštine i značajnih finansijskih ulaganja, sanirali i ponovo aktivirali. – Shodno mogućnostima i potrebama očekujemo da budu uvedena još dva radna dana – najavio je Komar. C. G.

Izvršni direktor Sava osiguranja Nebojša Šćekić kazao je da je cilj akcije stvaranje lijepog ambijenta za šetnju, druženje i socijalizaciju. On je podsjetio da su do sada sproveli niz sličnih akcija u Beranama, Bijelom Polju, Podgorici i Pljevljima. Pored više od 70 zaposlenih Sava osiguranja, u akciji su učestvovali predstavnici Opštine, Turističke organizacije i Komunalnog. - Kopali smo, sadili, družili se, uz to radili nešto što je

društveno odgovorno, a sve u želji da šetališta učinimo ljepšim i prijatnijim za sve građane Nikšića - poručio je Šćekić Sekretar za komunalne poslove i saobraćaj Vidak Krtolica je pozvao institucije i kompanije da pomognu uređenje grada na sličan način. - Akcija je od izuzetnog značaja za Nikšić i ukazuje na važnost zaštite životne sredine. Pozivam i ostale institucije i kompanije koje posluju u našem gradu da pomognu uređenje našeg grada kao i da sarađuju na nekim drugim projektima - kazao je Krtolica. Sava osiguranje AD Podgorica posluje na crnogorskom tržištu neživotnih osiguranja 22 godine, a zadnjih 14 godina je dio Osiguravajuće grupe Sava iz Ljubljane. M. M.

UKAZALI NA ZNAČAJ ŽIVOTNE SREDINE: Sa akcije u Nikšiću

14 Kultura

Subota, 7. maj 2022.

Život i djelo Milorada Nikčevića PODGORICA - Međunarodni naučni skup „Milorad Nikčević: život i djelo“ biće održan sjutra, u 10 sati, na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost na Cetinju. Na skupu će biti predstavljeni radovi dvadesetak naučnika iz Ukrajine, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Milorad Nikčević (1941 – 2021) bio je književni istoričar, teoretičar i utemeljivač savremene književne montenegristike. Diplomirao je studij slavistike ( jugoslavistiku i rusistiku) na Filozofskome fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Na Filozofskome fakultetu u Novom Sadu magistrirao je s tezom „Stefan Mitrov Ljubiša i Njegoš – uticaji i paralele“. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Crnogorska pripovijetka od 60-ih godina 19. vijeka do Prvoga svjetskog rata“ odbranio je na Filološkome fakultetu u Beogradu. Na Odsjeku za hrvatski jezik i književnost i Katedri za metodike i metodologiju znanstvenoistraživačkoga rada nastave jezika i književnosti Filozofskoga fakulteta Sveučilišta „Josipa Jurja Strossmayera“ u Osijeku radio je kao docent, vanredni profesor,

redovni profesor i redovni profesor u trajnom zvanju. Od 2005. do penzije bio je rukovodilac i jedan od utemeljivača Katedre za metodiku i metodologiju naučno-istraživačkoga rada nastave jezika i književnosti. Utemeljivač je crnogorskog studija (1995) Montenegrina (Crnogorska književnost, Povijest crnogorske kulture i civilizacije) i prvi gostujući profesor toga studija na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu (1996). Autor je više stotina naučnih i stručnih radova o crnogorskoj i hrvatskoj književnosti i o hrvatsko-crnogorskim kulturnim vezama, te autor dvadesetak samostalnih i koautorskih knjiga, među kojima se posebno ističe treći tom Istorije crnogorske književnosti (2012) kao njegovo životno djelo. Jedan je od inicijatora osnivanja Instituta za crnogorski jezik i književnost u Podgorici, te njegove kasnije transformacije u Fakultet za crnogorski jezik i književnost na Cetinju. Bio je jedan od najagilnijih profesora FCJK i jedan od najbespoštednijih kritičara devijacija crnogorskoga društva kako 90-ih godina prošloga vijeka tako i danas, osobito kao kritičar kleronacionalizma. R. K.

Crna Gora postala članica Asocijacije evropskih kulturnih politika i trendova

Dugi aplauz ispratio gostovanje Zetskog doma u Sarajevu, večeras na Cetinju

Bespoštedno dešifro naše tradicije i (ne)m » Iz Sarajeva: Svetlana VIŠNJIĆ

ZETSKI DOM

Naučni skup sjutra na FCJK na Cetinju

Glumačka sinergija, breme teksta i koherentna režija, koje nosi predstava „Leptir“, stvarali su tupi muk u gledalištu. Tako se činilo da su i visoki zidovi Narodnog pozorišta u Sarajevu bili potčinjeni izvedbi produkcijskog projekta Kraljevskog pozorišta Zetski dom, u četvrtak veče, kada je ova produkcija izvedena pred ovdašnjom publikom. I nije samo dugi aplauz bio pokazatelj prijemčivosti ove izvedbe kod bosansko-hercegovačke publike. U različito generacijski struktuiranom auditorijumu jedinstveni su bili uzdasi. Ali, i pokoja doskočica u momentima kada tešku gorčinu presijeca tek poneka apsurdna i naznačno duhovita replika i situacija. A, drama Aleksandra Radunovića nije nepoznanica u Sarajevu, budući da je dio i repertoara Narodnog pozorišta. Međutim, činjenica je da je drugačiji pristup Andraša Urbana u postavci našeg najstarijeg teatra probudio druga čula i otklonio ravnodušnost.

ZANOS

U priči o razorenoj porodici, posrnulom moralu i oportunizmu, u kome je životni ciklus u koegzistenciji sa novcem,

Sa izvođenja predstave „Leptir“ Zetskog doma, u Narodnom pozorištu u Sarajevu

uloge donose Ana Vujošević, Srđan Grahovac i Dejan Ivanić. Onoliko koliko je glumačka ekipa bila istinita na sceni, na kojoj je pružila svoj maksimum, kako je ispričala Vujošević, i publika je dobila isti zanos. - Uvijek je tako. Možda nije zahvalno, a ni uputno, komentarisala sam da je publika u Narodnom pozorištu malo konzervativnija, ali je večeras bila fantastična. Od početka do kraja. Čak sam čula i šlagvorte neke u toku predstave – komentre, saglasnosti sa nekim replikama. Bilo je uzbudljivo i fantastučno – rekla je Vujošević.

Iako je ova predstava postavljena na scenu Zetskog doma prije više godina, prema riječima Vujošević, uvijek je jednako teška. - Zahtjevna, opasna čak, ali fantastična. Ne zato što igramo mi, što je režirao Andraš Urban, već se radi o potresnoj, društvenoj priči. Ozbiljan socijalni kontekst koji nas se i te kako tiče, analizira naše društvo, dešifruje našu tradiciju i (ne)moral – kazala je ona. Energetski, kao i na svakom drugom umjetničkom nivou, prema riječima dramaturškinje Narodnog pozorišta Džejne Avdić koja je i radila dramatizaciju sarajevskog „Leptira“, predstava sa Cetinja

je veoma značajna. - Pogotovo kada poredim sa našom predstavom u Narodnom pozorištu, gdje je postavljena na klasičan dramski način. Ova verzija „Leptira“ je baš avangardna, ima drugačiji rediteljski pečat. Ali, uvijek je zanimljivo vidjeti isti tekst u dva različita ruha. Budući da je kod nas sve išlo klasično, dramski, ovdje mi je baš zanimljivo vidjeti šta se sve može. U cetinjskoj predstavi se baš vidi pečat reditelja – rekla je Avdić.

AUTENTIČNO

Glumac i profesor dr Hazim Begagić kazao je da iako je ova priča poznata sarajevskoj

Upoznavanje Evrope sa domaćom kulturom Kultura i obrazovanje su u stravičnom problemu

„Frenki i Džoni“ u KIC-u PODGORICA – Duodrama „Frenki i Džoni“, u režiji Tee Puharić, biće izvedena večeras, u 20 sati, u KIC-u „Budo Tomović“. Riječ je o produkciji „Beoart-a“, Narodnog pozorišta iz Beograda i Narodnog pozorišta iz Sombo-

ra, a glavne uloge tumače Sloboda Mićalović i Igor Đorđević. Koprodukcija rađena po tekstu Terensa Mek Nelija je priča o ljubavi, strasti, željama, strahovima, životnoj patnji, ali i radosti. R. K.

To što predstava „Leptir“ i dalje „dira“, pokazatelj je, kako je rekla glumica Ana Vujošević, da je naše društvo na ozbiljnom dnu. - Očigledno je da istorijski postoji neka greška. Nikako da se isčupamo, da ponudimo nešto generacijama iza nas. Kao da nas dotiče samo lični interes, bez

osjećaja za kolektivni cilj, dobrobit naše djece. Generacijama ne uspijevamo ništa da stabilizujemo, konkretno da im ostavimo. Oni moraju da vode iste borbe koje mi vodimo unazad 30, 50, 100 godina... U tom smislu, to je dobra osnova da se dešavaju dobre priče kao u „Leptiru“. To je odlika zaista primitivnog društva.

Crna Gora jeste primitivno društvo, bez obzira na sve pokušaje da se uzdignemo i emancipujemo. Mi smo u velikom problemu, kultura i obrazovanje su u stravičnom problemu. Predstava će imati osnova da živi ozbiljno, što ne znači da ona nije aktuelna i negdje drugo – kazala je Vujošević.

Aleksandar Vukotić za Pobjedu o izložbi radova ,,Bivstvovanje“ u Dvorcu Petrovića PODGORICA - Iako na prvi pogled slike iz postavke ,,Bivstvovanje“ umjetnika Aleksandra Saše Vukotića izgledaju lake za odgonetanje, one su zapravo igre simbola u kojoj gledalac može samo djelimično da nasluti njihovo stvarno značenje. Ti simboli su zapravo predmeti iz svakodnevnog života, a autor gledaocima ostavlja mogućnost da u njima prepoznaju neku od svojih emocija. Izložbu prati umjetnički manifest Vukotića, u kojem je autor naveo da je život nama najpoznatija forma bivstvovanja. - Proizvesti umjetničke forme i prostore koji samostalno bivstvuju jeste namjera moje umjetnosti. Ove nove forme predstavljaju sebe same, a ne nešto drugo iz prirode. Stoje rame uz rame sa svim ostalim bićima i stvarima. Dodaju nove opcije

Lične istinitosti koje su pre

I. MANDIĆ

PODGORICA - Crna Gora je postala 44. zemlja članica evropske asocijacije CCPT u statusu stalnog člana, pored Italije, Estonije i Bugarske. Članstvo u pomenutoj asocijaciji su već ranije stekle neke od zemalja regiona. Zbog značaja koje članstvo u pomenutoj asocijaciji daje zemlji na polju međukulturne saradnje, Univerzitet ,,Mediteran“ iz Podgorice preuzeo je za Crnu Goru ulogu predstavnika članstva u CCPT Asocijaciji. CCPT, Asocijacija evropskih kulturnih politika i trendova, koju je Savjet Evrope osnovao 1998. godine služi da generiše i revidira standarde kulturne politike, pružajući znanje, statistiku i resurse zemljama članicama. Zemlje članice postaju dostupne široj evropskoj javnosti kroz dobijanje CCPT profila, koji sadrži informacije o istorijskom razvoju, strukturi kulturnog sektora, ali i o specifičnostima i tekućim debatama u kulturnim politikama u zemlji. - Sa ciljem pružanja podrške kulturnom, naučnom i istraživačkom sektoru u zemlji, ali i sa namjerom da osnaži kulturnu diplomatiju Crne Gore, Univerzitet Mediteran je odlučan da kroz pomenutu asocijaciju bolje upozna evropsku javnost sa crnogorskom kulturom, baštinom, kulturnom politikom i trendovima – navodi se u saopštenju. U cilju osnaživanja međukulturne saradnje, razvijanja kulturne diplomatije i omogućavanja veće dostupnosti crnogorskog kulturnog sektora evropskim istraživačkim centrima, univerzitetima, institucijama kulture, kreatorima kulturnih politika i menadžerima u kulturi, Fakultet vizuelnih umjetnosti Univerziteta Mediteran, u saradnji sa Centrom savremene umjetnosti, pokrenuo je još početkom godine pregovore o učlanjivanju Crne Gore u pomenutu evropsku asocijaciju. A. Đ.

Aleksandar Vukotić

Sa otvaranja izložbe „Bivstvovanje“

bivstvovanja, prirodi koja nas okružuje. Otvaraju nove prostore duhovnosti sa neočekivanim ishodima. Od posmatrača zahtijevaju refleksiju sopstvenih osjećanja i iskustava – zapisao je u manifestu Vukotić.

Postavku čine Vukotićevi noviji radovi koji su nastajali u posljednje tri-četiri godine. - Nijesu do sada izlagani u ovakvom ambijentu i kontekstu. Ovdje je 19 novih slika. Planirao sam da izložim 22, ali sami

prostor je zadao ovu dinamiku i došao sam do ovog broja trudeći se da ne opteretim previše prostor. To su neki moji zaključci i lične istinitosti koje pokušavam da prevedem na nivo nekog globalnog, vanvremenskog simbola – kazao je Vukotić. Primjetno je da umjetnik dosljedno razvija svoj vizuelni jezik. Riječ je o jeziku likovnih simbola. Trudi se da to dobije

Kultura

Subota, 7. maj 2022.

u uzvratna posjeta Narodnog pozorišta U Podgorici promovisan „Praznični minej“ Božidara Vukovića Podgoričanina

ovanje morala

publici, ovog puta svi su bili u prilici da pogledaju veoma autentično i prepoznatiljivo čitanje istaknutog regionalnog stvaraoca Andraša Urbana. - Ovo je vrlo važna priča, ispričana na autentičan, crnogorski način, iz crnogorske vizure – priča o porodičnim odnosima, položaju žene, vrlo kompleksnim relacijama. Moj prvi utisak je da se radi o izvrsnoj predstavi i zadovoljstvo je da ponovo imamo priliku da gledamo Zetski dom na daskama naše nacionalne kuće – kazao je on. Sve ove priče date u predstavi, prema riječima Begagića, karakterišu naša tranzicijska društva. - Pitanje kamatarenja, neriješenih porodičnih relacija, feminističke teme koje su uvijek aktuelne. Definitivno ovo nije i ne može biti samo crnogorska priča. Sve ove priče karakterišu naša društva nastala nakon raspada Jugoslavije – rekao je on. Najveća draž ovog izvođenja, prema mišljenju glumice Narodnog pozorišta Mone Muratović, jeste britkost koja nikog nije ostavila ravnodušnim. - Iznad i ispred svega, ovi glumci su fantastični, a i režija je jednako sjajna. Snažna je ovo predstava, udara na sva čula, veoma je aktuelna i potresna – kazala je Muratović.

UPITNICI

A osim na ljude iz pozorišta, predstava „Leptir“ ostavila je snažan utisak i na novinara i istraživača Nikolu Vučića, voditelja emisije „Izvan okvira“ na televiziji N1, u Bosni i Hercegovini. - Ova predstava ostavila je velike upitnike u publici i dobro je da sa tim upitnicima odlazimo kući – da preispitamo vlastite kulturološke postavke, načine na koje mi poimamo tradici-

Ljudima sa margina i dalje je u glavi samo novac Glumci Sanela Pepeljak, Aleksandar Seksan i Ermin Sijamija predstavljaju ansambl koji je za donošenje drame Aleksandra Radunovića na sceni Narodnog pozorišta odabrao Edin Z. Kapetanović. Uoči večerašnjeg izvođenja na Cetinju, Sijamija je kazao da je bavljenje ljudima sa margina našeg društva ono što je najprivlačnije u ovom tekstu. - Velika tragedija pada u zaborav, biva zanemarena zbog novca. U obje predstave, našoj i crnogorskoj, drugačiji je pristup i veoma ih je teško porediti. Naša je surovi realizam. A ono što im objema daje dug život su vjerovatno priče koje ljudi prepoznaju iz okruženja kao bliske, pa ih zbog toga i prate. Mnogo je bolnih momenata zbog kojih ostaje duboka praznina nakon izvođenja ove predstave. Ljudi kojima se bavimo u predstavi su na marginama društva, njima je i dalje u glavi samo novac. Radujem se igranju na Cetinju i očekujem da će nam biti veoma lijepo – rekao je Sijamija.

onalnu porodicu. Načine na koje smo se saživjeli sa patrijahalnim sistemom vrijednosti, ne propitujući ga na jedan kritički način, kako bismo vidjeli sve njegove nedostatke i laži. A, tradicionalna porodica, između ostaloga, puna je malih, sitnih laži – kazao je on. Podsjetimo, gostovanje Kraljevskog pozorišta Zetski dom u Sarajevu formalizacija je sporazuma o saradnji ove dvije teatarske ustanove, koji je potpisan u februaru. Tim povodom, u Zetskom domu na Cetinju će večeras u 20 sati biti izvedena sarajevska inscenacija „Leptira“, u režiji Edina Z. Kapetanovića.

Kulturno i nacionalno dobro najviše vrijednosti Vukovića štamparije i 13 inkunabula Crnojevića – rekao je Radulović. Direktorica Narodne biblioteke „Sveti Ćirilo i Metodije“ iz Sofije Krasimira Aleksandrova je rekla da su crnogorske inkunabule bile u književnom prometu i služile crkvenoj praksi gotovo svih hramova u Zapadnoj Bugarskoj. - Njihovi se primjerci i dalje registruju u unutrašnjosti zemlje, u raznim bibliotekama. Predstojeći zadatak istraživača je njihovo sveobuhvatno proučavanje, opis i digitalizacija, što će stvoriti priliku za razjašnjavanje i nadopunjavanje kulturnih i književnih veza između balkanskih naroda – rekla je Aleksandrova.

VRHUNAC

Sa promocije „Prazničnog mineja“ u Podgorici

PODGORICA - Božidar Vuković Podgoričanin je značajna ličnost ne samo u istoriji Crne Gore, on je ličnost – pojava u kulturi slovenskog svijeta prve polovine 16. vijeka – rekla je Marija Polimirova, urednica „Prazničnog mineja“ (1538) koji je promovisan u JU Muzeji i galerije Podgorice pred mnogobrojnom publikom. Objavljivanjem prvog fototipskog izdanja knjige „Praznični minej“ iz štamparije Božidara Vukovića Podgoričanina, završen je zajednički projekat „Crnogorsko ćirilsko štamparstvo XV i XVI vijeka“ Matice crnogorske i bugarske nacionalne biblioteke „Sveti Ćirilo i Metodije“. Zanatski i umjetnički najvrednije djelo koje je 1538. godine izašlo iz Vukovićeve štamparije u Veneciji, Matica crnogorska objavila je u originalnom formatu u 500 numerisanih primjeraka.

crnogorskom naučnom i kulturnom javnošću pojavljuje bilo koje izdanje iz Vukovićeve štamparije. - Odlučili smo se za ono najljepše, koje uvjerljivo demonstrira štamparsko znanje i vještinu starih majstora, njihovu posvećenost ljepoti knjige i uzvišenost motiva kojim su pristupali njenoj izradi. Božidar Vuković, svojim djelom i zaslugama predstavlja jednu od najznačajnijih ličnosti crnogorske kulture, i on to ne-

sumnjivo zaslužuje – ocijenio je Radulović. On je istakao da su se knjige Božidara Vukovića, a kasnije i njegovog sina Vićenca, distribuisale i prodavale diljem zemalja pravoslavnog hrišćanstva, pogotovo na Balkanu, jer su zadovoljavale duhovnu potrebu. - Tako da su odavno postale kulturno i nacionalno dobro najviše vrijednosti, ne samo u Crnoj Gori, nego i u ostalom pravoslavnom svijetu. Samo u Bugarskoj postoje 43 knjige iz

Vukovićevo najluksuznije i najskuplje izdanje Glavna urednica fototipskog izdanja Maria Polimirova je istakla kako je „Praznični minej“ u vrijeme kada ga je objavio Božidar Vuković Podgoričanin predstavljao neophodnu, dugo očekivanu i traženu knjigu. - Riječ je o velikom formatu, bogato ilustrovanom sa 34 gravure. Ova knjiga predstavlja Vukovićevo najluksuznije i najskuplje izdanje. U svijetu je do danas sačuvano nešto više od 200 nepotpunih primjeraka ove knjige. U Bugarskoj je sačuvano 14 primjeraka „Prazničnog mineja“, a pet se nalazi u Narodnoj biblioteci u Sofiji. Njihov najcjelovitiji i najbolje sačuvani primjerak poslužio je kao osnova za ovo fototipsko izdanje – rekla je Polimirova.

PRVI PUT

Predsjednik Matice crnogorske Dragan Radulović kazao je da je ovo prvi put da se pred

Prema riječima istoričara Božidara Šekularca, fototipsko izdanje ove knjige iz u izdanju Matice crnogorska bogato je opremljeno ornamentima, ilustracijama, inicijalima i natpisnim slovima. - Prema svojoj opremi, formatu, sadržini i osobenostima, „Praznični minej“ predstavlja vrhunac crnogorskog štamparstva 16. vijeka u Veneciji – rekao je Šekularac. Promociju je otvorila Meglena Plugčijeva, ambasadorka Bugarske u Crnoj Gori, koja je istakla da promovisanje reprinta „Prazničnog mineja“ doprinosi našim kulturnim vezama i gradnji bolje budućnosti. - Bugarska je prijateljska država i zemlja koja želi da pomaže Crnoj Gori na putu ka njenoj evropskoj budućnosti – rekla je Plugčijeva. U ime Sekretarijata za kulturu i sport prisutne je pozdravila Ana Medigović, koja je istakla da su ponosni što su pomogli objavljivanje jednogod „najsjajnijih svjedočanstava bogatstva i jedinstvenosti crnogorske izdavačke tradicije“. D. ERJAVŠEK

Udruženja „Krstaš“ i „Kraljica Jelena“ potpisali sporazum u Peruđi

veću ozbiljnost i u boji i u samoj tematici. - Prepoznatljivost je tu i ta logika građenja simbola je tu kao i na prethodnim izložbama. Ti simboli su prepoznatljive stvari iz svakodnevnog života. Više tih simbola grade jedan piktoglif, a onda oni na slici u interakciji dobijaju puno značenje na zadatu temu. Želim da publika uživa posmatrajući ove radove. Želim da dođu na izložbu bez predrasuda. Moraju da shvate da im ne treba nikakvo predznanje, ne treba niko ništa da im objašnjava. Slika ima dva sloja – jedan je čulni, a drugi značenjski. Ove slike su otvorene i pristupačne. Neka ljudi iščitavaju na njima ono što oni vide, neka pronalaze potvrdu svojih stavova. To je namjera ovog slikarstva – kazao je Vukotić.

Autorov svijet sačinjen je od iskustava, emocija i uspomena. - Ovo su neka moja iskustva i moje istinitosti. Nijesu to neke konkretne priče iz života. Nije to nešto što ima početak i kraj, više je to neka polazna tačka za dalje razmišljanje – kazao je Vukotić. Izložbu je otvorio Aleksandar Saša Čilikov koji se prisjetio trenutka kada se prvi put, prije 20 godina, upoznao sa onim što u domenu slikarstva radi Saša Vukotić. Dvije decenije kasnije, prema riječima Čilikova, Vukotić zaista ima svoj svijet. - Sad je malo više oslobođen i rasterećen. Zadržao je onu svoju samobitnost i samosvojnost – kazao je Čilikov. Izložba može da se pogleda do 5. juna. A. Đ.

PODGORICA - Udruženje Italija – Crna Gora „Kraljica Jelena“ iz Peruđe i Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ potpisali su sporazum koji obuhvata saradnju u svim oblastima crnogorskog savremenog i tradicionalnog stvaralaštva i očuvanja kulturne baštine Crne Gore u Italiji i Srbiji.

Sporazum je potpisan u italijanskom gradu Peruđi, kao kruna dugogodišnje saradnje i spremnosti za buduće zajedničke projekte. U ime udruženja, sporazum su potpisali predsjednici Danijela Đurđević i Nenad Stevović. Tom prilikom Norberto Cacciaglia, profesor italijanskog jezika i književnosti, rekao je da se kao potpredsjednik udruženja

UdrUženje „Krstaš“

evedene u simbole Očuvanje baštine Crne Gore u Srbiji i Italiji

Sa potpisivanja sporazuma

„Kraljica Jelena“ osjeća ponosnim što je zvanično uspostavljena saradnja sa Udruženjem „Krstaš“.

- Oduvijek sam imao posebnu pažnju i naklonost prema stanovnicima s druge strane Jadrana, i zbog toga što je ta strana

Jadrana bila vezana, i u dobru i u zlu, u prošlosti sa istorijom Italije. Sjećamo se kraljice Jelene, rođene u Crnoj Gori, koja je bila voljena kraljica Italije, posljednja kraljica Italije. Glavni zadatak naših udruženja, koji treba podvući, jeste da radimo na jačanju kulturnih veza, istorijskih veza koje nas spajaju. Možda griješim kad ovo kažem, ali čini mi se da je Evropa, kakva se trenutno predstavlja, više ekonomska Evropa, ili čak špekulativna, nego Evropa civilizacija i domovina, a mi bismo htjeli, na naš mali i jednostavan način, da sarađujemo tako kako bismo osigurali da zaista Crna Gora postoji kao nacija sa svojom istorijom, koja priznaje isti narod i isto porijeklo – rekao je Cacciaglia. R. K.

16 Hronika Podgorice

Subota, 7. maj 2022.

Na Koniku Đurđevdan proslavljen u krugu najbližih, uz muziku i pečenje

Puna kuća, gotovo veselje Ne valja se žaliti, ima se da se pojede i popije. Đeca uče. Želim sve najbolje svima. Mir prije svega, zdravlja, radosti i ljubavi, da svi ljudi imaju mogućnost pristojno da žive, od srca im to želim, kako sebi i svojoj porodici, tako svakome – kazao je Semir Bajra

Dva jagnjeta okačena na verigama, sokovi i pivo, kolači i razne poslastice na stolu među okupljenim rođacima, vesela igra uz glasnu romsku muziku, juče su obilježili Đurđevdan u domu domicilne romske porodice Bajra na Koniku.

TRADICIJA

Kada smo ih posjetili oko 11 časova, čekajući glavu kuće Banuša Bajru da se vrati s puta, sinovi su sa majkom Sevdijom, a uz pomoć ostale tridesetočlane porodice, pripremili sve kako bi slavlje moglo da počne kada domaćin stigne. – Puna je kuća, Bogu hvala, ali srce nije puno dok gazda ne dođe – naglasila je Banušo-

va supruga Sevdija, koja je sa snahama i ćerkama pripremila baklave, tulumbe i razne druge poslastice. Običaj nalaže da za Đurđevdan ispeku jagnje, pa su vrijedni domaćini ove godine pripremili dva. – Jagnje ove godine košta 150 – 160 eura, a prošle je bilo 100 – 120. Poskupilo je dosta, ali dobro je… A i običaj nalaže da se ispeče jagnje – kazao je Semir Bajra, jedan od petorice Banušovih sinova. Navodeći da ima četvoro đece (dvije ćerke i dva sina), trideset trogodišnji Semir se pohvalio da je dan uoči Đurđevdana sunetio sinove Emira i Banuša, koji nosi đedovo ime. Poštujući običaj, bili su, kaže, rano ujutru da se okupaju na Cijevni.

Vesela atmosfera u domu Banuša Bajre

– Valja se, radi običaja, da skinemo maler. Da nam da Bog zdravlja, da nam se okrene na dobro. Kao što je voda čista da budemo čisti u glavi, u svemu. I kući se kupamo vodom u kojoj je cvijeće i jaje koje smo osta-

vili od Vaskrsa. Tako su radili i naši đed i prađed – kazao je Semir.

VESELJE

Ova staropodgorička romska porodica živi od sakupljanja

Problem kašnjenja početka izgradnje novog objekta OŠ ,,Vladimir Nazor“

i otkupa sekundarnih sirovina. – Ne valja se žaliti, ima se da se pojede i popije. Đeca uče. Želim sve najbolje svima. Mir prije svega, zdravlja, radosti i ljubavi, da svi ljudi imaju mo-

gućnost pristojno da žive, od srca im to želim, kako sebi i svojoj porodici, tako svakome – kazao je Semir. Njegov brat, trideset šestogodišnji Sead kaže da za slavu ne valja raditi, nego odmarati i veseliti se. – Svake godine sa velikim zadovoljstvom dočekujemo Đurđevdan. Bili smo na kupanje u četiri ujutro. Nas je petoro braće, nemamo sestre. Ja imam troje đece. Svi smo srećni danas. Čekamo oca da stigne s puta. Mi spremamo, njegovo je samo da dođe i da sjedne u čelo stola i uživa zajedno sa nama. Bez glave kuće nema veselja. Sve što imamo on je prenio na nas, a na njega njegov otac, đed... Svima bih poželio više zdravlja, ljubavi i sreće – poručio je Sead, uz napomenu da će veselje u njihovoj kući, kao i svake godine, trajati do kasno u noć. Stanari zgrada kampa Konik na Vrelima ribničkim, u kojima žive raseljena lica sa Kosova, već nekoliko godina ne slave Đurđevdan. To nam je i juče potvrdilo nekoliko mještana ovog naselja, uz napomenu da su prije nekoliko dana proslavili Bajram. I. MITROVIĆ

Određene kompozicije koje će učestvovati na festivalu ,,Naša radost 2022“

Jedna od opcija je da djeca U konkurenciji iz Maslina nastavu pohađaju 16 pjesama u novoj školi u Tološima Razgovor predstavnika Ministarstva prosvjete, direktorice Osnovne škole ,,Vladimir Nazor“ i predstavnika Savjeta roditelja te škole o organizaciji nastave u narednoj školskoj godini biće održan početkom sljedeće sedmice. Odgovarajući na pitanja Pobjede, iz Ministarstva prosvjete naveli su da su u stalnom kontaktu s direktorima škola – „Vladimir Nazor“, „Marko Miljanov“ i „Dr Dragiša Ivanović“ (djeca sada pohađaju nastavu u posljednje dvije), a povremeno i sa predstavnicima Savjeta roditelja.

PRIVREMENI SMJEŠTAJ

Prema nezvaničnim informacijama Pobjede, među roditeljima osnovaca iz škole u Maslinama razmatra se i mogućnost da njihova djeca, makar ona iz starijih razreda, narednu školsku godinu pohađaju u novoj školi u Tološima, koja je donacija kompanije Bemax glavnom gradu. Iz Ministarstva prosvjete saopšteno je da će škola koja se gradi u Tološima, ukoliko bude spremna do početka naredne školske godine, postati dio obrazovnog sistema Crne Gore i biti iskorišćena na racionalan i opštekoristan način. – Hoće li u njoj, eventualno, biti privremeno smještena škola „Vladimir Nazor“ ili jedan njen dio, Ministarstvo prosvjete će odlučiti vodeći računa o interesima djece koja pohađaju OŠ „Vladimir Nazor“, ali i onih učenika OŠ „Radojica Perović“ koji žive u blizini nove škole. Uči-

nićemo sve da se nastava za mališane iz Maslina organizuje na način prihvatljiv za većinu roditelja i učenika. Takođe, blagovremeno ćemo obavještavati javnost o svim preduzetim aktivnostima, apelujući na strpljenje i razumijevanje koje su do sada pokazivali i učenici i njihovi roditelji, na čemu smo im veoma zahvalni – poručili su iz Ministarstva prosvjete.

ČASOVI

Roditelji djece iz OŠ „Vladimir Nazor“ održali su prije tri dana protest zbog neispunjenih najava nadležnih i probijanja rokova za početak izgradnje novog školskog objekta, koja je trebalo da počne u aprilu, a trajaće 12 do 14 mjeseci.

Mjesto na kojem se nalazila OŠ ,,Vladimir Nazor“

Na pola sata blokirali su Bulevar Šarla de Gola, zahtijevajući da izgradnja škole počne što prije, te da za sljedeću godinu bude obezbijeđen objekat u kojem će sva djeca zajedno pohađati nastavu. Kao problem s kojim bi bili suočeni roditelji i djeca, tokom protesta je istaknuto to što neće biti moguće da djeca i narednu godinu idu u škole u koje su do sada išli, jer će časovi trajati 45 minuta. – Za školu ,,Marko Miljanov“ to neće biti izvodljivo, jer bi se djeca vraćala kući oko osam sati uveče, što je neprihvatljivo. Tražimo da se obezbijedi jedan objekat za svu djecu – kazala je na protestu predsjednica Savjeta roditelja OŠ ,,Vladimir Nazor“ Jelena Milošević. I. MITROVIĆ

Na Međunarodnom festivalu dječje pjesme ,,Naša radost 2022“, koji će i ove godine biti održan u KIC-u ,,Budo Tomović“ (26. novembra), za najbolju kompoziciju nadmetaće se 16 izvođača.

Najboljih 16 kompozicija koje će biti predstavljene na festivalu dječje pjesme odabrao je selekcioni žiri koji su činili predsjednica Vesna Ivanović, muzikolog i članovi Bojana Nenezić, profesorica muzike Laida Lekić, profesorica solfeđa u Umjetničkoj školi za muziku i balet ,,Vasa Pavić“, dirigentkinja Zoja Đurović i profesorica crnogorskog, srpskog, bosanskog i hrvatskog jezika i književnosti Dragana Dmitrović. Žiri je odredio i tri rezervne kompozicije, u slučaju da neka od prvih 16 u međuvremenu bude izvedena na nekom drugom festivalu, s obzirom na to da je pravilo da sve kompozicije budu premijerno izvedene tokom festivala ,,Naša radost“. Publika će 26. novembra u velikoj sali KIC-a imati priliku da čuje sljedeće kompozicije: ,,Ljubav se krije u nama“ – kompozitor Lado Leš, ,,Nema da me nema“ – Dejan Đonović, ,,Djeda

Sa prošlogodišnjeg Festivala

i ja“ – Marko Klepić, ,,Nemate pravo“ – Ana Klepić, ,,Čajevi za zimu“ – Svetlana Ceca Milić, ,,Kome smeta plava planeta“ – Nataša Latković, ,,Tata-mata“ – Jerina Knežević, ,,Ne volim zimu“ – Veselin Frenki Bogićević, ,,Laku noć“ – Slobodan Mijović, ,,Dobar par“ – Dragana Šćepanović, ,,Ah, taj ponedeljak“ – Predrag Nedeljković, ,,Čuvaj me, svijete“ – Nikola Nedeljković, ,,Sitnice“ – Predrag Nedeljković, ,,Koka ili jaje“ – Vesna Veljković, ,Ja volim pjevat“ – Mario Katavić i ,,Moja slatka Ana“ – Boban Simjanoski. Tri rezervne kompozicije su ,,Djeca Podgorice“ – Bojan Jovović, ,,Ljubavni jadi“ – Slavko Milovanović i ,,U proljeće“ – Ana Klepić. H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 7. maj 2022. PODGORICA – Maj mjesec u Podgorici biće u znaku sadržajnih programa za sve uzraste i ukuse, a jedan od njih je svakako proljećni pazar, koji je otvoren sinoć na Trgu nezavisnosti. Uprkos kiši koja je padala, u svečanosti koju je oko 20 časova otvorio dječji hor ,,D-mol“ uživao je nemali broj građana svih generacija, predstavnika stranih ambasada…

Sinoć otvoren Podgorički proljećni pazar, trajaće do 5. juna

Mjesto dobrog druženja i energije I. MANDIĆ

PONUDA

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković kazao je da je pripremljen bogat program u narednih mjesec, te da očekuje da će pazar postati omiljena manifestacija za Podgoričane. – Poslije još jednog sjajnog izdanja novogodišnjeg pazara odlučili smo da, na inicijativu naših sugrađana, organizujemo sličnu manifestaciju. Doduše, ovog puta u skladu sa epidemiološkim mjerama koje su bolje nego u prethodnom periodu, tako da će biti mnogo više zabave. Nemam dilemu da li će naši sugrađani uživati. Pripremili smo bogat program, vjerujem da će trg biti mjesto dobrog druženja i energije i da će se potvrditi da je pazar omiljena manifestacija kad su Podgoričani u pitanju – rekao je Vuković. Od prvog novogodišnjeg pazara na Trgu nezavisnosti izlaže u kućici Zoran Novaković, što svjedoči tome da je zadovoljan dosadašnjim manifestacijama. – Pozitivna atmosfera i ljudi. S obzirom na to da je maj, očekujem dobru posjetu sugrađana i stranih turista – kazao je Novaković.

Sa otvaranja Proljećnog pazara

Iz ponude izdvaja točeno pivo Kalsberg i Kronenburg, ljetnje francusko pivo sa citrusom, koje prodaje dva eura za čašu 0,33 l, kao i šest-sedam vrsta koktela od 2,8 do 4,80 eura. – Cijene su iste kao na prethodnom novogodišnjem pazaru – istakao je Novaković, uz napomenu da u ovo doba godine dobro prolazi i džin tonik obogaćen voćnim ukusima. Obrad Vujović i Marko Ni-

kolić drugi put izlažu na pazaru. Kako ističu, cijene su iste kao i na prethodnom. – Rakije, domaća loza i malina koštaju po euro i po, kao i dunja i šljiva – kazao je Vujović, uz napomenu da je točeno Nikšićko pivo euro i po, a Stela 1,7 eura.

PROVOD

Na pazaru izlaže i Žarko Stanišić, među đecom poznatiji kao animator Žarko Žabac.

Glavni grad će i u ovoj godini podržavati civilni sektor

Za programe NVO 60.000 eura iz gradske kase Glavni grad će u ovoj godini još intenzivnije nastaviti pružanje podrške civilnom sektoru, pa su sredstva za finansiranje projekata i programa nevladinih organizacija za 2022. godinu udvostručena. Tako je javnim pozivom za finansiranje projekata nevladinih organizacija, koji je

Zgrada Glavnog grada

otvoren do 19. maja, opredijeljeno 60.000 eura. Prioritetne oblasti iz kojih će ovim pozivom biti podržani projekti su: socijalna i dječija zaštita; zaštita osoba s invaliditetom; aktivizam mladih; zaštita ljudskih prava Roma; borba protiv bolesti zavisnosti; zaštita životne sredine i borba protiv korupcije. – Prepoznajući značaj kulture

za naše društvo, u narednom periodu će posebnim javnim pozivom biti podržani projekti koji se tiču kulture i za tu namjenu je opredijeljeno dodatnih 40.000 eura. Podsjećamo, u ranijem periodu, u okviru ReLOaD2 projekta koji se realizuje u saradnji sa UNDP, a koji finansiraju Evropska komisija i lokalne samouprave, završen je javni poziv za finansiranje nevladinih organizacija, kojim je opredijeljeno oko 110.000 eura za ovu i narednu godinu, a oblasti koje su podržane su – zaštita životne sredine, unapređenje uključenosti ranjivih grupa, unapređenje ambijenta za zapošljavanje i preduzetništvo i kultura i turizam – navedeno je iz Glavnog grada. Naglasili su i da je ovim pozivom prevaziđen problem nedostatka potrebnog iskustva sa kojim su se ranije suočavale tek osnovane nevladine organizacije, pa su konkursom bile posebno obuhvaćene tek osnovane NVO i NVO koje se bave mladima. H. P.

– Prvi put sam ovdje. U Bloku pet držim sendvičaru ,,Dodo“ koju ću ovdje plasirati. Cijene su od 3,30 do 4,80 eura. U pitanju su sendviči sa dobro zapečenim mesom i raznim sosevima... Jednom sedmično imaćemo namjenski meni za određeno piće – kazao je Stanišić, uz napomenu da će učestvovati i kao animator u programima za djecu. Cijena vožnje na ringišpilu je euro i po.

Zatvaranje saobraćaja u Ulici slobode, Vučedolskoj i Bokeškoj Iz Sekretarijata za saobraćaj najavljeno je da će večeras, u vremenskom intervalu od 18 do ponoći, za saobraćaj biti zatvorene ulice Slobode, Vučedolska i Bokeška. Do privremene izmjene režima saobraćaja doći će zbog potreba organizacije koncerta u sklopu Podgoričkog proljećnog pazara na Trgu nezavisnosti. H. P.

Oblačno, do 24 stepena Za danas je najavljeno promjenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, prijepodne uglavnom suvo, poslijepodne kiša ili pljusak sa grmljavinom. Vjetar slab do umjeren, promjenljivog smjera. Jutarnja temperatura vazduha oko 15 stepeni, najviša dnevna do 24. H. P.

– Očekujemo dobro druženje i dobru posjetu, uostalom kao i na prethodnim pazarima koji su organizovani na glavnom gradskom trgu – kazao je vlasnik ringišpila Uroš Šćepović. Građani i posjetioci Podgorice do 5. juna imaće priliku da uživaju u bogatom kulturnom, umjetničkom, zabavnom programu i bogatom gastronomskom sadržaju, dok će mladi crnogorski umjetnici takođe

Večeras muzički spektakl, iznenađenje za Dan nezavisnosti Gradonačelnik Ivan Vuković najavio je bogat muzički program na proljećnom pazaru. – Poziv svima da budemo sjutra veče zajedno na trgu, imamo muzički spektakl u najavi, slovenački bend Perpetuum Jazzile, svjetski poznat – kazao je Vuković. Kako je dodao, praktično svakog dana će biti organizovan program. – Trudićemo se da svakih četiri-pet dana program obogatimo prisustvom neke regionalne zvijezde. Pripremamo poseban program za obilježavanje Dana nezavisnosti, tako da je puno razloga da do početka juna budemo skupa na glavnom gradskom trgu – poručio je Vuković.

dobiti prostor da se predstave podgoričkoj publici. Svakog vikenda tokom trajanja pazara ambasade će imati svoj program i promociju gastronomske ponude zemalja koje predstavljaju, a pored toga biće i različiti programi za djecu, iznenađenja, regionalni izvođači i brojni drugi sadržaji. I. MITROVIĆ

Na Trgu Svetog Petra Cetinjskog u poneđeljak i utorak biće održan Sajam zapošljavanja

Dvodnevna smotra ponuda za posao S obzirom na to da je nezapošljenost jedan od najvećih problema današnjice, Glavni grad će, u okviru nastojanja da se sistemski odgovara na taj izazov i cijeneći trenutnu socioekonomsku situaciju, organizovati Sajam zapošljavanja. Manifestacija će pod sloganom ,,Tražite posao? Posao te traži!“ biti održana u poneđeljak i utorak (9. i 10. maja), na Trgu Svetog Petra Cetinjskog od 12 do 19 sati. – Ovo će biti odlična prilika da nezapošljena lica predstave svoja znanja i kvalifikacije koje ih čine konkurentnim na tržištu rada, ali i da iskažu interesovanja za ponuđena radna mjesta, bilo da je riječ o radnoj praksi, sezonskom, pripravničkom radu ili zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vrijeme – saopšteno je iz Glavnog grada. Uputili su poziv svim zainteresovanim građanima da posjete Sajam u poneđeljak i utorak i pogledaju ponudu za zapošljenje koju će tamo predstaviti 32 kompanije – Porto Montenegro, Montenegro Stars Hg, Telekom, Petrol Crna Gora Mne, Entext, One, BGS Consulting, Voli, Domaća trgovina, Samms, Oki Air, Donator, Kips gradnja, Nall international, Neregelia, Erste banka, Karisma hotels Adriatic Montenegro, Astoria group, CMM, Plantaže, Rokšped, IRF, IB invest, Ramada, Čelebić, Amplitudo, Hotel Maestral, Monte mare travel agency, S press +, Finveo, Glovo Montenegro i Iberostar slavija. H. P.

Arena

18 Sportski miks

Subota. 7. maj 2022.

U crnogorskom finalu na ,,French Para Open 2022” u Parizu PODGORICA – Paraolimpijac Filip Radović je u crnogorskom finalu protiv Luke Bakića osvojio zlatnu medalju na ,,French Para Open 2022“ turniru koeficijenta 40, koji se održava u Parizu. Filip Radović je u finalu kategorije 10 bio bolji rezultatom 3:0 (11-3, 11-7, 11-5). Radović je u polufinalu savladao devetog igrača svijeta Španca Hoze Manuel Rejesa 3:1 (11-7, 10-12, 13-11, 11-3), dok je Luka Bakić nakon preokreta bio bolji u četvrtfinalu od Italijana Lorenca Kordue 3:2 (11-2, 9-11, 7-11, 11-3, 11-9) i u polufinalu od prvog nosioca, trećeg igrača svijeta, paraolimpijskog vicešampiona iz Tokija, Francuza Matea Bohasa 3:2 (2-11, 7-11, 11-5, 11-8, 11-8). Inače, Radović je u grupi 2 zauzeo prvo mjesto i kao drugi nosilac izborio direktan plasman u polufinale sa

Zlato za Radovića tri maksimalne pobjede. U prvom kolu pobijedio Čileanca Ečavaguren Farias

Manuel Felipea 3:0 (11-4, 1311, 11-5), dok je u drugom kolu bio uspješniji od Italijana Lo-

Prva liga za rukometaše, 20. kolo

Lovćen Komovi

32 19

D. MALIDŽAN

Rutina Cetinjana CETINJE – Dvorana: SC ,,Lovćen“. Gledalaca: 200. Sudije: Novica Mitrović i Miljan Vešović. Sedmerci: Lovćen 4 (7), Komovi 4 (0). Isključenja: Lovćen 8, Komovi 6 minuta. LOVĆEN: Lutovac (13 odbrana), Vujović 1 (četiri odbrane plus 3 sedmerca), Perišić 5, Pajović 3, Lekić 4, Marković 4, Kaluđerović 1, Poje 2, Pejović 3, Mudreša, Drakulović 1, Latković 5, Eraković 1, Bulajić 2. KOMOVI: A . Kastratović (osam odbrana plus 3 sedmerca), Marijanović (dvije odbrane), Stanojević 2, Milović 3, Zeković, Stojanović 4, Trifunović 5, Elezović 1, Ćirović 1, Bakić 1, Bogavac, Guberinić, M. Kastratović 2. Rukometaši Lovćena očekivano su slavili u premijernom meču 20. kola Prve

Druga liga, 33. kolo PODGORICA – Fudbaleri Jedinstva imaju priliku da danas proslave povratak u Prvu ligu. Bjelopoljci četiri kola prije kraja imaju 10 bodova više od Arsenala, tako da će danas imati šansu da i teoretski osiguraju prvo mjesto. Jedinstvo dočekuje Mladost Donja Gorica, koja se bori za baraž, dok Arsenal u derbiju kola gostuje Komu. Ukoliko Jedinstvo trijumfuje, bez obzira na ishod meča na Zlatici imaće priliku da proslavi titulu i elitu. Mladost četiri kola prije kraja ima tri boda više od Koma i Bokelja koji se nadaju kiksu Lješkopoljaca. Sa druge strane, Arsenal je u lošoj

renca Kordue 3:0 (11-9, 11-5, 11-8). U trećem kolu Filip Radović je bio bolji od Matea

Skuta iz Luksemburga 3:0 (11-3, 11-7, 11-7). Luka Bakić je u grupi 3, tako-

đe sa tri maksimalne pobjede, bio prvoplasirani tako što je u prvom kolu pobijedio predstavnika Tajlanda Kankgama Patika 3:0 (11-3, 11-7, 11-5), dok je u drugom kolu bio bolji od čuvenog Španca Manuela Ruiz Rejesa 3:0 (11-9, 11-4, 12-10). U trećem kolu grupne faze Bakić je bio ubjedljiv protiv Filipa Heina iz Luksemburga 3:0 (11-4, 11-1, 11-2). - Svaka čast momcima. Radović je poslije povrede jako stabilno i kvalitetno odigrao turnir. Luka Bakić je pokazao veliki kvalitet i psihološki napredak, posebno u meču protiv srebrnog iz Tokija – Francuza Bohasa. Ovo je odlična uvertira pred jedan od najjačih turnira koji nas već iduće nedjelje očekuje u Laškom. Cilj se zna, plasman Radovića i Bakića na Svjetsko prvenstvo koje se početkom novembra održava u Granadi – rekao je Nikolae Lupulesku, trener reprezentacije. R. P.

Crnogorski atletičari prošli klasifikacione i reklasifikacione preglede

Spremni za Italiju PODGORICA – Crnogorski paraatletičari uspješno su prošli klasifikacione i reklasifikacione preglede i naredna dva dana očekuju ih nastupi na Gran pri mitingu u italijanskom Jezolu.

Sa utakmice Lovćen - Budvanska rivijera

lige. Serijom 6:1 Cetinjani su poveli 10:5 u 19. minutu, a već do poluvremena stigli do sedam golova viška – 16:9. Samim tim, u nastavku je sve bilo stvar rutine za domaći sastav, koji je bez problema upisao pobjedu. R. P.

Raspored DANAS 17.00 – Budućnost – Budvanska rivijera 18.00 – Brskovo – Partizan 1949 18.00 – Rudar – Danilovgrad NEDJELJA 17.00 – Mornar 7 – Berane 1949 19.00 – Sutjeska – Jedinstvo

Debitanti, braća Marko i Vlado Terić su klasifikovani u kategoriji F 40 (osobe niskog rasta) i danas će nastupiti u disciplini bacanje kugle. Danas će kuglu iz specijalizovane stolice bacati i Radmilo Baranin koji je reklasifikovan u kategoriju F 34. Za neđelju je planiran nastup Danila Gojkovića u bacanju koplja iz stolice koji je takođe dobio kategoriju F 34. U istoj disciplini nastupiće i Radmilo Baranin. Ekipu u Italiji predvodi trener reprezentacije Crne Gore Veljko Čegar. R. P.

Jedinstvo želi da i teoretski osigura elitu

seriji, tri poraza u četiri mjesta udaljila su ga od prvog mjesta, tako da će igrati ba-

raž, za koji se još bori i Kom, tako da se na Zlatici očekuje uzbudljiv meč. Mladost je

trenutno u najboljoj poziciji, ali ako se zna da gostuju lideru, jasno je da to otvara nadu Komu i Bokelju. Zlatičani će nastojati da sačuvaju nadu u treće mjesto, baš kao i Bokelj, koji u primorskom derbiju gostuje Grblju. Tim iz Radanovića praktično je ovjerio opstanak, što će Kotorani nastojati da iskoriste i brejkom nastave borbu za treće mjesto. Meč bez rezultatskog značaja igraju Berane – Titograd i Cetinje – Igalo. Berane do-

Veljko Čegar sa braćom Markom i Vladom Terićem

Raspored i tabela B. POLJE: Jedinstvo - Mladost DG RADANOVIĆI: Grbalj - Bokelj PODGORICA: Cetinje - Igalo BERANE: Berane - Titograd PODGORICA: Kom - Arsenal Sve utakmice počinju u 16.30 časova. 1. Jedinstvo 32 2. Arsenal 32 3. OFK Mladost DG 32 4. Bokelj 32 5. Kom 32 6. Igalo 32 7. Berane 32 8. Grbalj 32 9. Cetinje 32 10. OFK Titograd 32

22 18 16 13 15 12 11 6 6 3

8 10 9 12 6 7 5 11 3 5

2 60:11 74 4 46:25 64 7 45:31 57 7 36:19 51 11 45:37 51 13 44:33 43 16 30:45 38 15 28:45 29 23 23:70 21 24 19:60 14

čekuje Titograd, koji je već eliminisan, dok su Beranci u zlatnoj sredini. Slična situacija je i sa utakmicom Cetinje – Igalo, koja se igra na Trening kampu FSCG. Cetinje se oprostilo od Druge lige, Igalo je bez imperativa… R. P.

Siti se okreće jurišu na t

Gvardiol PODGORICA – Mančester siti prolazi težak period nakon eliminacije od Real Madrida u polufinalu Lige šampiona. ,,Građani“ su imali dva gola prednosti do 90. minuta, a onda se probudila zvijer i ,,merengesi“ su pred svojim navijačima okrenuli utakmicu. Trener engleskog tima Pep Gvardiola održao je prvu konferenciju za medije poslije velikog trilera i još jednog evropskog neuspjeha. – Da smo osvojili Ligu šampiona, svi bi rekli da je to zbog novca koji smo potrošili, a ne teškog rada koji ulažemo. Igrači toga trenutno nijesu svjesni, ali ispadanje je u tom

Subota. 7. maj 2022.

Arena

Fudbal 19

Dečić drugu sezonu zaredom u finalu Kupa Crne Gore TUZI - Fudbalski klub Dečić drugi put za godinu imaće priliku da igra za trofej. Baš kao i prošle godine, tako će i 29. maja Tuzani pod Goricom protiv Budućnosti igrati za pehar pobjednika Kupa, nakon što su u dvomeču polufinala eliminisali Iskru. OKREĆU SE ŠAMPIONATU: Fudbaleri Iskre

Danilovgradska Iskra traži izlaz iz rezultatske krize

Novović: Finiš je najvažniji DANILOVGRAD - U protekli mjesec, ako se izuzme pobjeda protiv Rudara, Iskra je napravila salto mortale, nažalost na svoju štetu i sa nizom loših izdanja što u prvenstvu, a što u Kupu razočarala vjerne navijače koji se još uvijek nadaju evropskom ,,kambeku“. Nakon poraza od Dečića u revanšu polufinala i oproštaja od našeg najmasovnijeg fudbalskog takmičenja, Danilovgrađanima je ostala jedino mogućnost da se eventualnim plasmanom na treću ili četvrtu poziciju domognu Evrope. Trenutna situacija nije nimalo ružičasta jer istom cilju teže Petrovac i Mornar koji imaju tri odnosno četiri boda zaostatka. Po svemu sudeći, s obzirom na to da su do kraja šampionata preostala još četiri kola o konačnom poretku pomenutih klubova odlučiće međusobni susreti. Na tu temu trener Milivoje Novović ističe da njegova ekipa nije imala dovoljno sportske sreće da u pojedinim okršajima, naročito sa Zetom, Budućnošću i Dečićem valorizuje niz kolosalnih šansi za gol, što im se kasnije brutalno slomilo o glavu. - Samo u meču sa Sutjeskom nijesmo bili dovoljno ofanzivni i za razliku od ostalih utakmica napadačka strategija je bila po strani, mada treba priznati da je odsustvo dva važna igrača, kao što su Balša Sekulić i Brazilac Vilijan, za nas predstavljalo veliki hendikep. Nažalost, njihov izostanak nijesmo mogli da adekvatno nadomjestimo, mada smo i protiv Podgoričana i Tu-

zana bili nadomak uspjeha. Rezultatska kriza je evidentna i za pomenute kikseve krivim samo sebe, jer su mladići imali i volju i želju da se kao i uvijek predstave u najboljem izdanju. Zato ne bježim od odgovornosti i mislim da je došlo vrijeme da zaigramo na onom nivou kao sa početka godine i nastavimo pobjedničkim kolosijekom - rekao je mladi stručnjak, koji nastavlja: - Svjesni smo činjenice da propušteno ne možemo nadoknaditi, međutim do kraja prvenstva je u opticaju još 12 bodova i vjerujem da ćemo osvojiti onoliko koliko je potrebno za ostvarenje našeg cilja, a to je Evropa. Takođe, ne želim da komentarišem suđenje jer ni u jednom porazu ne tražim alibi, ali dosta je bilo grešaka na našu štetu, koje se nijesu mogle popraviti - kazao je Novović. On smatra da i konkurenti za četvrtu poziciju imaju težak raspored na što se neće oslanjati, nego sudbinu uzeti u svoje ruke. - Ipak je finiš najvažniji i mi ćemo sve raspoložive snage angažovati kako bi se na kraju radovali. To podrazumijeva maksimalnu ozbiljnost i na terenu i van njega jer je sve manje prilika za ispravke, posebno onih koje se tiču rezultata. Naredna četiri okršaja moramo tretirati kao četiri finala i u kojima moramo pokazati superiornost i snagu da možemo istrajati u završnici prvenstva - zaključio je Novović koji se zahvaljuje popularnim ,,serdarima“ na podršci i u onim trenucima kada njegovi izabranici nijesu bili u pravom svjetlu. B. KADIĆ

Dečić je imao rezultatsku krizu, ali je sa dvije pobjede u samo pet dana protiv Iskre napravio ono što je bio cilj - preuzeo je treće mjesto, uvećao prednost u odnosu na petoplasirani Petrovac na osam bodova, stigao do finala Kupa, što već sada gotovo izvjesno garantuje Evropu. - Ogroman uspjeh za nas. Mislim da smo zaslužili radom, igrama i odnosom. Drago mi je zbog ljudi u Tuzima koji cijene naš trud i zaista vole Dečić. Vjerujem da ćemo pokazati najbolje izdanje u finalu i da ćemo imati priliku da gledamo zaista sjajan meč na kraju sezone - kazao je Jovan Nikolić, vezista Dečića. Tuzani su do finala stigli na spektakularan način. Dečić je u prvom meču polufinala gubio u Danilovgradu, ali je uspio da stigne do egala. U revanšu su Tuzani ponovo imali minus i do dvadesetak minuta prije kraja djelovalo je da je sve na strani Iskre. Ali frenetični Tuzani, nošeni sjajnom podrškom sa tribina, pokazali su da ih nikada ne smijete otpisati. Dečić je u samo četiri minuta uspio da stigne i prestigne prednost Iskre i zakorači u finale Kupa. - Nije bilo lako. Za razliku od prvenstvenog meča ovo je bilo nešto sasvim drugo. Svjesni smo bili značaja utakmice, gdje jedan gol mnogo toga može da promijeni i uvede meč u drugi tok. Zbog toga smo bili oprezniji i sa nešto drugom taktikom i mi i oni. Vjerovali smo u sebe, ali onda je došao sjajan potez Šahmana i gol za goste prisjetio se Nikolić. Trener Vladimir Janković odmah je reagovao sa dvostrukom izmjenom - zaigrali su Vucaj i Pešukić. Bilo je

Tuzane nikad ne otpisujte

Radost fudbalera Dečića nakon trijumfa nad Iskrom

jasno da Dečić mora da zaigra na sve ili ništa. - Znali smo da nema mnogo vremena, ali iako je u tom trenutku bio šok taj gol Šahmana, nijesmo psihički pali. Napravili smo veoma brzo pritisak, Iskra se povukla, a onda se ukazala i ta šansa, gdje se nijesam razmišljao, već sam nekako vjerovao da je to trenutak za mene. Nakon tog gola svi smo bili ubijeđeni da ćemo dati još jedan. Gol nas je totalno ,,digao“, publika nas je dodatno motivisala i čini mi se da smo u tom momentu nekako letjeli. Iskra nije izdržala taj nalet, pritisak, koji je uslovila velika želja, energičnost i motiv da se napravi dobar rezultat - objasnio je Nikolić, koji je golom u 73. minutu bio tvorac velikog uspjeha Dečića. Tuzanima sada slijedi mirniji period. Kroz finiš pr-

venstvene trke, gdje su bez rezultatskog značaja, nastojaće da se pripreme za finale, gdje ih kao i prošle sezone očekuje Budućnost. - Budućnost je u dva meča polufinala oba puta savladala Sutjesku, koja je dominantno osvojila titulu i to govori da sigurno posjeduje veliki kvalitet. Neće biti lako, ali Kup kada se igra na jedan meč uvijek nosi određenu dozu neizvjesnosti. Drago mi je da smo opet u finalu - jasan je Nikšićanin, a po mnogima ovo će biti prilika da Dečić pruži mnogo bolji otpor Budućnosti nego u prošlogodišnjem finalu… - Jasno je da je za Budućnost to neki vid spasa sezone. Izgubili su titulu, žele da sačuvaju Kup. Ali siguran sam da, iako se igra u Podgorici, ćemo imati dobru podršku sa tribina i da će samo finale donijeti dobar fudbal. Neće biti lako,

ali vjerujem da možemo odigrati dobar meč, a samim tim ako budemo konkurentniji nego lani da će finale biti interesantnije. Imaćemo veliki motiv, tako da sa posebnim emocijama očekujemo taj duel - rekao je Nikolić. Zanimljivo je da je Dečić dva puta ove sezone savladao Budućnost pod Goricom… - Pokazali smo upravo u tim utakmicama da možemo da igramo sa svima. Imamo kvalitet, dobro radimo i sigurno da možemo da pružimo dobru partiju. Kup je naravno nešto posebno, te utakmice iz prvenstva su nešto sasvim drugo. Ali jasno je da se nećemo unaprijed predati, već idemo da pokažemo da nijesmo slučajno došli u finale i da smo drugu godinu zaredom u samom vrhu - podvukao je Nikolić. R. P.

titulu u Engleskoj nakon eliminacije u polufinalu Lige šampiona

la: Potreban dobar san i fokus na ono što slijedi

smislu za nas poklon. Volio bih da igramo finale i osvojimo trofej, ali za to moramo biti bolji

nego što smo bili u Madridu – rekao je Gvardiola, koji je nastavio:

– Ljudi kažu da ako ova grupa igrača ili Gvardiola ne osvoje Ligu šampiona, onda su promašaji. Ja se u potpunosti ne slažem. Znamo koliko je sve teško. Možete učiniti ili reći što god. Prihvatamo da su svi bili tužni, ali bili smo blizu. Igrači su htjeli finale, ali za ovaj klub šansa da se takmiči sa Realom donosi veselje – dodao je Gvardiola. Novinare je zanimalo što je španski stručnjak rekao momcima poslije bolnog poraza. – Ništa im nijesam rekao. Nikakve riječi ne mogu u tom trenutku pomoći da se osjećaju bolje. Treba samo vremena i dobrog sna, usmjerenosti na

sljedeće ciljeve. Danas ćemo biti zajedno. Razgovaraćemo o tome ko smo kao ekipa i što smo napravili u polufinalu. Zbog tih trenutaka sam ponosan što sam ovdje – ističe Gvardiola. Siti nema vremena za gubljenje jer u neđelju igra protiv Njukasla u Premijer ligi. ,,Građani“ brane bod prednosti na vrhu tabele, a njihov kiks čeka drugoplasirani Liverpul koji može da objedini titule na Ostrvu i u Ligi šampiona. ,,Redsi“, naravno, mogu da ostanu i bez oba pehara u finišu sezone. – Iskreno, ne razmišljam o tituli. Razmišljam o Njukaslu.

Moramo da zbijemo redove i uzmemo ono što smo, vjerujem, zaslužili u Engleskoj – zaključio je nekadašnji kormilar katarskog Al Ahlija koji sada predvodi crnogorski trener Nebojša Jovović, te bivši šef struke Barselone i Bajerna. Po pisanju londonskog Dejli mejla, Gvardiola sa čelnicima mančesterskog kluba već uveliko planira tim za narednu sezonu. Navodno, četvorici prvotimaca već je saopšteno da mogu da napuste klub ako to žele – napadaču Žezusu (koji je i javno istakao da traži novu sredinu), te ofanzivcima Sterlingu, Marezu i Gindoganu.

Jasno je da će brazilski zadnji vezni Fernandinjo napustiti „Etihad“, a prva želja Gvardiole je holandska zvijezda Frenki de Jong, koji ima opciju da ode iz Barselone. Katalonski trener je pratio partije De Jonga i pokušao da ga dovede još u danima kada je Holanđanin blistao u dresu Ajaksa. Očekuje se da već u junu Siti bude izuzetno aktivan na transfer-tržištu, a u naredna tri vikenda u potpunosti će u fokusu biti teška borba za titulu u Premijer ligi sa Liverpulom, u kojoj ,,građanima“ trofej garantuju tri pobjede u tri meča. D. K.

Arena

20 Sportski miks

Subota. 7. maj 2022.

Večeras u Baru (19h) Mornar i SC Derbi igraju drugi meč polufinalne serije plej-ofa Prve A lige Crne Gore

Barani žele kraj odmah, „studenti“ majstoricu PODGORICA – Nakon pobjede u triler završnici u Podgorici (76:73), košarkaši Mornara Barsko zlato imaju dvije meč lopte protiv SC Derbija za plasman u finale plej-ofa Prve A lige Crne Gore. Prva je večeras u „Topolici“ (19 časova), kada će izabranici Mihaila Pavićevića pokušati da završe posao u polufinalnoj seriji i izbjegnu majstoricu, koja bi se igrala tri dana kasnije u Podgorici. – SC Derbi sigurno nije odustao od borbe za mjesto u finalu plej-ofa, nakon poraza na svom parketu. U prvom meču polufinalne serije se vidjelo da su ekipe ujednačenog kvaliteta, tako da očekujem veliku borbu u Baru. Nadam se da ćemo imati podršku sa tribina, da ćemo uspjeti da iskoristimo prvu meč loptu i stignemo do finala i prilike da se borimo za titulu – rekao je Sead Šehović, bek Mornara. Mornar je prvu utakmicu dobio zahvaljujući Aleksandru Laziću, koji je sa velike distance pogodio trojku uz zvuk sirene. – Utakmica je zaista bila odlična i mislim da su ljubitelji košarke mogli da uživaju. Vodili smo veliku borbu za svaku loptu, bilo je dosta preokreta. Na kraju, uspjeli smo da stigne-



ITF turnir u Visbadenu

Kovinić izborila polufinale PODGORICA – Danka Kovinić igraće polufinale ITF turnira u Visbadenu. Najbolja crnogorska teniserka

bila je bolja od Njemice Eve Li 2:0 (6:1, 6:3). U meču za finale čeka je duel protiv Litvanke Justine Mikulskite. Danka Kovinić je protiv Njemice opravdala očekivanja i bez problema nakon 68 minuta igre stigla do završnice ITF turnira. Kovinić je prije Li savladala Hrvaticu Donu Vekić i Mendi Mineli iz Luksemburga. R. P.

SEAD ŠEHOVIĆ U AKCIJI: Sa prvog meča u Podgorici

mo do dragocjenog brejka, ali smo svi svjesni da cilj nijesmo ostvarili, da nas očekuje jako težak posao u drugom meču na našem parketu – naglasio je Šehović. SC Derbi je već jednom savladao Mornar u Baru, u finišu ligaškog dijela ABA lige, kada je i obezbijedio prednost u polufinalnoj seriji plej-ofa. Ekipi Andreja Žakelja trebaće da

Nijesmo klonuli duhom, odlučni smo u namjeri da se borimo u Baru, da možemo da izborimo majstoricu na našem parketu – dodao je Pavlićević

ponove isto kako bi seriju vratili u Podgoricu. – Smatram da u ovom meču nema favorita, a da prednost domaćeg parketa, koju će imati Mornar, nije toliko bitna. U ABA ligi smo mi slavili u Baru, a Mornar u Podgorici. Očekujem veliku borbu, ravnopravan meč, utakmicu na jednu loptu, a nadam se da će ovoga puta ta jedna lopta završiti u našu korist – rekao je plej „studenata“ Nikola Pavlićević. SC Derbi ima za čim da žali nakon prvog meča. U posljednjem minutu je vodio 73:71, ali

je nakon izjednačenja Mićovića domaćin napravio veliku grešku, kada je Nil slabo ubacio loptu u igru, što je iskoristio Mićović, prekinuo pas, a onda asistirao. Još uvijek nije poznato kada će početi druga polufinalna serija u kojoj će snage odmjeriti Budućnost Voli i Podgorica. – Nijesmo klonuli duhom, odlučni smo u namjeri da se borimo u Baru, da pružimo maksimum. Vjerujem, kao i svi u timu, da možemo da izborimo majstoricu na našem parketu – dodao je Pavlićević. S. J.

Crnogorski golbalisti na turniru u Roštoku

PODGORICA – Golbal reprezentacija Crne Gore učestvovaće za vikend na međunarodnom turniru u njemačkom Roštoku. Domaćin turnira je Roštok Golbal klub Hanza, a osim domaćina i Crne Gore, učestvovaće još i reprezentacije Njemačke i Danske. To će biti druga važna provjera za crnogorsku reprezentaciju u ovoj godini i prilika za što kvalitetnije uigravanje i pripremu za prvo kolo Lige šampiona, koje se održava u Pragu od 20. do 22. maja. R. P.

Podgorički klub nastupiće u finalu Balkanske lige u Sofiji

Paramont na završnom turniru

Filadelfija i dalje bez najboljeg igrača u NBA plej-ofu

Embid neće igrati makar još meč Džoel Embid, slavni NBA centar i prva zvijezda Filadelfija 76ersa, neće nastupiti ni u narednom meču protiv Majami Hita u polufinalu Istočne konferencije. U prethodne dvije plej-of utakmice Majami je ubjedljivo savladao Filadelfiju, a proslavljeni Kamerunac nije igrao zbog povrede kosti glave. Jasno je da su šanse njegove ekipe minimalne protiv tima koji je u ligaškom dijelu sezone bio prvi u Istočnoj konferenciji. Centar visok 213 santimetara Embid je u posljednjem meču prethodne plej-of runde protiv Toronto Reptorsa doživio povredu kosti očne duplje. Takođe, od ranije vuče povredu pokidanog ligamenta prsta. Tokom ligaškog dijela sezone Embid je bio prvi strijelac lige sa čak 30,6 poena po meču, uz 11,7 skokova, 4,2 asistencije, 1,5 blokada i 1,1 ukradenu loptu u prosjeku. R. A.

PODGORICA – Košarkaški klub osoba sa invaliditetom Paramont iz Podgorice učestvovaće ovog vikenda na završnom turniru Balkanske lige košarke u kolicima u Sofiji. U finalu Balkanske lige, u sezoni 2021/2022. godine osim podgoričkog košarkaškog kluba, nastupiće još i klub košarke u kolicima Nais iz Niša, klub košarke u kolicima Bijeljina i košarkaški klub osoba sa invaliditetom Levski iz Sofije. U univerzitetskoj sali ,,Čipčenski prohod“ Paramont će danas u deset sati igrati protiv Naisa, a u 19 sati sa Levskim. Za neđelju zakazan je duel sa Bijeljinom. Paramont, uoči završnog tur-

nira, zauzima drugo mjesto sa po tri pobjede i poraza. Isti učinak, ali i slabiju koš razliku ima Nais, dok je na začelju Levski bez pobjede.

Ovogodišnji pobjednik lige je Klub košarke u kolicima Bijeljina, koja uoči završnog turnira ima maksimalan učinak od šest pobjeda.

Nastup košarkaškog kluba osoba sa invaliditetom Paramont finansira se iz programa POKa, koji je podržalo Ministarstvo sporta i mladih Crne Gore. R. P.

Evropsko juniorsko prvenstvo za odbojkašice

OSCG dobio organizaciju kvalifikacionog turnira PODGORICA – Odbojkaški savez Crne Gore dobio je organizaciju jednog od dva turnira treće runde kvalifikacija juniorki za ovogodišnje Evropsko prvenstvo (igračice rođene 2004. godine i mlađe). Turnir će biti odigran od 1. do 3. jula, u dvorani „Verde kompleks“ u Podgorici. U isto

vrijeme biće održan i drugi turnir u Estoniji. Na turniru grupe K, pored Crne Gore igraće i selekcije Francuske, Finske i Austrije. U Estoniji će se za vizu za EP boriti domaćin, Slovačka, Holandija i Španija. Plasman na EP izboriće pobjednici obje

grupe kvalifikacija. Plasman na juniorsko Evropsko prvenstvo, koje će se od 27. avgusta do 4. septembra održati u Skoplju (Sjeverna Makedonija), pored domaćina, do sada su izborili Srbija, Italija, Hrvatska, Rumunija, Slovenija, Grčka, Švajcarska, Poljska i Turska. S. J.

Feljton 21

Subota, 7. maj 2022.

JEDAN PRIMJER POLITIZACIJE I KRIVOTVORENJA CRNOGORSKOG SAKRALNOG NASLJEĐA

1.1.

„Pakovanje“ istorije zarad velikodržavnih projekata » Piše: Vukota VUKOTIĆ

Već (pre)dugi niz godina kontinuirano traju pokušaji da se raskrčmi crnogorsko kulturno nasljeđe za potrebe prisvajanja i utapanja u suśedne, često megalomanske kulturne projekte. Ovakve, programske i vrlo tendenciozne pojave dovedene su do nivoa „škole“ i vođeni su od strane institucija i najvećih naučnih imena okolnih naroda. Tokom XX vijeka ove namjere, zatiranja svakog pomena crnogorskog imena u kulturi ovog podneblja, pravdane su uklapanjem u opšti jugoslovenski kontekst i na taj način dobijale pristalice i sljedbenike u samoj Crnoj Gori. Ovi postupci, planski vođeni i potekli iz pera mnogih uglednih stručnjaka za određene oblasti, imali su cilj da uspostave nekoliko ključnih teza, koje bi se nametnule kao „naučne“ činjenice. Kao prvo, trebalo je precrtati i obrisati svaki pomen crnogorskog imena unutar kulturnog nasljeđa ovog prostora kako bi se lakše prisvojilo i postalo dio nečijeg drugog kulturnog miljea. Zatim, predstaviti kao kvazinaučnu hipotezu da su ovdje tragovi kulture oskurni i fragmentarni i kao takvi da ne mogu poslužiti za stvaranje konzistentne i utemeljene priče o kontinuitetu civilizacije na ovom prostoru. Konačno, operacionom upotrebom ovakvih „naučnih“ saznanja odreći crnogorskom narodu dugo istorijsko trajanje i ukorijenjenost na sadašnjem podneblju, što dovodi, u krajnjem slučaju, do samog negiranja njegovog postojanja. Brojni su primjeri prekrajanja crnogorske istorije i traju od pojave naučne istoriografije na južnoslovenskom području. Nekako, idealan poligon za takve tendencije predstavlja srednjovjekovni period našeg istorijskog razvitka. Zapravo tek će krajem XIX stoljeća Fran Milobar i još par drugih autora utvrditi da je srednjovjekovna Duklja, zasebna cjelina i država koja zaslužuje da joj se, kao takvoj, posveti pažnja i da se proučava odvojeno od bilo koje druge oblasti na Balkanu (Srđan Pejović, Zametnuta istorija Duklje: protiv konfundiranja dukljanskog nasljeđa u hrvatsko i srpsko, Arhivski zapisi, br. 1-2, Cetinje, 2001, str. 105-110). Upravo ovim radom želja nam je skrenuti pažnju naučne i svake druge javnosti na takav jedan primjer kvazinaučnog i tendencioznog pokušaja prekrajanja crnogorske istorije i brisanja našeg kulturnog nasljeđa. Naime, u njemu imamo namjeru da

Autor upozorava na nedostatnost i zlonamjernost metodološkog pristupa, koji dr Vojislav Korać, srpski istoričar arhitekture, iznosi u u Istoriji Crne Gore, Tom II, Knjiga 1, ukazujući da se narativ tog autora uzima kao teorijska osnova prekrajanja ukupnog kulturnog i sakralnog nasljeđa Crne Gore



Po logici okupatora, nije dovoljno samo fizički ili vojnom silom držati neku teritoriju, već je potrebno iznaći razloge i opravdanja za sam čin okupacije. U tu svrhu obično se pokušava prekrajati prošlost i fabrikovati pseudonaučni dokazi kako bi se iznijela teza o pravu koje okupator polaže na tu teritoriju

Crkva Sv. Luke u Kotoru

ukažemo na primjer iz Istorije Crne Gore, knj. 2, tom 1, Crna Gora u doba Nemanjića, koji se odnosi na utvrđivanje ktitora za dvije najveće crkve u Svaču. Upravo na ovom primjeru najbolje se može uočiti način kako se, zarad tendencioznih ambicija, autor svjesno odriče naučnog metoda i pokušava „spakovati“ svoje poluistine i zaključke unutar jednog naučnog djela. Kršeći metodologiju izrade naučnog rada, proizvoljno koristeći ili odbijajući istorijska vrela o temi, autor, dr Vojislav Korać, svojski se upinje izgraditi sliku o crnogorskoj prošlosti primjerenu sopstvenim svjetonazorima. Bez obzira na to njegov rad dio je edicije koja se smatra fundamentalnom u istraživanju najranije, ali i ukupne crnogorske prošlosti.

Istoričar umjetnosti Branislav Borozan na Đutezi iznad Dinoše

i fabrikovati pseudonaučni dokazi kako bi se iznijela teza o pravu koje okupator polaže na tu teritoriju. S druge strane, vid otpora okupatoru je i razobličavanje takvih kvazinaučnih pokušaja prekrajanja istorije i dokazivanja autentičnosti i prava domicilnog naroda na svoje porijeklo i nasljeđe. Konačno, svako falsifikovanje i okretanje prošlih vremena zarad dnevnih ili kratkoročnih ciljeva, uvijek se završava i obija o prave činjenice i znanja utemeljena na evidentnim izvorima i dokazima. Kolonijalne i romantičarske fikcije raznih imperija koje su marširale ovim prostorom tokom XIX vijeka, najbolje je opisao vladika Rade svojim stihovima „Vuk na ovcu svoje pravo ima, k’a tirjanin na slaba čo’eka!“.

VUK NA OVCU SVOJE PRAVO IMA...

Prostor koji danas obuhvata država Crna Gora oduvijek je bio privlačan za sve okolne narode, ali i velike sile koje su nastupale preko Balkanskog poluostrva u svojim pohodima, kako na istok tako i na zapad. Kako to često biva, po logici okupatora, nije dovoljno samo fizički ili vojnom silom držati neku teritotiju, već je potrebno iznaći razloge i opravdanja za sam čin okupacije. U tu svrhu obično se pokušava prekrajati prošlost

Pavle Mijović

Ipak sve to nije zaustavilo dalje pokušaje prisvajanja crnogorske prošlosti i negiranja kulturnog nasljeđa njenom narodu. Osim imperijalnih pretenzija na prostor Crne Gore, već vijek i po traju i pokušaji da se crnogorska prošlost proglasi dijelom istorije susjednih naroda. U tom poduhvatu poništavanja crnogorske istorije najviše se upinjalo i najdalje stiglo sa periodom kasne antike i ranog srednjeg vijeka. U tom smislu, postavljen je cilj da se zametnu tragovi i odrekne postojanje civilizacijskog kontinuiteta dugog skoro dva milenijuma. Crnogorska istoriografija u ovom periodu svedena je na dva izvora domaće provenijencije, Andreacijeva povelja iz 809. godine i Ljetopis popa Dukljanina iz XII stoljeća, kao i par izvora nastalih u Vizantiji, poglavito De administrando imperii cara Konstantina Porfirogeneta iz sredine X vijeka. Uz ovakvu konstelaciju istorijskih vrela, njihovim interpretacijama i logičkom gimnastikom, uporno su tekli pokušaji da se nađe model po kojem bi se istorija ovog



podneblja prekomponovala i podredila nekim velikodržavnim projektima susjednih naroda. Zajedno sa istorijskim izvorima, i materijalni dokazi i arheološki nalazi na tlu Crne Gore pretrpjeli su svojevrsnu reviziju i pokušaje da se sa njima špekuliše, u svrhu građenja netačne slike o našoj prošlosti. Temeljeći se na takvim „sitnim“ greškama, obično su se izvodili manipulativni i pogrešni zaključci bez ikakvog uporišta u istraživanju i naučnom metodu (Srđan Pejović, Kako su utvrđeni ktitori dvije crkve u Svaču u Istoriji Crne Gore, Tom I, Knj. 2, Arhivski zapisi, br. 1/2011, Cetinje, 2011, str. 34). Ono što se da primijetiti u ovim brojnim primjerima, takvog pogrešnog zaključivanja je činjenica da te pogreške prave najkvalifikovaniji naučni radnici. Upravo zbog toga, teško se otrgnuti utisku da je po srijedi, ne slučajna omaška ili preskočena metodologija, već da se radi o namjernim pokušajima prekvalifikovanja podataka. Plastičan primjer ovakvog ponašanja je crkva sv. Luke u Kotoru. Naime ovu crkvu je,

Svako falsifikovanje i okretanje prošlih vremena zarad dnevnih ili kratkoročnih ciljeva, uvijek se završava i obija o prave činjenice i znanja utemeljena na evidentnim izvorima i dokazima

prema natpisu na ktitorskoj ploči, podigao Mavro Kazafranka sa svojom ženom Bonom, 1195. godine. Tu ne bi bilo ništa sporno, da nakon katastrofalnog zemljotresa 1979. godine, nijesu preduzeti konzervatorski i restauratorski radovi u okviru kampanje zaštite kulturno-istorijskih spomenika Crne Gore. Na osnovu tih radova, glavni realizator projekta, dr Milka ČanakMedić, izvela je zaključak da je čitava crkva, u sadašnjem obliku, nastala krajem XII vijeka, zajedno sa prelomljenim lukovima naosa (M. ČanakMedić, Sveti Luka u Kotoru, Spomenici srpske arhitekture srednjeg veka, Beograd, 1989, str. 118-144). Vodeći se, više analogijama nego naučnim metodom, došlo se do zaključka da su gotički elementi koji se nalaze u crkvi takođe nastali krajem XII vijeka, što bi ukazivalo da je u pitanju najstariji primjer ovog stila u Evropi. Manipulativno interpretiranje činjenica i nalaza na terenu odvelo je autore u iskrivljenu sliku po kojoj je gotika smišljena u Kotoru, što bi se po njima dalo pripisati srpskoj kulturi. Ovakvom zaključivanju odmah se suprostavio akademik Pavle Mijović, ali se njegova riječ nije uvažila. Konačno dileme oko nastanka gotičkih elemenata na crkvi sv. Luke razriješio je Branislav Borozan i utvrdio da se radi o kasnijoj nadogradnji vjerovatno sredinom XIV stoljeća (Branislav Borozan, Problemi restitucije crkve sv. Luke u Kotoru, Arhivski zapisi, 1/2009, Cetinje, 2009., str. 8-9). (Nastavlja se)

22 Oglasi i obavještenja

Subota, 7. maj 2022.

Oglasi i obavještenja 23

Subota, 7. maj 2022.

Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18)

Dnevni list

Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosilac projekta Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice d.o.o., iz Podgorice, podnio zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat o procjeni uticaja za uređenje Trga Božane Vučinić, sa podzemnom garažom, na životnu sredinu, koje je planirano na katastarskim parcelama broj 215, 2801, 2806/2 i 2806/5 KO i na dijelu katastarskih parcela broj 211/3, 214/1, 218, 219/1, 219/2, 220, 221/1, 221/2, 222, 223, 224/1, 228, 2721, 2754, 2700/1, 2794, 2796, 2798, 2799, 2806/1 i 2837 KO Podgorica III, u zahvatu PUP-a Podgorica. Zahtjev sa potrebnom dokumentacijom o planiranom projektu biće dostupan javnosti u trajanju od trideset (30) dana od dana objavljivanja ovog obavještenja, u prostorijama Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj – Sektor za održivi razvoj, ul. Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 17, svakog radnog dana u terminu od 12 do 15 časova i na internet stranici nadležnog organa na adresi http://www.sekretarijat-za-plurzs.podgorica.me/2022/05/07/zahtjev-nosioca-projekta-agencija-za-izgradnju-i-razvoj-podgoriced-o-o-za-davanje-saglasnosti-na-elaborat-procjene-uticaja-na-zivotnu-sredinu/ Primjedbe i mišljenja u pisanoj formi, mogu se dostaviti na adresu ovog organa, kao i na e-mail maja.lakicevic@podgorica.me . Javna tribina o predmetnom elaboratu održaće se 25. maja 2022. godine, u prostorijama Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj, sala za sastanke, I sprat, sa početkom u 10:00 časova.

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici

MALI OGLASI NEKRETNINE CENTAR Hercegovačka na korak od ulice Slobode – lokal 400m2 sa 4 privatna parkinga. Savremen, prostran sa visinama, više prilaza za sva vozila. Prodajem Tel.069/ 991-786 1

USLUGE OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih cijevi, popravka i zamjena instalacija. Non stop! Begović Tel. 067/579-709 , 069/269-550 2

JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik OTČEPLJENJE kanalizacija el. sajlom. Dolazim odmah. NON STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. BEGOVIĆ TEL.069/747-204 , 069/424-150 , 067/473-367 3 KOSIM placeve, bašte i dvorišta profesionalnim motornim trimerom. Dolazim odmah. Povoljno. Vukčević. 069/991-999, 067/000-008 4 KUPUJEM i prodajem umjetničke slike, može i razmjena. Slika je kamata na zid. Kolekcionar Beli. Po mogućnosti uzimam slike Lainovića, Braunović, Stamatović itd. Tel.069/051-526 5

BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

24 Oglasi i obavještenja

Subota, 7. maj 2022.

Oglasi i obavještenja 25

Subota, 7. maj 2022.

Posljednji tužni pozdrav dragom bratu

Дана 6. маја 2022. изненада је преминуо, у 77. години живота, наш драги Дана 6. маја 2022. преминуо је у 52. години живота наш вољени и драги

MILANU PANTOVIĆU Ne postoje riječi da opišu tugu za tobom. Neka tvoja dobra duša počiva u miru i spokoju.

СЛОБОДАН – БОЖО Рада РАДОВИЋ МИЛАН Вукашинов ПАНТОВИЋ

Sestre od tetke ZORICA i SLAĐANA sa porodicama

Саучешће примамо дана 7. маја од 10 до 14.30 часова на градском гробљу Чепурци, када крећемо ка сеоском гробљу у Горњим Мартинићима гдје ће се и обавити сахрана у 16 часова. Вијенци и цвијеће се не прилажу.

Ожалошћени: супруга БРАНКА, кћерка МАРИЈА, син МИРКО, братанић ЗОРАН, сестре СЛАВИЦА - БЕБА, СЕНКА, НАТАЛИЈА - ЦИЦА и МИЛИЈАНА, снаха МАРИЈА, унучад КСЕНИЈА и МИНА, сестрићи и сестричне и остала многобројна родбина

Саучешће се прима у капели под Требјесом дана 7. маја од 11 до 16 часова када ће се обавити сахрана на гробљу под Требјесом у Никшићу. Цвијеће се не прилаже.

232

ОЖАЛОШЋЕНИ: мајка ВЕРА, супруга НАТАША, син САША, брат ЗОРАН, братанићи МАРКО и МАРТИН, стриц ВОЈО са породицом, браћа од стричева МИШО са породицом, АЦО са породицом, БРАНО и РАНКО са породицом, ујак ВЕСО ЂУРОВИЋ са породицом и остала многобројна родбина

215

MILAN PANTOVIĆ Tvoja dobrota i tvoj plemeniti lik ostaće uvijek u našim sjećanjima.

Sa bolom i tugom ispraćamo brata i strica

223

Porodica JOVOVIĆ

Posljednji pozdrav svom ujaku

233 Posljednji pozdrav dragom ujaku

BOŽA RADOVIĆA BOŽU RADOVIĆU BOŽU RADOVIĆU ANA POPOVIĆ sa porodicom

Vječno ćeš biti sa nama.

NEŠO VUJOŠEVIĆ sa porodicom

239

Dragi i voljeni

CICA i ZORAN

236 Posljednji pozdrav dobrom ujaku

234

Posljednji pozdrav plemenitom bratu

TOMISLAV Savov DABOVIĆ

BOŽU RADOVIĆU

JELENA ŽIVADINOVIĆ sa porodicom

Tvoja ljubav i privrženost vječno će grijati naša srca. Pamtićemo te po dobroti i iskrenosti.

BOŽU RADOVIĆU

237 Posljednji pozdrav dragom ujaku

MILAN, ZDENKA, BOBANA i KRISTINA

Dragi brate, uzoru, veliki čovječe, ostaćeš vječito u mom srcu da živiš.

BOŽU RADOVIĆU 241

Sestra MIKICA VUJOŠEVIĆ Počivaj u miru, plemeniti ujače. SARA V. JOVANOVIĆ sa porodicom

e-mail: oglasno@pobjeda.me 235

238

26 Oglasi i obavještenja OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Subota, 7. maj 2022. Navršava se 40 dana od smrti naše drage

Draga majko

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 1111

ZAGORKE Vasove DOBRKOVIĆ

Посљедњи поздрав

ZAGORKA DOBRKOVIĆ

Vrijeme prolazi, bol i tuga ostaće vječno u našim srcima. Počivaj kod svoga Lakija, a mi ćemo te čuvati od zaborava. Još jednom, hvala svima. Porodica će posjetiti njenu vječnu kuću 7. 5. 2022. u 9 časova na groblju Gvozden brijeg u Baru.

ЉУБИШИ МРКИЋУ

ОЛГА ПОПОВИЋ са породицом

240

Majko moja, moja uzdanice, moja snago bila si sve mom srcu drago. Divila se ona uvijek moru, brodu, okeanu čekajući sina svoga umrijeti nije mogla. Stigao sam da te vidim, rođendan ti čestitao, skotrlja se tebi suza poslednja niz lice staro. Ode meni moja majka u zagrljaj mome bratu da me čuvaju sa visina, da mi uvijek snagu daju.

Ožalošćena porodica DOBRKOVIĆ

Posljednji pozdrav dragoj majci, svekrvi i babi

230 Draga majko

Tvoj sin STEVO DARI Počivaj u miru. Tvoji: RAJKO, JULIJANA, MILAN i MAJA 218

229

ZAGORKA DOBRKOVIĆ 7. 5. 2020 – 7. 5. 2022.

7. 5. 2020 – 7. 5. 2022.

Četrdeset je dana od kada nisi sa nama. Nedostaješ nam kao i prvog dana. Neka ti Bog podari najljepše mjesto, neka ti nikada ne bude tijesno. Igralište Lazovo napravljeno malo čeka te gore još odavno. Nedostaješ nam, mama, ali ni u drugom životu ti nisi sama. Vječna ti slava i na svemu ti Hvala.

MIŠKO DRAGIĆEVIĆ

Tvoje ćerke IVANA, RADMILA i MILENA

231 Nedostaješ...

Vrijeme koje je prošlo nije ublažilo bol i tugu. Uvijek ćeš mi isto nedostajati, dobri moj brate.

Navršava se četrdeset dana od smrti našeg dragog brata i ujaka

GOJKA VUČIĆEVIĆA

Sestra MAJA GORANOVIĆ sa porodicom Sestra BILJANA ĐEKOVIĆ sa porodicom

Dragi brate, prerano ode iz naših života, ostavi veliku prazninu i bol za sobom. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, pored roditelja i našeg strica Sava.

Sestra VJERA sa porodicom

228

227

226

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 7. maj 2022.

Obavještavamo da je

LJENA Zefa STANAJ rođena Camaj umrla nakon kraće bolesti, dana 27. aprila 2022. u 84. godini života u Detroitu – SAD. Saučešće za dragom nam pokojnicom primamo u Kapeli „Malesija“ u Tuzima, dana 6. maja od 18 do 22 časa, kao i u subotu 7. maja od 10 do 14 časova. Sahrana će se obaviti u porodičnoj grobnici pored Crkve Sv. Mhila u Dinoši.

Ožalošćeni: sin TOMA, kćerka ŠAĆA, snaha ĐUSTA, đever MARAŠ, sestra PRETA (COLJA) bratanić ĐONI, zet VASELJ, unuci JOPSEPH, DANNY, STEVEN, CHRISTIAN i MARTIN, unuke DIANA i KRISTINA, kao i ostalo bratstvo STANAJ i CAMAJ

198

Posljednji pozdrav dragoj strini

LJENI Zefa STANAJ

Počivaj u vječnom miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Od NUA, LJUBA, VASA, SANDERA i SIMONA sa porodicama

197

28 Oglasi i obavještenja

Subota, 7. maj 2022. Našoj dragoj koleginici preminula je majka

Dana 5. maja 2022, poslije kraće bolesti, u 82. godini preminuo je naš

LIDIJA ĐUKIĆ

Žalimo za gubitkom vaše voljene majke. Naše najiskrenije saučešće.

VOJIN Dušanov JANKOVIĆ

KOLEKTIV ZAVODA ZA METROLOGIJU 199

Sa tugom se opraštamo od našeg

Saučešće se prima u subotu 7. maja od 10 do 14 časova na gradskom groblju Čepurci, gdje će se i obaviti sahrana.

VANJA

OŽALOŠĆENI: sestra VUKICA, braća ILIJA i RAJKO, snahe, sinovci, sinovične, sestrić i sestrične 219

VOJINA JANKOVIĆA 196 Sa poštovanjem i ponosom se opraštamo od dragog ujaka

Дана 6. маја 2022. године преминуо је у 94. години наш драги

Živeće u našem sećanju i pričama.

Brat ILIJA sa porodicom

ЉУБИША Ђуров МРКИЋ

VOJINA JANKOVIĆA Саучешће примамо у капели у Драговољићима дана 6. маја од 14 до 17 сати и дана 7. маја од 10 до 15 сати, када ће се обавити сахрана на сеоском гробљу. Цвијеће се не прилаже.

207

Pamtićemo ga.

ОЖАЛОШЋЕНИ: супруга ДРАГИЦА, ћерка ВИОЛЕТА, синови АЛЕКСАНДАР и НИКОЛА, снахе СНЕЖАНА и САЊА, снаха ДРАГИЦА, синовци МАРЈАН, МАРКО, ДРАГАН, МИЛОШ и СЛОБОДАН, синовице МАРИНА и ДРАГАНА, унучад и остала родбина

SVETLANA RAONIĆ-LEKOVIĆ sa porodicom 212

VOJIN JANKOVIĆ 206

Čuvamo uspomenu na našeg vrlog ujaka.

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

VOJU D. JANKOVIĆU

VOJISLAV RAONIĆ sa porodicom

Počivaj u miru, dobri čovječe.

ĐOKO VUKČEVIĆ sa porodicom

208

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

220

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 7. maj 2022. Posljednji pozdrav našoj voljenoj ujni i snahi

Godina dana je od smrti našeg voljenog

Preminula je naša plemenita tetka

BRANKI Živjećeš zauvijek u našim srcima. Počivaj u miru.

TIHOMIRA Ilijinog MILOVIĆA

JELENA BANOVIĆ

rođena Živković Cetinje 1922 – Beograd 2022.

Zaove RADA, SPASENIJA i JELISAVKA sa porodicama 201

Zahvalni smo za svu pažnju i ljubav koju nam je poklanjala. Ispraćaj za kremaciju je u ponedjeljak 9. maja od 11.15 iz kapele na Novom groblju.

POMENI

Nedostaješ nam i ne možemo se pomiriti sa činjenicom da te nema. Uskraćeni za tvoju ljubav, pažnju, dobrotu i porodičnu sigurnost sa ponosom i zahvalnošću sjećamo se tebe. Dana 7. maja 2022. posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Prođe 40 tužnih dana od kada nije sa nama majka i baka

S ljubavlju tvoji: supruga SNEŽANA, sinovi SRĐAN i JOVAN i kćerka JELENA sa porodicama

Bratanci JAKA, BORIS, GORAN, bratanice ĐIĐA, IVANA, SAŠA, MARIJA sa porodicama

VOJKA VUKOVIĆ 203

214 Opraštamo se od voljene strine

Lilo naša, riječi ne mogu opisati ovu bol koju osjećamo za tobom. Počivaj u miru, anđele, neka ti naša tuga ne remeti vječni mir.

Navršila se godina dana od kada nije sa nama naš dragi prijatelj

Kćerka ILINKA, unučad TAMARA i MILAN OTAŠEVIĆ

222

JELENE Nikoline BANOVIĆ

Danas je 40 dana od smrti naše voljene babe

VOJISLAVKE VUKOVIĆ LIDIJA, DEJAN i NEBOJŠA sa porodicama

TIHOMIR MILOVIĆ

Vječno ćemo čuvati uspomenu na njegov vedar duh i plemenito srce.

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima i mislima.

Tvoji: DANILO, MARIJA i praunuk TEODOR

Porodica MIJOVIĆ

221 Dvije je godine od smrti našeg

209

204

Posljednji pozdrav

Dragi naš

MIŠKA DRAGIĆEVIĆA Sjećanje ne blijedi i bol ne prolazi.

LJUBIŠI Dragi Ljubo, bio si veliki prijatelj naše kuće i moje djece. Počivaj u miru, a mi te čuvamo od zaborava.

TIHO

Tvoji: RADA, MILICA, ANDRIJA 211

Hvala ti na bezgraničnoj dobroti i ljubavi koju si nam uvijek nesebično davao. Počivaj u miru, plemenita i čista dušo... divni naš anđele. Tvoji: MIRA, LJILJA, DANILO i ANĐELA

SLOBODANKA RADOJIČIĆ sa porodicom 225

224

e-mail: oglasno@t-com.me

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 7. maj 2022.

Dana 7. maja 2022. navršava se godinu dana od smrti našeg voljenog sina i brata

MAKSIM Milošev ZEČEVIĆ

MAKSIM ZEČEVIĆ 15. 5. 2013 – 7. 5. 2021.

Godinu dana je prošlo, proći će i mnoge godine, a bol i tuga za tobom trajaće zauvijek. Svaki dan osluškujemo tvoj glas, još ti se nadamo i teško se mirimo sa sudbinom što te je prerano odvojila od nas. Teško je opisati tugu, bol i prazninu koju osjećamo ali se nadamo da si sada na nekom mjestu koje te čini srećnijim. Anđele naš, gledamo u nebo, pratimo najsjajniju zvijezdu, znajući da ti to sjajiš nebeskim mirom. Neka te anđeli čuvaju na nebu jer ti si najljepši anđeo među anđelima, a mi ćemo čuvati uspomenu na tebe.

Dušo naša. Zauvijek si u našim srcima.

Baba BLANKA, tetka JELENA, braća od tetke MATIJA i DAVID

Vječno te vole i nose u srcu tvoji majka JASNA, tata MILOŠ i brat NJEGOŠ

202

200

Prođoše dvije godine od smrti naše voljene

Danas se navršava četrdeset dana od upokojenja našeg voljenog

Navršava se godina dana od kada nas je napustio

SNEŽANE Veskove MARAŠ

RADOVANA Pavlovog MARKOVIĆA Ne mirimo se sa sudbinom da nijesi više sa nama, naš ponosu, naš anđele. Ostavila si neizbrisiv trag tvojom ljubavlju i dobrotom kojom si nas obasipala. Vječno ćeš ostati u našim srcima.

VIDAK M. PEROVIĆ Dostojanstvenim životom i velikim srcem zaslužio si vječno sjećanje. Slijediti ćemo tvoj časni i pošteni životni put.

Tvoj suprug VESKO, sin SAVO, ćerke ALEKSANDRA, DRAGANA i ANĐELA i unučad ANJA, LJUBO, ANGELINA; VOJIN i VLADAN 216

Neizmjerno hvala svima koji su nam na bilo koji način izjavili svoje iskreno saučešće. Takođe, zahvaljujemo Zavodu za Hitnu medicinsku pomoć, Urgentnom centru, Centru za Kardiologiju i Koronarnoj jedinici Kliničkog Centra Crne Gore. Umjesto četrdesetodnevnog pomena porodica prilaže novčana sredstva za održavanje puta i seoskog groblja – Brijege, Crmnica.

Otišao si dostojanstveno kao što si i živio. Kroz najljepše uspomene ćeš živjeti u nama. Počivaj u miru a mi ćemo te čuvati od zaborava. U subotu, 7. maja u 10 časova, posjetićemo njegovu vječnu kuću.

Porodica MARKOVIĆ Четрдесет је дана од смрти моје драге сестре 205 Četrdeset je dana od smrti naše drage

Tvoji: sin MILJAN, snaha MARJANA, unučad JELENA, MARKO i MITAR

ЗАГОРКЕ Васа ДОБРКОВИЋ рођ. Деретић

Драга сестро, отишла си тихо, мирно као што си и живјела. Нијеси доживјела да видиш оно што би ти било најмилије. Потрчала си у загрљај твом сину Лазару, твојој тузи и болу. Нека вас обоје анђели чувају. Хвала ти за све лијепе дане проведене са тобом. Почивај у миру, а ми ћемо те чувати од заборава.

ZAGORKE DOBRKOVIĆ Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Твоја сестра ЉУБИЦА ПЕДОВИЋ са породицом 213

Tvoji: MILENKO, NATAŠA i MILOŠ DOBRKOVIĆ 217

210

Subota, 7. maj 2022.

Marketing

32 Marketing

Subota, 7. maj 2022.

7. мај 2022. | година III | број 114

ВРАТИТЕ ОТЕТУ ИМОВИНУ ЦРНОЈ ГОРИ РАДОВАН РАДОЊИЋ

раво Владо 43. за стварно велику храброст да се прихватите часне улоге првог, макар још увијек само обећаног, субјекта - препородитеља Црне Горе. Штета је што то не можемо рећи и за ваш програм, мада то није више ваш гријех него посљедица општег стања свијести у нашем друштву.

ISSN 2704-5226

Нећу говорити насумице, него на темељу веома јаких и јасних аргумената, садржаних на фотографији, снимљеној 28. августа 2017. године, на Његушима. Фотографија је богата порукама. Још конкретније: (1) Композиција фотографије, која није „намештена“, сугерише да се, наиме, током више година кризе кроз коју пролази Црна Гора, нико из њених владајућих структура није сјетио да било чим, макар и узгредно, потврди да и у њој важи универзално Цицероново правило: прво, да „кад је домовина у питању нема приватних интереса“; и друго, да „за добре, храбре људе, људе узвишена духа не постоји часнији разлог да се прихвате јавних послова, до жеље да се не покоре нечаснима и не допусте да им униште државу“. Напротив, та велика и важна прича замијењена је сувишним нагађањима о томе која је влада – мањинска, техничка или политичка – потребна Црној Гори. Као да се не зна бар толико: - да је свака влада у систему подијељене власти на законодавну, извршну и судску, како год је ко колоквијално именовао, суштински битно ПОЛИТИЧКА, будући да је она извршна власт, тј. онај државни орган који у таквом систему води унутрашњу и вањску политику земље. - да ПОЛИТИКА није нека на шведском столу послужена „вјештина могућег“ (па, „како се ко снађе“ и „ко што узме“), већ часна, узвишена и врло одговорна „дјелатност усмјерена на обликовање и регулисање друштвеног живота организованог посредством и под контролом државе“; - да је држава у прописујућем (прескриптивном) смислу, „група осо-

ба које врше врховну власт на једној територији“; - да послушати власт те државе значи чинити све оно што вам њени службеници кажу да чините, једноставно и искључиво зато што вам они кажу да то чините; - да се грађанин у таквом систему може одрећи било кога (породице, другова, пријатеља) и било чега (политичке оријентације, религијског увјерења, разних навика), али се не може одрећи припадања држави, у смислу да не извршава обавезе које му намећу државни органи или не поштује законе; - да Влада Црне Горе, као секуларног грађанског друштва и државе слободних и равноправних грађана, у дијела својег програма који се тиче одржавања реда и поретка у земљи, нема у фокусу ни етнике, ни вјернике, већ ДРЖАВЉАНЕ, којима су загарантована сва Уставом и законима прописана права и слободе, и који приватно (у себи и у свом дому) могу да мисле и осјећају што хоће и како хоће, али и да су изван тог контекста дужни да, као ДРЖАВЉАНИ ЦРНЕ ГОРЕ, извршавају према њој све своје обавезе (вољели је интимно или не). Гдје тога нема, нема ни држављана, ни државе, а сходно томе ни владе, ни владања.

(2) На фотографији се може видјети како припадници црногорских органа безбједности, свакако по заповијести својих надлежних, предано чувају насилно отету имовину црногорских грађана, спречавајући их чак и у коришћењу својих елементарних уставних права. Осим тога, једино су падобранским десантом, који у конкретном случају није технички могућ, могли стићи на запосједнути простор, а да при томе не наруше, и то без ичијег одобрења, приватни посјед власника куће. Такав поступак се може тумачити двоструко; тј. и као грубо безакоње, и као нешто још много теже од њега – ако га има. Уједно, поступак о коме је ријеч може да послужи и као објашњење зашто нико одговорни у држави не реагује на веома опасни актуелни процес унутар безбједносних служби, срачунат на то да се њихова „работа“ у случају „БЕЛВЕДЕР 2021“ импутира часним и поштеним грађанима Цетиња и Црне Горе, који су достојанствено ди-

ПРИВАТНА АРХИВА

ОТВОРЕНО ПИСМО ВЛАДИ 43.

Полиција брани улаз у Цркву Светог Арханђела Михаила у Његушима 28. август 2017.

гли глас против понижавања и поробљавања своје земље. Без претходног ослобађања друштва од наплавина таквих процеса и понашања у државном врху, Влада 43. не може, као што то не би могла ни било која друга, ни започети, а камоли урадити ишта добро на етичком и политичком оздрављењу земље, као претпоставка не само за њен излазак из кризе, него и за опстанак уопште. (3) Фотографија показује и о чијем се и каквом интересу ради у случају инсистирања трећине чланова Владе 43. на обавезном потписивању „темељног уговора“ Црне Горе са СПЦ. На основу свега што је СПЦ, уз свестрану подршку матичне државе, покушавала да уради, или је већ урадила на плану тзв. „одбране својих светиња“ на тлу Црне Горе, јасно је да се тим документом жели сва територија и културна баштина Црне Горе, отета с њихове стране насиљем и преварама, овјерити као „за вазда“ њихова легална и легитимна својина. Подршка томе, с чије год стране била, није ништа друго до јасна опредијељеност за такав удар на

црногорски територијални, културни и политички интегритет и државни суверенитет да ових више не буде. Одлагати, пак, причу о „темељном уговору“ за нека боља времена и до тада задржати дато стање, чему инклинира остатак Владе 43, и објективно је и субјективно исто што и оно прво. С таквом „ставком“ у својој агенди, Влада 43. нема куд ни напријед, ни назад. Исти је случај са друштвеним позиционирањем цркава као таквих ван корпуса осталих интересних заједница, односно религијског вјеровања мимо свих осталих човјекових вјеровања. (4) Фотографија, генерално, сугерише и то да је, у вријеме када је настала, за домицилну власт било важније да стане у заштиту на силу и преваром отете црногорске имовине у корист СПЦ, него да брани неупитну својину и имовину црногорских грађана, односно државе Црне Горе. Сада су ствари у том погледу још јасније, али и кудикамо компликованије усљед у међувремену створених дубљих и оштријих подјела поводом „црквеног питања“, мада

се у насталом спору Црногорска црква готово и не помиње, што само по себи говори да проблем није вјерске него неке сасвим друге природе. Постојање тог проблема у размјерама и на начин како се испољава, спада у препреке без чијег се, претходног, уклањања не може рачунати на успјех у превладавању било ког другог аспекта црногорске друштвене и политичке, а у крајњој линији и државне кризе. Ово, ако ни због чега другог, оно због тога што само збиљски помирена и веома чврсто уједињена Црна Гора може поново досећи до зелене гране живота.

НАУЧИТИ НАРОД ДА ВЛАДА

Русо је својевремено упозоравао да је веома корисно имати добру владу, али да је корисније научити народ да влада. На његовом трагу се нешто касније огласио и Доситеј Обрадовић, казавши: „Књиге у шаке, а не звона, пријатељи моји“! Да све буде још замршеније – постарао се филозоф Макс Штирнер, својим неумољивим НАСТАВАК НА СЉЕДЕЋОЈ СТРАНИЦИ ▶

Кад се све ово сабере и упореди са резултатима историјског искуства човјечанства, у које несумњиво спада и црногорско, како се с овим личностима не сагласити? Како не прихватити чувено Берково упозорење да је „људски материјал хиљаду пута значајнији од свих формалности читавог свијета“, кад нам то потврђује и сопствено историјско искуство? Па ипак се управо то у Црној Гори данас чини – једнако са стране неких чланова нове Владе 43, као и са стране оних који вјерују у њу и дају јој, како је већ речено, макар и условну и орочену подршку. Нико, ни с једне ни с друге стране, да се запита: зашто то и чему тако? Поготово, ако се зна да без отворене, поштене, јасне и јавне расправе и увјерљивог објашњења о свима на које се, и свему на што се наведено односи, нема ни друштва, ни државе, ни власти, ни управљања, ни било чега другог до узајамне свађе и оптуживања. Но, и кад би зађевице, свађе, узајамне дубоке анимозитете, а све чешће и разне облике мржње међу лидерским групама, њиховим партијама и симпатизерима замијенили култивисаним понашањима, грађанском пристојношћу или чак емпатијом, опет суштински не би имали много више од пуког симулакрума. Код нас, уосталом, никад није било одвећ спорно питање душе, али стање духа и те како јесте - и то врло увјерљиво и лако препознатљиво. Ово данашње је, чини се, толико запуштено да га није могуће поправити само извјесним еманатима и постулатима емоционалне интелигенције. Дакако, то се не постиже ни примјеном физичке силе, али је с оне стране како принципа Prima sedes a nemine iudicatur, тако и навике узајамног анатемисања великих друштвених група. Црногорски проблем се може отклонити само и једино довољним бројем кадрих да, кад је најтеже, осим руке подигну и главу, погледају у очи оне „друге стране“, извину се и пријатељима и онима који то нијесу, те гласно и увјерљиво „да сви чују и виде“ признају своје грешке и заблуде, али се и sine ira et studio оштро и снажно ухвате у коштац дијалога, дебата, преговарања, одговарања и договарања с „другом страном“ - све док јадац не изведу на чистац. Без реалности и и рационалности до којих се не долази ни једнострано ни лако, ни у оцјени или неком ином мјерењу властитих домета и учинака, али и истога тога и на исти начин и код оних других, нема изласка ни из заједничке нам духовне јаме, ни из разних специфичних националних, вјерских и других провалија, у којима смо се као појединци и као друштво и држава нашли. Тек када убједљива већина изађе из таквих „прибјежишта“, и кад с осјећањем дужне пажње и потребне одговорности збиљски окренемо према јединој својој домовини, знаћемо што и за кога радимо. Не буде ли тога, имаћемо још неко вријеме оно што већ имамо – велико „нон плус ултра метафизике“, а након тога...? За такав учинак није потребна никаква влада, па ни Влада 43. 

НАСТАВА СЕ ОБУСТАВЉА

ТЕРОР СЕ НАСТАВЉА! МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

на се откуд нам пуца, само се наводно не зна ко пуца. Ово с короном је била златно доба. Ставиш маску, склониш јој се с пута, не идеш у народ… не жвалиш се ни са ким по три пута. Знаш непријатеља, иако га не видиш. Сад имамо видљивог и знамо га одавно, али га не препознајемо? Одавно га његујемо па непознавање прераста у епидемију страха, бјежанију и терор. Како назвати другачије, већ устаљену пријетњу бомбама, школским и иним установама, него перманентним терором. Ово са наводним бомбама је прелазна болест… а ако узме маха може бит прелазнија од ковида. Од ње се не склања но бјежи главом без обзира… Ђеца, родитељи, учитељи… Шта друго да раде кад их информишу: „Министарство просвјете, науке, културе и спорта има информацију да је 41 основна школа у Црној Гори добила дојаву о постављеној бомби и у тим образовним установама је прекинута настава, казао је портпарол Министарства Бојан Кнежевић. Евакуисане су школе у Подгорици, Никшићу, Бару, Беранама, Бијелом Пољу, Колашину, Херцег Новом, Цетињу, Андријевици, Улцињу, Котору, Рожајама, а дојава о бомби стигла је и Општини и суду у Бару. Из Управе полиције је саопштено да су екипе у школама и контроле су у току.“ Тако јавно све знамо о пријетњама, али о тајним непријатељима само понешто. Е за ово, зби-

БОМБА ЈЕ БИЛА НА ЧЕЛУ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЈЕТЕ А БОМБАША ЈЕ ПО ДУБИНИ НАПРЕТЕК, САМО ЈЕ БИЛО ПИТАЊЕ КАД ЋЕ СЕ АКТИВИРАТИ. АКТИВИРАНА ЈЕ ЗАСАД ВЕРБАЛНО, САМО ЈЕ УПИТНО ХОЋЕ ЛИ, КАД ТАД, ЕКСПЛОДИРАТИ ФОРМАЛНО. ПРВА НАЈАВА ЈЕ ОБНАРОДОВАНА КАД СУ АПОСТОЛСКИ НАМЈЕСНИЦИ ПРЕПОЗНАЛИ ГУБИТАК ВЛАСТИ, А АКТИВИРАЋЕ ЈЕ КАД ИМ, И АКО ИМ, НОВА ВЛАСТ ДОПУСТИ

ља, требају озбиљни експерти а баш сада је пала Влада експерата. Пала је, јер о којечему ништа није знала, а о пријетњама подметања (бомби) баш ништа, али је подметала колико је могла властитој земљи. Све је проузроковала својим апостолским владањем коме ни бог није могао помоћи иако је под његовом капом освјештана. У својим редовима гајила је, до екстремних размјера противнике Црне Горе који су за кратко вријеме прерастали у поуздане непријатеље. Гонила је оне који су се томе супротстављали до Белведера и натраг. Све у име бога кога су приватизовали и посрбили у име народа и права. У „Исповијестима“

portalanalitika.me

исказом: „Све велико у историји није створио ни етник, ни вјерник него човјек“. Што тек рећи за Едмунда Берка, који упозорава на мислиоце који, умјесто да одбаце опште предрасуде, „своју оштроумност“ употребљавају да би „открили мудрост која је скривена у њима“, а таквих је пуно у Црној Гори.

7. мај 2022.

Мејл упућен црногорским школама 27. априла 2022.

швајцарско-француски просвјетитељ Жан Жак Русо пише: „... да у Бога не би било правде кад би он према нама био праведан, јер нас није обдарио оним што је потребно да будемо праведни, па би то значило да он од нас тражи више него што нам је дао“. Какво изненађење за такве божје изасланике кад их је Господ обдарио оним што им је дао... да владају Црном Гором и бомбардују нас страхом и у установа-

ма за просвјету!? Али откуд и у чему изненађење? Бомба је била на челу Министарства просвјете, а бомбаша је по дубини напретек, само је било питање кад ће се активирати. Активирана је засад вербално, само је упитно хоће ли, кад тад, експлодирати формално. Прва најава је обнародована кад су апостолски намјесници препознали губитак власти а активираће је кад им, и ако им, нова власт допусти. У

У ЗЕМЉИ ЧУДА

КОЛО КАО ПРОВОКАЦИЈА МАРИЈА ПЕРОВИЋ

грађујем се у старту, нијесам љубитељка фолклора... а ни труба, осим у џез оркестрима. Или оне од Луја Армстронга... Не волим чак ни оне које је прославио на свјетском нивоу Горан Бреговић, раних деведесетих, увијек сам била више од Exita него од Гуче, али кажем... свака част. Јер све је то ствар укуса. Поштујем и фолклор и трубе и национална кола, и глува кола и полке, и попевке, тамбурице... али мјесто за то су ми фестивали фолклора, кафане и тематске прославе, јасно је... Али ово коло је изведено као провокација... И није нетачно, у игрању кола може да се крије фашизам, и нацизам, знамо то из историја разних концентрационих логора, геноцида и масовних убијања... Шатро, хајде да се поштујемо - читајте ругамо, намећемо силу, провоцирамо... и као крај ексцеса, каменовање аутобуса. Да употријебим уљудни термин, примитивно као одговор на примитивизам. И онда чувено - дјеца и млади су у аутобусу. А дјеца ако нису васпитана, млади поготово јер су снажни и препуни хормона, такође... најјачи су у мржњи. Јер их је неко научио да играју, иако онима код којих су дошли, то не прија.

И НИЈЕ НЕТАЧНО, У ИГРАЊУ КОЛА МОЖЕ ДА СЕ КРИЈЕ ФАШИЗАМ, И НАЦИЗАМ, ЗНАМО ТО ИЗ ИСТОРИЈА РАЗНИХ КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА, ГЕНОЦИДА И МАСОВНИХ УБИЈАЊА... ШАТРО, ХАЈДЕ ДА СЕ ПОШТУЈЕМО - ЧИТАЈТЕ РУГАМО, НАМЕЋЕМО СИЛУ, ПРОВОЦИРАМО... И КАО КРАЈ ЕКСЦЕСА, КАМЕНОВАЊЕ АУТОБУСА. ДА УПОТРИЈЕБИМ УЉУДНИ ТЕРМИН, ПРИМИТИВНО КАО ОДГОВОР НА ПРИМИТИВИЗАМ. И ОНДА ЧУВЕНО - ДЈЕЦА И МЛАДИ СУ У АУТОБУСУ youtube.com

Цетиње, 25. април 2022.

Оно што се зна, а општа је информисаност у питању, посљедњих тридесет година интензивно, неко ће рећи одувијек, али да не улазим у детаље, Цетињани држе до државе Црне Горе, и у борби за исту у Божићном устанку, темељно су настрадали. Мање-више од сваке власти. Добро је Цетиње као показна разгледница, али када треба улагати у инфраструктуру, ту се сви повуку. И баш на Цетиње,

осиромашено и посебно, долази екскурзија из другог црногорског града, све и да признам водећу реторику већински српског народа, и игра коло. То јесте агресија. Као што би неко тумачио као агресију да дође екскурзија са Цетиња у данашњи Никшић и испред Саборне цркве, манастира пјева... E, viva Montenegro... Уплела сам се, није исто, јер Никшић од Берлинског конгреса и

балканских ратова територијално припада Црној Гори. Или да дође екскурзија из Тузи, не познајем језик, и игра традиционално албанско коло на истом тргу, то би била провокација... Јер и Албанци су грађани Црне Горе, и сви смо били дио Отоманске империје до истог конгреса неки и дуже, тако да баштинимо заједничку прошлост. Е, ако предсједник Општине Никшић не би изјавио након ексцеса

7. мај 2022.

припреми утемељеног страха је темељни уговор у коме су све радње ревносно обављене. Расходовано је на десетине управитеља школа и наставног кадра неподобног за идеологију челника и четника не саму у Министарству просвјете и науке. Порука коју је добио велики број основних школа гласи: „На територији школе подметнуто је много бомби. Увек смо сањали о освети. Ми ћемо се осветити, доћи ћемо у школу. Све ћемо побити. Нико неће остати жив. Цео град ће крварити.“ Из цитата се препознају терористи у двије ријечи „Увек“ и „Цео“! Невидљиви као ковид а могли би бити учинковитији за дан, од ковида за двије године. Углавном страх је засијан и ако се не предуприједи клијање, израсти ће у срамотну погибију најнедужнијих. Надлежни преко медија узбуне све а онда ућуткају свакога... да је то само вербална провокација. Све личи на ону басну са наравоученијем из ђачких читанки у којој неки неодговорни сељанин позива мјештане да му притекну у помоћ од напасног вука. Кад се год одазову вука нема и на крају одустану без обзира на гласне позиве. Но кад се вук појавио, позивање у помоћ је било узалудно. Нико се одазвао није. У томе је наравоученије, али овдашња владајућа нарав се не да научити. А ево како су се о томе изјаснили: „Претходно, ‚Вијестима’ је незванично речено да нема мјеста паници, али да службеници те институције тек утврђују да ли је ријеч о лажним дојавама, иако се ‚чини да пријетња није реална’!?“ Тако је то у јавности! А у стварности паника је стигла пред свачија врата и закуцаће ‚Увек’ страхом хоће ли ‚Цео’ град крварити. Паника је и међу бившим власто-

дршцима, хоће ли им се одржати на власти кадрови по дубини?… Па један од таквих који руководи школом не влада ни елементарним терминима за евакуацију па каже „ми смо то одрадили“... као да је истовара дрва а не ситуирао људе у невољи! Ето, то је рецидив пале власти коју тек треба савладати јер се као диверзантска организација увукла у све школе и наставне установе. То је највећа пријетња сигурности и ученика, и учитеља, и родитеља икад забиљежена у Црној Гори… И наставиће се! Па ко се онда усуђује да тако једнократно тјеши јавност за нешто што се вишекратно дешава. Послије наредне званичне информације из надлежне институције држава је потонула у (не)безбједност! „Дојаве о постављеним експлозивним направама стигле су у форми електронске поште на адресу 178 образовних институција, 12 општина, комуналне полиције, једног Центра за безбједност и једне Службе заштите и спашавања“, изјавио је државни секретар у Министарству унутрашњих послова Зоран Миљанић. Цитат је ad literam! Ако је то истина без деманта онда надлежник мора да зна да то више није електронска пошта но најжешћа окупација страхом. Послије тога је напредова у новој власти. Шта рећи о врло успјешној домаћој несигурности свакодневног живота кад нас из ЕУ информишу да „црногорски државни тужиоци нијесу самоиницијативно покренули ниједну истрагу ратних злочина... због недостатка политичке воље“. Дакле, није проблем рећи, него је проблем порећи истину, да је код нас зло одавно помиловано! P.S. Новој мањинској влади неће бити помиловања, ако се као претходне, смилује на грдне грешке и још грђе (по)грешнике. М.Р.Ш. 

„прави се велика Албанија и угрожава се српство - цркла дабогда“ да употријебим клетву као дио црногорског фолклора. Тога нема ни у Србији. Неће екскурзија из Тузи доћи у слободарски Никшић, да не ширим причу - и играти своје коло, јасно је. А све су то црногорске општине. И Тузи, и Цетиње и Никшић... И Плав и Котор... глупо је да напишем да је мултиконфесионална, јер се убијају и истоконфесионални народи. Притом, без обзира на сво насљеђе и сличности, мени је гори онај који се штити тако што упада на територију себи најближег, и учи га памети. А није почело одмах са ратом. Редосљед је – пара нема, коло, религија, црква, џамија, синагога... заокружите тачан одговор, и рат. Ојха... ми је згодно као дио црногорских фолклора. Ојха, нема српско коло, хрватско-славонско има неко јухухуху... али нијесам зналац. И не играм коло, осим кад сам на некој свадби, па да не будем партибрејкер. Извините. Никшић је у „злочиначком комунизму“, читајте социјализму, био град пива и рокенрола, као сви индустријски градови. Одрастањем у Никшићу, такви избори су за мене били стандард, а касније када сам мало пропутовала, то је био разлог за понос. Цетиње, поријеклом сам и Цетињанка, био је град у који сам ишла по поуку из црногорске историје, слушала приче о принципијелности и досљедности. Ни мој Никшић, ни моје Цетиње нијесу одраз правог стања ствари, јер се поштовало, а није провоцирало. У мојој разноликој фамилији,

већински се осјећам добро. Учили су ме Битлсима, Сари Вон, и Армстронгу, Азри и осталима Цетињани, док су моји Никшићани вољели - Шарла Азнавура, игранке, а мама је инсистирала да научимо наситно и валцер. Каљинка или казачок је ишао уз Бони М. Коло није био елеменат прослава, сведалинке – бијаху ми досадне и староградске - јесу. Помињала се и 48, 68, студентски бунт, грађанска права... признајем баш сам испраног мозга, и нетрадиционална. Али ово данас није питање укуса, питање је фашизма, и реторике по којој онај који се брани је фашиста, а онај који напада је исправан... сама претпоставка за родитеље дјеце која су играла коло. И то није традиција ни локална, ни свјетска којој ја желим да припадам. Јер, кажу, постоји примјер традиционалне књижевности црногорске у којој пише да је чојство бранити другог од себе, тој традицији покушавам да припадам, и написана је у Црној Гори. И била сам једном на свадби у Црној Гори, и упита ме један од свадбара зашто ја не пјевам. А пјесме бијаху ратне о одласку на Косово, и краљу Петру, и слично... Упитах га, а био је спреман да се свађа иако нијесам провоцирала, да ли смо на свадби или на испраћају у рат, да ли славимо љубав двоје драгих људи, и да ли има дивних љубавних српских пјесама. Замислио се и запјевао дивну љубавну. А љубав је јача од мржње, и увијек она остаје као примјер, ако дјецу исправно учимо, јер није све у роду, нешто је и у исправном избору. И васпитању. 

ЈОВАНА МУГОША

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

МРЖЊА СЕ УЧИ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ити окупатор је срамна чињеница. Историјска или антрополошка. Или, и једно и друго. Након свих искушења против човјечности и лоших одговора на њих која су и у двадесетом вијеку заувијек уграђена у темеље онога што називамо историјом цивилизације (једине која нам је искуствено позната) није било потребно мноштво теоријских увида који би нас увјеравали у истинитост тезе да се мржња учи. Једнако као и отпор. Као и склоност ка „уосјећавању“, познатија као емпатија. Неколико, само наизглед, неповезаних вијести априла 2022. упућује на мишљења о томе шта се све може или не може онда када се у систем образовања, од малих ногу, с идеолошким предзнаком уврсте представе о „нама“ и „њима“, као потенцијално дјелотворне манипулативне стратегије за будуће генерације. Једна од њих је она у којој сазнајемо да ће ученици у руским школама историју почети да уче у првом разреду основне школе, сажето формулисану у изјави руског министра образовања Сергеја Кравцова: „Учинићемо све да очувамо историјско сјећање. И одлучио сам да ће учење историје у школама почети од првог разреда“. Друга је она која у јеку руске агресије над Украјином подсјећа путинофилски настројен дио јавног аудиторијума у Србији о томе шта је заиста био „холодомор“, једнако као и о томе да нас о овој историјској мрљи никада нису учили у школама у Србији. Наиме, „између 1932. и 1933. око десет милиона совјетских грађана, највише Украјинаца, умрло је од стравичне глади. Масовна глад надмашила је најгоре ноћне море - људи су прибјегавали канибализму и нестајала су цијела села, а 25.000 људи дневно умирало је од глади. Али, оно због чега је тај период назван геноцидом је чињеница да је то била вјештачки створена глад коју је смислио Стаљин“. Вијести је придружена и слика из „Растрганих година“, Филипа Блома: „Неки од њих почели су да једу псе и мачке. Други су ловили птице: вране, свраке, ластавице, врапце, роде, па чак и славује. Могли сте да видите изгладњеле сељаке како претражују обалу ријеке у потрази за птичјим гнијездима. Јели су коров, лишће и кору с др-

СВАКА ЈЕ ВЛАСТ ОДГОВОРНА ДА ЛИ ЋЕ ГРАЂАНЕ ЦИЉАНО ЗАДРЖАВАТИ У НЕЗРЕЛОСТИ, НАУЧЕНИМ КОНФЛИКТИМА И НЕМОЋИ, ИЛИ ЋЕ ИХ, НЕ БЕЗ РИЗИКА ПО СОПСТВЕНУ ДУГОТРАЈНОСТ И „УСПЈЕШНОСТ“, УЧИТИ ДА СЕ УВИЈЕК ИЗНОВА ВРАЋАЈУ НИКАДА АНАХРОНОМ, ВЕЋ ДОБРО ОСМИШЉЕНОМ, ПРОСВЕТИТЕЉСКОМ КОНЦЕПТУ - SAPERE AUDE! - ИМАЈ ХРАБРОСТИ ДА СЕ СЛУЖИШ СОПСТВЕНИМ РАЗУМОМ. КАО И, ЉУДСКОЈ ВРСТИ ИМАНЕНТНОЈ, ВЈЕШТИНИ „УОСЈЕЋАВАЊА“ И ОТПОРА БЕЗУМЉУ

већа, инсекте, жабе, пужеве. Виђене су чудновате сахране: дјеца која вуку колица на којима леже тијела њихових родитеља, или родитељи који вуку тијела своје дјеце. Није било сандука, нити погребних церемонија са свештеницима“. Трећа вијест је везана за, по свему судећи, посљедњи импулс социјалног инжењеринга у Црној Гори. Наиме, одлазећа министарка просвете, науке, културе и спорта, је у техничком мандату потписала дозволе за рад двијема приватним вјерским средњим школама, гимназији „Свети Сава“ и „Средњој верској школи - Гимназија митрополит Хаџи Сава Косановић“, уз образложење да ће се у тим образовним установама настава изводити по образовном програму који важи за опште гимназије. Управо се тих априлских дана група од педесетак људи окупила око Цетињског манастира играјући коло и пјевајући Весели се српски роде. За оне мање упућене, текст пјесме позива на одбрану „светих српских територија“: „Весели се српски роде, српски роде због слободе, и због славних Немањића, Обилића, Петровића, и због славне Грачанице, Студенице, Раванице, нек се српски барјак вије од Призрена до Румије“. Према накнадним вијестима, аутобус је на повратку у Никшић каменован. Било би вјероватно све сасвим другачије априла 2022. да су пројектованом образовном стратегијом, коју је управо осмислио руски министар образовања, дјеца, својевремено, већ у нижим разредима основне школе почела да уче о „холодомору“, као и да су у основним и средњим школама у Црној Гори и у Србији учила историју која није ревизионистички утилитаризована, као и да су била подучавана чињеницама о ономе што се заиста 1918. десило у Црној Гори, или о ономе што се деведесетих година прошлог века, у име опсесија „вером“, „јединством рода“ и правима на „свете територије“, догодило у бившој Југославији. Незахвално је процјењивати, али

је врло вјероватно да је за већину грађана раскомаданог југословенског простора, готово окамењеног у конфесионалним, националистичким и произведеним популистичким предрасудама, управо мржња постала нешто попут подразумљивог начина еманирања стечених колективних фрустрација, а да су им склоности ка емпатичним сусретањима углавном постале немогућа и страна вјештина. Априла 2022. у мјесецу католичког, православног Ускрса, као и Рамазана, и у мјесецу, како се сада чини, кулминације разарања Украјине, изгледа да су нас конфесионалне подјеле још више удаљиле једне од других. Или, да су нас све заједно удаљиле од својих изворних доктрина. У тексту Метафизика добра и зла, Драго Бојић пише о вјерским миротворцима и ратницима: „И папа Фрањо и руски патријарх Кирил су вјерници. Вјерују у истог Бога, али им се вјере битно разликују. Док један заговара миротворство и одустајање од сваког насиља, други слави рат и благосиља крвопролиће. Случај је то и у свим другим свјетским религијама: на једној страни миротворци, на другој ратници, на једној Бог мира, на другој Бог рата“. Тако је и у школама, тако је посредовано и у институцијама културе, тако је и у породицама… У различитим политичким и идеолошким моделима и конструктима. И љубав и мржња се уче. Од малих ногу. А свака је власт одговорна да ли ће грађане циљано задржавати у незрелости, наученим конфликтима и немоћи, или ће их, не без ризика по сопствену дуготрајност и „успјешност“, учити да се увијек изнова враћају никада анахроном, већ добро осмишљеном, просветитељском концепту - Sapere aude! - имај храбрости да се служиш сопственим разумом. Као и, људској врсти иманентној, вјештини „уосјећавања“ и отпора безумљу. Као и свијести о томе да су идеолошке, политичке и конфесионалне окупације увијек зачете у (наученој) мржњи. 

7. мај 2022.

инистарство културе опет у функцији. Вијест која за црногорске прилике представља важан медијски наслов. У годинама које су означене као „ослобађање Црне Горе“ били смо ослобођени од министра културе оличеног у једној личности. Четвороструко Министарство просвјете, културе, науке и спорта као системска и концептуална грешка свој (не)учинак имало је у свим областима, али да видимо како у пољу културе. Одсуство програма и пројеката културног развоја, имало је за циљ вакумирање црногорске културе, уз неинспиративне наративе који су подгријавали вулгарну национализацију са српским предзнаком. На дјелу је било изругивање мултикултурализма. Додјељивање и сва изјашњења око Награде Мирослављево јеванђеље можемо означити врхунцем таквог дјеловања Министарства. Право на културну разноликост са било којим етничким предзнаком које у себи не садржи модерност и промоцију креативних и универзалних потенцијала, обично заврши на страницама медија које излазе из рубрике Култура. Вриједности Закона о култури погажене су, без суштинског помака да се исти закон развија и дорађује. Нови Национални програм развоја културе није био у фокусу рада, и боље да није, јер сигурно би обиловао парадигмама дискурса културе са цитатима новије руске литературе. Провинцијализација културе, посебно погубна за малобројне народе и мале државе, била је једини стварни учинак који се као и сваки партијски и идеолошки покушај бављења културним системом завршавао рјешењима далеким од потреба и духа времена. У једном од саопштења Министарства једини аргумент да су нешто радили била је прича на тему Синдиката. Радници у култури, како то само гордо звучи. Или примјер Народ-

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ ОПЕТ РАДИ? У ГОДИНАМА КОЈЕ СУ ОЗНАЧЕНЕ КАО „ОСЛОБАЂАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ“ БИЛИ СМО ОСЛОБОЂЕНИ ОД МИНИСТРА КУЛТУРЕ ОЛИЧЕНОГ У ЈЕДНОЈ ЛИЧНОСТИ. ЧЕТВОРОСТРУКО МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ, КУЛТУРЕ, НАУКЕ И СПОРТА КАО СИСТЕМСКА И КОНЦЕПТУАЛНА ГРЕШКА СВОЈ (НЕ)УЧИНАК ИМАЛО ЈЕ У СВИМ ОБЛАСТИМА

ног музеја Црне Горе, институција без програма, без гријања, без директора или са истима у партијском маниру. Далеко од стандарда умјетничке продукције и стандарда заштите културних добара. Имали смо такве примјере и раније, јер култура се увијек добро уклапала у ПР, лични или партијски, чије дејство обично траје тек један или неколико дана. Година и више дисконтинуитета Министарства културе у систему извршне власти и одсуство савремене и одговорне културне политике као једне од суштинских јавних политика за свако друштво посебно се одражавала на градове, који иначе недовољно улажу у културу. Град јесте примарни носилац развоја културе, исто као што градови широм свијета постају узбудљиви управо због културе. Можда из таквог дејства јавне политике у пољу културе на националном нивоу, донесу неке другачије стратешке позиције културе на локалном нивоу у будућности. За сваки случај, наравно! Повратак Министарства културе унутар система извршне власти ну-

жан је корак неког новог почетка, али и опомена свима да у будућности не банализују питање културе. Црногорско друштво вапи за савременим и иновативним јавним политикама у свим областима, политикама које системски подстичу разнолике теме културе, од стваралаштва, баштине, креативних индустрија или мањинских култура. Њиховом повезивању са другим секторима, као и ослобађању од страха према Црногорском. Такво потирање уз наопаке механизме заштите мањинских култура уз кич естетику етнизације, и одомаћено одсуство кри-

теријума посебно у том сегменту културе доводило је до појачане и све израженије етничке дистанце унутар Црне Горе и традицијске културе као јединог мјеродавног облика културног израза. Дух Закона о култури, који је јасно прописао деполитизацију културе, требао је да буде простор за њену бескомпромисну професионализацију како на националном, тако и на локалном нивоу. Кад ја тамо, а оно међутим, да се послужимо једним култним графитом. Није ни Закон, а ни Министарство гарант успјешности једне културе, али јесу предуслови за систем-

ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАНА БОЖОВИЋ

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

НАКОН ПЕРИОДА ВАКУМИРАЊА ЦРНОГОРСКЕ КУЛТУРЕ

ска рјешења културног развоја, јер у пракси и сам културни систем унутар свих његових различитих чинилаца има недефинисане границе сопственог подручја. Та недефинисаност се без културне политике још више појачава, а када имамо тотално одсуство линија подршке и некапацитиране институције онда је култура маргинална прича. У таквом амбијенту и умјетници одлазе, као што су многи и одлазили у деценијама када је Црна Гора била све оно што је био покушај да буде опет. Провинција или у Слобино вријеме 27. изборна јединица. 

ОРВЕЛОВИ ОДГОВОРИ

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

чигледно је да постоје људи који своје заблуде и фрустрације (нарочито националне) доживљавају као клаустрофобичну тјескобу, и тај унутарњи притисак, порив – нагон покушавају наметнути другим. Клаустрофобична (великосрпска) тјескоба, пак, узрокује одсуство апсолутно темељних упоришта, и тада постаје све допуштено, све дозвољено. „Бајка“ о арбитрима - судијама, о њиховој легитимности на небу и земљи која „има и мора да се слуша“, јер је то „једина истина“!? За свијест човјека који чврсто стоји на ногама и посједује сву ширину схватања пожељних различитости у друштву, све горе наведено спада у домен патологије, згражавања и чуђења до којих граница се помјера фашизација друштва. Ништа велико, укључујући и ординарне (опасне) глупости, није урађено без велике страсти. На дјелу је секташење, једностраност, једноумност... у принципу све то одзвања шупље и унапријед је осуђено на пораз, сигуран пораз. Вјероватно ће се наћи и они који ће рећи: ево, опет овај нешто мудрује, пише, млати... борити се против фалсификата, клерофашистичких умотворина и накана, историјских обмана, делузија, надриисторије, безумља, мрака и

КЛЕРОФАШИСТИЧКА ФАНТАЗМАГОРИЈА

варварства, острашћене сулудости – остаје и постаје животни, лични, морални и сваки други императив! И, није ово сизифовски посао, како ми скоро рече „добронамјерно“ један познаник. За додатно схватање деконструкције и фашизације црногорског друштва увијек је актуелан Џорџ Орвел и његов свевремени есеј „Биљешке о национализму“ из октобра мјесеца 1945. године. Орвел, у есеју напомиње да нико ко себе сматра интелектуалцем, у савременом свијету, не може бити незаинтересован за политичка збивања. Код нас су интелектуалци „мртво море“, добар дио званичних институција, као и невладиног сектора - тиховатељи који „мудро“ посматрају са стране како се Црна Гора претвара у полигон за великосрпско – четничко оргијање. Наравно, треба изузети све оне које или који имају храбрости да без калкулација УВИЈЕК мисле својом главом, стану на црту, било кад и било коме. Више

пута је ово написано и речено, и треба га понављати. „Национализам не треба бркати с патриотизмом“ – написа Орвел. Дакле, за овдашње душебрижнике који упорно тврде да у Црној Гори постоје „два национализма“, додатно појашњење – НЕ ПОСТОЈИ ЦРНОГОРСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ! Јер, па још једном Орвел: „Под патриотизмом подразумијевам приврженост одређеном мјесту и одређеном начину живота за које неко вјерује да су најбољи на свијету, али нема жељу да их намеће другим људима. Патриотизам је по својој нарави дефанзиван, како у војном тако и у културалном смислу“. Урбицид - геноцид у Украјини, „специјална војна операција“ како објасни Путин. Којим појмом обухватити агресију, рат и напад на суверену државу? Украјинци морају коначно схватити да нијесу Украјинци??? Црна Гора је „пројектована да буде мала Украјина“, навод митрополи-

НИШТА ВЕЛИКО, УКЉУЧУЈУЋИ горци??? Цетиње ће бити нови Маријупољ, нова Сребреница??? То је И ОРДИНАРНЕ (ОПАСНЕ) мјера „братске“ љубави?! „Националист не само да не осуГЛУПОСТИ, НИЈЕ УРАЂЕНО БЕЗ ђује звјерства које почини његоВЕЛИКЕ СТРАСТИ. НА ДЈЕЛУ ЈЕ ва страна, већ и посједује завидну способност да за њих уопће и СЕКТАШЕЊЕ, ЈЕДНОСТРАНОСТ, не чује“ – још једном Орвел. ЈЕДНОУМНОСТ... У ПРИНЦИПУ „Ми више не треба да славимо 9 мај“– бивши предсједник владе СВЕ ТО ОДЗВАЊА ШУПЉЕ И Здравко Кривокапић. „Сваког националиста прогони вјеровање да УНАПРИЈЕД ЈЕ ОСУЂЕНО НА се прошлост може мијењати. Он проводи један дио свог времена у ПОРАЗ, СИГУРАН ПОРАЗ

та црногорско-приморског Цркве Србије Јоаникија Мићовића. А, Милутин Мићовић прозбори да украјински сценарио није немогућ у Црној Гори. Наравно, нико нормалан не прижељкује тако нешто, рече он, али… кад „Црногорци испразне из себе свој духовни садржај, који држи национално-културна матрица српство, постају – нико или нула-људи“, угонета „луча тамом обузета“ Милутин. Кад ће Црногорци коначно схватити да нијесу Црно-

неком свијету фантазије… Кључне чињенице се потискују, датуми мијењају, цитати се ваде из контекста и преправљају тако да им се промијени значење. Догађаји за које се држи да се нису требали догодити се не спомињу, и на крају поричу.“ Ево (опет) Орвеловог одговора. Могли би вршити компарације унедоглед. И за крај, умјесто закључка: Белведер и Цетиње - мјера патриотизма и љубави!!! Ово, без имало патетике. 

7. мај 2022.

Никада! Кад Јоковићу то једном постане јасно, он ће од српског шовинисте постати грађанин што се, наравно, не може тако брзо очекивати. Има у групи Јоковићевих министара, који су тек добили прилику да се покажу и у које унапријед не треба сумњати, један човјек за кога потписник ових редова на основу само властите интуиције тврди да је ријеч о посебно часној особи. То је министар спорта Василије Лалошевић. Никада потписник ових редова није имао част да се са господином Лалошевићем лично упозна, али је одавно уочио да се ради о искреном приврженику и борцу за црногорски спорт, који се тако људски умије радовати сваком успјеху црногорских спортиста и међународном угледу који спорт обезбјеђује држави Црној Гори. Док се многи труде да се преко спорта примакну државној каси, из које се често не баш рационално троши, потписник ових редова је једноставно убијеђен да ће господин Лалоше-

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

е зна се тачно када су настале гладијаторске игре. Њихово поријекло већина историчара тражи у обичајима старих Етрураца који би жртвовали људе боговима на тај начин што би заробљенике натјерали да се до смрти боре једни против других. Римљани, практични какви су били, одмах су увидјели значај гладијаторских игара. Додуше, мало су их модификовали. Тако су гладијаторске игре постале забава за богате, али још важније за сиротињу. Хиљаде гладних и обесправљених би клицале и навијале. Али коначну одлуку је наравно доносио император који би потезом палца нагоре или надоље одлучивао о животу и смрти. Гладијаторске игре су биле значајне из више разлога и реално су представљале претечу популизма. На њима би се сиротињи послала порука да су и они дио друштва и да свемоћни римски император и о њима мисли. Заузврат би се сиротиња радовала карневалу крви. Тај карневал крви је био једна од ријетких ствари која би давала смисао њиховим јадним и тужним животима. Гладијаторске игре су почеле да губе на значају у 3. вијеку нове ере, а коначно их је укинуо римски цар Константин (први римски цар који је прихватио хришћанство) да гладијаторске игре нису у складу са хришћанском етиком. Али забава за сиротињу је увијек морала да се нађе, јер је гладна и докона сиротиња вазда опасност за друштвени поредак. Тако се овај спектакл наставио кроз организовање јавних погубљења и

ПРАВИ КРАЈ ЈОКОВИЋЕВЕ ЕРЕ

СВЕ ДО САДА ЈЕ ВЛАДИМИР ЈОКОВИЋ МОГАО КОМФОРНО ДА ИЗИГРАВА ОБИЧНОГ СРПСКОГ НАЦИОНАЛИСТУ КОЈИ ЈЕ УЗ ОПШТИ НАЦИШОВИНИСТИЧКИ КУПЛЕРАЈ, КОЈИ ЈЕ ОДНЕДАВНО БИО ПОТПУНО ЗАГОСПОДАРИО ЦРНОМ ГОРОМ, ДЈЕЛОВАО САМО ТОЛИКО КАО - АЈД АЛИЈА ДА ЈЕ ВИШЕ ВОЈСКЕ. САД ЈЕ ПРИНУЂЕН ДА СА СВОЈОМ СИЛОМ ОД ШЕСТ МИНИСТАРСТАВА И ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИМ МЈЕСТОМ У ПАРЛАМЕНТУ УЂЕ У КОНКРЕТНУ ПОЛИТИЧКУ АРЕНУ И ТАКО СВОЈИМ СРПСКИМ ФОЛКЛОРОМ ЉОСНЕ О ТЛО КОЛИКО ЈЕ ДУГ И ШИРОК вић скрупулозно водити рачуна о сваком еуру, свакој инвестицији уложеној у црногорски спорт. Толико о господину Лалошевићу за чије именовање као министра спорта потписник ових редова даје обје руке. Нажалост, кад је ријеч о политичкој партији којој Лалошевић припада потписник ових редова му не би указао ни толико повјерења да му из продавнице може донијети бурек! Но, вратимо се блиском Јоковићевом суноврату. Он је већ првог дана нове владе у скупштинским клупама доживио отворене шамаре поводом његове тврдње да је окупатор створио Црногорце, несвјестан да би његове Србе много трајнији османски окупатор давно претворио у Турке. Његова бесловесна и непотребна мржња на националне Црногорце још ће га коштати. Отворена подвала оснивачу његове странке, покојном Момиру Булатовићу тврдњом да је Момир био Србин иде само у повећу збирку Јоковићевих несојлука.

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

идите ли како се мандатар Дритан Абазовић цинично спрда са великом Јоковићевом силом. Дритан једноставно, као да неће, каже само толико да ће потписати такозвани темељни уговор ако буде у складу са Уставом. Дритан и сви нормални одавно знају да је темељни усклађен са Уставом да би давно био потписан. Због чега би се тако завјеренички крио од јавности? Јоковић још не зна, а ускоро ће му се казати само, да Црква Србије никад неће ништа понудити држави Црној Гори на потпис што је усклађено са Уставом.

ОЗБИЉНО ПРЕСТРОЈАВАЊЕ

Никада покојни Момир, и уз тврдњу да има црногорско име а српско презиме, или обратно, није рекао да је нецрногорац. Уосталом, он је својевремено свјесно потписао онај чувени хашки докуменат о црногорској државној

независности, послије којег га је онако слуђеног до краја сломила дедињска животиња. Грдно се варају и Јоковић и могуће предсједница Скупштине Данијела Ђуровић да ће се у но-

вонасталом политичком амбијенту лако спроводити досадашња злочиначка политика њихове партије. И у Влади и Скупштини сувише је јак отпор и њиховом антинато расположењу или негирању геноцида у Сребреници. Што год ко претпостављао или мислио тешко да ће новооснована мањинска влада, попут Кривокапићеве, бити баш фашистичка. Због тога клеронационалисти Алексе Бечића, или сви могући Вучуровићи, Зоговићи, Кнежевићи или Радуновићи, вриште до неба по црногорским трговима, јер им је неко отео из руку њихову омиљену играчку. Нема више – појела маца! Рат у Украјини им тако успјешно иде на руку да већ повраћају под ноћним сточићем и по постељини. Посебно им некако са Вучићем и његовом Србијом не цвјетају руже. Плашити се да ускоро из Србије не наступи големи избјеглички талас у Црну Гору, и то не ради асимилације Црногораца у такозвани српски свет, већ више због склањања главе од могуће надолазеће олује. Што ће се тек догађати са Русима омиљеним ликовима у Црној Гори попут Дејана Вукшића или Владимира Божовића, не дај боже, бившег потпредсједника Скупштине, или њихових ужих тимова, можда је прерано прецизирати. Чак је и формирање мањинске владе, од које се априорно и не очекују спектакуларни резултати, мада нијесу искључени, тренутак за озбиљно престројавање унутар не само страначког спектра. Ко то не осјећа, обрешће се на трговима на којима се све узалудније запомаже. 

„ЗАБАВА“ ЗА СВЕ

ИГРЕ ГЛАДИЈАТОРА ЗАБАВА ЗА СИРОТИЊУ ЈЕ УВИЈЕК МОРАЛА ДА СЕ НАЂЕ, ЈЕР људску правду, повратак смртне казне, пријеке судове, тријумфуЈЕ ГЛАДНА И ДОКОНА СИРОТИЊА ВАЗДА ОПАСНОСТ ЗА ју са кармом и судбином. ДРУШТВЕНИ ПОРЕДАК. ТАКО СЕ ОВАЈ СПЕКТАКЛ НАСТАВИО КРОЗ Недавно је Црну Гору потресла сигурно највећа афера од стицања ОРГАНИЗОВАЊЕ ЈАВНИХ ПОГУБЉЕЊА И СПАЉИВАЊА КРОЗ независности. Ухапшена је бивша предсједница Врховног суда под ЦИЈЕЛИ СРЕДЊИ ВИЈЕК. А СТРАДАЛИ БИ СВИ ОНИ КОЈИ БИ сумњом да је члан криминалне БИЛИ ПРИЈЕТЊА ПОРЕТКУ, КРИВИ ИЛИ НЕДУЖНИ СВЕЈЕДНО, организације. Да се разумијемо, по себи звучи страшно. То МОРАЛО СЕ УВИЈЕК ПРИНИЈЕТИ ЖРТВЕНО ЈАГЊЕ. ЕВОЛУЦИЈА само значи не само да је бивша предсједница осумњичена за тешка СЕ НАСТАВИЛА И СТИГЛА ДО ПОРТАЛА И ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА thenewsmarket.com

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

У ТВРЂАВИ СНА

Андре Масон, 1983.

спаљивања кроз цијели средњи вијек. А страдали би сви они који би били пријетња поретку, криви или недужни свеједно, морало се увијек принијети жртвено јагње. Еволуција се наставила и стигла

до портала и друштвених мрежа. На њима масе жедне правде, а богами неки и жедни крви, истресају своје фрустрације системом. Многи од њих скривени иза лажних имена призивају Божију и

кривична дјела, већ и да је цијела једна грана Система (правосуђе) комплетна компромитована, па из свега слиједи једно логично питање: ко то може да тужи и да суди Весни Меденици у овој држави када је посљедњу ријеч о именовању тих истих што треба да је туже и да јој суде дала управо Весна Меденица? Али, за ову причу конкретно мене занима један други феномен. Одједном се у Црној Гори пробуди грађанин. Храбар на друштвеним мрежама да каже „вјешајте је“, „спалите је“, „на ћелаво је ошишајте“. Мени се по глави врзма од тада једно питање. Гдје је био и шта је радио наш грађанин угледни свих ових година док је Весна Меденица ведрила и облачила правосуђем у Црној Гори? Протестовао, слао писма страним амбасадама. Не, не, грађанин наш угледни је углавном ћутао. Али да је само ћутао ни по’ јада. Многи од тих грађана су гледали како да „ухвате везу“ код исте те предсједнице суда како би: запослили

дјецу, супружника, притегао судија да донесе одлуку по њиховој вољи (треба ли рећи често незакониту и да је увијек тај грађанин угледни знао да је незаконита). Па шта нам ово све збори о нама? То нам лијепо каже да смо ми друштво без грађанина, у којем се свака борба која излази из оквира личног интереса држи за будалаштину. Па забога, због тога је овдје све и лажно. Лажни су вјерници, лажни су сви идеали. Уосталом, јуначке легенде су и живе у друштвима у којима не постоји стварни живот. А на крају лаж роди фрустрацију која негдје мора да отчепи. Е ту се јасно види терапеутска улога коју имају Фејсбук, Твитер, коментари на порталима. Ту се лако најебемо и мајке и оца ономе кога кривимо за све наше промашаје. За оне најмање храбре ту су, наравно, лажни профили. На крају, морамо бити свјесни једног. Грађани Црне Горе такође сносе дио кривице за стање у којем се данас налази наше друштво. Сносе га у оном дијелу у којем смо кукавице и лицемјери. А то је нажалост огромна већина грађана Црне Горе. И питање које се намеће није заслужују ли кукавице правду и срећу, већ да ли заједница у којој доминирају они који немају зрна грађанске храбрости икада могу направити систем у којем ће се правда и срећа подразумијевати? Одговор је наравно потпуно одричан. 

7. мај 2022.

НЕЗАВРШЕНО КОРИТО У КАМЕНУ ИЛИ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ок нам око Цетињског манастира коло воде уз Даницу Црногорчевић, сви испуњени жељом да ово буде нова Украјина, чини се депласирано писати о културном насљеђу. Са друге стране, можда и нема бољег момента да се прича о црногорским завјештањима и слојевима културе који су настајали током времена на овом простору. За ову причу посебан повод нам даје и недавно објављена књига црногорског философа и публицисте Слободана Боба Чукића, под насловом „Од Подгорице ка Цетињу – Стара Црна Гора с истока“. Јер, од Подгорице ка Цетињу, а и у обрнутом смјеру, настала је и кроз миленијуме се развијала црногорска држава, народ и нација. Као што то није могла да прећути, ни да прецрта и опорекне чак ни САНУ, ови крајеви су настањени још од праисторије, о чему нам данас свједочи нађени материјал из Загоре или пећине Короњине. Баш од тих најстаријих времена, кроз врлетни камен онога што ће касније бити Стара Црна Гора, усијецају се стазе и путеви, граде насеља и пода и ничу тумули знаменитих покојника. Камен по камен, слаган један уз други у сувомеђине, говори о настајању слојева црногорске историје кроз миленијуме. Све то, ставио је Слободан Чукић, за нас, између двије корице, на више од 700 страница у 16

Баш због свог изврсног познаДОК И ДАЉЕ ТРАЈУ вања литературе, можда боље ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ ПОКУШАЈИ рећи њене мањкавости и у кваи у квантитативном ДА СЕ ПОТРЕ И ОБЕЗВРИЈЕДИ литативном смислу, Чукић гради свој правац СВЕ ЦРНОГОРСКО, ДА СЕ истраживања, који се често мимоилази са досадашњом црноКУЛТУРНО БЛАГО ОВОГ горском историографијом и другим сродним наукама. Управо ПОДНЕБЉА ПРЕТОЧИ оно што су нам, до сада, из идеИ ПРИПИШЕ ДРУГИМА, олошких или ко зна којих разлоСЛОБОДАН ЧУКИЋ УЗИМА НА га, прескакали наши и извањистраживачи, он се труди СЕБЕ МИСИЈУ ДА ОТРГНЕ ОД ски да нагласи у свом дјелу. КрећуЗАБОРАВА СПЕЦИФИЧНОСТИ, ћи из најдубљих понора времена, које је једини траг оставило НАСЛАГЕ ОБИЧАЈА, ДУГО у камену, аутор покушава да успостави генезу култура и свије ТРАЈАЊЕ СА КАМЕНОМ И УЗ кругове цивилизација које су проКАМЕН, НЕВЈЕРОВАТНОГ хујале овим поднебљем. Са њим, на овим страницама, пролазимо УНИКОМА КОЈИ ДАНАС епохе илирско-хеленске културе, НАЗИВАМО ЦРНА ГОРА преко остатака Рима, па све до

поглавља. Док и даље трају вишедеценијски покушаји да се потре и обезвриједи све црногорско, да се културно благо овог поднебља преточи и припише другима, Слободан Чукић узима на себе мисију да отргне од заборава специфичности, наслаге обичаја, дуго трајање са каменом и уз камен, невјероватног уникома који данас називамо Црна Гора. У томе, аутор се не служи само литературом, којом изврсно влада, већ улази у изворе предања, легенде, а не либи се ни од отворених разговора са мјештанима, сеоским памтишама, ловцима и чобанима. Сви они помажу му да сачува и уреже у колективно памћење црногорског народа, филигранске слојеве цивилизације на овом простору.

времена настајања модерне државе Црне Горе у XIX вијеку. У тој причи ниједна ствар, ниједан камен, ниједна богаза или козја стаза није неважна, јер свака је śедок времена и прича о континуитету живота овог простора. Стога, ни оно старо камено корито, незавршено и одбачено од творца, сада је лични ауторов проналазак и подśетник да се и овђе радило и градило, живјело и умирало, вољело и ратовало од давнина. Вјешто се носећи са погрешним интерпретацијама, намјерним кривљењима бити, скривања истине и суштине, коју смо сријетали кроз досадашњу „нашу“ историографију, аутор нам наглашава и отвара нове погледе на циклусе и епохе црногорске прошло-

ИВА МАНДИЋ

ОД ПОДГОРИЦЕ КА ЦЕТИЊУ – СТАРА ЦРНА ГОРА С ИСТОКА

сти, за које смо и сами мислили да их познајемо. Зато велику пажњу у књизи добија питање црногорског племена и његове генезе. Постојањем и опстајањем овог чисто црногорског феномена, наша наука се мало бавила до сада, а сви закључци наводили су на непознавање бити Црногораца и свођење на уопштене ставове антропологије. У том смислу, наши, а нарочито извањци који су посветили пажњу црногорском племену, трудили су се да га објасне формулама Леви Штроса и поистовјете са амазонским племеном. Овако накарадно постављене теореме својим радом експлицитно побија Слободан Чукић. Улазећи у дубину црногорског позног средњег вијека, феудалних држава Балшића и Црнојевића, он системат-

ски трага за првим поменима ратничких дружина и катуна из којих ће касније настати црногорска племена. Проводећи нас кроз ратове Стефанице Црнојевића са смедеревским деспотом и млетачке изворе о куповању „услуга“ ратничких дружина под Скадром, аутор нам показује настајање појма катуна у његовом првобитном значењу. Тој маси малих самоуправних заједница, чврсте хијерархије, које можемо пратити у изворима, кроз XV вијек, посебан дах и чар дају Власи, који су вјероватно и били основа за њихово настајање. О њиховом обитавању на простору Старе Црне Горе, како нас информише аутор, с́едоче бројни топоними који су се задржали до данашњх дана. Но, све то не би била превелика специфичност, да са падом феу-

„ЈУГОСЛАВИЈА 2080“, САША ЏИНО: КАДА БИ МОГЛИ СВЕ ИСПОЧЕТКА, ГДЈЕ БИ ТАДА ПОГРИЈЕШИЛИ? Аднан БАЈРОВИЋ

„ЈУГОСЛАВИЈА 2080“ ЈЕ, ИАКО ФУТУРИСТИЧКИ, РОМАН КОЈИ ПРИЈЕ СВЕГА ПРИЧА О ЧОВЈЕКУ СА БАЛКАНА. ОНОМ ПРОШЛОМ, ОНОМ САДАШЊЕМ, ОНОМ БУДУЋЕМ. EVERYMANU КОЈИ ЋЕ ЗАУВИЈЕК ХОДАТИ ОВИМ БРДОВИТИМ ПРОСТОРОМ

војим новим романом „Југославија 2080“ млади бх. писац Саша Џино у своје дјело уноси оно што до сада није имао у својим дјелима – политику. Једном приликом ми је неко рекао како политика не може без културе. С друге стране, култура може без исте, али и када бира да буде њен фокус то чини на начин да је анализира, пропитује, побољшава. У жанровском смислу, писац научне фантастике, када се хвата у коштац са темом политичке природе пред собом има двије опције: или ће наратив користити за свој политички свјетоназор или ће пустити да наратив сам исприча оно што се треба рећи. У квалитативној основи то је оно што, у најмању руку, диференцира доброг и лошег писца. Саша Џино је са три романа и двије збирке прича иза себе довољно стасао као писац, с фундаментал-

СИВА СЛИКА СТВАРНОСТИ

но искристализованом естетиком, да познаје све романескне токове којима би на прави начин могао испричати квалитетну причу. А „Југославија 2080“ је, иако футуристички роман који игра на рачун носталгије, роман који прије свега прича о човјеку са Балкана. Оном прошлом, оном садашњем, оном будућем. Everymanu који ће заувијек ходати овим брдовитим простором.

ПРИЈЕ ЈЕ БИЛО БОЉЕ! Џино припада младој генерацији бх. писаца који нису искусили период старе Југославије, али је на сваки могући начин осјетио посљедице њеног распада. И како године пролазе, о југоносталгији се све чешће говори. Носталгија може бити моћно оружје у рукама писца, али може произвести и супротан ефекат. У било којем временском периоду да живи, човјек ће увијек говорити како је некада раније било боље. Но, да ли је заиста било боље? Управо с овим терминима се Џино поиграва у „Југославији 2080“. И да ли би ново формирање велике балканске државе исправило све старе грешке или би поново направили све исто. „Југославија 2080“ задржава исту наративну форму коју је Џино успоставио у њеном претходном дјелу У чаробњаковим шеширима. Чита-

тељ прати осам ликова, а сваки од њих му се представља засебним поглављем. Како се прича запетљава, а ликови крећу, и њихови путеви ће се преплитати. Успостављена је нова СФРЈ, а на Мјесецу и Марсу се налазе југословенске колоније. На Меркуру је изграђен затвор, својеврсни симулакрум Голог отока. Осам ликова које пратимо, осам другарица и другова, припадају различитим друштвеним слојевима, од рудара на далеким астероидима до политичара у врху Партије. Али, без обзира на све покушаје да се одржи структуирано и уређено друштво, ентропија је та која влада универзумом и догађаји који ће ликове романа счепати у канџе открит ће једну сурову – надасве универзалну – причу.

КАРИКАТУРАЛНИ РЕАЛИЗАМ

Оно што Џинине романе чини тако дистинктивно другачијим од бх. књижевне продукције није само припадност жанру. Репертоар његових ликова је читав један спектар свакодневних људи, без обзира на њихов друштвени положај. Међутим, карактер који им он даје је блиставо оригинално осмишљен, а опет је некако оличење наших простора. Можда ће се некоме чинити да претјерујем, али Џинини ликови посједују дозу онога што бих назвао карикатуралним реа-

лизмом. Сваки лик је карактерна студија свакодневног човјека којег можете срести у лифту, на пијаци, у трамвају, видјети на ТВ-у, рекламама, постерима итд, а можда чак и познајете покојег. Али тај реалистични приказ домаћег човјека Џино провлачи и кроз карикатурални конвертор чиме он постаје симбол свог карактера. И док су се бројни аутори с нашег говорног подручја окушали у таквим естетичким акробацијама, бројни су изгубили контролу над својим дјелом. Видојковић је у свом дјелу „Е баш вам хвала“, баш као и Џино, имао идеју о Југославији која је опстала, која је доживјела цyбер будућност. Али карикирање ликова из поп-културе с лошим хумором на нивоу Курсаџија, Видојковићев роман је свело на бљутаву масу ријечи која је имала потенцијал да буде квалитетно дјело. С друге стране, „Југославија 2080“ показује сво бљештавило једног књижевног талента. Развој ликова је конзистентно дозиран у равномјерним и, са радњом, комплементарним низовима. Осим тога, Џино показује завидну разину драматуршких способности. Поједини аутори тешко излазе на крај са два или три лика и дијалогом међу њима, а Џино је креирао свијет који се врти око барем двадесетак карактера. „Југославија 2080“ посједује дијалошке секвенце у

којима учествује и по шест ликова, а Џино њиховим репликама и учешћем у разговору барата попут жонглера. Управо је процес разградње радње преко ликова оно што Џину вјероватно сврстава у исту раван с великим писцима научне фантастике, а нас подсјећа на све разлоге зашто волимо читати творевине писане ријечи.

СЛИКА СВИЈЕТА ЈЕ СИВА, ЗАР НЕ?

Нова Југославија у овом роману је држава која је доживјела страховит технолошки развој. Градови који леже на брдовитом Балкану изгледају попут кибернетичких чудовишта cyberpunka. Технологија којом се Југословени користе доживјела је такав напредак да биоинжињеринг и cyber-медицина постоје у пракси. У ствари, све оно што Џино намишља у свом наративу је плаузибилно. Штавише, чак и када је ријеч о хиперболичком приповиједању стилистички је дозирано да не изгледа out-of-place и на силу убачено у текст. Свијет који Џино ствара у „Југославији 2080“, а са њим научно-фантасични имагинаријум, колико год изгледао претјераним, игра јако битну улогу. Он нам управо преко тога показује како без обзира на вријеме, без обзира на технологију, без обзира на сав прогресивни сте-

oslobodjenje.ba

далне Зете Црнојевића, ове дружине не иступају пред Млетачким сенатом као јединствена политичка цјелина са Општим црногорским збором и његовим представницима. Иако свесрдно заобилажена у нашој науци, ова појава је била и остала јединствени политички феномен у историји Европе. Један народ, сводећи своје границе на минимум, скоро обезглављен у смислу политичком и руководећем, израз своје борбе за слободу налази у племенском удруживању и заједници братстава. И ту се феномен не зауставља. Кроз крвно сродство братственика, Црногорци налазе начин да увежу и премосте чак и вјерске разлике међу собом. Једини реститут феудалног друштва у Црној Гори остаје црква, која озбиљнију политичку улогу почиње да има тек од краја XVI вијека. Посебну пажњу аутор посвећује владици Мардарију Ускоковићу из средине XVII стољећа. Ову велику личност црногорске историје, неправедно занемарену, подиже на ниво који заслужује. Његова тежња да се постигне договор о прихватању уније са Римом, до сада представљана као „смртни“ гријех и чир на „светосављу“ Црногораца, описана је тачно и без идеологизације. Једноставно то су захтијевале потребе црногорског народа у том тренутку, а Чукић нам говори о великом угледу Мардарија у народу и тиме разбија црну легенду о наводном његовом кажњавању. Књига „Од Подгорице ка Цетињу“ јединствено је врело знања о црногорској прошлости и културном насљеђу овог народа. Оно што нам доноси њен аутор, до сада је попут недовршеног каменог корита чамило на црногорском Сунцу на граници заборава, али на нама је да све то сачувамо и вратимо на мјесто које му припада. Да будемо оно што заиста јесмо, а не оно што о нама други причају. 

Саша Џино на промо постеру за књигу

пен човјечанства, механизам хисторије наставља да меље готово једнако као и прије 30, 60 или 100 година. Свијет у „Југославији 2080“, као ни један други у ранијим Џининим романима, није оптимистичан. Слика свијета је, у најмању руку, сива. На нама је сада да одлучимо да ли желимо да је учинимо стварном или да је оставимо у фикцији. У коначници, „Југославија 2080“ је дјело које ће задовољити научно-фантастичне сладокусце, пробудити југоносталгичаре, те све у свему сваког читатеља забавити, зачудити, застрашити, запитати. Саша Џино паметно користи оквире научне фантастике унутар којих размишља о будућности и шта она значи за људе. А својим писањем ће вјероватно потаћи да исто учините и ви.  oslobođenje.ba

kupindo.com

7. мај 2022.

Но, зар тиме није доведена у ћорсокак свеприсутна економска филозофија признањем о природи апсолута? Јер ако је новац „братимљење немогућности“, како да егзистирају напоредо „видљиво божанство“ и „апсолутни дух“ него тако да први купује други, или обратно, бивајући произведен од првога, производи за њега идеологијско оправдање и остварење, „озбиљење“?

МОЋ ПРИВИДА У велико и златно доба антике, кад је Платон писао своје Федоне и Гозбе, жена ако није била хетера, вриједила је колико и четири краве. А то је био поприличан новац. Нисам сигурна да се многи Атењанин не би радије одлучио за четири музаре него за једну жену. И зар то није дубоко цинично не само за антику и Атењане, за филозофе и жене подједнако, већ и за нас, који се кунемо у грчка почела своје цивилизације?

ЕКОНОМИЈА И САВРЕМЕНИ СВИЈЕТ

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

евиза економије капитализма која допушта неограничену слободу конкуренције и подразумијева немијешање државе у економска питања, то је начело индустријског и постиндустријског капитализма. Сада је неважеће. Напротив, државе диктирају економију. Инструментима закона или силом. Или на оба начина. Ратна је економија само наизглед апсурдна. Једина владајућа, економија рата показује сво наличје старих идеологија и технологија. Њемачка лифра преко Словеније на европски исток старо оружје да би новим „ојачала“ словенске арсенале и границе ЕУ. Не сјећам се да су у хрватско-српско-муслиманском рату судјеловали словенски грађани или тенкови. Један слупани фићо био је све што су становници Словеније изгубили. Колико су новака и новаца изгубили у том рату након распада СФРЈ заиста је реторичко питање. Сви знамо на њега одговор, иако љубазно шутимо о томе. Сјећам се да су ми Мокрице, најближе - и једно од најелитнијих словенских излетишта - биле и пјешице доступне тих раних 90-их. Да предахнем у енглеском врту од хрватске буке и српског бијеса. Већ су се тада у старом парку рушила огромна дебла да би се америчким голфистима – олити вуцибатинама - створио простор за предах викендом. И тада су Словенци већ започели с толарима, својом валутом. Јанез Бољка, сјајни скулптор и сликар, израдио је скице за нове кованице. Небу хвала, мени новац није ни апстрактна ни криптокатегорија, управо у пропорцији моје гадљивости према њему. Такав облик односа његујем откад знам за себе, премда не могу рећи да сам икад била без новаца. Онако како би можда било примјерено за књижевницу између, из или иза ратова. Тај темељни осјећај одвратности најприје је на тактилној разини, уз додир папирнатих апоена, похабаних новчаница: као да преносе кугу свих прстију које их су додиривали прије мојих. И сама идеја да нешто посједујем у облику свежња папира који

О НОВЦУ LAISSEZ FAIRE, LAISSEZ PASSER

су вриједносни еквивалент за некретнине, капитал, дионице, или било који други економски или финанцијски појам, чини ме несигурном и признајем, нервозном. Ово није хињени осјећај, него стваран, збиљски проживљен. Код луциднога Данила Киша нашла сам у постхумно објављеној причи Дуг алузију на Иву Андрића. Сам је пак нобеловац закривен иза Рајке, своје једине главне романескне протагонисткиње, у роману Госпођица. Треба ли рећи да је шкртост, коју тврдице зову рационалношћу, један од феномена старости. Расипање и штедљивост, два пола једне исте феноменологије.

БЕЗ СВОЂЕЊА РАЧУНА Морам рећи да сам најслободнија кад сам без динара у такулину. Све тада имам кроз гледање идеалном безинтересном спознајом. Све је тада лебдеће и лако. Нема одговорности, полагања или свођења рачуна. У тој посебној бестежинској перспективи и свијет и људи, и таштине и вриједности, све ми изгледа боље и веће него што је у реалности. И заиста, лакша ми је торбица без златних картица, dinersa, mastercardova, без ичега што би претпостављало и укључивало конзумеристичко трошење или плаћање. Научили су ме економисти с којима сам дуго радила, да је и кеш, готовина у новцу мјесечне плаће или мировине само роба. Којом се купује друга роба, па и новац. Многи су се обогатили на трговању новцем: куповали би за динаре њемачке марке, па за марке еуре, па прали новац, па отварали off-shore компаније. Сјећам се повијесних лекција око банака. Прве су се појавиле у Италији у вријеме ренесансе. Испод банка, испод руке, значи нелегално трговање. И данас је лако купити рибу, сир, месо или одјећу испод руке, на отвореном, на тржницама. И којешта друго. Њемачки филозоф чије умне утопијске пројекте и данас плаћамо

високим каматама, добро је знао збиљску вриједност новца. О томе говори овако: „Божанска снага новца лежи у његову бићу, као отуђеном, оспољеном, оспољавајућем, родном бићу човјека. Он је оспољена моћ човјечанства.“ (Потцртао К. Маркс). И нешто даље: „Као то посредовање новац је истинска стваралачка снага“ (Рани радови). „Тиме... што посједује својство да све купује, тиме што посједује својство да присваја све предмете, новац је предмет у еминентном смислу. Универзалност његова својства је свемоћ његова бића; стога он важи као свемоћно биће… новац је сводник између потребе и предмета, између човјека и човјекова средства за живот. Али, што ми посредује мој живот то ми посредује и постојање других људи за мене. То је за мене други човјек.“ (Рани радови, 270). На балканским просторима који су једно од средишта Старог континента, продали смо све антиинтелектуалцима и новопореткашима. Купили су новцем све што се могло купити. Они су стубоком, из темеља, срушили вриједности: појавио се демон нихилизма на дјелу. Питам се што ћемо једног дана одговорити нашим потомцима кад буду питали коме смо све продали душу? Колику ћемо листу гадова излистати? Или, треба ли прешутјети да је идеологија и пракса Октобарске револуције стајала дванаест милијуна њемачких марака које је В. И. Лењин донио из Швицарске 1917. г? Ова, и за наше доба лијепа сума, изгледа да је прави економски еквивалент бујици црвених револуција која ће запљускивати европски континент у XX. стољећу. Задњи међу њемачким класичним филозофима у једном ће промишљању рећи: „Апсолутно је дух, а то је највиша дефиниција апсолута“.

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

Умјетницима међу нама чини се да ни ризничко злато не би могло намирити муку или радост стварања. И ону невољу која му претходи, која му је увјет. Само страх од вођина ауторитета умјетнике може учинити ништавнима. Смрвити или поткупити, учинити их охолима или лудо храбрима… Скромност престаје с првим надницама, да не кажем наградама. Зарада, зарадити, садржи у себи опасну основу и ријеч: рад. Људски је рад незамјењив. Роботима или умјетном интелигенцијом. Брзи и нерадом стечен новац даје привид моћи и оличава моћ привида. Можда би компаративна економија као и компаративна литература открила многе замке и глупости о свјетскости рада и новца, камате и капитала. Кредит, којим се задужујемо код моћних банака или појединаца, показује сву биједу лихварења које је у подлози зајма и узајмљивања. Особни банкар, засебне собе у којима вас примају, камере којима сте изложени, банкомати и глупомати којима долазите до својег новца, све вас то чини неспокојнима. Али и дигнитет особа које су постављане на новчанице: од југославенског насмијаног Алије Сиротановића до хрватских бискупа и банова, пјесника и политичара. Или новосрпских новчаница у којима се смјењују династије? Задњи српски „династ“ упадом у платни систем СФРЈ с двије милијарде долара добрано је допринио да поједине чланице Федерације преиспитају смисао свог опстанка у таквој држави. Занимљиво би било проматрати и дужину свјетске економске кризе у размаку од скоро стотину година, од 1929. године до данас. Није ли бостонско испијање чаја најавило и срозавање рада и капитала на минималне вриједности, антиципирало појаву тоталитаризама и изњедрило цикличко понављање кризе сваких пет година у свим јавним, државним, политичким и сивим економијама? И занима ме, је ли итко израчунао колико стоји сат физичког, мајсторског или интелектуалног рада? На примјер сметлара и учитељице? Погађате гдје је већа плаћа. Чиме се мјери вриједност мајсторског а чиме интелектуалног рада? Метрима, односно сатима? Је ли икад у нашем друштву интелектуални рад био адекватно награђен? Хрватска књижевница Жељка Чорак израчунала је 90-их да је цијена стиха или дистиха двадесетак липа. Узвратила бих, не без ироније: па то је већ читав дрворед… 

7. мај 2022.

ИСТОРИЈА ГРАДИТЕЉСТВА НА ТЛУ ЦРНЕ ГОРЕ: НИКОЛА ДОБРОВИЋ

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

БОРБЕНИ ВИЗИОНАР ПОСВЕЋЕН АРХИТЕКТОНСКОЈ МИСЛИ СЛОБОДАН БОБО МИТРОВИЋ

рад добија на угледу, када у њему постоје објекти архитекте Николе Добровића. Та срећна околност се десила Прагу, Дубровнику, Херцег Новом и Београду, што олакшава долазећим нараштајима изучавање његовог стваралаштва.

Родио се у Печују као млађи брат познатог сликара Петра Добровића. Студије архитектуре је започео у Будимпешти (1915), наставио и дипломирао у Прагу (1923) гдје почиње каријеру у атељеима чешких архитеката, касније самостално, приклањајући се интензивно покрету модерне. На позив Косте Страјнића (18871977), историчара умјетности, долази у Дубровник, конзервативну средину, са циљем да подстичу савремене процесе у архитектури и умјетности, у чему је донекле успио (1934-1941). Полемике из тих предратних времена актуелне су и данас на тему “стара-нова схватања”. Реализује низ приватних вила модерни-

Пошта у Херцег Новом

стичког стила: кубичних форми, наглашене тектонике, динамичних склопова, израслих из функције објекта. На свом ремек дјелу Гранд хотелу на Лопуду (1936) ствара и нови квалитативан амбијент, равноправно компонујући хортикултуру, обликовно и садржајно са оригиналном баштенском опремом, компаративно са архитектуром хотела. Капетан Антун Сесан, инвеститор Гранд хотела, има значајну улогу у стварању овог ремек дјела, што је Добровић увијек истицао да су жеља и повјерење инвеститора једнако значајни колико и архитект-пројектант. Придружио се НОП-у Југославије 1943. године и са групом стручњака ради на припремама за послијератну обнову земље. За директора Урбанистичког института НР Србије постављен је 1945. године, а 1946. за директора Урба-

нистичког завода града Београда. Радикалним, одважним визионарством није се уклапао у методе ондашње власти тако да није дуго остао на важним кључним функцијама. Арх. Спасоје Крунић касније каже: „Био је то прави човјек на правом мјесту, у погрешно вријеме, у погрешној средини“. Урбанистичка концепција Новог Београда (1946-48); Зграда Државног секретаријата народне одбране – Генералштаб, (1956-63) сада у рушевном стању послије бомбардовања 1999. године су његова једина дјела у Београду. Постаје професор Архитектонског факултета БУ (1947-1967), гдје 1951. уводи нови предмет - Савремена архитектура. О њему су написане десетине књига, публикација, научних радова од многих аутора, бавећи се стваралачким циклусима: Прашким

СЛОБОДАН МИТРОВИЋ

Никола Добровић (1897–1967) оличење је модерне архитектонске мисли и до данас непревазиђени стваралац: архитект, урбанист, градитељ, педагог, писац, мислилац, филозоф, храбри покретач нових промишљања у архитектури. Говорио је: „За борбу мишљења потребне су само двије ствари: борбеност и постојање мисли“. Био је почасни дописни члан Краљевског института британских архитеката - РИБА, Лондон (1959), дописни члан ЈАЗУ (1963), академик САНУ (1965) и члан десетине домаћих и страних асоцијација и удружења.

(1923-34), Дубровачким (1934-43) и Београдским (1945-67). Период стваралаштва у Херцег Новом и Игалу слабо је третиран. Проф. др Марта Вукотић Лазар, историчар и теоретичар архитектуре у књизи „АРХИТЕКТА НИКОЛА ДОБРОВИЋ Живот дјело и доба коме је припадао“ (2018) и проф. др Вељко Радуловић посвећују пажњу Херцегновском циклусу. Дјечје од јељење Завода за физикалну терапију у Игалу (1962) досљедно је његовој просторној филозофији и личном ауторском стилу. Он је међу ријетким архитектима који је цртао оно што је мислио и што је говорио. Примјер је потпуне усклађености мисли и дјела. У Игалу је демонстрирао своју теорију о „покренутом простору“ вођен новим сазнањима у психологији да човјек перципира простор у својој свијести, покренутим сликама. Он проучава одлику времена у сликама у којима налази и спаја архитектуру, науку и умјетност. Из тих сазнања архитектуру објекта рјешава односом компоновања маса, јаких волумена, визуелне енергије, експресије, секундарних детаља. Структура архитектонског дјела

супротставља се тродимензионалној геометрији, тј. античкој статичној представи о апсолутно лијепом. Објекат је склоп стереометријских облика, што је резултат његовог вишедимензионалног схватања експресивног архитектонског организма. Идеја водиља Добровићеве урбанистичке и архитектонске мисли је да се непосредно окружење мијења са духом времена, са неопходним очувањем карактера амбијента. Зато је у Дубровнику и Херцег Новом посебан предмет Добровићевог интересовања управо културно насљеђе у новој урбанистичкој диспозицији.

С обзиром да је Генералштаб у Београду у рушевном стању, Дјечја болница у Игалу је једини примјерак Добровићеве архитектуре „покренутог простора“. Реализовани објекти препознатљиви су у архитектури Херцег Новог: Регулациони план од Игала до Мељина (1953); Рецепција и портирница у љечилишном центру у Игалу (1958, срушено 1972); Маузолеј палим жртвама на Савини (1960); Зграда ПТТ (1962); Доградња зграде НО Општине (1962). Велики број пројеката није успио да реализује: хотел „Игало“ (1952-1960); Зграда Завода за физиотерапију и медицинску рехабилитацију „Др Симо Милошевић“ (1959); Стамбена зграда (1959); Аутобуска станица (1960); Синдикално одмаралиште (1962), ново здање хотела „Бока“ (1961); Републички пливачки центар, Градска кафана, Експрес ресторан, Дом културе (1962). Написао је преко стотину текстова, чланака и непоновљивих расправа објављених у зборницима, конгресним публикацијама и стручним часописима. За потребе наставе на Архитектонском факултету написао је пет књига из области урбанизма и шест из области архитектуре. Апсолутно посвећен архитектонској мисли, снажан борбени визионар, Никола Добровић био је чврсто увјерен да се добром архитектуром може рјешавати свеукупна сложеност човјековог битисања. 