Dnevni list Pobjeda 06.03.2021.

Subota, 6. mart 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 19864 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Aleksandar Šaranović podnio ostavku nakon samo 35 dana

Kompanija Uniprom KAP poslala dopis stečajnom upravniku

Pokrenuli raskid saradnje, radnici traže da premijer razgovara sa Pejovićem

I.MANDIĆ

POTRES U VRHU VOJNE BEZBJEDNOSTI Prvi čovjek Obavještajno-bezbjednosnog direktorata Ministarstva odbrane napustio funkciju

STR. 5.

KOMENTAR

Dubinu moga ushita nakon posjete likova iz „oslobodilačke vlade“ grobu kralja Nikole može izraziti samo poezija, pa sam za ovu priliku posudio pjesmu čuvenoga Arsena Dedića iz Kučah „Kralj i luda“ STR. 3.

Problemi za Građanski pokret Ura uoči lokalnih izbora u gradu pod Trebjesom D.MIJATOVIĆ

Poslanici koji su predložili izmjene Zakona o zaradama u javnom sektoru ne odustaju od inicijative da se povećaju plate ljekarima i profesorima iako je Vlada odbila taj akt

Mirjana POPOVIĆ-RADOVIĆ

SJEĆANJE KAO MORALNI ČIN

Moj memento mori Srpsko kolektivno pamćenje jednostavno ne radi kako treba.

Mitomanija je srpska boljka, njen usud i predznak propasti. Zato, neka moj memento mori sada kada je jasno da odlazim odavde, sa ovoga svijeta, bude u znaku crnogorstva iako po rođenju nisam Crnogorka

Bošnjak: Ako ne bude htjela vlast, očekujemo podršku opozicije

STR. 8. i 9.

Istorijski uspjeh naše rekorderke u skoku uvis na dvoranskom prvenstvu Starog kontinenta

» Piše: Milorad PUSTAHIJA

Dva osnivača „Crno na bijelo“ pozvali da se glasa za Demokrate Profesor iz Bara Stefan Đukić i građanski aktivista sa Cetinja Pavle Radević javno su pozvali da se na lokalnim izborima glasa sa koaliciju ,,Mir je naša nacija“, koju dominantno sačinjava STR. 3.

Demokratska Crna Gora Alekse Bečića

Nova kadrovska rješenja, potvrđeno pisanje Pobjede

Baćović direktor CNP, Marija Lompar na čelu NBCG Vuković u finalu Evropskog prvenstva STR. 15.

STR. 24.

- Nakon nekoliko dana iz medija sam saznao da kao izbor ne dolazim u obzir, rekao je Vasilj Jovović povodom imenovanja direktora Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“ na Cetinju

I.BOŽOVIĆ

» Prema informacijama Pobjede, Šaranović nije dozvolio da se unutar njegovog resora sprovode kadrovske promjene po naredbama sa strane, prevashodno po upustvima iz vrha nove Vlade Crne Gore. Odbio je, takođe, da pravi negativne bezbjednosne procjene za pojedine oficire Vojske Crne Gore koji iza sebe imaju značajne rezultate, ali su očito bili targetirani kao ljudi ,,bivše vlasti“ STR. 2.

Kralj i luda

2

Politika

Subota, 6. mart 2021.

POTRES U VRHU VOJNE BEZBJEDNOSTI: Prvi čovjek Obavještajno-bezbjednosnog direktorata Ministarstva odbrane napustio funkciju

Aleksandar Šaranović podnio ostavku nakon samo 35 dana!

PODGORICA – Vršilac dužnosti direktora Obavještajnobezbjednosnog direktorata (OBD) Ministarstva odbrane Aleksandar Šaranović podnio je ostavku na tu funkciju, saznaje Pobjeda iz više inostranih bezbjednosnih izvora. Šaranović je imenovan na sjednici Vlade Crne Gore od 26. januara za vršioca dužnosti ključnog bezbjednosnog resora u Ministarstvu odbrane, uz članove Kolegijuma Obavještajno-bezbjednosnog direktorata, majora Radula Čovića i Ivice Simonovića.

Iz Ministarstva odbrane nije zvanično saopšteno zbog čega se Šaranović povukao sa funkcije nakon samo 35 dana od postavljenja.

Prema informacijama Pobjede, Šaranović nije dozvolio da se unutar njegovog resora sprovode kadrovske promjene po naredbama sa strane, prevashodno po upustvima iz vrha nove Vlade Crne Gore. Odbio je takođe da pravi negativne bezbjednosne procjene za pojedine oficire Vojske Crne Gore koji iza sebe imaju značajne rezultate, ali su očito bili targetirani kao ljudi ,,bivše vlasti“ infiltrira u poslove pregovora o nabavci američke municije – bez prethodne saglasnosti ili provjere Ministarstva odbrane i partnera iz NATO. Za bezbjednosni sektor u Crnoj Gori je teška kompromitacija činjenica da je Simijanović, očito pripadnik najmanje jedne službe države koja je protivnik NATO, bio nezvanični „američki savjetnik“ u nabavci vojne opreme.

Poseban razgovor eksperti NOS-a su obavili sa Dejanom Vukšićem, v. d. direkora Agencije za nacionalnu bezbjednost, jer je prvi čovjek te kuće javno govorio da su službenici ANB-a nezakonito „palili povjerljive podatke“ na Žabljaku, ali i da je bilo neovlašćenog prisluškivanja.

Te izjave, koje je Vukšić uglavnom ekskluzivno davao isključivo koncernu Vijesti, sada su pod lupom bezbjednjaka iz NOS-a, jer prema NATO standardima ANB mora da koristi poseban server, da upotrebljava samo jedan originalni dokument, pa je nejasno koji su to klasifikovani papiri uništavani na sjeveru Crne Gore.

(NE)PRISTOJNI NALOZI

Prema informacijama Pobjede, Šaranović nije dozvolio da se unutar njegovog resora sprovode kadrovske promjene po naredbama sa strane, prevashodno po upustvima iz vrha nove Vlade Crne Gore. Odbio je takođe da pravi negativne bezbjednosne ocjene za pojedine oficire Vojske Crne Gore koji iza sebe imaju značajne rezultate, ali su očito bili targetirani kao ljudi ,,bivše vlasti“.

Drugi izvor našeg lista napominje da je iz Generalnog sekretarijata Vlade na čijem je čelu Božidar Milonjić stigao i nepisani nalog da se provjere svi tenderi o nabavci oružja i opreme tokom posljednje četiri godine, i „da se nađu“ nepravilnosti ili naznake koruptivnih radnji.

Iako nije zapisano, nalozi iz vrha Vlade otkrivali su populističke namjere da se ,,iščačkaju“ bilo kakav kompromitujući podatak za bivšeg ministra odbrane Predraga Boškovića i članove njegovog rukovodećeg tima.

To je još jedan nalog koji suštinski nije u opisu posla Obavještajno-bezbjednosnog direktorata i Šaranović je to pokušao da objasni ,,nalogodavcima“ ovakvih poslova, tvrdeći da je zadatak OBD-a drugačiji i da ne treba da preuzima nadležnosti koje pripadaju tužilaštvu ili unutrašnjoj kontroli.

Za sada nema podataka da li je i ministarka Olivera Injac takođe insitirala na zadacima za koje je Aleksandar Šaranović smatrao da nijesu u opisu poslova obavještajne zajednice, ali je izvjesno da je nezadovoljstvo kod prvog čovjeka bezbjednosnog vojnog sektora bilo toliko da je – podnio ostavku mjesec dana nakon postavljenja.

AFERA ZA AFEROM

Ostavka Šaranovića još jedan je dokaz da je novo rukovodstvo Ministarstva odbrane

Aleksandar Šaranović u kasarni „Marko Miljanov Popović“ u Maslinama

Ostavka Šaranovića još jedan dokaz da je novo rukovodstvo Ministarstva odbrane napravilo niz propusta u kadrovskim namještenjima, da je postojala zloupotreba ovlašćenja za pristup tajnim podacima i da je time ozbiljno kompromitovan sistem vojne i nacionalne bezbjednosti napravilo niz propusta u kadrovskim namještenjima, da je postojala zlopotreba ovlašćenja za pristup tajnim podacima i da je time ozbiljno kompromitovan sistem vojne i nacionalne bezbjednosti Pobjeda je već pisala o nezakonitim postupcima ministarke Olivere Injac. Prvo je, samo šest dana od ulaska u kabinet, 10. decembra, imenovala potpukovniika Veljka Mališića za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, bez prethodne odluke Savjeta za odbranu i bezbjednost o razrješenju oficira.

Time je Ministarstvo odbrane, prekršilo član 130 Ustava Crne Gore, Zakon o državnim službenicima i namještenicima i na kraju je - uprkos demantiju ministarke Injac, koji je suštinski potvrdio pisanje Pobjede - potpukovnik Mališić bio primoran da, desetak dana nakon pisanja našeg lista, sam podnese ostavku na funkciju državnog sekretara.

Dvije sedmice docnije, ministarka Injac je opet povukla potez pun kontroverzi, ime-

novanjem nekih ljudi u sam vrh vojnog obavještajnog sektora. Prije svega, postavljenjem majora Čovića za člana Kolegijuma OBD, bez prethodnih bezbjednosnih provjera. Da su one napravljene, svakako bi ministarka bila informisana da je major Čović svojeveremno, nakon provjere kontraobavještajne službe NATO, vraćen iz Poljske sa vojnih priprema za vježbu u Letoniji.

Kako je naš list već pisao, major Čović je uhvaćen u kršenju bezbjednosnih protokola, kada je na USB snimio i tako kompromitovao podatke o rasporedu jedinica NATO ,,koje su na isturenom prisustvu na Istoku“.

Uz sve te afere, Ministarstvo odbrane je, prema informacijama Pobjede, gotovo svakodnevno kršilO protokol o odobravanju pristupa tajnim podacima. Krug ljudi koji su mogli da koriste privilegovane podatke proširio se izborom Milana Kneževića za predsjednika Odbora za bezbjednost, pa su zapadni

RAZGRADNJA SISTEMA

Aleksandar Šaranović

partneri počeli da šalju ozbiljna upozorenja zvaničnoj Podgorici.

INSPEKCIJA NOS-A

Nije bilo samo kriptovanih upozorenja. Specijalni tim NOS-a (Nato office of Security) došao je 24. februara u Podgoricu sa namjerom da se uvjeri da li crnogorski bezbjednosni sektor poštuje striktne protokole zaštite tajnih podataka i da li je bilo narušavanja procedure u izdavanju dozvola za pristup tajnim podacima koje bi trebalo da kontroliše Direkcija

za zaštitu tajnih podtaka.

Tokom trodnevne ,,radne posjete“ stručnjaci NATO bili su u Ministarstvu odbrane, razgovarali sa ministarkom Oliverom Injac, v.d. direktorom OBD-a Šaranovićem, ali i sa potpredsjednikom Vlade i koordinatorom svih službi bezbjednosti Dritanom Abazovićem.

Nema zvaničnih objava da li je potpredsjednik Vlade morao ekspertima NOS-a da razjasni detalje afere „lažni diplomata“ i vlastite veze sa Stevanom Simijanovićem, čovjekom koji je uspio da se

Kao što se i očekivalo iz crnogorsksog sektora bezbjednosti nije bilo nikakvih informacija, čak ni za lojalne vladine medije, o posjeti stručnjaka NATO, kao ni o brojnim pogrešnim kadrovskim namještenjima.

Izvjesno je, međutim, da su čelnici vojno-bezbjednosnog sektora u Crnoj Gori imali problema da zapadnim partnerima objasne motive nekih imenovanja, neselektivni pristup tajnim podacima ili infiltriranje špijuna Simijanovića u bezbjednosni sektor.

Ostavka Aleksandra Šaranovića, sada je šamar novoj vlasti.

Još i gore: novi dokaz da se iza kulisa dešavaju politička prepucavanja i da traje rat unutar parlamentarne većine za kontrolu nad sektorom bezbjednosti. U tom ratu očito nema poštovanja pravila, osim jednog - da se sprovodi čistka profesionalaca lojalnih državi.

Sasvim je realno pretpostaviti da, sad već bivši, vržilac dužnosti direktora Obavještajnobezbjednosnog sektora, čovjek sa više od dvije decenije staža u obavještajnoj zajednici, nije želio da bude statista u toj predstavi.

A.RAIČKOVIĆ-D.ĐURANOVIĆ

Bivši crnogorski ambasador u Vašingtonu kaže da je način opoziva ambasadora nepimjeren

Kaluđerović: Ne može se sa kokardom i šubarom u Evropu

PODGORICA - Antifašizam, kao izraz vjekovima njegovane borbe za slobodu, nalazi se u temeljima Crne Gore, poručio je bivši crnogorski ambasador Nebojša Kaluđerović. On

je za TV Nikšić kazao da način na koji su opozvani crnogorski ambasadori nije dobar, te da može uticati na ugled Crne Gore i njene diplomatije.

- Ne može se sa kokardom i

šubarom u Evropu u 21. vijeku. Kad kažem kokarda i šubara, mislim da sistem vrijednosti koji nas je zapljusnuo, koji nam govori da smo nešto što nikad nijesmo bili, koji će da nam nametne

nešto što nikad nijesmo imali u sopstvenoj istoriji, koji je sa svim onim što se događalo prošle godine pokazao da to nije Crna Gora, odnosno, da to nije inherentno crnogorski. Govorim

u građanskom smislu - kazao je Kaluđerović.

Smatra da je način na koji su opozvani crnogorski ambasadori neprimjeren.

- Sve se to moglo uraditi drugačije, pogotovu ne uz argu-

mentaciju koja je bila prvo javna, pa diskvalifikovanje raznih ljudi. To definitivno ne doprinosi ni ugledu Crne Gore, ni ugledu crnogorske diplomatije - poručio je Kaluđerović.

R.P.

Politika

Subota, 6. mart 2021.

Problemi za Građanski pokret Ura uoči lokalnih izbora u gradu pod Trebjesom

Dva osnivača „Crno na bijelo“ pozvali da se glasa za Demokrate PODGORICA - Profesor iz Bara Stefan Đukić i građanski aktivista sa Cetinja Pavle Radević, koji su potpisali inicijalnu platformu ,,Crno na bijelo“, pozvali su u javnim objavama na društvenim mrežama da se na lokalnim izborima glasa sa koaliciju ,,Mir je naša nacija“, koju dominantno sačinjava Demokratska Crna Gora Alekse Bečića.

Da stvar bude čudnija, Građanski pokret Ura učestvuje na lokalnim izborima u Nikšiću u okviru saveza ,,Crno na bijelo - Može Nikšić“, a nosilac liste je Tatjana Bečanović, Bečanović univerzitetska profesorica, takođe potpisnica platforme. Đukić i Radević se nalaze među 140 inicijalnih potp i s n i ka

kojim je formirana koalicija Dritana Abazovića koja je bila ,,tas na vagi“ na parlamentarnim izborima, ali je očigledno da su u međuvremenu promijenili mišljenje i pozvali da se glasa za savez koji vodi Aleksa Bečić. Đukić, koji je kolumnista Vijesti, bio je vatreni pobornik litija u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i jedan od profesora koji je potpisom podržao Srpsku crkvu u sukobu sa državom oko Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Đukić je u objavi na Tviteru uz fotografiju nosioca liste ,,Mir je naša nacija“ i poslanika Demokrata Moma Koprivice napisao da ,,Nikšićanima zavidi što mogu glasati za ove ljude“.

– I za nacionalno nego šta, no su sad potrebniji svom gradu, pa se nadam da će Nikšićani to da nagrade – napisao je na Tvi-

teru Đukić koji je na direktno pitanje korisnika društvene mreže potvrdio da je potpisao platformu ,,Crrno na bijelo“.

Građanski aktivista Pavle Radević je jedan od rijetkih Cetinjana koji je podržao litije SPC, dao je drugačije objašnjenje zašto je ranije pozvao da se glasaju Demokrate navodeći da Ura u Nikšiću neće biti više ,,tas na vagi“.

– Što se tiče Nikšića i Nikšićana, ja prema tom gradu i prema tim ljudima gajim posebne emocije jer sam živio tamo jedno vrijeme i imam dosta drugova i prijatelja. Mislim da u Nikšiću, realno gledano, postoje samo dvije opcije za glasati. To su Marko Kovačević i lista ,,Za budućnost Nikšića“ I, mogu slobodno da kažem moj favorit, Momo Koprivica, nosilac

Pavle Radević

Vlada donijela rješenje o imenovanju

Radević savjetnica premijera za vanjsku politiku, razriješen Crnogorac PODGORICA - Vlada Crne Gore imenovala je diplomiranu pravnicu u oblasti međunarodnog prava Vanju Radević za savjetnicu premijera za vanjsku politiku. Istovremeno je donijeta odluka o razrješenju Srećka Crnogorca sa te pozicije na lični zahtjev.

U obrazloženju se navodi da je premijer Zdravko Krivokapić predložio Radević za savjetnicu, s obzirom na profesionalne reference, kao i činjenicu da kandidatkinja ispunjava uslove za imenovanje.

- Vlada Crne Gore je razmotrila i prihvatila navedeni prijedlog predsjednika Vlade Crne Gore i, saglasno svojim ovlašćenjima iz člana 15 stav 2 Uredbe o Vladi Crne Gore, donijela rješenje o imenovanju savjetnice predsjednika Vlade Crne Gore za vanjsku politiku Vanje Radević, spec. sc. pravne nauke, za oblast međunarodnog prava - navedeno je obrazloženju. R.P.

liste Demokrata. Zašto ovo govorim? Prvenstveno zato što želim Nikšiću i Nikšićanima oslobođenje od DPS-a, a nakon toga bolji život, koji taj grad i ti ljudi više nego zaslužuju.

Drugi razlog je osnivanje nekih pokreta, čiji su nosioci lista u najmanju ruku sumnjivi, realno rečeno - nedostojni, a ja bih rekao i - prevaranti, profiteri itd. itd… Na koga mislim?

Znate vi na koga mislim... Rimuje se sa Narodni pokret, rimuje se sa Građanski pokret CG, rimuje se sa Komitski pokret... Nikšić zaslužuje samo najbolje. Zašto sam izostavio moj GP Ura? Zato što mislim da ovaj put neće biti odlučujući teg na vagi, samo zbog toga. A mislim li da su dostojni? Naravno, i više od toga – napisao je Radević.

N. ZEČEVIĆ

Stefan Đukić

Evropski tim za Nikšić saopštio

Naši aktivisti su ponovo napadnuti, nadležni da reaguju PODGORICA - Iz koalicije ,,Evropski tim za Nikšić” saopštili su da su juče u tom gradu, dok su građanima predstavljali program, napadnuti njihovi aktivisti od strane aktivista Demokratskog fronta.

- Apsurdno, sve ovo dešavalo se u vrijeme dok je Rade Milošević, državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, prisustvovao sastanku u prostorijama DPS-a koji je bio

organizovan u cilju preveniranja incidenata i bezbjednog održavanja izborog procesa na dan izbora u Nikšiću, kazali su iz ,,Evropskog tima za Nikšić”.

Oni dodaju da je potpuno jasno da lista ,,Evropski tim za Nikšić” dobija sve veću podršku građana iz dana u dan te današnji napad smatraju još jednom potvrdom nervoze koja kako tvrde, vlada u redovima opozicionih političkih partija.

- Naši konkurenti nemaju odgovor na našu superiornu listu i superioran program te stoga pribjegavaju ovakvim očajničkim pokušajima. Tražimo od nadležnih državnih organa da se počinioci sankcionišu u skladu sa zakonom i omoguće političkim subjektima koji se na ovim izborima bore u demokratskom duhu da to svoje pravo i ostvare zaključili su iz kaolicije ,,Evropski tim za Nikšić”.

R.P.

Poslanica Socijaldemokratske partije o situaciji u Nikšiću

Vuksanović-Stanković: Razne vršljare po nalogu Vučića u službi DF-a rade protiv države PODGORICA - Situacija u Nikšiću je, u političkom i građanskom smislu, veoma složena, jer razne vršljare i organizovane grupe koje po naloga predsjednika Srbije Aleksandra Vučića ulaze u Crnu Goru i u službi DF-a rade protiv interesa države Crne Gore, kazala je, gostujući u emisiji Gradskog radija „Znam da znaš“, poslanica Socijaldemokratske partije i profesorka na Pravnom fakultetu Draginja Vuksanović-Stanković.

- Na ovaj način narušen je legitimitet samog izbornog procesa. U krajnjoj liniji, to može dovesti do osporavanja legaliteta i legitimiteta iz-

bornog rezultata. Tenzije u Nikšiću su na visokom nivou zbog velikog upliva osoba iz Srbije i Republike Srpske, a u igri je i veliki novac koji je uložen u izbore u Nikšiću kazala je Vuksanović-Stanković.

Prema njenim riječima, rezultati izbora u Nikšiću odraziće se na cjelokupnu političku scenu u Crnoj Gori.

- Ako Demokratski front osvoji većinu, politički je opravdano da će tražiti rekonstrukciju Vlade. Ukoliko premijer Krvokapić ne pristane na to, u izgledu su vanredni parlamentarni izbori - smatra Vuksanović-Stanković.

Odluka da se zaključaju gradovi u Crnoj Gori, a granice

ostanu otvorene, po mišljenju poslanice Vuksanović Stanković, politički je motivisana i ima izrazito politički cilj.

- Vjerujem da će Vlada donijeti odluku da zaključaju čitavu Crnu Goru kada prođu izbori u Nikšiću. U međuvremenu, nije ih briga za zdravlje građana i sve veći broj mrtvih.

Ministarka je pokazala da je nesposobna da vodi zdravstveni sistem i da je na svoja leđa primila više nego što može da podnese. U ovako alarmantnoj zdravstvenoj situaciji, kada zdravstvenom sistemu prijeti kolaps, ministarki je izgleda važnije da se bavi time što sam ja željela da upišem kad sam bila dijete - ističe Vuksanović-Stanković.

R. P.

Komentar

Kralj i luda » Piše: Milorad PUSTAHIJA

Dubinu moga ushita nakon posjete likova iz „oslobodilačke vlade“ grobu kralja Nikole može izraziti samo poezija, pa sam za ovu priliku posudio pjesmu čuvenoga Arsena Dedića iz Kučah „Kralj i luda“ Prije desetak dana moji prijatelji i ja pošli smo da prošetamo do Brijega od Budve i da sjedimo na suncu i pričamo, kad već kafane ne rade. Naravno sve uz maske i propisanu distancu.

Kad hoćeš! Ispriječio se mlad pristojan ali odlučan komunalni policajac i saopštio nam da ne možemo dalje, da je zabranjeno jer je na snazi lokdaun, kako to na čistom grbaljskom dijalektu na televiziji naredi Bato Carević. Upitah policajca kako mogu oni tamo da šetaju kućne ljubimce a ja ne mogu kućnog prijatelja Blagotu Erakovića da izvedem na plažu?

Tako, zabranjeno je! Rekoh, mi smo uz to ekološki osviješćeni i ne bi kakali po plaži. Ne može! Znači li to da mi ne bi mogli da prošetamo ni unučiće? Ja ne vidim nikakve unučiće ovdje, reče policajac, a mi povadismo one fićoke viskija i gorkog lista što smo kupili na trafici i rekosmo, evo unučića. Ne može!

Momak je bio pristojan i samo je radio svoj posao i bilo mu je neugodno pa smo prestali sa zajebancijom i otišli u park kod spomenika Ljubiši, i sjeli na klupe na kojima komunalci marendaju i bacili priču i cugali unučiće. U isto vrijeme predsjednik Opštine i predsjednik Skupštine opštine sa ordonansima su išli da agituju po Nikšiću, i svaka šuša iz Bileće ili iz Svrljiga i Male Krsne su mogli da im se pridruže u agitaciji, samo mi nismo mogli na plažu.

Naravno: mogli smo na prevaru, da kažemo policajcu da idemo u crkvu da zapalimo svijeće i on bi nas odmah pustio jer s crkvom nema zajebancije. Tamo može biti koliko god dođe ljudi i u koje god doba im padne na um. U istom maniru Božji poslanik Rukoljub, ustoličen od crkve u manastiru, nedavno je naložio da nema zatvaranja granica dok ne pobijedi u Nikšiću pa makar nas sve đavo i kovid ponijeli. Srpstvo je u pitanju, batke! Kad pobijedi onda mandali granice.

Njegov potpredsjednik, veliki zamahivač rukom pravde koja je već krenula, mali Berija, ni iz petog puta nije nam objasnio kad je lagao. Da li kad je tvrdio da mu je nuđen 21 milion mita; ili kad reče da se ne sjeća ko mu je nudio i da li je uopšte nudio; ili kad je rezolutno obećao da neće ništa uraditi na štetu nezavisnosti Crne Gore i njenog građanskog i sekularnog uređenja i njenih euroatlantskih opredjeljenja? Ili možda svaki put? Meni je ostalo samo da potsjetim na narodnu mudrost po kojoj ko laže taj i krade.

Onomadne, protojerej, što bi rekli, staford SPC Velibor Džomić, veliki branilac svetinja i crkve i prava Srba vjernika da mogu da dišu u Crnoj Gori i da vladaju Balkanom, izjavi na nekoj srpskoj splačinoviziji da je pobjeda u Crnoj Gori sigurna jer „dole mi imamo više popova nego oni vojnika“. Ja dodajem da ima mnogo zapopljenih desantnih padobranaca i vitezova iz nedavnih neslavnih ratova koji u mantiju utekoše iz straha od Haškog i Božjeg suda.

Postoji li bolji dokaz od ove izjave, karakter misije te crkve u našoj zemlji, i da tu o Bogu i svetinjama ne bješe govora, i da su litije šovinističko-političke manifestacije. A da, i da je postojala velika potreba za Zakonom o slobodi vjeroispovijesti i to u onom obliku. Mislim da je najzad svima sve jasno i da kada nužno dođe do velikih sukoba i problema, niko neće moći tvrditi da je nevin i da nije znao. I da nije znao da je izdaja domovine zločin, i da je mržnja i negiranje nesrpskih nacija zločin, i da su spomenici koljačima i njihova posvećenja zločin. Mislim da se približavamo rješenju. Kakvom? Kakvo nam Bog da i sreća junačka, jer teško da će ovdje preovladati neka pamet i razum. I da još jedno raščistimo. Ne možemo se DPS-ovske lupeštine riješiti uvođenjem Vučićevske ili rusko-tajkunske lupeštine, nego usvajanjem vladavine prava i ostalih evropskih tekovina i ulaskom u EU. E sad: o lijepim i dirljivim stvarima. Toliko me „oduševila“ posjeta likova iz „oslobodilačke vlade“ grobu kralja Nikole da moram izraziti svoje oduševljenje. Tu dubinu moga ushita može izraziti samo poezija, pa sam za ovu priliku posudio pjesmu čuvenoga Arsena Dedića iz Kučah „Kralj i luda“: „Stoljeća prolaze slučaj se ponavlja/ što bi kralj bez lude i luda bez kralja/ Kralj je uvijek voljan da istinu sluša/ dok mu je govore šarlatan i šuša/ Dok mu je pjevaju džokeri i norci/ i dok im na kapici zveckaju praporci/ Pa luda bez straha ujeda i bode/ i ima svoj ludi osjećaj slobode/ Kralj ga još za drskost i uvrede plaća / i to je sudbina dvorskih zabavljača/.../ Stoljeća prolaze ti odnosi traju/ kralj i luda stenju u svom zagrljaju/.“ Eh, stotinu će luda poljubit barjaka da učini što mu srpstvu drago. Pa glasajte ga sojci i čojci, ko za 500 ko za 600 eura, a svi za svoju veliku bruku i sramotu. Prodajte i pretke i sablje i ordenje i krv i muku i slavu. A Džomketu da poručim, da nikad nije vojske falilo u Crnoj Gori, a te tvoje klerosoldate sredićemo mi trećepozivci. I da zakumim DPS da ugase Ivanoviću tviter e nas izbruči njegovo rodoljublje.

3

4

Politika

Subota, 6. mart 2021.

Predsjednik Evropskog pokreta Momčilo Radulović o porukama Miroslava Lajčaka PODGORICA-Poruke specijalnog predstavnika Evropske unije (EU) za Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da Vlada mora svoju politiku voditi autononmo bez spoljnih uticaja znače da je Brisel već detektovao ozbiljnu sumnju u mogućnost izvršne vlasti da radi bez stranog miješanja, kazao je za Pobjedu predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović.

Lajčak je u četvrtak na konferenciji za novinare kazao da bi Vlada trebalo da ostvaruje svoju politiku autonomno, u saradnji sa EU bez spoljnih uticaja. Upitan da li bi Brisel trebalo više da se uključi kada primijeti takve uticaje osim, kako često navode, pažljivog praćenjea situacije, Radulović kaže da se u porukama Lajčaka vidi ozbiljna sumnja u autonomnost Vlade i veliko prisustvo spoljnih uticaja koji se ne vežu za samu EU. -To što je rečeno da se situacija samo pažljivo prati ne znači da neće biti i veoma direktnih poruka ili čak i konsekvenci, naročito u oblasti pregovora.

Nije Brisel svemoćan u obuzdavanju svakog destruktivnog uticaja trećih sila, ni kod kuće, a ni vani, ali bila bi velika greška potcijeniti ‘meku moć’.

Unija preko svojih institucija, kao i preko država članica značajno utiče na mnoga dešavanja na unutrašnjoj političkoj i ekonomskoj sceni Crne Gore. Bojim se da određene strukture u vlasti prilično samouvjereno i površno potcjenjuju taj uticajprecizirao je Radulović.

TUŽILAČKI ZAKONI – RASPLET ILI KRIZA

Lajčak je tokom sastanaka sa crnogorskim zvaničnicima posebno apostrofirao važnost da se prilikom usvajanja tužilačkih zakona vodi računa o preporukama evropskih partnera, podsjećajući da je

Brisel sumnja da Vlada autonomno vodi politiku Teško je vjerovati da će ova vlada zauzeti snažan i dugotrajan evropski kurs, kada njome dominiraju dvije trećine političkih snaga koje otvoreno zagovaraju najbliže odnose sa Rusijom, koje promovišu retrogradni srpski nacionalizam i koje su otvoreno protiv NATO, kako njihovi lideri, tako još i više oni koji su ih glasali, navodi Radulović

Koliko proširenje zavisi od nas?

Momčilo Radulović

Vlada tražila mišljenje Venecijanske komisije o predloženim aktima. Sa druge strane, Demokratski front, koji čini dobar dio vladajuće većine, faktički blokira rad parlamenta tražeći da se zakoni usvoje u predloženom obliku.

Radulović kaže da nijesu samo tužilački zakoni bili predmet razgovora sa crnogorskim zvaničnicima.

-Bilo je priče i o drugim temama i pogrešnim odlukama koje su već donijeli različiti predstavnici nove vlasti, kako

Upitan koliko dalje proširenje Unije zavisi od zemalja članica pojedinačno a koliko od reformi koje Crna Gora sprovodi, Radulović kaže da je to proces zaista zavisi od volje država članica, njihovih predstavnika u briselskim institucijama ali prije svega od mišljenja njihovih građana.

- Što je onda u našim rukama? U našim rukama je naša volja da promijenimo naše društvo i da ga napravimo boljim nego što jeste. Da ga reformišemo prema najboljim praksama I standardima iz zemalja Evropske unije I da napravimo društvo koje po strkturi, institucionalnom okviru I praksi, ali najprije po vrijednostima, u najvećoj mjeri liči na najbolje primjere iz same Evropske unije.

Kada uspijemo da to uradimo, onda će nas i građani tih zemalja i njihove političke elite prepoznati kao zemlju koja neće “ljuljati njihov brod”, koja neće biti izvor problema, već će donositi isti ili veći stepen napretka kao i postojeće zemlje članice. U tom trenutku, pitanje našeg punopravnog članstva će biti samo pitanje proceduralnih formalnosti i relativno kratkog vremenskog okvira koji je potreban da se one dovrše- kaže Radulović.

one na koje je Brisel već otvoreno reagovao, tako i neke za koje se nova vlast tek sprema da ih napravi i na koje EU pokušava preventivno reagovati. Verzija prijedloga i rješenja koje će Venecijanska komisija poslati novoj Vladi neće biti u skladu sa onom olako obećanom brzinom i radikalizmom koje su svojim biračima obećale pojedine partije iz nove vlasti.

Ta će situacija imati dvije vrste posljedica: ili će Vlada usvojiti takva EU rješenja, a

pojedine partije poput DF-a nastaviti da daju podršku Vladi i istovremeno početi da se mire sa činjenicom da im značajno opada broj glasača, jer neće ispuniti radikalna obećanja koja su im dali, ili će doći do daljeg produbljavanja krize vladajuće većine i eventualnog pada Vlade. Moguća su naravno i neka srednja, privremena rješenja, poput određene rekonstrukcije Vlade, ali je to iz ove perspektive teško zamislivo, a da opet, ultimativno, ne dovede do pa-

da Vlade. No, Crna Gora je puna iznenađenja, pa nam samo ostaje da čekamo eventualne nove kreacije u politikološkoj teoriji i praksi- navodi Radulović.

PRORUSKI VS EVROPSKI

Premijer Zdravko Krivokapić tokom sastanka sa Lajčakom kazao je da je Vlada posvećena reformama kao i da ove godine očkeuju dobijanje završnih mjerila za zatvaranje poglavlja 23 i 24. Evropski diplomata, poznat po dobrom

Izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine razgovarao sa predsjednikom države

Lajčak: Brisel očekuje očuvanje saradnje i usaglašavanja sa stavovima EU PODGORICA – Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu Miroslav Lajčak na sastanku sa predsjednikom Milom Đukanovićem naglasio je da Brisel očekuje da Crna Gora očuva politiku saradnje i usaglašavanja sa politikama i stavovima EU i kroz konsultacije u definisanju zakonskih propisa i usaglašavanje sa mišljenjem Venecijanske komisije.

Predsjednik Crne Gore juče je, nakon sastanka sa Lajčakom, za specijalnog predstavnika EU i članove njegove delegacije priredio radnu večeru na kojoj su, kako je saopšteno iz kabineta predsjednika, razmijenjena mišljenja o situaciji u Crnoj Gori i regionu, sa ciljem boljeg sagledavanja i razumijevanja izazova na putu ka punoj stabilnosti, razvoju i integraciji.

Lajčak je, kako se navodi u saopštenju, ukazao na značaj poštovanja obaveza koje je zemlja preuzela u pregovaračkom

Miroslav Lajčak i Milo Đukanović

procesu i u partnerstvu sa EU, te pozdravio zrelu i odgovornu reakciju prema državi koju je pokazala prethodna vlast nakon izbornih rezultata.

Lajčak je naglasio da je EU partner Crnoj Gori koji je uvijek spreman da pomogne. Ukazao je na važnost diplomatskog predstavljanja Crne Gore u

Briselu, koji je glavna spona zemlje i država članica. Specijalni izaslanik EU interesovao se i za druga aktuelna pitanja u procesu kohabitacije i aktuelnih političkih prilika. Lajčak je zaključio da je za integracioni put Crne Gore i regiona važna redovna komunikacija sa evropskim partnerima i pozdravio

doprinos koji u takvoj komunikaciji daje predsjednik Crne Gore.

Predsjednika države je podsjetio da je transfer vlasti u Crnoj Gori potvrdio da ovdje postoji novi kapacitet demokratske kulture i naglasio neophodnost da se i u novim uslovima potvrdi puno razumijevanje uloge

naše države kao članice NATO i prakse da se ne može raditi protiv evropskih standarda dok god je Crna Gora u partnerstvu sa EU. - Ponovio je da je odlučnost evropskih političkih snaga u Crnoj Gori da podrže sve što zemlju vodi ka Evropi, i time doprinose održanju dominacije proevropske misli na Zapadnom Balkanu. Naglasio je i da će nam na tom putu biti potrebna posvećenost i prisustvo evropskih partnera – navedeno je u saopštenju.

Večeri je prisustvovala i šefica delegacije EU u Crnoj Gori Kristina Oana Popa.

Sa Lajčakom je juče razgovarao i predsjednik Skupštine Aleksa Bečić.

Tokom tog sastanka, kome su prisustvovali Popa i predsjednik Odbora za međunarodne odnose i iseljenike Miodrag Lekić, Lajčak je ponovio da je Crna Gora u najboljoj poziciji da postane dio evropske porodice.

Miroslav Lajčak razgovarao je i sa potpredsjednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem. Đ.Ć.

poznavanju prilika na Balkanu, pogotovo u Crnoj Gori, ocijenio je da bi Krivokapić, ukoliko izvršna vlast ostane na uspostavljenom vanjskopolitičkom kursu, može biti premijer koji će uvesti našu zemlju u EU. Radulović navodi da je Lajčak poznat po optimizmu ali da je takve ocjene saopštavao, kako kaže, često sa onim strukturama za koje je bilo malo vjerovatno da će ostvariti takva predviđanja.

-Teško je vjerovati da će ova vlada zauzeti snažan i dugotrajan evropski kurs, kada njome dominiraju dvije trećine političkih snaga koje otvoreno zagovaraju najbliže odnose sa Rusijom, koje promovišu retrogradni srpski nacionalizam i koje su otvoreno protiv NATO, kako njihovi lideri, tako još i više oni koji su ih glasali.

Ne može jedna trećina snaga u sadašnjoj parlamentarnoj većini vječno držati fasade takve građevine, koja navodno treba da postane dio EU, kada su njeni temelji sagrađeni na potpuno drugačijim vrijednostima od onih vrijednosti koje baštini najveći dio zemalja Evropske unije i koje su zapisane u njenim oosnivačkim dokumentima. O tome koliko je ova vlast istinski posvećena neophodnim reformama, ipak najbolje govore veoma ozbiljna upozorenja koja su im stigla iz Evropske unije i to za manje od 70 dana od kada je Vlada formirana.

Dan se najčešće po jutru poznaje- zaključio je Radulović.

Borislav VIŠNJIĆ

Crna Gora ne bi smjela da preokrene sprovođenje pravosudne reforme Sitna politika ne treba da skrene Crnu Goru s njenog evropskog pravca i ugrozi poziciju predvodnika u integraciji, kazao je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana, Miroslav Lajčak.

On je, kako je saopšteno iz EU Info Centra, tokom sastanaka sa crnogorskim zvaničnicima, naglasio da je Zapadni Balkan glavni prioritet Evropske unije i da je integracija regiona u Uniju u zajedničkom interesu.

- Crna Gora već ima uspostavljena tijela i mehanizme, i ne bi smjela da preokrene sprovođenje pravosudne reforme, već da se nadoveže na dosadašnji rad i na taj način unaprijedi rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kazao je Lajčak komentarišući predložene izmjene zakona o tužilaštvu.

Ekonomija

Subota, 6. mart 2021.

5

Kompanija Uniprom KAP poslala dopis stečajnom upravniku PODGORICA – Ukoliko Vlada do četvrtka formira komisiju koja bi se uvjerila u kakvim uslovima rade u KAP-u, neće se prekidati radni odnos sa 600 radnika, kazao je sinoć za RTCG vlasnik Uniproma Veselin Pejović. Zatražio je da se ne politizuje pitanje Uniprom KAP-a i naveo da poštuju sve zakonske obaveze.

-Želim da Vlada oformi komisiju, da posjeti KAP i da vide u kakvim uslovima rade zaposleni. Ako Vlada donese rješenje da je to pakao, pakao ćemo da zatvorimo. Ako bude rješenje da su adekvatni uslovi za normalan rad, to je sasvim druga priča – kazao je Pejović i pokazao dokument Uprave prihoda da Uniprom ne duguje ni centa po osnovu poreza i doprinosa.

-Za ovih 40 godina ako bude postojao ijedan papir da sam se ja bilo kojoj vladi obratio za bilo kakvu pomoć, ili da mi je vlada bilo kakvu pomoć pružila, spreman sam da sjutra poklonim KAP državi Crnoj Gori – istakao je Pejović.

Njegova kompanija Uniprom KAP poslala je juče službenom poštom dopis stečajnom upravniku Veselinu Perišiću i generalnom menadžeru Nebojši Dožiću, kojim je potvrđena najava prekida radnog odnosa za 600 radnika KAP-a u stečaju, što je najavio u četvrtak na sjednici skupštinske Komisije za kontrolu privatizacije, na kojoj je istakao da nije nadležna za ovaj slučaj, jer je on kupio imovinu KAP-a u stečaju. Podsjetio je da ti radnici imaju pravo na otpremninu, koja će državni budžet koštati deset miliona eura. Radnici KAP-a juče su nakratko blokirali put Podgorica - Petrovac, zahtijevajući da premijer Zdravko Krivokapić razgovara sa Pejovićem.

Raskid

Odlukom Pejovića bi se faktički raskinula poslovno-tehnička saradnja Uniproma KAP-a sa stečajnom upravom KAP-a, jer Pejović formalno-pravno nema veze sa radnicima, koji nijesu ni zaposleni u Uniprom KAP-u, već ih je angažovala stečajna uprava, odnosno stečajni upravnik Perišić.

Iz kompanije su medijima dostavili potvrdu da se Uniprom nalazi na Bijeloj listi poreskih dužnika, kao i da je uplatio poreze i doprinose na primanja po osnovu podnijetih obrazaca IOPPD zaključno sa januarom.

- Kako politički poeni hoće preko naših leđa da se dobijaju, iznoseći neistine dostavljamo i potvrdu da smo na bijeloj listi poreskih obveznika. Nama ne moraju da se izvinjavaju zbog neistina, ali građanima bi trebalo – poručili su iz Uniproma.

Oni su naveli da je prije dolaska Uniproma prosječna plata u KAP-u bila 472 eura, a sada 792 eura.

- Ukupan iznos neto zarada isplaćenih u periodu od 19. jula 2014. do januara ove godine iznosi 28,32 miliona eura.

Porezi i doprinosi plaćeni za taj period su 9,27 miliona eura.

Do sada je u razvoj KAP-a, uprkos padu cijene aluminijuma na berzi, uloženo preko 100 miliona eura, a imovinu smo iz korišćenja prevodili u pravo svojine pet godina - kazali su iz kompanije.

Istakli su da je u posljednje dvije godine u metalskoj in-

Pokrenuli raskid saradnje, radnici traže da premijer razgovara sa Pejovićem Radnici KAP-a juče su nakratko blokirali put Podgorica - Petrovac i najavili dolazak pred Skupštinu.

Pejović traži da Vlada do četvrtka formira komisiju koja bi se uvjerila u kakvim uslovima rade radnici

Jučerašnji protesti radnika KAP-a Veselin Pejović

Milatović poziva na dijalog

Jakov Milatović

Iz Ministarstva ekonomskog razvoja, kojem je na čelu Jakov Milatović, saopšteno je da prikupljaju informacije i sagledavaju novonastalu situaciju.

- Smatramo da je neophodno da se na dijalog pozovu sve strane i preispitaju okolnosti zbog kojih je došlo do najave otpuštanja radnika i da se kroz zajednički razgo-

vor nađe održivo rješenje – navodi se u saopštenju i naglašava da su iznenađeni reakcijom vlasnika Uniproma.

- Ovo posebno jer je kompanija Uniprom (KAP) korisnik značajnih povlastica kao što su umanjenje troškova po osnovu poreza i doprinosa na dohodak, što je benefit poslovanja kompanije u

Dožić nudi poslanicima da posjete KAP Generalni menadžer u KAP-u Nebojša Dožić pozvao je poslanike da posjete KAP i upoznaju se s radom i rezultatima, kao i sa uslovima u kojima rade zaposleni. Istakao je da mu je čudno što se o tome raspravljalo na Komsiiji za kontrolu privatizacije.

- Stečaj još traje. Interes Uniproma je da se stečaj završi što prije jer ne možemo u stečaju da sarađujemo s našim partnerima - kazao je on za TVCG. Dožić je dodao da treba da neko intitucionalno utvrdi šta se dešava u KAP-u, da se ne donose zaključci paušalno.

dustriji vladala velika kriza, a da su četiri kombinata aluminijuma u Evropi zatvorena, među kojima je i kombinat u Mostaru.

- Sa novim fabrikama koje je Uniprom napravio, godišnji izvoz bi trebalo da bude u zavisnosti od berzanske cijene aluminijuma između 200 i 250 miliona dolara - navodi se u saopštenju Uniproma.

Kompanija je, kako tvrde, od 2014. do kraja prošle godine budžetu i državnim kompanijama uplatila ukupno 361,82 miliona eura. Od toga je Upravi carina uplaćeno 51,03 miliona, po osnovu PDV 81,95

miliona, Montenegro bonusu 59,7 miliona, Network for tradingu 23,32 miliona, Elektroprivredi 100,42 miliona, COTEE -u 4,56 miliona, Crnogorskom elektroprenosnom sistemu 13,4 miliona, Montecargu 12,9 miliona, Luci Bar 14,16 miliona i Upravi za vodu 353,83 hiljade eura.

PRotest

Radnici KAP-a juče su u 15 sati nakratko blokirali put Podgorica - Petrovac zahtijevajući da premijer Zdravko Krivokapić razgovara sa Veselinom Pejovićem. Oni su, kako prenosi portal RTCG, tražili

Šehović: Sudbina 600 porodica važnija od politike Poslanik SD-a Damir Šehović, pozvao je Vladu da počne dijalog sa predstavnicima Uniproma i radnika KAP-a, jer je problem, kako je ocijenio, suviše ozbiljan da bi se ignorisao.

- Parlamentarna većina mora da shvati da je vlast i da je umjesto populizma potrebna ozbiljnost i odgovornost. Sudbina 600 porodica je važnija od politike - naveo je Šehović na Tviteru.

Nebojša Dožić

veće razumijevanje političara za njihovu potrebu da rade i tražili i da poslanici dođu da se uvjere u uslove rada u KAP-u.

Najavili su da će doći u ponedjeljak pred Skupštinu, gdje će zahtijevati da Krivokapić razgovara sa Pejovićem.

Unija slobodnih sindikata apelovala je na nadležne institucije da odgovorno shvate najnovija dešavanja u KAP-u, zaštite zaposlene od pritisaka i omoguće im ostvarivanje

okviru biznis zone, kao i podrške za realizaciju investicija za izgradnju novog pogona kroz Program za unapređenje konkurentnosti privrede koje sprovodi Ministarstvo ekonomskog razvoja – kaže se u saopštenju.

Navode da Vlada ulaže napore da kreira uslove koji će svim privrednim subjektima omogućiti normalno poslovanje, ali ne pristaje

radnih i sindikalnih prava koja su im zagarantovana Ustavom, međunarodnim i nacionalnim zakonodavstvom.

KAP je, kako su ocijenili, isuviše važan subjekt u privredi Crne Gore da bi država dozvolila bilo kojem pojedincu da se olako igra njegovim gašenjem.

- Shvatio je to veoma dobro i većinski vlasnik KAP-a, jer je odmah preko poslovođa i menadžera u KAP-u, pokrenuo inicijativu potpisivanja iznuđene podrške zaposlenih kojima, u strahu za sopstvenu egzistenciju, ne preostaje drugo do da jer prihvate navodi se u saopštenju I dodaje da su godinama ukazivali na težak položaj 500 zaposlenih KAP-a nakon uvođrenja stečaja.

- Zaposlenima koji rade u najprljavijoj industriji sa zastarjelom tehnologijom, i to puno radno vrijeme i u tri smjene, zahvaljujući besprimjernom tumačenju zakona od Privrednog suda i stečajne uprave, uskraćena su sva prava iz rad-

Radnici ostvaruju veća prava nego što je propisano Pravnica Borjanka Čobeljić kaže da radnici ostvaruju značajno veća prava nego što je propisano Zakonom o stečaju.

-Imamo 12 slobodnih radnih dana umjesto godišnjeg odmora koji nije priznat po Zakonu o stečaju. Rad se u proizvodnji obavlja u režimu skraćenog radnog vremena, po kojem radnici tri dana rade, a dva dana su slobodni. Imaju pravo na plaćen prekovremeni rad, plaćenu naknadu za rad u drugoj smjeni, što ni kolektivni ugovor ne predviđa – naglasila je Ćobeljić i istakla da je plaćen rad u noćnoj smjeni, a koristi se i plaćeno odsustvo, dok je zdravstvena zaštita obezbijeđena i kroz ambulantu u krugu fabrike.

na ucjene.

- Evidentno je da se prava radnika u periodu sprovođenja stečajnog postupka, koji u ovom slučaju traje skoro osam godina bez procjene koliko će još trajati, moraju urediti na pravedniji način. Ministarstvo ekonomskog razvoja će zato pokrenuti incijativu da se preispitaju postojeća zakonska rješenja – najavili su iz ovog resora.



Uniprom KAP je od 2014. Upravi carina uplatio 51,03 miliona, PDV 81,95 miliona, Montenegro bonusu 59,7 miliona, Network for tradingu 23,32 miliona, EPCG 100,42 miliona, COTEE-u 4,56 miliona, CGES-u 13,4 miliona, Montecargu 12,9 miliona, Luci Bar 14,16 miliona i Upravi za vodu 353,83 hiljade eura. Ukupno 361,8 miliona

nog odnosa - navodi se u saopštenju.

U USSCG navode da je KAP jedino preduzeće u Crnoj Gori koje je u stečajnom postupku ukinulo radna i sindikalna prava zaposlenima koji su bili radno angažovani nakon uvođenja stečaja.

Poslanica i potpredsjednica Demokratske Crne Gore Zdenka Popović, tražila je od nadležnih državnih organa da hitno preduzmu mjere iz svoje nadležnosti, obave inspekcijski nadzor i obezbijede sva prava radnicima KAP-a. Goran Danilović iz Ujedinjene CG je tražio da se Vlada izjasni i brani dostojanstvo države, a da parlament po hitnoj procedure raspravlja o ovoj situaciji. s.PoPoViĆ

6

Ekonomija

Subota, 6. mart 2021.

Predstavljeni novi rezultati istraživanja UPCG o uticaju kovida-19 na poslovanje kompanija PODGORICA - Novi lokdaun ne bi moglo da izdrži 90 do 95 odsto predzeća, saopštio je juče predsjednik Unije poslodavaca Predrag Mitrović, na predstavljanju izvještaja UPCG sa rezultatima istraživanja o uticaju pandemije na poslovanje preduzeća. Istraživanje je obavljeno u četvrtom kvartalu prošle godine na uzorku od 312 preduzeća.

- Ukoliko rezulati turističke sezone ne budu najmanje 70 odsto u porastu to će biti situacija koja će dodatno zabrinjavati i može se očekivati i ozbiljniji i veći broj otkaza – upozorio je Mitrović.

Najavio je da će, ukoliko Vlada ne uspije da ih pomogne sa većim intenzitetom, preduzeća biti prinuđena da se zatvaraju ili da zatvaraju radna mjesta.

Istakao je da je privrednicima i dalje otežan pristup kreditima.

- Kreditna podrška će biti neophodna, a bankari koji su članovi UPCG često pominju problem sa Centralnom bankom. Dakle to je jedan od niza problema, ali mi se čini da je to čvorište koje treba hitno rješavati kako bi predzeća mogla dobiti ne samo pomoć od Vlade već od cijelog sistema – rekao je Mitrović i podsjetio da poslodavci traže odlaganje PDV-a i smanjenje poreza i doprinosa na zarade.

- Smatram da ćemo se dogovoriti na nivou socijalnih partnera i socijalnog dijaloga da u nakraćem roku rješavamo ove probleme - saopštio je Mitrović.

Istraživanje je pokazalo da 90

Novi lokdaun ne bi izdržalo 95 odsto preduzeća Produžiti odluku o Sastanak u PKCG

zabrani izvoza drveta

PODGORICA - Predstavnici Odbora Udruženja šumarstva, drvne industrije, grafičke i izdavačke djelatnosti PKCG tražili su produženje odluke o privremenom ograničenju izvoza šumskih drvnih sortimenata, koja ističe u maju.

Iz PKCG su saopštili da privrednici traže da se ograničenje izvoza produži na što duži rok, jer je time u posljednje dvije go-

odsto preduzeća bilježi pad prihoda, u devet odsto nije bilo promjena, a dva odsto je prijavilo rast prihoda. Prosječni pad prihoda bio je 47 odsto, a 78 odsto preduzeća je ocijenilo da će im trebati dodatne mjere ekonomske podrške. I pored velikog nezadovoljstva Vladinom podrškom na koje je ukazalo 70 odsto preduzeća, subvencije za zarade bile su

najtraženija vrsta pomoći.

Ekspert na projektu UPCG i Međunarodne organizacije rada Radivoje Drobnjak kazao je da je korona virus u Crnoj Gori izazvao veliki šok da 80 odsto kompanija ima potrebu za dodatnim mjerama.

Naveo je da 40 odsto preduzeća očekuje potpuni oporavak, dok 34 odsto smatra da će se oporaviti uz adekvatnu

Najava iz To Montenegra

Novi statut kompanije donose 6. aprila

Narednih sedmica zapošljavanje

PODGORICA - Odbor direktora Elektroprivrede zakazao je za 6. april još jednu vanrednu Skupštinu akcionara, na kojoj treba da se donese odluka o donošenju statuta kompanije.

To je neophodno da bi se uskladio sa novim Zakonom o privrednim društvima, koji je stupio na snagu 11. jula prošle godine, a rok za usaglašavanje organizacije je deevet mjeseci. Navodi se da je Odbor direktora EPCG utvrdio prijedlog statuta i dostavio ga skupštini akcionara. Odbor direktora EPCG zakazao je ranije još jednu vanrednu sjednicu Skupštine akcionara za 16. Mart, a na dnevnom redu sjednice biće razrješenje svih članova borda i imenovanje novih. Prethodno je i Vlada zakazala Skupštinu akcionara za 25. februar sa istim dnevnim redom, koju je Privredni sud zabranio kao nezakonitu.

S.P.

Lufthansa u maju leti ka Tivtu PODGORICA - Njemačka nacionalna avio-kompanija Lufthansa obnoviće letove od Tivta prema Minhenu i Frankfurtu, saopšteno je nakon onlajn sastanka direktora Aerodroma CG Danila Orlandića i regionalnog direktora Lufthansa grupe Bernharda Vodla. Saopšteno je da su se Orlandić i Vodl saglasili da je obnavljanje tih linija, značajno za avio-kompaniju i crnogorski turizam. Prvi let ove sezone do Minhena biće 22. maja, a do Frankfurta dan kasnije.

Vodl je saopštio da će u početku avioni između Tivta i glavnih čvorišta, Minhena i Frankfurta, saobraćati jednom sedmično.

S.P.

dine značajno stabilizovano tržište drvnih sortimenata.

- Ako se ova odluka ne produži, pola pilana će se zatvoriti i izgubićemo veliki broj radnih mjesta - poručili su članovi Odbora na sjednici i apelovali da se što prije donese program gazdovanja šumama, dodijele koncesije za korišćenje drvnih sortimenata za ovu godinu i produže ugovori sa drvoprerađivačima koji su istekli krajem prošle.

S.P.

Najava iz Montenegroberze Sa presa u UPCG

Odbor direktora EPCG zakazao još jednu vanrednu Skupštinu akcionara

Njemačka avio-kompanija se vraća u Crnu Goru

Odbor Udruženja šumarstva Privredne komore

Vanredna Skupština NTO

Vlada izabrala svoje predstavnike PODGORICA - Kadrovskim promjenama u Nacionalnoj turističkoj organizaciji obezbijediće se kvalitetniji rad NTO na način koji je konzistentan očekivanjima Vlade, saopšteno je juče iz Ministarstva ekonomskog razvoja, nakon vanredne Skupštine NTO. Za predstavnicu Vlade u Skupštini NTO imenovana je Ivana Đurović, državna sekretarka za turizam u resornom ministarstvu, odakle su i Ljiljana Vuksanović, Nebojša Racković i Milena Jovetić. Predstavnici Vlade u nadzornom odboru su Milica Marković (predsjednica) i Omer Cikotić.

R.E.

podršku Vlade i drugih činilaca. Traži da se nastavi sa subvencionisanjem zarada i da se obezbijedi dodatna finansijska podrška preduzećima, nastavi odlaganje plaćanja i smanjenja poreza i unaprijedi radno zakonodavstvo, kako bi se osigurala djelotvorna primjena aranžmana za rad na daljinu i fleksibilnosti u upravljanju ljudskim resursima. S.P.

Od ponedjeljka trgovanje akcijama Port of Adrie PODGORICA - Trgovanje akcijama barske kompanije Port of Adria na Montenegroberzi počeće od ponedjeljka, nakon što je u srijedu završena emisija akcija bez javne ponude radi homogenizacije u cilju ujednačavanja nominalne vrijednosti. Sve novoemitovane hartije su raspoređene postojećim vlasnicima povučenih akcija. Nakon ovih promjena ukupan kapital Port of Adrie iznosi 71,25 miliona eura raspodijeljen na 68,81 milion običnih akcija nominalne vrijednosti 1,03547088 eura.

S.P.

Zaključen višegodišnji spor po tužbi Zetagradnje protiv Glavnog grada

PODGORICA - Zapošljavanje u novoj nacionalnoj avio-kompaniji počeće u narednim sedmicama, a toku su finalne pripreme za to, saopštio je izvršni direktor kompanije To Montenegro Predrag Todorović.

Dodao je da u kompaniji čine sve što je do njih da budu spremni za predstojeću ljetnju turističku sezonu, ali nije mogao precizirati datum, prenosi portal RTCG. On je saopštio da plan nove kompanije nije preuzimanje radnika, već da će kriterijum biti kompetencija.

- Želimo kvalitetan kadar koji će doprinositi razvoju kompanije. Plan je da prije početka letjenja svi piloti koji budu u kompaniji obave potrebne simulatore kako bi bili spremni za početak operacije – rekao je Todorović ponovio da žele da posluju po tržišnim uslovima, iako je država vlasnik.

- Ka svim destinacijama ka kojima je letio MA ćemo da letimo, samo je pitanje kada - rekao je Todorović, navodeći da su u pitanju Rim, Pariz, Beč, Moskva i Sankt PetersS.P. burg.

Traže milion i po zbog kašnjenja sa izgradnjom

Sporna zgrada

PODGORICA – Sutkinja Privrednog suda Dijana Raičković odbila je prijedlog Glavnog grada da se sprovede novo finansijsko vještačenje u sporu koji protiv njih vodi Zetagradnja, vlasnika Blagote Radovića i najavila presudu za početak aprila.

Ova kompanija je u skladu sa nalazom vještaka Milenka Popovića precizirala tužbeni zahtjev na 1,54 miliona eura, od čega za izgubljenu dobit traže 926,2 hiljade, za naknadu za eksproprijaciju 110 hiljada, za zakup krana 140 hiljada, za angažovanje radne snage 321,2 hiljade, režije 32,1 hiljadu i za obezbjeđenje gradilišta 14 hiljada eura. Na ove iznose traže i kamatu od marta 2013. godine.

Popović je u dopunskom nalazu zaključio da je Zetagradnja zbog kašnjenja sa izgradnjom

stambeno-poslovnog objekta kod gradskog stadiona pretrpjela štetu zbog neostvarene dobiti od 926,2 hiljade eura. Smatra da bi ova kompanija, da nije bilo kašnjenja, ostvarila toliko prodajom stanova u izgradnji, imajući u vidu da je prosječno u ostalim zgradama po Podgorici prodavala 86 odsto stanova, poslovnih prostora i garaža prije završetka gradnje. U ovom slučaju je, smatra Popović, prodaja je bila manja za 52 odsto, a u međuvremenu su pale cijene stanova i poslovnih prostora.

Zetagradnja krivi Opštinu zbog dvogodišnjeg kašnjenja sa izgradnjom navodeći da u momentu oglašavanja prodaje gradskog zemljišta nije bila vlasnik cjelokupne urbanističke parcele, zbog čega su na uknjižbu čekali sedam mjeseci. Od momenta izdavanja

građevinske dozvole do početka radova, prošlo je skoro dvije godine, jer nije bila izmještena kanalizacija niti su bili uklonjeni objekti sa ove parcele. Iz Glavnog grada tvrde da su zahtjev za parcelaciju podnijeli prije oglašavanja prodaje zemljišta, ali da Uprava za nekretnine nije postupila u roku od 30 dana po njihovom zahtjevu, već je odluku donijela tek nakon godinu. Kažu da nijesu mogli imati uticaja na to, jer je riječ o državnom, a ne organu lokalne samouprave.

Ukazuju da je Zetagradnja bila svjesna da parcelacija nije sprovedena, ali je i pored toga zaključila ugovor sa gradom.

Tvrde da je ova kompanija znala i da pojedini djelovi zemljišta nijesu bili upisani na grad, pa je bila njihova slobodna volja da li će da se prijave na takav M.Lk. oglas.

Društvo

Subota, 6. mart 2021.

7

Predsjednica upravnog odbora NP sumnja u zloupotrebu službenog položaja bivšeg direktora JPNPCG

Jočić: Krivična prijava protiv Klice

Marina Jočić

Predsjednica UO Marina Jočić navela je više slučajeva za koje smatra da dokazuju neodgovorno poslovanje i zloupotrebu službenog položaja bivšeg direktora JPNPCG, počev od zapošljavanja u preduzeću do namještanja poslova istim firmama PODGORICA - Predsjednica Upravnog odbora (UO) Javnog preduzeća Nacionalni parkovi Crne Gore (NPCG), Marina Jočić, podnijela je krivičnu prijavu Specijalnom državnom tužilaštvu (SDT) protiv bivšeg direktora NPCG Elvira Klice zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i krivičnog djela nesavjestan rad u službi.

Jočić je navela više slučajeva za koje smatra da dokazuju neodgovorno poslovanje i zloupotrebu službenog položaja, od zapošljavanja u preduzeću do namještanja poslova istim firmama.

PROVJERA

- Nadamo se da će SDT provjeriti naše navode, odnosno, nalaze revizorskih kuća za finansijsko poslovanje i za zapošljavanje u NPCG. Dva revizorska izvještaja su prilog toj tužbi. Pored ovih izvještaja, primijetila sam i druge nepravilnosti o kojima želim da upoznam javnost i nadam se da će ovog puta SDT prihvatiti krivičnu prijavu, a ne, kao prošli put, kad je tužiteljka Sanja Jovićević odbacila prijavu koju je Sindikat za upravu i pravosuđe podnio protiv Klice - navela je predsjednica UO. Ona je dodala da se ne radi o milionskim pronevjerama, jer je NPCG mala budžetska jedinica.

- Imam osjećaj da se koristila svaka prilika da se uzme nešto od preduzeća mimo zakona.

Pored enormnog zapošljava-

nja, koje je povećano najmanje za trećinu, imamo i sumnjiva poslovanja - kazala je Jočić.

Kao jedan od primjera, navela je firmu „Timber king“ iz Rožaja sa kojom je sklopljeno pet ugovora, od kojih četiri ugovora istog dana, 16. februara 2018. godine, i peti 11. maja 2018, vrijednosti 39.000 eura.

Ona je pomenula i ugovore o izgradnji toaleta, objekata službe na Vranjini, spremišta za čamce na Durmitoru, rekonstrukciji ulaznih punktova u NPCG, izradi drvene i metalne ograde na Vranjini…

- Ugovori ne samo da su sklapani sa istom firmom, nego ne znamo da li su ugovori ostvareni i kojim kvalitetom, jer nije postojao nadzorni organ koji bi provjerio izvršene radove.

Recimo, imamo situaciju sa kućicom za čamce na Durmitoru, kojoj je krov odletio prilikom prvog jačeg vjetra. Takođe, tri kućice iz NP ,,Biogradska gora“ su odletjele zbog nevremena. Firma „El Prom“ iz Rožaja izradila je most na Virpazaru za 16.500 eura, a dovoljno je vidjeti fotografije da se zaključi da je riječ o prenaduvanoj fakturi, što će znati da iskontrolišu naši državni organi - kazala je Jočić.

MOST

Među problematičnim ugovorima je, kako navodi Jočić, i ugovor sa firmom „Bralić kompani“ iz Rožaja, koja je u avgustu 2019. godine u NP ,,Durmitor“ napravila most za 6.200 eura, a nepunih mjesec dana kasnije dodatno je plaće-

no za sanaciju patosa ovog mosta dodatnih 1.900 eura.

- Novembra 2019. godine istoj firmi plaćena je demontaža ograde na Biogradskom jezeru u iznosu od 10.900 eura. U ugovoru nigdje ne piše koliko ograde treba da se ukloni.

Ostalo je nejasno da li je dužina ograde tri ili 30 metara. Posebno povlašćena kompanija kod gospodina Klice je bila firma „Lasso“ iz Podgorice sa kojom je u decembru 2017. sklopljen ugovor za izradu veb sajta u iznosu od 10.000 eura.

U istom mjesecu plaćeno je 4.236 eura za izradu softvera za inventarisanja. U decembru 2018. plaćeno je 11.500 eura za izradu softvera za naplatu ulaznica, a istog mjeseca još 6.981 euro za mape, film i 3D naočare. U avgustu sljedeće godine 5.500 eura izdvojeno je za nadogradnju sistema za naplatu ulaznica, koja nije završena u cjelosti kako je bilo planirano. Sve ukupno to je 38.000 eura za ove usluge - kazala je Jočić.

Sa firmom „Lasso“ zaključen je i ugovor za mjesečno održavanje sistema za naplatu ulaznica u iznosu od 453 eura, dok NPCG ima sa drugom firmom ugovor za održavanje svih sistema koji su važni za poslovanje cijelog preduzeća za mjesečni iznos od 302 eura, te se iz toga može zaklučiti da se radi o naduvanoj fakturi. Takođe, 100.000 eura plaćeno je firmi „Centroslavija“ u peridou od tri godine, za uniforme nadzornicima koje ne zadovoljavaju

Klica: Za podmetanje dezinformacija Jočić će se suočiti sa pravnim posljedicama Bivši direktor NPCG Elvir Klica kazao je za Pobjedu da je ovo novi pokušaj obmanjivanja, podmetanja i dezinformacija koje je Jočić servirala u svom tragikomičnom nastupu koji je nazvala konferencijom za novinare.

- Kada je shvatila da će se zbog iznošenja neistina suočiti sa pravnim posljedicama, pravnica Marina Jočić je požurila pred medije, da još jednom pokuša da iskonstruiše senzaciju, očajnički i nevješto - tvrdi Klica.

Po njegovim riječima predsjednica UO, koji je organ upravljanja a ne rukovođenja, od prvog dana zloupotrebljava preduzeće, službe i zaposlene, kao i zvanične kanale komunikacije na društvenim mrežama, ali i objave u medijima, zarad obračunavanja na ličnoj i političkoj ravni.

Jočić, prema njegovim riječima, neosnovano optužuje za ,,enormno“ zapošljavanje, slikovito opisujući kako u preduzeću ,,fali stolica“.

- Prvo bi trebala da odgovori na pitanje đe je smjestila novih 12 službenika koje je do sada zaposlila, ako je situacija takva kakvom je opisuje. S obzirom na to da javnu funkciju i javno preduzeće koristi za političku igru i partijsku kampanju, ne čudi njena kontradiktornost.

Ovakve neistine mogle bi se protumačiti i kao ,,pripremanje terena“ za partijska uhljebljenja, budući da će morati da nabavi tačno onoliko stolica za koliko je mene optužila, jer je novom sistematizacijom predvidjela 45 radnih mjesta više u odnosu na postojeću - navodi Klica.

Da stvar bude komičnija, ističe on, nije joj palo na pamet da tu sistematizaciju prvo razmatra na sjednici UO i usaglasi sa dva reprezentativna sindikata, već je poslala Ministarstvu da dobije saglasnost, čime krši Zakon o radu.

specifične potrebe rada u ovoj službi.

SNIMANJE FILMA?

Kako je saopšteno, Klica je zaključio ugovor sa „Wild Beauty live“ iz Podgorice o snimanju filmova dana 19. marta 2020. godine. Ponude su dostavila dva preduzeća kod kojih je, u oba slučaja, ovlašćeni zastupnik Miroslav Dragićević.

Uprava za inspekcijske poslove za 14 dana sprovela 4.403 kontrola poštovanja mjera

Za dvije sedmice izrekli 18.200 eura PODGORICA - Inspektori Uprave za inspekcijske poslove u posljednje dvije sedmice izrekli su 18.200 eura kazni za one koji nijesu poštovali mjere protiv širenja korona virusa, a pokrenuta su i tri prekršajna naloga pred prekršajnim sudovima, rečeno je Pobjedi iz te institucije.

U tom periodu su uradili 4.403 kontrole.

-Inspektori su za taj period utvrdili 18 nepravilnosti, donijeli šest ukazivanja, 16 prekršajnih naloga u ukupnom novčanom iznosu od 18.200 eura.

Pokrenuli su tri prekršajna naloga pred prekršajnim sudovima u slučajevima kad je bilo potrebno izricanje viših kazni od one minimalne propisane zakonom koja se može izreći na licu mjesta – ističu iz Uprave.

Da li i u kojoj mjeri građani poštuju mjere provjeravaju inspektori zaposleni u zdravstveno-sanitarnoj, turističkoj, tržišnoj i inspekciji rada, te inspektori u inspekciji za igre na sreću, prosvjetnoj inspekciji, a po ovlašćenju to rade i inspektori zaposleni u inspekciji za sport.

Iz Uprave navode da je zdravstveno-sanitarna inspekcija u posljednje dvije sedmice uradila 1.374 kontrola i donijela

Elvir Klica

5.193 rješenja o samoizolaciji oboljelih i 2.787 rješenja o samoizolaciji kontakata sa oboljelim.

Ističu da su turistička, tržišna, inspekcija rada i prosvjetna inspekcija u protekle dvije sedmice utvrdile 18 nepravilnosti, od kojih se 11 nepravilnosti odnosilo na nekorišćenje propisane lične zaštitne opreme zaposlenih/ korisnika usluga u objektima u kojima se

- Kada su u pitanju postupci koji se odnose na radove, robu, usluge, od dana mog imenovanja pa do razrješenja, odgovorno tvrdim da su svi postupci sprovedeni u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, u skladu sa Planovima koje je usvajao UO, za šta postoje i zapisnici o izvršenim kontrolama, od strane inspekcije.

Simptomatično je da se deklarisana nacionalistkinja (tako mi se predstavila prilikom upoznavanja), prvo ,,uhvatila“ za preduzeća iz Rožaja. Ne osjećajući potrebu da pravdam ono što je zakonom već opravdano, već isključivo radi istinitog informisanja javnosti, preduzeća koja pominje Jočić, a koja su iz Rožaja i bave se izradom drvenih kućica, angažovana su u skladu sa zakonom, čime smo uspjeli da napravimo značajne uštede u odnosu na planirane troškove - kazao je Klica.

Prema njegovim riječima, Marina Jočić ne planira da se bavi promocijom zaštićenih područja.

- Ne mogu a da joj ne objasnim da postoji platforma sa nazivom YouTube, na kojoj može naći sve emisije, filmove i spotove za koje tvrdi da ne postoje i to na kanalu NPCG. Takođe, da se pohvalim da je jedan od filmova dobio prestižnu nagradu, te da su uz emisije redovno emitovani na Javnom servisu. Isto važi i za softvere, aplikaciju i sve ostalo što je nabrojala. Potrebno je samo malo informatičke pismenosti ili interesovanja. Poručio bih joj da je toliko realizovanih projekata, da ih Marina ne može održavati ovakvim odnosom, a kamoli uraditi isto ili bolje - poručio je Klica.

On je još poručio i da je sramno pominjati sva ova preduzeća i pojedince, bez osnova, naročito plasirajući neistine o njima.

- Navodno je taj film je sniman, ali u NPCG niko ne posjeduje njegovu kopiju. U godini kada je već bilo izvjesno da nema turističke sezone, da ne možemo priuštiti sebi luksuz da dajemo pare za promotivne namjene, 18. juna prošle godine zaključen je ugovor o djelu sa Jadrankom Dragićević, suprugom Miroslava Dragićevića, kojoj je mjesečno isplaćivano 400 eura za izra-

du emisija o NPCG. Zaključen je ugovor o djelu sa Zoranom Golovićem kome je plaćeno 1.800 eura za izradu spota „Priroda je moj dom“. To je samo jedan od ugovora koji su napravljeni sa ovom porodicom ili grupom. Sa njima imamo dosta ugovora tokom prošle godine, što je specifično za godinu u kojoj nema sezone i u kojoj vlada pandemija - kazala je Jočić.

N.K.

U školama utvrđeno šest nepravilnosti Iz Uprave za inspekcijske poslove su naveli za Pobjedu da je šest nepravilnosti utvrđeno u osnovnim i srednjim školama.

-I to zato što nijesu vodili evidenciju zaposlenih i učenika koji su u samoizolaciji donijeli Plan za aktivnost oganizacije, odredili prostoriju za izolaciju i imali obavještenje o poštovanju mjera na ulazu ustanove – navode iz Uprave.

obavlja trgovina, pružaju ugostiteljske i zanatske usluge, kao i u auto školi i jedna nepravilnost se odnosila na nepostojanje pleksiglasa između stolova u ugostiteljskom objektu.

U sportskim klubovima privrednim društvima, kod NVO i preduzetnika koji pružaju usluge u fitnes centrima i teretanama, nijesu našli nepravilnosti.

K.J.

8

Društvo

Subota, 6. mart 2021.

Studenti Visoke medicinske škole postigli dogovor sa upravom UCG

Mogu, ipak, da upišu master PODGORICA – Studenti Visoke medicinske škole u Beranama moći će od septembra da upišu dvogodišnje master studije, dogovoreno je juče na onlajn sastanku prorektora prof. dr Veselina Mićanovića i studenata.

Studenti su nedavno uputili dopis nadležnima, negodujući što im nije omogućeno da ove godine upišu master, jer su saznali da taj program nije akreditovan 2017.godine, već da su im samo regulisane osnovne studije. Saopštili su da se osje-

ćaju prevarenim, jer im je tada obećano da će studirati po modelu 3+2 (osnovne, master).

Iako se od nadležnih ove sedmice čula opcija da će im se najvjerovatnije omogućiti da upišu jednogodišnje specijalističke, ipak, je procijenjeno da do septembra mogu da završe posao akreditacije master programa. Studenti će morati da polažu prijemni ispit, što je novina koja je za ovaj program usvojena kroz izmjene Zakona o visokom obrazovanja 2017.godine.

-U saradnji sa upravom Medi-

cinskog fakulteta i Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, usaglašeni su stavovi da se došlo do najboljeg mogućeg rješenja za naše studenate – rekao je Mićanović, koji je na ovu funkciju izabran prošle godine.

Pored VMŠ, master program biće akreditovan i na Primjenjenoj fizioterapiji u Herceg Novom.

Nadležni su nedavno saopštili za naše novine da prije tri godine nijesu akreditovali master program iz razloga što nijesu imali vremena da završe taj posao, već su ga odgodili za N.Đ. kasnije.

Ministarstvo zdravlja tražilo podršku MUP-a i evidenciju potvrda za kretanje u međugradskom saobraćaju

Na službene potvrde putuju članovi familije i nezaposleni PODGORICA – Ministarstvo zdravlja uputilo je zvaničnu zamolnicu Upravi policije da prilikom kontrole evidentira izdate potvrde za službena putovanja koje se koriste kao dokaz u međugradskom saobraćaju, kako bi se ispratile sve eventualne nepravilnosti i zloupotrebe.

Saopšteno je da su prethodno od Uprave policije i drugih subjekata obaviješteni da se potvrde za službena putovanja zaposlenih zloupotrebljavaju na razne načine, čak i izdava-

njem članovima porodice i osobama koje nijesu zaposlene kod tih poslodavaca.

- Službena putovanja posebno će biti predmet kontrole nadležne inspekcije (kontrola putnih naloga, podnošenja izvještaja o obavljenom putovanju i plaćanje dnevnica za službena putovanja po tim nalozima) - dodaju iz Ministarstva zdravlja.

Napominju da izdavanje lažnih potvrda, koje će biti predmet ozbiljne kontrole, predstavlja krivično djelo protiv službene dužnosti, u skladu sa Krivičnim

zakonikom Crne Gore.

Navode da su zatražili od nadležnih privrednih subjekata (Privredne komore i Unije poslodavaca), kao i sindikalne organizacije zaposlenih da apeluju na članove da prestanu sa izdavanjem nezakonitih potvrda za putovanje van mjesta rada, odnosno prebivališta, tokom zabrane međugradskog saobraćaja, odnosno zabrane izlaska građanima sa teritorije Glavnog grada, Prijestonice Cetinje i opština Budva, Tivat, Nikšić, Plužine, Herceg Novi i Ulcinj.

Sl. R.

Ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava posjetio LGBT osobu koja je brutalno napadnuta u Podgorici

Hapšenje jedina prava poruka PODGORICA - Ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić kazao je juče da će institucije preduzeti sve da otkriju napadače i moguće nalogodavce napada na mladića u Podgorici, člana LGBT Foruma Progres.

- Samo na taj način biće poslata adekvatna poruka svima koji namjeravaju da otruju ovo društvo mržnjom i netolerancijom, posebno kada su mržnja i nasilje usmjereni prema pripadnicima ranjivih grupa kakva je, bez dileme, LGBTIQ zajednica - kazao je Leposavić prilikom posjete napadnutoj osobi koja se nalazi u skloništu LGBTIQ. Uprava policije još nije pronašla napadače na mladića na koga su nasrnule nepoznate osobe, na grudima mu nacrtale krst, oštrim predmetom mu nanijele povrede u predjelu genitalija i kako je

Pobjeda saznala još ga i opljačkale.

Leposavić je iskazao punu podršku članu Foruma Progres, izrazivši nadu u brz oporavak od, kako je kazao, teških tjelesnih i duševnih povreda koje je pretrpio od onih koji su, za razliku od njega, kukavice.

On je istakao da su napadači, u mraku, atakovali na život, zdravlje i slobodu nedužnog mladića u trenutku kada je išao u posjetu roditelju.

- Jasno je da izvršioci pokušavaju da zaustave civilizacijski i moralni iskorak cijelog društva, i da čitavu zajednicu zadrže u blatu omraze. To vrijeme je neminovno za nama. Nijedan građanin ove države neće više trpjeti stigmu zbog nacionalne, rasne ili vjerske pripadnosti, seksualnog ili bilo kog drugog opredjeljenja poručio je Leposavić.

Mladić se u subotu oko 19 sati zaputio da posjeti maj-

ku, a napadnut je upravo ispred roditeljske kuće, a prema nezvaničnim saznanjima Pobjede, napadači su LGBT aktivistu, iscrtavajući mu krst na grudima, pitali „da li je vjernik i da li vjeruje“.

Nakon što su iz policije sa ovim slučajem upoznali državnnog tužioca u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici, on je rekao „da nema elemenata krivičnog djela u nadležnosti Višeg državnog tužilaštva“, pa je podgorička policija o događaju obavijestila i državnog tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu.

Policijsko - tužilačke aktivnosti po ovom predmetu su i dalje u toku.

Ovaj gnusni napad su osudili najveći državni zvaničnci u zemlji, veliki broj političkih partija, nevladinih organizacija, pojedinaca na društvenim mrežama, kao i predstavnici ambasada. K. J.

Broj novozaraženih je sve veći, juče zabilježeno 574 slučaja

Od korona virusa pre PODGORICA – Novih 574 slučaja korona virusa je zabilježeno juče, a od posljedica tog virusa preminulo je devet osoba, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje.

Iz te zravstvene ustanove navode da su laboratorije Instituta za javno zdravlje Crne

Gore, druge javne i privatne laboratorije koje se bave dijagnostikom infekcije korona virusa uradile analizu za 2.024 uzorka.

Novooboljeli su iz Podgorice njih 192, Nikšića 105, Ulcinja 51, Bara 35, Herceg Novog i Bijelog Polja po 28 novooboljelih, u Pljevljima ih je juče

zabilježeno 22, na Cetinju 20, Budvi 17, Beranama 15, Kotoru 14, Tivtu 13, Danilovgradu deset, u Mojkovcu sedam osoba, Rožajama šest, Plužinama troje, Plavu, Tuzima, Kolašinu i Gusinju po dvoje novozaraženih korona virusom.

- Od jučerašnjeg presjeka In-

Poslanici ne odustaju od inicijative da se povećaju plat

Bošnjak: Ako ne b očekujemo podr PODGORICA – Poslanica Pokreta za promjene i potpredsjednica Skupštine Branka Bošnjak saopštila je da neće odustati od inicijative za uvećanje koeficjenata, odnosno plata ljekarima i profesorima Univerziteta Crne Gore uprkos činjenici što je Vlada prekjuče odbacila predložene izmjene Zakona o zaradama u javnom sektoru koje su predviđale takvu korekciju.

Sličnu inicijativu su podnijeli i poslanici Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović – Stanković i Raško Konjević tražeći da se ljekarima poveća koeficijent od 30 do 70 odsto, koja nije prošla. Oni će takođe inicirati u parlamentu glasanje i očekuju podršku i poslanika vladajuće koalicije za ovakve izmjene.

Bošnjak je Pobjedi kazala da je spremna da se u parlamentu to uvećanje izdejstvuje i uz podršku opozicije, ako vladajuća većina ne bude spremna, dodajući da je razočarana odnosom ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića koji je, prema njenim riječima, nedavno bio najavio da podržava povećanje plata.

- Razočaralo me je i iznenadilo što oni mijenjaju mišljenje.

Negdje je i (Dritan) Abazović rekao isto što i ja - nek se smanje nekima plate, a ovoj kategoriji da se povećaju. Razočaralo me je što nedjeljama pokušavam da dođem do ministra Spajića, da pričamo o zakonu. Čak je njegova šefica kabineta ili sekretarica tražila u pisanoj formi da se obratim i uradila sam to kao potpredsjednica Skupštine. Ta ignoracija me najviše nervira – poručila je Bošnjak.

Istakla je i da su predstavnici Sindikata ljekara prihvatili da se dvoetapno ide u povećanje

- Ne dopuštam više ignoraciju, jer je ministar Spaji da se ponaša na način kako se ponaša - kazala je p nedjeljama pokušava da dođe do ministra da prič

Branka Bošnjak

plate, ako nema toliko para - da se ide u jedno povaćenje ove godine, pa u sljedećoj da se realizuje do kraja.

Spremna je da ovaj zakon stavi na dnevni red, da ga izglasa sa kolegama iz opozicije, a vjerovatno će, očekuje poslanica, veliki dio kolega iz vlasti podržati ovaj akt.

- To će biti test za njih. Ako to Vladi odgovara, da budu kočničari, neka izvole. Ne dopuštam više ignoraciju, jer je ministar Spajić tamo zato što smo mi glasali za njega da bude tamo i ne smije da se ponaša na način kako se ponaša. Pozivam sve kolege da stavimo zakon na dnevni red i da ga izglasamo. A ako kolege iz vlasti ne budu htjele da glasaju, glasaće vjerovatno kolege iz opozcije i ja sam potpuno spremana i sa DPSom, SD-om, SDP-om i BS-om da izglasamo ovaj zakon – kategorična je potpredsjednica Skupštine.

Borovinić-Bojović: Povećanje za sve, ne samo za ljekare Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović saopštila je juče da ona zahtijeva povećanje plata za sve zdravstvene radnike, a ne samo za ljekare.

Iz Vladinog resora na čijem je čelu je saopšteno da je ona u ponedjeljak uputila mišljenje Ministarstvu finansija i socijalnog staranja u kojem se navodi

da je resor zdravstva ,,veoma zainteresovan za povećanje plata zdravstvenih radnika, cijeneći težinu i odgovornost njihovog rada, što je posebno došlo do izražaja u vremenu pandemije zarazne bolesti kovid-19.

- Brižljivo smo razmotrili oba prijedloga, koji tretiraju samo povećanje zarada doktora

Prema prijedlogu SDP-a Draginja Vuksanović-Stanković i Raško Konjević tražili su da se ljekarima poveća koeficijent od 30 do 70 odsto. Precizirali su da treba da se zvanje ljekar subspecijalista doda odmah nakon predsjednika Privrednog suda, ljekar specijalista nakon predsjednika Disciplinske komisije i doktor medicine nakon sudije Suda za prekršaje.

SDP: PREVAZIĆI RAZLIKE

Komentarišući odluku Vlade da ne prihvati povećanje plata ljekarima, portparol SDP-a Mirko Stanić za Pobjedu kaže da je ,,minimum što država može da učini za njih da im plate budu na pristojnom, ako već ne mogu biti na odgovarajućem nivou“.

On je najavio da će poslanici SDP-a predložiti da se na prvoj narednoj sjednici Skupštine uvrsti zakon koji su dogovorili sa predstavnicima Sindikata medicine, a Ministarstvo zdravlja je mišljenja da povećanjem treba obuhvatiti sve zdravstvene radnike, a ne samo doktore medicine - navodi se u mišljenju.

I u Ministarstvu zdravlja tražili su sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija, kako bi se prijedlozi razmotrili i utvrdio iznos novčanih sredstava koji će biti planiran i opredijeljen za ove namjene u budžetu za 2021. godinu.

Društvo

Subota, 6. mart 2021.

9

Ipsos sproveo istraživanje o stavovima naših građana prema kovidu-19

eminulo devet osoba stitutu je prijavljeno devet smrtnih ishoda povezanih sa kovid-19 i to po dva pacijenta iz Budve, Herceg Novog i Bijelog Polja (2), te po jedan iz Bara, Kotora i Cetinja, od kojih je najmlađi imao 60, a najstariji 86 godina starosti - navode iz Instituta.

Tako je ukupan broj preminu-

lih povezanih sa korona virusom u Crnoj Gori, računajući period od početka pandemije 1.048.

Juče se oporavilo 506 pacijenata.

- Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva

kovid-19 u Crnoj Gori je 8.903.

Od početka epidemije ukupno je zabilježeno 78.634 slučaja - piše u saopštenju Instituta.

U Kliničkom centru Crne Gore juče je bilo hospitalizovano 127 pacijenata sa kovid-19 infekcijom od kojih je kod 63 život ugrožen.

K. J.

te ljekarima i profesorima iako je Vlada odbila taj akt

bude htjela vlast, ršku opozicije

ić tamo zato što smo mi glasali za njega i ne smije poslanica PZP-a Branka Bošnjak, navodeći da čaju o zakonskim prijedlozima, ali bezuspješno

Milojko Spajić

doktora medicine. Očekuju punu podršku svih kolega i iz vlasti i iz opozicije, jer ovo pitanje treba da prevaziđe sve političke razlike.

- Sličan zakon je više puta predložen i u proteklom sazivu Skupštine, da plata ljekara specijaliste ne može biti niža od plate zamjenika šefa kabineta predsjednika Vlade, a da plate medicinskih sestara ne mogu biti niže od prosječne zarade u državi - podsjetio je Stanić.

Osvrnuvši se na najavu ministarke zdravlja Jelene Borovinić-Bojović da će predložiti povećanje zarada zravstvenim radnicima, Stanić kaže da je ,,obmanula javnost“. Ovako obmanjivati zdavstvene radnike i

to još u okolnostima ovako teške epidemiološke situacije kada su, po riječima nadležnih u KBC Podgorica, ljekari i osoblje pred kolapsom može samo nedopustivo neozbiljna Vlada i resorni ministri – rekao je Stanić.

NEDOPUSTIV TRETmAN

Bošnjak negoduje što Zakon o javnom sektoru ne prepoznaje ljekare i profesore, te smatra da treba da im se da status koji zaslužuju i da budu u jednoj od onih grupa A ili B u kojoj su poslanici, ministri… Prema aktuelnim propisima, po Kolektivnom ugovoru stavljeni su u grupu C, uglavnom D, a njihova plata je manja ,,nego

Popović-Samardžić: Nema pregovora, plate moraju da se povećaju Predsjednica Sindikata doktora medicine Milena PopovićSamardžić nakon sastanka sa ministrom finansija i socijalnog staranja Milojkom Spajićem poručila da se ljekarima zarade moraju uvećati.

Ona je za Pobjedu istakla da je ministru juče prenijela nezadovoljstvo ljekara koje je eskaliralo nakon odluke Vlade.

- Sastaćemo se već sljedeće sedmice sa Spajićem kako bismo se dogovorili kojom dinamikom bi mogle da se povećavaju plate. Predložićemo gdje novac može da se uštedi, s obzirom da imamo neracionalnih izdvajanja iz budžeta, kao i nekih nelogičnih distribucija novca. Dakle, nema pregovara. Naš cilj je da se dođe do ovoga što smo predložili u koeficijentima.

Jedino ćemo imati razumijevanje kojom dinamikom će se to ostvarivati. Tu želimo da napravimo dogovor – poručila je Popović-Samardžić.

Uslov za glas o budžetu Bošnjak je kazala će oni iz PzP tražiti da se u budžetu znatno povećaju sredstva namijenjena zdravstvu zato što ubjedljivo najmanje za tu oblast izdvajamo u regionu.

- Recimo, oko 350 eura po glavi stanovnika izdvaja Crna Gora, Hrvatska preko 870 eura, a EU preko 3.000. Ako ne bude značajno mi ćemo amandmanski djelovati i od toga će zavisti da li ćemo podržati budžet – rekla je ona.

Dodaje da ne želi više da sluša deklarativno kako se svi zalažu za bolji status profesora i ljekara, a kada treba da se to realizuje, onda se odstupa od te ideje.

zamjenika šefa kabineta premijera Zdravka Krivokapića“.

- Svrstani su negdje u kategriju sa nekim nižim administrativnim osobljem u Vladi i to je nedopustivo. Mi možemo da se solidarišemo - svi iz grupe A i B, da nam se onaj koeficijent za obračun zarada manje obračunava ali da budu u istom rangu sa nama, jer to zaslužuju. Ako je nama plata oko 1.400 – 1.500 eura, mislim da bi njima - subspecijalisti i redovnom profesoru, bila negdje oko 1.300 - 1.400 eura – rekla je Bošnjak, dodajući da njima može da se ograniči plata na 1.000 eura i da na taj način daju doprinos, odnosno da podijele teret.

Ona je objasnila da kao dr nauka - radna knjižica joj je na UCG, te dopunu do poslaničke plate prima od Skupštine - sa 27 godina radnog staža prima 680 eura.

- Sigurno da redovni profesor nema 1.000 eura osnovnu platu. Profesori se onda grabe za predmete, odnosno časove da imaju preko norme da bi imali normalnu platu, kao što ljekari dežuraju preko toga što fizički mogu da izdrže – istakla je poslanica.

Zaključuje da ovo nije primarno povećanje njihovih plata, već vraćanje njihovog statusa u društvu.

Sl.RADONJIć-N.ĐURĐEVAC

Više od polovine građana želi da se vakciniše Dva glavna razloga zbog kojih se građani Crne Gore dvoume oko imunizacije protiv kovida-19 i dalje su, prema istraživanju, zabrinutost zbog brzine odobravanja novih vakcina i mogućih neželjenih efekata istih PODGORICA - Porast broja građana koji namjeravaju da se vakcinišu porastao je sa 44 odsto prije dva mjeseca na 51 procenat u februaru, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Ipsos uz podršku Britanske ambasade u Podgorici i Unicefa.

Nacionalno reprezentativni uzorak za ovo istraživanje obuhvatio je 820 punoljetnih građana. Podaci su prikupljani od 12. do 16. februara telefonskom anketom, odnosno upitnikom.

- Februarsko istraživanje javnog mnjenja u vezi s kovidom-19 u Crnoj Gori pokazuje da bi 53 odsto građana, od onih koji namjeravaju da se vakcinišu, to učinili čim vakcina postane dostupna. U januaru je ova vrijednost iznosila 49 procenata – saopštili su iz Unicefa.

Pored povećanja broja onih koji izražavaju namjeru da se vakcinišu, u Crnoj Gori, kako se navodi, raste i procenat građana koji su saglasni s tvrdnjom da vakcine predstavljaju jedan od najboljih izuma u medicini i da su zahvaljujući njima iskorijenjene brojne zarazne bolesti.

I po ovom pitanju došlo je do porasta sa 74 odsto u januaru na 80 procenata u februaru.

Dva glavna razloga zbog kojih se građani Crne Gore dvoume oko imunizacije protiv k ovida-19 i dalje su, prema istraži-

vanju, zabrinutost zbog brzine odobravanja novih vakcina i mogućih neželjenih efekata.

- Vakcinacija je od ključnog značaja za zdrav život djece, adolescenata, porodica i zajednica. Trenutna epidemija kovida-19 dovodi u opasnost nastavak programa imunizacije usljed mjera opšteg zatvaranja, ali i drugih mjera čiji je cilj suzbijanje širenja virusa. Naš zadatak je da osiguramo da sva djeca u Crnoj Gori nadoknade



Nacionalno reprezentativni uzorak za ovo istraživanje obuhvatio je 820 punoljetnih građana od 12. do 16. februara

sve propuštene doze vakcina iz programa rutinske imunizacije - kazao je šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori Huan Santander.

Istraživanje je, kako se dodaje u saopštenju, takođe pokazalo da više od dvije trećine (76 odsto) građana vjeruje da bi vakcinacija trebalo da bude prioritet za Vladu i za građane Crne Gore.

- Dobra je vijest za Crnu Goru da raste povjerenje u vakcinaciju kako bi se kontrolisalo širenje kovida-19. Vlada je započela program vakcinacije i dužni smo svim našim ranjivim članovima zajednica da se vakcinišemo kad na nas dođe red.

Tek tada ćemo početi da vidimo svjetlost na kraju ovog tunela, otvoriti naše ekonomije i nastaviti sa svojim životom - prokomentarisala je Karen Madoks, britanska ambasadorka u Crnoj Sl. R. Gori.

Poslanice Skupštine osnovale ženski klub ,,Žene za žene“ PODGORICA – Poslanice Skupštine Crne Gore, njih 20, potpisalo je juče sporazum o osnivanju ženskog kluba ,,Žene za žene“ kojim žele da poboljšaju položaj žena u društvu i politici.

Prva potpredsjednica parlamenta od uvođenja višestranačja prof. dr Branka Bošnjak ukazala je na važnost što je usvojena njena inicijativa da se izmijeni poslovnik i ubuduće uvijek jedno potpredsjedničko mjesto bude rezervisano za manje zastupljeni pol.

Istakla je da klub odluke donositi konsenzusom.

- U ovom surovom vremenu kada se olako nasrće na ženu na njeno dostojanstvo i integritet siguran sam da će ovaj naš zajednički nadstranački i politički aktivizam biti snažna poruka jedinstva i ženske solidarnosti koja je do sada izostajala i da ćemo imati značajne i vidljive rezultate na polju rodne ravnopravnosti – rekla je Bošnjak.

PROTIV PREDRASUDA

Poslanica Aleksandra Vuković (DPS) rekla je da se osnivanjem ovog kluba ukidaju predrasude.

Sačuvati integritet i dostojanstvo Nikakve karikature nastale u mračnim i devijantnim umovima, nijedan seksistički napad i pokušaj uniženja žena ne treba da nas zaustavi u našoj ponosnoj i prkosnoj borbi – rekla je Aleksandra Vuković - Ovo je kamen temeljac za most koji će biti primjer i drugim političarima. Živimo u maloj zajednici da bi razlike i razdori među nama bili veliki.

Bunt, otpor i veliko ljudsko i žensko - Ne, satanizaciji, vulgarizaciji i dehumanizaciji našeg roda, treba da krene sa ovog mjesta. Nikakve karikature nastale u mračnim i devijantnim umovima, nijedan seksistički napad i pokušaj uniženja žena ne treba da nas zaustavi u našoj ponosnoj i prkosnoj borbi – rekla je Vuković.

Dodala je da će na ovaj način, između ostalog, razbiti stereotipe o ,,strašnim feministima“, ističući da je svaki čovjek koji

Traže izmjenu sistema kvota Izvršna direktorica Centra za ženska prava Maja Raičević kazala je da se ove godine navršava deset godina od uvođenja kvota za manje zastupljenih pol, te da preporučuju izmjene postojećeg sistema kvota.

Podnijeli su prijedlog da barem jedan od svaka tri kandidata na izbornoj listi mora biti kandidat manje zastupljenog pola, umjesto sadašnjeg uređenja da bude jedan od svaka četiri kandidata.

priznaje jednakost žena i muškaraca feminista.

A izvršna direktorica Centra za ženska prava Maja Raičević predočila je Rodnu analizu izbora 2020. godine, ističući da je u skupštinskom sazivu manje žena nego što ih je bilo ranije.

PROCENTI

- Sa 18 poslanica imali smo zastupljenost žena tek 22 procenta što je neprihvatljivio nizak procenat, jer žene čine preko 50 posto ukupnog stanovništva. Čak i sa ulaskom dvije dodatne poslanice udio žena u plenumu se približio cifri od 25 procenata što je tek jedna četvrtina od ukupnih poslaničkih mjesta – kazala je Raičević.

Negodovala je što su u pojedinim odborima zastupljene u manjem procentu nego ranije, a Odbor za bezbjednost i odbranu čine samo muškarci.

- Žena nema ni na čelu poslaničkih klubova, a u ovom trenutku ni na čelu parlamentirnih subjekata.

Mnogo toga ostaje da se uradi – poručila je Raičević.

N.Đ.

10

Hronika

Subota, 6. mart 2021.

Sud prihvatio tri sporazuma o priznanju krivice optuženih u predmetu ,,Klap“

Šuškavčević, Savić i Vukašinović da uplate 38.000 eura PODGORICA – Dejan Šuškavčević, Mile Vukašinović i Petar Savić na ime kazne za utaju poreza i doprinosa uplatiće ukupno 38.000 eura u državnu kasu, saopšteno je iz podgoričkog Višeg suda koji je prihvatio sporazume o priznanju krivice koje su ovi optuženi u predmetu ,,Klap“ potpisali sa specijalnom tužiteljkom Lidijom Mitrović.

- Viši sud prihvatio je sporazume o priznanju krivice koji su D.Š, M.V. i P.S. potpisali sa Specijalnim državnim tužilaštvom i osudio ih na uslovne i novčane kazne. D.Š je osuđen na 11 mjeseci uslovne kazne sa obavezom da na ime kazne u državni budžet uplati 18.000 eura dok su M.V. i P.S. osuđeni na po šest mjeseci uslovne kazne i obavezu da uplate po 10.000 eura državi – saopšteno je iz Višeg suda.

Pobjedi je saopšteno i da su ovi optuženi vratili imovinsku korist stečenu krivičnim djelom utaja poreza i doprinosa, ali nije rečeno o kojem se iznosu radi.

Specijalno tužilaštvo je osim sa Šuškavčevićem, Vukašinovićem i Savićem, krajem prošle godine potpisalo sporazume sa još deset fizičkih i pravnih lica koji su priznali utaju poreza i doprinosa.

Viši sud prihvatio je nagodbe ovih optuženih sa SDT-om ali presude u tim slučajevima još ni-

PODGORICA – Čelnici ministarstava finansija i ekonomije u Vladi Crne Gore od 2009. do 2013. godine, koji su učestvovali u izdavanju garancija za kredite KAP-u, biće saslušani pred Specijalnim tužilaštvom zbog sumnje da su na organizovan način počinili krivično djelo zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju, potvrđeno je Pobjedi iz tužilaštva.

Osim njih, istražitelji će saslušati i članove vladine Komisije za praćenje i kontrolu državne pomoći.

Ministri ekonomije u tom period bili su Vladimir Kavarić, a nakon toga Branko Vujović i Branimir Gvozdenović, a ministri finansija Igor Lukšić, Milorad Katnić i Radoje Žugić.

U izvještaju Državne revizorske institucije od 2013. je navedeno da prije izdavanja garancija KAP-u nije rađena procjena rizika.

-Državne garancije odobrene 2010. i 2011. godine KAP-u, izdate su bez detaljne analize finansijskog položaja i analize ekonomske održivosti Programa finansijskog restrukturiranja korisnika državnih garancija, kao i bez odgovarajuće procjene mogućih posljedica aktiviranja istih na državni budžet – utvrdila je Državna reviA.R. zorska institucija.

Osumnjičeni pušteni da se brane sa slobode Viši sud

jesu pravosnažne.

U akciji ,,Klap“ u maju 2019. godine podnešene su krivične prijave protiv 22 osobe zbog sumnje da su finansijskim malverzacijama državnu kasu oštetile za pet miliona eura.

Kao organizatori su označeni Ivan Vuković, Radomir Karadžić i Dejan Lakić.

Od početka pokretanja istrage Lakić se u više navrata obraćao nekim medijima tvrdeći da nema veze sa optužbama za koje ga terete. Naveo je i da posjeduje do-

kumenta koja predstavljaju nepobitan dokaz o umiješanosti osoba iz Poreske uprave koje su „primale fiktivne fakture kojima se priznaje povrat PDV-a za nepostojeće poslove“.

Specijalno tužilaštvo je nakon analize dokumentacije prikupljene od Poreske uprave, banaka i pravnih lica u nekoliko navrata proširivalo istragu na nove osobe i organizovalo nova hapšenja.

Istražitelji sumnjaju da je ta kriminalna organizacija, u koju je uključen veliki broj fizičkih i

Jablanu dvije godine za pokušaj ubistva

jedan prema drugom razmjenjujući psovke. Uslijedila je tuča u kojoj je Jablan iz torbice izvadio nož dužine 17 centimetara i zadao Vujkoviću udarac u glavu i nekoliko udaraca u tijelo.

Vujković je tom prilikom zadobio lakše tjelesne povrede (posjekotinu na lijevoj jagodici i šest ubodih rana u predjelu ramena, grudi, trbuha i nadlaktice).

B.R.

Policija prikupila dokaze o pucnjavi u Danilovgradu

Ranio sebe u nogu DANILOVGRAD - M.D. (31) koji je preksinoć primljen u Hitnu medicinsku pomoć Danilovgrad sa prostrijelnom ranom u potkoljenici, sam je sebe ranio – utvrdila je policija.

Kako se navodi u saopštenju policije, M.D. je izjavio da je prostrijelnu ranu zadobio od strane njemu nepoznatog lica dok se nalazio u Ulici Blaža

Ministri finansija i ekonomije pod lupom zbog garancija KAP-u

Istraga o slučaju zloupotreba prilikom nabavke i kontrole opreme za elektronski nadzor granice

Apelacioni sud potvrdio presudu Višeg suda PODGORICA – Apelacioni sud potvrdio je presudu kojom je Kotoranin Božidar Jablan (48) osuđen na dvije godine zatvora zbog pokušaja ubistva sugrađanina Rada Vujkovića (30).

Prvostepenu presudu donijela je sutkinja Višeg suda u Podgorici Vesna Moštrokol.

Prema navodima optužnice, Jablan je 17. aprila 2018. godine u kotorskom naselju Škaljari, oko 11 sati pokušao da ubije Vujkovića na kojeg je nasrnuo nožem nakon kraće prepirke.

Prije prepirke, Vujković je stajao u blizini auto-servisa u Škaljarima kada je vidio Jablana koji mu se približavao automobilom.

Vujković je podizanjem ruke pozvao optuženog da zaustavi automobile, što je ovaj i učinio.

Jablan je izašao iz automobila nakon čega su obojica krenuli

Tužilaštvo će saslušati resorne čelnike u crnogorskoj Vladi od 2009. do 2013. godine

Markovića.

-Pretragom terena na privatnom posjedu ovoga lica pronađen je pištolj kalibra 7.65 mm sa metkom u cijevi i tri komada municije u rezervnom okviru – saopšteno je iz policije.

Nakon toga, lociran je automobil u blizini, vlasništvo Z.V. u kojem su pronađeni određeni tragovi.

Od ovog lica je prikupljeno obavještenje, privremeno je oduzeto njegovo vozilo, kao i vozilo M.D. -Nakon svih ovih aktivnosti prikupljeno je obavještenje i od M.D. kojom prilikom je on izjavio da je došlo do samoranjavanja dok se nalazio u vozilu sa Z.V. kojim je Z.V. upravljao – saoopšteno je iz policije.

Dodaju da je baviješten tužilac koji će se nakon uvida u spise predmeta izjasniti o kvalifikaciji djela.

C.H.

pravnih lica, djelovala na teritoriji Crne Gore od 2011. do kraja 2018. godine.

Ova kriminalna grupa kroz osnivanje fiktivnih firmi i izdavanje fiktivnih računa na velike novčane iznose od po nekoliko stotina hiljada eura zahtjevala je povraćaj PDV-a koji su im odobrili osumnjičeni poreski inspektori.

Osim utaje poreza, ova organizacija je, prema sumnjama istražitelja, vršila raslojavanje novčanih sredstava radi prikrivanja tragova i porijekla novca.

B. R.

Zaplijenjeno 220 kg skanka PODGORICA – Carinici i policija otkrili su 220 kilograma skanka u kamionu na carinskom terminalu u Podgorici, objavljeno je Tviter nalogu Uprave carina.

Droga je tokom redovne kontrole na CI Terminal Podgorica pronađena u pošiljci voća i povrća. Kako je Pobjedi nezvanično saopšteno, traga se za vozačem kamiona Nikolom Bugarinom (26), koji je uspio da pobjegne.

C.H.

Rasvijetljeno paljenje vozila u Danilovgradu

Maloljetnik krivično neodgovoran DANILOVGRAD – Policija je identifikovala maloljetnika koji je, kako se sumnja, podmetnuo požar na vozilu, koje je bilo parkirano u dvorištu porodične kuće i prikupila obavještenja od njega.

-O događaju je upoznat tužilac koji se izjasnio da u radnjama M. R. nema elemenata krivičnog djela budući da je lice krivično neodgovorno – saopšteno je iz policije.

Dodaju da su sa vještakom obavili uviđaj, odakle su izuzeti tragovi koji će biti predmet vještačenja.

C. H.

PODGORICA - Jurica Živković, Tatjana Drobnjak, Zoran Milić, Ivan Glomazić i Bojana Lučić, koji se terete da su učestvovali u nezakonitostima prilikom nabavke i kontrole opreme za elektronski nadzor granice pušteni su da se brane sa slobode od optužbi, potvrđeno je Pobjedi iz Osnovnog državnog tužilaštva.

- Svi osumnjičeni u policijskoj akciji ,,Granica“, koji su zadržani zbog opasnosti da će uticati na pojedine svjedoke u postupku, pušteni su danas na slobodu, odmah nakon saslušanja svjedoka L.S, F.V, A.A. i R.J, što je, kao i hitno postupanje, u konkretnom i zakonska obaveza državnog tužioca – kazali su iz Osnovnog tužilaštva u Podgorici.

Oni pojašnjavaju da u svakom predmetu u kojem je licima protiv kojih se vodi postupak oduzeta sloboda kretanja (lišenje slobode, zadržavanje i pritvor), državni tužilac, kao i drugi organi postupka, su dužni da postupaju sa posebnom hitnošću, uz obavezu da puste lica na slobodu čim prestanu razlozi zbog kojih im je oduzeta.

- Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici, kao dio državnog tužilaštva Crne Gore, u svakom predmetu će postupati isključivo po Ustavu i zakonu, bez obzira na stavove pojedinih elektronskih medija u konkretnom slučaju, pri čemu ukazujemo da vidovi ograničenja slobode u po-

stupku nijesu krivične sankcije, već najteže mjere procesne prinude, koje se primjenjuju samo onda kada se ista svrha ne može ostvariti drugim, blažim mjerama – pojasnili su oni.

Službenici Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije uhapšeni su 3. marta u akciji ,,Granica“ zbog sumnje da su zloupotrijebili službeni položaj i nesavjestan rad u službi.

Hapšenje je izbjegla Višnja Đurović, odgovorno lice preduzeća ,,For lajt“ jer se nalazi u samoizolaciji.

Prema saznanjima Pobjede, Lasica je u komisiji za praćenje i implementaciju potpisivao sporna tenderska dokumenta za nabavku opreme za praćenje. Potpisao je da je oprema ispravna i u skladu sa tenderom, a onda se ispostavilo da nije, odnosno da ne radi od početka. U međuvremenu, Lasica je istu opremu prijavio kao neispravnu i tvrdio da mu je nuđen mito.

Odgovorno lice firme iz Srbije u više navrata dalo je mito članu Komisije za nadzor kako bi opremu koju je isporučio dobavljač ocijenio kao ispravnu i u skladu sa tenderskom dokumentacijom.

U krivičnoj prijavi navodi se da su članovi i predsjednik komisije za otvaranje i vrednovanje najpovoljnije ponude za nabavku opreme za elektronski nadzor državne granice na tenderu favorizovali firmu iz Srbije.

A.R.

Albanskom državljaninu određen pritvor zbog krijumčarenja droge

Priznao da je za 500 eura švercovao 48 kg marihuane PODGORICA – Albanskom državljaninu Elvisu Dokaju (29) juče je određen pritvor nakon što je u srijedu veče uhvaćen u blizini Tuzi sa 48 kilograma marihuane koju je prokrijumčario iz Albanije u Crnu Goru.

Sudija za istrage Višeg suda u Podgorici Vladimir Novović odredio mu je pritvor zbog opasnosti od bjekstva.

Pobjeda saznaje da je Dokaj pred tužiocem priznao pokušaj šverca droge i da je taj posao prihvatio da odradi za 500 eura.

Policija je nakon hapšenja Dokaja saopštila da traga za još dvije osobe koje su umiješane u šverc droge.

Tada je saopšteno i da se Dokaj opirao hapšenju zbog čega su granični policajci upotrijebili sredstva prinude.

B.R.

Svijet

Subota, 6. mart 2021.

Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franjo u istorijskoj posjeti Iraku

Dužnost prema mučeničkoj zemlji

Papa će tokom četvorodnevne posjete najstojati da pomiri zavađenu hrišćansku zajednicu i ojača međureligijski dijalog. Održaće i misu na stadionu u Irbilu, na sjeveru države. Predviđena je i njegova posjeta Mosulu, bivšoj prijestonici terorističke militantne grupe Islamska država Irak i Levant

Papa Franjo sa iračkim predsjednikom Bahramom Salihom

BAGDAD – Papa Franjo doputovao je juče u Irak, što predstavlja prvu zvaničnu posjetu jednog poglavara Rimokatoličke crkve toj zemlji.

Ova posjeta je ujedno i prvo međunarodno putovanje pape Franja od početka pandemije korona virusa.

Papa je na putu ka Iraku rekao da mu je drago što opet putuje.

Naveo je i kako njegovo putovanje u Irak predstavlja „simboličnu posjetu“ i njegovu „dužnost prema zemlji koja je toliko godina bila mučenička“.

BBC navodi kako je to epidemiološki i bezbjednosno najrizičnija posjeta koju 84-godišnji papa smatra „svojom obavezom“.

U avionu Alitalije, koji je po-

letio sa rimskog aerodroma „Leonardo da Vinči“, uz papu su u Irak doputovali i njegovi najbliži saradnici, pripadnici bezbjednosti i 75 novinara.

Papu je na aerodromu u Bagdadu dočekao irački premijer Mustafa el Kadimi. On se po dolasku u Bagrad sreo i sa iračkim predsjednikom Bahramom Salihom, a predviđen je i njegov sastanak sa liderom šiitskih muslimana u Iraku.

Papa će tokom četvorodnevne posjete najstojati da pomiri zavađenu hrišćansku zajednicu i ojača međureligijski dijalog.

Održaće i misu na stadionu u Irbilu, na sjeveru države.

Predviđena je i njegova posjeta Mosulu, bivšoj prijestonici terorističke militantne grupe Islamska država Irak i Levant.

Irak je rasporedio 10 hiljada pripadnika snaga bezbjednosti kako bi zaštitili papu tokom posjete, do koje dolazi nakon raketnih i samoubilačkih napada koji su podstakli zabrinutost za njegovu bezbjednost.

U srijedu ujutro 10 raketa palo je na vazdušnu bazu u kojoj se nalaze američki i irački vojnici, kao i snage koalicije.

Nekoliko sati nakon tog napada, poglavar Rimokatoličke crkve je potvrdio da odlazi u Irak.

Papa je u četvrtak, uoči puta u Irak, uputio poruku Iračanima da dolazi „kao hodočasnik mira nakon godina rata i terorizma“.

- Dolazim kao hodočasnik da molim Gospoda za oprost i mir nakon godina rata i terorizma.

Dolazim vam kao hodočasnik mira - rekao je papa u videoporuci objavljenoj dan uoči odlaska.

- Napokon dolazim vama. Toliko želim da se sretnem sa vama, da vidim vaša lica, posjetim vašu zemlju, drijevnu kolijevku kulture - dodao je papa u video poruci.

Papa je kazao i kako želi da se „moli zajedno sa braćom i sestrama drugih vjerskih tradicija“. Irački narod je nazavao „jednom porodicom muslimana, Jevreja i hršćana“.

- Pred očima su vam još slike razorenih kuća i oskrnavljenih crkava, a na srcu rane zbog prekinutih veza i napuštenih domova – rekao je papa.

Broj hrišćana u Iraku u posljednje dvije decenije smanjen je sa 1,4 miliona na oko 250 hiljada, što je manje od jedan odsto populacije.

Mnogi hrišćani izbjegli su iz zemlje zbog nasilja koje je uslijedilo nakon američke invazije na Irak 2003. godine, kada je svrgnut Sadam Husein.

Takođe, na desetine hiljada hrišćana raseljeno je kada su džihadisti Islamske države osvojili sjeverni dio Iraka 2014. i uništili crkve.

Papa Franjo je ranije istakao da irački hrišćani ne smiju biti po drugi put iznevjereni, nakon što je papa Jovan Pavle Drugi 1999. godine otkazao planirano putovanje, jer su propali dogovori sa predsjednikom Sadamom Huseinom Tokom posjete Iraku papa Franjo, kako prenose agencije, neće ulaziti u mase. Tokom putovanja iz mjesta u mjesto kretaće se u oklopnom vozilu.

Odbijen zahtjev Bjelorusije za izručenje odbjegle opozicione liderke VILNUS – Vlada Litvanije odbila je juče zahtjev Bjelorusije o izručenju opozicione liderke Svetlane Tihanovske, koja se u toj zemlji nalazi od bjeloruskih predsjedničkih izbora održanih 9. avgusta prošle godine.

Tužilaštvo Bjelorusije navelo je u zahtijevu da od kolega u Litvaniji, na osnovu bilateralnog sporazuma iz 1992. godine, traži izručenje Tihanovske, kako bi bila procesuirana „zbog krivičnih djela protiv javne bezbjednosti“, u vezi sa ulogom koju je imala u protestnom pokretu nakon predsjedničkih izbora prošle godine.

Međutim, litvanski ministar vanjskih poslova Gabrijelijus Landsbergis rekao je kako „svi se koji su utočište našli u Litvaniji mogu osjećati sigurno, jer neće biti vraćeni režimima koji ih traže, bilo zbog njihove borbe za demokratiju i slobodu izražavanja, ili zbog njihovih uvjerenja“.

- Imamo samo jednu stvar za reći bjeloruskom režimu. Prije će postati hladno u paklu nego što ćemo razmotriti vaš za-

Svetlana Tihanovska ostaje u Litvaniji

Svetlana Tihanovska

htjev - poručio je Landsbergis, a prenijela agencija AFP. Tihanovska, koja je odmah nakon izbora prebjegla u Litvaniju kako bi izbjegla hapšenje, na Tviteru je izrazila zahvalnost toj zemlji.

- Ne samo na suprotstavljanju

režimu bjeloruskog predsjednika Aleksandra Lukašenka, već i na slanju snažne poruke podrške Bjelorusima – napisala je ona.

Odmah nakon predsjedničkih izborima, na kojima je Lukašenko izvojevao apsolutnu

pobjedu, širom Bjelorusije uslijedili su masovni antivladini protesti zbog sumnje njegovih protivnika da su izbori pokradeni.

Uprkos nastojanju vlasti da demonstracije uguši hapšenjima i represijom, masovni protesti su trajali do decembra.

Tihanovsku, koja je neočekivano postala glavni rival Lukašenku na izborima nakon hapšenja drugih istaknutih opozicionara, bjeloruske vlasti optužuju da je organizovala „masovne nemire“. Proces protiv nje vodi se i zbog „poziva na akcije koje podrivaju nacionalnu bezbjednost“.

Istražitelji su u petak objavili videosnimak za koji tvrde da pokazuje kako Tihanovska nakon izbora razmatra plan za zauzimane vladinih zgrada u Gomelju, drugom po veličini bjeloruskom gradu.

11

Ekonomski gubici rata u Siriji premašili 1,2 biliona dolara

Životni vijek sirijske djece smanjen za čak 13 godina DAMASK - Ekonomski gubici sirijskog rata, koji traje već deceniju, iznose više od 1,2 biliona dolara, navodi se u novom izvještaju organizacije za humanitarnu pomoć Vorld vižn Internešnal.

U izvještaju pod nazivom „Previsoka cijena konflikta za sirijsku djecu“, koji je objavila ova organizacija sa sjedištem u Kaliforniji, navodi se da čak i da se rat u Siriji danas završi, do 2035. godine ta zemlja bi ostala bez dodatnih 1,4 biliona dolara zbog posljedica rata, prenosi Anadolija.

Ako se tome doda i utjecaj rata na zdravlje i obrazovanje sirijske djece, brojka bi se kretala i do 1,7 biliona dolara.

U izvještaju se navodi i da je

zbog posljedica rata životni vijek sirijske djece smanjen za čak 13 godina.

Humanitarna pomoć Siriji u posljednjih deset godina iznosila je 19,4 biliona dolara, ili 1,6 odsto ukupnih ekonomskih gubitaka koje je zemlja pretrpjela.

Zbog posljedica rata, od marta 2011. godine raseljena je polovina stanovništva Sirije, a 40 odsto njih su djeca. Ukupni broj poginulih civila u sirijskom ratu procjenjuje se na gotovo 600 hiljada.

Sirija je u građanskom ratu od početka 2011. godine. Prema podacima Ujedinjenih nacija, stotine hiljada ljudi od tada je ubijeno, a više od deset miliona je raseljeno.

Policija Mjanmara ponovo pucala na demonstrante

Nastradala jedna osoba

NEJPJIDO - Policija Mjanmara je ponovo otvorila vatru na demonstrante u Mandaleju i usmrtila jednog čovjeka, prenose zapadne agencije.

Veliki broj ljudi juče se ponovo okupio i u Jangonu, Patejnu i drugim gradovima, na protestima zbog državnog udara kojim je vojska 1. februara preuzela vlast u zemlji.

Nekoliko hiljada ljudi marširalo je ulicama Mandaleja kada je, prema izvještaju Rojtersa, policija otvorila vatru da razbije demonstrante. Tom prilikom je jedna osoba poginula, tvrde svjedoci sa lica mjesta.

U Jangonu, policija je ispaljiva-

la gumene metke i šok-bombe da bi rastjerala demonstrante kojima se pridružilo oko stotinu ljekara u bijelim mantilima.

Rojters prenosi da je visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bašele zatražila od policije da prekine akciju protiv mirnih demonstranata i navela podatak da je uhapšeno više od 1.700 osoba, uključujući i 29 novinara.

Ministar spoljnih poslova Singapura Vivijan Balakrišnan je upotrebu oružja protiv učesnika protesta u Mjanmaru nazvao nacionalnom sramotom i zatražio od armije da se do rješenja krize dođe mirnim putem, navodi Rojters.

Novi Zeland pogodila tri jača potresa

Smanjena opasnost od cunamija

VELINGTON - Vlasti Novog Zelanda smanjile su stepen upozorenja za cunami koje je izdato nakon trećeg snažnog potresa sa epicentrom nedaleko od Kermadeka, ostrva u Tihom okeanu koji pripadaju ovoj zemlji, prenosi Rojters.

Agencija navodi da je u pojedinim gradovima zavladala panika, dok su stotine ljudi pokušavale da dođu do nekih uzvišenijih mjesta zbog upozorenja na cunami, ali su u četvrtak popodne vlasti saopštile da su najveći talasi prošli.

Stanovnicima je rečeno da mogu

da se vrate kućama, uz upozorenje da se drže podalje od plaža.

Vladina agencija za Geološka istraživanja Južne Australije saopštila je da je otprilike 25 manjih potresa jačine 5,0 i više registrovano nakon snažnog zemljotresa u blizini obala ostrva Kermadek.

Ranije je novozelandska Nacionalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama saopštila da je treći zemljotres koji je pogodio to područje u petak ujutru bio jačine 8,1 stepen, a stanovnici nekih područja primili su hitna upozorenja sa pozivom da odmah napuste svoje domove.

Južnopacifički arhipelazi Nova Kaledonija i Vanuatu, takođe, su upozoreni da se pripreme za opasne talase.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

12

Crnom Gorom

Subota, 6. mart 2021.

BIJELO POLJE: Opština pripremila program podsticaja seoskog područja

Malim proizvođačima podrška 100.000 eura Uslovi za dobijanje sredstava iz agrobudžeta zahtjevni su i manji proizvođači ih ne mogu ispuniti. Opština je kreirala mjere podrške kako bi pomogla svima koji žele da se bave poljoprivredom kao i drugim oblastima ruralnog razvoja, a koje se zapravo dopunjavaju sa onima koje nudi agrobudžet - kaže Jasmin Ćorović BIJELO POLJE - Za program mjera podsticaja ruralnog i održivog razvoja Opština je iz budžeta za ovu godinu izdvojila 100.000 eura, raspoređenih na 11 mjera.

Nacrt dokumenta je na javnoj raspravi do 18. marta.

Sekretar za ruralni i održivi razvoj Jasmin Ćorović kazao je za Pobjedu da je najviše sredstava, 35.000 eura, izdvojeno za podršku povrtarskoj proizvodnji u zaštićenim prostorima (dodjela plastenika).

Podsjetio je da su do sada dodjelu plastenika realizovali u saradnji sa turskom agencijom za razvoj TIKA koja nekoliko godina uzastopno donira plastenike bjelopoljskim poljoprivrednicima.

- Interesovanje je bilo zaista veliko, pa smo se odlučili da i dio vlastitih sredstava uložimo za nabavku i dodjelu plastenika.

Takođe, i za ostale mjere vlada veliko interesovanje čemu u prilog govori činjenica da smo u predhodne tri godine imali stoprocentnu realizaciju programa - kaže Ćorović.

STROGI ZAHTJEVI

Prema njegovim riječima cilj Opštine je da kroz program podrži manje poljoprivredne proizvođače, gazdinastva i dr. koji ne mogu ostvariti subvencije preko državnog agrobudžeta.

- Agrobudžet države prošle godine iznosio je 70 miliona eura.

Međutim, uslovi za dobijanje sredstava su zahtjevni i manji

proizvođači ih ne mogu ispuniti. S obzirom na to da u Bijelom Polju postoji značajan broj manjih poljoprivrednih proizvođača Opština je kreirala mjere podrške kako bi pomogla svima koji žele da se bave poljoprivredom kao i drugim oblastima ruralnog razvoja, a koje su predviđene programom objašnjava Ćorović.

Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju daje mogućnost lokalnim samoupravama da iz svojih prihoda podržavaju razvoj poljoprivrede na način da se mjere ne preklapaju ili razlikuju od onih iz agrobudžeta.

- Tako da se većina naših mjera zapravo dopunjava sa mjerama agrobudžeta. Primjera radi, održivo korišćenje planinskih pašnjaka u agrobudžetu predviđa podršku za korisnike koji imaju pet i više uslovnih grla, dok naš program kroz istu mjeru prepoznaje korisnike koji imaju do pet uslovnih grla, tako da su svi obuhvaćeni nekom od javnih programa podrške – navodi Ćorović.

Sekretar za ruralni i održivi razvoj smatra da bjelopoljska opština ima odlične preduslove za razvoj ne samo poljoprivrede, već i turizma, posebno ruralnog turizma.

- S druge strane mišljenja sam da nedovoljno koristimo ono što imamo. Opet, imam očekivanje da će se intenzivirati razvoj poljoprivrede i generalno seoskog područja, imajući u vidu da se realizuju dva veoma

Koliko ima poljoprivrednih proizvođača - Ne postoji precizan broj poljoprivrednih proizvođača jer dosta njih nijesu registrovali gazdinsta, ali radimo na tome da ih bude što više. Uslov da se dobije bilo kakva državna ili opštinska pomoć jeste upis u Registar poljoprivrednih proizvođača, tako da ovi programi podrške imaju i taj pozitivan efekat što motivišu proizvođače da se registruju - optimističan je Jasmin Ćorović.

Okončan projekat u Starom Baru

MJEŠTANI ODAHNULI: Brbot

Brbot dobio kanalizaciju NIKŠIĆ - Završeni su radovi u naselju Brbot koji su obuhvatali izgradnju fekalne kanalizacije i adaptaciju saobraćajnice.

Iz lokalne uprave saopšteno je da je izgrađena fekalna kanalizacija u dužini od 352 metra sa 16 šahti, te asfaltirano 420 metara ulice.

Ukupna vrijednost tih radova u Starom Baru iznosila je oko 75.000 eura.

C. G.

HERCEG NOVI: CEDIS o projektu vrijednom 1,8 miliona eura

RADOVI TEKU PO PLANU: Trafostanica u Kumboru

,,Kumbor“ će završiti do ljetne sezone HERCEG NOVI - Radovi na rekonstrukciji trafostanice 35/10kV ,,Kumbor“ ulaze u završnu fazu, očekujemo ulazak u ljetnju sezonu sa završenim objektom – saopštio je Crnogorski elektrodistributivni sistem, koji je za realizaciju tog projekta izdvojio oko 1,8 miliona eura.

- Nakon rekonstrukcije direktno poboljšanje kvaliteta u napajanju električnom energijom može očekivati oko 2.800 korisnika na području: Đenovića, Kumbora, Zmijica, Kišića i dijela Zelenike – navedeno je u saopštenju.

Područje hercegnovske opštine napajaju električnom energijom osam trafostanica. Rekonstrukcijom ,,Kumbora“ kvalitet i pouzdanost u napajanju elek-

Jasmin Ćorović

važna kapitalna projekta, Đalovića klisura i ski-centar na Bjelasici. Vjerujem da će ti projekti biti pokretači razvoja ne samo turizma već cijelog lanca usluga i ponude. Intencija je da te dvije oblasti uvežemo, odnosno da kroz turističku ponudu plasiramo i domaću hranu. To je formula uspjeha razvoja Bijelog Polja, i nadam se da ćemo brzo nakon završetka radova na tim projektima osjetiti benifite – navodi Ćorović.

BROJNI PROGRAMI

Osim kroz program mjera za podsticaj ruralnog i održivog razvoja koji realizuje Sekretarijat za ruralni i održivi razvoj, poljoprivrednici podršku mogu ostvariti i kroz program koji realizuje Sekretarijat za ekonomski razvoj i preduzetništvo.

- On se odnosi na podršku primarnoj poljoprivredi i iznosi

250.000 eura. Dakle, kroz ta dva programa Opština izdvaja 350.000 eura za poljoprivredu i ruralni razvoj, što nas svrstava u vrh opština koje ulažu u poljoprivredu i seoski razvoj. Takođe, tu su i ostali vidovi pomoći kao što je oslobađanje poreza na poljoprivredno zemljište koje realizuje lokalna Uprava javnih prihoda. Dalje, program Direkcije za izgradnju i investicije sadrži podršku za sanaciju i asfaltiranje seoskih puteva i izgradnju vodovoda. Jedna smo od nekoliko opština koja je ušla u IFAD program podrške selima koji realizuje Ministarstvo poljoprivrede a odnosi se, takođe na asfaltiranje seoskih puteva i izgradnju vodovoda te razne druge brojne mjere kroz koje pomažemo ruralno područje - zaključuje sekretar za ruralni i održivi razvoj Opštine Jasmin Ćorović. B. ČOKOVIĆ



Ta investicija je neophodan infrastrukturni preduslov za valorizaciju područja Kumbora, koje je prepoznato kao prestižna turistička lokacija, naročito nakon gradnje rizorta Porto Novi

tričnom energijom će biti na značajno višem nivou, a postiže se relaksacija kompletnog sistema naročito u periodu ljetnjeg opterećenja.

- Ta investicija je neophodan infrastrukturni preduslov za valorizaciju područja Kumbora, koje je prepoznato kao prestižna turistička lokacija, naročito nakon gradnje rizorta Porto Novi.

Takođe, otvara se mogućnost za dalji razvoj mreže i priključenje novih korisnika – objasnili su iz CEDIS-a.

Projekat obuhvata građevinsku rekonstrukciju objekta trafostanice, zamjenu kompletnog 35kV i 10kV postrojenja, kao i ugradnju transformatora. Izvođač radova je kompanija Elektro tim iz Budve, sa podugovaračima Ekvidistanca iz Bara i Europrojekt iz Podgorice.

Osim tog projekta, u toku su i aktivnosti na realizaciji projekata izgradnje trafostanica 35/10kV ,,Velje Brdo“ i ,,Duklo“, kao i projekat izgradnje 10kV postrojenja u trafostanici 110/10kV ,,Kličevo“. CEDIS je za realizaciju tih investicija izdvojio oko 4,3 miliona eura.

Paralelno CEDIS realizuje i aktivnosti u sklopu druge godine projekata revitalizacije srednjenaponske i niskonaponske mreže na seoskom području. Vrijednost ugovorenih radova iznosi C. G. oko 26 miliona eura.

CEDIS

Radovi u Plavu PODGORICA – Crnogorski elektrodistributivni sistem radove za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom danas će radove izvoditi u Plavu.

Bez struje će od 9 do 17 sati biti selo Bogaiće. U slučaju loših vremenskih uslova radovi će biti odgođeni.

C. G.

HERCEG NOVI: Sastanak ministra Stijovića i rukovodstva Opštine

Prioritet – voda za Lušticu i zaleđe HERCEG NOVI – Loša infrastruktura i snabdijevanje vodom poluostrva Luštica i sela u zaleđu problemi su u čijem rešavanju Opštini može pomoći Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – konstatovano je nakon jučerašnjeg sastanka predstavnika lokalne uprave i resornog ministra Aleksandra Stijovića.

Stijović je nakon sastanka kazao da je rješavanje usporavala bivša vlast po političkoj osnovi.

- Sagledaćemo opet stvari i vidjeti da li su ti problemi bili zakonske prirode ili nije bilo dobre volje da se riješe. Imali smo konstruktivan razgovor i na temu kako da riješimo pitanje ribarske luke u Herceg No-

OBEZBIJEĐENA SREDSTVA ZA RIBARSKU LUKU: Sa sastanka

vom. Pošto su iz Ministarstva već obezbijeđena sredstva, vrlo brzo možemo krenuti u realizaciju - kazao je Stijović.

Predsjednik Opštine Stevan Katić kazao je da će nastaviti intenzivnu komunikaciju o izgradnji luke kako bi taj proje-

kat bio što prije realizovan te da će poslije duže vremena zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede krenuti u realizaciju sveobuhvatnijeg plana čišćenja i uređenja rijeka.

Sekretarka za turizam, ekonomski razvoj i preduzetništvo Suzana Memarović upoznala je ministra sa projektom povećanja registrovanih poljoprivrednika sa kojim je Opština aplicirala za sredstva zajedno sa BiH. Direktorica Agencije za razvoj i zaštitu Orjena Milja Vitorović naglasila je da na Vrbanju ima oko 300 grla stoke i da su potencijali veliki te da je dobijen mini-grant za razvoj poljoprivrednih gazdinstava. Ž. K.

Crnom Gorom

Subota, 6. mart 2021.

ULCINJ: Opštinski tim najavio strogu kontrolu poštovanja mjera, neće štedjeti prekršioce ULCINJ – Sa prosječno 40 novozaraženih na dnevnom nivou, ionako teška i složena epidemiološka situacija u Ulcinju, posljednjih dana je kulminirala.

Korona je zahvatila i obrazovne institucije, a zdravstveni sistem je na izmaku snaga. Sve to je, kako je navela potpredsjednica Opštine Hatidža Đoni, rezultiralo zatvaranjem opštine - od juče, sem prehrambenih trgovina, zdravstvenih ustanova, apoteka i benzinskih pumpi, praktično ništa ne radi.

Svjesni značaja ekonomije i finansijske sigurnosti, nadležni su se odlučili na ovaj potez jer su zdravlje i životi građana iznad svega.

- Najviše zabrinjava ulazak kovida u sve obrazovne institucije. Zaraženi su i nastavnici i učenici, dok među nastavnicima ima smrtnih slučajeva - istakla je Đoni, prenosi agencija Mediabiro.

Takođe, ova situacija je napravila udar na zdravstveni sistem, odnosno na Dom zdravlja u Ulcinju i regionalnu bolnicu u Baru, pa samo broj pregleda varira od 100 do 150 dnevno.

- U kovid bolnici u Baru gotovo da nema više upražnjenih mjesta. Svi moraju biti svjesni činjenice da se u ovim institucijama daju nadljudski napori da se pacijenti medicinski opskrbe. Međutim, trebamo biti svjesni da sve ima svoje granice – 40 pozi-

Širenje epidemije ne može se zaustaviti bez pomoći građana Đoni: Najviše zabrinjava ulazak kovida u sve obrazovne institucije.

Zaraženi su i nastavnici i učenici, dok među nastavnicima ima smrtnih slučajeva. Kočović: Od subote nećemo više ići na prevenciju, odnosno upozoravanje, već ćemo ići na sankcionisanje - izričito je poručio

ZABRINUTI ZBOG EPIDEMIOLOŠKE SITUACIJE: Sa konferencije za novinare

tivnih slučajeva na dnevnom nivou govori da smo te granice davno prešli. Nažalost,

Ulcinj je danas opština sa najviše inficiranih po glavi stanovnika u Crnoj Gori - navela

je potpredsjednica Opštine na konferenciji za medije.

Rukovodilac Koordinacio-

nog tijela u Odjeljenju bezbjednosti Aleksa Kočović je istakao da je epidemiološka situacija takva da nadležni neće moći sami da spriječe dodatno širenje pandemije, već će im biti neophodna pomoć građana.

- Od sjutra, nećemo više ići na prevenciju, odnosno upozoravanje, već ćemo ići na sankcionisanje - izričito je poručio.

On je zatražio razumijevanje i partnerstvo građana, kako bi se u narednih 15 do 20 dana izašlo iz ove nezavidne situacije.

- Evo podsjetiću, baš smo juče podnijeli krivičnu prijavu protiv čovjeka koji je prekršio samoizolaciju - naveo je, između ostalog, Kočović na pres-konferenciji.

C. G.

BIJELO POLJE: Lokalnu upravu brine epidemiološka situacija

Smatraju da je inficiranih više nego što je zvanično saopšteno

BIJELO POLJE - Epidemiološka situacija u Bijelom Polju je jako složena. Sekretar Opštinskog tima za zaštitu i spašavanje, Marko Maslovarić saoštio je da su od posljedica kovid

infekcije preminule dvije osobe, u Opštoj bolnici liječi se 28 pacijenata, jedan je na respiratoru.

Maslovarić ocjenjuje da je broj zaraženih vjerovatno veći od onoga koji saopštava

TIVAT: Mješoviti timovi nastavljaju posao

Institut za javno zdravlje jer se, kako je kazao, ,,određeni broj građana ne prijavljuje i ne testira“.

- Svi podaci govore da se situacija dodatno usložnjava, povećava se i pritisak na zdrav-

stvene ustanove i radnike, tako da to zahtijeva pojačanu kontrolu poštovanja mjera kazao je Maslovarić.

Naložen je pojačan inspekcijski nadzor, a rukovodiocima kapela i gasluhana dostavlje-

na su i obavještenja o zabrani primanja saučešća i hatara.

- Sprovodićemo kooperativne akcije sa Centrom bezbjednosti, republičkim i lokalnim inspekcijama, a očekujemo i od građana da shvate ozbiljnost situacije i da poštuju mjere naglasio je Maslovarić.

On kazao da ,, očekuju izmjene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, što će dodatno olakšati inspekcijski nadzor“.

B. Č.

HERCEG NOVI: Kovid pacijentima na raspolaganju i „ Dr Simo Milošević“

Strožije kontrole tokom vikenda Terapiju će od danas

primati i u Institutu

TIVAT – Prošlog vikenda Tivat je bio jedini grad u kome su poštovanje epidemiloških mjera kontrolisale mješovite patrole, u kojima su bili inspektori Sekretarijata za inspekcijski i komunalni nadzor, pripadnici Službe spašavanja, članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Krtoli“ i Dobrovoljnog vatrogasnog voda te pripadnici Odjeljenja bezbjednosti Tivat. Takav način rada dao je određene rezultate, pa će se, kako je najvljeno iz Se-

kretarijata za inspekcijski i komunalni nadzor, i ovog vikenda nastaviti sa strogim kontrolama. Akcenat će biti na trgovinskim objektima i benzinskim pumpama, a mješovite patrole obilaziće i šetališta, trgove, plaže, izletišta i građevinske lokacije.

Bez obzira na manji broj inficiranih od kada je Tivat „zaključan“ grad, situacija je i dalje složena, a apel sugrađanima da poštuju mjere uputio je i komandir Odjeljenja bezbjednosti Ljubiša Rovčanin. S.K.

HERCEG NOVI - Institut „ Dr Simo Milošević“ od danas će funkcionisati kao dnevna bolnica u kojoj će pacijenti oboljeli od korona virusa primati terapiju.

Na raspolaganje Domu zdravlja je pored medicinskog osoblja Instituta stavljeno i ambulantno vozilo koje će transportovati pacijente. Na taj način ova zdravstveno rehabilitaciona ustanova se odazvala apelu za pomoć koji je upućen iz primarnog zdravstvenog sektora.

Prema riječima v.d. direktora Doma zdravlja dr Gorana Komara, održan je sastanak sa čelnicima zdravstvenih ustanova u Herceg Novom, u prisustvu i državnog sekretara Veljka Čađenovića, na kojem je tema bila uklju-

Goran Komar

čivanje Instituta u rješavanje kovid krize u gradu.

Institut je ustupio jednu prostoriju sa šest do osam ležajeva, koja se može i uvećavati, informiše dr Komar.

-Tu će biti podijeljena parenteralna terapija pacijentima koji su oboljeli od kovid upale pluća. Institut će obezbijediti prevoz i me-

dicinski kadar, dakle one koji će aplicirati terapiju, vozača sa adekvatnim ambulantnim kolima, koje će prevoziti pacijente. U ovom trenutku to je za nas velika pomoć – ističe on.

Dr Komar kaže i da je naslijeđen problem što je kovid ambulanta postavljena na neadekvatnom mjestu, na samom ulazu u DZ i u Hitnu službu.

-Oni koji su kovid negativni prolaze kroz grupu najverovatnije onih koji su kovid pozitivni. Nastojimo da nađemo prostor u saradnji sa opštinom i kovid ambulantu premjestimo, najvjerovatnije u Zelenici gdje ćemo preseliti čitavu tu aktivnost na testiranju i pregledu pacijenata, a možda i u jednom određenom dijelu i terapije - kazao je dr Komar. Ž.K.

13

CETINJE: Opština donijela nove mjere

Činovnici će raditi od kuće CETINJE - Prijestonica će od ponedjeljka organizovati sedmična dežurstva i rad od kuće, kako bi se doprinijelo da se epidemiološka situacija stavi pod kontrolu.

Iz uprave grada saopšteno je da su mjere koje će se primjenjivati u organima lokalne samouprave i javnim preduzećima, čiji je osnivač Prijestonica, donesene na preporuku Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija.

Preporuka je da organi lokalne samouprave i javna preduzećima podijele zaposlene u dva tima, na način da nadređeni i najbliži saradnik ne mogu biti u istom timu. Nije dozvoljeno mijenjanje između članova timova osim u izuzetnim situacijama, a o svim izmjenama treba obavijestiti neposrednog rukovodioca.

Rad je organizovan tako da sedmicu jedan tim radi od kuće, a drugi iz kancelarije.

Nakon toga timovi se rotiraju.

Radno vrijeme Prijestonice biće po ustaljenom režimu od 7 do 15 časova svakog radnog dana. Članovi različitih timova ne smiju se sastajati, svi sastanci između članova dva tima održavaju se onlajn ili putem telefona. Svaki nadređeni je odgovoran za uspostavljanje režima rada tima uzimajući u obzir obavljanje poslovnih procesa, mjere zaštite i zdravlja na radu, kao i pojedinačne situacije, specifičnosti, radne potrebe i uslove članova tima.

Potrebno je voditi računa da određene jedinice u okviru službi, poput arhive ili računovodstva, prilagode rad kako bi poslovni procesi nesmetano funkcionisali.

Građanski biro Prijestonice Cetinje radiće sa strankama od 10 do 12 časova. Interna komunikacija između organa lokalne samouprave i Građanskog biroa obavljaće se kao u redovnim okolnostima, od 7 do 15 časova.

Zaposleni imaju obavezu da obavijeste nadređenog u slučaju potvrđenog obolijevanja od kovida-19. Ista obaveza je i u slučaju obolijevanja njegovih ili njenih bliskih kontakata, kao što su članovi porodice. Zaposleni sa simptomima respiratorne infekcije moraju ostati kod kuće i otvoriti bolovanje ili raditi od kuće.

Ako zaposleni počne da se osjeća loše na poslu, treba da ode kući bez odlaganja.

Dobrovoljni rad iz kancelarije je moguć uz primjenu jasnih pravila socijalnog distanciranja, nošenja maski, higijene i bezbjednosti.

Potrebe timova i pozicija sa specifičnim radnim procesima imaće prioritet za rad iz kancelarije.

Svi zaposleni moraju da nose zaštitne maske tokom boravka u službenim prostorijama u skladu s uputstvima za njihovu pravilnu upotrebu i odlaganje. C. G.

14

Kultura

Subota, 6. mart 2021.

m.b.

Predstavljen zbornik „Njegoš naš nasušni“

Film ,,Naročita svojstva“, autorski debi režiserke Tamare Milošević, t

Smijeh u gorčini ukusa Neophodno je odbaciti strah od javnog prostora, od osude, zloupotrebe i kritike, stisnuti zube i otisnuti svoju umjetnost u svijet.

Film kao kolektivna umjetnost podrazumijeva da ste u početku njen jedini član. A zatim se razvija do onih mjera u kojima se vaš film otima od vas lično. Iako je nešto najličnije što imate – rekla je Milošević

Najveći svjetski pjesnik slobode PODGORICA – Promocija zbornika „Njegoš naš nasušni“, u izdanju „Društva za očuvanje crnogorske duhovne baštine“ (DOB), koji su priredili dr sc. Goran Sekulović i Marijan Mašo Miljić, održana je juče u KIC-u „Budo Tomović“.

Kako je rečeno, u zborniku su zastupljeni radovi Dimitrija Popovića, Slavenka Jovanovića, Sretena Zekovića, Slobodana Vukićevića, Sretena Perovića, Borislava Cimeše, Miraša Martinovića, Slobodana Marunovića, Novaka Adžića, Gorana Sekulovića, Marijana Maša Milića i drugih.

Pored priređivača Sekulovića, o zborniku je govorila direktorica KIC-a Snežana BurzanVuksanović, dok je studentkinja UDG-a, Lucija Drenovac pročitala odlomke. Miljić zbog opravdanih razloga nije prisustvovao promociji.

Burzan-Vuksanović je kazala da je KIC-u „Budo Tomović“ bila čast da pomogne organizaciju i bude domaćin serijala razgovora na temu „Njegoš naš nasušni“ i podsjetila da su svakog ponedjeljka, 2017. godine, izuzev dana praznika i ljetnjih ferija, u KIC-u o Njegošu govorili akademici, naučninci, profesori, istori-

čari, politikololozi, filozofi, književnici, reditelji iz zemlje i dijaspore.

- Ovaj bogati zbornik besjeda rezultat je tog projekta, ali i sublimat tekstova, podataka i dokumenata iz aktivnosti organizovanih tokom dvadesetogodišnjeg postojanja i djelovanja „Društva za očuvanje crnogorske duhovne baštine“ – kazala je Burzan-Vuksanović.

Prema njenim riječima, prije četiri godine, povodom 170 godina od pojavljivanja Njegoševog „Gorskog vijenca“, DOB i KIC su uspjeli da ciklusom predavanja „Njegoš naš nasušni“ ponovo aktuelizuju neprolazne, bezvremene vrijednosti našeg i svjetskog velikana.

- Njegoš je nasušan i danas, genij, pjesnik i vladar. Možda je najveći svjetski pjesnik slobode - rekla je Burzan-Vuksanović.

Sekulović je kazao da Njegoš nije razmatrao samo najsušastvenija i najsupstancijalnija pitanja bitka kao takvog, već je bio jedan od plejade najumnijih svjetskih glava, koji su se zanimali tim fenomenom, snagom svoje filozofske i pjesničke misli.

- Snagom svoje ukupne stvaralačke ekspresije pokazao je da je svojim djelom ravnopravan upravo tom biću ili bitku – kazao je Sekulović.

B. B.

duško miljAnić

Počele čitaće probe za predstavu „The Effect“

PODGORICA - Film ,,Naročita svojstva“, čije snimanje je završeno nedavno u Podgorici, tek treba da dobije jasan okvir. Da li će igra pokretnih slika dobiti dugometražni ram – zavisiće od procesa montaže i finansijske podrške. Do tada, projekat koji je dobio podršku Filmskog centra Crne Gore miriše na autentičan izraz. Sa ukusom dobro poznate svakodnevnice.

Kadrovi sa snimanja prvog autorskog projekta režiserke i scenaristkinje Tamare Milošević vrve od života i ljudi. I kao da glavni likovi, Branislav Trifunović i Katarina Krek, balansiraju na tankoj liniji. Sa jedne strane – bliskost i saglasje. Sa druge – kakofonija.

- Žive kakofonično, rastrzani sopstvom, ugušeni sujetom i ubijeđeni da su naročitih svojstava. A zapravo mali, ugušeni komforom i lakoćom življenja, ali ne i postojanja. Likovi filma svjedoče o tome koliko je teško izaći iz sebe i slike koju pred drugima gradimo. Kao i koliku cijenu to ima – kazala je Milošević za Pobjedu.

VEZA SA SABATOM

Naziv ,,Naročita svojstva“ sugeriše na autentičnost, distinkciju pojedinca, ali i konkretne sredine. I na svakodnevicu mlade osobe u Crnoj Gori.

- Taj naziv je proistekao iz monologa koji glumac izgovara u off-u, a pripada romanu „Tunel“ Ernesta Sabata, sa kojim je film u intertekstualnoj vezi. A oba narativa „obrađuju“ temu odnosa prema zločinu.

Vidim tu i našu svakodnevicu.

Naši su mladi ljudi mahom talentovani i autentični, ali je ta distinkcija uslovljena sistemom i društvenim kanonima.

Oni su, kao i ja, prinuđeni da se svakodnevno bore kontra

AleksA PoPović

Sa predstavljanja zbornika juče u Podgorici

Katarina Krek tumači jednu od glavnih uloga

gušenju izraza – dodala je Tamara, koja je prije studija režije završila i predavala književnost.

Projekat „Naročita svojstva“ je prošle jeseni osmišljen kao diplomski rad na studijama režije. Sticajem okolnosti, ,,skrenuo“ je ka pandemijskom konkursu Filmskog centra. Kao prostor za autorski izraz.

- To je u onolikoj mjeri, koliko utrobe date prilikom stvaranja. Imala sam taj „luksuz“ da se bavim isključivo umjetnošću i prirodom, pa je autentičan izraz ponikao iz te vrste slobode. To je ono što najskuplje plaćam, ali čemu se trudim da ostanem dosljedna – rekla je Milošević.

Za nju je ovo veoma ličan koncept koji je došao i prije studija književnosti, kada je maštala o bavljenju filmom dok se konačno nije usudila.

- Sa nečim je trebalo početi.

Ideja je nastala tokom vraćanja kući – podvožnjakom ka Maslinama. Neophodno je

odbaciti strah od javnog prostora, od osude, zloupotrebe i kritike, stisnuti zube i otisnuti svoju umjetnost u svijet. Film kao kolektivna umjetnost podrazumijeva da ste u početku njen jedini član. A zatim se razvija do onih mjera u kojima se vaš film otima od vas lično. Iako je nešto najličnije što imate – dodala je autorka.

OMAŽ GRADU

Vizuelnom paletom kadrova dominiraju pastelni, prigušeni i delikatni tonovi – recimo, u stilu Spajka Džonza ili Stivena Soderberga. Tu negdje krije se i slutnja otuđene urbanštine.

- Trudim se da svaki trenutak provodim na planini. Podgorica me definiše na drugi način.

Trudila sam se da u kadrovima dam omaž gradu kojem pripadam, iz kojeg bježim i kojem se vraćam. Teško je, ali nije nemoguće pronaći prostor. Borba kao moralna vertikala – i prostor se već nađe.

Sazdan od znoja, krvi, strasti, učenja, iskustva, ali je vaš. Tokom snimanja se događalo da pomislim na Kišlovskog, kada je tematika u pitanju, a i stil pojedinih kadrova – objasnila je Milošević.

Enterijer u kom smo vidjeli junake filma je ciljano i jasno estetizovan.

- Kojom ćete vrstom estetizacije „opasati“ narativ koji predočavate, zavisi od cjelokupnog obrazovanja i odnosa prema umjetnosti. Dekadencija je prisutna u kontrastiranom odnosu siromašne spoljašnjosti i bogate unutrašnjosti (enterijera), a tom vezom pokušava se prikazati upravo suprotno. Istinski ukus nije paravan za dekadenciju; i obratno, sve zavisi od etike – kazala je autorka.

Producentkinja je Ana Janković, koscenaristkinja Teodora Kipa.

- Filmsku ekipu sam birala u odnosu na to koliko će sebe dati filmu koji stvaramo i koliko su dobri ljudi. Važno mi

U KIC-u ,,Budo Tomović“ otvorena izložba fotografija Dalibora Ševaljevića PODGORICA - Dokumentarne fotografije Dalibora Ševaljevića vjerodostojni su prikazi grada Tivta u prvom talasu korona virusa. Postavku, naslovljenu ,,Moj grad u doba korone“, otvorio je fotograf Stevo Vasiljević.

Drama o etičkim dilemama PODGORICA – Čitaće probe za predstavu „The Effect“, koju po tekstu Lucy Prebble režira Danilo Marunović, počele su u Crnogorskom narodnom pozorištu.

Glumački ansambl predstave čine Aleksandar Radulović, Andrea Mugoša, Jovan Dabović i Marta Ćeranić. Scenografkinja je Ivanka Vana Prelević, lektorka Jelena Šušanj, izbor muzike potpisuje Danilo Marunović, izvršna producen-

tkinja je Janja Ražnatović.

Komad „The Effect“, kako se navodi u opisu, je „klinička drama“ koja ispituje posljedice farmaceutske epohe na čovjeka.

- Danas, u vremenu masovne konzumacije ljekova za „raspoloženje“ i drugih emocionalnih stimulansa, ova drama preispituje etičke dileme i medicinske limite, kada su u pitanju opšteprihvaćene definicije normalnosti, ljubavi i sudbine.

Da li medikamenti koji dovode do ljubavi, privlačnosti i sexa, ove pojmove čine manje relevantnim, životnim, istinitim?

Da li je farmaceutska industrija zavladala našim emocijama i koje su granice uticanja na njih – navedeno je u najavi.

S. V.

Ševaljević je za Pobjedu objasnio da je njegova želja bila da na neki način zamrzne trenutak i vjerodostojno prikaže informaciju ovog našeg vremena.

- Ovo je onaj prvi talas korona virusa kada još nijesmo znali šta nas čeka. Fotografije su nastale u trenutku kada se nije znalo kuda ide ova priča i šta će biti ishod. Mada, ni sada ne znamo tačno, ali želio sam da to što vjerodostojnije fotografišem, odnosno, zabilježim i napravim vremensku kapsulu koja kad god da se u budućnosti otvori može da donese pravu informaciju tog vremena - istakao je Ševaljević.

Opisujući sam proces rada, Ševaljević je kazao da su fotogra-

Vrijedni dokumenti o Tiv fije nastajale tako što je šetao gradom promišljajući šta bi mogao da fotografiše.

- Opština Tivat mi je pomogla da realizujem ovaj projekat u smislu da sam dobio sve neophodne dozvole da prisustvujem određenim događajima jer je tada bio totalni lokdaun u Tivtu. To je bilo interesantno jer sam imao slobodu da budem baš tamo gdje nije bio niko drugi osim mene – istakao je Ševaljević.

Kaže da ne može da izdvoji jednu fotografiju kao najupečatljiviju, ali može osjećaj koji je imao dok je fotografisao.

- To je da su ljudi bili zajedno, svi smo izgledali kao jedna velika porodica, pomogali smo se i bar na kratko, razlike su stale. Tada je bilo straha među ljudima i to nas je sve ujednilo. Kada je lokdaun ljudi se okreću sebi. U nama su svi odgovori na pitanja

Vasiljević i Ševaljević tokom otvaranja izložbe u KIC-u

koja postavljamo – bila ona filozofska ili egzistencijalna.

U suštini, period koji čovjek

provede sam sa sobom uvijek je produktivan jer se desi neka nova ideja, inspiracija – ka-

Kultura

Subota, 6. mart 2021.

traži šansu za dugometražnu formu

a stvarnosti

15

Vlada donijela odluke o razrješenju i imenovanju, potvrđeno pisanje Pobjede PODGORICA – Glumac Marko Baćović biće novi direktor Crnogorskog narodnog pozorišta, dok će funkciju direktora Nacionalne biblioteke Crne Gore „Đurđe Crnojević“ obavljati Dragica Lompar, odlučila je prekjuče Vlada na redovnoj sjednici.

Baćović direktor CNP-a, Lompar na čelu NBCG

Pobjeda je, podsjetimo, ranije objavila da je Baćović najozbiljniji kandidat za čelnu poziciju u nacionalnom pozorištu, te da će zamijeniti doskorašnju poslovnu direktoricu Milicu Tomović, koju je Vlada takođe juče razriješila prije isteka mandata, zbog podnošenja ostavke. Ovim imenovanjem Baćović će ujedno obavljati dužnosti i poslovnog i umjetničkog direktora CNP-a.

STATUT I ZAKON

CINIZAM JE SAMO SREDSTVO ZAŠTITE: Tamara Milošević

Dati filmu slobodu da diše Film je dobio podršku na konkursu za sufinansiranje kratkometražnih formi. I traži šansu da uz dodatne finansije pređe na dugu traku.

- Sve zavisi od toga šta nam montaža pokaže. Ukoliko narativ dozvoli filmu da se

proširi, a da ne izgubi na kvalitetu, neću se bojati. Svi smo se usaglasili da narativ ovog tipa upravo minutaža ograničava. I to nam je glavni cilj, dati filmu slobodu da diše, bez straha i bez lažne ambicije i lažne skromnosti – rekla je Milošević.

je bilo prisustvo žena na setu, ne zarad statistike koliko zbog potrebe da angažujem filmske radnice koje u patrijarhalnom društvu često ostaju nepremijećene i zanemarene, a mogu mnogo da ponude i znaju mnogo – kazala je Tamara.

vam se rasparčava pred svim tim nepravednostima kojima ste okruženi i kada kao mala osoba ne možete mnogo da uradite osim da lični bunt, stradanja i strasti predočite kroz umjetnost. Kroz filmsku priču je lakše jer uvijek imate fikciju da se njome ogrnete (što kaže Andrić – laž istinitija od svake istine) – rekla je umjetnica.

Tu negdje je i trag, kakav autorski put želi da gradi Tamara Milošević.

- Onakav kakvim se ne bih stidjela pred filmskim ili književnim uzorima. Voljela bih da to bude put na kojem ću paziti i svoje i tuđe vrijednosti. Koji će odisati slobodom izbora, govora i nepristajanja. Ako taj put bude onakvim kakvim ga zamišljam – dovoljno – zaključila je Milošević. S. STAMENIĆ

OGRNUTI SE FIKCIJOM

Teme koje se pominju djeluju dotaknuto cinizmom života u modernom vremenu.

Od socijalnog raslojavanja u tranzicionom vremenu do konzumerizma, razvučenog morala, oportunizma ili korumpirane birokratije. Svaka je mač sa dvije oštrice i ima dva lica.

- Cinizam je samo sredstvo zaštite kroz takvu stvarnost.

Smijete se dok se ne ugušite u gorčini ukusa koju takva stvarnost ostavlja. Koračati njome je pakleno teško. Duša

M. BaBović

vtu u doba korone

zao je Ševaljević, dodajući da bi volio da ljudi posmatrajući ove fotografije shvate koliko

je situacija ozbiljna.

Otvarajući izložbu, Vasiljević je kazao da dokumentarna fotografija uvijek priča o društvenim promjenama.

- Društvene promjene mogu biti raznih vrsta, a pandemija definitivno jeste jedna vrsta društvene promjene. Jako je vrijedno imati dokument o tome. U čitavoj priči najvažnija je namjera autora Ševaljevića.

To je potreba za izrazom i to je ono što je kod ove izožbe najvrednije. Onog momenta kada si osjetio potrebu da u svom gradu u kojem čitavog života živiš uradiš nešto ovako, nešto te ponukalo na to. Nisi se rastračao po čitavoj Crnoj Gori i slikao kovid već si se fokusirao na svoj grad i te fotografije su intimne. Nijesi ove fotografije napravio sa ciljem da nešto postignu, napravio si ih jer si imao potrebu za tim – kazao je Vasiljević.

A. Đ.

Članom 20 Statuta Javne ustanove Crnogorsko narodno pozorište propisano je da direktora i umjetničkog direktora pozorišta imenuje i razrješava Vlada, na prijedlog Ministarstva, u skladu sa zakonom i aktom o osnivanju Pozorišta. Članom 46 stav 1 Zakona o kulturi utvrđeno je da javnom ustanovom rukovodi direktor, dok je članom 47 stav 2 propisano da se za direktora javne ustanove čiji je osnivač država imenuje afirmisani umjetnik ili afirmisani stručnjak u kulturi. Takođe, članom 6 Odluke o organizovanju Javne ustanove Crnogorsko narodno pozorište propisano je da pozorištem rukovode direktor i umjetnički direktor, koje imenuje i razrješava Vlada, u skladu sa zakonom.

- Ukoliko se za direktora pozorišta imenuje umjetnik visoke reputacije ili stručnjak visoke reputacije u kulturi odnosno pozorišnoj djelatnosti u skladu sa zakonom, nije obavezno imenovanje umjetničkog direktora, pa imajući u vidu navedene odredbe Zakona i Odluke, predlaže da

Marko Baćović

Vlada imenuje Marka Baćovića, glumca, istaknutog i afirmisanog umjetnika, za novog direktora Javne ustanove Crnogorsko narodno pozorište – navodi se u odluci Vlade.

Sa druge strane, Vlada u četvrtak zvanično nije razriješila aktuelnog umjetničkog direktora Željka Sošića, a izvori Pobjede iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta nezvanično su kazali da je, prije njegovogo razrješenja, „potrebno prvo nešto odraditi u CNP-u“.

Marko Baćović rođen je 1957. godine u Nikšiću, a već duže vrijeme živi i radi u Beogradu.

Glumu je završio na zagrebačkoj Akademiji za kazalište i film, a 1986. godine je postao stalni član glumačkog ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

Odigrao je preko 60 uloga u domaćim filmovima i serijama, kao i na desetine uloga u teatru, kako u svom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, tako i na scenama drugih pozorišta širom bivše Jugoslavije. Posljednju ulogu u Crnogorskom narodnom

Dragica Lompar

Natalija Čađenović na čelu Prirodnjačkog muzeja Zbog isteka mandata, Vlada je na sjednici u četvrtak takođe razriješila direktorku Prirodnjačkog muzeja Lidiju Polović i na tu funkciju imenovala dr Nataliju Čađenović, koja je bila članica Savjeta ustanove. Čađenović je diplomirala biologiju 2000. godine, magistar bioloških nauka postala je 2006. na Univerzitetu u Beogradu, a zvanje doktora bioloških nauka stekla je 2014. na Univerzitetu u Novom Sadu.

pozorištu odigrao je u predstavi „Koza ili ko je Silvija“, u režiji Danila Marunovića.

NOVI/STARI PRIJEDLOG

Vlada je na sjednici u četvrtak imenovala Dragicu Lompar za direktora NBCG „Đurđe Crnojević“, budući da je doskorašnjem direktoru Bogiću Rakočeviću istekao mandat.

Podsjetimo, prvobitno je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta sačinilo zvaničan prijedlog da novi direktor bude doktor istorije Vasilj Jovović, što je izazvalo burne reakcije dijela crnogorske javnosti, najviše zbog njegovih bliskih veza sa Srp-

Jovović: Sramotno politikantstvo Doktor istorije Vasilj Jovović reagovao je povodom „pisanja u štampi i spominjanja mojeg imena u negativnom kontekstu u vezi sa imenovanjem direktora Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“ na Cetinju“. Zbog toga su, kako je rekao, on i njegova porodica bili izloženi velikom stresu i neprijatnosti. Objasnio je da je bio pozvan u Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, kod državnog sekretara, na intervju u vezi sa mogućnošću

da bude predložen za direktora biblitoeke na Cetinju.

- Nakon nekoliko dana iz medija sam saznao da kao izbor ne dolazim u obzir! Da li neko ko sarađuje sa institucijama Srpske pravoslavne crkve može doći na rukovodeće mjesto u nekoj ustanovi kulture u Crnoj Gori? Isticati tu saradnju kao nešto „negativno“, a ne stručne reference kandidata koje mogu ili ne mogu odgovarati mjestu direktora Nacionalne biblioteke predstavlja sramot-

no politikanstvo – poručio je Jovović i podsjetio na svoje obrazovanje i detalje iz akademske i naučne karijere, koje je Pobjeda ranije objavila.

Dodao je da ne želi da vjeruje i nada se da nije tačno da „porodice, uža i šira rodbina i bratstva mogu da vrše pritisak i uređuju izbor kadrova u ustanovama kulture u Crnoj Gori.“ - Izbor u ime stručnosti, kvaliteta i opšteg dobra, čini mi se, trebalo bi da je prioritet – istakao je Jovović.

skom pravoslavnom crkvom.

Do promjene kandidata je došlo, kako je nezvanično saznala Pobjeda, usljed oštrog sukoba unutar URA. Podsjetimo, prema tvrdnjama našeg izvora, Lompari su zaprijetili da će čitava njihova porodica vratiti članske karte ukoliko dođe do imenovanja Jovovića.

Nezvanično, još ranije je bilo dogovoreno da Lompar bude nasljednica Rakočevića. Dragica Lompar je, inače, majka odbornice URA na Cetinju Vladane Lompar.

Dragica Lompar rođena je 1963. godine. U Sarajevu je 1987. godine završila Filozofski fakultet, na Odsjeku za opštu književnost i bibliotekarstvo. Na Sveučilištu u Zadru 2009. godine magistrirala je bibliotekarstvo. Od 1987. do 2012. godine u NBCG „Đurđe Crnojević“ radila je kao bibliotekar i bibliotekar redaktor, od 1996. do 2006. godine bila je rukovodilac Odjeljenja za prijem, popunjavanje i čuvanje fondova. Od 2006. obavljala je funkciju pomoćnika direktora za bibliotečke poslove Biblioteke. Članica je redakcija više stručnih časopisa, a učestvovala je u realizaciji brojnih programa vezanih za bibliotekarstvo. Koautor je izdanja „Građa za crnogorski biografJ. N. ski leksikon“.

Neđelja žena u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“

Tribine, prezentacije i besplatne članske karte PODGORICA - Narodna biblioteka „Radosav Ljumović“ povodom međunarodnog Dana žena, od 8. do 13. marta, organizovaće programe posvećene ženama. Cilj „Neđelje žena u biblioteci“ je da se pokrenu bitne teme koje se tiču žene, njene uloge u društvu i kulturi, emancipacije i rodne ravnopravnosti, te stavljanje akcenta na podizanje svijesti o važnom statusu žene u društvu.

Ovaj cjelonedjeljni program je zamišljen tako da uključi više aktera iz društva i dopre do najvažnijih ciljanih grupa: djece, javne uprave, kulturnih poslenika, naučnika i istraživača, mladih ljudi i korisnika digitalnih

servisa. Program će, osim uživo, biti realizovan i digitalno tokom cijele sedmice, i to na zvaničnim Fejsbuk i Instagram nalozima Biblioteke. U subotu, 13. marta, sve sugrađanke će moći besplatno da se učlane u biblioteku.

U ponedjeljak, 8. marta, u posebnom programu pod nazivom „Žena – stub modernog društva“, gradonačelnik Podgorice dr Ivan Vuković i profesor dr Vladimir Vojinović razgovaraće sa učenicima, a dr Slađana Vujačić i dr Tijana Todorović sa učenicama OŠ „Savo Pejanović“, na temu emancipacije žena i rodne ravnopravnosti. Program će biti realizovan od 12 do 14 časova u sali „Božidar Vuković

Podgoričanin“. Istog dana će korisnicima digitalnih servisa biti dostupna prezentacija na društvenim mrežama o uticajnim ženama u svijetu, odnosno ženama koje su mijenjale tok istorije čovječanstva.

Za utorak, 9. mart, planirana je, takođe na društvenim mrežama, prezentacija o ženama u književnosti. U sali „Božidar Vuković Podgoričanin“ će, 10. marta od 17 sati, na temu „Žene u kulturi“ govoriti Ana Medigović, Zorana Kralj, Nina Redžepagić, Jelena Jovanović-Nikolić, Maša Vlaović i Julija Milačić-Petrović Njegoš. Na društvenim mrežama će biti predstavljene žene Narodne biblioteke „Radosav

Ljumović“ u formi intervjua i kratkog video-zapisa.

Organizatorski tim Narodne biblioteke će u četvrtak na svom Jutjub kanalu emitovati intervju sa Milicom Šaranović-Pajović, o seksualnoj objektivizaciji žena, nasilju i problemima savremene žene. Tribina pod nazivom „Žena u Crnoj Gori: nekad i sad“ (istorijski pregled, naučni i kritički pristup), na kojoj će govoriti Adnan Prekić i Kaća Đuričković planirana je za petak od 17 sati, a istog dana će digitalnim putem ugostiti i aktivističku platformu „Vala Ljeposava“, s čijim će administratorima biti riječi o položaju žene u savremenom crnogorskom društvu.

D. E.

Hronika Podgorice

Novi krug subvencija za nabavku bicikala i električnih trotineta

Za četvrti ciklus predviđeno 20.000 eura Glavni grad Podgorica objavio je juče javni poziv za četvrti ciklus dodjele subvencija za kupovinu bicikala i električnih trotineta u okviru projekta ,,Podgorica na dva točka“.

Budžetom za 2021. godinu za četvrti ciklus predviđeno je 20.000 eura (ukupan budžet za ove namjene u ovoj godini je 50.000 eura) kojima će građanima biti subvencionisana kupovina bicikala u visini od 50 odsto cijene, a najviše u iznosu do 100 eura i kupovina trotineta u visini od 50 odsto cijene, a najviše do iznosa od 200 eura.

Rok za podnošenje prijave je 15 dana od dana objave javnog poziva na sajtu Glavnog grada (www.podgorica.me) i u jednom štampanom mediju, zaključno sa 25. martom.

Kako je navedeno u pozivu, pravo na dodjelu subvencije kroz program ,,Podgorica na dva točka“ imaće najmanje prvih 150 građana koji se prijave na javni poziv i budu ispunjavali sve predviđene uslove.

Obavezni dio prijave su: zahtjev za dodjelu subvencije (obrazac), kopija lične karte, ponuda iz prodavnice bicikala u vidu predračuna sa preciziranom specifikacijom, potvrda o prebivalištu (za subvenciju mogu aplicirati samo stanovnici glavnog grada) koju izdaje MUP Crne Gore, uvjerenje o kućnoj zajednici (iz jedne porodice samo jedno lice može biti korisnik subvencije) koje izdaje Sekretarijat za lokalnu samoupravu.

- Komisija za dodjelu subvencija građanima ocjenjivaće sve pristigle zahtjeve i utvrdiće listu od 150 prvih građana/ki čija prijava je ispravna. Gradonačelnik glavnog grada - Podgorice, na osnovu liste sačinjene od strane Komisije, donosi zaključak o odabiru korisnika subvencije. Rezultati javnog poziva biće objavljeni na zvaničnoj prezentaciji Glavnog grada www.podgorica.me u roku od 5 (pet) dana od dana donošenja zaključka o izboru – saopšteno je iz Glavnog grada.

Prijavu na javni poziv treba dostaviti u zatvorenoj koverti sa naznakom: PODGORICA ZA KUPOVINU BICIKALA ZA 2021.

GODINU (Program „Podgorica na dva točka“) na adresu: Glavni grad Podgorica, Služba gradonačelnika, Ulica Njegoševa, broj 20, 81000 Podgorica.

Prijave na javni poziv treba dostaviti preporučenom pošiljkom na gornju adresu ili lično, u arhivi gradske uprave (Njegoševa 20, I. Kr. prizemlje, ulaz sa Trga nezavisnosti).

Subota, 6. mart 2021.

Podgorica bi trebalo da dobije ,,kuću zdravlja“

Obezbijediće podršku ranjivim kategorijama Ukoliko odluka o osnivanju ,,kuće zdravlja“ dobije podršku lokalnog parlamenta, glavni grad će dobiti zdravstvenu ustanovu u okviru koje će se pružati psihosocijalna podrška žrtvama nasilja u porodici, zavisnicima od psihoaktivnih supstanci i licima sa drugim poremećajima ponašanja (kockanje i sl.), kao i onima koji su u povećanom riziku ili sa potvrđenim nalazom HIV/ AIDS i licima sa poremećenim bračnim, partnerskim ili porodičnim odnosima. Kuća zdravlja bi trebalo da bude otvorena u Ulici Novaka Miloševa 32.

U okviru te ustanove, kako je navedeno u prijedlogu odluke o osnivanju, psihosocijalnu podršku moći će da dobiju i LGBTIQ osobe, pojedinci koji se suočavaju sa vršnjačkim nasiljem, zlostavljanjem na radu i u vezi sa radom (mobing), teškim bolestima ili gubitkom bliskog lica kao i lica koja se liječe od neplodnosti. Psihosocijalna podrška bila bi pružana i članovima porodice ovih osoba.

U toj zdravstvenoj ustanovi bi u skladu sa zakonom bile sprovođene aktivnosti za unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti, dok bi predviđene aktivnosti i pružanje psihosocijalne podrške obezbijedili organ lokalne uprave nadležan za socijalno staranje i javne ustanove Glavnog

Zgrada Glavnog grada

grada iz oblasti dječje i zdravstvene zaštite.

- Aktivnosti iz stava 1 ovog člana odnose se na prevenciju bolesti, promociju zdravlja, smanjivanje rizika i drugih neželjenih posljedica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinaca i zajednice u cjelini – navedeno je u tekstu.

Kako je pojašnjeno u obrazloženju, Skupština Glavnog grada usvojila je lokalni plan za unapređenje socijalne inkluzije i razvoj usluga socijalne i dječje zaštite 2020-2023, kojim je kao strateški cilj definisano unapređenje usluge podrške, zaštite i socijalne uključenosti žrtava rodno zasnovanog nasilja i nasi-

lja u porodici; unapređenje ljudskih prava LGBTIQ osoba kao i stvaranje sigurnog i podržavajućeg okruženja, efikasnog sistema prevencije HIV-a i pristupačnog liječenja, njege i pomoći za sve osobe pogođene HIV-om i osobe u povećanom riziku.

- Strateško opredjeljenje Glavnog grada u odnosu na javno zdravlje, promovisanje i podrška preventivnim servisima te objedinjavanje aktivnosti koje se sprovode na ovom planu, opredijelilo nas je da predložimo Skupštini Glavnog grada osnivanje ,,kuće zdravlja“. Ovom odlukom predviđa se partnerski model korišćenja prostora u

vlasništvu Glavnog grada koji uključuje Sekretarijat za socijalno staranje, javne ustanove Glavnog grada i nevladine organizacije. Na ovaj način objedinjuju se aktivnosti za unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti na način da budu pristupačniji građanima Podgorice i da se pruži podrška i pomoć u cilju poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika, a sa akcentom na pripadnike socijalno ranjivih kategorija – navedeno je u obrazloženju.

Zasijedanje Skupštine Glavnog grada zakazano je za 12. mart.

I. Kr.

Radovi na izgradnji vodovodnog priključka Bokeške ulice M.BABOVIĆ

16

Radovi na uglu Bokeške i Njegoševe

Izmjena režima saobraćaja u centru grada tokom vikenda Saobraćaj za sve vrste motornih vozila biće zatvoren i danas na dijelu Njegoševe ulice, od raskrsnice sa Bulevarom Ivana Crnojevića do raskrsnice sa Bokeškom ulicom. Do privremene obustave saobraćaja došlo je zbog izvođenja radova na izgradnji vodovodnog priključka u sklopu rekonstrukcije Bokeške ulice.

Promjenljivo, do 15 stepeni Za danas je najavljeno promjenljivo oblačno sa sunčanim intervalima.

Vjetar umjeren do pojačan, sjeverni i sjeveroistočni. Jutarnja temperatura do osam stepeni, najviša dnevna do 15.

H.P.

Iz istog razloga danas i sjutra (subota i neđelja) za saobraćaj će biti zatvorena desna kolovozna traka na Bulevaru Stanka Dragojevića, od raskrsnice sa Karađorđevom do raskrsnice sa Bokeškom. Za vrijeme izvođenja radova, saobraćaj će se naizmjenično odvijati lijevom kolovoznom trakom u oba smjera.

H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 6. mart 2021.

U poneđeljak počinje adaptacija Doma zdravlja „Nova varoš“ M. BABOVIĆ

U završnoj fazi formiranje Agencije za upravljanje zaštićenim područjima Podgorice

17

Glavni grad dobija rendžersku službu Gradonačelnik Ivan Vuković sa saradnicima je obišao juče prostorije Agencije za upravljanje zaštićenim područjima Podgorice, novog gradskog preduzeća koje je u fazi priprema za početak rada. Prostorije Agencije smještene su na Bulevaru revolucije, na uglu stambene zgrade preko puta Istorijskog instituta.

Izabrani doktori radiće u drugim objektima JZU Dom zdravlja Podgorica saopštila je da će, u cilju unapređenja uslova u svojim organizacionim cjelinama, u poneđeljak (8. marta) početi adaptacija zdravstvenog objekta ,,Nova varoš“.

Obilazak prostorija Agencije za upravljanje zaštićenim područjima Podgorice

grama i inicijativa i kao rezultat toga dobili smo novu agenciju, od koje očekujemo puno.

Trebaće vremena da se ona kadrovski osposobi i da ljudi koji će biti angažovani počnu da rade u punom kapacitetu, ali ideja je da uspostavimo efikasan sistem kontrole i zaštite na teritoriji glavnog grada – rekao je Vuković.

Gradonačelnik je najavio da će

u okviru Agencije biti formirana rendžerska služba koja će redovno kontrolisati i patrolirati u djelovima grada koji su na udaru vandala i nesavjesnih pojedinaca.

- Ovo je naš sistemski, institucionalni odgovor na pojave tog tipa i rezultat našeg nastojanja da za buduće generacije zaštitimo prirodno bogatstvo – saopštio je Vuković.

Direktor Agencije Dragutin Đeković podsjetio je da je ona formirana u maju prošle godine i da se do sada radilo na njenom administrativnom uobličavanju.

- Sada ide kadrovsko popunjavanje stručnih službi koje će krenuti odmah sa izradom petogodišnjih planova upravljanja za zaštićena područja – najavio je Đeković.

I. Kr.

Maja Petričević-Đukanović, autorka projekta ,,Srećna saksija“

Kreativni rad je uvijek neiscrpan izvor novih ideja Kada je epidemija kovida-19 nametnula novi način života i izolaciju, mnogi su višak slobodnog vremena iskoristili da budu kreativni i da se oprobaju u ručnom radu.

Jedna od njih je i Maja Petričević-Đukanović koja je taj period iskoristila da realizuje projekat ,,Srećna saksija“.

Za manje od godinu srećne saksije sa emotivnim porukama posvećenim majkama i bakama, razigranih dezena i različitih formi, stigle su na police širom Crne Gore.

Profesorica italijanskog jezika i majka dvoje djece, Petričević-Đukanović za Pobjedu kaže da je ,,Srećna saksija“ nastala spontano i iz radoznalosti, te da je do sada napravila 500 komada.

- U namjeri da ispunim višak slobodnog vremena odlučila sam da preuredim dječje sobe i, između ostalog, ukrasila i dvije male saksije. I od te dvije saksije sve je krenulo. Radoznalost i želja da istražujem i

 Maja Petričević-Đukanović

Moje saksije su najčešće personalizovani pokloni. Posebna emocija se stvara kad dobijem lijepe reakcije kupaca. I sam osjećaj da najobičniju saksiju od terakote uspijem da pretvorim u lijep ,,home dekor“ više je nego poseban

otkrivam nijesu mi dozvolile da tu stanem. Tako sam počela da izrađujem saksije i za svoje prijatelje, bez namjere da od toga pravim biznis. Kako su njihovi komentari bili pozitivni, ubrzo je uslijedilo i pitanje: ,,A zašto to ne učiniti dostupnim i drugima?“ – kazala je Petričević-Đukanović.

I interesovanje građana za ,,srećne saksije“ postalo je iznenađujuće veliko.

- Srećna saksija je za ljude uglavnom nešto potpuno novo, što nijesu imali priliku ranije da vide tako da pozitivno reaguju na cijelu ovu priču. Često dobijam upite i iz država iz regona, prije svega iz Srbije i iz Bosne i Hercegovine – ističe Petričević-Đukanović.

Kako je sve više upita stizalo na njenu adresu, u posao je uključila i porodicu. Kaže da ne razmišlja o tome koliko je posao isplativ, jer postoje stvari koje se ne mogu prevesti u brojke.

- To su emocije. Divne emocije koje utkam u svaku saksiju jer znam da je pravim za nekoga ko će joj se mnogo obradovati.

Moje saksije su najčešće personalizovani pokloni. Posebna emocija se stvara kad dobijem lijepe reakcije kupaca. I sam osjećaj da najobičniju saksiju od terakote uspijem da pretvorim u lijep ,,home dekor“

Zbog izrade tzv. sprinkler instalacija, objekat će naredne dvije sedmice biti zatvoren, a svim građanima koji u njemu ostvaruju zdravstvenu zaštitu, zdravstvene usluge u periodu adaptacije biće pružane u drugim objektima Doma zdravlja Podgorica, prema već zakazanim terminima. Tako će izabrani doktor za odrasle raditi u zdravstvenom objektu ,,Stara varoš“, dok će izabrani doktori za djecu biti raspoređeni u više zdravstvenih objekata (dr Milica Bojović i dr Rajka Kalezić - ,,Blok V“; dr Branka Samardžija-Jovanović, dr Esma Banda, dr Biljana Raičević-Fuštar i dr Gordana Marojević - ,,Stari

aerodrom“; dr Rajka Pajović i dr Olgica Prentić - ,,Konik“).

Kontinuirana zdravstvena zaštita djece noću (od 21 do 7 sati) biće izmještena u ZO ,,Blok pet“, Specijalistička internistička zaštita pružaće se u ZO ,,Stari aerodrom“, a populaciono savjetovalište biće u ambulanti ,,Studentska“.

- Kako se radi o radovima, odnosno adaptaciji od velikog značaja za našu zdravstvenu ustanovu, a imajući u vidu neodložnost istih zbog već utvrđenih rokova, privremeno zatvaranje objekta smatramo neminovnim i potpuno opravdanim. S obzirom na to da će ovom rekonstrukcijom biti znatno unaprijeđeni uslovi za rad zaposlenih, kao i za boravak naših pacijenata, ubijeđeni smo da ćemo naići na razumijevanje i strpljenje građana tokom izvođenja radova – saopšteno je iz Doma zdravlja Podgorica.

H. P.

Četiri linije A. DIZDAREVIĆ

Vuković je istakao da je zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promjena najvažniji zadatak ove generacije.

Osnivanje Agencije, kako je kazao, bilo je motivisano željom lokalne uprave da zaštiti prirodna bogatstva koja se nalaze na teritoriji glavnog grada.

- Aktuelna gradska uprava je poznata po tome što veliku pažnju posvećuje „zelenim“ temama. Podsjetiću da smo nedavno sa našim prijateljima i partnerima iz Opštine Danilovgrad i jednim brojem nevladinih organizacija uspjeli da zaštitimo rijeku Zetu. Potom smo zahvaljujući angažovanju naših kolega iz Sekretarijata za prostorno planiranje zaštitili brdo Gorica, kao jedan od najvažnijih resursa. Logičan nastavak te priče je podrazumijevao institucionalno uobličavanje projekata, pro-

ZO ,,Nova varoš“

Jedna od srećnih saksija

Kako dodaje, ,,Srećna saksija“ do sada u ponudi ima četiri linije - ,,Gioia“, ,,Inverno“, ,,Gioco“ i ,,La vita è bella“, a svaka od njih ima svoju posebnu priču.

- Prva linija predstavlja personalizovane saksije koje nose lične poruke. Druga linija od nje se razlikuje po karakterističnom obodu od kudeljnog konca i diskretnim porukama. Saksije iz treće linije ,,Gioco“ ručno se iscrtavaju i predstavljaju igru boja i oblika, a nova linija potpuno je drugačija od prethodne tri, po obliku saksija i svim drugim elementima – kaže Petričević-Đukanović.

više je nego poseban – kazala je Petričević-Đukanović.

Proces izrade jedne saksije, kaže, dosta traje i zavisi od kompleksnosti i veličine modela koji se radi.

- Izrada saksije sastoji se od više faza. Počinje sa pripremom, a završava lakiranjem. Neke modele radim i po šest-sedam sati – kaže ona.

Kreativni rad gotovo uvijek rađa nove ideje, pa u budućnosti planira da proširi ovaj projekat.

- Kreativni rad je neiscrpan izvor novih ideja. Ja ih imam napretek. Nadam se da ću neke od njih uspjeti da realizujem i već radim na tome – poručila je Petričević-Đukanović.

Z. KALAČ

18

Košarka

Subota, 6. mart 2021.

Košarkaši Mornara upisali tešku, ali važnu pobjedu protiv Zadra, trener Mihailo Pavićević poručuje:

Da se ne zanosimo oko Pulena i Vajtheda...

Borićemo se do maksimuma

Trener Mornara kaže da nema novosti po pitanju toga da li će se i kada oporaviti Džejkob Pulen (koljeno) i Ajzea Vajthed (rame).

- Oni su na rehabilitaciji.

Ja nijesam doktor, ali upoznat sam sa povredama, tu je potrebno vrijeme, malo i sreće da se to ubrza. Sve ovo se dogodilo u najgorem momentu.

Kad igrač odsustvuje gotovo dva mjeseca, a onda treba da igra odlučujuće utakmice bez treninga...

Nemojmo da se zanosimo.

Ako se neko od njih dvojice oporavi, biće dobro. Ne mogu da kažem da sam optimista niti pesimista, ali sadašnja ekipa je ta koju imamo na raspolaganju, u ovom sastavu ćemo sigurno igrati do kraja – ističe Mihailo Pavićević.

Nadam se da će trud i sve što smo uradili ove godine rezultirati plasmanom i plej-of. Jedan cilj smo već uspjeli da ostvarimo, to je plasman Top 16 fazu evro kupa - ističe trener barana Mihailo Pavićević

TREĆI ,,BALON“ ABA LIGE U SARAJEVU: izgubili Podgorica, Lovćen i Sutjeska

Porazi u nizu Podgorica Gorica

65 72

SARA JEVO – D v o r a n a : ,,Hils“. Odigrano bez prisustva publike. Sudije: Juras, Špendl, Davidov. Rezultat po četvrtinama: 19:21, 18:21, 13:18, 15:12.

PODGORICA: Bulajić 3 (21), Mićović, Titić 3, Tmušić 9, Tomašević 14 (3-0), Musić 9 (7-3), Kovačević 11 (5-3), Koprivica 7 (4-3), Čarapić 7 (22), Vučinić, Kartalović, Robinson 2.

GORICA: Majcunić 13, Kalajdžić, Mašić 13, Savić, Batur 13 (4-2), Pavlović 2, Uljarević 9 (2-1), Ljubičić 7 (2-1), Baković 7 (3-2), Kapusta 8 (4-2).

Košarkaši Podgorice su sarajevski turnir, u trećem ,,balonu“ ABA 2 lige, završili sa pobjedom i dva poraza.

Izabranici Zorana Kašćelana su poraženi od hrvatske Gorice 72:65, u 10. kolu, drugog po snazi, regionalnog takmičenja.

Serijom 10:0, Podgorica je sredinom prve četvrtine povela 10:8, ali je to bilo jedino vođstvo do kraja meča, koji je odlučen sredinom treće dionice, kada je Gorica povela 57:41…

Podgorica je doživjela peti poraz, a Gorica je upisala treću pobjedu.

Lovćen MZT

55 96

SARA JEVO – D v o r a n a : „Hils“. Odigrano bez prisustva publike. Sudije: Vesković, Nikšić, Janjušević. Rezultat po četvrtinama: 11:24, 20:25, 12:28, 12:19.

LOVĆEN: Bogdanović 3 (21), Parača, Vlahović, Lopičić 6, M. Popović 9 (4-3), A. Popović 5 (4-2), Đukanović 12 (2-1), Knežević 2, Piters 5, Starki 4, Šarenac 5, Grušanović 4 (2-2).

MZT: Krstevski 13 (2-1), Grevet 13 (2-0), Nikolov 9, Tarner 6 (1-0), Olojubi 6, Magdevski 8 (2-2), Mekić 3, Bojić

11 (1-1), Bakoč, Stojanovski 15, Karačić 12 (1-0).

Podnevni termin očigledno, ne prija Cetinjanima - košarkaši Lovćena bili su nemoćni protiv MZT-a u Sarajevu (96:55), u drugom meču trećeg „balona“ ABA 2 lige. Izabranici Petra Jovanovića su doživjeli šesti poraz u devet mečeva, dok je MZT upisao šestu pobjedu.

Lovćen je bio u igri samo u prva četiri minuta (7:7), nakon čega je MZT mini-serijom 6:0 samo uhvatio zalet za konačnu pobjedu. Već na poluvremenu je pobjednik bio poznat, jer su Skopljanci vodili 18 razlike (49:31), a razlika je na kraju bila rekordnih 41 poen...

Rabotnički Sutjeska

84 62

SARA JEVO – D v o r a n a : ,,Hils“. Odigrano bez prisustva publike. Sudije: Arsenijević, Pavičić, Galić. Rezultat po četvrtinama: 26:16, 16:14, 21:14, 21:18.

RABOTNIČKI: Tornton 6, Bošalevski 3, Nikolić 2, Mulalić 17, Mladenović 2, Nikolovski 7 (3-2), Srbinovski, Mladenovski 9 (2-1), Balmazović 7, Bundović 19 (10-7), Efremovski 2, Pits 11 (2-1).

SUTJESKA: Goranović, Milošević 11 (6-3), Varajić, Pelko 3, Bošković, Ćalić, Spasojević 14 (4-2), Brzoja 14 (3-2), Sejfić 4, Lalović 12 (6-6), Korać 4 (2-2), Drašković.

Crni petak za crnogorske timove kompletirala je Sutjeska, koja je ubjedljivo izgubila od Rabotničkog 84:62.

Sutjeska je doživjela sedmi poraz u ligi, ima i dvije pobjede, i teško će do plej-ofa, već je sve izvjesnije da će igrati plejaut za opstanak. Rabotnički je, sa druge strane, upisao treću pobjedu.

Dileme nije bilo nijednog trenutka u ovom duelu, a prednost Makedonaca išla je do 26 razlike (81:55).

Sutjeska u neđelju igra protiv S. J. Lovćena (20 sati).

Studentski centar večeras sa Borcem Košarkaši Studentskog centra će tačku na sarajevski turnir staviti večerašnjim derbijem protiv Borca iz Banjaluke.

Podgorički tim je jedina neporažena ekipa u ABA2 ligi, na trećem “balonu” je već savladala Sutjesku (100:94) i Široki (98:62), i osigurala je plasman u plej-of, četiri meča prije kraja.

Borac je u Sarajevu porazio Helios (79:74) i užičku Slobodu (89:83), i trenutno ima skor 6-3.

Utakmica između Studentskog centra i Borca počinje u 20 časova.

PODGORICA - Osim što je bio bez povrijeđenih prvih šutera Džejkoba Pulena i Ajzee Vajtheda, Mornar je protiv Zadra igrao i bez centra Džonija Hamiltona, koji nije imao pravo nastupa u odloženom meču (u Baru je stigao nakon termina kada je ta utakmica, po kalendaru, treba da bude odigrana).

Umnogome i zbog toga su se mučili Barani u tom duelu, ali su boljom igrom u drugom poluvremenu stigli do očekivane i željene pobjede (77:71), koja ih drži u trci za plej-of.

- Izostanak bilo kojeg igrača rotacije čini problem za svaku ekipu, pa i za nas. Ali ja neću više da govorim ko nam fali.

Mi moramo da budemo svjesni da ne možemo da igramo na isti način, kao kad smo bili kompletni. Ovo je sad potpuno drugačija ekipa – ističe trener Barana Mihailo Pavićević.

Mornar je meč protiv Zadra dobio sa 77 postignutih poena, što govori da je odbranom došao do trijumfa. Atipično za barski tim, ali su okolnosti sada drugačije…

- Mi moramo, prije svega, jakom odbranom da dolazimo do rezultata, iz te dobre od-

brane da pokušamo da damo što više lakih poena. A bogami u napadu moramo biti izuzetno pametni i mudri, i vrlo disciplinovani. Jer, sad je opasno iskakanje iz napada, dok smo bili kompletni to je bila druga igra. To iskakanje je ranije imalo pozitivnog efekta, a sada to nije slučaj. Nadam se da će se kroz naredne utakmice

podijeliti te nove uloge, da će svi igrači o rotaciji probati da daju svoj maksimum – nastavlja Pavićević.

Trener Mornara kaže da mu je najbitnije da igrači uvijek daju sve od sebe, bez obzira da li će odigrati dobro ili ne, što zavisi od mnogo faktora.

- Dešavalo se i Majklu Džordanu da neku utakmicu ne

Od igrača očekujem da preuzme odgovornost Mihailo Pavićević ističe da od igrača očekuje da preuzme odgovornost.

- Sto puta više cijenim igrača koji preuzme odgovornost na sebe pa promaši i izgubi utakmicu, nego onog koji bježi u ćošak da ne bi

pogriješio. Kad igrač preuzme odgovornost, onda više nema nikakvu odgovornost, ta odgovornost prelazi na mene. Ako pogodi, on je dobio. Ako promaši, to je moja odluka, nije njegova odgovornost – kaže trener Barana.

može da pogodi ništa. Ali ja hoću da mi na svakoj utakmici imamo isti pristup, da, ko god kroči na svoj teren, daje maksimum. Manje je bitno da li će taj igrač tog dana odigrati dobro ili ne. Smitu, recimo, ne možemo da prigovorimo ništa, on svaku utakmicu daje 100 odsto sebe, čak i više.

Mornar je trenutno prvi na tabeli, sa skorom 15-4, ali još nije osigurao plasman među četiri najbolje ekipe koje idu u plejof.

- Idemo korak po korak, imamo još šest mečeva do kraja.

Borićemo se do maksimuma, do zadnjeg. Nadam se da će taj trud i sve što smo uradili ove godine rezultirati jednim dobrim rezultatom, a to je plasman u plej-of. Jedan veliki uspjeh smo već ostvarili plasmanom u Top 16 fazu Evrokupa. Ostaje nam još jedna šansa u tom takmičenju i dok ima šansi nećemo se predavati. Ali i ako ne prođemo, moramo biti ponosni. Što se tiče plej-ofa ABA lige, neće biti lako, sve ekipe se nadaju kao i mi – zaključio je Pavićević.

S. J.

Domaćini za nijansu uspješniji u devet mečeva u NBA ligi

Denver nastavio seriju, Klipersi i dalje posrću U noći između četvrtka i petka odigrano je devet utakmica NBA lige, posljednjih pred Ol-star meč u Atlanti. Pet pobjeda su upisali domaći timovi, a četiri gosti.

Denver je u gostima pobijedio Indijanu 113:103, i upisao četvrtu uzastopnu pobjedu.

Uspon u formi potvrdio je Majkl Porter junior sa 24 poena i 12 uhvaćenih lopti, što mu je peti dabl-dabl u posljednjih šest mečeva, tri manje je ubacio Džamal Marej, dok je Vil Barton imao 16. Ponovo je odličan bio srpski scentar Nikola Jokić, koji je za 37 minuta upisao 20 poena, 12 skokova i osam asistencija, ali i sedam izgubljenih lopti.

Kod Pejsersa Majls Tarner je iskočio sa 22 poena i 12 uhvaćenih lopti, Dag Mekdermont je dodao 20, a Džastin Holidej 16.

Vašington je savladao Los Anđeles Klipersese 119:117, u meču koji je riješen u posljednjih desetak sekundi. Prvo je Ivica Zubac realizovao dva penala, da bi Rui Hačimura bio polovičan na sedam sekundi do kraja.

Ipak, Bredli Bil je zabilježio ofanzivni skok, vrijeme je isteklo i tim iz prijestonice je zabilježio trijumf.

Klipersi su nastavili sa lošim rezultatima. Ovo im je šesti poraz na posljednjih 10 utakmica.

Najbolji igrač na ovom meču bio je Rasel Vestbruk, koji je bio blizu tripl-dabla. Imao je 27 poena, devet skokova i 11 asistencija. Bil je ubacio 33 poena, uz sedam skokova i tri asistencije. Kod Klipersa je najbolji bio Kavaj Lenard sa 22 poena i pet skokova. Jedini dabl-dabl učinak bio je od Zubca (13 p + 13 sk).

Vicešampion Majami savladao

je kao gost Nju Orleans sa 103:93. Hit je imao dvocifrenu prednost tokom cijelog meča praktično, a Pelikansi su razliku spustili na jednu cifru u posljednjoj dionici. Međutim, nijesu imali snage za preokret.

Džimi Batler je imao 29 poena i devet skokova, a Olinik 18 poena, 10 skokova i sedam asistencija.

Domaćima nijesu pomogli ni Brendon Ingram sa 17 poena i devet asistencija, Stiven Adams sa 15, odnosno Aleksander-Voker sa 13 poena.

Pobjedu je ostvarila i ekipa Njujorka, koja je bila bolja od Detroita sa 114:104.

Džulijus Rendl je pružio fenomenalnu partiju i imao 27 poena, 16 skokova i sedam asistencija. Veliku pomoć je imao i u Ej Džej Beretu, koji je imao 21, odnosno Elfridu Pejtonu koji je imao 20 poena.

Kod Pistonsa se istakao Vejn Elington sa 17 poena.

Džejson Tejtum je poništio odličnu partiju Krisa Bačera i

Arena

Subota, 6. mart 2021.

Košarka

19

Košarkaši Budućnost Volija večeras (21h) igraju protiv Zadra, u meču 20. kola ABA lige

Podgoričani se pitaju PODGORICA - Podatak da večeras (21 čas) igraju protiv tima koji nije slavio u ,,Morači“ više od 14 godina (2. decembra 2006. godine, sa 85:84), trebao bi da košarkaše Budućnost Volija čini spokojnijim. Međutim, sa četiri pobjede u posljednjih pet mečeva, baš kao i podgorički tim, nijesu stigli u Podgoricu sa bijelom zastavom, naprotiv.

Koliko su opasni i u odličnoj formi, Zadrani su pokazali u utorak veče u Baru protiv Mornara, koga su pošteno namučili. Zato izabranici Dejana Milojevića sebi ne smiju da dozvole bilo kakvo opuštanje, kako bi došli do planirane pobjede u borbi za plej-of regionalnog takmičenja…

Onuaku, centar koji penale izvodi sa tehnikom ,,ispod ruke“ Glavna zvijezda Zadra je američki centar Činanu Onuaku, koji ubacuje 14,3 poena i hvata 7,3 skoka u prosjeku u ABA ligi.

Iako relativno nepoznat široj košarkaškoj javnosti, momak iz grada Lenhem u Merilendu pokupio je simpatije ljubitelja košarke zbog svog načina izvođenja slobodnih bacanja. Naime, on sa linije penala koristi tehniku ,,ispod ruke“, po kojoj je najpoznatiji bio čuveni jugoslovenski

košarkaš Radivoj Korać. Radio je to i u Baru protiv Mornara, pogodio je svih pet slobodnih bacanja, a meč je završio sa 17 poena, sedam skokova, tri blokade i dvije asistencije.

Onuaku je igrao u jednom od najjačih koledž programa za košarku NCAA lige, čuvenom Luisvilu, nakon čega je dvije godine nastupao i u NBA ligi, za Hjuston Rokitse (2016-2018).

- Zadar je dobra ekipa, protiv koje moramo da odigramo maksimalno požrtvovano da bismo došli do pozitivnog rezultata – upozorava Milojević.

Budućnost Voli će sa Zadrom odigrati dva meča u 10 dana, jer će 16. marta Podgoričani gostovati u Zadru, u zaostaloj utakmici sedmog kola. Između ta dva meča, Budućnost će u utorak na svom terenu odigrati posljednji meč Top 16 faze Evrokupa protiv Cedevita Olimpije, gdje juri pobjedu od četiri razlike za prolaz u četvrtfinale, te meč u Zagrebu protiv Cibone (21. kolo ABA lige).

- Apsolutno smo favoriti protiv Zadra, a nadam se da će energija biti na željenom nivou i da će odbrana biti bolja nego na nekim prethodnim mečevima – dodao je trener ,,plavih“.

Nakon reprezentativne pauze, Budućnost je odigrala dva meča. Iako nije briljirala, u oba je, u gostima, pobijedila i upisala važne trijumfe,

Perinčić: Budućnost trenutno igra najbolju košarku u ligi Pomoćni trener Zadra Ivan Perinčić, koji vodi ekipu u odsustvu Veljka Mršića (prije nekoliko dana je treći hospitalizovan zbog virusa korona ili njegovih posljedica) kaže da njegovu ekipu za kraj ove teške sedmice čeka najteži protivnik.

- Budućnost, možda, trenutno igra najbolju košarku u ligi.

Oni su u odličnoj formi od kada je došao novi trener Milojević. Čeka nas stvarno zahtjevna utakmica u svakom pogledu, ovo je veliki izazov za sve nas da vidimo kako možemo parirati najboljima u ligi. Nažalost, nećemo imati Kartera, ali nema predaje idemo da odigramo još jednu pravu mušku utakmicu i iskoristimo ovo za pripremu za sve ono što nas čeka u ABA ligi – rekao je Perinčić.

Trener Zadrana ističe da treba prije svega kontrolisati dva plejmejkera Budućnosrti, Kobsa i Ivanovića.

- Ako mi uspijemo iskontrolisati njihovu pik igru s Ridom i odbrambeni skok, kao što smo uspjeli na prošloj utakmici, mislim da ćemo biti u prilici da pariramo i tražimo svoju šansu. Odbrana je ključ utakmice, treba biti na stvarno visokom nivou, znam da neće biti lako, ali mislim da mi to možemo – dodao je Perinčić.

protiv Igokee u ABA ligi i Burga u Evrokupu. Osim nastavka pobjedonosnog niza, za Budućnost je važno i da podigne nivo igre u odbrani, i napravi lijepu uvertiru za duel sa Cedevita Olimpijom.

- Veoma nezgodan meč je ispred nas. Zadar dolazi nakon jako tijesnog poraza protiv Mornara, i biće spremni da daju svoj maksimum protiv nas u ,,Morači“. Zato moramo da budemo maksimalno spremni i fokusirani. Ušli smo u dobar ritam, sa dvije vezane jako bitne pobjede, protiv Igokee i Burga,tako da bismo trebali da nastavimo u ovom ritmu. Nadamo se pobjedi – kazao je Zoran Nikolić, centar Budućnosti.

Zadar je dobio tri od prva četiri međusobna duela protiv Budućnosti u ABA ligi, a onda je nanizao 12 uzastopnih poraza. U ovoj sezoni, Zadrani su već tri puta uspjeli da pobijede na strani, protiv FMP-a, Krke i Splita.

13-3

je odnos u pobjedama u korist Budućnosti kada su dueli sa Zadrom u ,,Morači“ u pitanju. Ukupno u ABA ligi Podgoričani vode 20-12

- Budućnost je jedna od najboljih ekipa lige, ali mi smo protiv Mornara pokazali da možemo da igramo protiv najboljih ekipa lige. Ja se nadam da ćemo pružiti sličnu ili bolju partiju od one u Baru.

Budućnost je ekipa koja ima odličan roster, dobro su pokriveni na svim pozicijama i igraju dobro na oba kraja terena. Da bismo dobili protiv ekipe poput Budućnosti, moramo odigrati svih 40 minuta na visokom nivou jer ako popustite dva minuta oni će te kazniti - rekao je centar Zadra Filip Kraljević.

S. J.

Kapiteni izabrali timove za Ol-star meč u Atlanti Rezultati Boston - Toronto Vašington - LA Klipers Njujork - Detroit Indijana - Denver Memfis - Milvoki Nju Orleans - Majami San Antonio - Oklahoma Finiks - Golden Stejt Portland - Sakramento

predvodio Boston do zasluženog slavlja u pravom ,,revolveraškom“ obračunu - 132:125. Tejtum je ostvario dabl-dabl sa 27

132:125 119:117 114:104 103:113 111:112 93:103 102:107 120:98 123:119

postignutih poena i 12 skokova, Džejlen Braun je dodao 21 poen i sedam skokova. Sa druge strane Bačer je meč završio sa 30 poena i pet skokova, Norman Pauel dodao je 25 poena.

Portland (21-14) je došao do treće pobjede zaredom, pošto je rezultatom 123:119 bio bolji od Sakramenta (14-22). Ekipu iz Oregona do trijumfa je još jednom maestralnom partijom je vodio plejmejker Demijan Lilard sa 44 poena i sedam asistencija, bez ijedne izgubljene lopte za 38 minuta na parketu.

Lilarda je pratio Enes Kanter sa 22 poena i 21 skokom, dok je iskusni Karmelo Entoni upisao 16 poena. U poraženoj ekipi najefikasniji je bio Dieron Foks sa 32 poena i 12 asistencija, uz osam skokova.

S. J.

Nikola Vučević kod Djurenta Kapiteni Lebron Džejms i Kevin Djurent izabrali su timove za NBA Ol-star utakmicu u Atlanti, koja se igra u noći između neđelje i poneđeljka u „Stejt farm“ areni.

Startnu petorku ekipe „Kralja Džejmsa“ činiće još Nikola Jokić, Janis Adetokumbo, Luka Dončić i Stef Kari, dok će u Djurentovoj prvoj postavi igrati Kajri Irving, Bredli Bil, Džejson Tejtum, Kavaj Lenard i Žoel Embid. Djurent neće nastupiti na utakmici zbog povrede.

Dvojica kapitena birali su u svoje timove igrače koji su dobili najviše glasova da se nađu na ovoj priredbi.

Prvi pik imao je Lebron, koji ga je iskoristio da odabere najboljeg igrača Milvokija Janisa Adetokumba, a Djurentov prvi izbor bio je njegov saigrač iz Bruklin Netsa Kajri Irving.

Naš Nikola Vučević izabran kao

20. i to u timu Djurenta.

U Lebronovom timu su još i Džejlen Braun, Pol Džordž, Rudi Gober, Demijan Lilard, Kris Pol, Domantas Sabonis, Ben Simons.

Trener je Kvin Snajder iz Jute.

Pored startera i Vučevića, u Djurentovom timu su još Devin Buker, Džejms Harden, Zek Lavin, Donovan Mičel, Džulijus Rendl i Zajon Vilijamson. Trener je Dok Rivers iz Filadelfije.

Zbog mjera sprečavanja širenja zaraze korona virusom tradicionalna takmičenja u okviru Ol-star vikenda biće održana tokom jednog dana – u pitanju su takmičenje u vještinama, takmičenje u brzom šutiranju trojki, a takmičenje u zakucavanjima biće održano u poluvremenu Ol-star utakmice.

Nikola Vučević, najbolji igrač Orlanda, biće učesnik u takmičenju u košarkaškim vještinama. Na istom takmičenju Baranin je nastupio i 2019. godine, kada je zabilježio prS. J. vi Ol-star nastup karijere.

20

Arena

Telekom 1. CFL

Subota, 6. mart 2021.

Podgorica, nakon tri vezana poraza, traži izlaz iz krize protiv Jezera

Lješkopoljci pod imperativom PODGORICA - Najmlađi prvoligaš danas će biti pod nikad većim moranjem. Podgorica je na startu drugog dijela sezone upisala tri vezana poraza (Petrovac, Budućnost i Iskra), pa su Lješkopoljci ,,skliznuli“. Sada je Podgorica na ,,minus osam“ od Sutjeske i Dečića, koji su u evropskoj zoni, a samo ,,plus četiri“ u odnosu na opasnu zonu, u kojoj je upravo Jezero, sa kojim danas na ,,DG Areni“ igra Podgorica.

Dakle, jasno je da je Podgorica na raskrsnici - pobjedom bi uvećala prednost u odnosu na ,,najugroženije“, a sa druge strane svaki kiks bi joj dodatno zakomplikovao život.

- Svjesni smo činjenice da imamo loš početak drugog dijela sezone. Sigurno da nijesmo očekivali da će tako biti, ali činjenica je da nijesmo imali sreće. Imali smo jako dobrih trenutaka u samoj igri i mislim da smo nezasluženo ostali bez bodova - istakao je Jovan Vujović, vezista Podgorice.

Jezero je takođe u lošoj seriji bod na posljednjih šest kola, ali i pored toga u taboru Lješkopoljaca sa dosta opreza ulaze u ovaj duel, koji može biti prekretnica. Ali imperativ ne donosi pritisak, već dodatni motiv.

- Vjerujem da je pravi trenutak da u ovoj utakmici pokažemo da, ipak, imamo kvalitet, koji smo pokazali u prvom dijelu sezone. Pobjedom želimo da prekinemo negativan niz i da samim tim krenemo opet u borbu ka gornjem dijelu - naglasio je

Podgorica

Jezero

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: DG Arena.

Sudija: Miloš Savović. Pomoćnici: Srđan Jovanović i Vladislav Radenović.

Početak: 15 časova Ivezić Čelebić

Marjanović

Vukčević

Vujović

Živković

Vuković Jovanović

Sentoku

Maraš

Kordić Mujeci Isljami

Mendi

Matanović Pavlović

Đurković Vuković

Kastratović Radunović

Jovićević Baltić

Trener Milorad Peković

Trener Milija Savović

Nikšićanin, koji ima višestruku ulogu u timu Podgorice.

ISKORAK KA CILJU

Dva tima koja su u negativnom

nizu juriće važne bodove danas u Lješkopolju. Podgorica je pod imperativom, ali u lošoj seriji je i Jezero, koje je posljednju pobjedu ostvarilo protiv Petrovca 2. decembra, a od tada u šest kola na svoj konto dodalo je samo bod.

Međutim, i pored toga Jezero danas ima priliku da bude blizu sigurne zone, jer gostuje Podgorici, koja je ,,prva iznad crte“.

- Čeka nas težak meč. Specifična situacija za oba tima, jer i Podgorica baš kao i mi pokušava da izađe iz serije loših rezultata - rekao je Marko Matanović, prvotimac Jezera.

Plavljani znaju da je domaćin bez dva važna igrača na sredini terena - zbog parnih kartona neće nastupiti za Podgoricu Andrija Kaluđerović i Kohei Kato. Ostaje da se vidi da li to mogu iskoristiti gosti.

- Domaćin je oslabljen, mi ćemo pokušati to da iskoristimo i da dođemo do bodova. Svjesni smo da bi nam uspjeh na gostovanju Podgorici značio mnogo i da bi napravili važan iskorak ka našem cilju, a to je opstanak R. P. naglasio je Matanović.

Sutjeska protiv Zete juri prvu pr

Nastaviti pozi NIKŠIĆ – Fudbaleri Sutjeske minulog vikenda, u Beranama, ostvarili su prvu proljećnu pobjedu, a poznavaoci fudbala bi rekli da su bolje igrali u minula dva meča, protiv Budućnosti i Iskre. Ipak, ušao je ,,plavo-bijeli“ tim u pobjedničku seriju, a to je već poveliki niz bez poraza otkad je na čelu stručnog štaba Miljan Radović.

Nikšićani su svjesni da ih danas protiv Zete čeka težak posao.

Zeta igra tečno, da forsira pas igru, isto kao oni, s kojima je godinama radio Rakojević, a sad njegov pulen. Nema opterećenja, na poziciji su koja im garantuje izlazak na međunarodnu scenu, mada, ako je suditi po najavama šefa struke prije početka priprema, nije isključeno i da su im ambicije veće. Titulu jedino nijesu pominjali, jer to je iluzorno, bar u ovom trenutku.

- Imamo svoj stil igre i trudimo se da u svaku utakmicu uđemo maksimalno koncentrisani na stvari koje radimo i treniramo…

Očekuje nas teška utakmica, znamo da Zeta ima vrlina i mana, a pokušaćemo da iskoristimo upravo te njihove mane.

Očekujemo tri boda, a što se tiče rasporeda , to se ne razlikuje mnogo igrali kući ili u gostima.

Vjerujem momcima koje treniramo i svaka naredna naša utakmica je najbitnija, a imamo

Dečić, ohrabren brejkom u Zeti, sa dosta optimizma očekuje duel protiv Rudara

Potvrditi dobru formu

TUZI - Dečić je brejkom u Golubovcima protiv Zete (2:1) pokazao da je u usponu forme, a nakon tri meča bez trijumfa najavio povratak na pravi put. Ohrabreni važnim brejkom Tuzani sa dosta optimizma očekuju duel sa Rudarom, koji je nakon loše serije sada ,,hit“ šampionata, vezavši šest pobjeda.

Pljevljaci su u nevjerovatnoj seriji, što je dodatno mobilisalo Tuzane da sa oprezom očekuju ovaj duel. Nekadašnji član Rudara, sada vezista Dečića Danilo Marković svjestan je da njegov tim očekuje težak posao, ali se nada pobjedi, koja bi njegov tim dodatno odvojila od konkurenata...

- Igramo sve bolje, a pobjedom protiv Zete ušli smo u ritam koji mi priželjkujemo.

Dolazi nam u goste ekipa koja je vezala šest pobjeda i očekujemo veoma tešku utakmicu protiv rivala, koji iz kola u kolo pokazuje da posjeduje veliki kvalitet i sigurno da neće biti lako - objasnio je vezista Marković.

Dečić je ove sezone dva puta lako nokautirao Rudar - u Tuzima je bilo 4:1, a pod snijegom prekrivenim terenom pod Golubinjom 3:0. Ali i pored toga u Dečiću su svjesni da moraju dati maksimum kako bi i treći put nadvisili ,,rudare“.

- U meč ulazimo sa velikim motivom da nastavimo pobjedničku seriju i napravimo

Dečić

Rudar

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: Tuzi.

Sudija: Nikola Dabanović.

Pomoćnici: Jovica Tatar i Goran Šućur.

Početak: 14 časova Velimirović Ad. Rudović

Drešaj

Marković An. Rudović

Tući

Zeljković

NIkolić Vuljaj

Pešukić

Adrović Talović Zakarija

Hajrović

Matsui Kovačević

Živković Merdović

ŽIvković Vujović

još veću bodovnu razliku u odnosu na prve pratioce - dodao je Marković.

RUDAR NASTAVLJA BAJKU

Rudar je bio tim koji je služio da se protiv njega popravlja gol razlika. Zeta je u Pljevljima slavila 3:0, Dečić takođe istim rezultatom, Sutjeska lako došla do 4:0, četiri gola Rudaru dala je i Budućnost...

Ali gotovo preko noći promijenilo se sve. Pljevljaci su jesenji dio završili sa tri vezane pobjede, a 2021. godinu fudbaleri Rudara su otvorili sa još tri pobjede. Sa šest vezanih trijumfa jedini prvoligaš sa sjevera naše zemlje Rudar je iz opasne zone ,,lansiran“

na prag evropske zone, jer je na samo četiri boda minusa u odnosu na Sutjesku i Dečić.

I, upravo protiv Dečića, Rudar ima priliku da nastavi fudbalsku bajku, čime bi Pljevljaci mogli mimo svih očekivanja da promijene ambicije. Ali u timu Rudara skromni su i oprezni.

- Dečić je od starta sezone u vrhu i sigurno da to nije slučajno, već je to ekipa koja ima kvalitet. Baš zbog toga svjesni smo da očekujemo tešku i tvrdu utakmicu. Nema srljanja, moramo biti strpljivi, jer su takve utakmice najteže i često jedna greška može da odluči pobjednika objasnio je ofanzivac Rudara Orhan Hajrović.

Kašćelan Baltić

Trener Edis Mulalić

Trener Vuko Bogavac

Veliki problem za Rudar svakako je činjenica da zbog povrede neće moći da nastupi Vuk Striković, koji je sa 10 golova prvi strijelac ekipe i drugi golgeter lige. Ali i pored tog hendikepa u timu iz Pljevalja vjeruju da mogu ostati neporaženi na jednom od najtežih gostovanja...

- To je sigurno veliki hendikep. Bez Strikovića smo mnogo oslabljeni, ali ne smije nas to poremetiti. Vjerujem u moju ekipu i nadam se da ćemo nastaviti niz pobjeda - objasnio je Hajrović.

R. P.

momke spremne - kazao je optimistički šef stručnog štaba Sutjeske Miljan Radović.

Vjeruje u pobjedu i Dragan Grivić, a ne računa bodove, pobjede dosadašnje…

- Neće nas zavarati njihove po-

PODGORICA - Titograd je u prošlom kolu savladao Petrovac i kada je bilo najteže prekinuo lošu seriju. ,,Romantičari“ su uspjeli da izbjegnu ,,fenjer“, a sada će pokušati da se dodatno primaknu sigurnoj zoni, kako bi sačuvali nadu za opstanak.

Međutim, Titograd će danas imati mnogo teži zadatak - na Stari aerodrom stiže Iskra, koja je vezala pet utakmica bez poraza i dobrim otvaranjem polusezone ponovo došla blizu evropske zone. Mečevi ova dva tima obično donose dosta neizvjesnosti, a svima u taboru domaćina jasno da je da uloga favorita pripada Iskri.

Ali i pored toga sa dosta optimizma očekuju duel, koji može da im donese mnogo.

- Pred nama je težak meč i svakako protivnik koji je u usponu forme, što potvrđuju rezultati. Ali nakon serije slabih rezultata i mi smo dokazali da smo u usponu forme, tako da se nadam da velikom željom možemo do povoljnog ishoda u utakmici koja može biti od izuzetnog značaja - kazao je Žarko Popović, vezista Titograda.

Tim sa Starog aerodroma ostvario je važnu pobjedu protiv Petrovca, a novim trijumfom dodatno bi uvećao prednost u odnosu na ,,fenjeraša“ i istovremeno mogao da uđe u borbu za opstanak bez baraža...

- Svaka utakmica je bitna, svaki bod je dragocjen, ali ova može mnogo toga da nam donese, jer bi u slučaju pobjede napravili bitan korak i mogućnost da odemo Petrovcu na osam bodova razlike naglasio je Popović.

NASTAVITI NIZ

Fudbaleri Iskre će danas sa neskrivenim optimizmom polagati novi ispit kako bi proljećni indeks

bjede, jer znamo da ćemo doći i mi do pobjede, ukoliko želimo dati sve od sebe. Zeta uvijek igra nezgodno u Nikšiću, ali i mi smo, valjda, nešto radili zimus.

U to vjerujemo svi - rekao je Grivić, svjestan da nema nepozna-

Titograd dočekuje Iskru

Za novi

popunili još jednim ili sa tri boda i tako se makar za korak primakli kraju drugog prvenstvenog semestra tačnije onoj poziciji na tabeli koja garantuje plasman na evropsku scenu. Ako je suditi na osnovu dosadašnjeg učinka Iskre za izabranike Aleksandra Nedovića na terenu kampa FSCG neće biti nerješivih problema, štaviše popularni ,,serdari“ oče-

Arena

Subota, 6. mart 2021.

Telekom 1. CFL

21

roljećnu trojku na svom terenu

itivan niz Raspored i tabela NIKŠIĆ: Sutjeska - Zeta TUZI: Dečić - Rudar PODGORICA: Podgorica - Jezero PODGORICA: OFK Titograd - Iskra PETROVAC: Petrovac - Budućnost 1. Budućnost 2. Sutjeska 3. Dečić 4. Iskra 5. Rudar 6. Zeta (-1) 7. Podgorica 8. Jezero 9. OFK Titograd 10. Petrovac

22 18 2 22 9 8 22 8 11 22 8 7 22 10 1 22 8 5 22 7 6 22 6 5 22 5 5 22 3 6

2 5 3 7 11 9 9 11 12 13

40:15 32:21 27:18 22:22 27:33 16:19 22:20 11:19 17:35 18:3

(13h) (14h) (15h) (16h) (17h) 56 35 35 31 31 28 27 23 20 15

Sutjeska

Zeta

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion kraj Bistrice.

Sudija: Nikola Vođević. Pomoćnici: Ivan Bogdanović i Jovan Došljak.

Početak: 13 časova Ličina Cicmil

Šofranac

Grivić

Pajović Osmajić

Mihelič

Ćetković

Marković Ma. Lambulić

Kalezić

Vukčević

Burzanović L. Lambulić

LISTA STRIJELACA 13 - Marković (Sutjeska) 10 - Božović (Budućnost), Kordić (Podgorica), Striković (Rudar) 9 - Vuljaj (Dečić) 8 - Camaj (Dečić) 7 - Osmajić (Sutjeska)

nica među ove dvije ekipe.

HVATAJU VOZ ZA EVROPU

Na ,,Trešnjici“ je upaljen alarm poslije dva uzastopna poraza.

Zećani su fudbalsko proljeće

otvorili pobjedom nad Jezerom (1:0), ali su dueli sa Rudarom (0:1) i Dečićem (1:2) pokazali da u igri tima Ratka Dostanića ipak nešto (ozbiljno) ne štima.

- Situacija poslije dva poraza nije baš sjajna, ali atmosfera u timu je i dalje dobra. Nadamo se da će poslije meča u Nikšiću biti još bolja, iako znamo da je Sutjeska izuzetno kvalitetan rival i ima dug niz mečeva bez poraza.

Vlahović

Augusto

MIlojko

Milić

Tuzović Ceklić

Simović Aković

Trener Miljan Radović

Trener Ratko Dostanić

Idemo da se nadigravamo - poručio je golman Zoran Aković.

Iskusni čuvar mreže ne očekuje previše otvorenu igru.

- Vjerujem da će se igrati opreznije. Utakmica ima veliki značaj, može da odluči jedan gol. Za nas je ovo meč sezone, udaljili smo se od zone izlaska u Evropu i želimo da se vratimo na pravi kolosijek. Kao što sam rekao, Sutjeska je veoma dobra ekipa, predvođena dobrim trenerom i na rivala gledamo s punim poštovanjem. Ipak, nama su bodovi prijeko potrebni i uradićemo sve da pobijedimo u Nikšiću, kao što smo uradili u prvom krugu kada je bilo 2:0 - podsjetio je Aković.

Ra. P. - Ne. K.

u na Starom aerodromu

i iskorak ka opstanku OFK Titograd

Iskra

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion Titograda.

Sudija: Mileta Šćepanović.

Pomoćnici: Milutin Đukić i Danijel Dević. Početak: 16 časova Joksimović

M. Roganović

Alić

Osmanović B. Roganović

Peličić

Brnović

Škrijelj

Popović

Novović

Mandić Petrović

Vuković

Šaletić

Šahman Obradović

Boričić

Jovanović Kumburović

Đurišič Drinčić

Kordić

Trener Nikola Rakojević

kuju siguran trijumf protiv Titograda koji je trenutno u opasnoj zoni.

- Svjesni smo nezahvalne uloge favorita na papiru ali nas ni u kom slučaju ta činjenica ne smije zavarati i opustiti jer to treba opravdati i na zelenom tepihu.

Dobro su nam ostale u sjećanju neke utakmice koje smo olako shvatili jer je navodno protivnik

bio slabiji po kvalitetu. Takve lekcije smo dobro savladali pa ćemo se fokusirati na kolektivnu igru sa brzim kontrama i terenskom dominacijom i naravno, koliko to bude moguće, na naše realizatorske sposobnosti u njihovom šesnaestercu - oprezan je iskusni Ivan Vuković.

Napadač Iskre ističe da domaćin ima solidan igrački potencijal i

Trener Aleksandar Nedović

da ne zaslužuje mjesto na začelju nego koju stepenicu više.

- Pobjeda jeste imperativ, ali do nje ovoga puta treba doći maksimalnim zalaganjem uz punu koncentraciju svih 90 minuta.

Samo na taj način možemo nastaviti kontinuitet odličnih izdanja i seriju pozitivnih rezultata - dodao je Vuković.

Trener Nedović neće moći da računa na povrijeđenog Boričića i ,,požutjelog“ Maleševića dok su ostali kandidati za prvu jedanaestoricu spremni i u dobroj formi za današnji okršaj u Podgorici.

R. P. - B. K.

Fudbaleri Petrovca prekinuli štrajk dan uoči duela sa Budućnošću pod Malim brdom

Da budemo jači od problema Prekid štrajka pod Malim brdom dan pred duel sa Budućnošću. Fudbaleri Petrovca održali su juče sastanak sa upravom kluba i predstavnicima Opštine Budva, na kojem im je obećano da će im dugovanja biti isplaćena naredne sedmice.

Uprava ,,nebo-plavih“ je u srijedu obavijestila javnost da su igrači prekinuli sa radom zbog ,,kašnjenja isplate posljednje, šeste plate u tekućem prvenstvu“ i pozvala ih da se vrate obavezama jer ,,nikome neće ostati dužni“.

Poslije uspješnog sastanka, ekipa je poslije tri dana odradila trening, koji su vodili Predrag Jovetić i Duško Ivanović.

Petrovac je bez šefa struke nakon što je u utorak zbog loših rezultata smijenjen Nenad Vukčević.

Gomila problema, posljednje mjesto na tabeli, a rival u sjajnoj formi. Koliko ,,nebo-plavi“ mogu protiv aktuelnog i budućeg šampiona?

- Bitno je da se problem sa dugovanjima riješio, nadamo se da će uslijediti reakcija na terenu. Probaćemo da se izvučemo iz ove situacije. Zaostajemo pet bodova za pretposljednjim timom, a rival u ovom kolu ne može biti teži. Vjerujem da će nas sve to motivisati da budemo jači od problema - rekao je Marko Marković.

Petrovčanima bi i bod protiv Budućnosti mnogo značio.

- Možda dođu u kombinovanom sastavu, pa i u tome vidimo šansu. Takođe, sigurno neće imati veći motiv od nas jer nama gori pod nogama. U svakom slučaju, u kojem god sastavu da izađu probaćemo da



Petrovac

Budućnost

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: pod Malim brdom.

Sudija: Miloš Bošković.

Pomoćnici: Marjan Paunović i Miodrag Brajović. Početak: 17 časova Đurović

Savović

Bumbar

MIkijelj Marković

Merdović

Tačibana

Mijušković

Divanović

Sato

Bašić Zarubica

Grbić

Đukanović

Terzić Janketić

Đuričković

Vučić

Milić Babić

Ćuković

Dragojević

Trener Predrag Jovetić

Trener Mladen Milinković

napravimo iznenađenje dodao je Marković.

ZA KORAK BLIŽE TITULI

Odavno nema dileme ko će biti novi/stari šampion, samo je dilema kojom brzinom će Budućnost zvanično da ovjeri titulu.

Novi korak ka odbrani trona ,,plavi“ planiraju da naprave protiv Petrovca pod Malim brdom.

- Imali smo čitavu sedmicu da odradimo sve što smo zamislili, ali nažalost imamo dosta odsutnih igrača. Nadam se da to neće uticati na igru i rezultate, pošto ni prethodne tri utakmice nijesmo igrali u sastavu iz jesenjeg dijela.

Sigurno će biti zanimljivo da vidimo kako ćemo se snaći u novoj situaciji.

Znamo da protivnik ima svojih problema, pa se objektivno pribojavam da

Mladen Milinković danas neće moći da računa na Luku Mirkovića, Miloša Raičkovića, Vladana Adžića i Draška Božovića

se igrači ne opuste i pomisle da će utakmica da bude laka - rekao je trener Mladen Milinković, koji ne može da računa na Luku Mirkovića, Miloša Raičkovića, Vladana Adžića i Draška Božovića.

U prethodna dva duela, Podgoričani su slavili na svom terenu nakon preokreta (2:1), dok su u gostima osvojili bodove u 82. minutu.

- Od kada sam došao, teško smo izlazili na kraj sa Petrovcem, pogotovo pod Malim brdom gdje je teren manjih dimenzija. Oba puta smo dolje slavili sa 1:0.

Imali smo igru, bili dominanti, ali nijesmo dobili lako. Vjerujem da će momci ući u utakmicu ozbiljno, da će biti koncentrisani i strpljivi i da ćemo napraviti još jedan dobar rezultat.

Tako bismo bili korak bliže odbrani titule, a onda u nastavku radili neke druge poslove koje smo planirali - ističe pedeset dvogodišnji strateg iz Loznice.

Budućnost ima 21 bod prednosti na vrhu tabele, a sa tim i mogućnost da šansu pruži većem broju mladih igrača koji treba da se afirmišu na prvoligaškoj sceni.

- Možda ljudi očekuju odmah četiri-pet mladića u startnih 11, ali uvodimo ih polako. Lično, mislim da je to bolje zbog njih kako ne bi ,,sagoreli“. Đukanović je igrao dobro protiv Titograda i sigurno mu je bilo lakše uz iskusnije igrače koje je imao pored sebe. Žao mi je samo što još nije igrao Andrija Ražnatović koji radi izvanredno, ali tako se namjestilo. Odbrambeni je igrač, a odbrana djeluje dobro i tu se mijenja manje nego naprijed ili u sredini. Sigurno će da će i on dobiti šansu, vjerujem da će je iskoristiti i opravdati očekivanja. Ražnatović je bonus i za sljedeću sezonu, tako da i u tom pravcu razmišljamo zaključio je Milinković.

Ne. K. - D. K.

22

Arena

Fudbal

Subota, 6. mart 2021.

Bivši član mlađih selekcija Srbije igraće za Crnu Goru

U Zagrebu juče sahranjen Zlatko Kranjčar, nekadašnji selektor Crne Gore

CROPIX

Cica ispratilo više od hiljadu ljudi

Uroš Đurđević u napadu ,,sokola“ PODGORICA - Uroš Đurđević, napadač Sporting Hihona i nekadašnji član mlađih selekcija Srbije, biće novi fudbalski reprezentativac Crne Gore, saznaje Arena.

Zlatko Cico Kranjčar, legendarni fudbaler i nekadašnji selektor reprezentacije Crne Gore, sahranjen je juče u Aleji velikana na zagrebačkom groblju Mirogoj pred više od hiljadu ljudi.

- Hvala što si mi pokazao što znači živjeti punim srcem, s radošću i veseljem. Uvijek koračati svojim putem...

Osmijeh nijesi napustio ni u najtežim trenucima, nećemo ni mi. Volim te beskrajno - kazala je kćerka Lana na sahrani.

Kovčeg Kranjčara spušten je u grob uz pjesmu Franka Sinatre ,,My way“.

Prethodno, na komemoraciji u hotelu ,,Westin“ od čuvenog Cica oprostio se i njegov sin Niko.

- Eh, Cicek. Gle, znam da nas sad gledaš gore u nekoj

,,nebeskoj Karaki“, zajedno s Pavom, Popom, Ismetom i Cveletom. I da se smiješ jer si me uspio izvući na pozornicu, jer znaš koliko to ne volim. Ali smijem se i ja, znaš, jer baš si odlučio otići gore na dan otvaranja terasa kafića, da si svi nekaj veče tebi na spomen, kaj ne?

Bogu hvala, ako se ne sjetim svega, imali smo si kaj za reć - kazao je Niko, koji je ispod sakoa nosio majicu ,,Zauvijek ponosan kaj sam Purger“.

- Bio si mi idol, vodilja, prijatelj, pojam gospoštine i dobri duh ovog, našeg grada. Ali to sve znaš. Ono kaj možda još ne znaš, ostaćeš im sve to još jako, jako dugo.

Svojim primjerom naučio si me kako voljeti svoje, a poštovati tuđe i kako cijeniti pripadnost, kako biti Purger i Hrvat. Ali najveća životna

lekcija koju sam od tebe naučio je ta da smo na ovom svijetu svi jednaki i da svakom čovjeku treba dati svoje vrijeme, pažnju i pomoć. I osmijeh. On niš ne košta, jel tako? Hvala ti na tvojoj ljubavi i podršci u mojim dobrim i u mojim lošim trenucima, a tebi možda i u najtežim trenucima, tata. I jesam tvoj sin. I zapravo nisi otišao jer si u svima nama previše ostao. I Cicek, ,,do it your way“. Volim te. Volim te, od seg ti srca fala. Tvoj sin.

Na komemoraciji, kojoj je prisustvovao bivši crnogorski reprezentativac Radomir Đalović, govorili su i predsjednik kluba GNK Dinamo Mirko Barišić, trener ,,modrih“ iz 1982. Miroslav Blažević i dugogodišnji funkcioner zagrebačkog kluba Zorislav Srebrić. Ne. K.

Selektor ,,sokola“ Miodrag Radulović sjutra će objaviti prvi spisak igrača otkad je u decembru naslijedio Faruka Hadžibegića, a na njemu će se naći i ime dvadeset sedmogodišnjeg napadača iz španske Segunde. Đurđević je rođen u Beogradu, a u mlađim kategorijama igrao je za Obrenovac 1905, Crvenu zvezdu i Rad. Za prvi tim kluba sa Banjice igrao je od 2011. do 2013, da bi u januaru 2014. kao izuzetno perspektivan igrač potpisao za holandski Vitese. U Erediviziji se nije naigrao, pa je nakon raskida ugovora prešao u Palermo.

U dresu italijanskog kluba upisao je 14 nastupa i postigao dva pogotka, a karijeru je rehabilitovao povratkom u Srbiju.

U avgustu 2016. potpisao je trogodišnji ugovor sa Partizanom i ,,eksplodirao“. U prvoj sezoni postigao je 28 pogodaka na 34 meča, da bi u sličnom ritmu počeo narednu takmičarsku godinu.

Igrao je tokom ljeta 2017. za ,,crno-bijele“ na evropskoj sceni i bio strijelac u pobjedi nad Budućnošću (2:0) u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona.

U finišu prelaznog roka Partizan ga je prodao Olimpijakosu za dva i po miliona i 15 odsto od naredne prodaje. Đurđević se u Pireju zadržao sezonu, tokom koje je odigrao 30 mečeva i i dao sedam golova u svim takmičenjima.

Dvadeset prvog avgusta 2018. snažni napadač, visok 181 centimetar, postao je najskuplji igrač u istoriji Sportinga iz Hihona, koji je za njega pla-

tio oko dva i po miliona eura.

U prvoj sezoni u španskoj Segundi postigao je 11 golova na 38 utakmica, minule takmičarske godine tresao je mrežu šest puta na 37 mečeva, a u tekućoj igra u sjajnoj formi. Novi reprezentativac Crne Gore upisao je 29 nastupa u svim takmičenjima i 17 puta bio strijelac.

Trenutno je prvi golgeter druge španske lige.

Uroš Đurđević je sa omladinskom reprezentacijom Srbije bio šampion Evrope 2013. godine u Litvaniji, igrao je potom za mladu selekciju (30 nastupa, 16 golova), a bio je pozivan i u ,,A“ tim.

Tadašnji selektor ,,orlova“ Slavoljub Muslin uvrstio je Đurđevića na spisak za meč sa Gruzijom u kvalifikacijama za Mundijal 2018.

Srbija je pobijedila 3:1, ali Đurđević nije ulazio u igru.

Selektor Crne Gore Miodrag Radulović za martovski start kvalifikacija za Mundijal i duele sa Letonijom, Gibraltarom i Norveškom neće moći da računa na Stefana Mugošu, napadača Inčona, zbog korona pravila koji bi ga ,,sačekali“ po povratku u Južnu Koreju. Đurđević je još jedan u nizu fudbalera rođenih u Srbiji koji su odlučili da nastupaju za Crnu Goru.

Tim putem išli su Adam Marušić, Nikola Drinčić, Vladimir Volkov, Vladimir Rodić, Milan Jovanović... kao i dvojica koja su na dan utakmice sa Kosovom u kvalifikacijama za Euro 2018. napustili reprezentaciju - Filip Stojković i Mirko Ivanić.

Prvi poziv u reprezentaciju Crne Gore, osim Đurđevića, trebalo bi da dobije i Ilija Martinović, defanzivac Maribora.

Očekuje se da se u naš nacionalni tim poslije četiri godine vrati Esteban Saveljić, štoper Rajo Ne. K. Valjekana.

NIKAD DUŽA PAUZA: Nakon tačno tri mjeseca nastavlja se Amplitudo Druga liga PODGORICA - Konačno je došlo vrijeme i za drugoligaški fudbal. Nakon nikad duže pauze, čak tri mjeseca, sjutra će biti odigrano prvo proljećno kolo koje će označiti nastavak takmičenja u Amplitudo Drugoj ligi.

Nakon polusezone i 19 odigranih kola situacija je takva da nas očekuje totalna neizvjesnost, a jedino vrlo brzo može biti otklonjena samo jedna dilema oko opstanka.

Naime, iz lige ispadaju dva tima, ali je Drezga u prvom dijelu osvojila samo osam bodova, zaostaje 11 u odnosu na Bokelj, pa je teško očekivati da tim iz Pipera može to nadoknaditi. Čini se da će borbu za spas voditi Ibar, koji je trenutno u opasnoj zoni, te klubovi koji su prvi iznad crte Bokelj, Grbalj, pa i Jedinstvo (makar gledano po tabeli, mada su Bjelopoljci projektovani za nešto više).

Svi ostali imaju iste ambicije ,,napad“ na elitu. Za neke je to realnost, za neke prilika u kojoj se nalaze, a za treće šansa od koje ne žele da odustanu.

Ali krenimo redom. Arsenal je, može se reći, mimo svih očekivanja, ,,zimovao” na vr-

Pola lige ,,mjerka“ elitu hu. Ali nakon uspješne polusezone umjesto stabilizacije i jačanja kluba, Arsenal je imao turbulentan period - većina prvotimaca napustila je tim. Đorđević, Todorović, Batuta, Pajović, Muhović, Pepić odlučili su da odu i zanimljiivo pojačaju konkurentske ekipe iz Druge lige. Međutim, Arsenal je pokušao da se pojača, a kako se sve to uklopilo, pokazaće početak. Baš zbog toga, iako je Arsenal prvoplasirani, čini se da je Kom preuzeo ulogu prvog favorita za ,,napad“ na Prvu ligu. Zlatičani su sačuvali kostur tima, a pojačanja, prije svih Jasmin Muhović, značiće mnogo.

Mornar je prije početka šampionata po mnogima bio tim koji bi trebao da ide na prvo mjesto. Ali Barani su loše otvorili sezonu, gubili bodove u ,,malim utakmicama“, što je i dovelo do trenerske promjene. Nakon dolaska Slavoljuba Bubanje, Mornar je napravio reakciju i krenuo ka gornjem dijelu. Mornar je sa-

Raspored i tabela NEĐELJA B. POLJE: Jedinstvo - Berane RADANOVIĆI: Grbalj - Bokelj PODGORICA: Kom - Mornar TIVAT: Arsenal - Drezga IGALO: Igalo - Ibar Sve utakmice počinju u 14.30 časova 1. Arsenal 2. Kom 3. Mornar 4. Igalo 5. Berane (-1) 6. Jedinstvo 7. Grbalj 8. Bokelj 9. Ibar 10. Drezga (-1)

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

13 12 10 8 8 5 6 3 3 2

2 4 3 4 6 3 8 3 4 7 6 8 3 10 10 6 5 11 3 14

34:21 30:16 28:14 25:12 24:24 24:22 16:22 20:22 11:36 14:37

41 39 36 32 27 21 21 19 14 8

LISTA STRIJELACA 11 - Vujačić (Kom) 9 - Vukmarković (Mornar) 8 - Globarević (Berane) 7 - Stanišić (Grbalj)

da u zoni baraža, a prva tri kola protiv Koma, Arsenala i Igala pokazaće da li može i više od toga.

Ozbiljan posao u prelaznom roku napravilo je Igalo. Klub sa ,,Solila“ angažovao je sedam novih igrača, među koji-

ma tri stranca, pa u ovom klubu više ne kriju ambiciju, žele Prvu ligu. Svoju šansu vidi i Berane, koje je tokom pauze vratilo nekoliko svojih igrača, pa će sa jačim igračkim kadrom ući u novu polusezonu.

Da li je minus od devet bodova

u odnosu na zonu baraža dostižan? Na kraju, treba naglasiti da je Jedinstvo uspjelo da napravi veliki posao, ali i napravi transfer bombe. Bjelopoljci su angažovali Žarka Koraća, nekada najboljeg golgetera lige, te bivšeg mladog

reprezentativca Filipa Šćekića. Ako je ove sezone kasno za nešto veće, onda nema dileme da Jedinstvo već sada polako kreće u ozbiljnu priču, koja bi mogla da to i bude u narednoj takmičarskoj godini.

U svakom slučaju, Druga liga će donijeti mnogo više uzbuđenja i neizvjesnosti od elitnog ranga…

R. P.

Arena

Subota, 6. mart 2021.

Rukomet/Fudbal

23

Rukometašice Budućnosti sjutra sa Ferencvarošem igraju prvi meč osmine finala Lige šampiona

Neka proradi šampionski gen PODGORICA - Uzbudljiva dva vikenda su pred rukometašicama Budućnosti. ,,Plave“ će u neđelju dočekati mađarskog Ferencvaroša u prvom meču osmine finala Lige šampiona, a 13. marta je revanš u Budimpešti.

Gabor zabrinut

Vrijednu pobjedu ovaj tim upisao je u derbiju domaćeg prvenstva sa Kišvardom (38:20), ali se nije proslavio u posljednjem meču (3. marta) sa Momerhsonom (34:31).

- Utakmica je bila poučna za Ligu šampiona. Možemo da budemo zadovoljni značajnim dijelom prvog poluvremena, ali, takođe, možemo da imamo velike probleme i neprijatnosti zbog odbrane, koja nije bila na nivou u nastavku meča - kazao je trener mađarske ekipe.

Praktično će sve ono što su od ljetos radile, kada su krenule u pripremu za ovu sezonu, stati u dvije utakmice i to sa protivnikom koji je tempirao formu, čini se bolje od svih, za odlučujuće borbe u elitnom takmičenju.

11

NAJVAŽNIJI DIO SEZONE

- Očekuje nas najuzbudljiviji i najvažniji dio sezone. Sve što smo radile od početka sezone staje u ova dva meča koji su biti ili ne biti za nas. Ne treba sebi da pravimo pritisak, već da uživamo u rukometu, što od nas uvijek traži trener Bojana Popović - jasna je Jovanka Radičević.

Budućnost vidi mogućnost da se suprotstavi ekipi koja je u domaćem prvenstvu stigla do ubjedljive pobjede nad Šiofokom, prvim favoritom za osvajanje Evrokupa, drugog po kvalitetu takmičenja.

- Ferencvaroš je izuzetan protivnik, na svakoj poziciji ima po dvije vrhunske igračice.

Tehnički su maksimalno potkovane, brze i eksplozivne, to je veliki izazov za nas, jer prije svega moramo da se suočimo sa sobom i da vidimo na kojem

Kadeti od poneđeljka na pripremama u Podgorici

Kavaja okuplja 26 igrača PODGORICA - Mlađa kadetska reprezentacija okupiće se 8. marta na Trening kampu FSCG, kada će i početi pripreme, koje će trajati do 12. marta.

Selektor mlađe kadetske reprezentacije Crne Gore Radovan Kavaja objavio je spisak igrača koji će naredne sedmice boraviti na pripremama u Podgorici.

Na spisku su - golmani: Petar Bobičić (Podgorica), Petar Petrović (Budućnost); odbrana: Luka Bubanja (OFK Berane), Ognjen Tripković (Mornar), Stefan Radojević, Janko Vukićević, Viktor Vujačić (Sutjeska), Romario Camaj (Budućnost), Dragan Miranović (Zeta), Jovan Kecojević (Kom); vezni red: Luka Lečić (Crvena zvezda, Srbija), Milan Roganović (Zeta), Nikola Radusinović, Marko Vračar (Podgorica), Matija Milinković (Sutjeska), Strahinja Tešović (Mladost DG), Nemanja Pavićević (Kom), Nenad Krivokapić, Nikola Medojević (Budućnost), Ajdin Đoković (Dečić), Hamo Bicić (OFK Titograd), Dražen Mudreša (Drezga), Ljubo Kaluđerović (Polet stars); napad: Denis Ljuljanović (Budućnost), Stefan Ećo (Polet stars), Balša Mrvaljević (Podgorica).

R. P.

igračica FTC-a na širem je spisku mađarske reprezentacije koju čeka olimpijski kvalifikacioni turnir

smo nivou. Mnogo puta smo pokazale da timski duh i igra mogu da donesu željeni rezultat. Vjerujem da će tako biti i ovog puta.

Gošće su trenutno u boljem ritmu, domaće obaveze pomogle su im da dođu do forme, a sjajnim izdanjima u finišu grupne faze Lige šampiona potvrdili su klasu. Ovaj tim je stigao do bolje odbrane, što mu je bila mana u ranijim mečevima.

- Fokusirane smo na našu igru, a znamo što možemo da očekujemo od protivnika. Najvažnije je da razmišljamo o našoj igri, da ispoštujemo dogovor,

mislim da smo spremne. Za ovakve utakmice se jednostavno živi - kazala je Radičević.

KARAKTER VAŽAN

Ferencvaroš, osvajač tri evropska trofeja, 12 titula prvaka Mađarske i 13 trofeja namijenjenih pobjedniku nacionalnog Kupa, grupnu fazu elitnog takmičenja završio je na četvrtom mjestu sa osam pobjeda i šest poraza. Tim koji predvodi Gabor Elek, jedan od dva selektora mađarske ženske reprezentacije, jedan je od najmlađih u Ligi šampiona (25 godina, kao i Budućnost), a najbolji strijelci tima su repre-

zentativka Holandije Anđela Malestajn (65) i Mađarica Katrin Klujber (63).

- Šanse su ujednačene, nemamo pritisak, ali naravno da imamo određena očekivanja.

Vjerujem da ćemo biti na potrebnom nivou naredna dva vikenda, ali prvo razmišljamo o neđeljnom duelu - istakla je Alison Pino, reprezentativka Francuske.

Hvale ,,plave“ protivnika, vide opasnost u bekovskim pozicijama, a vide i sposobnost prilagođavanja mnogih igračica na šeme koje su im donijele neke važne pobjede u prvom dijelu ovog takmičenja.

Egipćanin nije najsrećniji zbog izmjene pola sata prije kraja meča

Salah napušta Liverpul Nikada u istoriji Liverpul nije vezao pet poraza u Premijer ligi, a upravo je takvu seriju napravio sada - posljednji u nizu negativnih epiloga stigao je u meču sa Čelzijem na ,,Enfildu“ (0:1).

Pored slabe forme, čini se da ni atmosfera unutar ekipe nije najpozitivnija. To je pokazao gest Mohameda Salaha koji se nije pozdravio sa trenerom Jirgenom Klopom prilikom zamjene pola sata prije kraja meča u prošlom kolu.

- Iznenađen sam da Mo Salah izlazi, zaista jesam. I sam ne izgleda baš srećno zbog toga. Liverpulu treba gol, a Salah je najbolji strijelac

Premijer lige – rekao je Džimi Karager, legenda ,,redsa“, dok je komentarisao utakmicu za Skaj sport. Iste noći na Tviteru je ostavljena misteriozna poruka koja je nagovijestila budućnost Egipćanina u Liverpulu.

Salahov agent je nekoliko minuta pošto je njegov klijent izašao sa terena na društvenoj mreži postavio tačku. Mnogi su to povezali sa pretpostavkom da se bliži odlazak brzonogog Afrikanca sa ,,Enfilda“.

Salah je na meti Real Madrida, Barselone i Bajern Minhena, a ranije se nije izjašnjavao gdje bi volio da nastavi karijeru poslije svega što je pružio u Engleskoj.

D. K.

,,Neroazuri“ imaju šest bodova više od Milana, a 10 od Juventusa

Konteov Inter korača šampionskim koracima Nakon pobjede u gostima protiv Parme (2:1), Inter je lider Serije A sa šest bodova više od drugoplasiranog Milana, čak 10 više od šampiona Juventusa, koji ima meč manje u odnosu na ,,neroazure“.

Trener Intera Antonio Konte, međutim, spušta loptu na zemlju.

- Mi smo, sigurno, u odličnoj poziciji, u odnosu na prošlu sezonu sada smo ispred svih. Napravili smo važan napredak sa te tačke gledišta. Međutim, ostalo je još 13 kola, to će biti velika borba. Protiv svakog se bodovi mogu izgubiti - kaže Konte.

Trener Intera kaže da ne treba

nikada potcijeniti bilo kojeg rivala.

- Pred nama su 13 finala, želimo da se borimo sa svima, da damo sve od sebe. Ako budemo šampioni, bićemo ponosni, jer smo u kratkom periodu napravili veliki napredak - dodao je Konte.

Konteov Inter igra odlično, u posljednjih 18 utakmica u prvenstvu upisao je 15 pobjeda, dva remija (Roma, Udineze) i poraz od Sampdorije.

Jedino Mančester siti ima bolji učinak, tim Pepa Gvardiole je u posljednjh 18 mečeva osvojio 50 bodova, odnosno upisao 16 pobjeda i dva remija.

Daleko su ostali lideri najjačih liga – poput Bajerna iz Minhena (12 pobjeda, četiri remija i dva poraza), kao i Atletiko Madrid (14 pobjeda, remi i tri poraza).

Od kada se za pobjedu dobijaju tri boda, Inter je u ovoj sezoni četvrti put u klupskoj istoriji osvojio barem 59 bodova u prvih 25 kola.

Interesantno, u prethodna tri slučaja, u sezonama, 2006/07, 2007/08 i 2008/09, Inter je na kraju osvajao šampionsku titulu…

S. J.

- Moramo da pokažemo karakter, da budemo jake u odbrani, one dosta trče i djeluju veoma dobro, ali i mi treba da pokažemo kvalitet. Ponavljam da su šanse ujednačene, vidjećemo kakav će biti rezultat prvog meča, a nakon toga ćemo raditi na ispravljanju onoga što nije bilo dobro, kako bi u Mađarskoj došle do rezultata koji će nas odvesti u četvrtfinale - kazala je Pino.

Duel Budućnost - Ferencvaroš zakazan je za neđelju od 16 sati.

Pobjednik iz ovog meča u četvrtfinalu igraće sa Đerom.

Sudar Marte i Andree Reprezentativke Crne Gore Marta Batinović i Andrea Klikovac, u dresovima rumunskih ekipa Valčee i Bukurešta, boriće se za prolaz među osam najboljih. U prednosti je Bukurešt, koji je nedavno osvojio bodove u domaćoj ligi (27:22), a zanimljivo da je Valčea upisala samo tri pobjede iz 20 međusobnih utakmica.

Današnji meč (18 h) sudiće Crnogorke Jelena Mitrović i Anđelina Kažanegra.

Krim Matee Pletikosić i Branke Konatar danas (16 h) će dočekati CSKA, a Podravka sa Dijanom Mugošom ugostiće Rostov od 18 sati.

A. M.

Marko Radoman, bek Budvanske rivijere

Prva liga za rukometaše (13. kolo)

BUDVANI U KOMŠILUKU

PODGORICA - Korona virus je ponovo ,,ušao“ u crnogorski klupski rukomet, pa će ovog vikenda umjesto četiri, biti odigrana tri meča Prve lige za muškarce.

Odgođen je duel Rudar - Komovi jer je virusom kovid-19 inficirano nekoliko igrača.

Primorski derbi danas će igrati Partizan i Budvanska rivijera Budva. Favoriti su Budvani, koji su na drugom mjestu, sa sedam bodova više od Tivćana, kojima su nedavno ,,uzeli“ jednog od najboljih rukometaša u Crnoj Gori Đorđa Peruničića.

Na sjeveru Crne Gore, sastaće se Berane 1949 i Jedinstvo.

Domaćin je apsolutni favorit

Raspored i tabela DANAS 16.00 - Partizan 1949 - B. rivijera 18.00 - Berane 1949 - Jedinstvo NEĐELJA 17.00 - Danilovgrad - Mornar 7 ODGOĐENO Rudar - Komovi Slobodan je Lovćen 1. Lovćen 2. B. rivijera 3. Komovi 4. Berane 5. Partizan 6. Rudar 7. Mornar 8. Danilovgrad 9. Jedinstvo

11 11 10 11 10 11 11 11 10

11 8 7 7 4 4 3 2 0

0 0 1 1 1 0 0 1 0

0 3 2 3 5 7 8 8 10

370:274 337:271 278:254 285:259 251:261 289:301 289:335 292:366 240:310

22 16 15 15 9 8 6 5 0

protiv tima koji poslije 10 mečeva nema ni bod.

Sjutra će igrati Danilovgrad i Mornar 7, dok je u ovom kolu slobodan Lovćen.

Ne. K.

24

Arena

Sportski miks

Subota, 6. mart 2021.

Istorijski uspjeh naše rekorderke u skoku uvis na dvoranskom prvenstvu Starog kontinenta

Marija Vuković u finalu EP PODGORICA - Marija Vuković na četvrtom dvoranskom prvenstvu Evrope osvojila je četvrto mjesto u kvalifikacijama i prvi put u karijeri izborila finale velikog takmičenja u seniorskoj konkurenciji!

Crnogorska rekorderka u skoku uvis preskočila je 191 centimetar na 36. prvenstvu Evrope u dvorani, koje se održava u poljskom Torunju, a koje je okupilo rekordnih 733 atletičara iz 47 država (405 u muškoj i 328 u ženskoj konkurenciji). Od 17 takmičarki koliko je nastupilo u kvalifikacijama samo osam uspjelo je da preleti ljestvicu na visini od 191 centimetar. Preostalih devet skakačica stalo je na 187 centimetara, a nakon što su eliminisane na 191 cm, takmičenje je prekinuto, pa je osam najboljih stiglo do finala.

Dvije Ukrajinke Irina Heraščenko i Jaroslava Mahučik, te Italijanka Alesia Trost bile su maksimalne i sve visine (176, 182, 187 i 191cm) preskočile su iz prvog pokušaja, dok je četvrto mjesto osvojila Marija Vuković, koja je do 191 cm, uspješna bila na svakoj visini, samo je u prvom pokušaju na odlučujućih 191 cm rušila ljestvicu.

Plasmanom u finale prvenstva Evrope Marija Vuković ostvarila je veliki rezultat i istorijskih uspjeh naše atletike, tako da će Crna Gora imati priliku da čak sanja i medalju, što je u seniorskoj konkurenciji na velikom takmičenju u kraljici

Marija Vuković sinoć na zaletištu u Torunju

Drugi crnogorski predstavnik na ovom šampionatu je Darko Pešić. Cetinjanin će nastupiti danas i sjutra, a kao po običaju sedmobojci prvog dana imaju četiri discipline od 10 časova je 60 metara, 10.44 dalj, zatim u 13.17 časova po planu je bacanje kugle, a u večernjem terminu od 18.50 h skok uvis.

Drugi dan, odnosno sjutra, sedmobojce očekuje preostale tri discipline - 60 metara prepone, skok motkom i trka na 1.000 metara. Darko Pešić, na tablicama Evropske atletske federacije po osnovu startne liste, zauzima deveto mjesto sa 6.036 bodova od ukupno 12 atletičara koji su ispunili norme za Evropsko prvenstvo.

Pešić je na takmičenju u Beogradu 7. februara napravio sjajnu uvertiru, kada je oborio tri crnogorska rekorda.

Darko je u skoku udalj skočio 7,24 metra što je 12 centimetara više od dosadašnjeg rekorda koji, u skoku uvis popravio je lični i državni rekord, koji sada iznosi 208 centimetara (do sada bio 202 cm). Pored ove dvije discipline Pešić je 60 metara istrčao za 7,19 sekundi, dok je kuglu bacio 16,69 metara, što su takođe njegovi najbolji rezultati u karijeri, a sa ukupno 6.036 bodova u sedmoboju postavio je novi crnogorski rekord.

sportova do sinoć bila naučna fantastika.

- Rekla sam i prije samog šampionata da ne želim da sebe opterećujem, ali da se osjećam dobro i da vjerujem u sebe. Iza mene je nikad bolja dvoranska sezona i znala sam da mogu i na ovako velikom takmičenju ostvariti dobar rezultat. Naravno, moja želja bila je da se u jakoj konkurenciji izborim za finale i napravim još jedan iskorak i svakako da je ovo kao ispunjeni san. Biti među osam najboljih sigurno je da je veliki rezultat, ali sada sam fokusirana na neđelju, tako da nema euforije već samo razmišljam

Čestitka Dušana Simonovića Neposredno nakon vijesti o plasmanu Marije Vuković u finale dvoranskog prvenstva Evrope, na adresu Atletskog saveza Crne Gore, stigla je čestitka predsjednika Crnogorskog olimpijskog komiteta Dušana Simonovića.

- Bravo za Mariju i srećno u finalu u neđelju.

Ona je uvijek naš ponos. Konstatovali smo

da ponovo budem maksimalno koncentrisana i da pokažem da sve ovo nije slučajnost, već da je iza mene veliki rad odmah nakon takmičenja pro-

Novljani bez prvog golmana poraženi u posljednjem meču drugog turnira LŠ

WATERPOLO.HU

Daleko je fajnal-ejt Averka na meču sa Hanoverom

Hanover Jadran

9 4

BUDIMPEŠTA - „Duna arena“.

Sudije: Kun (Mađarska) i Gomes (Španija). Igrač više: Hanover 5 - 1, Jadran 10 - 1. Peterci: Hanover 2 (2).

HANOVER: Šenkel (11 odbrana), Ćorušić, Macan, Real, Brguljan 1, Radović 3, Muslim 2, Nagaev 2, Rotermund, Kubiš, Šece, Vinkelhorst 1, Benke.

JADRAN: Đurović (pet odbrane), D. Radović, Vučurović, Vujičić, Vujović, Averka 2, Murišić, Gardašević, Musket, V. Radović 1, Stevović, Petković 1, I. Radović.

Umorni i oslabljeni Jadran izgubio je od Hanovera 9:4 posljednji meč drugog turnira vaterpolo Lige šampiona. Trener Petar Radanović nije mogao da računa na četvoricu standar-



Danas nastup počinje Pešić

dnih prvotimaca, a u meču sa njemačkom ekipom izostao je prvi golman Petar Tešanovića (zamijenio ga Darko Đurović).

Novljani su sinoć imali velikih problema oko realizacije sa igračem više (šut 10-1), a od sredine treće do finiša posljednje četvrtine postigli su dva gola (Vasilije Radović i Marko Petković). Iskusni njemački tim sa Darkom Brguljanom i Aleksandrom Radovićem od druge četvrtine preuzeo je kontrolu igre i lako dolazio do golova. U tome su im pomogli igrači iz Herceg Novog koji su iz objektivnih razloga odigrali najslabiji meč na turniru.

- Odigrali smo tešku utakmicu.

U prve dvije četvrtine uspjeli smo da održimo ritam. Malo smo bili u šoku zbog Tešanovića koji je bio pozitivan na korona virus, što nas je potreslo i pore-

Golman Petar Tešanović pozitivan je na korona virus. Reprezentativac Crne Gore moraće da ostane u Budimpešti sve dok ne prođe deset dana izolacije

da je u formi, a uvjeren sam da će biti dobrih rezultata i na otvorenom. Čestitke Mariji, ali i Atletskom savezu Crne Gore, jer je njen rezultat uspjeh crnogorske atletike - navodi se u čestitki prvog čovjeka COK-a.

Mariji su čestitke odmah uputili čelnici ASCG predsjednik Gojko Banjević, direktor Milorad Vuletić i sekretar Milan Madžagalj.

komentarisala je za Arenu Marija Vuković.

Marija je, inače, 2013. godine u Pragu prvi put učestvovala na prvenstvu Evrope u dvorani,

gdje je osvojila 20. mjesto sa rezultatom 177 centimetara.

Ali svaki naredni plasman donosio je bolji rezultat. Na dvoranskom šampionatu Starog

Crnogorski kik bokser poražen na reviji u Beogradu

Prva liga za odbojkaše (13. kolo)

Primorac u Mađarskoj

Prlja poražen na poene

Vaterpolisti Primorca sjutra od 18 sati sa Solnokom odigraće revanš meč osmine finala Evrokupa. Kotorani su u Budvi prošle sedmice izgubili od favorita 18:8 i bez opterećenja, kako su i najavili, očekuju novi meč.

- Što se tiče rezultata nemamo velika očekivanja.

Probaćemo domaćinu da pružimo jači otpor. Ono što je primarno je da učimo, usavršavamo se i to sa jednom od jačih ekipa u Evropi - kazao je Dušan Matković.

Kik bokser cetinjskog Lovćena, Nikola Prlja poražen je u Beogradu od Damira Sejdije iz Srbije, u meču za rejting u WAKO PRO federaciji. Borba je održana u disciplini lou kik, u kategoriji do 60 kilograma, a trajala je tri runde po dva minuta. Član Bora slavio je u meču, koji je održan u okviru turnira,, Arena Friday Night Fights”, jednoglasnom odlukom sudija.

To je cetinjskom kik bokseru prvi poraz, nakon dva trijumfa na profesionalnom ringu. R.P.

metilo. Međutim, Đurović je odradio posao onako kako je trebalo. Najveći problem je bio ogroman broj neiskorišćenih situacija sa igračem više i to je presudilo i donijelo pobjedu Hanoveru - kazao je trener Jadrana Radanović.

Jadran je ostao na tri boda, kao i Dinamo iz Tbilisija, a Hanover ima tri više u grupi B. Uoči posljednjeg turnira Barseloneta, Breša (imaju 18 bodova) i FTC (15) obezbijedili su plasman na fajnal-ejt. Novljani su još u igri za četvrto mjesto, ali samo pod uslovom da njemački predstavnik odustane od organizacije završnog turnira. Treći turnir će se održati od 20. do 22. aprila, ponovo u Budimpešti. Jadran će igrati sa Brešom, BarseloneA. M. tom i Dinamom.

kontinenta, održanom u Beogradu 2017. bila je 17. sa skokom na 186 centimetara. Najbolji rezultat napravila je na prethodnom šampionatu u Glazgovu, gdje je preskočila 189 centimetara, koliko su imale još tri atletičarke koje su ušle u finale, ali je Marija (zbog više pokušaja na početnim visinama) bila prva ispod crte za finale (13. mjesto). I, u četvrtom pokušaju, pomjerena je granica, Crna Gora ima predstavnika i u finalu, među osam najboljih evropskih takmičarki je i naša Marija Vuković.

Finale skoka uvis održaće se u neđelju od 17.45 časova. R. P.

Budvanima važna pobjeda za plej-of Mediteran Jedinstvo

3 0

BUDVA – SC „Rea“. Igrano bez prisustva publike. Sudije: Simonovska, Beljkaš. Rezultat po setovima: 25:20, 25:14, 25:20.

MEDITERAN: Novaković 5, Milenković 7, Stanišić, Bigović, Miljanić 19, Ražnatović (libero), Krivokapić (libero), Zec 4, Milenković 1, Simović, Jovićević, Bagarić, Tršić 3, Nikić 13.

JEDINSTVO: Veličković, Radivojević, Gredić, Pavićević (libero), Kojović 3, Janjagić, Bulatović 12, Rovčanin 7, Pili-

ca 2, Femić 3, Šćekić 8, Čatović (libero).

Predvođen bivšim srpskim reprezentativcem, nekadašnjim odbojkašem Budvanske rivijere Milošem Nikićem, Mediteran je na svom terenu maksimalnim rezultatom savladao Jedinstvo.

Budvani su upisali četvrtu pobjedu, važnu u borbi za plasman u plej-of, dok je „fenjeraš“ Jedinstvo upisalo deveti poraz.

U neđelju se igraju preostala dva meča 13. kola, sastaju se Mornar – Budva (15 h), odnosno Sutjeska – Budućnost volej (18 h). Slobodan je Galeb. S. J.

Danas na programu mečevi 16. kola Prve lige za odbojkašice

Dupli program u ,,Topolici“, domaćinima uloga favorita Sva tri meča koja su na programu u 16. kolu Prve lige odbojkašica, igraju se u danas, uz dupli program u barskoj ,,Topolici“, i to između četiri prvoplasirane ekipe.

Od 16 časova lider Galeb (skor 13-1) dočekuje četvrtoplasirani Albatros (8-4). Baranke su u Herceg Novom slavile 3:0, i favorit su i u ovom duelu.

Derbi igraju drugoplasirana Luka Bar (11-2) i trećeplasirana Morača (10-3).

- Očekuje nas teška i neizvjesna

utakmica sa Moračom, koja igra dobro i pored izostanka bitnih igračica. Nadam se našoj dobroj igri i pobjedi - kazao je trener Luke Bar Vladimir Milačić.

Morača će pokušati da se revanšira šampionu za poraz u Podgorici (3:1).

- Derbi sa Lukom Bar dočekujemo nekompletni, poremećeni povredama zbog nekontinuiranog trenažnog procesa usljed epidemiološke situacije. Ono što ohrabruje je činjenica da imamo puno mladih odbojkašica iz našeg pogona koje iskori-

Parovi SUBOTA Galeb – Albatros Mediteran – Budućnost Luka Bar – Morača Jedinstvo – Rudar Slobodan je Gimnazijalac

(16.00 h) (18.00 h) (19.00 h) (odloženo)

ste svaku šansu u nastupima za seniorke. Aktuelni šampion je favorit, a mi ćemo se potruditi da što bolje odigramo - ističe Marko Radusinović, trener Morače.

U ovom kolu u Budvi se još sastaju Mediteran i Budućnost.

Utakmica Jedinstvo – Rudar je odložena zbog slučajeva korona virusa u ekipi Rudara.

Sve utakmice igraju se bez prisustva publike.

S. J

Feljton

Subota, 6. mart 2021.

ZAUVIJEK AKTUELNI JEVREM BRKOVIĆ - CRNOGORSKI SOLILOKVIJ

25

12.

Ruski car je bio lažan, ali su njegova djela bila istinita IMA DOVOLJNO LOGIČNIH I NA DOKUMENTIMA OSNOVANIH PRETPOSTAVKI DA JE DRAMA JEDNOG OBRAZOVANOG I ČUDNOG ČOVJEČULJKA I JEDNOG DOSTA RAZBORITOG NARODA ČUDNO POČELA I TRAJALA PUNIH, I ZA CRNU GORU ZLATNIH, SEDAM GODINA. Bio on skitnica, pustolov, zakašnjeli Balšić, ili čovjek ruske tajne službe – svejedno, on je odlično igrao svoju ulogu, bolje od mnogih koji su bili autentični Crnogorci.

A to što je bio mali i neugledan, to su Crnogorci mogli oprostiti samo ruskom caru.

Ali, sigurno, to ne bi oprostili nekom potomku Balšića, ili bilo kome drugom. (Kult gospodarskog fizikusa počinje s Vladikom Danilom; preskače Savu i Vasilija, nastavlja se u ličnostima Petra Prvog i Petra Drugog Njegoša. Stric i sinovac su visoki oko 192 santimetra, što je za njihovo vrijeme izuzetna visina. Taj dio kulta Petrovića nestaje s knjazom Danilom, velikim vojvodom Mirkom i kraljem Nikolom. Ta su trojica Petrovića, što se visine tiče, samo nižeg srednjeg rasta!)

A što je on uradio? Kako je čovječuljak Šćepan igrao svoju veliku carsku ulogu?!

Ujedinio je Crnogorce. Ukinuo krađu, pljačku i krvnu osvetu. Uveo sud u „zemlju bezsudnu”. Podigao sedam velikih ratnih odbrambenih utvrđenja, koje se i danas u narodu nazivaju „Šćepan kule”.

Gradio puteve, pronalazio izvore, ispitivao pećine i vode ponornice, uredio vojsku po evropski - u formacije čete i bataljone, zaveo nove titule, ceremonijal i etikeciju, „doveo” prvog ruskog izaslanika u Crnu Goru, knjaza Dolgorukova, potomka onog Dolgorukova koji je osnovao Moskvu, zainteresovao jedan dio Evrope za zbivanja u Crnoj Gori. Carevanjem i carevinom Crnom Gorom -izazivao i plašio i Turke, i Mlečiće, i Austriju!

Pošto ih samo ratništvu nije trebalo učiti, podučavao je Crnogorce redu, radu i svakodnevnom životu.

Da je sve to tačno, da su ga Crnogorci priznali za cara i slušali kao pravog cara, da su ga voljeli i bili mu odani, svjedoči i činjenica da ga među njima nijesu mogle kompromitovati ni iz Crne Gore otjerati, čak ni ruski izaslanik, ni poruke i gramate presvijetle carice sveslovenske, Katarine II. Oduprijeti se ruskim naredbama, gramatama i molbama – da li je to bilo moguće? Bilo je moguće samo u slučaju Šćepana Malog. Što to znači?

Crnogorci nijesu bili spremni da žrtvuju već stečeno jedinstvo, navike i nauke kojima ih je on naučio i na koje ih je natjerao, pa, eto, ni za ljubav velike i svete Rusije i njene carice Katarine.

To je prvi dokaz o njihovoj sa-

Car je bio lažan, ali je istinito zlo koje je iskorijenio. Istinit je zakon koji je dao, istinit je narod koji ga je prihvatio. Istiniti su zlatni dukati koje je namjerno prosipao po putu da vidi hoće li ih narod uzeti. Istinito je shvatanje naroda da ne smije ni dotaći zlatnike po putu razasute



Rade Marković u ulozi Šćepana Malog u filmu Lazni car iz 1955. godine

mosvijesti o redu, zakonu i državnom poretku. Šćepana nije dao narod!

I Teodosije Mrkojević, i ostali glavari „poklekli“ bi pred autoritetom sveslovenske carice germanskog porijekla: narod nije dao Šćepana, ostao je tvrd i nepopustljiv na caričine gramate i prijetnje njenog izaslanika Dolgorukova, inače jednog od caričinih ljubavnika! Crnogorci prvi put shvataju da ni Ruski Carski Dvor, ni velika Carica, nijesu ono što su o njima mislili: Kad s Ruskog Carskog Dvora može biti otjeran Ruski Car, a Carica postati i Car i Carica!

Car je lažan, ali je vrijeme istinito. Istinita su njegova djela, istinito je zlo koje je iskorijenio. Istinit je zakon koji je dao, istinit je narod koji ga je prihvatio. Istiniti su zlatni dukati koje je namjerno prosipao po putu da vidi hoće li ih narod uzeti. Istinito je shvatanje naroda da ne smije ni dotaći zlatnike po putu razasute. Istinite su njegovih sedam utvrda – kula. Istinito je i njegovo rukovanje eksplozivom i njegovo gubljenje jednog oka od tog istog eksploziva, kada je pravio put kroz Crmnicu. Istinita je velika crnogorska drama!

Eto razloga koji su mogli odoljeti i ruskom knjazu Dolgorukovu i caričinim gramatama, i turskim prijetnjama, i austrijskim ucjenama i mletačkim intrigama.

Tih sedam velikih i čistih Šćepanovih godina dugo su se pamtile samo po dobru, po djelima koja mu narod i danas



Carica Katarina II u doba prevrata 1762. godine

Pečat Šćepana Malog

spominje, a to znači pamti.

Turcima, Austriji i Mlečićima nije lako padala ujedinjena i uzakonjena Crna Gora. Oni su više voljeli onu drugu, besudnu i zavađenu Crnu Goru, onu bratoubilačku i pljačkašku, onu koja samu sebe potkopava, jede i uništava, onu koje se klone čak i Rusi, onu koju je Evropa koristila za ogovaranja i novine koje uzbuđuju otkrićima prastarih plemenskih običaja i egzotičnim šokovima.

Za obavljanje prljavog posla, zamiješenog u Skadru, uz pomoć nekih stranih konzula, dobrodošao je jedan Stanko, Grk, berberin, probisvijet, a prije svega plaćena uhoda, koja će donijeti Šćepanovu glavu u Skadar. Za koga je radio taj Stanko Polikarda, odnosno Paljikarda? Najvjerovatnije je sve urađeno po zamisli mladog jerođakona Petra Petrovića! A to će jednoga dana biti i istorijska činjenica. I ne samo to: Postoji deset godina u životu Petra Prvog, Svetog Petra Cetinjskog, za koje niko ne

zna gdje je bio, u što je najmudriji Petrović potrošio tih deset godina. U što i gdje? Zašto istoričari, pa i akademik Branko Pavićević bježe od tih deset tajanstvenih Petrovih godina? Ili nemaju hrabrosti, ili se plaše da ne naiđu na nešto čemu nijesu dorasli?!

Crnogorci, nevješti svakom zanatu, osim ratničkom, puškarskom i guslarskom, dobro su primili Grka licekrasitelja, koji će uređivati njihovog cara, kako to doliči svakom caru pa i njihovom Šćepanu.

Grk, skadarska uhoda i plaćenik, jedne noći, pripremajući svoga gospodara za sjutrašnji dan, povuče britvom preko Šćepanovog grla i tako okonča jednu dramu koja je sve više ulazila u dušu Crne Gore i u kuloare skadarskih konzulata i Evrope. Tako je okončan jedan državni puč (ili udar), izveden bez prolivanja krvi, kojeg se niko ne usuđuje nazvati pravim imenom - pučem! Vladavina započeta tim pučem trajala je sedam godina. Šćepan je dokazao, a narod i većina glavara prihvatili, da Crna Gora može i bez Petrovića, da je u državnom i civilizacijskom smislu za tih sedam Šćepanovih godina više urađeno nego za sedamdeset vladikatskih i teokratskih! Zašto se niko ne usuđuje pojavu Šćepana Malog nazvati pučem, odnosno državnim udarom bez kapi prolivene krvi, što je za ono vrijeme evropski kuriozitet?!

Najeftiniji car koji je ikad carevao: bio ruski paket uživo,

Postoji deset godina u životu Petra Prvog, Svetog Petra Cetinjskog, za koje niko ne zna gdje je bio, u što je najmudriji Petrović potrošio tih deset godina. U što i gdje? Zašto istoričari, pa i akademik Branko Pavićević bježe od tih deset tajanstvenih Petrovih godina? Ili nemaju hrabrosti, ili se plaše da ne naiđu na nešto čemu nijesu dorasli?!

pustolov, ili zakašnjeli Balšić, postao je crnogorski dobročinitelj i sanjar, miner, lagumdžija, putar, prosipač dukata i istrebitelj krađe, pljačke i krvne osvete, čovjek od reda i zakona, nosilac sedmogodišnje crnogorske državnosti! Sahranjen je u Crmnici pred crkvom u Brčelima.

Po predanju mu se zna i grob na kojemu nema ni njegovog imena! Kakva surovost prema jednom od najznačajnijih crnogorskih vladara osamnaestog vijeka?!

Zašto je to tako kod Crnogoraca, koji su uvijek prema lobanjama i grobovima svojih velikih neprijatelja, čak krvnika, imali posthumne samilosti, obilježavali su ih i čuvali?

A Šćepan je bio naš car, učitelj i prijatelj.

Ko je bacio anatemu i na njegove kosti, ko mu ne može oprostiti tu malu laž, koja, možda, i nije njegova? Ko je započeo i doveo do kraja haj-

Naslovnica Njegoševog spjeva Lažni car

Tih sedam velikih i čistih Šćepanovih godina dugo su se pamtile samo po dobru, po djelima koja mu narod i danas spominje, a to znači pamti.

Turcima, Austriji i Mlečićima nije lako padala ujedinjena i uzakonjena Crna Gora. Oni su više voljeli onu drugu, besudnu i zavađenu Crnu Goru, onu bratoubilačku i pljačkašku, onu koja samu sebe potkopava, jede i uništava

ku na Šćepana, njegovo vrijeme i pojavu? Na Lažnog cara u istinitom vremenu!

Ko nije mogao da zaboravi tih sedam Šćepanovih godina?

Odgovor se zna: Jedan od sedam velikih Petrovića, i to onaj najveći duhom i najviši rastom, onaj najgenijalniji i najzlopamtljiviji, onaj kojeg su najviše boljele tih sedam nepetrovićkih godina, onaj koji je napisao i dramski spjev Lažni car Šćepan Mali – dakle Vladika Rade, odnosno Petar II Petrović Njegoš. On je po Crnoj Gori i po Balkanu prosuo anatemu na Šćepana Malog: unizio ga je i nagrdio, nap rav i o g a j e l a ž ovo m i skitnicom, učinio ga nepismenom protuvom i probisvijetom! Njegoš je išao da pretražuje dubrovačke arhive, da vidi kakav je Šćepan Mali u njima. Ima osnovanih pretpostavki da je Njegoš uništio svu istorijsku dokumentaciju koju ju je zatekao u dubrovačkom arhivu, a koja je sasvim drugačije govorila o ličnosti Šćepana Malog.

Zbog čega?

Zbog onih istih razloga zbog kojih su kosti vladike Save Petrovića čekale 182 godine da budu sahranjene u okrilju Cetinjskog manastira.

I Savu i Šćepana anatemisao je Njegoš. Savu zbog Šćepana, Šćepana zbog Save, a njih obojicu zbog onih sedam godina koje prekidaju 200 godišnji kontinuitet kuće Petrovića.

Tako surovo mogao je da kažnjava samo Njegoš. Ostali Petrovići to nijesu znali, čak ni prijeki knjaz Danilo.

Njegoševu anatemu prihvatila je i savremena Crna Gora: istoričari, istorijska nauka i narod.

(Nastavlja se)

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

Ivm.br.1214/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore-Osnovana 1901.godine AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Pelinku Fadila iz Ulcinja, na osnovu vjerodostojne isprave, donio je dana 01.03.2021. godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE deseta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u Ln.br.3239 KO Ulcinj, označene u A listu kao kat.parcela.br.6828/2, voćnjak I klase u pov. od 186m2, kat.parc.br.6830, dvorište, površine 500m2, - V listu kao kat.parcela br.6830 br.zg.1, porodična stambena zgrada, spratnost P1, površine P 91m2, kat.parc.br.6830 br.zg.2, poslovne zgrade u vanprivredi, PD1, spratnost P, površine 119m2.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 23.03.2021.godine u 14,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova.

III Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem l.br.1214/16 od 01.03.2019. godine, i to: A list kat.parcela.br.6828/2, voćnjak I klase u pov. od 186m2, kat.parc. br.6830, dvorište, površine 500m2, na iznos od 64.500,00 eura.

- V list kat.parcela br.6830 br.zg.1, porodična stambena zgrada, spratnost P1, površine P 91m2, kat.parc.br.6830 br.zg.2, poslovne zgrade u vanprivredi, PD1, spratnost P, površine 119m2, na iznos od 97.000,00 eura.

IV Na ovoj prodaji za prodaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod iznosa duga.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 51087619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.03.2021.godine

27

I.br.1687/17 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore – Osnovana 1901.godine AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, koga zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, ul.

Moskovska 169, protiv izvršnog dužnika Rudović Zefe iz Ulcinja, Donji Štoj, na osnovu izvršne isprave - presude Osnovnog suda u Ulcinju P.br.379/10 od 28.04.2011.godine, čije izvršenje je određeno rješenjem Osnovnog suda u Ulcinju I.br.161/12 od 04.09.2012.godine, donio je dana 01.03.2021.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE sedma prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u: - Listu nepokretnosti br.2456 KO Donji Štoj, označene kao : kat.parc.br.486/7, livada 5.klase u pov. od 1.521m2; kat.parc.br.486/8, livada 5.klase u pov. od 399m2, kat.parc.br.486/10, nekategorisani putevi u pov. od 697m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova, procijenjene vrijednosti 108.205,00 eura (na istoj je upisana hipoteka poreskog potraživanja) - Listu nepokretnosti br.2560 KO Donji Štoj, označene kao: kat.parc.br.2083/2, dvorište u pov. od 42m2; kat.parc.br.2083/3, dvorište u pov. od 24m2; kat.parc. br.2083/4, nekategorisani putevi u pov. od 17m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih procijenjene vrijednosti 3.825,00 eura; - kat.parc.br.2084/4, njiva 5.klase u pov. od 349m2; kat.parc.br.2084/53, njiva 5.klase u pov. od 332m2; kat.parc.br.2084/54, njiva 5.klase u pov. od 72m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova procijenjene vrijednosti 41.850,00 eura; - kat.parc.br.2084/28, njiva 5.klase u pov. od 403m2; kat.parc.br.2084/44, njiva 5.klase, u pov. od.

1.117m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova procijenjene vrijednosti 75.150,00 eura; - kat.parc.br.2084/30, njiva 5.klase u pov. od 1.116m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova procijenjene vrijednosti 60.300,00 eura.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 23.03.2021.godine u 12,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 18.01.2019.god. i od 28.04.2020.godine.

IV Na ovoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.03.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

I.br.1688/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnih povjerilaca Živanović Ilije, Čapunović Ljiljane i Živanović Ivane iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Vukoslavčević Esme iz Ulcinja, radi diobe prodajom nepokretnosti, na osnovu izvršne isprave-rješenja Osnovnog suda u Ulcinju Rs.br.27/08 od 03.07.2009. godine, donio je dana 01.03.2021.godine ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE pedesetprva prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti koje su upisane u Ln.br.4048 KO Ulcinj, označene u A listu kao: kat.parc.br.2788 po kulturi dvorište u pov. od 135m2, kat.parc.br.2788, br. zgrade 1 po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 128m2, kat.parc.br.2788, br. zgrade 2 po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 19m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 3, po kulturi pomoćna zgrada u pov. od 23m2; te posebnih djelova objekta evidentiranih u V listu kao:kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD 979, spratost P1 u površini od 128m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD 1, spratnost P u pov. od 50m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD2, spratnost P1 u pov. od 86m2, kat. parc.br.2788 br. zgrade 2 PD 979, spratnost P u pov. od 19m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 2, PD1 spratnost P u pov. od 18m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 3, PD982, spratnost P u pov. od 23m2, II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 23.03.2021.godine u 10,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je zaključkom od 01.08.2016.godine i iznosi 246.375,00€.

IV Na ovoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod ½ te vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 5407853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.03.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

I.br.970/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, Studentska bb, City kvart, zgrada Bemax, III sprat, protiv izvršnog dužnika Ljamović Hasije iz Ulcinja, Meraja bb, na osnovu izvršne isprave-ugovora o hipoteci, donio je dana 01.03.2021.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI

I.br.971/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP DEBT COLLECTION DOO Podgorica, Studentska bb, zgrada Bemax, III sprat, protiv izvršnog dužnika Ramović Meta iz Ulcinja, Đerane bb, na osnovu izvršne isprave – ugovora o hipoteci Ov.br.3767/07 od 17.06.2007.god., donio je dana 01.03.2021.godine ZAKLJUČAK O PRODAJI

I ODREĐUJE SE dvanaesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u: Ln.br.2256 KO Ulcinj, označene u A listu kao kat.parcela ber.1604, po kulturi dvorište u pov. od 237m2, kat.parcela ber.1604 br.zg.1, po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 114m2, kao i objektima u V listu oznečeni kao kat.parcela br.1604 br.zgrade1, po kulturi porodična stambena zgrada, PD981, spratnost P1 u pov. od 114m2, kat.parcela br.1604 br.zgrade1, po kulturi stambeni prostor, PD1, spratnost P u pov. od 100m2, i kat. parcela br.1604 br.zgrade1, po kulturi stambeni prostor, PD2, spratnost P1 u pov. od 85m2, u obimu prava izvršnog dužnika 1/1.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 23.03.2021.godine u 13,30 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova.

III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je rješenjem l.br.970/16 od 12.12.2017. godine i iznosi 169.000,00 eura.

IV Na ovoj prodaji za prodaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 51087619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

I ODREĐUJE SE peta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koja je evidentirana u: - Ln.br.5774 KO Ulcinj, označene kao kat.parcela br.5988/12, po kulturi njiva 1.klase u površini i od 400m2.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 23.03.2021. godine u 9,30 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 31.03.2020.god., na iznos od 25.000,00 eura IV Na ovoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati pod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod iznosa duga.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti.

Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti.

Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.03.2021.godine

Ulcinj, 01.03.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Ivm.br.1122/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore-Osnovana 1901.godine AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Hodžić Dželala iz Ulcinja, ul.26.novembra bb, na osnovu vjerodostojne isprave mjenice, donio je dana 01.03.2021.godine ZAKLJUČAK O PRODAJI

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

I.br.1213/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore-Osnovana 1901.godine AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Pelinku Fadila iz Ulcinja, na osnovu izvršne isprave, donio je dana 01.03.2021.godine ZAKLJUČAK O PRODAJI

I ODREĐUJE SE sedma prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u Listu nepokretnosti br.5352 KO Ulcinj, označene kao kat.parc. br.3820, livada 2.klase u pov. od 129m2; kat.parc.br.3820, šume 4.klase u pov. od 109m2; kat.parc.br.3820 br. zgrade 1, porodična stambena zgrada u pov. od 50m2; kat. parc.br.3821/1, šume 4.klase u pov. od 591m2; kat.parc.br.3821/2, šume 4.klase u pov. od 36m2, kat.parc.br.3821/3, šume 4.klase u pov. od 20m2; kat.parc.br.3823/2, šume 4.klase u pov. od 54m2; kat.parc.br.3823/3, šume 4.klase u pov. od 45m2; kat.parc. br.3823/4, šume 4.klase u pov. od 995m2, kat.parc.br.3823/5, šume 4.klase u pov. od 37m2.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 23.03.2021.godine u 11,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova.

III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je rješenjem lvm.br.1122/15 od 09.10.2019.godine i iznosi ukupno 317.200,00 eura.

IV Na ovom ročištu za prođaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod iznosa duga. Stranke i založeni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja, pred kojim teče postupak izvršenja, da se nepokretnost može prodati putem javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 51087619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

I ODREĐUJE SE dvadesetsedma prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u Ln.br.3239 KO Ulcinj, označene u A listu kao kat.parcela.br.6830, neplodno zemljište u pov. od 460m2, kat.parc.br.6830 br.zg.1, porodična stambena zgrada, površine 91m2, kat.parc.br.6830 br.zg.2, poslovne zgrade u vanprivredi, površine 135m2 - V listu kao kat.parcela br.6830 br.zg.1, stambeni prostor, PD1, površine P 97m2, kat. parc.br.6830 br.zg.1, stambeni prostor, PD2, površine P1 83m2.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 23.03.2021.godine u 14,30 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova.

III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je na iznos od ukupno 311.000,00 eura.

IV Na ovoj prodaji za prodaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrdene vrijednosti ali ne ispod iznosa duga.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 51087619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.03.2021.godine

Ulcinj, 01.03.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Subota, 6. mart 2021.

Oglasi i obavještenja

29

Na osnovu člana 3, 4, 17, 39 stav 2 i člana 40 stav 1 Zakona o državnoj imovini (“Službeni list Crne Gore”, broj 21/09 i 40/11), Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini (“Službeni list Crne Gore”, broj 44/10), Odluke o izmjeni odluke o uslovima i postupku davanja u zakup građevinskog zemljišta (“Službeni list Crne Gore-opštinski propisi”, broj 11/14 i 28/17) i Programa privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. (»Službeni list Crne Gore – opštinski propisi«, broj 26/20), Komisija za sprovođenje postupaka javnih nadmetanja, objavljuje

JAVNI POZIV za davanje u zakup građevinskog zemljišta PREDMET Komisija za sprovođenje postupaka javnih nadmetanja oglašava davanje u zakup građevinskog zemljišta: - Broj lokacije 3 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), ulica Sava Burića, kat. parcela 1992 iz lista nepokretnosti broj 2675, K.O. Cetinje I, zemljište površine 20 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 12 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Bulevar crnogorskih junaka kat. parcela 2678 iz lista nepokretnosti broj 2431, K.O. Cetinje I, zemljište površine 9 m2, namjena objekta – kiosk; - Broj lokacije 22 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Bulevar crnogorskih junaka, kat. parcela 1161/1 iz lista nepokretnosti broj 413, K.O. Cetinje I, zemljište površine 30 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 24 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Bulevar crnogorskih junaka, kat. parcela 1165/1 iz lista nepokretnosti broj 404, K.O. Cetinje I, zemljište površine 30 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 26 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Mojkovačka ulica, kat. parcela 1845/2 iz lista nepokretnosti broj 2433, K.O. Cetinje I, zemljište površine 35 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 27 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Mojkovačka ulica, kat. parcela 1845/2 iz lista nepokretnosti broj 2433, K.O. Cetinje I, zemljište površine 35 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 28 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Mojkovačka ulica, kat. parcela 1845/2 iz lista nepokretnosti broj 2433, K.O. Cetinje I, zemljište površine 35 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 29 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Mojkovačka ulica, kat. parcela 1845/2 iz lista nepokretnosti broj 2433, K.O. Cetinje I, zemljište površine 35 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 30 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Mojkovačka ulica, kat. parcela 1845/2 iz lista nepokretnosti broj 2433, K.O. Cetinje I, zemljište površine 35 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 34 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Omladinska ulica, kat. parcela 1838 iz lista nepokretnosti broj 452, K.O. Cetinje I, zemljište površine 12 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 40 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Naselje Luke Ivaniševića, kat. parcela 2113/1 iz lista nepokretnosti broj 2439, K.O. Cetinje I, zemljište površine 24 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 44 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Naselje 4. jul, kat. parcela 1845/2 iz lista nepokretnosti broj 2433, K.O. Cetinje I, zemljište površine 20 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 45 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Naselje 4. jul, kat. parcela 1845/2 iz lista nepokretnosti broj 2433, K.O. Cetinje I, zemljište površine 20 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 46 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Naselje 4. jul, kat. parcela 1845/2 iz lista nepokretnosti broj 2433, K.O. Cetinje I, zemljište površine 20 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; POČETNA CIJENA Građevinsko zemljište daje se u zakup u postupku javnog nadmetanja u viđenom stanju, a početna cijena mjesečne zakupnine utvrđuje se zavisno od zone u kojoj se građevinsko zemljište nalazi, i ona iznosi 1,60 €/m2.

ROK ZAKUPA Građevinsko zemljište se izdaje u zakup na određeno vrijeme do 5 (pet) godina.

USLOVI ZAKUPA Prijestonica Cetinje sa odabranim ponuđačem će zaključiti ugovor o zakupu na rok iz prethodnog stava, kojim ugovorom će biti precizirani uslovi, kao i sva prava i obaveze ugovornih strana. Isključiva namjena privremenih objekata na predviđenim lokacijama jeste trgovina i usluge. Izabrani zakupac ima obavezu da, nakon zaključenja ugovora, pribavi tehničku dokumentaciju - idejni projekat i urbanističke uslove. .

NAČIN, MJESTO I VRIJEME PODNOŠENJA PRIJAVA Rok za podnošenje prijava je 8 (osam) dana od dana objavljivanja javnog poziva.

Javni poziv biće istaknut na oglasnoj tabli i internet stranici Prijestonice Cetinje, i objavljen u dnevnom listu “Pobjeda”.

Prijave se dostavljaju u zatvorenoj koverti sa naznakom “prijava za prikupljanje ponuda za davanje u zakup građevinskog zemljišta” - Komisiji za sprovođenje postupka javnog nadmetanja, neposredno na arhivi Građanskog biroa Prijestonice Cetinje u zgradi Prijestonice, Bajova br. 2.

Ponuđač može u roku za dostavljanje prijave da istu mijenja i dopunjava ili u pisanoj formi odustane od prijave. Promjena i dopunu prijave ili odustajanje od prijave, ponuđač dostavlja na isti način kao i prijavu.U slučaju odustanka od prijave prije isteka roka određenog za dostavljanje prijave, ista se vraća ponuđaču neotvorena.

Prijave dostavljene nakon navedenog roka (neblagovremene), kao i prijave koje nisu dostavljene u zapečaćenom omotu, neće se razmatrati i biće vraćene ponuđaču.

PRIJAVA I TROŠKOVI-OBAVEZE POSTUPKA Pismena prijava treba da sadrži: - lične podatke (za fizička lica ime i prezime, adresa stanovanja, jmbg-broj lične karte ili pasoša, a za pravna lica naziv i sjedište, potvrda o registraciji iz Centralnog registra Privrednog suda), - iznos depozita po jednoj lokaciji iznosi 20,00 €, - dokaz o uplaćenom depozitu sa naznakom “učešće na javnom nadmetanju” na žiro račun Prijestonice Cetinje broj 540-775175 otvoren kod Erste banke, ili garanciju banke bez prigovora naplativu na prvi poziv, - broj žiro računa za vraćanje depozita.

ROK ZA POVRAĆAJ DEPOZITA NEUSPJELIM UČESNICIMA Učesnicima koji nijesu uspjeli na javnom nadmetanju, biće vraćena sredstva u roku od 10 dana od dana nadmetanja.

MJESTO I VRIJEME JAVNOG NADMETANJA Otvaranje ponuda će se obaviti dana 16.03.2021.godine sa početkom u 09:00 h, u kancelariji broj 110, zgrada Prijestonice Cetinje.

PRAVO UČEŠĆA Pravo učešća po javnom pozivu imaju sva fizička i pravna lica koja u naznačenom roku podnesu prijavu i prilože dokaz o uplaćenom depozitu u visini od 20,00 €.

ODABIR NAJPOVOLJNIJEG PONUĐAČA Najpovoljnijim ponuđačem smatrat će se učesnik koji ponudi najviši iznos zakupnine.

Učesnici na tenderu imaju pravo prigovora na odluku Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup građevinskog zemljišta za potrebe lokacija predviđenih Programom privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. u roku od 5 dana od dobijanja izvještaja o izboru najpovnijeg ponuđača. Odluka komisije po prigovoru je konačna.

Ponuđač koji ponudi najveći iznos zakupnine, uz ispunjenje ostalih uslova, potpisuje izjavu kojom potvrđuje ponudu.

Sa odabranim ponuđačem biće zaključen ugovor o zakupu građevinskog zemljišta u roku od sedam dana od dana konačnosti izvještaja.

U slučaju da najpovoljniji ponuđač odustane od zakupa njegova garancija će biti aktivirana, odnosno uplaćeni depozit će se zadržati, a na zaključenje ugovora o zakupu biće pozvan drugi ponuđač u skladu sa redosledom plasmana.

PRIJESTONICA CETINJE KOMISIJA ZA SPROVOĐENJE POSTUPAKA JAVNIH NADMETANJA

30

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

Sekretarijat za lokalnu samoupravu i društvene djelatnosti Komisija za raspodjelu sredstava nevladinim organizacijama Broj: 03- 056/21-156

Cetinje,05.03.2021.godine

JAVNI POZIV ZA IZBOR NEZAVISNIH PROCJENJIVAČA ZA 2021 GODINU Komisija za raspodjelu sredstava nevladinim organizacijama Prijestonice Cetinje objavljuje ponovni Javni poziv za izbor jednog nezavisnog procjenjivača za 2021. godinu.

Javni poziv se raspisuje radi bodovanja projekata nevladinih organizacija prema propisanim kriterijumima.

Nezavisni procjenjivač može biti lice sa: -Najmanje 5 godina iskustva u pisanju, sprovođenju i ocjeni projekata; -Najmanje 5 godina iskustva u oblasti za koju se prijavljuje da ocjenjuje prijedloge projekata; Nezavisni procjenjivač ne može biti lice: -Lice koje je član ili po bilo kom drugom osnovu angažovan u radu nevladine organizacije iz Crne Gore (ugovorom o radu, ugovorom o djelu, volonteri) ; -Državni / lokalni službenik odnosno namještenik, zaposleni u javnim ustanovama i preduzećima čiji je osnivač država / lokalna samouprava, poslanik ili odbornik.

Kandidat za nezavisnog procjenjivača uz prijavu podnosi sledeću dokumentaciju: -Biografiju sa opisom iskustva u pisanju, sprovođenju i ocjeni projekata, uz odgovarajuće dokaze o posjedovanju traženog iskustva; -Izjavu da nije član ili po bilo kom osnovu angažovan/a (ugovorom o radu, ugovorom u djelu, volonter) u radu nevladine organizacije iz Crne Gore najmanje dvije godine prije prijavljivanja za nezavisnog procjenjivača prijedloga projekta; -Izjavu da nije državni / lokalni službenik odnosno namještenik, zaposleni u javnim ustanovama i preduzećima čiji je osnivač država / lokalna samouprava , poslanik ili odbornik.

Nezavisni procjenjivač koji ispunjava gore navedene uslove vršiće bodovanje nevladinih organizacija koji doprinose ostvarivanju utvrđenih ciljeva u strateškim dokumentima,programima i planovima Prijestonice Cetinje a kojima se naročito doprinosi: -poboljšanju položaja mladih i njihovom zapošljavanju, promociji i afirmaciji ljudskih prava kod mladih (OSI, Romi i Egipćani, LGBT i drugi), -sprječavanju borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, -poboljšanju prevencije bolesti zavisnosti.

Zadatak nezavisnih procjenjivača je : -Ocjenjivanje prijedloga projekata i programa ; -Popunjavanje liste za ocjenu prijedloga projekta i programa ; -Dostavljanje liste prijedloga projekta i programa koje treba podržati Komisija Javni poziv traje 30 dana od dana objavljivanja a objavljuje se na web stranici Prijestonice www. cetinje.me,lokalanom javnom emiteru i najmanje jednom dnevnom listu koji izlazi na teritoriji Crne Gore.

Odluku o izboru procjenjivača donosi Komisija na prijedlog starješine organa lokalne uprave u čijoj nadležnosti su poslovi saradnje sa nevladinim organzacijama,u roku od 5 dana od dana zavšetka Javnog poziva za izbor procjenjivača.

Ukoliko nezavisni procjenjivač ne ispunjava uslove predviđenje javnim pozivom ili prijava na javni poziv nije podnesena u predviđenom roku takva prijava se neće razmatrati.

Obrazac prijave koji je objavljen na veb stranici Prijestonice sa kompletnom dokumentacijom dostavlja se u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva u zatvorenoj koverti Sekretarijatu za lokalnu samoupravu i društvene djelatnosti – Komisiji za raspodjelu sredstava nevladinim organizacijama, neposredno u kancelariji Građanskog biroa Prijestonice, radnim danima od 10:00-12:00 časova, ili putem pošte na adresu Baja Pivljanina broj 2, 81250 Cetinje sa napomenom: Prijava na Javni poziv za izbor nezavisnih procjenjivača za 2021. godinu.

Predsjednik mr Petar Marković

Ivm.br.194/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca NLB Crna Gora DOO Podgorica, koga zastupa advokatska kancelarija Velimirović & partneri, ul.Serdara Jola Piletića br.8/6, protiv izvršnih dužnika Rexha Muja iz Ulcinja, Totoši bb, i Redžović Milihe iz Ulcinja, Totoši bb, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice, donio je dana 01.03.2021.godine ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE četrnaesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnih dužnika, koje su upisane u: - Listu nepokretnosti br.5391 KO Ulcinj, označene u „A“ listu kao katastarska parcela br.5503/6 po kulturi dvorište u pov. od 372m2 i garaža (br. zgrade 1) u pov. od 76m2, i objekata upisanih u „V“ listu pomenutog lista nepokretnosti, kat.parcela 5503/6 br. zgrade 1, PD0 u pov. od 76m2, u svojini izvršnog dužnika Rexha Muja u obimu prava 1/1; - Listu nepokretnosti br.4811 KO Ulcinj, označene u „A“ listu kao kat.parc.br.5503/2 po kuturi dvorište u pov. od 349m2 i porodična stambena zgrada (br. zgrade 1) u površini od 132m2; kao i objekata upisanih u „V“ listu pomenutog lista nepokretnosti označenih kao kat.parc.br.5503/2 br. zgrade 1 PD0-porodična stambena zgrada P2 u pov. od 132m2, kat.parc.br.5503/2 br. zgrade 1 -PD1, spratnost P u pov. od 106m2, kat.parc.br.5503/2 br. zgrade 1 - PD2, spratnost P1 u pov. od 106m2, kat.parc.br.5503/2 br. zgrade 1 - PD3, spratnost P2 u pov. od 106m2; u svojini izvršnog dužnika Rexha Muja u obimu prava 1/1 (na istoj je upisan teret poreskog potraživanja); II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 23.03.2021.godine u 11,30 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 28.02.2019.godine, i to: sa Ln.br. 5391 KO Ulcinj na iznos od 68.700,00 eura, sa Ln.br br.4811 KO Ulcinj, na iznos od 295.000,00 eura.

IV Na ovoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod 50% iste.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 5407853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.03.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

Opraštamo se sa tugom i bolom od našeg dragog bratanića, brata i prijatelja

31

Tužnim srcem javljamo rodbini, prijateljima, kumovima i poznanicima da nas je dana 5. marta 2021. u 87. godini života napustila naša voljena

RATKA Veljkovog MITROVIĆA Lijepe uspomene i sjećanje na tebe čuvaćemo zauvijek u našem srcu.

Počivaj u miru, dragi naš Ratko.

Neka te anđeli čuvaju.

Tvoja tetka OLGA, brat STEVO, sestra STANKA i tetak VOJO ADŽIĆ 467

LJUBICA Milovanova ABRAMOVIĆ rođena Vujović

Zbog novonastale situacije, sahrana će se obaviti 6. marta u 11 časova, na groblju Prediš u Bjelicama, u krugu porodice.

Posljednji pozdrav mojem velikom drugu Ožalošćeni: suprug MILOVAN, sinovi DRAGAN i ŽELJKO, kćeri DRAGICA i VJERA, sestra MILICA, snahe MARIJA i LJILJANA, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna rodbina

Na osnovu čl. 135, 136 i 151 Zakona o privrednim društvima («Sl. list CG» br. 65/20) i čl. 28 Statuta «Luka Bar» AD, Odbora direktora saziva VANREDNUSKUPŠTINU AKCIONARA «LUKA BAR» AD BAR Skupština će se održati dana 07.04.2021. godine (srijeda), sa početkom u 10,00 časova, u prostorijama Upravne zgrade «Luka Bar» AD.

463

RATKU

Ostaju uspomene na lijepa druženja.

PETAR Jovanov MARTINOVIĆ

466

Posljednji pozdrav dragoj snahi

Sa tugom se opraštamo od našeg dragog

Za Skupštinu predlažem slijedeći: DNEVNI RED 1. Usvajanje Zapisnika sa prethodne sjednice Skupštine akcionara, održane dana 22.06.2020. godine.

2. Usvajanje Statuta «Luka Bar» AD. 3. Usvajanje Poslovnika o radu Skuštine akcionara «Luka Bar» AD.

LJUBICI

Počivaj u miru.

468

464 Posljednji pozdrav komšiji

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

e-mail: oglasno@t-com.me

RATKU

Od SLOBA, VESNE, IVANE, JELENE i BALŠE BANOVIĆ

1111 465

MILAN MIĆUNOVIĆ sa porodicom

ANĐELIJA sa familijom

LJILJA i MIRKO MILOVIĆ

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456.

MIŠKU MILETIĆU

Ljube, hvala ti za sve što si učinila za moj rod i druženje sa mnom.

Počivaj u miru.

RATKA MITROVIĆA

Odluke po svim tačkama dnevnog reda, donose se većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara od kvoruma koji čini najmanje polovina ukupnog broja akcija Društva sa pravom glasa.

Akcionari su dužni da svoje prisustvo na Skupštini najave najkasnije 24 časa prije održavanja sjednice, na telefon 030/300-545.

Akcionar ima pravo da opunomoći drugo lice za prisustvo i glasanje na Skupštini. Punomoćje mora biti ovjereno, u skladu sa Zakonom.

Materijal za vanrednu sjednicu Skupštine staviće se na uvid akcionarima u Upravnoj zgradi Društva, svakog radnog dana (u toku radnog vremena), shodno Zakonu, Statutu i Poslovniku o radu Skupštine akcionara «Luka Bar» AD. Materijal za Skupštinu može se vidjeti na web site Luke www.lukabar.me PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA Branislav Branković,dipl.ecc, s.r.

Posljednji pozdrav našem dragom kumu

421

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

Posljednji pozdrav dragom

Sa osobitim poštovanjem opraštamo se od našeg druga, dosljednog antifašiste i borca NOR-a

RATKU Od porodice pokojnog RADOMIRA VUJOVIĆA

ĆETKA RADONJIĆA

450

RATKO MITROVIĆ

Posljednji tužni pozdrav voljenom

Cijelog svog dugog života bio je nepokolebljivi borac za pravdu i istinu, slobodar i humanista, patriota i pregalac za napredak Crne Gore.

Vječna mu slava i hvala.

Duboko nas je pogodila vijest o tvom preranom odlasku. Zauvijek ćemo pamtiti tvoju energiju, osmijeh, ljubav i dobrotu.

RATKU

UDRUŽENJE BORACA NOR-A I ANTIFAŠISTA DANILOVGRAD

Počivaj u miru, naš dobri Ratko!

Od DRAGICE i MLADENA sa porodicom 452 Posljednji pozdrav dragom

Tvoje komšije: ILIJA STIJEPOVIĆ, IGOR MILOŠEVIĆ, DEJAN PETROVIĆ, BOJAN BOJOVIĆ, MIRO PEROVIĆ, IGOR PERIŠIĆ, NEBOJŠA BOLJEVIĆ, MIRKO TOMIĆ, GORAN OTAŠEVIĆ, DRAGAN PAVIĆEVIĆ, DANKO SVRKOTA i NIKOLA PEROVIĆ sa porodicama

375

Preselio se u vječnost naš iskreni prijatelj, dugogodišnji saradnik i zaljubljenik u Crnu Goru

RATKU Od BOŽIDARA BOROZANA sa porodicom

ĆETKO RADONJIĆ Slava mu i hvala.

Porodici iskreno saučešće.

462

453

Posljednji pozdrav voljenom bratu, đeveru, stricu, ujaku i prijatelju

Voljeni brate

VESO i DUŠKA VUKSANOVIĆ 389

RATKO Posljednji pozdrav našem drugu i prijatelju

RATKU MITROVIĆU

Tužan je ovaj pozdrav.

Počivaj u miru.

437

Sestre DEJANA i NELA BOROZAN

Ponosni što smo te imali, a tužni što smo te prerano izgubili.

S ljubavlju i poštovanjem zauvijek ćemo te čuvati u našim srcima.

Počivaj u miru.

Posljednji pozdrav dragom komšiji, prijatelju i velikom čovjeku

ZLATKO, ZLATKA i JASNA sa porodicama 448

ĆETKU RADONJIĆU

S neizmjernom tugom opraštamo se od našeg voljenog sestrića i brata

ANANIJE, VLADAN i BATO SIMONOVIĆ sa porodicama 442

RATKU Porodici Mitrović iskreno saučešće.

Брату

438

Porodica PALIBRK

RATKO Veljkov MITROVIĆ Posljednji pozdrav drugu i prijatelju

Sve si nas mnogo ražalostio. Počivaj u miru.

457

МИХАИЛУ – МИШКУ МИЛЕТИЋУ

Читав живот био си ми подршка и ослонац. Учила сам од тебе чојство, племенитост, љубав… Док живим, слиједићу те.

Сестра СЛАВИЦА ГРГУРЕВИЋ са породицом

Tetke DRAGICA, VUKICA i SONJA sa porodicama

Dragi naš kolega

RATKU MITROVIĆU Počivaj u miru, druže moj.

439

DEJAN VUKOVIĆ sa porodicom

RATKO MITROVIĆ

Posljednji pozdrav drugu 444

Tvoj rani odlazak i tragična smrt su nas sve zatekle. Čuvamo te od zaborava.

RATKU

Tvoje KOLEGE NO LIMIT BIKERS

MIRKO i IVANA BOGDANOVIĆ 441

436

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

Posljednji pozdrav našem dragom

Sa velikim bolom i tugom obavještavamo da je 4. marta 2021. godine stradao u saobraćajnoj nesreći naš dragi i voljeni

Posljednji pozdrav kumu, drugu i prijatelju

RANKU KIKU VUJOVIĆU

RATKU Najljepše uspomene i sjećanja na tebe bore se sa prazninom koja ostaje.

Počivaj u miru, dragi naš Rale.

RATKO Veljkov MITROVIĆ

Tvoj brat GORAN i strina JULKA

Sahrana će se obaviti u subotu, 6. marta 2021. godine na Novom groblju na Cetinju u 12 časova.

454 Posljednji pozdrav dragom

1977 - 2021.

384

BRANKO – TUŚA STOJANOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav našem dugogodišnjem prijatelju i članu

Ožalošćeni: supruga LJUBICA, otac VELJKO, majka MILKA, brat RAJKO, snaha DACA, sinovci VUK i OGNJEN, stričevi MILAN i GOJKO, strina JULKA, ujak MILAN, tetke NENA, MARTA, OLGA i NANE, braća od strica ACO i GORAN, braća i sestre od stričeva, tetaka, ujaka i ostala rodbina MITROVIĆ i BOROZAN

RATKU Kada nam odlazi neko drag ne boli samo njegova smrt, već boli žal za životom koji je mogao još dugo da traje.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

KIKU VUJOVIĆU

445 Hvala za sve što si uradio za muzičko stvaralaštvo Crne Gore.

Počivaj u miru!

Posljednji pozdrav kumu

PAM CG

Tetka NENA i tetak ČEDO

460

Uvijek ćeš biti u mom srcu.

407

Sa tugom se opraštamo od našeg dragog

RATKU MITROVIĆU

Posljednji pozdrav

Teško, sa puno tuge i nevjerice, primih vijest o tvojoj preranoj smrti.

Sa poštovanjem ću se sjećati tvog dragog lika. Laka ti zemlja u kojoj počivaš.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

RATKA MITROVIĆA Teško nam je pala tvoja prerana smrt, sa ljubavlju ćemo čuvati uspomenu na tebe.

Od porodice pokojnog VOJA MARKOVIĆA 461

KIKU VUJOVIĆU

Od kuma KOLA KALUĐEROVIĆA sa porodicom 446

Od porodice MILA JABUČANINA

Nijemi od bola, opraštamo se od voljenog sestrića, zaovičića i brata

403 Opraštamo se od našeg dragog kuma, prijatelja i komšije

RATKA MITROVIĆA Pamtićemo tvoj osmijeh, veliko srce i zauvijek ćeš živjeti u našim mislima.

Ujak MILAN, ujna JELICA i sestra JOVANA BOROZAN 449 Posljednji pozdrav dragom brataniću

Dragi naš Ratko, naša diko, naš ponosu u nevjerici i bolu, tražimo riječi što da ti kažemo, ali nedostaju. Znamo da ti nećemo reći zbogom jer ti ćeš sa nama živjeti dok mi budemo živi.

Tvoji: BUBA, VELJKO, MILKA, RAJKO, DACA, VUK i OGNJEN

447

RATKU

KIKA VUJOVIĆA S poštovanjem i tugom, 396

DUŠAN, JOVAN i RADMILA MILOŠEVIĆ

Дана 4. марта 2021. преминула је у 83. години

Posljednji pozdrav našem

Od tetke NADE PEJANOVIĆ 451

СЕНА ЈАЊУШЕВИЋ

Posljednji pozdrav dragom bratu i stricu

рођена Ђерковић

RATKU U nama i sa nama, ostaće zauvijek tvoj osmijeh, energija i vedrina.

Počivaj u miru.

RATKU Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

Sjećaćemo se uvijek tvoje dobrote i plemenite duše.

455

Tvoj brat ACO, bratanična TINA i bratanić PETAR

Сахрана је обављена 5. марта на градском гробљу Врбице.

BOJAN i SONJA RADOMAN

Ожалошћени: син МИОМИР, кћерка МИРЈАНА, сестра МИЛОСАВА и остала родбина

458 Posljednji pozdrav brale, 373

Voljenom

Posljednji pozdrav

RATKU Prerano, dragi naš direttore!

Putuj s anđelima, iskreni prijatelju, a mi ćemo te vječno čuvati od zaborava.

ANA i IGOR LAGATOR 456

Bol je preteška, a tuga za tobom vječna.

Sjećanja vraćaju u djetinjstvo, mame suze i osmijeh i shvatamo koliko su nam zajednički trenuci bili dragocjeni.

U mislima i srcima živjećeš zauvjek.

Tvoja sestra MARINA, zet ŠPIRO, PETAR, DANILO i VUKOTA 459

RADIVOJU Tvoja iznenadna smrt ostavila nas je bez riječi ???

Počivaj u miru.

BRAĆA i SESTRE od tetke, Cetinje 386

33

34

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

Posljednji pozdrav dragoj tetki

Obavještavamo rodbinu i prijatelje da je dana 4. marta 2021. u 92. godini preminula naša draga i plemenita

Обавјештавамо родбину и пријатеље да је дана 4. марта 2021. у Београду, у 71. години живота преминуо наш драги

DARINKI KOSTIĆ DARINKA Jovova KOSTIĆ

S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tvoj dragi lik.

rođena Jabučanin

Sestrična RAJKA ĐUKANOVIĆ sa porodicom

ПЕРО Сретов КОВАЧЕВИЋ

Zbog novonastale situacije, sahrana je obavljena u krugu uže porodice 5. marta u 11 časova na Novom groblju na Cetinju.

412 Posljednji pozdrav dragoj tetki

Ožalošćena porodica: sin RAJKO, brat MILORAD, sestre BOSILJKA, DESANKA i VASILJKA i mnogobrojna porodica KOSTIĆ i JABUČANIN

Због постојеће епидемиолошке ситуације, сахрана ће бити обављена 6. марта у кругу најуже породице на сеоском гробљу села Пријевор – Будва.

DARINKI KOSTIĆ

Ожалошћени: супруга СЛОБОДАНКА, ћерка ТАЊА, син МИЛОШ, снаха КАТАРИНА, зет НИКОЛА, унучад АНЂЕЛА, НАТАША, ЈОВАН и МИХАЈЛО, браћа од стричева БЛАЖО и ГОЈКО, сестре од стричева ДАНИЛА и РАДОЈКА, синовци ИВАН, МИТАР и БРАНКО и остала многобројна родбина

rođ. Jabučanin Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

SLOBO TOMANOVIĆ sa porodicom 399

361

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dragoj zaovi i tetki

DARINKI KOSTIĆ rođ. Jabučanin

416

DARI KOSTIĆ – JABUČANIN 400

Od familije pok. KOSTE BOGDANOVIĆA

Draga voljena i plemenita sestro Težak je ovaj rastanak sa tobom S ljubavlju i poštovanjem Tvoj lik će uvijek biti sa nama Zaslužila si da tvoja duša počiva u miru.

Tvoje sestre: JABUČANIN BOSILJKA JABUČANIN DESANKA PERANOVIĆ VANJA

Posljednji pozdrav dragom stricu 397

STANKA Vidova JOVIĆEVIĆ

Posljednji pozdrav voljenoj sestri

rođena Orlandić

Sa velikom ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tebe, draga tetka.

PETRU Blažovom MUDREŠI Tvoje sestrične BRANKA, OLGA i TANJA 387

DARI

Čuvaćemo uspomene na sve lijepe trenutke i ljubav koju si davao nesebično.

Посљедњи поздрав драгој ујни Pamtićemo tvoju ljubav i dobrotu.

MIODRAG i DRAGAN MUDREŠA sa porodicom

СТАНКИ Видовој ЈОВИЋЕВИЋ

Brat MILO Jovanov JABUČANIN sa porodicom

378 Preminula je naša školska drugarica 413

С поштовањем и захвалношћу,

Dragoj tetki РАДОВАН Блажов ЈАНКОВИЋ с породицом 428

Počivaj u miru.

BISERKA KRCUNOVIĆ

Žale te tvoji ŠKOLSKI DRUGOVI S.E.Š, MATURANTI 1953. G. 430

Umrla je naša kuma

Sa tugom se opraštamo od drage

DARINKA Jovova KOSTIĆ

rođ. Jabučanin Neka tvoja plemenita duša nađe rajski mir, a ja ću te čuvati od zaborava kroz najljepše uspomene.

Sestrična SANJA DAPČEVIĆ sa sinom MARKOM LATKOVIĆEM 398 Posljednji pozdrav tetki

STANKA Vidova JOVIĆEVIĆ

Posljednji pozdrav tetki

rođ. Orlandić Ostaju drage uspomene na njenu blagorodnu dušu, plemenitost, posvećenost porodici i višedecenijsko kumstvo.

S dužnim poštovanjem 388

MIKI i MACA TOMANOVIĆ

RADMILE – MIKE RAJKOVIĆ Tvoja plemenitost i dobrota, zauvijek će ostati u našem sjećanju.

MILENKO RAJKOVIĆ sa porodicom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

429

Pamtićemo tvoju dobrotu.

Od ZORANA i GORANA JABUČANINA sa porodicama

020-202-455, 020-202-456

e-mail: oglasno@t-com.me

DARI

DARI

402

RAJKO i VESKO JABUČANIN sa porodicama 401

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

POMENI

35

Navršava se 40 dana od smrti našeg dragog zeta

Četrdeset dana je od odlaska naše Majke

Dana 7. marta 2021. navršava se 40 neprebolnih dana od smrti

DRAGOSLAVA VUJIČIĆA MILICA – MICA FURTULA BRANKA Ilijinog PERIŠIĆA Život nestade u trenu, ali tvoje plemenito srce i tvoj lik ostaju vječno u srcima nas koji te volimo. Vrijeme ne umanjuje prazninu koju si ostavio iza sebe. Živiš i uvijek ćeš živjeti u nama kroz priče, uspomene i lijepa sjećanja.

Ovim putem želimo da se najiskrenije zahvalimo osoblju kolektiva bolnice ,,Danilo I“ na Cetinju i njihovoj požrtvovanosti i saosjećajnosti sa našim bolom i tugom. Zahvaljujemo se i svima koji su prisustvovali sahrani, poslali telegrame, svima koji su putem telefona i čitulja izjavili saučešće.

U nedelju, 7. marta u 10 časova, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Rastanak, ali ne i zaborav. Živjećeš zauvijek u našim mislima i sjećanjima. Otišao si u zagrljaj onih koje si pominjao svaki dan.

Neka ti je laka zemlja u kojoj počivaš.

Živiš u nama. Naša si tiha podrška.

Ponosni što smo te imali!

Porodica VUJAŠEVIĆ 379

Tvoji: NELE, RILE i ŽILE Četrdeset dana od smrti dragog zeta 422 Baki

OŽALOŠĆENA PORODICA PERIŠIĆ

DRAGOSLAVA VUJIČIĆA

405

Sve što je lijepo i humano imalo je tvoje srce. Neka ti naše suze ne remete vječni mir.

MILICA – MICA FURTULA

Četrdeset neprebolnih dana od kada nisi sa nama

ZORAN, MAJA, LUKA i VLADAN Nedostaješ nam svakog dana. Znamo, da gdje god da si, naš si anđeo – čuvar.

Volimo Te i nosimo u sebi.

Smrt, ta vječita tajna, nije te i nikada te neće otrgnuti iz naših uspomena i prelijepih sjećanja, nego će živjeti dok god nas bude.

Boliš i boljet ćeš vječno.

423

Tvoji:

Četrdeset je dugih dana od kada se preselila u svemir sjećanja, pamćenja i poštovanja

406

Navršava se četrdeset dana od kada nije sa nama naš

Tvoji: MAŠA, ANDRIJA i INA

BAKA

RAJKA, ILIJA, IVAN, ANITA, LENA i sestra SENKA

381

RADOMIR – RAJO VULIKIĆ

Година дана је од смрти нашег драгог Prođe četrdeset dana, a ja još čekam tvoj svakodnevni poziv da me pitaš kako sam i prekineš ovu tišinu i bol, ali nažalost ostaje mi samo u mislima da razgovaramo i sjećam se tvog osmijeha i velike dobrote i plemenitosti.

Dok ti počivaš, mi ćemo misliti na tebe i čuvati te od zaborava.

MILICA – MICA FURTULA

МИЛАНА ТОШИЋА

Časno si koračala, bila čvrst oslonac i podrška, pametni i mudri prijatelj svih nas.

Чуваћемо те од заборава јер вољени никад не умиру.

VLADAN BULATOVIĆ Твоји МИКА, САЊА, САВО и ВАЊА 394

Tvoja sestra RADMILA JOVETIĆ sa porodicom

424 Dragi naši

Voljenom ujaku

425 Četrdeset dana od smrti

MIŠKU Nema riječi da se opiše bol. Bio si i ostaćeš veliki dio našeg života.

Počivaj u miru.

Posljednji pozdrav od tvojih: MAGDALENE i ANICE sa porodicama 390

9. 3. 2019.

29. 1. 2017.

15. 11. 1998.

MLADEN

MILKA

TIHOMIR RAJA VULIKIĆA

Sa tugom, koju vrijeme ne liječi, ostajete u našim srcima zauvijek.

Počivajte u miru!

Vaš brat i sin

Bespomoćni smo pred sudbinom kad život ispiše svoju posljednju stranicu. Ali postoji ljubav koju smrt ne prekida i tuga koju vrijeme ne liječi. Znaj da si u svakoj uspomeni i da ćemo te sa ponosom pamtiti.

ŽELJKO BOŽOVIĆ sa porodicom

Ujaku

Tvoj tetak VIDAK BRKOVIĆ sa porodicom

362

363

Dana 7. marta 2021. godine navršava se četrdeset dana od smrti naše majke, svekrve i babe

Četrdeset dana je prošlo od smrti

MIŠKU Sa najljepšim uspomenama na tebe čuvaćemo te od zaborava.

Sestrić MARKO i sestrična MAJA sa porodicama 391

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

MILA OSTOJIĆA

JANICE BANIĆEVIĆ Tog dana uža porodica posjetiće njenu vječnu kuću pred crkvom Sv. Petra i Pavla u Risnu.

Ožalošćeni: sin RADOVAN, kćerke NJEGOSAVA, ZORICA i VIDOSAVA, braća VESELIN i MILIVOJE, sestra ROSA, snaha DRAGICA, unučad i ostala robina 426

Počivaj u miru veliki prijatelju moje porodice.

SAŠA SUBAČEV sa porodicom 440

020-202-455, 020-202-456

e-mail: oglasno@t-com.me

36

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

Odmori se, moj Šekspire

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Četrdeset je pretužnih i predugih dana od kada nas napušti naš voljeni

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 e-mail: oglasno@t-com.me 1111

Bio si pun optimizma i vedrog duha, uvijek užurban da činiš dobro.

Tvoj iznenadni odlazak otrgao je dio mene i otišao je sa tobom.

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog zeta

RADOMIR – RAJO VULIKIĆ

Tata, đedo, prijatelj, drug, oslonac, podrška, nevidljivi zaštitnik... Živiš u našim srcima i mislima, a sjećanje na tebe nas ispunjava ljubavlju i ponosom jer si bio naš.

Naučio si nas mnogo čemu, ali najtežu lekciju si nas ostavio da učimo sami.

A to je... Kako da živimo bez tebe?

Tvoja MARINA

DRAGOSLAVA VUJIČIĆA Živio si časno i dostojanstveno, otišao si tiho. Nama ostavio neizmjernu bol, tugu i prazninu. ĐIKO sa porodicom 380 Navršava se 40 dana od smrti naše voljene sestre i tetke

434 Prošlo je četrdeset tužnih dana od kada nas je napustio naš voljeni tata, tast i đedo

Volimo te: ćerka DUNJA, zet ĐOKO, unuke JOVANA i ANA

ZORKE Vojislavove MILJEVIĆ S poštovanjem i zahvalnošću čuvaćemo te od zaborava.

Počivaj u miru.

431

RADOMIR – RAJO VULIKIĆ

Sestra RADMILA ĐUKANOVIĆ sa porodicom 415

Tužni smo ti, Đedo, što si nas ostavio

Prošlo je četrdeset dana od kada nisi sa nama voljeni tata, svekre i đede

Svaki dan nam sve više nedostaješ. Pamtićemo tvoju požrtvovanost, plemenitost i vedri duh, i čuvati te od zaborava.

RADOMIR – RAJO VULIKIĆ

RADOMIR – RAJO VULIKIĆ

Hvala ti na sreći, ljubavi i radosti koju si nam pružao.

Volimo te i nikada te nećemo zaboraviti, a ti, Đedo, nastavi da nas čuvaš i voliš.

Vrijeme prolazi, a bol ne jenjava. Nedostaješ nam u svakom trenu. Hvala ti za tvoju dobrotu i beskrajnu ljubav koju si nam nesebično pružao.

Vječno ćeš biti u našim srcima.

Tvoji: ćerka BOJANA, zet MILOŠ, unuka MILENA i unuk ANDRIJA

432 Четири године оtkако се преселила у вјечност наша драга

Tvoja unučad: PETAR, MILENA, JOVANA, ANDRIJA, PAVLE, JOVAN i ANA

ЈУЛКА – СOЊА БАДЊАР

433

443

Вријеме пролази, а осјећај туге мијеша се са захвалношћу и поносом што си била и остала дио наших живота.

АНЂЕЛКА, ТИЈАНА и ЛУКА

SLOBODAN MIJUŠKOVIĆ Četrdeset dana tuge, suza i bola.

Počivaj u miru, a tvoj plemeniti lik čuvaćemo od zaborava.

377

395

Tvoj sin MILOŠ, snaja JULIJA, unuci PETAR, PAVLE i JOVAN

Sestra SVETLANA sa porodicom

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

Dana 7. marta navršava se tužna godina od smrti mog supruga

TUŽNO SJEĆANJE

37

Dana 7. marta 2021. godine navršava se četrdeset tužnih dana od smrti našeg dragog

DRAGANA LIPOVINE RATKO KOVAČEVIĆ

ZORA KOVAČEVIĆ

ĐORĐIJA KOVAČEVIĆ

Smjenjuju se dani jedan za drugim.

Ostavljaju tugu, prazninu, sjećanje...

6. 3. 2015 – 6. 3. 2021. 12. 2. 2002 – 6. 3. 2021.

Tvoja SONJA

RADOVANA Milanovog ROGANOVIĆA

409 Uvijek u našim srcima, voljeni i nikad zaboravljeni.

Zbog novonastale situacije, uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću na mjesnom groblju u selu Trnjine – Cuce.

S poštovanjem,

DRAGAN LIPOVINA

PORODICA

Godina dana je prošla, ali ni dan bez pomisli na tebe.

Ništa ne može ispuniti prazninu koju si ostavio.

Sa nama je zauvijek tvoje vedro lice i nesebična ljubav koju si nam pružao.

Ljubav prema tebi smrt ne prekida!

435

Četrdeset je dana od kada nije sa nama naša voljena

410

Ožalošćeni: supruga ANKA, sinovi ŽELJKO, STANIŠA i SLOBODAN, ćerka STANKA, braća i sestre od stričeva, unučad i praunučad

DRAŠKO i MILICA

427 Dana 6. marta 2021. navršava se tužna godina od prerane smrti naše draga kćerke i sestre

LJUBICA ĐURIŠIĆ

Draga naša Ljuše, vrijeme prolazi, a ti si i dalje u našim mislima i srcima. Tu ćeš zauvijek ostati.

DRAGAN LIPOVINA Dragi đede, godina dana je od tvoje smrti, a ja i moja sestra tebe svaki dan pomenemo. Strašno nam nedostaješ!

Igramo se, radimo sve ono što bi ti volio da vidiš. Đede, vole te tvoj sin LAZAR i tvoja đevojka LANA

BOJANE MILIVOJEVIĆ

411

1985 – 2020.

Tvoja PORODICA

Godina je od smrti našeg voljenog zeta

370 Navršava se 40 dana od smrti naseg dragog

Porodica pok. LJUBA MILIĆA

NIKOLE – MIKIJA Borivojevog PLAMENCA

Dana 6. marta sa početkom u 10 časova održaće se pomen na groblju Brdišta i to u krugu porodice zbog epidemiološke situacije.

Ožalošćena porodica: otac MILOSAV, majka GORDANA, sestre ALEKSANDRA i TIJANA MILIVOJEVIĆ

DRAGANA – DRAGA LIPOVINE Vrijeme što dolazi ne donosi zaborav već ostavlja divna sjećanja, uspomene i tužnu istinu da te više nema.

Nedostaješ nam puno.

1946 – 2021.

Teško je živjeti sa ranom u duši i bolom u srcu.

Godina prođe, a bol i tuga svakim danom sve veća. Voljena naša Bojana, riječi ne mogu da opišu koliko nam nedostaješ.

Shodno novonastaloj situaciji u subotu u 11 časova posjetićemo njenu vječnu kuću u krugu porodice na gradskom groblju Čepurci.

417

382

Дана 7. марта навршава се шест мјесеци од смрти наше мајке и супруге

Godina je od smrti našeg dragog

S ljubavlju i ponosom čuvamo uspomene i sjećanje na tebe.

Počivaj u miru.

ДУШКЕ Ђокине МАРТИНОВИЋ рођена Сјеклоћа

Tvoji: supruga SONJA, kćerke SUZANA sa porodicom i IRENA, brat PETAR i sestra BILJANA sa porodicama, unuci VOJISLAV i LUKA

DRAGANA LIPOVINE Sa tugom i poštovanjem živiš u našim srcima.

Nedostaješ.

NADA i BRANISLAV LJESAR

392

418

Četrdeset dana nije sa nama

Dana 7. marta 2021. godine, šest mjeseci je od smrti

MIKI Znao si koliko smo te voljeli i poštovali, ali nećeš saznati koliko nam nedostaješ.

Pamtićemo tvoje plemenito srce i vedar lik. Počivaj u miru, neka te anđeli čuvaju.

Твоји: супруг ЂОКА, син ФИЛИП, ћерке КРИСТИНА и ЈЕЛЕНА 419 Četrdeset je dana od smrti naše voljene

GOJKA Perovog MARKOVIĆA Gojo, u svakoj našoj priči živiš, a u duši boliš.

Ako je život morao stati, sjećanje na tebe vječno će trajati.

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

JELENE – MIRE VOLKOV Počivaj u miru, najmilija naša. Bilo je bogatstvo imati te, najbolja majko i bako.

Tvoja PORODICA

Tvoja ožalošćena PORODICA

TEREZA, DEJAN, IGOR i BORIS sa porodicama 393

Дани пролазе и ниједан не прође да те не споменемо. Поносни смо на твој частан живот и љубав коју си нам несебично пружала. Све што је племенито и поштено красило је твоју душу. Вољени никад не умиру, док живе они који их воле. Драга наша мајко, нека ти наше сузе не ремете вјечни мир.

385

367

38

Oglasi i obavještenja

Dvije godine od smrti naše drage

Subota, 6. mart 2021.

Navršavaju se četiri godine od kada nas je napustio naš voljeni

TUŽNO SJEĆANJE

BRANKO Vasov PETRIČEVIĆ

SNEŽANE AĆIMIĆ

Vrijeme prolazi, a sjećanja na tvoju ljubav i požrtvovanje ostaju u nama.

MIODRAG MIŠKO FILIPOVIĆ Zauvijek ostaješ u našim srcima.

Tvoja PORODICA

364 Svojom ljubavlju, dobrotom i osmijehom, ostavila si neizbrisiv trag u našim životima. Vrijeme prolazi, ali uspomena na tebe neće nikada.

Nedostaješ nam.

Tvoji GAJOVIĆI: GAJO, VERICA, MARKO, IVANA i ANA Sjećanje na drage roditelje

408 Četrdeset dana je od smrti našeg

Tvoji voljeni: MILI, NIKOLA, NINO, MARIJA, LANA, LUKA i SAVA

JANA Rajkova DRAGOVIĆ

RAJKO Vukov DRAGOVIĆ

6. 3. 2019.

5. 12. 2004.

383 Četrdeset dana živi u tužnim sjećanjima naš

MILA

Zauvijek će vaša ljubav i toplina grijati naša srca, a sjećanje na vas, na vašu dobrotu i plemenitost živjeće u nama. Ćerka TANANA ROĆENOVIĆ sa porodicom

Uspomenu na tvoj lik i tvoju dobrotu čuvaćemo od zaborava vječno u našim srcima.

371

MACA, RADE, RADMILA i MILICA

Навршавају се двије године од смрти наше драге мајке, бабе и таште

365 Dragi brate

MILIKA – MILE GOLUBOVIĆ ЈАНЕ Р. ДРАГОВИЋ Posljednju šetnju završio si odlaskom u vječnost.

Nedostaješ.

Tuga u duši, bol u srcu.

Ponosni na tebe.

6. 3. 2019 – 6. 3. 2021.

Пролазе године туге и бола. С поносом чувамо успомену на твоју доброту и велико срце. Много недостајеш.

372

VLAJO, NENA, MILOŠ i MILAN sa porodicama

Твоја ћерка БРАНКА са породицом

MILE Ne mogu vjerovati da ti pišem pozdrav na ovaj način, ali je to surova stvarnost.

Mile, volimo te i voljećemo do kraja naših života.

Navršava se četrdeset dana od smrti naše drage MILANKA sa porodicom 366

414

Dana 9. marta navršava se osam godina od smrti našeg dragog

Voljenom zetu, pašenogu i tetku

SAVETE Petrove ĆETKOVIĆ

MILU OSTOJIĆU

U nedjelju, 7. marta, u 10 časova najuža porodica će izaći na groblje i upaliti svijeću za pokoj njene plemenite duše.

Zahvaljujemo se svima koji su putem telegrama i telefona uputili izraze saučešća.

Kroz tvoja djela i lijepe uspomene uvijek si sa nama.

Teško je navići se da više nijesi sa nama. Pamtićemo te po tvom osmijehu, dobroti, ljubavi i plemenitosti koju si nam svima pružao.

Žale za tobom: BOŽIDARKA, MARKO, DRAGAN, IVANA, MILOŠ, ANĐELA i BOJAN

Najuža PORODICA

BUDIMIRA Novakovog DRAGIŠIĆA Prolaze godine, a mi sa ponosom čuvamo uspomenu na tebe. Živjećeš zauvijek u našim srcima i u našim mislima.

Ožalošćena porodica DRAGIŠIĆ 374 368

404

Dragom 6. 3. 2008 – 6. 3. 2021.

Sedamnaest je godina od smrti mog voljenog oca

MILU OSTOJIĆU SAVA ULIĆEVIĆA Ostala je beskrajna ljubav i tople uspomene na tebe i majku, moje divne i čestite roditelje.

JOZO PRALAS S ponosom i ljubavlju te čuvamo u našim srcima.

Mnogo nam nedostaješ!

Tužna i zahvalna, Volim te 420

NADA

e-mail: oglasno@t-com.me

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje ljubav i sjećanje na tebe. Uvijek poštovani i voljeni.

MILKA, DAVID i LUKA

376

Tvoji NAJMILIJI 369

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. mart 2021.

Izdavač: „NOVA POBJEDA“ d.o.o.

Ivm.br.194/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca NLB Crna Gora DOO Podgorica, koga zastupa advokatska kancelarija Velimirović & partneri, ul.Serdara Jola Piletića br.8/6, protiv izvršnih dužnika Rexha Muja iz Ulcinja, Totoši bb, i Redžović Milihe iz Ulcinja, Totoši bb, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice, dana 01.03.2021.godine

PODGORICA 19. decembar br. 5

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRaŠKo ĐURaNoViĆ

Zamjenik direktora: laZaR MiŠURoViĆ

Direktorica marketinga: ŽElJKa RaDUloViĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RaDMila UsKoKoViĆiVaNoViĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENaD ZEČEViĆ (politika) JaDRaNKa RaBRENoViĆ (ekonomija) JElENa MaRTiNoViĆ (društvo) MaRiJa JoViĆEViĆ (nedjeljno izdanje)

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik Rexha Mujo iz Ulcinja, Totoši bb, u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručio zaključak o prodaji nepokretnosti od 01.03.2021.god.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 01.03.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Shodno članu 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (,,Sl. list CG“, broj 75/18) Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Prijestonice Cetinje OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Crnogorski Telekom A.D. Podgorica, ul. Moskovska 29, podnijelo zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu privremenog objekta - fiksne radiokomunikacione stanice „Njeguši M tel“, koja je planirana na dijelu katastarske parcele br. 4499/1 i 4499/2 K.O. Njeguši, u okviru Prostorno urbanističkog plana Prijestonice Cetinje.U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Prijestonice Cetinje, kancelarija broj 81, radnim danima od 8 do 12 časova. Dokumentaciju je moguće preuzeti sa internet stranice Prijestonice Cetinje: http://www.cetinje.me.

Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine, je do 14.03.2021.godine.

SEKRETARKA Snežana Kujović

I.br.1687/17 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore – Osnovana 1901.godine AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, koga zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog Rudović Zefe iz Ulcinja, Donji Štoj, na osnovu izvršne isprave - presude Osnovnog suda u Ulcinju P.br.379/10 od 28.04.2011.godine, čije izvršenje je određeno rješenjem Osnovnog suda u Ulcinju I.br.161/12 od 04.09.2012.god., dana 01.03.2021.godine JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik Rudović Zefa u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručio zaključak o prodaji od 01.03.2021.god.

Ukoliko se izvršni dužnik Rudović Zefa ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 01.03.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

I - 980/2017 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika DRAGO DRAGOJLOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik DRAGO DRAGOJLOVIĆ KOTOR rođen 15.09.1969. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zaključka o nastavku postupka uz poziv za ročište za II prodaju nepokretnosti koja se zakazuje za dan 30.03.2021 u 10.00 h u kancelariji ovog Javnog izvršitelja sve Posl.broj I - 980/2017 26.02.2021. godine jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja.

Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Budva, dana 05/03/2021 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

Urednici JoVaN NiKiToViĆ (kultura) MaRiJa ŽiŽiĆ (crna hronika) DRagiCa ŠaKoViĆ (Crnom Gorom) NiKola sEKUliĆ (hronika Podgorice) JoVaN TERZiĆ (Arena) sloBoDaN ČUKiĆ (feljton i arhiv) VUKMaN iVaNoViĆ (dizajn) DRagaN MiJaToViĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JoVaNa ĐURiŠiĆ

Na osnovu člana 149 Zakona o privrednim društvima (Sl.list RCG broj 065/2020) člana 30 - 32 Statuta MMK STANDARD AD , Odbor direktora MMK STANDARD AD Nikšić, s a z i v a

VANREDNU SKUPŠTINU AKCIONARA Skupština akcionara će se održati dana 06.04.2021.godine (utorak) sa početkom u 10h u prostorijama uprave „MMK STANDARD“ AD Nikšić Njegoševa br.24.

Za Skupštinu je predložen sledeći : DNEVNI RED: 1. Upoznavanje sa informacijom o jedinstvenom spisku akcionara „MMK STANDARD“ AD Nikšić dostavljenom od CKDD AD Podgorica.

2. Donošenje Odluke o usvajanju Statuta MMK Standard akcionarsko društvo Nikšić.

Kvorum vanredne Skupštine akcionara čine akcionari koji posjeduju najmanje polovinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića.

Odluka iz predloženog dnevnog reda donosi se većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara ili akcionara koji su glasali putem glasačkih listića.

Društvo će pribaviti spisak akcionara iz CKDD AD Podgorica najranije dva radna dana prije održavanja vanredne Skupštine akcionara.

Samo oni akcionari koji su na spisku akcionara iz CKDD AD Podgorica na dan pribavljanja spiska akcionara mogu učestvovati na vanrednoj Skupštini akcionara i ostvarivati prava akcionara.

Pravo učešća u radu vanredne Skupštine akcionara uključujući i pravo glasa, akcionari mogu da ostvare neposredno –lično ili preko punomoćnika.Akcionari pravo glasa mogu da ostvare i bez prisustva sjednici vanredne Skupštine akcionara, putem glasačkih listića poslatih poštom.

Materijali sa predlozima Odluka koje će se razmatrati na vanrednoj Skupštini akcionara biće dostupni na uvid akcionarima u upravi Društva, svakog radnog dana od 08,00-12,00 h najmanje 20 dana prije održavanja Skupštine akcionara.

Prijavljivanje učešća na Skupštini akcionara ili njihovih ovlašćenih punomoćnika vrši se na telefon 068/ 855 629.

BoRislaV ViŠNJiĆ

Identifikacija i evidentiranje akcionara ili njihovih ovlašćenih punomoćnika počeće u 9,00 h na dan održavanja Skupštine i to akcionara putem lične isprave, a punomoćnika na osnovu ovjerenih punomoćja ličnih isprava i kopije ličnih isprava vlasnika akcija.

OBJEKTIV

Nikšić, 05.03.2021.g.

Zamjenik

Urednica

PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA Ranko Jovović

Poslovna oznaka I.br.966-1/2017 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica – osnovana 1901. godine iz Podgorice, Bul. Svetog Petra Cetinjskog 141, koga zastupa Đukanović Dragoljub adv. iz Podgorice ul. Moskovska 169, i pristupnika Varagić Radomir koga zastupa Veselin Mandić iz Nikšića, ul. Alekse Backovića ½, protiv izvršnog dužnika Aleksandar Rakočević iz Podgorice, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 149/28, u smislu odredbe 45 ZIO-a, dana 05.03.2021.godine, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Aleksandar Rakočević iz Podgorice, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 149/28 i pristupniku Varagić Radomir koga zastupa Veselin Mandić iz Nikšića, ul. Alekse Backovića ½, vrši se dostavljanje zapisnika sa ročišta od 25.02.2021. godine, iz Podgorice, na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

I.br.2398/20 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “HoldCo East”d.o.o, sa sjedištem na adresi ul. Cetinjska ulica br. 11, Podgorica, koga zastupa Adv. Vanja Mugoša, ul.

Ul.Slobode br. 16, Podgorica, protiv izvršnih dužnika Huremović Fahrudina i Huremović Kemala, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 59.211,48€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 05.03.2021 godine, J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnih dužnika Huremović Fahrudina, sa zadnje poznatom adresom ul. Voja Maslovarića bb, Berane i Huremović Kemala, sa zadnje poznatom adresom ul. Voja Maslovarića br. 22, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju I. br.2398/20 od 22.02.2020. godine, rješenje od 15.01.2021. godine i rješenje o troškovima od 15.02.2021. godine, neposredno izvršnim dužnicima.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

MaRiJa iVaNoViĆ -NiKiČEViĆ KULT

Urednica TaNJa PaViĆEViĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno desk@pobjeda.me Vlasnička struktura: Media Nea 100 odsto Tiraž: 3.450 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Iv.br.219/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca „TELENOR“ D.O.O. PODGORICA, Rimski Trg br.4, PIB: 02242974, protiv izvršnog dužnika D.O.O. „KAFITERIJA-STEFAN“ BIJELO POLJE, ul.Mojkovačka br.7, radi naplate novčanog potraživanja, dana 05.03.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca „TELENOR“ D.O.O. PODGORICA, protiv izvršnog dužnika D.O.O. „KAFITERIJA-STEFAN“ BIJELO POLJE na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga za izvršene telefonske usluge za period od 01.04.2020.godine do 01.10.2020.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.219/2021 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja, nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku D.O.O. „KAFITERIJA-STEFAN“ BIJELO POLJE - Rješenja o izvršenju Iv.br.219/2021 od 05.02.2021.godine.

S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik D.O.O. „KAFITERIJA-STEFAN“ BIJELO POLJE, u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

U Bijelom Polju, Javni izvršitelj Dana 05.03.2021. godine.

Ivan Sekulić

I - 2902/2014 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika SLAVKA VUJKOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik SLAVKA VUJKOVIĆ KOTOR rođen 26.03.1959. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za XI prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o XII prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan 18.03.2021. godine u 10:30 h u kancelariji ovog Javnog izvršitelja sve Posl.broj I 2902/2014 od 18.02.2021. godine i jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Budva, dana 05/03/2021 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

39

Mali oglasi NEKRETNiNE IZDAJEM poslovni prostor 14m2 Podgorica,Balšića 31 Tel.067/028-021, 068/189-202 1

RaZNo Izašlo je treće izdanje knjige “Za pravdu, čast i slobodu Crne Gore” Krsto Zrnov Popović. Cijena 5€ , šaljem pouzećem .

Tel. 069/524-724 2

ZaNaTsKE UslUgE STRUČNO i savjesno radim sve vrste građevinskih radova.

Samo pozovite Tel.020/629-558, 069/431-429 3 KUĆNI SERVIS OTČEPLJENJE kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica - Primorje Tel. 069/269-550, 067/579-709 4

40 Magazin

Subota, 6. mart 2021.

Koncertom Nine Žižić krenula realizacija projekta ,,Nikšićko rocks: Pjesma za društvo“

Selekcioni žiri „Adria muzzik video awards“ festivala objavio nominacije

Podrška domaćim muzičarima u Hajvej, Rambo, doba korona krize Nigor i Who See

u trci za nagradu

PODGORICA - Selekcioni žiri „Adria muzzik video awards“ festivala, muzičko-filmske manifestacije koja želi da prezentuje i podstakne razvoj muzičke i filmske/video industrije i produkcije u regionu, na zvaničnom sajtu objavio je spisak nominovanih spotova, a Crnu Goru će u nekoliko kategorija predstavljati Hajvej bend, Rambo Amadeus, Igor Lazić Nigor i Who See. Najviše nominacija ima Rambo za spot ,,Brod budala“ u kategoriji najbolji animirani video, saradnja ,,Darwing song“ sa Mantrakom nominovana je u kategoriji najbolja koreografija, a spotovi ,,Ukus pobjede“ (Rambo Amadeus & Five Winnetous feat.

GOGB) i ,,Ne seci me“ (Rambo Amadeus i Zaječarska inicijativa) u kategoriji video sa porukom. Spot ,,Đedovina“ dueta Who See nominovan je u kategorijama najbolji video i najbolja režija, ,,Svjetlija strana ulice“ benda Hajvej u konkurenciji je za najbolji rok video, a Nigorov spot ,,Imaš samo jedan put“ za najbolji video sa porukom.

Gledaoci mogu da glasaju za jedan prijedlog iz svake kategorije do 1. aprila i to na zvaničnom sajtu - www.amva2020.muzzik.tv.

Ceremonija proglašenja najboljih ostvarenja na programu je 17. i 18. aprila u onlajn formatu.

Z. K. Nina Žižić na nastupu u Delta sitiju

Ramštajn najavio album iz karantina

Organizatori zadovoljni kako je projekat startovao i nadaju se da će u duhu pozitivne atmosfere nastaviti sa koncertima već sljedećeg vikenda PODGORICA- Nina Žižić prva je muzičarka koja je, bez publike, održala koncert u Delta sitiju u sklopu jedinstvenog projekta ,,Nikšićko rocks: Pjesma za društvo“.

Tim povodom Žižić je za Pobjedu ispričala utiske neobičnog nastupa bez publike i pojasnila koliko ovako osmišljen projekat znači muzičarima koji su ostali prepušteni sami sebi, bez nastupa i mogućnosti da zarade za život.

-Ovaj projekat je sjajna ideja Milene Đergović i na tome smo joj svi mi muzičari koji smo uključeni u projekat ,,Nikšićko rocks: Pjesma za društvo“ veoma zahvalni. Bilo mi je veoma neobično da nastupam bez publike i plašila sam se kako će sve to izgledati i zvučati na finalnom snimku,

ali mogu reći da sam veoma zadovoljna – kazala je Nina Žižić.

Dodala je da je sve izgledalo kako treba zahvaljući ljudima koji su bili zaduženi za tehničku podršku.

-Sjajna ekipa ljudi koja je bila tu kao tehnička podrška velikim dijelom je učinila da se praznina zbog odustva publike gotovo i ne vidi – rekla je naša sagovornica.

Organizatori su zadovoljni kako je projekat startovao i nadaju se da će se u duhu pozitivne atmosfere nastaviti sa koncertima već sljedećeg vikenda.

-Prvi dan snimanja je protekao u velikom uzbuđenju, koje je nastalo samim pogledom na binu, koja je bila neuporedivo bolja nego na skicama, a onda ta radost svih saradnika što smo se okupili i radimo poslije

toliko vremena donijela je prelijepu enegiju koja je trajala čitav dan. Svi učesnici projekta, a ima ih oko stotinu, što izvođača, što iz tehničke podrške u svakom segmentu produkcije, svi će dobiti honorare za to što rade i zato moram specijalno još jednom da zahvalim svim medijskim kućama koje su domaćinski otvorile svoja vrata i podržali ideju – Nikšićkom pivu, Delta sitiju, Sekretarijatu za kulturu i sport Glavnog grada, PAM-u i PG SOUND-u, jer su oni stubovi ove priče i bez njih bi sve ovo bila samo jedna sjajna zamisao i ništa drugo – kazali su organizatori..

Ideja je, dodaje, da Mika proArt isproducira koncerte koje će medijski partneri (TV, radio stanice i portali) plasirati putem svojih kanala masovnih

komunikacija, po principu jedan koncert jednog pjevača tokom jedne sedmice.

Koncerte će, uz Žižić i Nedović snimiti još Isak Šabanović, Marijana Zlopaša, Perper, Crveno i crno, Neon, Marija Božović, Ivana Martinović Popović, Andrea Demirović, Božo Bulatović i Danijel Alibabić.

-Repertoar će biti isključivo pop, rok i džez karaktera i sadržaće najvećim dijelom pjesme izvođača, te će se tako na najbolji mogući način i realizovati ideja ,,slušajmo domaće“. Napominjemo da je koncept osmišljen tako da svi uključeni u realizaciju koncerata, izvođači, muzička pratnja, tehnička podrška i videoprodukcija, zaista dobiju realan honorar za to što rade B.P. – ističu organizatori.

Snimili smo ploču koju nijesmo planirali BERLIN - Prošle godine u studiju je fotografisana njemačka grupa Ramštajn, što je izazvalo nagađanja da rade na novom projektu.

U novom intervjuu klavijaturista Kristijan ,,Flake“ Lorenz potvrđuje da se Ramštajnu ,,dogodio neplanirani album“.

– Činjenica da nismo mogli da nastupamo uživo povećala je našu kreativnost. Imali smo više vremena za razmišljanje o novim stvarima i manje distrakcije. Kao rezultat, snimili smo ploču koju nismo planirali – rekao je Kristijan za Motor Music.

On je otkrio i nekoliko detalja o albumu, rekavši da su se teme kretale od ,,svakodnevnog iskustva“ do ,,svjetskih događaja“.

– Naš fokus je zapravo ludilo ljudi i to se u doba korona virusa ne razlikuje puno više nego u normalno vrijeme. Dakle, Donald Tramp je takođe bio vrlo prisutan prošle godine, mogli ste da vidite mnoge osobine od ljudi, generalno, kako su se ponašali u lokdaunu. Izvori nadahnuća zapravo su uvijek tu. Većina stvari kojima se bavite ionako se odvijaju u vašoj glavi. Samo male promjene dolaze spolja, a dovoljno ih dođe kad su ulice prazne – objasnio je on.

Ramštajn je objavio svoj posljednji album 2019. godine, koji je stigao 10 godina nakon prethodnika ,,Liebe ist für alle da“, da bi već po izlasku epskog singla ,,Deutchland“ uspjeli da uzburkaju društveno-političke duhove u zemlji.

6. март 2021. | година II | број 53

ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО

КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

НЕПРЕБОЛ TАЊА ПАВИЋЕВИЋ

ISSN 2704-5226

П

рије него што је отишла, написала је текст – посљедњи, натопљен љубављу према земљи поријекла свога супруга и големом жељом да се Црна Гора ишчупа из светосавског самртног хропца. Разумијела је добро Црну Гору. Борила се за концепт који је познавала и признавала – правично, грађанско друштво. Мирјана Поповић-Радовић, рођена Београђанка и привржена пријатељица Црне Горе, писала је до посљедњег часа. Четири дана прије смрти, за текст на тему – култура сјећања. Рекла је: ,,То је важна тема, покушаћу да се концентришем и направим нешто добро“. И направила је. Ево га у овом броју. То је био њен начин да се бори за херојску и чојску Црну Гору. И посљедњих дана живота записивала је у биљежницу своје виђење дешавања... А видјела је Мирјана у Црној Гори оно најбоље, позивала се на примјере великог Ивана Црнојевића, Светог Петра Цетињског, Петра II Петровића, Марка Миљанова… Надала се јачању црногорских институција и изградњи секуларне, правне и праведне државе. Писала је о црногорској историји, љепоти прожимања различитих култура, савршеним пејзажима, али и упозоравала на хегемонистичке претензије Србије и моћ пропаганде и манипулације. ,,Статус колоније и биједне провинције, забите, опустошене и запуштене губерније Црна Гора је добила захваљујући Србији, њеном пројекту ширења на сусједство, испуњења косовског завјета и бомбастичне актуелизације Душановог царства након Првог свјетског рата“ – писала је. Наша драга Мирјана је посљедње текстове слала из болесничке постеље. Слала је и идиличне слике улице прекривене снијегом коју је гледала са прозора болесничке собе и мале стикере дјетелине са четири листа. Била је жена велике снаге, и наде. И њежне спољашњости, господског држања, узвишеног интелекта, поноситог става, етичког дјелања и промишљања. Била је једна од највећих боркиња за Црну Гору, иако није била Црногорка… Завршила је Мирјана свој посљедњи текст „Мој memento mori“, јавила се поруком. Онда је одложила телефон. Сљедећег дана, отишла је. Чула сам да је и у смрти узвишена, лијепа и своја... Моја драга пријатељица отишла је нечујно, иза себе оставила богато насљеђе, поред осталог и примјер безинтересне љубави према Црној Гори. У аманет је оставила Црногорцима и Црногоркама да не одустану од борбе за своју државу. Говорила је: ,,Вјерујем у Црну Гору и у њен препород, зато што вјерујем у црногорски систем вриједности који је прије свега заснован на моралу и разуму“. Мирјана, остварена кроз мишљење и језик, не може пасти у заборав, а пријатељима ће заувијек бити непребол. Побједа ће њене обједињене колумне штампати у књизи ,, Мислити на црногорском“. Наша сарадница је радни вијек провела у Националној библиотеци Србије. Проучавала је српску кратку митску причу, што је била тема њене докторске дисертације. Ауторка је петнаестак књига и око 200 књижевнотеоријских есеја.

МОЈ MEMENTO MORI СЈЕЋАЊЕ КАО МОРАЛНИ ЧИН

Српско колективно памћење једноставно не ради како треба. Митоманија је српска бољка, њен усуд и предзнак пропасти. Зато нека мој мементо мори сада када је јасно да одлазим одавде, са овога свијета, буде у знаку црногорства иако по рођењу нисам Црногорка

ЈОВАНА МУГОША

ЗА КРАЈ

MИРЈАНА ПОПОВИЋ-РАДОВИЋ

К

ако се сјећати? Питање звучи банално, али, заправо, није. Онога тренутка када додамо тој ријечи „сјећање“, ријеч „култура“ као њен придјев, одмах ту, она престаје да буде тек пуки природни процес меморисања стварности, а много више једна врста друштвене операције. Али, и прије него што кроз појам „културе“ додамо друштвену димензију физичком процесу реанимације слика прошлости путем мождане биохемије, сама именица „сјећање“ по себи пуна је двојности и двосмислености. У сјећању нема правих линија, ни јасних исхода. Оно је по себи нешто аморфно и флуидно. Невоља са сјећањем је, заправо, у томе што је оно увијек у вези са садашњим тренутком, али није садашњост тренутка. Она је његова негација, уплив онога чега, у ствари, више ту нема у оно што тренутно јесте живо и покренуто. Сјећање је тако кључна функција памћења која стално актуеализје оно чега нема, оживљавајући празнину и омогућавајући прошлости да продре у дневност безмало је вампиризујући на неки чудан начин. Оно тиме стварности додаје перманентну димензију „недостајања“, али зашто то не рећи, и врсту готово аутоматске меланхолије у вези са свим оним што је било и више никада бити неће, или са ониме што је можда могло да буде а није. Сви знамо ту операцију сјећања, ту бол мисли која нас прогања када је прекасно за било шта друго. Зато је сјећање увијек акција посредовања, удвајања и надопуњавања онога што фали сваком датом тренутку. Додатна невоља су замагљена и магловита, често и лажна, кривотворена, чак и измишљења сјећања. Хегел ће зато у својој „Феноменологији духа“ говорити о једноставној непосредности чулног доживљаја која га онда чини истинитим. Он додаје да свијест јесте „Ја“ и ништа друго. Хегелова перспектива, тежња ка јасноћи и апсолутном духу несвјесно је тако германска, она тежи једноставној прецизности. Али невоља са свијешћу, међутим, је баш у томе што је она женско-

га рода. Пуна је сивих зона и тамних мрља. А призори из сјећања, истргнуте слике које испливавају и тону, су сирови материјал подсвјесног и ирационалног. Оне су нека врста руде ума и Бога у нама као и оног немуштог чуда ван-језичне стварности, онога што исијава из таме у сумраке и што долази у мијенама мјесеца. И баш као тај мјесец који мијења форме и снагу свога исијавања, тако и сјећање да би постало сјећање, треба неки спољни фактор осмишљавања. Зато сјећање и успомене, али и мементо мори спасавамо од стихије заборава јединим оружјем које нам преостаје и које нас одваја од осталог животињског свијета а то је језик. Језик је тај који не само да даје форму сјећању, он му неизбјежно додаје и ону друштвену димензију кроз сам појам комуникације. Језик је ту онај лакановски „Велики други“. Он сјећања артикулише и дефинише пропуштајући их кроз симболичку машину правила граматике, синтаксе и интерпункције. Али, на крају тог тунела текстуализације још једном се сусрећемо са оним чудним хегелијанским феноменом недостајања. Јер све оно што не стане у ријечи, оно што остаје изван и иза, у процјепу између редова и у пукотинама процеса означавања почиње, одмах ту и аутоматски да зрачи латентним могућностима још неоствареног значења. Тај вишак, исто тако, у процесу означавања постаје резервоар немуштости из које ми црпимо енергије за вјеру у немогуће, за фантазме, фантазију као и за сан. Баш зато она друга ријеч коју смо по-

менули уз ријеч „сјећање“ добија баш овдје на кључној важности. Култура сјећања је својеврсни цивилизујући процес обуздавања психичке необузданости и свођење немогућег менталног зрачења на могућност израза и стила. Култура сјећања осим што нас кроз начин опхођења према сопственим успоменама учи посебној врсти бонтона меморије и меморисања, једнако нас обучава и у томе како се служити памћењем и тиме она постаје истовремено и својеврстан морални чин. Јер ако је сјећање као уосталом и све друго у вези психе превртљива и клизава работа и због тога по себи опасна ствар између тијела и душе и тако пуна могућности за грешку и погрешну процјену, гдје се јако лако склизне са гребена свијести у таласе лудила - других неповезаних, истрзаних и токсичних мисли - онда је култура сјећања као свјетлост у мраку, врста путоказа на дугом и вијугавом путу и нека врста кодекса опхођења и бусоле у пустињи која нам помаже да живимо у себи и са собом. Али, сада док ево размишљам на ову тему сјећања помишљам да је баш ту и фундаментална разлика између српске и црногорске културе. Више него питање разлика у језику или вјери, Срби и Црногорци се разликују управо на плану култура сјећања. Јер Црногорци су људи који памте баш зато што су људи од поријекла и са презименима. Они се диче стварношћу звука имена и милозвуком поријекла које је сво, при том, засновано на верификованој истинитости постигнутог и достигутног, савладаног

и осмишљеног, у стварном животу и реалном времену на још реалнијем бојишту тешког битисања. Црногорци из Племена, Цетињани и они око Цетиња, у самом срцу црногорства, поносе се ониме што су били и што би могли опет да буду, сјећајући се стварних појединаца и њихових изузетних дјела, често и углавном мјерених у, и кроз јунаштво. „Примјери чојства и јунаштва“ Марка Миљанова формулишу тако на готово јапански и самурајски начин, у аскетском, хаику наративу и језгровитим, сведеним цртама пуним ванјезичке снаге и слутње, црногорски хероички кредо регистровања, похрањивања и чувања слика из прошлости. За Црногорце сјећање је ратнички чин, оно је чин јунаштва. Јер није се лако сјећати како треба, прецизно и непристрасно, рећи тачно онако како јесте и како је било, видјети оком истине стварност која је по себи варљива, слојевита и често лажљива. Српски однос према процесу сјећања је, међутим, у сасвим другом етичком регистру. Он је пун хировитости и страха баш зато што је српска култура памћења једна својеврсно трауматична одисеја пуна лома и несреће, неспокоја, превртљивости, подметачине, отимачине и на крају просјачке фантазије и чистих измишљотина. Српско колективно памћење једноставно не ради како треба. Митоманија је српска бољка, њен усуд и предзнак пропасти. Зато нека мој memento mori сада када је јасно да одлазим одавде, са овога свијета, буде у знаку црногорства иако по рођењу нисам Црногорка. 

2

6. март 2021.

ЦРТИЦА О ТРАЈНОМ РОПСТВУ

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Н

и један злочин, ни једно звјерство разуларене и од власти отворено подстицане солдатеске, није тако пажљиво скривано, тачније забрањивано да постане саставни дио народне меморије, као злочин српске војске извршен над Црном Гором 1918. године. И ако је такозвани крвави, односно Бијели терор, трајао све до 1929. године, сјећање на њега се буквално морало избрисати истог тренутка када би конкретни злочин бивао извршен. Читаво вријеме између два свјетска рата карађорђевићка власт је не само хапсила, него и подвргавала разноврсним мучењима особе код којих би било нађено ма какво скривено свједочанство злочина „ујединитељске“ браће. Непомињање, ни у примисли, бројних окупаторских звјерстава, посебно у породицама страдалих у Божићном устанку, које су и највише надзиране и терорисане, представљало је више него неписану забрану. Прошао је више него мучни двадесетогодишњи међуратни период, у коме су власти неким црногорским породицама буквално забрањивале да ору и сију на својој земљи, а порези на земљиште бивали троструко већи него у Србији, да би, послије окупације Југославије, сјај вјековног црногорског слободарства букнуо 1941. године,

КАСТРИРАНА НАЦИОНАЛНА МЕМОРИЈА

А што раде Црногорци? Они, по обичају, нијесу свјесни сопствених вриједности, све док им то не приопште са стране. Ћуте и чак се још не усуђују да у своме главноме граду дају улицу најпознатијем Црногорцу свих времена. Како би неки други, па и развијенији, били поносни и како би у властитом постојању име сличног капацитета паметно валоризовали

Тринаестојулским устанком, и излио се, не само на окупатора, него и на подразумијевајућу нељудску домаћу међуратну управу. Дошла је, коначно, големом крвљу и херојством плаћена слобода, да би нова комунистичка власт наставила још оштрије, у име наводног братства и јединства, да забрањује сјећање на српске злочине од 1918. године. Свако је био априорно сумњив и нерадо гледан ако би само поменуо постојање вјековне Црногорске православне цркве, укинуте послије Подгоричке скупштине 1918. године. Комунизам је, што је било потпуно неразумљиво и неочекивано, настојао, да још досљедније од Карађорђевића, затре свако сјећање на нестанак црногорске државе 1918. године, па и блиставе странице црногорске историје, чак не помињући ни нелегалност

такозване Подгоричке скупштине, већ је у школским уџбеницима најчешће означавајући као „ипак прогресиван чин“. Да је Црна Гора у комунизму, све до његовог краја јануара 1989. године, живјела као, у првом реду, слуга Србије, свједочи понижавајућа колективна оставка црногорског комунистичког вођства, почетком јануара 1989. године. Наравно, по београдској заповијести, а представљеној аутентичном вољом црногорских грађана. За вишемјесечна понижења, којима су на бројним митинзима црногорски руководиоци бивали прозивани и омаловажавани, иако недужни, нијесу изустили ни једну ријеч отпора или бар покушали ма какав вид одбране. Тако ујаловљена, размозгована Црна Гора, без елементарне свијести о себи и својим потребама, постала

је више него лак плијен великосрпским амбицијама започетим такозваном Антибирократском револуцијом, а настављеним четворогодишњим крволочним ратовима по Хрватској и Босни и Херцеговини. Да Црна Гора и данас, у статусу суверене државе, не умије да уочи и валоризује сопствене вриједности, него, као вазда, очекује сугестије из Београда, свједочи посмртна судбина Милована Ђиласа. Ђилас је, без имало сумње, једна од најзначајнијих личности југословенског партизанског рата и револуције, касније планетарно најпознатији дисидент који то није, као бројни источни дисиденти, постао из концлогора и комунистичких мучилишта у Совјетском савезу, и другим источним социјалистичким демократијама, него се про-

тиву наказних појава у комунизму, побунио буквално са врха власти, и из највећег владајућег комфора намијењеног побједницима у Другом свјетском рату. Ђилас, особа очаравајуће харизме и раскошног књижевног и другог талента, несумњиво доказани револуционар, није могао да поднесе простачку глад својих ратних другова, који су као побједници кидисали на комфор и луксуз наводно поражених буржуја, или жељни дуго спутаваних чулних задовољстава, брзометно остављали своје ратне другарице и искрене сапатнике, за рачун младих глумица или балерина. Познато је да Ђилас никад није жудио за комфором, био и у затвору задовољан само ако му не забрањују књиге и хартију за писање, згрожен специјалним продавницама за УДБ-у и руководство, у које није могао привирити ни један такозвани обични грађанин – ријечју стварањем нове класе, чије је постојање муњевито рушило све његове, и другова, младалачке илузије о комунистичкој будућности. Покушавао је да износи у јавност сличне појаве, да би убрзо изазвао превелики гњев и коначно одлучио да се одрекне комунизма, али не моралне чистоте и узвишености партизанске борбе, о којој је написао најбоље странице у југословенској укупној мемоаристици, под насловом Партизански рат. Никад није јавно замјерио гомили ратних другова и револуционара, који су га хистерично напали, као издајника, на оном чувеном партијском пленуму, никад ни једном ријечју повриједио Тита као свога ратног команданта, никад роптао противу затвора и услова у њима, или стално видљиве удбашке пратње на кратком боравку на слободи. Београду је остао трај-

ПОДСЈЕЋАЊА НА ИЗДАЈЕ

ПОСРБЉАВАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ

О

давно смо констатовали да Црногорци не његују културу ćећања, већ културу заборава. Потонули смо под туђим, фалшивим митовима и дозволили да темељне ствари ишчиле. Да није тако не бисмо заборавили да долазак страних застава представља окупацију, а да они који им се приклањају и одбацују своје, нијесу ништа друго него издајице. Но, у Црној Гори, земљи апсурда, постоји више нивоа заборава, као и нивоа одговорности за то. Доста смо писали о занемаривању наших највиших вриједности, девастацији блага. Погледаћемо неке друге примјере. Да смо народ са историјским памћењем, које му служи да буде бољи и успјешнији, вреднији и хуманији, извукли бисмо поуке и поруке из ближе и даље прошлости. Не, ми смо дозволили да домаћи извођачи радова за туђе интересе на силу унесу примитивизам, заосталост и затуцаност, којима настоје да посрбе Црну Гору. Скоро је неко у Србији написао: „Само идиот може себи да допусти да га ради-

кали уче историји и патриотизму“. Изгледа да су код нас отворили вечерњу школу. „Примитивци су тако ушушкани у самој сржи друштва попут ларви које могу остати ларве читавог живота. Али ако наиђу за њих повољне околности, из тих ларви се развијају штеточине које изнутра нагризају и доводе до пропасти све што дотакну.“ Sapienti sat! Црној Гори се намеће утапање у „српски свет“, кроз непрекидне ударе на национална оćећања. Најагресивнији агитатори су они који су „преврнули националну свијест“. Познат је стари израз „преврнути свијест“. У некој од варијанти може значити онесвијестити се. Међутим, основно значење да је неко пореметио памећу, полудио, жаргонски фијукнуо или цикнуо, пукао. Сада именујте болест и дајте дијагнозу за промјену националне свијести. Мало ко се ćећа писма владике Василија Петровића Његоша руској царици, односно Правитељствујушчему Сенату, из 1753. године, ђе јасно показује да без обзира на блискост Црногорци и Срби нијесу исто: „Но како сам за вријеме мога бављења овђе видио, да многи Срби (Србскије људи) долазе у Русију и да од милости Њеног Императорског Величанства добијају части и достојанства, то сумње не може бити да ће се неки Срби

МАРА БАБОВИЋ

Да смо народ са историјским памћењем, које му служи да буде бољи и успјешнији, вреднији и хуманији, извукли бисмо поуке и поруке из ближе и даље прошлости. Не, ми смо дозволили да домаћи извођачи радова за туђе интересе на силу унесу примитивизам, заосталост и затуцаност

Литије у Подгорици, 29. фебруар 2020.

без основа назвати Црногорцима и племићима (шљахтичами) те на тај начин добијати части и достојанства, и таквих може бити већ има. С тога јављам Правитељствујушчему Сенату, да ћу, ако се ово одобри, од сада ја, смирени и по усрдности својој за Њено Императорско Величанство (први) пред свима Црногорцима, издавати праве свједоџбе оним Црногорцима који буду жељели да ступе у службу Њ. Императорског Величанства, у којима ћу казати какав је који по природи и достојанству, те да се од сада не би без такве свједоџбе, којекакве варали-

це издавале за добре Црногорце, те да не би својим рђавим дјелима ружили славу и част црногорскога народа, ја смирени молим да се ова моја молба уважи.“ Због актуелности политичке ситуације, вриједи Никшићане мало вратити у прошлост. У документима објављеним у књизи „Неколико страница из крвавог албума Карађорђевића“, објављеног у Риму 1921. године, налазимо сљедеће: У одјељку А) Злочини према појединцима у намјери да унизе углед цркве и државе, пише: „Једнога дана, децембра 1918. у 1 сат ноћу, једна група србијанских официра,

праћена војницима и једном групом најгоре фукаре, којом су тероризирали честито и мирно становништво, извршила је у Никшићу сљедећи одвратан злочин, желећи тиме убити ауторитет цркве, односно светитеља-патрона црногорскога народа и црногорске државе. Направили су три ковчега, на форму мртвачких сандука. На једном је било написано Св. Петар, на другом Св. Василије, а на трећем црногорска круна. Ове ковчеге су носили кроз варош Никшић на начин као што чине црквене процесије, затим су се задржали на тргу, гдје су ископали три гроба, у која су положили ова три ковчега. Послије овога одржали су опијело, као што се то чини у православној цркви приликом сахране. Како је у православној цркви обичај да се гробови прелију вином и уљем, то су, умјесто тога, србијански официри препишали јавно гробове...“ Сада умјесто групе официра имамо представнике партија из друге државе, а домаћи пратиоци су иста сорта. Њихово наводно „светосавље“ нема никакве везе ни са хришћанством, а ни са Св. Савом. Да се опет позовем на један коментар из Србије, са друштвених мрежа: „Растко Немањић био је човек 300 год. испред свог времена, модернизатор и просветитељ, уводио закон, медицину и школу, гледао да модернизује земљу, ишао по свету, сретао најважније људе свог времена, био образован. Да види какав се затуцани полусвет данас позива на њега рокнуо би се одма’!“ Зато не чуди њихов велики отпор према науци и култури. Посебно код браће Срба цијеним

3

6. март 2021.

Што текстом о црногорском националном питању, што Ђиласовом одавно израженом жељом да буде сахрањен у своме црногорском завичају, што, без обзира на србовање, његовом вишедеценијском опсједнутошћу Његошем, на за Србе недовољно чак разумљив начин, на одсуство и једне полуреченице којом би Ђилас одобрио Слободанове ратове, и ако је био још луцидан као у младости, Србија се једноставно није могла грабити за Ђиласа. А што раде Црногорци? Они, по обичају нијесу свјесни сопствених вриједности, све док им то не приопште са стране. Ћуте и чак се тек прије неки дан усуде да у своме главном граду дају улицу најпознатијем Црногорцу свих времена. Како би неки други, па и развијенији, били поносни и како би у властитом постојању име сличног капацитета паметно валоризовали? Тешко је са кастрираном националном меморијом! А можда још теже са више од шездесет година присутним страхом од давно почившег Александра Ранковића?! Поменимо само да је Ђилас једно од најкрупнијих имена у црногорском и југословенском књижевном пантеону, особа највише књижевне културе и незаборавне стилске магије. 

један фини обичај, који његују према нашим потуђеницима и проданим душама. Када обаве „своје прљаве задатке буду одшкартани, народски казано осекнути и враћени ђе им је мјесто“. Посебно им се скрене пажња да ипак нијесу Срби но Црногорци. Ако не вјерују примјерима које ћемо навести, могу наше политичке „кује Видосаве“ да се уз гусле спомену како пролазе они који издају. Они који раде за туђе интересе и против своје земље, презрени су и од оних који их унајмљују. Довољно је поменути случај „црнорукца“ Марка Даковића, бјелашког вође и противника краља Николе и Црне Горе. На трагу неких младалачких револуционарних идеја покушао је једном у парламенту Краљевине СХС издjејствовати нешто око равноправности Црне Горе. Одговорио му је Стојан Протић: „Извозити свиње, а увозити Црногорце, ова држава нема рачуна!“ За могућност да црногорски студенти, односно како су тада говорили „студенти из Црне Горе“, добију стипендије да наставе школовање у иностранству, одговорено им је: „Па нећемо, ваљда, слати Црногорце!“ Више нијесу били потребни као Срби из Црне Горе и сиктер. О разним варијантама начина како је Даковић завршио живот говорићемо другом приликом. И на крају, довољан је примјер сусрета велеиздајника Стева Вукотића, брата краљице Милене, са краљем Александром Карађорђевићем. „Кад је ушао код српског/југословенског краља, свог рођака, Александар је гледао кроз прозор. Стево му је рекао: „Ваше Величанство, знаш ли што сам учинио за нашу ствар?“ Александар му је, не окрећући се, узвратио: „Знам Стево, кад си издао своје и мене ћеш“. 

ТУ СМО…

ЗАБОРАВИ АКО МОЖЕШ Представа је почела газдином најавом с посебним акцентом на колегијалност са студија. Док је говорио, држао је руку преко мог рамена да буде убједљивији. Сала је била препуна и с помоћним столицама. Послије представе газда ме исплатио у кешу и препустио послузи и пажњи

sadanduseless.com

но замјерен чувеним чланком О Црногорском националном питању, Борба, 1. маја 1945. године, гдје поред тврдње о неспорности црногорске нације, да би колико толико ублажио гњев српске националистичке чаршије, додаје потпуно нелогично како национални Црногорци потичу од Срба. Ђилас је то објавио у вријеме кад је био буквално недодирљиви ауторитет и кад нико није смио ни покушати да му се супротстави.

MИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Т

а се наша земља, коју данас зову регион, распадала по националистичким шавовима па сам позиван повремено док се распадала, да кроз сценски игроказ, говорим њеним остацима. Није било политичке хирургије која је могла саставити а остаци су уживали у томе. Све је то личило на иживљавање оних који ме зову, а и моје који се одазивам да им гостујем. Морао сам да играм... понекад и као мечка. Од тога сам живио. Неки нови клинци су одрастали и постајали неки нови дрипци који су се на распадању богатили; бивали моћни. Надјачавали су институције па су ме такви звали да играм у њиховом аранжману. Толико је то нагло богаћење било очигледно да је један проницљиви сценарист већ препознао надолазеће вријеме и написао тв серију о серијским богатунима који су избијали на површину; којима нико ништа не може а они све могу. Добио сам, не знам из којих разлога, и улогу у тој тв серији да играм једног нагло обогаћеног несоја који је већ стекао имућство и кућу у ексклузивној резиденцијалној четврти попут неког извањег дипломате из богате земље. Све се извитоперило. Тај који ме звао био ми је сусјед из ђачких дана. Миран и неокретан, без талента за било што. Дошао је у велики град, из тог нашег приталаушеног завичаја да студира. Није било факултета који би га примио са тако ниским оцјенама из средње школе. У студентском гласилу пронашли смо један који прима без просјека... за организацију рада. Био је на периферији. Попунили смо му пријаве и све што треба. Добио је индеx, повластицу за градски превоз и бонове за мензу. Студентски дом није. Сви су били пуни. Примили смо га као илегалца. Набавили му пољски кревет и смјестили га. Ситуирали смо га за преживјет. Постао нам је колега, бруцош, кад смо ми сви тројица из собе били апсолвенти. Факултет није похађао. Није могао да опорави ђе се налази, а први пут смо га ми одвели. Покушао је једном, рекао је, али се није снашао у преплетеном градском превозу и одустао за вазда. Није овјерио ни први семестар. Нестао је. Кревет смо нашли склопљен поред лавабоа, а захвалност на огледалу. Написао је сапуном: Хвала! Прошли су мјесеци, ни гласа, ни разгледнице... ни трага ђе је нестао. За 1. мај, и ми смо нестали. Свако на своју страну да прославимо међународни празник рада. Кад смо се вратили на сваком кревету чекале су нас оригиналне фармерице RIFLE и дречаве жуте мајице. Made in Italy. Опет се захвалио на огледалу и нестао. Но, то нас није тангирало. Само фармерице, још оригинал... какав поклон? А мајице су биле налик на боју градске чистоће па се нијесмо усуђивали да истовремено изађемо тако дресо-

Made in...

вани. Одмах би нам неко са студентских прозора довикнуо: Уа Чистачи! У Студентском граду се, иначе, свакоме добацивало ко би изашао из просјека студентске скромности. Добацивало се чак и киши, кад се изненада стушти од Сурчина. Сви би отворили прозоре, али баш сви. Осам хиљада студената углас би викали: Уа Киша! Сада, нашем несуђеном цимеру, смо само ћутке добацили захвалност. Rifle су биле престиж... а дародавац нас је изгледа престигао. Начули смо касније да је радио неке опасне послове од повјерења за полицију, изван земље. Тај ме сад звао из другог града. Одазвао сам се. Ало, ко је? Само сам то изговорио и ништа више. Представио се, препознао сам му глас. Наставио је! Имам конгресну дворану за тебе. Имам медије за рекламу. Имам све. Биће крцато. Плаћам колико зинеш. Нијесам много зинуо. Сјетио сам се фармерки. Карта ти је резервисана само да је подигнеш. У петак вече играш, ујутро си код мене. Имам хотел, ти имаш апартман. Видимо се за пет дана. Чекаће те мечка на аеродрому... Схватио сам да је то аугментатив за највећи Мерцедес. Поздрав колега! ...И затворио је линију. Кад сам слетио у петак, нека незнанка ми је пришла. Представила се. Иза ње неки буздовански лик с фризуром на нуларицу и дискретном слушалицом на уху, покупио је мој пртљаг. Ова, ваљда хостеса, ломно је ишла испред мене. Штиклајући, одвела ме до мечке. Буздован је ствари потрпао у гепек. Онда ми је отворио врата да се смјестим иза возача. Готово да сам мало пјешачио док сам сјео. Каква мечка, као какав мини дневни боравак. Буздован се смјестио напријед до возача. Незнанка, до мене... на дистанци... кад је већ толико простора напретек. Препознао сам да ме чувају, али нијесам знао од чега и од кога. Ко сам ја, први пут сам се запитао? Прошао сам сву бившу домовину уздуж и попријеко стотинама пута. Много туђих земаља, као возач или у шетњи

као пјешак. Нико ме ни дотакао није, нико мрко погледао. Никад нијесам имао поред себе никога. Понекад само организатора. И све је било с анђелима. Сада сам сумњив с буздованима. И стакла су на мечки била затамњена. Ја видим свакога, мене нико. Све је било тамно. Кренусмо. Чиме могу да вас понудим, упита ме дотична и отвори бифе на даљински управљач. Перверзија. Понуда је била раскошна. Свега. Стекао сам утисак да им је газда наложио да ме задиве. Запањили су ме. Узео сам минералну, пијуцкајући је до одредишта и слушајући љубавни фолк... Нека певаљка је запомагала. Протокол је био и испред хотела и у њему. Сви око мене до апартмана. И тамо бифе на извол’те. Раскомотио сам се, провукао се испод туша, узео једно пиће и завалио се у брокатну фотељу. Осјетио сам се уморним, баш ни од чега... али осјећање је осјећање. Поново је дошла она иста, сада обнаженија у раменима. Био је почетак љета и било је топло. Позвала ме! Рекао је газда да дођете у салон! Отишао сам са њом к њему. Није га било. Чекао сам га. Дошао је. Једва сам га познао. Био је некако уобручен, угојен и успорен. Само му је сирови глас остао исти, необрушеног акцента, тврд као завичај. Паре не могу све да избрусе. Лагано се спустио на удобни канабе жмиркајући као поспан. То је и оправдао несаницом која га мучи. Ноћас нијесам спавао ни два сата, рекао је. Хостеса је чекала док јој није наложио да нас послужи. Обавила је то и изашла. Захвалио сам му на позиву и дочеку. Узвратио је, како је то нормално за бившег колегу, који је постао тако познат. Притискао је дугме на телефону. Ливрејисани слуга је ушао. Скинуо је газди ципеле и лагано му подигао ноге на канабе. Поред ципела му је потурио папуче кад буде устао. Док га је прекривао лаком тканином, газда је наложио да ме испрате. Прогунђао је. Све што ти на ум па’не Лена ће ти изаћ у сусрет.

Све ми је на ум пало. Нијесам очекивао такав шведски сто, али кад газда каже и Лена је на столу. Замолио сам их да ме не прате, сам ћу. То сам и урадио, али Лена је ускоро дошла с упитом шта ми треба. Рекао сам инстинктивно. Ви! Конкретност је није изненадила. Само је питала, сад или касније? Показао сам се невичан за тако нешто. То се на Ви не обавља. Опуштих мало. Ајмо послије представе. Ноћ је иначе досадна. Ја ћу звати. Представа је почела с газдином најавом с посебним акцентом на колегијалност са студија. Док је говорио, држао је руку преко мог рамена да буде убједљивији. Сала је била препуна и с помоћним столицама. Послије представе газда ме исплатио у кешу и препустио послузи и пажњи. Сервирали су ми вечеру у пространој љетној башти. Није било других гостију. Усамљен, обједовао сам као последњи Мохиканац. Гледао сам у тањир, а ђе бих друго у тој самштини. Походио ме само келнер. Кад сам му се захвалио за сервилне походе, иза њега у сјеновитом углу стајао је неки висок човјек окренут леђима. Продужио сам поглед на други крај баште. И тамо су стајала двојица на истуреним угловима у истој пози... И четврта страна је била покривена. Дакле, тако се живи у овом новокомпонованом свијету, преврелом од богатог страха. Сјетих се договора с Леном послије вечере. Нећу је звати. И тамо ће ме посматрати, ко зна са које све стране. Што да радим. Очигледна заосталост. Не волим да ми се ико мијеша у ту ствар ни погледом... све би ми се одузело. Прошле су године. Дошла је вијест да је мој колега газда, угледни бизнисмен, обезбијеђен и регулисан у сваком смислу, издахнуо из чиста мира у својој најновијој блинд мечки. Није га нико уморио са стране, умро је изнутра од себе.

P.S. Не знам да ли сам промашио тему о култури сјећања али било би помало некултурно ово заборавити. М.Р.Ш. 

4

6. март 2021.

КАКО СУ СЕ КУЛТУРОМ СЈЕЋАЊА ПРОМОВИСАЛИ КАРАЂОРЂЕВИЋИ У ЦРНОЈ ГОРИ

ЛАЖИ ЗА СРПСКЕ СОКОЛИЋЕ Главни мотив Горскога вијенца нашао је рефлексију у реконструисању блиске прошлости, јер је гушење Божићнога устанка начелник соколскога друштва из Мостара представио као „истрагу потурица“. Он је окупљеним соколима пред бјелашким спомеником истакао да су оних „двадесет осам“ палих бораца за уједињење у току првога дана немира које су изазвали противници уједињења били пандан Његошевој седморци која је очистила Црну Гору „од одрођене браће“

БОБАН БАТРИЋЕВИЋ

Н

акон што су власти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца срушиле оштећену капелу на Ловћену коју је својему стрицу Петру I подигао Његош, а која је претрпјела оштећења од аустроугарских граната током Првога свјетског рата, донијета је одлука о подизању нове. Нова ловћенска капела није имала никакве архитектонске сличности с капелом коју је подигао Његош, али су њеним подизањем нове власти добиле нови државни симбол који је био нешто много више од планинске капеле. Власт КСХС и краљ Александар Карађорђевић убрзо су му почели давати практичну сврху. Приликом поновне Његошеве сахране на Ловћену 1925. године, Његош је канонизован као национални пјесник краљевине на чијем се челу налазила српска династија. Но, поред тога, велики симболички капитал Ловћена и Његоша стављени су и у функцију одгоја и формирања омладине те проповиједања југословенског национализма и љубави према српској династији. Као студију случаја за ову тврдњу узећемо примјер спортских соколских друштава, која су за циљ имала васпитавање и индоктринирање младића у духу патриотизма, национализма, физичке спремности и војничке дисциплине. Одмах након Првога свјетског рата на територији Црне Горе почела су се обнављати соколска удружења, али њихово дјеловање није имало већега значаја, нити су била под ингеренцијом некога домаћег савеза. Њихов рад надгледала је соколска жупа из Мостара. Због јачајућих антагонизама у јужнословенској заједници власти су одлучиле да побољшају дјеловање соколских друштава, па и ових у Црној Гори. Године 1926. соколи жупе „Алекса Шантић“ из Мостара дошли су на Цетиње са специјалним задатком - да оживе цетињско соколско друштво, пренесу своја искуства, а потом учествују на окружноме слету у Подгорици ђе би поред њих и колега с Цетиња учествовали соколи Подгорице,

ИВАНА БОЖОВИЋ

Никшића и Даниловграда. Тиме је требао отпочети нови процес промоције националне мисли.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА СВЕГА Читав програм јачања соколских друштава и упознавање с духом соколства стављен је под плашт поćете Његошеву гробу – начелници су истицали да им је превасходни циљ натапање њихових питомаца његошевском мишљу. Соколи су зато неколико дана боравили у Главноме граду Зетске области, Цетињу, ђе им је одржано неколико предавања из националне историје, соколске филозофије и војничке дисциплине. Инструктори су посебну пажњу посветили интерпретирању Ловћена као „соколскога гнијезда од Косова до Карађорђа“, а црногорске ратнике кроз историју и великане попут Његоша представили као архетипове соколова. Питомцима су усађиване представе о Његошу као о Христу југословенства, највећој етичкој и естетској вриједности југословенске „расе“, термину који је уопште тих година био изузетно популаран у Европи. Соколске старјешине су за идеални тип југословенске расе узимали Петра II, који је, према ријечима једног соколског начелника био насљедник српскога жупана Стефана Немање, „првог владара југословенске ширине“ (!) и хрватскога краља Томислава „господара Јадрана“. У току поćете Његошеву гробу један од мостарских старјешина одржао је пригодан говор: „Велики пјесниче (...) Ми соколови, носиоци живог југословенског национализма, истинског и безкомпромисног народног и државног јединства (...) стигосмо ево к Теби, наш генију (...) да ти се као захвална деца поклонимо и положимо овај ловор венац (...) који нека буде знак вечног хода твојим путевима (...) Дођосмо овде (...) да чујемо Твој светачки глас који гласно довикује; Враћајте се браћо из плићина мутне садашњице и пођите овамо, сви загрљени у велико и чисто море југословенске љубави, него тамо у оним малим племенским локвицама које ће да исуши прва бура“. Потом је овај старјешина замолио Његоша да „разбукта пламен огња широм отаџбине“ који ће

спалити нејединственост народну, а појачати љубав за њено јединство назвавши Петра II „великим бесмртником“ и духовним вођом.

ПРИПРЕМЕ ЗА СМРТ За соколе је била организована свечана ćедница поводом Његоша којој су присуствовали највиши званичници Зетске области. На ćедници су соколови индоктринирани о значају соколства за друштво, њиховим задацима и циљевима. Учени су да је врхунац њихова рада спремност да у сваком часу пођу у смрт за част „Краља и Отаџбине“. Кратка излагања о Његошу имали су дивизијски генерал Крупежевић и Велики жупан Џаковић, који су обећали да ће широкогрудо помагати соколски покрет у Црној Гори.

На ćедници је констатовано да су Његошева књижевна дјела „оличење успјешног рада и културне пропаганде“ те да су она рецепт за будуће генерације на које ће соколски одгој одиграти прворазредан карактер, јер „наше соколство ствара претпоставке за што скорију консолидацију и стварање новог Југословенског човјека (...) опет ћемо одгојити наше осветнике, који ће нас довести до коначног триумфа“. Коначан тријумф према идеологији сокола која је изнијета на поменутој ćедници о Његошу било је освајање Скадра, Задра, Ластова, Ријеке, Трста, Истре, а потом уједињење свих Словена од Ćевернога и Балтичкога до Црнога и Каспијскога мора и од Балкана и Јадрана до Јапана. Преко Његоша стварани су пожељни стереотипи о прошлим догађа-

јима, а његова дјела служила су за контекстуализацију акутних друштвених проблема. Током боравка на Цетињу, соколи су поćетили споменик бјелашима страдалим у Божићноме устанку (који је срушен 1941). Говор и ријеч о Његошу одржао је инструктор сокола из Мостара. Његошеву поезију том је приликом тумачио на сљедећи начин – његов стих „чашу меда још нико не попи, што је чашом жучи не загрчи“ асоцирао га је на дуализам Подгоричке скупштине – мед је симболизовао ујединитеље, а жуч противнике уједињења.

КУЛТУРНА РЕПРОДУКЦИЈА Главни мотив Горскога вијенца нашао је рефлексију у реконструисању блиске прошлости,

САСВИМ ЛИЧНО

НИКАДА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ Прије двадесет и осам година, на станици Штрпци из воза су изведени и заувијек нестали наши суграђани, сународници, комшије, рођаци и пријатељи, само зато што се другачије зову и презивају, зато што су се ,,другом“ Богу молили

ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ

D

on’t You (Forget About Me) (не заборави ме) чувени је поп хит из 1985. године британске групе Simple Minds, само је један од примјера колико је природа и суштина људског постојања у

чувању (себе) од заборава.

Never Forget (we will never forget - ми никада нећемо заборавити), већ познати слоган који се од 11.

9. 2001. поново користи у свијету да нас подсјети и опомене, на све оно што као људи не смијемо да заборавимо. Заборава се сви плашимо, а тако и често заборављамо важне датуме, лица, догађаје, заборављамо да смо људи и да сви имамо свој крај. Тако лако заборавимо, а онда све испочетка учимо и савладавамо. Да ли заиста вјерујемо

да све оно од прије (нас) не важи и да свијет почиње и завршава се са нама? На ову земљу смо дошли ипак јер нас је неко други желио и сањао, па тако дуго очекивани и важни својим постанком смо богомдани да судимо и пресуђујемо о вриједностима и ко заслужује да удише овај ваздух (само нама намијењен)? У величанственом тренутку нашег рођења зауставила се планета, вријеме је стало, и нико, нико као ја, никад нико као ја и нико, и никад, и нико овом земљом још ходао није. А ,,они који

не памте прошлост, осуђени су да је понове“. Тешко прихватамо ову мисао Џорџа Сантајане, вјероватно вјерујући да смо већи и бољи од оних прије (и послије), сигурни у себе је одбијамо иако нам стварност потврђује њену тачност и актуелност. Прије двадесет и осам година, 27.

2. 1993. на станици Штрпци из воза су изведени и заувијек нестали наши суграђани, сународници, комшије, рођаци и пријатељи, само зато што се другачије зову и презивају, зато што су се

,,другом“ Богу молили. Свједоци који су описивали овај догађај сјећају се да су неки од путника из воза викали ,,Одведите их, убијте их!“ Данас, толико година касније, сличне повике гледамо у виду графита на фасадама зграда у којима живимо. Да ли су ти натписи опомена или смо већ заборавили да је неко, баш ту близу нас изгубио живот јер је неко јако ,,важан и посебан“ процијенио да баш они (а сјутра то можеш бити ти) због своје ,,(не)посебности“ не заслужују овај поклон звани живот. Зато ,,живи данас, учини данас, ризикуј данас! Не дозволи лагано умирање! Не заборави да будеш срећан“, записао је Пабло Неруда.

5

6. март 2021.

А да би у томе успио, не заборави да читаш све оно што су прије тебе исписали пјесници а не само ратници и наравно ,,Сјети се Барбара без престанка је кишило над Брестом тога дана... Сјети се Барбара ти коју нисам познавао ти која ниси познавала мене, сјети се тога дана не заборави га... Ох Барбара без престанка киши над Брестом, као што је кишило онда, али то није исто, јер све је порушено то су само посмртне капи кише, ужасне и очајне... Барбара“, стихови су из чувене Преверове пјесме, настале као знак сјећања на Брест који је био сравњен током Другог свјетског рата. Више него икада не смијемо заборавити да на овом свијету је све исто само ми смо нови, зато умјесто парола и мржње пронађи љубав да ти бојама за ,,рођендан испише графит на комшијском зиду“. 

М

У ЗЕМЉИ ЧУДА

СИВИ ЉУДИ Заборављамо да је геноцид увијек геноцид. И да један не оправдава други. Да не постоје добри и зли народи, добре и зле државе, већ да постоји зло у којем људи забораве зашто су људи. И постану најгори на свијету. А јако је мало потребно да се у људима пробуди зло

није ишао много даље од главног града сусједне државе. Лажем, доста их је ишло и у Сарајево. Да ли у колективно сјећање нормирамо и Радована Караџића, као преседан у којем је у Европи под вишегодишњом опсадом држао цијели један град. Сарајево се зове. И у њему под опсадом је било и Срба. Да ли је и Радован Караџић, географски, а данас и идентитетски, ако говоримо о процентима - наш. Мој није, али ја сам другачија. Избјегавам масовна саучешћа и када су моји некога познавали. Са које год стране. Али он је жив, и у затвору је. Да се попут неког ко за потребу текста има Алцхајмера, присјетим моје младости. У мрским деведесетим. Јер све из младости није ни лијепо, јер је некултурно. Већ у домен породично колективно несвјесног спада искуство са

Божићним устанком и зеленашима, али свјесно сјећање су телефонски позиви на фиксном телефону и поруке да смо усташе. Али, како се каже, преживјели смо. Имамо за јести, а понекад и за пити, а и путовали смо мало. Али да ли је то поента - ако говоримо о култури сјећања. Која је суштински и социолошки настала након Другог свјетског рата у процесу денацификације Њемачке. То је једина држава која има спомен домове и музеје посвећене злочинима које су сами извршили. Ми то немамо. Када кажем ми - мислим на сваку од држава појединачно која је настала из монструозног рата деведесетих. Не значи да свака није имала раније утемељење и кроз „културу сјећања“. И управо због неимања – сјећања. Односно оног у којем памтимо селективно, заборављамо да је гено-

MАРИЈА ПЕРОВИЋ цид увијек геноцид. И да један не оправдава други. Да не постоје добри и зли народи, добре и зле државе, већ да постоји зло у којем људи забораве зашто су људи. И постану најгори на свијету. А јако је мало потребно да се у људима пробуди зло. Зло се пробуди када постанемо сиви. А да не би били сиви, без обзира на патриотске трактате малих вођа, поготово туђих вођа, морамо његовати културу сјећања. Да се не забораве жртве, али још више да наши потомци никада не понове исте поступке, појединачне злочине и масовна убијања оних који су због нас жртвовани. Јер и док ћутимо, дјелујемо. А ћутање је често злочин. Ћутањем не прихватамо одговорност, а када људски животи постану бројеви, живот као такав је бесмислен. Све је у рангу статистике. А када постанемо статистика и проценат, заборављамо све оно што нас чини људима. 

НАСЉЕЂЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА

КАД ВЛАДАЈУ ЉУДИ ДУХОВНЕ ПУСТОШИ ЈАНКО ЉУМОВИЋ

К

ултура сјећања као друштвени, социолошки, културни и коначно политички феномен XX вијека насљеђе је за сва времена. Ако би трагали за дефиницијом која би најјасније објаснила потребу за културом сјећања, онда би могли да цитирамо њемачког социолога Хелмута Дубиела да Аушвиц, Гулаг, Пол Потова поља смрти, представљају симболе чијим евоцирањем људска бића широм свијета имају искуство о себи као људским бићима у јавној рефлексији и својој рањивости. Култура сјећања тако постаје и политика сјећања, а оне су као у коначном и сама култура и политика зоне неслагања и супротстављања. Али са јасном разликом да култура сјећања тежи да успостави прогресивну нестабилност слике сјећања о прошлости, насупрот могућностима да неслагања постану експлозивна, што нас са теоријских разматрања води у наш посебно експлозиван балкански контекст. И док се Европљани заједнички сјећају и обиљежавају своја трауматична мјеста прошлости, балканска мјеста сјећања и даље пружају нове напетости. Са балканског простора на уже црногорски свједочимо низ таквих примјера, односно догађаја који реферишу на прошлост, посебно у контексту 1918. године и губитка државности, напетости у контексту политике антифашизма, као и насљеђа деведесетих година XX вијека и распада СФРЈ.

Тема која окупира различите јавности, феномен који своје рефлексије има унутар академске и умјетничке заједнице, унутар поља истраживања хуманистичких наука и умјетности. Не заборавимо медије који детерминишу и културу сјећања и политике сјећања и имају велики утицај на јавност. Поставља се питање шта су то радили и урадили Европљани да би се заједнички сјећали, а што то ми и даље не радимо да би политика сјећања постала заједничко добро. И још важније, могућност прогресивне нестабилности слике сјећања о прошлости, поновимо још једном важан закључак или пожељан исход политике сјећања. Тодор Куљић истиче критичку културу сјећања која настоји да покаже узроке и обрасце разноврсних употреба прошлости.

простор различитих друштвених и политичких елита које перманентно производе нестабилне друштвене контексте, у коме екстреми могу бити репрезенти друштва у цјелости. И као такви производити дјела која су далеко од суштинске и потребне културе и политике сјећања. Такав примјер јесте и коментар Небојше Ромчевића, драмског писца и професора на Факултету драмских уметности у Београду поводом скорашње телевизијске премијере српског филма Дара из Јасеновца. Ромчевић говори о изједначавању историјске и фикционалне равни у филму. ,,Тиме је заправо девалвирана историја, јер је приказана као фикција, а девалвирана је и

Колико је тема сложена и методолошки захтјевна свједочи становиште археолога и теоретичара културе сјећања Јана Асмана који успоставља подјелу на три нивоа формирања памћења: унутрашњи (неуроментални), који кроз унутрашње субјективно вријеме формира индивидуално памћење, друштвени, који кроз друштвено вријеме формира комуникационо памћење и културни, који кроз историјско и/или митско вријеме формира културно памћење. Колико је тек сложена прича примјене и ове методологије на истраживање и описивање феномена културе сјећања када се суочимо са свим дисконтинуитетима који прате балканске земље од XIX па преко цијелог XX вијека до данас. Неки примјери су болни, као рецимо податак да је само након осам година од отварања ЗОИ у Сарајеву 1984. године почео рат у Босни и Херцеговини. Или на који начин се данас сјећамо јунака Божићног устанка у Црној Гори, након дуго деценија несјећања. А када дођемо до споменика као мјеста сјећања, колико њих би било спремно за рушење. Политика сјећања тако постаје

фикција јер своје упориште тражи у историји, а не у уметности, па је штета вишеструка; нисмо добили ни уметничко, ни историографско дело, а жртве су, у крајњој инстанци постале фикционалне.“ Културу сјећања на нашим просторима константно угрожава методологија приступа теми политике сјећања, транзиционе правде или суочавања са прошлошћу. Никако да се деси тачка на злоупотребу жртава или вријеме постхероја. Упокојење балканских Агамненона, разноликих балканских ратника и ратних злочинаца, а са њима таквима који и даље роваре нашим друштвима и поред тога што знамо да су лица моралне и духовне пустоши.  behance.net

јер је гушење Божићнога устанка начелник соколскога друштва из Мостара представио као „истрагу потурица“. Он је окупљеним соколима пред бјелашким спомеником истакао да су оних „двадесет осам“ палих бораца за уједињење у току првога дана немира које су изазвали противници уједињења били пандан Његошевој седморци која је очистила Црну Гору „од одрођене браће“. Своје излагање начелник је завршио изјавом да погинули ујединитељи заслужују споменик-пирамиду „већу од Ловћена“ на коју би „сунце“ са сваке стране исписивало: „Један народ, једна држава, један краљ“. На крају говора осврнуо се на будућност рекавши палима: „Лезите овде као термопилски јунаци и после смрти вјерни идеји чекајте покољење које ће дати новог Његоша, који ће опјевати Бадњи дан 1918. и ваша дјела“. Ако соколски одгој ставимо под оптику теорије Pierrea Bourdieua о „културној репродукцији“, процес помоћу којег елита задржава свој друштвени положај путем образовања, добијамо јасну слику о томе како су соколске програмске праксе и импровизације помоћу схема које култура подједнако усађује у тијело и ум, духовно и физички образовале социјалну групу за промовисање националистичке државне идеологије. То нам уосталом најбоље свједочи изјава старосте мостарске соколске жупе: „Соколство је национална мудрост (...) која упућује Словенство на заједницу, а наш троимени народ преклиње, да путем културе одгаја безкомпромисни тип Југословенског човјека (...) на чело ове највеће Словенске и силне организације, у дијелу вашег соколства треба да ступе елитне чете црногорске омладине, које ће (...) поћи у народ лечећи запуштено чојство и јунаштво (...) Соколство наше је живо Соколство Његоша, које ће се ухватит у коштац са свим непријатељима народним (...) такне ли нам у част, Јединство Државно, Народно и Соколско“. Током наредне двије године, соколство је интензивно заживјело у Црној Гори, па ће се од 1928. црногорска соколска удружења објединити под домаћим савезом соколских друштава. А оно је названо никако друкчије до Соколска жупа „Његош“. Соколска култура била је важан дио одгоја омладине у бившој Југославији, а након завођења диктатуре и увођења идеологије интегралнога југословенства, соколство ће постати један од стубова формирања и образовања југословенске омладине. 

и живимо у култури заборава. А сјећамо се само оног што нам неко нареди. Не мислимо много. Написала бих да су сјећања лична, али збиља и стварност ме демантују, јер су колективна, и када је Црна Гора у питању, најчешће из туђе свијести. И из наше несвијести. Код нас не важи ни оно – мене све ране мога рода боле, јер ми не знамо ни ко нам је род. Зависи од наредбе. Алцхајмер је болест за коју кажу да се памте слике из дјетињства боље него нешто што се јуче десило. А ја волим да критикујем моје, или мени блиске, а у овој подјели карата, идејно су ми ближи они који знају да Црногорци постоје. Нећу опет као папагај, папагајке су клијешта, да је термин нација термин који постоји од буржоаских револуција, па надаље, и да као такав припада условно модерном добу, елем... Црногорци имају право да постоје, и шокирана сам мојима, који се оглашавају статусима и поносом, апропо одређених дјела масовних медија и дистрибуције - поносни смо да Црногорци никада ово нијесу радили. А силоване жене по Конавлима, рат за мир у Дубровнику, неразјашњени Штрпци, било је ту и црногорских личних карата. Појединачно знам неке из мог града, Никшића. Сви препаметни почели да мисле туђим главама, иако по Јунгу у контексту колективног несвјесног, народ који је овдје живио, већински

„ЦРНА СЦЕНОГРАФИЈА“ Marian Teixeir

6

6. март 2021.

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

СА ОНЕ ОСУНЧАНЕ СТРАНЕ НАДА БУКИЛИЋ

Ј

едан бријег, може бити и сасвим обичан – не мали, али ни много висок; по њему углавном бусени разних трава и ту и тамо понеки цвијет, а онамо грм из којег ће излетјети сиве птице... Дужину бријега препријечио пут. И он сасвим обичан, ни узак, ни широк. Пут води ка врху, и баш тамо гдје се бријег заравњава, ето ливаде. Горњом страном оивичена листопадним дрвећем, са пар дивљих воћки по средини, ливада је пуна меке траве. Друга планета. Тамо се може отићи само са књигом у рукама. Ти брегови, шуме листопадне и путеви што су се сакрили под богатим гранама папрати, све то зеленило пуно росе и птица, тај густиш кроз који су на исти начин пролазили ловци и ратници, хајдуци и убице, романтичари и крадљивци стоке, чобани и љубитељи птица, љубавници и војници, жене-ратнице и жене-планинке, и дјеца, она мала и она велика која никада неће одрасти, баш као и вукови, јежеви, бубе и медвједи... та непрегледна дубина природе чије је дно дубоко испод пута кроз папрати... све је то у књигама записано, склоњено, сачувано и закључано заувијек. Да бисмо и ми, који нијесмо искусили, па не знамо, разумјели или за-

мислили како мирише шума, чији смо и који смо, и како је то лећи на траву и гледати увис, чисто гледања ради. Бар тако пише Лалић. Прво напише Шуму, затим Извор, па Небо напише и Човјека... С прољећа, а у ваздуху се већ осјећа његов дах, безбрижно смо чекали да се све расани, разигра, разгалами и растрчи – прољеће је то!

– не знајући да га не виде сви како га видимо ми. Не слутећи, давали смо прилике пузавцима и гмазовима да се са дна шумских стаза измигоље, уз стабла да се осове, за папрат придрже и дохвате се оних нижих грана на дрвећу, па да са њих гракну увис као исплашене, гладне птице на све који нијесу били гладни, а посебно на оне којима никада није требало много да се наједу. О томе пише Лалић, о томе уосталом пишу сви велики писци. Ми – безбрижни, не слутећи куда то води, нијесмо ишчитали све како треба. Сада нас је страх од сваког лепета крила, од сваког ко не гази земљом попут нас. Зебемо и од обичних комараца. Јер, никад не знаш што инсекту може пасти на памет. У Хрватској су снимили одличан документарно-играни серијал ,,Хрватски краљеви“, а било их је, чини ми се, десет. У Србији су направили споменике сваком ко је у руку узео сабљу, нож или заставу, а о играним серијама и филмовима са историјским темама да и не говоримо. У све то је уложено много труда, љубави и бриге. А што би се десило да су наши краљеви, кнежеви, владике, вој-

art-monet

Читам новине и након двадесет минута одложим их... отворим један портал, па други... исто. Ништа ми не држи пажњу: бројна су саопштења, најаве, изјаве, одбране, обмане, пријетње, забране и промјене истих. Треба ми мира. Неки други људи. Треба ми нека друга планета. Ако не планета, онда би ми доста била и мала ливада, неђе тамо изнад каквог бријега...

„ПЕРУНИКЕ У МОНЕОВОМ ВРТУ“

Клод Моне, 1900.

сковође, устаници, ратници и хајдуци; или да су наше жене и мајке, ратнице и узданице, кћери и снахе наше... да су сви они имали неки други народ за сабраћу и потомке умјесто нас безбрижних? Пада ми на памет да би се о тој теми најљепше разговарало са Радојем Пајовићем, академиком и доктором историјских наука, човјеком који је био посвећени научник филигранске прецизности. Уз то је знао прелијепо приповиједати, атрактивно и упечатљиво писати, сваку тему зачинити анегдотом или савременом паралелом, не кријући никада грешке

,,својих“, као ни добра дјела оних ,,других“. Због њега вјерујем да је историја наука. Или са књижевником Сретеном Асановићем, велемајстором кратке приче, који је нашу књижевност ослободио комплекса минорности унутар једне велике српскохрватске државе: његове кратке приче су најдужа ода овдашњем човјеку, једнако свирепом колико сломљеном, једнако срећном колико и злурадошћу отрованом. Времена су пролазила, неке навике су опстајале, развукли су се гласи из једног на други вијек, несрећа је увијек била за бунар дубља

од среће, али је среће ипак било. И све је то претекло захваљујући Асановићу. На ливади, на густој, мекој трави из књига, читам наизмјенично Пајовића и Асановића; на бријег и мене мирно небо гледа – одозго сунце свјетлошћу црта сјенке свему. И влатима траве. И мени и свему на планети. Ни тајно ми, танкосјена, осамом не ходиш, па пребол слутим... – суптилни стихови из раније поезије Младена Ломпара, полагано се наслањају на Асановићеве приче, као на топле јастуке; за Пајовићеве записе братски присно пријањају оне касније, сребрне Ломпареве чипке од стихова. И тај Ломпар! Био је бескрајно духовит човјек, а крајње озбиљан пјесник. Рјечитом уздржаношћу је од историјске паучине исплео чврсте нити дубоке дукљанске баштине. Потпуно различити људи уједно у сјећању. Три лијепа човјека, како се у мом крају каже за оне изузетне, сви рођени у прољећно доба, са очима плавим као мирно небо над нама. С прољећа, њих се сјетим. Ето их на истој планети. * Ех, ти, Црна Горо, моја танкосјена љепотице, што ћемо ти ми безбрижни? Кад ништа не ишчитасмо како треба. Нелијепи. Одозго сунце свјетлошћу исцртава сјенке свему. И твоја сјенка над морем лелуја. Хоћемо ли и тебе, као твоје лијепе људе, преболу слутећем оставити? И туђим сјећањима, јединице? 

СВИЈЕТЛА СТРАНА ИСТОРИЈЕ

СЛАВНА ПРОШЛОСТ КАО ПУТОКАЗ ВУКОТА ВУКОТИЋ

К

ад год се говори о култури сјећања подразумијева се прича о жртвама. О неком страдању. Наравно, немам ништа против тога да се обиљежи неки помен на пострадале, ваља се сјећати свих оних који су пали за нашу бољу и свјетлију будућност. Ваља се вјечито клањати онима који су невини положили животе, како се њихова страдања никада више не би поновила. Попут страдања Јевреја у холокаусту или грађана Хирошиме и Нагасакија. Али, са друге стране, имамо у нашој прошлости и лијепих догађаја које треба прослављати и обиљежавати. На које треба указивати и подсјећати управо због здравља нације. Сад се већ понављам, али нема народа који нема славну прошлост. Једни који су били освајачи и господари, а други који су мислили и радили о свом ослобођењу. Међутим, оно што нас дефинише у садашњем тренутку је колико прошлост, толико и наша

перцепција те прошлости. Зато је заиста од велике важности да се слика о прошлости гради на позитивним примјерима, славним догађајима и личностима. Јер на тај начин учимо из њиховог примјера. Па у ренесанси су узимани за узоре античка умјетност, архитектура и философија, оно најбоље из тог периода, а не пагански обичаји и прибијање људи на крстове. Картагина је била исто тако велика поморска сила Медитерана, израсла из феничанске културе, али њихови ужасни обичаји жртвовања дјеце направили су их негативцима Старог свијета. Треба учити на примјерима великих народа. Чувена Сенекина изрека да је историја учитељица живота, мада одавно и од многих компромитована, заиста јесте тачна, када се узме на такав начин. Нијесу Стари Грци само стајали и кукали над својим жртвама и губитком слободе због римских освајања, већ су наставили да шире свој утицај, учење и културу и тако изградили једну симбиотичку грекороманску цивилизацију. Све дотле да су с правом могли рећи да је малена Грчка унијела свијетло културе у дивљи Лацио. Нити су се Чеси предали и утопили у доминантну германску кул-

туру Двојне монархије, иако им је у првој фази Тридесетогодишњег рата изгинуло око двије трећине становништва. Поред свега, Праг је остао центар чешке и западнословенске културе и цијелог словенства. То не значи да су Чеси заборавили своју трагедију и пораз на Билој Хори, већ да су као народ успјели да се издигну изнад свих недаћа, задрже свој језик, културу и обичаје и у најтежим временима. Не смијем ни да замислим како би данас изгледао свијет да су Сједињене Америчке Државе, у децембру 1941. године остале да јадикују над својим губицима из јапанског напада на луку Перл Харбор и повукле се из глобалних дешавања. Да употријебим још једну прежвакану Черчилову крилатицу, како Балкан производи више историје него што то може поднијети. Али та историја има своје велике моменте, дала је многе славне личности, хероје. На нама је, као потомцима, да слиједимо њихове примјере, а не да се затварамо у клаустофобичне буџаке самосажаљевања. Ево данас су свима пуна уста народног хероја Љуба Чупића, примјера стоичког отпора и пркоса, али опет, жртва, му-

чење, окупатор, тлачење. Ми смо побједници тога рата. Ми треба да славимо оне који су као побједници изашли из њега. А ко данас помиње Пека Дапчевића и остале црногорске генерале и друге официре, обичне војнике, партизане, који су изнијели на својим плећима гро НОБ-а. Данас гледамо да их изједначимо са квислинзима. Њихову побједу да замијенимо туђим поразом, па да ćедимо и јаучемо за нечијим тамо жртвама. Да нам се невјесте у црно облаче. Таман смо се били отргли из канџи различитих великодржавних пројеката, ево нас опет, митови, бајке, жртве, кукање. Ваља се уклопити у врли нови свијет. И то баш на начин што ћемо заборавити и избрисати сопствену прошлост. Што ћемо се одрећи славних предака и њиховог хероизма. Што ћемо потријети све оно позитивно и вриједно памћења, што

нас је подигло на љествици цивилизације, међу европским народима. Све то ћемо ставити са стране, како бисмо оплакивали туђе губитке. Јер никакве побједе, ни Цареви лази, ни Круси, ни Мартинићи, Граховци и Вучји долови, нијесу довољни да надјачају имагинарне поразе и жртве небеске. Заиста је право вријеме да се запитамо, да ли нам то у животу треба. Да ли стварно желимо да на такав начин градимо слику о себи и сопственој прошлости. Поред толико славних и великих догађаја, са којима би се дичили и много већи народи, треба да ридамо на туђим грешкама. Или само треба мало да мислимо позитивно. 

redbubble.com

Треба учити на примјерима великих народа... Нијесу Стари Грци само стајали и кукали над својим жртвама и губитком слободе због римских освајања, већ су наставили да шире свој утицај, учење и културу и тако изградили једну симбиотичку греко-романску цивилизацију

7

6. март 2021.

КУЛТУРА СЈЕЋАЊА И УМЈЕТНОСТ

БУЂЕЊЕ УСПОМЕНА Тај напор мисли да продре у прошлост није лагодан јер се одвија уз тегобан процес у којем се мисао суочава са ништавилом заборава. Пруст то тегобно искуство управо означава као сјећање и ништавило у којему каква сличност омогућава да за тренутак ,,можемо избавити, ускрсле, наше мртве успомене“

widewalls.ch

ДИМИТРИЈЕ ПОПОВИЋ

Д

ва појма која чине синтагму култура сјећања су у суштини неодвојива. Један је појам увјетован другим. Култура је незамислива без сјећања, односно сјећање је без културе лишено смисла. То је стога што сјећање налази свој смисао управо у култури а култура кроз сјећање оправдава, боље рећи осмишљава своју сврховитост. Када је дошло до нужног јединства, до тог неопходног прожимања ова два појма? Онда када је човјек постао свјестан своје смртности. Своје пролазности са овога свијета. Култура сјећања почиње онда када је човјек почео сахрањивати своје ближње. Када је имао потребу да трајно обиљежи њихов нестанак, њихову смрт. Та потреба за обиљежавањем мјеста вјечног починка тражила је временом и њено осмишљавање, својеврсну естетизацију меморије. Осмишљавају се гробови, споменици, маузолеји, салаволуци... Култура сјећања нијемо живи у тишини гробљанских амбијената подједнако у појединачним или колективним случајевима од анонимног човјека до неке славне историјске личности или важног, епохалног догађаја… Оно што их спаја у њиховој различитости, што их са стајалишта егзистенције, дакле постојања, чини истим у односу на неумитну темпоралност, на пролазност, на такозвано ,,хронолошко вријеме“ јест управо феномен културе сјећања. Култура сјећања је свеобухватан појам који укључује позитивне и негативне аспекте човјековог пута у осмишљавању своје егзистенције у стварању оног што ће бити означено појмом цивилизација. У афирмацији позитивних начела култура сјећања је такође отпор забораву. Њеној виталности неисцрпну снагу даје перманентна човјекова тежња афирмацији управо тих хуманистичких начела, за апострофирањем добра, дакле оне ,,љепоте” која ће по Достојевском ,,спасити свијет“. Култура сјећања је посебно дјелотворна у домену филозофије и уопште у домену умјетничког стваралаштва. Као таква, култура сјећања постоји пуно прије онога што је као појам ,,културне меморије“ увео њемачки египтолог Јан Асман у осамдесетим годинама прошлог стољећа.

КАТЕГОРИЈА ВРЕМЕНА На проблему сјећања се нужно надовезује вријеме као неминовна категорија. Сјећање јест вријеме које нас одређује према самима себи и према свијету у којем дјелујемо. Вријеме омогућава, односно ствара културу сјећања. Али, поставља се питање какво је то вријеме. Је ли то физичка категорија коју је негирао Ајнштајн. Творац теорије релативитета изричито каже: ,,Лажно је вријеме које смо измислили“. Ако смо га измислили, а без сумње јесмо, јер се у њему потврђујемо или оно у нама и кроз нас, чије је дакле то вријеме? Ко је власник те истовремено појединачне или универзалне категорије у којој егзистирају сјећање и заборав? Проблематизација тог појма културе сјећања толико је сложена и своје је облике изражавања налазила у различитим дискурсима од речених филозофских, као на примјер од Платонове мисли да је вријеме ,,покретна слика вјечности“ па до Сартровог егзистен-

„ПОСТОЈАНОСТ ПАМЋЕЊА“

Салвадор Дали, 1931.

цијалистичког ништавила. ,,Ја сам одбачен, препуштен у садашњост“. Између ове двије одреднице вјечности и садашњости, култура сјећања се испољава у свим својим сложеностима и проблематичним различитостима. Култура сјећања манифестује се од метафизичко религијског проблема као у случају Његошеве Луче микрокозме о човјековом сјећању на преегзистенцију, од кад је због побуне против Бога, кажњен земаљским битисањем: ,,ја сам душе твоје помрачене/ Зрака сјајна огња бесмртнога/ мном се сјећаш што си изгубио“... до Прустовог умакања у чај оног фамозног колачића, мадлен, када та сластица буди мирисе и окусе, који аутору ,,У потрази за изгубљеним временом“ чувају у себи сјећање, очекивање, наду, ,,цијелу зграду успомена“. Али, то буђење успомена, те слике сјећања нијесу само нека угодна евоцирања, како би рекао Бергсон, ,,мелодичног континуитета“. Тај напор мисли да продре у прошлост није лагодан јер се одвија уз тегобан процес у којем се мисао суочава са ништавилом заборава. Пруст то тегобно искуство управо означава као сјећање и ништавило у којему каква сличност омогућава да за тренутак ,,можемо избавити ускрсле, наше мртве успомене“.

ВЈЕЧНО ВРАЋАЊЕ Проблем културе сјећања с овог чувеног Прустовог примјера који је толико значајан за литературу уопште, да не спомињемо Борхеса и његово ,,вјечно враћање“, култура сјећања је, како је наглашено, нужна у ликовној умјетности. Умјетност се великим, да не кажем битним дијелом заснива на сјећању, на осјећању тог сјећања које укључује свјесну димензију ауторовог односа према мотиву којег претвара у умјетничко дјело. Слика Салвадора Далија ,,Постојаност памћења“, односно меморије су-

герира да је нешто заустављено а то нешто је сјећање, дакле сјећање заустављено у времену и простору. Сликар евоцира у надреалистичкој композицији реалистичку слику амбијента у којем је умјетник живио и радио. Тако је у слици пролазности времена вријеме заустављено. Сатови који показују вријеме постају меки облици, губе изворни облик. Растачу се на топлини сунца као, по сликаревим ријечима, француски сир камамбер. Један од три насликана мека сата пресавијен виси преко сухе гране маслине. Слика сна или Далијева омиљена синтагма ,,разгледница сна насликана руком“ у својој сложеној симболици манифестира културу сјећања кроз стање свјесног процеса као ликовног утјеловљења сна. Као што сласт Прустовог колачића медлен умоченог у чај од липе враћа писца из садашњег у прошло вријеме свјесним понирањем у прошлост, свјесним поступком понирања у оно што је било, Далијева слика је производ несвјесног које се културом сјећања отјеловљује у приказ ствар-

ног, свјесно организованог призора, на вријеме, на симболима времена које себе потврђује у пролазности у конкретном постору. Три сата мјере неизмјерљиво, сабирају несабирљиво. Уснула глава неког необичног бића које је својом меком анатомијом положено на тамно жало у медитеранској свјетлости каталонског пејзажа, је биће пролазности преко којег је пресавијен такође меки сат. Само један сат у лијевом углу слике чува свој аутентичан облик. Али на златној површини његовог поклопца као на некој њежној малој механичкој лешини скупљају се мрави. Симбол труљења и распадања.

ПРОИЗВОДЊА ЗЛА ,,Упорност сјећања“ као слика сна је бизарна естетизација културе сјећања сновите стварности, која управо културалним процесом кроз умјетнички сликарски поступак изражава бит о феномену сјећања које човјека чини истовремено интегрисаним и дезинтегрисаним бићем. Из ових условно казано интимистичких, личних, умјетничких искустава, писца

Стваралачка транспозиција Јер, погледамо ли само од рене- цуски неокласицистички слисансе до данас историју умјетно- кар Ж. Л. Давид без Пусена, сти видјет ћемо у којој је мјери Енгр без Рафаела, Делакроа култура сјећања била плодотвор- без Рубенса... Коначно, и дадана за оне периоде који су озна- истички нихилизам као одраз чени специфичностима различи- опшег друштвеног стања и осјетих креативних стилских израза. ћаја безнађа у клими Великог Култура сјећања се кроз ствара- рата, 1916. године, негирао је лачку транспозицију управо очи- саму умјетност. На чему би датовала у умјетничким креација- даизам базирао свој бесмисао ма, инвентивним референцама и осмислио га да нијесу проод класичне до модерне, одно- тагонисти овог авангардног сно савремене умјетности. покрета имали културу сјећаШто би била ренесанса без грч- ња. Дишан се не би изругивао, ко-римске традиције ако не би Леонардовој Мона Лизи нити било културе сјећања, што фран- Пикабија Сезану и Рембранту.

и сликара, култура сјећања добија посебну важност и значење када се односи на друштво у цјелини, када једно умјетничко дјело које је генерирала трагична историјска стварност, постаје својеврсни симбол који управо потиче културу сјећања као облик опомене да се не заборави оно што чини производњу зла. То дјело је Пикасова ,,Герника“, импресивно платно инспирисано бомбардирањем баскијског градића Гернике 1937. године од стране Франкових нацистичких савезника. Ова најпознатија сликарска композиција XX стољећа монументални је фриз страдања, слика умирућег крика, смртног вапаја страдалника што се ослобађа подједнако из рањеног коња и из призора ратне пиета, мајке што у рукама држи мртво дијете. Људска и животињска тијела нијесу приказана у традиционалном облику њихове анатомије. То су тијела оног израза који је обликовало грчевито трагично страдање. На ,,Герници“ све вришти, све је у људском и животињском крику. Чак и свјетиљка, налик каквом свевидећем злом оку, обасјава тај драматични призор својим болно шиљастим зракама. Цијела је ова сцена ратног кошмара приказана у стилизираном каосу у црно бијелим и сивим тоновима, у динамици композиције која још више појачава крик страдалих, крик који, чини се, нема одјека, него као да ишчезава у том трагичном амбијенту ратног разарања, у немоћи сопственог звука. Својим значењем ,,Герника“ надилази догађај који је непосредно проузрочио њен настанак. Управо кроз културу сјећања, ово Пикасово ремек дјело постаје слика универзалног значења, мрачни таблеауx савјести као споменик и опомена нашег времена које је упркос култури и умјетности доминантно обиљежено страдањима, ратним разарањима, логорима, опасним експанзијама национализма и шовинизма бременитима људском несрећом. 

Издавач „Нова Побједа“ д.о.о. | Директор и главни и одговорни уредник Драшко Ђурановић | Уредница Тања Павићевић Лектура Љиљана Крачковић | Уредница фотографије Ивана Божовић | Илустрација Јована Мугоша | Графичко обликовање Марко Милошевић

8

6. март 2021.

ПРИНЦ НАШЕ И СВЈЕТСКЕ ЛИТЕРАТУРЕ: ДАНИЛО КИШ

МИРИСИ, УКУСИ, БОЈЕ Данило Киш је рођен у Суботици, у фебруару 1935, довољно рано да доживи ужасе Другог свјетског рата и да их запамти. О свом дјетињству, он каже: „Прве чулне импресије мог дјетињства потичу из Новог Сада, који се налази неких сто километара јужније од Суботице. Мириси, укуси, боје. Мирис кестеновог цвијета, руже у

Киш, Пекић, Михиз, Селенић, Живорад Стојковић, нијесу умрли од болести, већ од балканске књижевне чаршије, неспособне да процијени и сагледа, али способне да исмије, лажно оптужи и уништи. Недостатак сваке наде, наиме, убија. А ако је то удружено са дубоким увиђањем ствари, као што је то био случај са Кишом, онда је умјетнички живот изузетно тежак, а онај физички скоро немогућ danilokis.rs

Ј

едном, када се читав овај циркус некако заврши, када некакав deus ex machina једног јутра осване пред нашим вратима, без обзира да ли ће то бити на овом или оном свијету, мораћемо да одговоримо на питање: како нам се збио Балкан и балканска трагедија, коју пјесници лоше дефинишу као рапсодију, историчари као нужност, а светина као усуд? И гдје је био почетак овом бескрајно спором пропадању које бисмо тачније могли дијагностификовати као труљење. Одговор ће, нажалост, бити једноставан. И од те једноставности неки ће полудјети, неки ће се засмијати, а неки се више никада неће насмијати. Узрок свему овоме, наиме, ми смо сами. А трагедија тоталитаризма је и у томе што полако, али сигурно, брише критеријуме и уништава оне најбоље. Оне са макар мрвом божанског у себи. Киш, Пекић, Михиз, Селенић, Живорад Стојковић, нијесу умрли од болести, већ од балканске књижевне чаршије, неспособне да процијени и сагледа, али способне да исмије, лажно оптужи и уништи. Недостатак сваке наде, наиме, убија. А ако је то удружено са дубоким увиђањем ствари, као што је то био случај са Кишом, онда је умјетнички живот изузетно тежак, а онај физички скоро немогућ. О себи, неколико година пред смрт, је писао: „Ја сам писац бастард, доспео ни од куд. Нисам јеврејски писац као мајстор Сингер. Јевреји су у мојим књигама само литерарност, онеобичавање у значењу руских формалиста (остраненије). Пошто је свет Јевреја из Централне Европе један потонули свет, бивши свет, и као такав смештен у простор стварно-нестварног. Дакле у простор Литературе. А нисам ни писац - дисидент. Можда писац Средње Европе, ако то ишта значи. Да није било мојег порекла, питам се које бих разлоге имао да се бавим књижевношћу?“

ма Богу (читавог живота тврдио је да је атеиста, а живио је моралније и чистије од свих вјерника).

ПУТ ДО ГУБИЛИШТА

вази, камилице, машинског уља у механизму шиваће машине, очеве цигарете, колоњске воде на врату моје мајке, чисте креветнине, мокраће, мушеме на столу, кафе, сапуна... Укус рибљег зејтина, меда, беле кафе, цимета, дрвених бојица, лепка, мастила, хартије, бомбона, крви из прста, јодне тинктуре, сирупа против кашља...“ У петој години, крштен је у Успенској цркви... „Свештеник ми сипа воду на теме, ја тражим погледом своју мајку која ме за час препустила бризи крсног кума; мирис тамјана, запевање свештеника, треперење свећа, лица светаца на иконама“. По мајци, Киш је Црногорац. По оцу - Јеврејин. Преци Кишове мај-

ке били су ратници, а једна од његових баба по мајци још живи у легенди као амазонка која је посјекла главу Турчина - насилника. Кишови преци по оцу презивали су се Кохн (што долази од Кохен, од којег потиче изгледа и титула хазарских краљева - коган). Неки од Данилових чукунђеда био је рабин. На основу алузија у писмима Кишовог оца, његови су преци доспјели у Мађарску, као трговци гушчјим перјем, по свој прилици из Алзаса, одакле су протјерани. Двије опречне, жестоке крви, сукобиле су се у њему. Од Црногораца је наслиједио снагу да издржи Балкан, од рабина склоност ка спекулативности, љубави и гнијеву преjutarnji.hr

САЊА ДОМАЗЕТ

ЧОВЈЕК КОГА ЈЕ БОЛИО ЖИВОТ

Други свјетски рат је доба које је одредило његову даљу судбину. „Постојали су извесни предзнаци, а пре свега наше учестале промене адресе. Селећи се из једне улице у другу, из бољег стана у све гори, мој отац није следио само логику свога финансијског краха, него се пре свега, понадао, да ће тиме успети, са мало среће, да прође за аутентичног аријевца“. Киш памти дан кад је његов отац први пут одведен на губилиште. ,,Панорама залеђеног Дунава... У леду је, као засечена у стаклену масу, пробијена велика рупа; преко рупе пребачена је даска транпулине. Наоколо војници; на брковима им се нахватала слана, из ноздрва им избија пара. Из правца кабина појављује се одједном једна млада жена, гола; држи за руку девојчицу. И девојчица је гола. Кожа им је црвеномодра од хладноће. Војници их гурају на даску транпулине. Пуцају им у теме или их пробадају бајонетима. Жртве падају у тамнозелену воду Дунава. Један их цивил гура чакљом под лед...“ Кишов отац је тога дана остао жив, захваљујући неком чуду, а то чудо састојало се у томе што се рупа у леду била зачепила од лешева. Тај технички проблем успорио је егзекуцију. Но, смрт ће га ипак стићи. Одведен је у Аушвиц, 1944. одакле се никада није вратио. Са оваквим сјећањима, Данило Киш могао је само двије ствари: да полуди или да их преради у умјетност. Он је учинио ово друго. Његов отац појављиваће се као јунак његових прича за дјецу и осјетљиве, ,,Рани јади“, а биће и главни лик романа ,,Башта пепео“, он и његова жута звијезда, која ће стајати чврсто пришивена на његовом героку.

ДРУГИ СВИЈЕТ Послије рата, Киш учи гимназију на Цетињу, тамо кише падају мјесецима, или се то тако њему чинило. Остајао је у кући и завлачио се у библиотеку. Свијет литературе лагано се отварао пред њим. Послије мука у којима је умрла његова мајка, није више могао да вјерује у Бога. Тако је литература остала једино мјесто гдје је све могуће, категорија времена и његове паклене особине - пролазности, била је побијеђена. У његовим књигама, мириси дјетињства поново ће оживјети истим или јачим ароматом, његов отац ће бити поново жив, а тај свијет којим је бивао окружен као дијете, чулан, живо обојен и бескрајно драгоцјен а болан, несигуран, опет ће треперити у некој другој, вјечитој, литерарној димензији. Студира свјетску књижевност. Преводи. Учи. Његов студентски живот су дани боемије. Београдске бијеле ноћи. Преводи са мађарског, француског и руског, Ендреа Адија, Цветајеву, Аполинера, Кеноа, Јесењина, Блока, Молијера, Жана

Жута звијезда Данило Киш није носио жуту звијезду. Но, како је закон предвиђао да у мјешовитим браковима син буде сматран припадником очеве, а кћи мајчине вјере, његова је мајка сашила на својој сингерици двије Давидове звијезде, једну већу и једну мању, употријебивши за то остатке жуте јорганске свиле. ,,Стајали смо пред њом, мој отац и ја, укрућени као на проби одела, а она је, са чиодама међу уснама, премештала звезде горедоле по реверима наших капута. Да ли је мој отац смогао храбрости да у мом случају пређе преко наредбе власти или је, захваљујући мом крштењу успео да нађе рупу у закону, не знам. Та жута звезда налик на маслачак, још дуго је стајала у фиоци шиваће машине међу шареним концима, крпицама и дугмадима; но, осим тога дана, на ,,генералној проби“, никада је више нисам ставио“.

Иполита Тисерана... Од самог почетка, Киш је писао само о својим опсесијама... „Опседнут сам искуством из детињства, холокаустом, нестанком оца, успоменама на ратно детињство. Морао сам да се ослободим те опсесије. Зато сам писао. А када се педесетих, шездесетих година почело говорити о комунистичким концентрационим логорима - Гулазима - чије су постојање француски интелектуалци негирали, тада сам постао опседнут том темом. Данима и ноћима сам о томе дискутовао. Из те опсесије настала је „Гробница за Бориса Давидовича“. А са годинама је почела да ме опседа смрт у виду Ероса и Танатоса. Та опсесија је пре свега присутна у мојој последњој књизи ,,Енциклопедија мртвих“.

ДОБРО ОБАВЉЕН ПОСАО Без обзира на Кишов велики таленат, високу ерудицију и сјајне књиге, овдашња књижевна јавност не прихвата Киша. Поред њега, дјела већине тзв. и самозваних писаца дјелују - минорно. Он живи на релацији Београд - Париз. Пише. Стиче награде и свјетску славу. У причи ,,Енциклопедија мртвих“, по којој је читава збирка и добила име, отац главне јунакиње, у моменту кад се у њему развија злоћудна болест, почиње да на зидовима слика чудесне цвјетове (ефлорација). У данима док је Киш писао ту приповјетку, исти процес почео је да се одвија и у њему. Неколико недјеља прије но што је умро, у штампи се појавила његова пјесма посвећена Мири Траиловић, која је тих дана преминула: „Како добро обављен посао, смрти... Као да ти не бисмо веровали на реч...“ Пред његову смрт, питали су га: „Шта те боли?“ „Живот“, одговорио је. Принц наше и свјетске литературе двадесетог вијека умро је једног јесењег дана, у Паризу, када је са кестенова падало лишће. Била је 1989. година. Ни послије смрти, за овдашњу књижевну јавност није остао безопасан. Његова слава расте, а његово дјело је живље него икад. У београдским кулоарима то се објашњава чињеницом да има ко да се брине о његовој књижевној заоставштини, што је чистокрвна малициозност, удружена са глупошћу и завишћу. Истина је да ова средина ничим није заслужила ни Киша ни њему сличне. Мир твојој дивној, дјечачкој души, Данилушка. Твоја је срећа што не видиш ово што ми гледамо сада. 