Dnevni list Pobjeda 04.09.2021.

Subota, 4.septembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 20041 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

BLIZU CRNOG REKORDA: Raste broj preminulih i hospitalizovanih od kovid infekcije, najbliži brojkama iz marta

Korona odnijela još 15 života, šesti u svijetu po broju umrlih, a treći po broju zaraženih STR. 9.

Službe bezbjednosti raspolažu nizom informacija koje upozoravaju na mogućnost incidenata na Cetinju S. VASILJEVIĆ

,,SVE JE POD KONTROLOM“: Vijeće za nacionalnu bezbjednost nakon pet časova preglasavanjem odbilo prijedlog ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića da se otkažu sva dešavanja na Cetinju

Konačnu odluku donosi Beograd

STR. 2. i 3.

» Uprkos apelima domaćih političkih

aktera, prenebregavajući međunarodna upozorenja iz Brisela, Vašingtona, čak i UN, Vlada Crne Gore je odlučila da ignoriše procjenu vlastitih bezbjednosnih službi. To faktički znači da će konačnu odluku hoće li ustoličenje biti na Cetinju ili u Podgorici donijeti – zvanični Beograd?!

» Ministar Sekulović:

Ukoliko se desi da se izgubi jedan život, znam što mi moral nalaže Odgovor Socijaldemokrata Sekuloviću: Podnesite ostavku ako nije uvažena vaša bezbjednosna procjena

»

Srpski ekstremisti raspoređeni u Manastiru, grupe spremne čekaju i u Podgorici Goran Colić, načelnik Pete uprave BIA (srpska Bezbjednosno-informativna agencija) čiji je zadatak prisluškivanje i tajno praćenje, uveden je ilegalno u Crnu Goru – potvrdilo je Pobjedi više izvora iz crnogorskog bezbjednosnog sektora STR. 4.

Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava saopštilo da im nije tražena saglasnost za raspisivanje potjernice za vođom škaljarskog klana

Jovana Vukotića ipak ne traže na međunarodnom nivou

STR. 11.

Pozvao Vladu da ne krši Zakon, a sud da odbaci prekršajne prijave

D. MALIDŽAN

Član Savjeta AZLP Muhamed Đokaj reagovao na činjenicu da inspektori kažnjavaju zbog neposjedovanja kovid potvrda

STR. 10.

Partijske igre oko mjesta direktora Agencije za civilno vazduhoplovstvo

Crna Gora može izgubiti rukovodeće funkcije u evropskim institucijama STR. 6. i 7.

2

Politika

Subota, 4. septembar 2021.

,,SVE JE POD KONTROLOM“: Vijeće za nacionalnu bezbjednost nakon pet časova preglasavanjem o unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića da se otkažu sva dešavanja na Cetinju

Konačnu odluku donosi PODGORICA - Vijeće za nacionalnu bezbjednost odbilo je juče preglasavanjem prijedlog ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića da se otkažu sva dešavanja na Cetinju 5. septembra – najavljeno ustoličenje mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića i protest građana koji je najavljen tim povodom, saznaje Pobjeda.

Konjević: Abazovi odgovornost, neka Da je bilo preglasavanja na Vijeću potvrdio je i član Odbora za bezbjednost i odbranu Raško Konjević.

-Ako koordinator bezbjednosnih službi Dritan Abazović ne uvaži procjene nadležnih institucija čije rukovodioce je on birao, onda je odgovornost u njegovim rukama.

To što je ponizio stav Glavnog odbora sopstvene partije pokazuje da je njemu poziv sa Dedinja važniji od onog sa Cetinja, napisao je Konjević na Tviteru.

Prema njegovim riječima, i pored izrazito negativnih procjena nadležnih službi bezbjednosti Dritan Abazović nije podržao razuman prijedlog resornog ministra Sergeja Sekulovića da se otkažu sva dešavanja na Cetinju.

-Glasanjem na Vijeću, uz izdvojena mišljenja, Dritan Abazović je preuzeo političku i ličnu odgovornost, dodao je Konjević.

Više izvora naših novina je saopštilo da je Sekulović prijedlog iznio nakon što je obavještajno-bezbjednosni sektor u analizi dao procjenu da će ,,teško biti izbjegnuti ozbiljni incidenti na Cetinju zbog postojanja više ekstremističkih grupa“.

VELIKA OPASNOST

Sjednica Vijeća je trajala punih pet sati, a izvori našeg lista govore da objedinjeni izvještaj crnogorskih bezbjednosnih službi nedvosmisleno ukazuje na realnu opasnost da dešavanja na Cetinju povodom ustoličenja mitropolita Crkve Srbije izmaknu kontroli i prerastu u nemire koji bi mogli da destabilizuju situaciju u Crnoj Gori.

Procjene policije i ANB-a koje je iznio ministar Sekulović, kako ističu naši izvori, pokazuju da će se na ulicama Cetinja već u subotu okupiti više od deset hiljada ljudi, revoltiranih namjerama SPC da se, uprkos apelima i upozorenjima, ceremonija ne izmjesti iz prijestonice. Očekuje se, takođe, da će velike kolone automobila iz više pravaca iz raznih krajeva Crne Gore, sa sjevera i Primorja, tokom 4. septembra organizovano pristizati na Cetinje, pa bi bilo kakva ozbiljnija intervencija saobraćajne policije ili pokušaj zadržavanja građana,

ODBIJEN PRIJEDLOG SERGEJA SEKULOVIĆA: Sjednica Vijeća za nacionalnu bezbjednost

Uprkos apelima domaćih političkih aktera, prenebregavajući međunarodna upozorenja iz Brisela, Vašingtona, čak i Ujedinjenih nacija, Vlada Crne Gore je odlučila da ignoriše procjenu vlastitih bezbjednosnih službi. To faktički znači da će konačnu odluku hoće li ustoličenje biti na Cetinju ili u Podgorici donijeti – zvanični Beograd?! mogla da dodatno podgrije ionako uzavrele strasti.

Skupovi kojima prisustvuje više hiljada ljudi, bez obzira na sadržaj političkih poruka – čak i da nije riječ o protestnim okupljanjima, čak i da vlada pozitivna atmosfera – nose određenu dozu rizika.

Cerović: Ova vlast neće kompromis, ona bukvalno hoće rat Publicista Rajko Cerović ocijenio je kako je skup na Cetinju prijavljen i kako su ga prijavili upravo SPC i aktuelna vlada.

- Skup je prijavljen. Naravno, prijavila ga je Srpska pravoslavna crkva i ova vlast. To je tako prijavljeno da ova vlast neće nikakav kompromis. Ona bukvalno hoće rat. Prema tome, neka se niko ne vadi na činjenicu da skup nije prijavljen. On je prijavljen odavna – zaključio je Cerović u kratkoj izjavi za Pobjedu.

No, ključni bezbjednosni problem predstavlja mogućnost sučeljavanja protivničkih političkih opcija. Crnogorska policija raspolaže brojnim informacijama da se nekoliko ekstremnih, radikalnih srpskih grupa organizovalo – ne samo posredstvom društvenih mreža, već i u internoj komunikaciji tzv. pravoslavnih bratstava iz Tivta, Herceg Novog i Nikšića – i da su neki već došli na Cetinje. Prijete provokacijama i neredima.

Operativni podaci ukazali su i da su u ,,odbranu“ SPC i ideje ,,srpskog sveta“ angažovane kriminalne grupe iz Budve, Nikšića i Podgorice, koje su već okupljene na više lokacija.

Neki od njih su se nedavno, bez zazora, pojavili na društvenim mrežama, a oni opasniji su već bili aktivni za Božić ove godine, kada su za njih bila

otvorena i vrata Cetinjskog manastira.

Prema informacijama Pobjede, sve su to bili razlozi da ministar policije predloži da se na Cetinju zabrani održavanje bilo kakvog skupa, zbog zaštite bezbjednosti i stabilnosti u zemlji.

Ministar Sekulović je prije tri dana na radnom doručku sa novinarima već objavio da policija ,,ne može garantovati apsolutnu sigurnost građanima, ali ni novinarima“.

KRIVOKAPIĆEV PRIJEDLOG

Nakon više diskusija, kao i prijedloga Mevludina Nuhodžića da se odmah inicira razgovor sa čelnicima Crkve Srbije, činilo se da su svi članovi Vijeća spremni za dodatne konsultacije.

Izvori Pobjede koji su prisustvovali sjednici saopštili su da

je, na opšte iznenađenje većine, premijer Zdravko Krivokapić presjekao dalje razgovore i stavio na glasanje prijedlog ministra.

Protiv zabrane okupljanja na Cetinju glasali su Krivokapić, potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović, ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić, ministarka odbrane Olivera Injac i predsjednik Odbora za bezbjednost Milan Knežević.

Mišljenje i stavove su nakon glasanja izuzeli ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović i zamjenik predsjednika Odbora za bezbjednost Mevludin Nuhodžić.

Nakon sjednice izdato je saopštenje u kojem nije bilo ni riječi o preglasavanju, a u kojem se navodi da je Vijeće za nacionalnu bezbjednost pozvalo na

Sekulović: Ukoliko se desi da se izgubi jedan život, znam što mi moral nalaže SD Sekuloviću: Podnesite ostavku ako nije uvažena vaša bezbjednosna procjena

Sergej Sekulović

Ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović kazao je da je sjednica Vijeća za nacionalnu bezbjednost događaj koji je zatvoren za javnost i da neće kršiti zakon govoreći o stavovima koje je na njoj iznio.

-Sjednice Vijeća su zatvorene za javnost i od mene toliko. Kršiti zakon neću. Apelujem na sve učesnike okupljanja, volite Crnu Goru i čuvajte jedni druge. Ništa nije vrijedno ljudskih života, pogotovo ne zbog političkih razlika, naveo je ministar na Tviteru.

MUP će, uvjerava, sve

uraditi da skupovi prođu mirno.

-Vjerujte nam na riječ. Čuvaćemo vaša ustavna prava i slobode. Ukoliko se desi da se izgubi jedan život, znam što mi moral nalaže. Ako je to u tom slučaju uopšte i važno, poručio je Sekulović.

Funkcioner Socijaldemokrata Miloš Čelanović pozvao je ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića da javnost upozna sa bezbjednosnom procjenom i njegovim, odnosno stavom MUP-a, oko (ne)održavanja oba događaja na Cetinju 5. septembra.

-Javnost mora da zna da li su premijer i potpredsjednik Vlade uvažili procjenu nadležnog ministra o bezbjednosti odr-

žavanja navedenih događaja. Ministre, ukoliko nisu uvažili Vaše, bezbjednosne procjene nadležnih organa, uradite ono što je jedino ispravno, podnesite ostavku, jer se bezobrazno igraju sa Vašim ličnim i profesionalnim integritetom. Pokažite da Vam je interes građana Crne Gore bitniji od interesa premijera i vicepremijera.

Pokažite sa ste Vi crnogorski ministar u crnogorskoj Vladi, a ne kao oni što pokazuju da su nedostojne sluge tuđih interesa usmjerenih na urušavanje građanskog mira, koji je temeljna vrijednost Crne Gore.

Ovo više nije stvar koja se može pokriti sa dvije-tri čašice alkohola, istakao je Čelanović.

smirivanje tenzija i očuvanje mira i sigurnosti u Crnoj Gori pred ustoličenje mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve Joanikija, 5. septembra na Cetinju.

- Vijeće za nacionalnu bezbjednost izražava zabrinutost zbog stanja bezbjednosti, u susret najavljenim javnim okupljanjima, te je izdalo smjernice organima obavještajno-bezbjednosnog sektora Crne Gore da pojačaju koordinaciju u cilju očuvanja ustavnog poretka i zaštite Ustavom predviđenih prava i sloboda – navodi se u saopštenju za javnost nakon sjednice koja je trajala pet sati, a kojom je predsjedavao predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić.

Piše i da su članovi Vijeća upoznati sa posljednjim procjenama bezbjednosti Agencije za nacionalnu bezbjednost i Uprave policije.

- Apelujemo da svi društvenopolitički akteri, predstavnici medija, kao i svi građani, daju doprinos smirivanju tenzija – saopšteno je nakon sjednice Vijeća.

KAKO VUČIĆ KAŽE

Nemušto saopštenje ne može da sakrije realnu sliku: odbacivanjem prijedloga ministra unutrašnjih poslova, vlast predvođena Krivokapićem i Abazovićem je ustvari pokazala da odluke ne donose samostalno.

Uprkos apelima domaćih političkih aktera, prenebregavajući

UN i EU: Dajte svoji doprinos smirivan Iz kancelarije Ujedinjenih nacija u Crnoj Gori i Evropske unije u Briselu su izrazili zabrinutost zbog rastućih tenzija, retorike podjela i netolerancije: -Pozivamo sve, a posebno one na pozicijama autoriteta i uticaja, da svojim primjerom daju direktan doprinos smirivanju tenzija i izgradnji povjerenja, saopštio

Politika

Subota, 4. septembar 2021.

Počeo svenarodni crnogorski zbor na Cetinju

odbilo prijedlog ministra

Beograd

vić preuzeo a dođe na Cetinje Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović u reagovanju na izjavu Konjevića saopštio je da su u pitanju ,,neistiniti navodi“.

-Neistinite tvrdnje i jeftin pokušaj zamjene teza. Ovakva mu je svaka istina. Očigledno da mu krajnji cilj nije očuvanje mira i bezbjednosti građana, već podizanje tenzija, huškanje i širenje dezinformacija, napisao je Abazović na Tviteru. Tvit Abazovića izazavao je reakciju Konjevića koji je pozvao lidera Ure da održi riječ i dođe u nedjelju na Cetinje.

-GO Ura i cetinjska Ura su tražili da se ustoličenje ne održi na Cetinju. Dritan kaže neisti-

na. Procjene nadležnih službi negativne, Dritan kaže neistina. Objavite procjene. Tebi su izgleda samo ,,jeftini“ životi Cetinjana i građana Crne Gore.

Dođi na Cetinje, dao si riječ, poručio je Konjević na Tviteru.

Raško Konjević

Član Vijeća za nacionalnu bezbjednost Mevludin Nuhodžić predložio je tokom sjednice da, u cilju očuvanja mira i stabilnosti u Crnoj Gori, premijer i čelnici iz bezbjednosnog sektora razgovaraju sa crkvenim poglavarima o izmještanju ili odgađanju obreda ustoličenja mitropolita Joanikija.

-Mir nema cijenu. Nijedan događaj politički, vjerski i građanski nije toliko važan da ugrozi mir. Svima nam je jasno da su tenzije podignute u Crnoj Gori i da su ozbiljna prijetnja miru.

Neophodno je naći kompromisno i mudro rješenje.

Rekao sam da cijenim da bi premijer i čelnici iz bezbjednosnog sektora trebali da razgovaraju sa crkvenim poglavarima o izmještanju ili odlaganju crkvenog obreda. Prihvatanje ovog prijedloga ne bi bila ničija pobjeda i ničiji poraz. To bi bila pobjeda odgovornosti i kapital za razgovor i dogovor u parlamentu o pomirenju – kazao je za Pobjedu Nuhodžić, koji je potpredsjednik Vijeća iz redova opozicije (DPS).

On smatra da podjele vode Crnu Goru ka periferiji Evrope i da se ne smije gajiti vjerski i nacionalno podijeljeno društvo, jer, kako je istakao, za državu i za vjeru ne može ništa biti iznad ljudskih života.

-Ovako podijeljeni smo na putu koji vodi na periferiju Evrope i na put bez perspektive. Ne smijemo gajiti vjerski i nacionalno podijeljeno društvo, moramo da iz prošlosti izvlačimo ono što je putokaz i nauk za budućnost i poštovanje univerzalnih ljudskih prava građanske i sekularne države.

Za državu i za vjeru ne može ništa biti iznad ljudskog života – ocijenio je Nuhodžić.

jim primjerom nju tenzija je rezidentni koordinator Ujedinjenih nacija Piter Lundberg, u ime tima UN u Crnoj Gori.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero poručila je da je izazivanje etničkih i vjerskih podjela i netolerancije ,,opasno za sigurnost i dobrobit svih građana“ i apelovala na sve da ne podižu tenzije.

CETINJE – Svenarodni crnogorski zbor koji je organizovala Crnogorska pravoslavna crkva počeo je sinoć na Cetinju, a održavaće se i danas.

U okviru zbora organizovan je muzički program i narodno veselje, a prisustvovao je veliki broj građana sa Cetinja i cijele Crne Gore. Među okupljenima su bili i pojedini političari, među kojima je i poslanica Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović Stanković.

Zbor se održava u znak protesta ustoličenju mitropolita crnogorsko-primorskog Crkve Srbije Joanikija Mićovića u nedjelju u Cetinjskom manastiru.

U znak podrške Crnoj Gori na Cetinje je juče stigao i predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak. On je ranije izjavio da će doći u cr-

Mirni protest građana zbog ustoličenja mitropolita Crkve Srbije u Cetinjskom manastiru nogorsku prijestonicu da podrži protest građana, ističući da je ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju direktna provokacija.

- Ovo je direktna provokacija da se napravi zlo u Crnoj Gori, vjerovatno će doći do uvođenja vanrednog stanja i sva odgovornost je na Joanikiju. Biće skup, i to ne jedan, što je jako opasno. Dok sam živ neću odustati od pravde i borbe. Srbi nijesu protiv Crne Gore i to uvijek treba imati na umu - kazao je ranije Čanak.

D. M.

Skup na Cetinju

Građanska inicijativa 21. maj organizovala tribinu povodom najavljenih događaja u prijestonici

Nuhodžić: Za državu i za vjeru ne može ništa biti iznad ljudskog života

međunarodna upozorenja iz Brisela, Vašingtona, čak i Ujedinjenih nacija, Vlada Crne Gore je odlučila da ignoriše procjenu vlastitih bezbjednosnih službi.

To faktički znači da će konačnu odluku hoće li ustoličenja biti na Cetinju ili u Podgorici donijeti – zvanični Beograd?!

3

Logično je očekivati da bez pozitivne bezbjedonosne procjene patrijarh srpski Porfirije, koji 4. septembra dolazi u Podgoricu, neće putovati dan kasnije za Cetinje.

Pitanje je, međutim, da li će za rasplet situacije 5. septembra biti odlučujuća logika ili politički interes.

Jer, za zvanični Beograd, koji suštinski komanduje Srpskom pravoslavnom crkvom ali i utiče na odluke crnogorske vlasti, ustoličenje na Cetinju bio bi simbolički dokaz da se ostvaruje strategija ,,srpskog sveta“ i da vlast u Podgorici ne može ili neće da se tome suprotstavi.

Ta imperijalna logika, pokazalo se to od 30. avgusta i ,,osvježenja“ u Crnoj Gori, ne brine mnogo za posljedice. Ili moguće žrtve. Naročito ako nijesu njihove.

N. ZEČEVIĆ/ D. ĐURANOVIĆ

Ustoličenje na Cetinju je isključivo politički, a ne vjerski događaj PODGORICA – Ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju je političko, a ne vjersko pitanje kojim se želi poniziti građanska Crna Gora, a za sve eventualne incidente koji budu pratili taj događaj biće odgovorni isključivo Vlada, premijer, ministar unutrašnjih poslova, direktor ANB-a i Uprave policije, poručeno je juče sa tribine Građanske inicijative 21. maj održane u Podgorici.

Predsjednik Sajveta tog pokreta Miodrag Miko Živković istakao je da politički karakter ustoličenja na Cetinju prije svega potvrđuje činjenica da je odluka o tome donijeta u Beogradu, a ne u Podgorici.

- Crkva Srbije je parapolitička, a ne vjerska organizacija koja je učestvovala na izborima, koja je birala Vladu i koja sada vodi kadrovsku politiku te Vlade. Da su vjerska organizacija, ne bi pravili ustoličenje na Cetinju nego bi to uradili u Podgorici. Oni tim ustoličenjem dovode u pitanje mir i bezbjednost u Crnoj Gori smatra Živković.

SAMO JEDAN IZBOR

On je dodao i da Crna Gora ima samo jedan izbor, a to je da zabrani najavljeno ustoličenje na Cetinju.

- Tako Crna Gora 5. septembra neće imati nikakav problem.

Država mora da zaustavi uzrok, jer onda nema ni reakcije ni posljedica - kazao je on. Živković je rekao i da će članstvo GI ,,21. maj“ u nedjelju

Crkva Srbije je parapolitička, a ne vjerska organizacija, koja je učestvovala na izborima, koja je birala Vladu i koja sada vodi kadrovsku politiku te Vlade. Da su vjerska organizacija, ne bi pravili ustoličenje na Cetinju nego bi to uradili u Podgorici. Oni tim ustoličenjem dovode u pitanje mir i bezbjednost u Crnoj Gori – smatra Miodrag Živković biti na Cetinju da bi podržali najavljene građanske proteste i poručio da taj skup treba da protekne u demokratskoj i građanskoj atmosferi.

- Niko tamo ne ide sa namjerom da bude bilo kakvog nereda. Tog dana ćemo biti na strani moderne, sekularne i antifašističke Crne Gore - kazao je Živković. Član savjeta GI ,,21. maj“, advokat Nikola Belada pozvao je sve građane Crne Gore da skup na Cetinju protekne u „demokratskom i nenasilnom postupanju“.

- Nasuprot nas stajaće sila koja može odmah da nas uništi.

Apelujem na sve da ne dozvole da budu isprovocirani nego dostojanstveni kao što je Cetinje bilo odvajkada - poručio je on.

Dokaz da SPC u Crnoj Gori postoji tek od 1920. godine Advokat Nikola Belada pokazao je na jučerašnjoj tribini dokument do koga je, kako je rekao, došao na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama i koji dokazuje da SPC u Crnoj Gori postoji tek od 1920. godine.

- Našao sam dokument u kome se Eparhiji budimljanskonikšićkoj priznaje osnivanje od 1920. godine, državni organ je izdao uvjerenje da su oni osnovani 1920. godine - rekao je Belada na jučerašnjoj tribini.

Upozorio je i da će, ukoliko ustoličenje na Cetinju protekne bez građanskog otpora, sljedeći potez biti postavljanje kapele na Lovćenu.

- Očigledno je da se ovim želi pokazati moć za daljim potezima. Mi smo u fazi kolektivnog ludila i to je cilj, a mladi su posebno stradali – upozorio je Belada.

NOVA ENERGIJA

Član Savjeta GI ,,21. maj“ Rade Bojović uvjeren je da će skup na Cetinju pokazati „obnovljenu Crnu Goru sa novom energijom koja će državu, već na narednim parlamentranim izborima, vratiti tamo gdje joj je mjesto“.

- Nova vlast nas tjera da ponovo rješavamo pitanja za koja smo mislili da su iza nas - kazao je Bojović i dodao da je aktuelna Vlada u prvoj godini mandata državu uspjela da udalji sa njenog evropskog puta.

Bojović je upozorio i da ima saznanja da će biti pokušana suspenzija prava na mirno okupljanje.

- Ukoliko budu išli u tom pravcu, neka znaju da se nose sa tom vrstom odgovornosti. U Crnoj Gori ima dovoljno onih koji razumiju o čemu se radi i

neka nemaju iluzija da će moći da prodaju zamjenu teza da crnogorski nacionalizam juriša na časne sveštenike crkve Srbije i Vladu koja ne može da garantuje bezbjednost građanima. Ta vrsta političkog spina neće proći, jer je takav konstrukt u posljednje tri decenije doživio toliko poraza da mu slijedi jos jedan krupan poraz - rekao je Bojović uz ocjenu da se „ovo ne tiče samo Cetinja već cijele Crne Gore“.

I član Savjeta GI ,,21. maj“ Aleksandar Saša Zeković ističe kako aktuelna Vlada privileguje SPC u odnosu na druge vjerske zajednice.

- Ova Vlada od početka mandata ima odbojan i neprijateljski odnos prema Crnogorskoj pravoslavnog crkvi. SPC se ne može pripisati subjektivitet koji nesporno pripada drugoj vjerskoj zajednici. Vlada do danas nije pokazala ni minimalnu volju da započne rješavanje crkvenog pitanja u Crnoj Gori. Vlada se opredijelila da kontinuirano degradira CPC, a privileguje SPC – rekao je Zeković.

On je zaključio i kako Vlada nosi isključivu odgovornost za politički i bezbjednosni trenutak u kome se Crna Gora trenutno nalazi. Đ.ĆORIĆ

4

Politika

Subota, 4. septembar 2021.

Službe bezbjednosti raspolažu nizom informacija koje upozoravaju na mogućnost incidenata na Cetinju

Srpski ekstremisti raspoređeni u Cetinjskom manastiru, grupe spremne čekaju i u Podgorici

Pobjedi je ovu informaciju potvrdilo više izvora iz bezbjednosnog sektora, a kako objašnjavaju, cilj im je da na taj način „daju povod policiji da reaguje“ i izazovu haos.

- To bi bio povod, prije svih srpskim medijima, da satanizuju crnogorske građanske snage i diskredituju protest – objašnjavaju naši sagovornici.

EKSTREMISTI

Već nekoliko dana, prema navodima izvora Pobjede, desetine muškaraca, uglavnom iz kriminalnog miljea, nalaze se u Cetinjskom manastiru.

Osim toga, kako kažu, dio prosrpskih ekstremističkih snaga stacioniran je u Podgorici, a navodno su smješteni u Zagoriču. Prema riječima naših izvora, njihov zadatak je da ako dođe do većih sukoba budu podrška u Podgorici ili se, za slučaj potrebe, nekako prebace na Cetinje.

Izvori Pobjede iz bezbjednosnog sektora trvde da je i u Nikšiću spremno stotinjak srpskih ekstremista koji bi tokom noći između petka i subote trebalo da budu prevezeni do Cetinjskog manastira. Tvrde i da su im plaćene dnevnice, te da im je Crkva Srbije obezbijedila i smještaj i hranu. Neki od njih, navodno, juče su prebačeni u Podgoricu, u jednu kuću odakle će se zaputiti ka crnogorskoj prijestonici.

Sve ove informacije, kažu naši sagovornci, imaju bezbjednosne službe, i više od toga, ali političari su odlučili da zanemare upozorenja da je ustoličenje Joanikija Mićovića u Cetinjskom manastiru događaj koji nosi ogroman bezbjednosni rizik i mogućnost da može doći i do nereda većih razmjera.

Objavili smo već da je direktor Opšte bolnice Cetinje Vladimir Pavićević, nakon sastanka sa predstavnikom Uprave policije, u četvrtak donio odluku da zbog mogućnosti incidenata na Cetinju i povećanog prijema pacijenata, te radi bezbjednosti hospitalizovanih, ali i bolničkog osoblja, do nedjelje, 5. septembra, na kućno liječenje budu otpušteni svi bolesnici za koje je to moguće, kako bi tog dana bilo što više slobodnih kreveta u ovoj ustanovi.

U Upravi policije Pobjedi je, međutim, rečeno da to nije za-

Prema navodima izvora Pobjede, već nekoliko dana desetine muškaraca, uglavnom iz kriminalnog miljea, nalaze se u Cetinjskom manastiru. Osim toga, kako kažu, dio prosrpskih ekstremističkih snaga stacioniran je u Podgorici, navodno su smješteni u Zagoriču S. VASILJEVIĆ

PODGORICA – Postoje ozbiljne indicije da su ekstremne prosrpske snage pripremile scenario za izazivanje incidenata tokom ceremonije ustoličenja mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića u Cetinjskom manastiru, sjutra, 5. septembra, tako što bi se obučeni u majice sa crnogorskim nacionalnim i državnim obilježjima priključili protestu koji organizuju građani i građanke Cetinja i u nekom trenutku pokušali da probiju blokade i pokušaju upad u Manastir.

Policija juče kontrolisala vozila na ulazu u crnogorsku prijestonicu

htijevano od Pavićevića, već da je organizovan sastanak na kojem je on samo obaviješten da će u nedjelju na Cetinju biti organizovan neprijavljeni skup sa visokim rizikom i da bolnica organizuje rad u skladu s takvom informacijom.

- Odluku sam donio iz razloga bezbjednosti pacijenata i bolničkog osoblja i da kapaciteti bolnice budu spremni za eventualni prijem pacijenata ako bi došlo do nečega. Imaćemo i pojačanu pripravnost osoblja čitavog dana – kazao je Pavićević Pobjedi.

Izvori Pobjede bliski građanima Cetinja koji će se okupiti 5. septembra kako bi izrazili protest zbog ustoličenja episkopa Crkve Srbije Joanikja Mićovića u Cetinjskom manastiru ističu da „nikome od snaga koje su okupljene oko ideje protesta ne pada na pamet da toga dana imaju Manastir kao metu“.

- Mićović, kad bude ustoličen u Hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, kao i do sada boravće i u Cetinjskom manastiru. Mi samo želimo da pošaljemo poruku da ne pristajemo na okupatorski čin njegovog ustoličenja u našoj svetinji – kažu oni.

Plan policije

Poruke iz Nikšića

Izvori Pobjede iz bezbjednosnih službi rekli su nam da je napravljen plan prema kojem će biti uspostavljeni kontrolni punktovi na izlazima iz svih gradova.

- Plan je da se zaustavljaju i kontrolišu lica i vozila sa crnogorskom ikonografijom i tražiti osnov za njihovo zadržavanje u policijske stanice, kako bi spriječili da stignu na Cetinje – tvrde naši sagovornici.

Ističu da će glavne saobra-

ćajnice prema Cetinju iz Podgorice, Budve, Kotora, Nikšića i Danilovgrada biti „pokrivene operativom i uniformisanom policijom“, te da će, osim ovih, biti „pokriveni“ i sporedni putevi.

- Angažovanje policije naloženo je danas od 15 sati do daljnjeg – kažu naši izvori i tvrde da se „veliki dio policije ne slaže sa datim instrukcijama, ispoljavaju nezadovoljstvo“.

Dodaju da je policajcima saopšteno da moraju biti angažovani svi i „u civilu i uniformisani“, te da imaju

Cetinjanima će podršku pružiti i građani i građanke iz ostalih krajeva Crne Gore koji se od juče okupljaju u Prijestonici, a dolazak su najavili i iz većine opozicionih partija.

Uz crnogorske građane stao je i predsjednik države Milo Đukanović koji je saopštio da će se pridružiti protestnom skupu ako crnogorske vlasti i Crkva Srbije budu istrajne da se ceremonija ustoličenja Joanikija Mićovića obavi u Cetinjskom manastiru.

I dok tenzije iz dana u dan rastu i bez obzira na jasan stav ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića i direktora Uprave policije Zorana Brđanina da država ne može garantovati bezbjednost građana 5. septembra u Prijestonici, Vijeće za nacionalnu bezbjednost, kojim predsjedava premijer Zdravko Krivokapić, juče je odlučilo da podrži Joanikija Mićovića i Crkvu Srbije i dozvoli im da svoj naum sprovedu u djelo. Mišljenje su izuzeli čla-

Načelnik Pete uprave BIA ilegalno uveden u Crnu Goru, tokom noći stižu i Kobre?!

Goran Colić, načelnik Pete uprave BIA (srpska Bezbjednosno-informativna agencija) čiji je zadatak prisluškivanje i tajno praćenje, uveden je ilegalno u Crnu Goru – potvrdilo je Pobjedi više izvora iz crnogorskog bezbjednosnog sektora.

Nekadašnji komandant specijalne jedinice „Kobre“ u Vojsci entiteta BiH Republika Srpska, kako kažu naši izvori, ušao je u Crnu Goru seoskim putevima na području Gostun - Bistrica, u reonu bjelopoljske opštine.

- U tome su mu pomogli neki od čelnika bejlopoljske policije

– kazali su izvori Pobjede.

Imena policijskih funkcionera koji su bili Colićeva logistika poznata su redakciji, ali ih, za sada, nećemo objavljivati.

Prema nekim informacijama Colić će tokom noći napuštiti Crnu Goru.

Uprava policije kasno sinoć negirala je „da su policijski službenici crnogorske policije pomogli pripadniku jedne bezbjednosne službe Republike Srbije da ilegalno pređe državnu granicu Crne Gore“.

Nijesu demantovali da je Colić ušao u našu zemlju.

- BIA je već instalirala svoju

opremu ispred i u Manastiru Cetinje, svu prislušnu opremu, opremu za ometanje mobilnog signala, kao i video nadzor koji pokriva zonu oko Manastira – tvrde naši izvori.

Kažu i da na području Gostuna čeka još 60-ak bivših pripadnika Kobri koji bi u noći između petka i subote trebalo da budu prebačeni u Crnu Goru i da se onda iz Bijelog Polja „uključe u konvoje autobusa koji dolaze iz Srbije, a idu ka Podgorici“.

- Njihova uloga će biti da nakon programa ispred Hrama u Podgorici koji je predviđen za subotu veče

dovoljno hemijskih sredstava i gas maski.

- Na Cetinje su upućene Specijalna i Posebna jedinica, te interventne jedinice iz svih centara bezbjednosti, kao i veliki broj inspektora kriminalističke policije – ističu naši izvori.

Prema njihovim riječima, operativnom štabu veliki problem predstavlja kako će da organizuju djelovanje policije u slučaju nereda ako se u Prijestonici pojave štićene ličnosti, a pogotovo zbog toga što se za sve planirane situacije „oslanjaju na hemiju“.

novi ovog tijela – ministar Sekulović i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova, predstavnik Demokratske partije socijalista Mevludin Nuhodžić.

Nova crnogorska vlast tako je državu dovela u ogroman rizik potencijalnog haosa donošenjem isključivo političke odluke kako bi izašla u susret interesima tuđe zemlje i crkve.

UPOZORENJA

Koliko god pokušavali Krivokapić i Abazović - izjavama da isprate patrijarha srpskog Porfirija i sveštenike na Cetinje, kao i da intervenišu u slučaju eventualnih sukoba – ističu naši izvori.

Uprava policije sinoć je i informaciju da je u Cetinjskom manastiru BIA instalirala svoju opremu, te da će u Crnu Goru biti uvedeni pripadnici specijalne jedinice Kobre.

U nedjelju je u Cetinjskom manastiru planirana ceremonija ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Crkve Srbije Joanikija Mićovića, a taj događaj tretira se kao visokorizičan. Ustoličenju će prisustvovati i patrijarh srpski Porfirije koji će u Crnu Goru stići sjutra.

je bezbjednosna situacija u zemlji stabilna – da prikriju realnost, domaća i međunarodna javnost je svjesna da je to daleko od istine.

Ombudsman Siniša Bjeković pozvao je juče „na mir, razboritost, poštovanje prava i sloboda bez diskriminacije i očuvanje najviših vrijednosti građanskog društva, u prvom redu svakako bezbjednosti Crne Gore i svih njenih građana“.

Pozvao je sve aktere javne scene – od medija, do političara, umjetnika i sportskih poslenika da „izjavama i ponašanjem zajednici budu primjer odgovornosti i demokratske zrelosti“ i da „učine sve za smirivanje tenzija i sprečavanju pogubnih posljedica po Crnu Goru i njene građane/ke“.

Oglasili su se i iz Digitalnog forenzičkog centra s apelom na medije u Crnoj Gori da dobro provjere izvore informacija koje budu objavljivali tokom vikenda.

Više političkih aktera pozvalo je vlasti da se urazume i zabrane ustoličenje Joanikija Mićovića na Cetinju.

Poznati crnogorski naučnik Dragan Hajduković napisao je otvoreno pismo Mitropoliji crnogorsko-primorskoj SPC i Joanikuju Mićoviću s porukom da je „jedini način da se spriječe još veće i opasnije podjele u Crnoj Gori, da se ustoličenje obavi u Sabornom haramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici“.

- Nikad nikoga ne kunem, ali kao čovjek koji dosta dobro poznaje rad i djelo Svetog Petra Cetinjskog, siguran sam da bi on prokleo sve vladike ustoličene na Cetinju od podmuklog i surovog ubistva Stare Crne Gore (1918. godine) pa do danas. Razmislite o tome. Vaša je sveta dužnost da čuvate mir i širite ljubav božju o kojoj toliko pričate. Ustoličenje na Cetinju protiv volje Cetinjana je antihrišćanski čin – poručio je Hajduković.

K. KRSMANOVIĆ

Politika

Subota, 4. septembar 2021.

5

Oštra reakcija DPS-a na izjavu potpredsjednika Vlade

Nikolić: Abazovićeva izjava je vrh beščašća u stilu Marića i Vulina PODGORICA- Portparol Demokratske partije socijalista Miloš Nikolić kaže da je izjava potpredsjednika crnogorske Vlade Dritana Abazovića da ,,DPS nije pominjao proteste dok nije oduzet kokain“, vrh beščašća.

- Današnja izjava Dritana Abazovića o tome kako su protesti građana na Cetinju protiv nasilnog ustoličenja mitropolita Crkve Srbije Joanikija Mićovića, zapravo protesti zbog oduzetog kokaina, predstavlja vrh beščašća i tužno podsjećanje kako i Crna Gora ima svoje

Milomire Mariće, Sarape i Vuline.

Naša tragedija je što je crnogorski Vulin, nažalost i potpredsjednik Vlade, a ponaša se kao da ima sklonost i da konzumira oduzetu robu - napisao je Nikolić na Tviteru očigledno aludirajući na nedavno oduzetu drogu.

R.P.

RELAKSIRAN: Potpredsjednik Vlade ocijenio da se sa bezbjednosnog aspekta u Crnoj Gori ne dešava ništa i da nema ničeg vanrednog PODGORICA – Dobro bi bilo da predsjednik Crne Gore Milo Đukanović prisustvuje najavljenom protestu na Cetinju 5. septembra, jer bi to umanjilo mogućnosti bilo kakvog incidenta – poručio je potpredsjednik Vlade Dritan Abazović na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Abazović tvrdi i da je njegovo mišljenje da se predsjednik neće pojaviti na protestu protiv ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve, te da je sve što je on radio u prethodnih 30 godina ,,bleferski postupak“ u mnogim situacijama, a posebno u kritičnim.

- Za razliku od mnogih kolega i ovdje i u Vladi, mislim da je dobro što se DPS identifikovao i što na indirektan način preuzima odgovornost za sve što će se desiti na Cetinju. Isto mislim da njihovim poslanicima treba omogućiti da tog dana budu uz građane, ako oni već dijele te stavove što je potpuno legitimno, a to će biti poruka i međunarodnoj i domaćoj javnosti – kazao je Abazović.

Abazović: Prisustvo Đukanovića smanjilo bi mogućnost za incidente Za razliku od mnogih svojih kolega i ovdje i u Vladi, mislim da je dobro što se DPS identifikovao i što na indirektan način preuzima odgovornost za sve što će se desiti na Cetinju. Isto mislim da njihovim poslanicima treba omogućiti da oni tog dana budu uz građane, ako oni već dijele te stavove, što je potpuno legitimno, a to će biti poruka i međunarodnoj i domaćoj javnosti – kazao je Abazović

Miljanić: 5. septembar neće biti ,,dan D“

ORGAnIzACIjA

On je istakao da protest 5. septembra nije prijavljen, ali je najavljen, i naglasio da bi on da je predsjednik Crne Gore, koji zaista misli da je ugrožena bezbjednost i dostojanstvo države, sam stavio potpis i pozvao na skup koji organizuje.

- Da je zaista posvećen i da misli da su ugroženi interesi Crne Gore otišao bi u MUP, podnio zahtjev u svoje ime, rekao da je organizator skupa i da stoji iza svega što će se tog dana desiti na Cetinju sa građanima koji podržavaju takve stavove – kazao je Abazović.

Pojasnio je i da neprijavljeni skup ne mogu da zabrane, jer nemaju pravnog osnova za to.

- Treba da zabranimo nešto čega formalno nema, a do nedjelje nećemo ni znati da li ga ima. Postoji pravo na spontano okupljanje, ali ovo nije to, jer imamo pozive sa najvećih državnih adresa na skup. Ne bih tretirao ovo u formalno-pravnom smislu kao spontanost, ali kad niko nije formalno podnio zahtjev onda imamo problem da imamo takvu zabranu.

Dodao je i da skup 22. avgusta ni-

Dritan Abazović

Većina Crne Gore nije na strani ekstremizma Potpredsjednik Vlade Abazović poručio je da koalicija „Crno na bijelo“ podržava sve apele koji su stigli od međunarodnih partnera da se afirmišu evropske i civilizacijske vrijednosti, a da se suzdržimo od ekstremističkih dešavanja.

- Siguran sam da ogromna većina Crne Gore nije na strani ekstremizma. Naš moto na izborima bio je za građansku, evropsku i ekološku Crnu Goru. Ostajemo posvećeni tom cilju – ocijenio je vicepremijer.

je bio prijavljen, ali da je i on protekao bez ikakvih incidenata.

situAcijA „RedovnA“

Potpredsjednik Vlade ocijenio je da se sa bezbjednosnog

Istakao je da razumije tenzije i istorijski kontekst, poručujući da će do kraja stajati u odbrani svakog nacionalnog interesa Crne Gore.

- Ali na nama je da zajednički stvorimo društvo u kome će građani bez restrikcija moći da koriste svoja prava, koja podrazumijevaju i vjerska - dodao je Abazović.

Rekao je da poslije 5. septembra stiže 6. i cilj je, ističe, da učinimo da svaki drugi dan bude bolji od prethodnog.

aspekta ne dešava ništa i istakao da nema ničeg vanrednog, već da službe bezbjednosti sprovode akcije koje su obavezne kada su u dva dana najavljeni skupovi na kojima se oče-

kuje prisustvo velikog broja ljudi.

- Na državi je da učini sve da garantuje bezbjednost svakog građanina Crne Gore nezavisno da li je on novinar, radnik,

Kalač: Vlada mora naći rješenje koje će pružiti mir Crnoj Gori Predsjednik Stranke pravde i pomirenja Hazbija Kalač kazao je da je tema ustoličenja nastavak priče koja je započeta prije godinu.

Pojasnio je i da moraju donijeti mudru odluku hoće li nastaviti demokratski put ili se vratiti u stanje koje niko ne želi.

Vlada, dodao je, mora imati u

Obraćanje premijera

vidu odluku cetinjskog parlamenta kojom se traži zabrana ustoličenja u Cetinjskom manastiru, ali i pravo crkvene zajednice da ostvari svoja prava.

- Vlada mora da ima u vidu da je parlament Cetinja donio odluku koja obavezuje Crnu Goru da se učini napor kako bi ta odluka bila sprovedena

bez zadiranja u vjerska prava.

Između ta dva zahtjeva, koji su u ovom momentu u oprečnosti, Vlada mora naći rješenje koje daje mir u Crnoj Gori - naveo je on.

Njegov zahtjev je da se zarad mira rješenje danonoćno traži i da ne dođe do krvoprolića koje, kako kaže, najavljuju ,,poražene političke snage“.

- Ne smije se desiti krvoproliće zbog razloga koji su postavljeni kao politički ciljevi. Zato pozivam Vladu, medije i cijelu javnost da ovih dana budemo na nivou zadatka, na nivou svjesnih građana koji žele da grade demokratsku Crnu Goru i damo veći prostor razlikama koje postoje - zaključio je Kalač.

Generalni sekretar CIVIS-a Zoran Miljanić istakao je da se nada da 5. septembar neće biti ,,dan D“ u Crnoj Gori, kao i da je ubijeđen da građani neće nasjesti na bilo kakve provokacije.

- Cetinje je uvijek bilo simbol otpora, glas razuma, glas koji je bio protiv svega onoga što smo mi zapamtili posljednjih 30 godina, a što se pokazalo pogubnim za Crnu Goru. Nadam se da Cetinjani ni sad neće dozvoliti da oni koji su pohodili taj grad prije 30 godina, pod nekim drugim zastavama, Crnu Goru gurnu na put kojim ne treba da ide i ubijeđen sam da neće - rekao je Miljanić.

Crna Gora, dodao je, u najtežim vremenima nije dozvolila da se prolije kap krvi.

student, penzioner. I država će preduzeti sve što je u njenoj nadležnosti da se do kraja ispoštuju svačija ustavna prava – pojasnio je Abazović.

Dodao je i da imaju sumnju u određene grupe, ali da se nada da to neće preći granicu koja bi imala negativan uticaj na događaje koji su najavljeni.

- Niko ne isključuje scenario da se nešto desi bilo kome, to je nešto što ne može da se isključi. Cilj je da zajednički podstaknemo građane na suzdržanost i da svojim djelovanjem ne podstičemo naelektrisanu atmosferu - naglasio je Abazović.

Nije mogao da odgovori hoće li biti zabranjen ulazak na Cetinje u nedjelju ili će biti pojačane kontrole, jer, kako kaže to spada u nadležnosti Uprave policije. Ž. zVICER

Zdravko Krivokapić

Krivokapić ignoriše Sekulovića PODGORICA – Sve crnogorske građane pozivam da ne nasijedaju na provokacije. Država će svima garantovati ličnu bezbjednost i sigurnost, a ja kao predsjednik Vlade Crne Gore obećavam da Crnu Goru više niko ne može zaustaviti na putu reformi i blagostanja kako bi naša zemlja pokazala svima punu zrelost društva koje napreduje ka Evropskoj uniji i postala punopravna i uzorna članica Evropske unije – poručio je juče predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić.

On se javnosti obratio nakon sjednice Vijeća za nacionalnu bezbjednost na kojoj je, prema saznanjima Pobjede, ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović predočio veoma zabrinjavajuće informacije koje upozoravaju da na Cetinju 5. septembra može doći i do nereda većeg obima.

Krivokapić u svom obraćanju javnosti nije precizirao da li se poziv građanima da ne nasijedaju na provokacije odnosio na procjene službi bezbjednosti da je događaj koji na Cetinju planira Crkva Srbije visokorizičan ili na neke reakcije povodom tog događaja.

Za razliku od Sekulovića, premijer Krivokapić je poručio da „država svim crnogorskim građanima garantuje stabilnost i poštovanje javnog, reda, mira i Ustavnog poretka“.

- Nećemo dozvoliti bilo kome da ugrozi građanski mir u Crnoj Gori, a što je i jedan od najvećih evropskih vrijednosti, dok će oni koji to pokušaju morati da odgovaraju pred zakonom i demokratskim institucijama Crne Gore – istakao je on.

K. K.

6

Ekonomija

Subota, 4. septembar 2021.

Direktna avio-linija između Crne Gore i Hrvatske

Partijske igre oko mjesta direktora Agencije za civilno v

Crna Gora može iz rukovodeće funkc evropskim instituc Avion Rajanera

Večeras stiže avion iz Zagreba PODGORICA – Danas startuje avio-linija između Podgorice i Zagreba prevoznikom Rajaner koja će saobraćati svake subote i četvrtka – saopšteno je iz Aerodroma Crne Gore.

Dolazak prvog aviona Rajaner iz Zagreba očekuje se večeras u devet i pet minuta, dok je polazak iz Podgorice za Zagreb planiran večeras u devet i po.

- Saobraćaj između glavnih gradova Hrvatske i Crne Gore odvijaće se utorkom od 21h, odnosno od 21:25. Prema trenutnim najavama, avioni ove irske avio-kompanije će saobraćati avio-

nom tipa Airbus A320 do kraja ljetnje turističke sezone koja se završava krajem oktobra – navode u saopštenju.

Iz Aerodroma su zadovoljni zbog uspostavljanja ove avio-linije, jer smatraju da brza razmjena ljudi, roba i usluga na najbolji način oporavljaju ekonomije država i povezuju građane.

- Naš cilj je i da u budućnosti radimo na razvoju mreža saradnje sa avio-kompanijama koje bi povezale glavne gradove zemalja regiona. Molimo putnike da se o cijenama karata raspitaju na sajtu kompanije Rajaner – zaključuju u saopštenju.

R.E.

Otvorena međunarodna konferencija ,,Zeleni dani 2021“

Sa konferencije

Prelazak na zelenu ekonomiju PODGORICA - Državna sekretarka za razvojne ekonomske politike Milena Lipovina-Božović otvorila je juče Međunarodnu konferenciju Zeleni dani 2021 posvećenu izgradnji klimatski neutralne ekonomije i mogućnostima zelenog oporavka i razvoja – saopšteno je iz Ministarstva ekonomskog razvoja.

Ona je zaključila da dalji rast

ekonomije nije moguć ako nije zelen i održiv i pozvala sve da to imaju u vidu. Osim toga, založila se i za diverzifikaciju ekonomije, a fokus će biti na energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora u cilju postizanja održivog razvoja sa razvijenom poljoprivredom i turizmom. Najavila je da će Vlada razviti posebne mehanizme finansiranja koji će biti na raspolaganju malim i

srednjim preduzećima koja su spremna da transformišu postojeće poslove u zelene ili da osnuju zeleno preduzeće.

O izgradnji klimatski neutralne ekonomije i zelenog oporavka govorile su i ambasadorka Velike Britanije u Crnoj Gori Keren Medoks, stalna predstavnica UNDP-a Daniela Gašparikova i v.d. direktorice Privredne komore Nina Drakić.

R.E.

Sa aspekta državnog interesa bitno je da li će Vlada i Savjet Agencije, zavisno od toga koga izaberu, donijeti odluku da Crna Gora izgubi članstvo u najužem rukovodstvu koordinacionog komiteta ECAC-a i osnivačkog odbora JAA TO-a, čiji je aktuelni direktor ACV Dragan Đurović član.

Ta mjesta nijesu vezana za državu nego za njega, pa bi ih odmah zauzeo kandidat iz neke članice EU PODGORICA - U toku je odlučivanje po konkursu za izbor direktora Agencije za civilno vazduhoplovstvo (ACV). Prema saznanjima Pobjede, vladajuća koalicija insistira da niko iz DPS-a ne smije biti na nekoj funkciji.

Ovakav stav, koji poprima obrise neformalne lustracije bez uporišta u zakonu, prema saznanjima naše redakcije, sve više izaziva podozrenje i zabrinutost kod međunarodnih partnera, koji to smatraju nedemokratskom, opasnom i neodrživom praksom.

U konkurenciji od deset kandidata, objektivno najviše šansi ima aktuelni direktor Agencije Dragan Đurović koji je, kako saznajemo, dobio jake preporuke iz Evropske komisije, Ujedinjenih nacija i najvažnijih evropskih vazduhoplovnih institucija Eurocontrola i EASA. U pismima upućenim premijeru Zdravku Krivokapiću i šefu diplomatije Đorđu Raduloviću navode se pohvale za Đurovićeve rezultate, profesionalizam i preporuke za novi mandat.

KAnDIDAtI

No, postoje jake indicije da će u prvom planu biti partijski kriterijum. Kako saznajemo kandidat SNP-a, koja polaže pravo na ovo mjesto po dubini, je Zoran Maksimović, koji se nalazi na Zavodu za zapošljavanje i ušao je u 65. godinu, pa bi u polovini četvorogodišnjeg mandata morao poći u starosnu penziju, što bi bio svojevrsni paradoks, kompromitacija

Dragan Đurović

pred javnošću i nezakonito postupanje.

Neki krugovi u SNP-u, međutim, smatraju ovaj prijedlog predsjednika partije Vladimira Jokovića lošim, pa nagovaraju Milisava Ćorića, bivšeg mojkovačkog predsjednika Opštine, da za svaki slučaj konkuriše, iako znaju da nema nikakvih šansi, jer nema iskustva u vazduhoplovstvu. Ćorić se, inače, javlja na mnoge konkurse, a nedavno je propao na konkursu za direktora Službenog lista, jer je premijer Krivokapić bio izričito protiv njega, a izgleda da se dobro ne kotira ni u vrhu svoje partije, tako da se dvoumi o kandidaturi.

Iz struktura bliskih DF-u najozbiljniji kandidat je Božo

Milonjić, nedavno smijenjeni generalni sekretar Vlade, koji je kritikovao premijera Krivokapića zbog nepotpisivanja temeljnog ugovora i koji tvrdi da je blizak rukovodećim strukturama SPC. Njegovo ime se pominjalo nedavno u spisima istrage u vezi kriminalne grupe bliske škaljarskom klanu koja je spremala likvidacije u Crnoj Gori.

Drugi kandidat blizak DF-u je Nebojša Jušković, službenik u Ministarstvu finansija koji radi na predmetima državne pomoći, a kome je hobi padobranstvo. On se, kao i Milonjić, promoviše za velikog vjernika, proruski nastrojenog i hvali priznanjima koja je navodno dobio od Ruske pravoslavne

Program za unapređenje konkurentnosti privrede od tri miliona eura

EPCG završila remont

Počinje punjenje dovodnog Subvencije zanatlijama sistema HE Perućica maksimalno sedam hiljada PODGORICA – U ponedjeljak u sedam sati će, nakon uspješno završenog remonta, započeti punjenje dovodnog sistema hidroelektrane Perućica – saopšteno je iz Elektroprivrede.

- Kanali će se puniti 6. septembra, a po planu, punjenje cjevovoda II i III će se obaviti 7. septembra.

Obavještavamo javnost, prije svega mještane naselja koji gravitiraju tom području, na moguće opasnosti i molimo da u tom periodu neovlašćena lica ne prilaze dovodnim kanalima – saopšteno je iz EPCG. R.E.

PODGORICA - Iz Ministarstva ekonomskog razvoja su saopštili da su fokus u programu za unapređenje konkurentnosti za ovu godinu stavili na razvoj preduzetništva mladih, žena i zanatlija.

Program je vrijedan tri miliona eura.

HE Perućica

- U nastojanju da se dodatno doprinese očuvanju i razvoju zanata u cjelini, kao i onih koji zahtijevaju posebne vještine i umijeća, a karak-

terišu ih prepoznatljivi proizvodi i kvalitetne usluge, očekujemo da će raspoloživa podrška za nabavku opreme i alata dati dodatni impuls unapređenju te djelatnosti kazao je ministar Jakov Milatović.

Iz MER-a objašnjavaju da je zanatlijama omogućeno sufinansiranje nabavke opreme i softvera koji su direktno uključeni u proces proizvodnje, odnosno pružanja usluge. Programom je predviđeno da zanatalija u potpunosti

finansira sve troškove do završetka aktivnosti za koju konkuriše, nakon čega će MER uz dokaze o utrošenim sredstvima refundirati 70 odsto opravdanih troškova bez PDV, maksimalno do sedam hiljada eura.

Milatović je pozvao predstavnike zanatlija da animiraju članstvo da iskoriste sredstva iz Programske linije za podršku malim ulaganjima, čiji je ukupan budžet za 2021. godinu iznosi 650 hiljada eura.

R.E.

Ekonomija

Subota, 4. septembar 2021.

Prije mjesec istekao rok za formiranje radne grupe za izmjenu Zakona o fiskalizaciji u dijelu koji se odnosi na advokate

vazduhoplovstvo

zgubiti cije u cijama crkve i medaljom ruskog predsjednika Vladimira Putina.

On je i predsjednik NVO ,,Veterani 63. padobranske brigade u CG“ koja baštini tradiciju te brigade Vojske Srbije, koja je namijenjena za prikupljanje obavještajnih podataka i izvođenje operacija specijalnih snaga. Jušković je u Moskvi, u ime njegove partije Demokratske stranke jedinstva i njegove NVO, potpisao sporazum o saradnji sa ruskim generalom Mihailom Mojsijevim, predsjednikom ruskog saveza veterana.

Na konkurs se, prema našim saznanjima, javilo još nekoliko kandidata koji formalno ispunjavaju uslove, ali objektivno nemaju kapaciteta za rukovodeću funkciju.

Zahtjevi eU

Prema našim saznanjima Demokrate, čiji kadar Dženan Kolić rukovodi Savjetom Agencije koji bira direktora, obećale su Jokoviću, kome je Maksimović drug iz sportskih dana, da će podržati njihovog kandidata, ali da su se ovih dana pokolebali.

Sa jedne strane suočeni su sa eksplicitnim zahtjevima iz Evrope čije bi ignorisanje mogli teško objasniti, a sa druge strane činjenicom da bi njihov kandidat, koji nije nikakav ekspert, ukoliko bude izabran morao na pola mandata da po sili zakona ide u penziju, što ne korespondira njihovim proklamovanim vrijednostima i bilo bi kompromitantno za njihov demokratski imidž.

Prema našim saznanjima Ura, odnosno njen lider Dritan Abazović ima rezervisan stav prema prijedlozima koalicionih partnera i ne želi da radi mimo evropske koristi Crne Gore i zalaže se da se funkcije dodjeljuju najsposobnijim i najboljim kandidatima. Sličan stav ima i resorni ministar Mladen Bojanić, koji je javno proklamovao da neće udovoljavati partijskim interesima, ali je pitanje koliko će njegov

7

stav biti relevantan i koliko je on dosljedan da ga ispoštuje.

Ipak, pravnici kažu da on po slovu zakona ima zadnju riječ jer daje saglasnost na odluku Savjeta Agencije, odnosno može je odobriti ili stopirati.

No, ono što je sa aspekta državnog interesa bitno je da li će Vlada i Savjet Agencije, zavisno od toga koga izaberu, donijeti odluku da Crna Gora izgubi visoke rukovodeće funkcije u Evropskoj konferenciji za civilno vazduhoplovstvo (ECAC) i Evropskoj vazduhoplovnoj trening organizaciji (JAA TO). Đurović je, naime, član najužeg rukovodstva koordinacionog komiteta ECAC i osnivačkog odbora JAA TO i ukoliko bi mu prestao mandat direktora Agencije prestao bi mu i mandat u ovim evropskim institucijama. Ta mjesta nijesu vezana za državu nego za njega lično i njegovo mjesto odmah bi zauzeo kandidat iz neke države EU. Bilo bi neobjašnjivo da Crna Gora preda ta visoka mjesta nekome drugome u situaciji kada se mnogi bore za njih, a Crna Gora ih ima po prvi put u svojoj istoriji.

PrePorUke

Od našeg izvora verziranog u međunarodne odnose dobili smo ocjenu da ovakva količina preporuka sa važnih adresa nije zabilježena i da bi bilo rizično da Vlada ne prihvati eksplicitne zahtjeve čelnika evropskog vazduhoplovstva.

Jer, kako ističu, radi se o bezbjednosti vazduhoplovstva gdje i NATO strategija vojnocivilne povezanosti i koordinacije ima značajno mjesto i veoma je važno ko rukovodi tim procesima. NATO sasvim sigurno ne bi gledao blagonaklono na činjenicu da važne institucije zaposjednu partijski kandidati čije partije javno pokazuju stavove suprotne vrijedostima tog saveza. Sa druge strane, vazdušni saobraćaj, odnosno saobraćaj uopšte važan je segment evropskih integracija i tu se ne smije rizikovati utvrđeni napredak i povratak unazad.

Treba imati u vidu da se u ovom slučaju radi i o nezavisnoj regulatornoj instituciji, koja po evropskim standardima ne smije biti subjekt za politički uticaj.

Situaciju izbora komplikuje okolnost da je, kako su ranije prenijeli neki mediji, novi Savjet Agencije nezakonito izabran i da se pred sudom nalazi zahtjev za preispitivanje VlaR.E. dine odluke.

Podaci o prihodima i rashodima opština

Izvorni prihodi lokalnih budžeta 103,5 miliona PoDGoriCa – Izvorni prihodi budžeta jedinica lokalne samouprave su od januara do juna iznosili 103,5 miliona eura ili 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i veći su 14,2 miliona u odnosu na ostvarenje u istom prošlogodišnjem periodu – podaci su iz Analize konsolidovane javne potrošnje za drugi kvartal.

U ovom dokumentu Ministarstva finansija i socijalnog staranja, kako prenosi agencija Mina, navodi se da su ovi prihodi manji za 1,8 miliona eura u odnosu na planirane. Značajno su uvećani porezi na nepokretnosti i naknada za uređivanje i izgradnju građevinskog zemljišta.

Izdaci budžeta lokalne samouprave su u periodu od januara do juna iznosili 114,8 miliona eura, što je 5,6 miliona više u odnosu na isti period prošle godine, dok su u odnosu na plan izdaci veći 2,1 milion. Zabilježen je i deficit lokalne samouprave u iznosu od 11,2 miliona eura. r.e.

Čeka se Ministarstvo finansija Ministarstvo pravde, koje se naknadno uključilo u rješavanje krize sa advokatima, juče je, kako saznajemo, iniciralo sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija, kako bi se kompletirala radna grupa za pregovore PODGORICA – Iako je protokolom o izmjeni Zakona o fiskalizaciji, koji su krajem jula potpisali predstavnici Advokatske komore, Ministarstva pravde i Ministarstva finansija predviđeno formiranje radne grupe u roku od sedam dana, do toga još nije došlo.

Predsjednik Advokatske komore Zdravko Begović za Pobjedu kaže da im se niko nije javljao nakon što su im još početkom avgusta uputili spisak advokata koji će pregovarati u njihovo ime. Kazao je da će iduće nedjelje poslati urgenciju Ministarstvu finansija ne bi li se radna grupa konačno oformila, imajući u vidu da do kraja godine moraju iznađi rješenje prihvatljivo za obje strane.

Ministarstvo pravde, koje se naknadno uključilo u rješavanje krize sa advokatima, juče je, kako saznajemo, iniciralo sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija, kako bi se kompletirala radna grupa za pregovore. Kako nezvanično saznajemo, ovo ministarstvo bi u toj grupi trebalo da predstavljaju državni sekretar Boris Marić i direktor Direktorata za pravosuđe Momir Jauković. Advokatsku komoru zastupaće advokati Veselin Radulović, Dragan Šoć, Dragomir Ćalasan, Nebojša Asanović, Aleksandar Otašević i Vladimir Bojić.

Formiranjem radne grupe zvanično će biti stavljen u funkciju protokol kojim je suspendovana odluka o obustavi pružanja pravne pomoći koja je bila na snazi duže od dva

Promjene na čelu Advokatske komore Uskoro se očekuju i promjene u rukovodstvu Komore, jer je aktuelnom mandat istekao krajem prošle godine. Tako će u Podgorici, Bijelom Polju, Baru i Herceg Novom 18. septembra biti organizovani regionalni zborovi na kojima će advokati predlagati kandidate za predsjednika i potpredsjednika Komore i članove Upravnog odbora.

Zdravko Begović

mjeseca, za šta je od 666 advokata glasalo njih 418.

Dogovoreno je da radna grupa krene od polaznih osnova na



Formiranjem radne grupe zvanično će biti stavljen u funkciju protokol kojim je suspendovana odluka o obustavi pružanja pravne pomoći koja je bila na snazi duže od dva mjeseca, za što je od 666 advokata glasalo njih 418

Obilazak gradilišta Naučno-tehnološkog parka

Utvrdiće ko je kriv za propuste PoDGoriCa - Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović će kod nadležnih organa urgirati da se okončaju sve neophodne procedure za nastavak realizacije projekta Naučno-tehnološkog parka i insistirati na utvrđivanju odgovornosti zbog propusta nastalih u ovom projektu - kazao je nakon obilaska gradilišta sa saradnicima i predstavnicima Uprave javnih radova.

- Ideja o osnivanju Naučnotehnološkog parka je pružanje podrške i jačanje potencijala ekonomskog rasta i daljeg razvoja Crne Gore.

Nažalost, uvidom u stanje na ovom projektu, evidentno je da je za vrijeme prošle vlasti ova ideja ostala samo na papiru. Kako bi se projekat realizovao do kraja i ublažila šteta koja je nastala zbog nestručnog i nemarnog trošenja novca svih nas, Ministarstvo na čijem sam čelu će preuzeti koordinaciju daljim aktivnostima - kazao je ministar.

Iz Ministarstva podsjećaju da je riječ o projektu koji je bio uvršten u program prethodne Vlade za 2018, a za či-

ju realizaciju je bilo zaduženo Ministarstvo nauke.

- Međutim loša i neprecizna projektna dokumentacija, kao i loše izvedeni radovi prilikom prvobitne gradnje na objektu doveli su do zastoja.

Regulisanje pravnih odnosa, proisteklo iz pomenute problematike, dodatno je otežalo dalji nastavak. Rezultat lošeg višegodišnjeg vođenja projekta je da se u datom momentu mora obezbijediti dodatan budžet kako bi se potrebni, a neplanirani radovi završili – saopšteno je iz Ministarstva.

Optužuju nekadašnje Ministarstvo nauke da su propusti posljedica njihovog i površnog rada nadležnih institucija, što je, kako navode, rezultiralo dodatnim troškovima i probijenim rokovima.

- Predstavnici Ministarstva ekonomskog razvoja, Uprave za javne radove, Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, i Naučno-tehnološkog parka će u okviru nedavno formirane komisije utvrditi realno stanje i predložiti dalje korake kako bi se ispunila očekivanja inovativne zajednice – zaključuju u saopštenju. R.E.

koje su sugerisali advokati, a to je da poreski inspektori ne mogu zatvoriti kancelariju u slučaju nepravilnosti te da mogu kontrolisati samo finansije, ali bez pristupa spisima predmeta. Advokati insistiraju da kao i do sada sudovi donose rješenja za službene odbrane na osnovu njihovih troškovnika, te da se pojedinačne radnje fakturišu na osnovu punomoćja. Na tim fakturama, kako traže, ne bi trebalo da stoje podaci koji bi mogli narušiti povjerljivi odnos između njih i klijenata.

Iako je prvobitnom ponudom Ministarstva finansija, na koju advokati nijesu pristali, bilo predviđeno da faktički do usvajanja izmjena zakona budu izuzeti iz fiskalizacije, sada to nije slučaj. U protokolu je

navedeno da će „nadležni organi prilikom primjene zakona imati u vidu ovaj protokol i iskazanu namjeru da se zakon mijenja“. Zato je Upravni odbor Komore donio odluku da će, u slučaju pokretanja prekršajnog postupka protiv advokata zbog neuvođenja fiskalizacije, obezbijediti pravnu pomoć kolegama i snositi troškove.

Advokatima je od 24. maja do 30. jula bio zabranjen odlazak u sudove, tužilaštva i ostale pravosudne institucije, što je izazvalo odlaganje više hiljada ročišta u svim crnogorskim sudovima. Ipak u javnosti je najviše kritika bilo, jer se u krivičnim postupcima, ukoliko je za to i bilo potrebe, nije mogao odrediti pritvor okrivljenima bez prisustva branioca. M.Lk.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede na sajmu pčelarstva

Sa sajma

Najavili dodatne mjere podrške pčelarima PoDGoriCa - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pozvalo je pčelare da učestvuju u kreiranju modela za dalji razvoj te privredne grane.

Predstavnici Ministarstva prisustvovali su juče u Podgorici otvaranju Sajma pčelarstva, koji će trajati do nedjelje.

Manifestaciju je otvorio državni sekretar Ministarstva Nebojša Veličković, koji je iskazao zahvalnost pčelarima, koji su uprkos poteškoćama sa klimatskim uslovima i pandemiji nastavili svoju djelatnost i građanima izložili i ponudili pčelinje proizvode.

- Važno je da smo u Agrobudžetu kreirali niz mjera podrške i da će predviđena podrška doći do naših pčelara - rekao je Veličković i najavio da će u narednom periodu biti predstavljene dodatne mjere podrške pčelarima zbog suše.

Predsjednik pčelarskih organizacija Crne Gore Radule Miljanić rekao je da je pčelarima i pčelama potrebna pomoć, te da Kuća meda nudi određene moguće popuste za pčele. On je kazao da će u saradnji sa Ministarstvom, pčelarskim organizacijama i pčelarima, krenuti u kreiranje novih mjera podrške za narednu godinu, kroz koju će pčelari moći da unaprijede svoju proizvodnju.

R.E.

8

Društvo

Subota, 4. septembar 2021.

Predsjednica Udruženja društvene grupe predmeta ukazuje na nepravilnosti u školama, nakon izbora v.d. direktora zakonske prepreke koče rad

Nastavnici ne smiju da budu pomoćnici direktora Imamo saznanja da su u nekim školama angažovani nastavnici koji obavljaju posao i nastavnika i pomoćnika, što ne bi smjelo da se radi. Kako su oni angažovani i da li imaju ugovore ili anekse za obavljanje poslova iz nadležnosti pomoćnika, ne znam, ali ono što je sigurno - to nije način rješavanja pitanja izbora pomoćnika u vaspitno - obrazovnim ustanovama...

Stav

Nova školska godina u osnovnim školama u epidemiji kovida Jutro je, 1. septembra, a oko sto hiljada osnovaca i srednjoškolaca koji su već u školama, njihove nastavnike i roditelje – iz MPNKS niko nije pozdravio. » Autor: SlobodaN backović U februaru ove godine sam pisao o organizaciji nastave u našim školama u vrijeme epidemije kovida-19. Novu školsku godinu počinjemo u neizvjesnim epidemiološkim uslovima, sa istim, teško razumljivim pristupom u organizaciji nastave iz prošle školske godine - sve škole, bez obzira na različitosti i mogućnosti, rade po istim pravilima.

Vesna Bratić

PODGORICA – Iako je do 12. jula Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta trebalo da izabere nove direktore škola, to nijesu učinili, a nijesu izabrali ni nove pomoćnike za koje je bio rok 12. avgust.

Kako nijesu uspjeli da organizuju sve neophodne kriterijume da se raspiše konkurs za izbor direktora škola, resor Vesne Bratić postavio je vršioce dužnosti, a potom krenuo da raspiše konkurs da se izaberu njihovi pomoćnici. Međutim, nakon reagovanja sindikata da vršioci dužnosti ne mogu da biraju pomoćnike, već samo direktori, povučena je ta odluka. I dalje nema neophodnih uslova da se raspišu konkursi za direktore, a onda i

Stanka Vukčević

za pomoćnike.

Ministarstvo, kako su nam kazali pojedini profesori, još nije imenovalo svoje predstavnike u školskom odboru...

- Pomoćnici direktora su ostali isti koji su i do sada bili. Vršioci dužnosti nemaju pravo niti da ih razriješe, niti da imenuju nove, jer u zakonu piše da to rade direktori – rekla je Pobjedi predsjednica Udruženja nastavnika društvene grupe predmeta i članica Sindikata prof. Stanka Vukčević.

Kaže da je nekoliko pomoćnika u školama podnijelo ostavke, u nekim školama su angažovali da te pozicije pokrivaju nastavnici ili pedagozi...

- Imamo saznanja da su u nekim školama angažovani nastavnici koji obavljaju posao i

nastavnika i pomoćnika što ne bi smjelo da se radi. Kako su oni angažovani i da li imaju ugovore ili anekse za obavljanje poslova iz nadležnosti pomoćnika, ne znam, ali ono što je sigurno, to nije način rješavanja pitanja izbora pomoćnika u vaspitno obrazovnim ustanovama... Da li imaju prećutnu saglasnost Ministarstva da postavljaju neke nastavnike za pomoćnike, ne znam – rekla je Vukčević.

Kada je na prijedlog grupe poslanika izmijenjen Opšti zakon o obrazovanju i vaspitanju usvojen u Skupštini, poslanici se nijesu saglasili da će se tim aktom obezbijediti depolitizacija obrazovnog sistema. Predstavnici vladajuće većine su bili uvjereni da će se to desiti,

jer je aktom predviđeno da se obavi smjena direktora i njihovih pomoćnika, ali u to nijesu ubijedili opozicionare, koji smatraju da je razrješenje oko 1.000 ljudi čisti revanšizam.

Prema riječima predstavnika sindikata i pojedinih profesora, većina razriješenih direktora je ostala da predaje u školi, nijesu ostali bez posla. Međutim, najavili su da će tužiti Ministarstvo, smatrajući da ih je razriješilo mimo zakona, jer im je na teret stavilo da su povrijedili radnu obavezu zato što nijesu formirali školski odbor. To, kako se ispostavilo, nijesu mogli da urade, jer ih je, naveli su oni, opstruiralo Ministarstvo u tom zadatku na način što u tom tijelu nije imenovalo svoje predstavnike. N.Đ.

Zavod za školstvo poslao školama planove za organizaciju onlajn nastave

Mimo klupa može se steći samo minimalno znanje

PODGORICA – Hoće li nastava u školama ubrzo da se odvija onlajn, odlučiće Institut za javno zdravlje 10. septembra, kada će se saopštiti nove mjere za suzbijanje korona virusa.

Radoje Novović iz Zavoda za školstvo kazao je za Pobjedu da su spremni za onlajn nastavu iako ona ne može dati efekte kao ona u učionicama. Ukazao je da pojedina istraživanja govore o tome da su efekti učenja onlajn kao da se đaci obrazuju u toku ljetnjeg raspusta.

- Otprilike tako. Efekti neće biti kao u redovnoj nastavi i to je tako svuda u svijetu – kazao je on, dodajući da je primarno zdravlje i da se bar neki minimum znanja obezbijedi učenicima.

Upitan kako će se organizovati nastava onlajn, imajući u vidu da su podaci pokazali da oko 5.000 osnovaca nema laptop, niti pristup internetu, Novović odgovara da je preporuka da se u malim seoskim školama nastava odvija u učionici.

Radoje Novović

- Bilo je o tome razgovora na radnoj grupi. Svakako, kada dođemo u tu situaciju, zauzeće se stav o tome. Mislim da im treba dozvoliti da idu u školu, jer tamo ima manje đaka i tako bi riješili problem nedostatka interneta i uređaja – objašnjava Novović.

Kaže da je moguće da će država intervenisati u smislu toga da obezbijedi tablete đacima.

Prošle godine su, podsjeća on, brojne nevladine organizacije i đaci pomagali siromašnim.

- To, svakako, može da bude problem. To je situacija koja od Zavoda za školstvo ne zavisi – ističe Novović.

Ističe da je Zavod školama poslao planove kako će da organizuju nastavu onlajn – kao i prošle godine.

Platforma Uči doma, kaže No-

vović, biće u funkciji kroz drugi dizajn, a to je u ingerenciji Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta. Svi časovi su snimljeni, poručuje on.

Stručnjaci, profesori, pojedine međunarodne organizacije u više navrata su saopštavale da nastava treba da se odvija u učionicama, te da to budu posljednje ustanove koje će da se zbog širenja korona virusa zatvore. U prethodnom periodu, radna grupa je dozvoljavala školama da same odluče da li će nastava da se odvija u učionicama ili da je kombinuju sa onlajn, a većina njih se odlučila za redovnu nastavu. Zbog toga su đaci bili podijeljeni u više grupa, a nastavnici zbog toga morali da drže časove preko norme. Niko im, međutim, to nije platio, pa su pojedini tužili resor Vesne Bratić.

Od ove godine Ministarstvo je zato poručilo da nemaju novca da se organizuje takav model, te su od 1. septembra svi đaci, bez dijeljenja u grupe, počeli školsku godinu.

N.Đ.

Činjenica je da ako govorimo o osnovnim školama, imamo škole sa manje od sto učenika, i više od hiljadu učenika, koje raspolažu različitim školskim prostorom i rade u različitim epidemiološkim uslovima.

Područna odjeljenja osnovnih škola (oko dvije stotine) u ruralnom dijelu Crne Gore imaju po nekoliko učenika i tamo, za sada, nema epidemije. Kretanje i boravak ove djece je ograničen na teritoriju gdje se nalazi njihova škola, pa je vjerovatnoća virusne infekcije minimalna.

Sve osnovne škole koje imaju manje od sto učenika (prosjek 11 učenika po razredu) i osnovne škole koje rade u jednoj smjeni (ukupno 92) kao i sva područna odjeljenja osnovnih škola u kojima uči 11,5 odsto osnovaca, mogu imati regularnu nastavu, bez ograničenja. Malobrojne male škole i područna odjeljenja rade u mjestima gdje nema registrovanih inficiranih kovidom-19 ili ih je minimalan broj.

Za čuđenje je odluka MPNKS u aprilu ove godine da uvodi onlajn nastavu u opštini Šavnik, što pokazuje da ne znaju koliko djece uči u Šavniku i područnim odjeljenjima u selima oko Šavnika. U Šavniku je učilo 24 djece, u Bijeloj šest, u Dužima, Dubrovskom i Slatini po jedno dijete. Toga dana je uvedena onlajn nastava i u opštinama Pljevlja i Andrijevica. Da li su učenici nekih osnovnih škola i školskih područnih odjeljenja u tim opštinama mogla imati onlajn nastavu - ostaje bez odgovora.

Pitanje za kreatore obrazovne politike: kakav će biti režim rada u ovoj školskoj godini u osnovnim školama, recimo u Kovačevićima, Bobovu, Kosanici, Odžaku, Ma-

tarugama, Vrulji, Trešnjevu, Grahovu, Dragovića Polju, Međuriječju, Rijeci Marsenića, Kolašinu, Gusinju, Konjusima, Njegovuđi, Velimlju, Petrovićima, Plužinama, Stabnima, Breznima i sličnim. Da li učenici u ovim školama na časovima ove školske godine moraju nositi maske i da li će im časovi trajati 30 minuta?

Jasno je da je nastavu u vrijeme epidemije teško organizovati u gradskim školama sa preko 1.000 učenika, a poseban problem su osnovne škole u Podgorici. Pravila koja se propisuju za rad velikih osnovnih škola u uslovima epidemije, nošenje maski i trajanje časa 30 minuta, ne treba primjenjivati na rad malih škola. Time se djeci iz ovih škola čini nepravda i ugrožava i onako upitan kvalitet njihovog obrazovanja.

Da li je neko od kreatora obrazovne politike razmislio da li bi produženi dnevni boravak djece u malim školama doprinio poboljšanju kvaliteta njihovog obrazovanja?

U pravilima koje je objavilo MPNKS opet se ne prepoznaju posebnosti i posebno potencijali malih škola za rad u ovim uslovima. Umjesto toga, učenici i nastavnici malih škola moraju da rade po pravilima koja su propisana, zbog problema koje imaju u organizaciji nastave, za gradske škole sa velikim brojem učenika.

Na kraju da primijetim. Jutro je, 1. septembra, a oko sto hiljada osnovaca i srednjoškolaca koji su već u školama, njihove nastavnike i roditelje – iz MPNKS niko nije pozdravio.

Epidemija ugrozila kvalitet obrazovanja

Društvo

Subota, 4. septembar 2021.

9

BLIZU CRNOG REKORDA: Raste broj preminulih i hospitalizovanih od kovid infekcije, najbliži brojkama iz marta kada je preminulo čak 18 ljudi u jednom danu

Korona odnijela još 15 života, šesti u svijetu po broju umrlih, a treći po broju zaraženih Po sistemu nekadašnjih ,,semafora“, trenutno su ,,zeleni“ samo Gusinje, Kolašin i Šavnik, što znači da samo u tim opštinama ne bi bilo strogih mjera. Pod djelimičnim mjerama bi bili Mojkovac, Nikšić i Žabljak, a svi ostali gradovi bi bili u lokdaunu – zaključani, sa policijskim satom i bez međugradskog prevoza

PODGORICA - U Crnoj Gori od posljedica korona virusa u četvrtak je preminulo čak 15 osoba i to četvoro iz Podgorice, troje iz Berana, po dvoje iz Ulcinja i Plava i po jedno iz Kotora, Gusinja, Tuzi i Rožaja. Među preminulima najmlađi je imao 39, a najstariji 84 godine starosti.

Ovo je najveći broj smrtnih slučajeva od 8. i 17. marta kada je zabilježeno 18 preminulih tokom trajanja epidemije.

Prema podacima sa sajta our world in data, Crna Gora je na šestom mjestu u svijetu prema broju ukupno umrlih na milion stanovnika. Ispred su Peru, Mađarska, Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija i Češka.

U svijetu smo i treći po broju slučajeva na milion stanovnika, nakon Sejšela i Andore, a po broju testova smo na 58. mjestu.

Korona je do sada odnijela

Zeković: Preminuli su neuspjeh Vlade - Zbog neuspjeha Vlade Crne Gore sa nama više nije 15 sugrađana od 39 do 84 godina starosti. Za naše prilike to je stravičan broj umrlih! Žalosno je što pogoršane političke i bezbjednosne prilike ne dopuštaju da ovo bude glavna tema – rekao je juče nakon objave alarmantnih podataka o broju zaraženih i mrtvih Aleksandar Saša Zeković, aktivista za ljudska prava I koordinator i član savjeta Građanske inicijative ,,21. maj“.

On je istakao da dok se suočavamo sa novim talasom korona virusa, ministarka zdravlja nastavlja ,,sa šokantnom neodgovornošću“.

- Kao da joj nije stalo do naučenih lekcija i odgovornijeg ponašanja prije nego se izgubi još jedan život. Vladini zvaničnici, među kojima direktor Doma zdravlja Podgorica i ministarka zdravlja, ponašaju se kao da su u Organizacio-

1.748 života. Samo u prošlom mjesecu evidentirano je 90 umrlih, a za prva tri dana ovog mjeseca čak 24.

I broj novooboljelih raste. Tako je, kako je saopšteno iz Instituta za javno zdravlje na

nom odboru za svečani doček patrijarha iz Beograda a ne kao odgovorna lica javne zdravstvene politike i za zaštitu javnog zdravlja – rekao je Zeković.

On je istakao da ministarka zdravlja odbija da zbog zaštite zdravlja građana/ki Crne Gore hitno zahtijeva da službenici Uprave policije u skladu sa svojim ovlašćenjima preduzmu potrebne aktivnosti kako bi se spriječio organizovani dolazak u Podgoricu građana iz ostalih opština i regiona.

- Pravi je, možda i posljednji, trenutak da Vlada Crne Gore i ministarka zdravlja prestanu biti ekspoziture Srpske pravoslavne crkve kako bi policija kroz preventivno i zakonito postupanje sankcionisala sve one koji ugrožavaju javno zdravlje i spriječila masovno okupljanje ispred Hrama u Podgorici – rekao je Zeković.

uzorku od 3.812 registrovano 547 novopozitivnih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 među našim državljanima. Već drugi dan nema evidentiranih oboljelih turista koji borave u našoj zemlji. Udio novopozitivnih

slučajeva u ukupnom broju testiranih za 02.09.2021. godine je iznosio 14,34 odsto.

Novopozitivni njih 146 u Podgorici, u Baru 74, Pljevljima 47, Nikšiću 46, Ulcinju 45, zatim Budvi 40, Herceg Novom 26.

U Beranama je evidentirano 23, Bijelom Polju 21, Tivtu 20, Tuzima 19, Kotoru 16, Cetinju 14, Danilovgradu 11, Rožajama sedam, Žabljaku pet, Plavu četiri. U Mojkovcu, Andrijevici i Kolašinu zabilježena su tri

Intenziviraće kampanju ,,Ostani doma“ i vakcinaciju Vlada Crne Gore insistiraće na intenziviranju kampanje ,,Ostani doma“ i vakcinaciji koja će biti na romskom i na albanskom jeziku. Oni su pozvali građane na poštovanje mjera i izbjegavanje velikih skupova.

To je, između ostalog donešeno na sjednici 30. avgusta kada je Vlada razmatrala informaciju o prijedlogu mjera u borbi protiv kovida-19.

Oni su ocijenili i da se neminovno mora pristupiti pooštravanju epidemioloških mjera što podrazumijeva i intenziviranje komunikacionih aktivnosti, uvođenje određenih ograničenja i pojačavanje aktivnosti svih nadležnih organa i institucija naročito Uprave za inspekcijske poslove i Uprave policije na sprovođenju nadzora.

Nove mjere će biti donešene 10. septembra.

novooboljela, petnjici dva i u Plužinama, Gusinju po jedan slučaj. U Šavniku nije bilo novopozitivnih.

Po sistemu nekadašnjih semafora, trenutno su ,,zeleni“ samo Gusinje, Kolašin i Šavnik, što znači da samo u tim opštinama ne bi bilo strogih mjera. Pod djelimičnim mjerama bi bili Mojkovac, Nikšić i Žabljak a svi ostali gradovi bi bili u lokdaunu – zaključani, sa policijskim satom i bez međugradskog prevoza.

U Crnoj Gori je po opštinama najveći broj slučajeva infekcije korona virusom na deset hiljada stanovnika registrovan u Ulcinju, zatim u Budvi i Baru.

Rraste i broj hospitalizovanih.

U bolnici se trenutno od korone liječi 358 osoba, dok je u Kliničkom centru smješteno čak 100 pacijenata od kojih je 41 životno ugrožen. Iz Kliničkog centra nedavno su Pobjedi rekli da je za kovid pacijente opredijeljeno 511 kreveta u osam zdravstvenih ustanova.

Sl.RADONJIĆ

Klinički osjetljivim osobama preporučena buster vakcina, IJZ CG nije dobio još nijedan uzorak za analizu antitijela

O trećoj dozi za sve - odluka do kraja mjeseca PODGORICA – Razmatranje preporuke za davanje treće doze vakcine protiv korona virusa za širu populaciju očekuje se, kako su Pobjedi rekli iz Instituta za javno zdravlje, do kraja septembra.

- Nacionalno stručno savjetodavno tijelo za imunizacije (NITAG) razmatraće relevantne podatke i preporuke stručnih tijela za imunizaciju na svjetskom nivou i zemalja okruženja, ali će se i voditi i našim podacima koji će biti prikupljeni i analizirani za prethodni period – odgovorili su iz IJZ CG Pobjedi na pitanje da li će se

uvoditi treća doza vakcine protiv korona virusa.

Uvođenje treće doze vakcine za sada se preporučuje isključivo klinički osjetljivim osobama, koje najmanje dva mjeseca nakon druge doze nijesu razvile antitijela.

Iako su preporuke donešene 10. avgusta još uvijek nije poslat nijedan uzorak na analizu.

PlAN

Iz Instituta kažu da su napravili plan uzimanja uzoraka za posebno ugrožene kategorije lica i poslali uputstva zdravstvenim ustanovama, a od 23. av-

gusta uzorci mogu da se šalju Institutu.

- S obzirom na to da je prema preporukama definisano da se ovo odnosi samo na posebno ranjive grupe lica kojima je prošlo minimum dva mjeseca od druge doze vakcine, kolegama iz zdravstvenih ustanova je potrebno vrijeme da se organizuju i naprave interni plan kako bi ovim pacijentima omogućili serološku analizu i potom vakcinaciju – kazali su iz Instituta. Istakli su da se odluka o trećoj dozi neće donositi samo na osnovu analize antitijela već na osnovu individualnog pristupa svakom pacijentu iz ove grupe.

OSJetlJIve gRuPe

U ovu grupu spadaju osobe kojima je presađen organ ili matične ćelije u posljednjih pola godine i oni koji su na dijalizi ili koji imaju hroničnu bubrežnu bolest, onkološki pacijenti, ljudi sa teškim respiratornim stanjima, uključujući cističnu fibrozu, tešku astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP). Tu spadaju i osobe sa rijetkim bolestima koje značajno povećavaju rizik od infekcija (poput teške kombinovane imunodeficijencije (SCID), homozigotne bolesti srpastih ćelija), zatim oni koji imaju problema sa slezinom, odrasle

osobe sa Daunovim sindromom kao i žene koje su trudne sa značajnim srčanim bolestima, urođenim ili stečenim.

U Srbiji je od sredine avgusta moguća vakcinacija trećom, takozvanom buster dozom vakcine, za sve one koji su revakcinisani prije više od šest meseci.

Svjetska zdravstvena organizacija ranije je preporučila da se sačeka sa trećom dozom kako bi vakcine bile dostupne stanovnicima siromašnih zemalja. Ipak, veliki broj zemalja se odlučio da se ogluši o tu preporuku.

Sl. R.

10

Društvo

Subota, 4. septembar 2021.

Član Savjeta AZLP Muhamed Đokaj reagovao jer inspektori kažnjavaju zbog neposjedovanja kovid potvrda

Pozvao Vladu da ne krši Zakon, a sud da odbaci prekršajne prijave Vlada krši UstaV

da kazni gosta, vlasnika niti odgovorno lice u lokalu. Protiv vlasnika se, kako su pojasnili iz inspekcije, može podnijeti krivična prijava.

- Vlasnik i odgovorno lice mogu da budu kažnjeni, novčano ili zatvaranjem lokala ukoliko se ne poštuju epidemiološke mjere koje su i dalje na snazi - nošenje maske, držanje distance, dezinfekcije i slično tome – kazali su iz Uprave za inspekcjske poslove.

Navode da u svakom ugostiteljskom objektu, restoranu i kafiću mora da postoji osoba koja će kontrolisati nošenje maski, držanje distance i ulazak gostiju u objekte prema uslovima protiv širenja korona virusa, a koje je propisalo Ministarstvo zdravlja.

Gosti bez kazne

Oni su naveli da inspektori do sada nijesu kažnjavali goste zbog nepoštovanja mjera, već privredna društva.

- Sačinjen je plan kontrola po kojem inspektori posljednjih sedmica vrše nadzor, po pitanju kontrole svih važećih epidemioloških mjera, a u slučajevima neposjedovanja kovid potvrda inspektori djeluju preventivno - navode iz UIP. Đokaj na to kaže da iz „neprava

D. maliDžan

Đokaj je juče reagovao na pisanje medija da „inspektori uveliko pišu prijave zbog izostanka kontrole kovid potvrda i nenošenja maski u ugostiteljskim objektima“ i pozvao Vladu da prestane sa „ozbiljnim kršenjem ljudskih prava koja su zagarantovana Ustavom i međunarodnim propisima“.

- Sud za prekšaje mora odbaciti nezakonite prijave za pokretanje prekršajnog postupka. Vlada gura inspektore da kontrolišu mjere koje su suprotone Zakonu, Ustavu i međunarodnim propisima. Ne postoji jasan zakonski osnov vezano za tu mjeru koju je donijela Vlada i zbog toga i reagujem - rekao je Đokaj Pobjedi.

A iz Uprave za inspekcijske poslove Pobjedi je rečeno da vlasnici kafića, restorana i sličnih objekata ne mogu biti prekršajno gonjeni kada je u pitanju kontrola kovid potvrda, ali da inspektori imaju mogućnost da po tom osnovu protiv pravnog i odgovornog lica podnesu krivične prijave nadležnom tužilaštvu.

To znači da ukoliko inspektor u ugostiteljskom objektu nađe lice koje nema kovid potvrdu ili PCR test ili brzi antigenski test, ne može na licu mjesta novčano

Iz Uprave za inspekcijske poslove Pobjedi su kazali da vlasnici kafića, restorana i sličnih objekata ne mogu biti prekršajno gonjeni kada je u pitanju kontrola kovid potvrda, ali da inspektori imaju mogućnost da po tom osnovu protiv pravnog i odgovornog lica podnesu krivične prijave nadležnom tužilaštvu

Svaka provjera kovid potvrde i prijava inspekcije je nezakonita

m.babović

PODGORICA – Član Savjeta Agencije za zaštitu ličnih podataka Muhamed Đokaj pozvao je Vladu Crne Gore da ne traži od inspektora da kontrolišu kovid potvrde građanima koji ulaze u ugostiteljske objekte, jer je to suprotno Zakonu o zastiti podataka o ličnosti. Pozvao je i sud za prekršaje da odbaci sve prijave po ovom pitanju, jer one, kako ističe, nijesu zasnovane na Zakonu.

ne može da se stvori pravo“.

- Iz nezakonite odluke Vlade i protivustavne odluke, inspektori ne mogu da crpe pravo - naveo je Đokaj.

On je istakao i da niko nema pravo da utiče na ljude da se vakcinišu protiv korona virusa na nelegalan način.

iznUđena saGlasnost

Navodi da nema riječi o tome da se radi o traženju ličnih podataka na bazi saglasnosti, jer ona ne smije biti iznuđena.

- Kada se saglasnost koristi kao pravni osnov za obradu ličnih podataka, ista mora biti dobrovoljna posebna i utemeljena na informacijama. Isto tako saglasnost mora biti nedvosmislena.

Saglasnost se može dati izričito i to na način koji ne dovodi u sumnju da je osoba čiji se podaci obrađuju saglasna s obradom svojih podataka. Za obradu osjetljivih podataka iz posebne kategorije, što je u konkretnom slučaj sa medicinskim podacima na osnovu saglasnosti potrebna je izričita saglasnost, odnosno data volja ili pristanak.

Saglasnost se može opozvati ili povići u bilo koje vrijeme - pojasnio je Đokaj.

Kada su podaci koji se obrađuju, osjetljive prirode, odnosno iz

Muhamed Đokaj

posebne kategorije kao što su medicinski podaci, obavezna je izričita saglasnost koja mora biti nedvosmislena.

- Postojanje dobrovoljne saglasnosti valjano je samo „ako osoba čiji se podaci obrađuju može zaista birati bez opasnosti od obmane, zastrašivanja, prinude ili bitno negativnih posljedica ako uskrati saglasnost“. U situacijama kada se određene usluge mogu dobiti samo i isključivo ako se određeni lični podaci otkriju trećim stranama, odnosno zaposlenom u ugostiteljskom objektu, takva se saglasnost lica

čiji se podaci obrađuju na otkrivanje, tj. uvidom u dokumenat koji sadrži lične podatke se ne može smatrati slobodnom odlukom ili svojevoljni pristanak na obradu i kao takva saglasnost nije valjana i nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti - naveo je Đokaj.

nezakonita odlUka

Da je Vladina odluka od 30. jula, kojom se ugostiteljskim radnicima omogućava obrada ličnih podataka iz nacionalne digitalne kovid potvrde ili običnih potvrda o vakcinaciji, testova ili preležane bolesti i ličnih dokumenata, u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ustanovila je tokom postupka nadzora zakonitosti te odluke Agencija za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama.

AZLP je pokrenula postupak nadzora kod Vlade Crne Gore na osnovu dvije inicijative, i to Centra za građansko obrazovanje i Đokaja, koje su uslijedile nakon konferencije za medije, održane krajem jula u Institutu za javno zdravlje, na kojoj su saopštene mjere za suzbijanje epidemije.

Zakon se mora mijenjati Đokaj, u izjavi za Pobjedu, pozvao je Vladu da se ponaša u skladu sa Zakonom, da ispoštuje nalaz kontrolora Agencije i stavi van snage sporne odredbe odluke o mjerama za borbu protiv korona virusa, koju je potpisao premijer Zdravko Krivokapić.

- Važno je da Vlada bude odgovorna, da se ponaša u skladu sa Zakonom, prihvati ovaj nalaz i

I raniji pozivi bez rezultata Đokaj je još u julu pozvao Vladu da obrazloži osnov za ovakvu odluku, navodeći da ukoliko ne postoji, onda se ulazi u zonu kršenja akata koji regulišu oblast zaštite podataka.

Direktor direktorata za digitalno zdravlje Aleksandar Sekulić, međutim, nazvao je tendencioznim Đokajev apel, navodeći da Ministarstvo zdravlja nije ni razmatralo opciju da Agenciju konsultuje u vezi odluke, jer iz tog Vladinog resora smatraju da ničim ne zadiru, odnosno remete prava građana.

- Građani samim pružanjem na uvid potvrde daju saglasnost za obradu podataka, i tu nema ni zakonskih, ni funkcionalnih prepreka ili kršenja privatnosti – naveo je Sekulić.

Iz Sekulićevog objašnjenja proističe da država ne primorava građane da bilo kome pokazuju digitalnu kovid potvrdu koja sadrži podatke o medicinskom stanju, ali ako žele u unutrašnjost lokala ili restorana onda se podrazumijeva da su spremni da ugostiteljima daju na uvid ova dokumenta kako bi se ispoštovale nove mjere uvedene 30. jula prema kojima se unutar lokala ne može ukoliko niste potpuno ili djelimično vakcinisani, imate negativan PCR ili antigenski test ne stariji od 72, odnosno 48 sati.

van snage stavi sporne odredbe Odluke o preduzimanju privremenih mjera usljed pojave epidemije zarazne bolesti kovid-19 od većeg epidemiološkog značaja - kazao je Đokaj.

Prema njegovim riječima, nalaz kontrolora jasno ukazuje da Vladina odluka pravno nije valjana.

- Lično stojim na raspolaganju Vladi da zajednički pronađemo najbolje rješenje kroz izmjene zakonodavstva i regulative, po modelu Austrije i Francuske kazao je Đokaj.

On je objasnio da su Austrija i Francuska upodobile svoja zakonodavstva na način da za takve mjere i postupanje postoji pravni osnov, što bi trebalo uraditi i u Crnoj Gori, ali i u drugim zemljama Evrope.

- To podrazumijeva izmjenu i usklađivanje više zakona, uključujući i onaj o sprečavanju širenja zaraznih bolesti - rekao je Đokaj. k. JankoViĆ

Hronika

Subota, 4. septembar 2021.

Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava saopštilo da im nije tražena saglasnost za raspisivanje potjernice za vođom škaljarskog klana

11

Uhapšena jedna osoba u Nikšiću, a protiv jedne podnijeta prijava

Pronađeno oružje, droga, palica, ručni sprejevi...

Jovana Vukotića ipak ne traže na međunarodnom nivou PODGORICA - Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava nije primilo zahtjev za raspisivanje potjernice za Jovanom Vukotićem (41) iz Kotora, koji slovi za vođu škaljarskog klana, a sumnjiči se za stvaranje kriminalne organizacije i podstrekavanje na ubistva.

Ovo je Pobjedi saopšteno iz Ministarstva pravde nakon što smo objavili odgovor iz ovog resora da je za Vukotićem data sagasnost za raspisivanje potjernica zbog teških krivičnih djela.

- Izvinjavano se, jer je došlo do nesporazuma – piše u dopisu dostavljenom Pobjedi.

Pojasnili su da su prije pet i prije dvije godine dali saglasnosti da se raspiše potjernica za Vukotićem i da od 2019. godine nijesu primili zahtjev da to ponovo učine.

-Iz tog razloga preciziramo odgovor: U skladu sa članom 511 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku, Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava je na osnovu Rješenja Osnovnog suda u Kotoru 2016. godine i naredbe Višeg suda u Podgorici 2019. godine izdalo saglasnosti za raspisivanje međunarodne potjernice za Jovanom Vukotićem iz Kotora. U perio-

Abazović: Vlada čini sve da „desetkuje“ kriminalne grupe Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović je na vanrednoj konferenciji za medije koalicije „Crno na bijelo“ rekao da Vlada čini sve da „desetkuje“ kriminalne grupe, te da podizanje tenzija, poput onih koje trenutno postoje u državi, ima cilj da je uspore u toj namjeri.

- Imamo vođu kavačkog klana Slobodana Kašćelana u zatvoru, drugog u bjekstvu, protiv kojeg je raspisana međunarodna potjernica, i imamo potjernicu protiv drugog vođe suparničkog škaljarskog klana Jovana Vukotića. Činimo sve da ih desetkujemo, a ovakve stvari imaju za cilj da nas samo uspore – naglasio je Abazović.

du nakon toga, Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava nije zaprimilo zahtjev za davanje saglasnosti za raspisivanje međunarodne potjernice za imenovanim u smislu člana 511 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku – saopštili su Pobjedi iz ovog ministastva.

Prije deset dana policija je po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva pretresla objekte u vlasništvu Vukotića u Podgorici, Kotoru i na Cetinju. Vukotića nijesu pronašli i od tada tragaju za nim.

Rečeno nam je da istražitelji vjeruju da će Vukotić pristati na saradnju i predati se, što bi, kako tvrde naši izvori, pomoglo u razrješavanju slučaja.

Uhapšena srpska državljanka, po potjernici Mađarske, zbog prevare na štetu budžeta

Zbog planiranja ubistva Belivuka i Miljkovića, Specijalno državno tužilaštvo početkom jula podiglo je optužnicu protiv Janka Vukadinovića, Mila Jovanovića (34), Radovana Stanišića (35), Almire Mujahodžić (21), Momčića Milića (40) i Dušana Ivanovića (41).

Osoba sa kodnim imenom Kamenko Kuč u ovom predmetu dobila je status zaštićenog svjedoka.

Vukadinović se tereti da je zajedno sa Jovanom Vukotićem krajem 2019. godine formirao kriminalnu organizaciju radi vršenja teških krivičnih djela.

Prema navodima optužnice, Jovanović i zaštićeni svjedok Kamenko Kuč su uz pomoć

Stanišića, 22. januara u Tivtu, pokušali da likvidiraju Belivuka i Miljkovića.

Zaštićeni svjedok krajem januara je u Specijalnom tužilaštvu ispričao da je prema prvobitnom planu grupe Janka Vukadinovića planirano ubistvo Kotoranina Slobodana Kašćelana, dok o likvidaciji srpskih državljana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića nije bilo pomena.

Kašćelanova likvidacija bila je planirana za 22. januar, kada je trebao da dođe u podgorički Viši sud gdje mu je bilo zakazano suđenje.

Kako je suđenje odgođeno, Vukadinovićeva grupa je promijenila plan i fokusirala se na organizaciju likvidacije Belivuka i Miljkovića koji su 22. januara trebali da polete za Beograd.

Istražitelji su prikupili dokaze da je neposrednim izvršiocima likvidacije Kašćelana trebalo da bude isplaćeno 500.000 eura, dok su za zločin u Tivtu trebali da budu isplaćeni sa 700.000 i 1.300.000 eura.

Belivuk i Miljković su 30. januara ujutro napustili Crnu Goru, a ubrzo i uhapšeni.

Pored njih, tada je uhapšeno još 20-ak pripadnika grupe, a Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo istragu protiv 22 osobe.

A. R.

Presuda državljaninu Sjeverne Makedonije

Određen ekstradicioni Uslovna osuda zbog navođenja pritvor do 40 dana na ovjeravanje neistinitog sadržaja

BIJELO POLJE - Sudija za istragu Višeg suda u Bijelom Polju Vukomir Bošković donio je rješenje kojim je određen ekstradicioni pritvor do 40 dana Danijeli Plavšić (39) iz mjesta Kanjiže (Srbija) zbog prevare na štetu budžeta Mađarske. Plavšićeva je uhapšena po međunarodnoj potjernici NCB Interpola Budimpešta, na graničnom prelazu Ranče kod Pljevalja.

Branilac Plavšić, advokat Radovan Obradović, saopštio je za Pobjedu da je uložio žalbu na određivanje pritvora.

-Sudija za istragu u obrazloženju ističe da okrivljena nije bila dostupna jer je navodno bila u bjekstvu, pa su ispunjeni uslovi za određivanje ekstradicionog pritvora. Na teret joj se stavlja da je od 2014. do 2016. kao predstavnik

kompanije prihvatila da izdaje falsifikovane fakture za različite kompanije, a u cilju smanjenja plaćanja poreza ili izbjegavanja poreza i za povraćaj PDV-a za druge kompanije koje su osnovane isključčivo u ovu kriminalnu svrhu. Ukupan iznos ovih faktura iznosi 270.238 eura – kazao je Obradović.

On tvrdi da Plavšić nije išla u Mađarsku, niti je izdavala fakture za bilo koga.

-Ona je prije 15 dana sa suprugom i sinom pošla na more u Crnu Goru i boravili su u svojoj kući u Sutorini – Igalo. Ona uopšte nije bila upoznata da je za njom izdata potjernica i smatra da je u pitanju greška. Prema njenom kazivanju, ranije je izgubila pasoš i to je prijavila nadležnima, te je moguće da je neko iskoristio taj njen dokument za kriminalne radnje – kazao je Obradović.

B. Č.

BIJELO POLJE - Sutkinja Osnovnog suda u Bijelom Polju Bojana Radović izrekla je uslovno dvije godine zatvora zbog krivičnog djela navođenje na ovjeravanje neistinitog sadržaja državljaninu Sjeverne Makedonije Nevzadu Salihiju (32) iz Kumanova.

Iz krivične prijave proizlazi da je okrivljeni 31. avgusta ove godine na GP Dobrakovo, dovođenjem u zabludu, naveo službenike Uprave policije – sektora granične policije Bijelo Polje, da u javnoj ispravi evidenciji i računarskom podatku o prelasku putnika na GP ovjeri u pisanoj i elektronskoj formi neistinit podatak koji može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju.

-Na način što se prilikom izlaska iz Crne Gore legitimisao tuđim pasošem koji je u zakonom pripisanom roku izdat od strane Republike Albanije na ime Redjona Grica, čiji su podaci upisani u pisanoj evidenciji i računarskom podatku o prelazu putnika, kao da je to lice prešlo granični prelaz – piše u krivičnoj prijavi.

Advokat Radovan Obradović saopštio je za Pobjedu da je presuda donijeta na osnovu sporazuma o priznanju krivice koji je postignut sa tužiocem.

-Salihiju je pušten iz pritvora i otputovao za Sjevernu Makedoniju – kazao je advokat Obradović.

B. Č.

NIKŠIĆ - Nikšićka policija uhapsila je Ljubisava Žižića (40) zbog oružja, a protiv Radenka Bojovića (30) podnijela krivičnu prijavu zbog droge.

- Oko 11.20 časova nikšićka policija je u mjestu Bogetići kontrolisala vozilo „mercedes“ nikšićkih registarskih oznaka u kojem su se nalazili R. B. (30), S. Ž, N. Z. i Lj. Ž. (40). Prilikom kontrole kod R. B. je pronađeno pakovanje sa sadržajem opojne droge kokain, težine oko 10 grama, dok je kod Lj. Ž. pronađen pištolj marke „Bernardelli“ kalibra 7,65mm sa 13 komada municije – navodi se u saopštenju Uprave policije.

Policija je daljim pregledom vozila pronašla šest zaštit-

nih maski, tri biber spreja, metalni boks, drvenu palicu, 62 metalne kuglice i majice.

- O događaju je obaviješten državni tužilac koji je naložio da se Lj. Ž. liši slobode zbog sumnje da je izvršio krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija a da se protiv R. B. podnese krivična prijava za krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga – navodi se u saopštenju.

Od njih su prikupljena obavještenja u kojima su izjavili da su se uputili u pravcu Cetinja kako bi prisustvovali protestnom skupu zbog najavljenog ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija.

A.R.

Zeković: Nedopustivo je da policija širi mržnju Aktivista za ljudska prava Aleksandar Saša Zeković pozvao je Upravu policije da odmah povuče iz javne upotrebe snimak koji je dostavila medijima u Crnoj Gori i u regionu na kojem je vidno istaknuta majica sa grbom Crnogorske pravoslavne crkve.

-Sličnu grešku crnogorska policija je učinila kada je prilikom konferencije za štampu nakon sprovedene policijske operacije ,,Orlov let“, uz ostale oduzete predmete uključujući i oružje, izložila i nacionalnu albansku zastavu.

Ovakav postupak Uprave policije je nedopustiv i doprinosi generalizaciji i širenju stereotipa – saopštio je Zeković.

Kako je istakao, oduzeti predmet sa grbom CPC koji se javno ističe nema veze i nije pogodan za izvršenje bilo kojeg krivičnog djela, pa se postupak Uprave policije isključivo može smatrati kao nastavak pokušaja da kriminalizuje postojanje i djelovanje Crnogorske pravoslavne crkve.

-Postupak policije nakon izvedene akcije ,,Orlov let“ osudila je tada kompletna stručna i demokratska javnost – kazao je Zeković.

Zakazano razmatranje žalbe na presudu za ubistvo košarkaša Ljuba Jovanovića

Odluka o Konataru 30. septembra PODGORICA - Razmatranje žalbe tužilaštva na presudu kojom je Aleksandar Konatar oslobođen od optužbe da je ubio košarkaša Ljuba Jovanovića 30. juna 2011. godine, prilikom pljačke automat kluba na Cetinju, zakazana je za 30. septembar u Apelacionom sudu.

Istom presudom od optužbi za razbojništvo oslobođen je i Nikola Vuletić.

Presudu je 12. marta ove godine izrekao sudija Višeg suda u Podgorici Vladimir Novović.

Jovanović je bio slučajna žrtva, kada se nakon šetnje sa drugom iz reprezentacije sklonio od kiše u kazino, u centru Cetinja, koji je bio meta pljačkaša.

U obrazloženju presude, sud je ocijenio da osoba sa snimka nadzorne kamere, na kome se vidi ubica, ne odgovara opisu Konatara.

Prihvaćeni su i dokazi odbrane da je Vuletić u vrijeme izvršenja krivičnog djela bio u inostranstvu.

Sud je prihvatio kao istinit iskaz svjedoka Vasilija Todorovića da je pod pritiskom policijskih čelnika u istrazi i prvi

put pred sudom izjavio da su Konatar i Vuletić odgovorni za ubistvo košarkaša Ljuba Jovanovića.

Todorović je naveo da je odmah nakon što je optužio Konatara i Vuletića dobio uslovni otpust iako nije ispunjavao uslove.

– Imao sam 100 prekršaja tokom boravka u zatvoru, a dobio sam uslovni otpust – kazao je on.

Tokom suđenja pročitana je molba Todorovića za uslovni otpust koja je dostavljena cetinjskom Osnovnom sudu 19. septembra 2018. Pročitan je i izvještaj o vladanju zatvorenika Vasilija Todorovića od 24. septembra 2018. iz UIKS-a, koji je tražila sutkinja Jelena Perović.

U izvještaju se navodi da su ,,kriminogeni obrasci ponašanja kod Todorovića duboko ukorijenjeni“, da je učestvovao u tučama, kao i da je četiri dana prije molbe za otpust počinio disciplinski prekršaj.

Ipak, rješenjem Osnovnog suda na Cetinju od 24. septembra 2018. usvojena je molba Todorovića za uslovni otpust.

B.R.

12

Crnom Gorom

Subota, 4. septembar 2021.

Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratko Mitrović u radnoj posjeti Nikšiću

Pripremaju se za izgradnju regionalnog reciklažnog centra NIKŠIĆ - Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratko Mitrović i v. d. direktora Uprave javnih radova Boro Lučić juče su tokom radne posjete Nikšiću razgovarali sa predsjednikom Opštine Markom Kovačevićem o predstojećim izmjenama i dopunama PUP-a Nikšić, izgradnji reciklažnog centra i razvojnim projektima koje opština planira.

Konstatovano je da je potrebno sagledati zahtjeve za dodatnim planiranjem sadržaja, kako su predložili iz Opštine, kako bi oni bili razmotreni i eventualno uvršteni u izmjene i dopune PUP-a Nikšić, čija izrada je u toku. Posebno je naglašeno da je neophodno sagledati energetske potencijale Opštine Nikšić, kako bi i oni eventualno bili implementirani u PUP Nikšić.

STUDIJA

Istaknuto je da Ministarstvo izrađuje studiju izvodljivosti za izgradnju regionalnog

Naglašeno je da Nikšić ima mogućnost za izgradnju fabrike za reciklažu guma, otpadnog ulja, plastike i medicinskog otpada. Dogovoreno je da EPCG dostavi elaborat o mogućnostima priključenja planirane solarne elektrane na Briskoj gori na postojeću prenosnu mrežu rukovodstvom Opštine Nikšić, održali i sastanak u EPCG sa ciljem intenziviranja buduće saradnje u oblasti zelene energije. Povodom izgradnje solarnih elektrana na Briskoj gori, na sastanku je dogovoreno da EPCG dostavi Ministarstvu elaborat o mogućnostima priključenja planirane solarne elektrane na postojeću prenosnu mrežu, kako bi se, kroz eventualne izmjene i dopune planskih dokumenata, stvorili potrebni uslovi za izgradnju objekata zelene energije.

SOLARI 3000+

Sastanak u Nikšiću

reciklažnog centra, koja će sadržati prijedloge lokacija za njegovu izgradnju, a nakon završenih procedura pristupi-

će se raspisivanju tendera. Naglašeno je da Nikšić ima mogućnost za izgradnju fabrike za reciklažu guma, otpadnog

ulja, plastike i medicinskog otpada.

Ministar Mitrović i direktor Lučić su, nakon sastanka sa

Posebna tema razgovora bio je projekat ,,Solari 3000+“. U skladu sa strateškim pravcima u oblasti razvoja zelene ekonomije, Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma je u prethodnom periodu u saradnji sa EPCG, Fondom za zaštitu životne sredine, CEDIS-om i drugim nadležnim organima započelo razvijanje projektne ideje u

vezi realizacije projekta podrške građanima Crne Gore pri kupovini i ugradnji fotonaponskih panela snage do 10 kilovati za individualne stambene objekte, odnosno do 30 kilovati za pravna lica i javne ustanove. Cilj projekta je, između ostalog, podsticaj razvoju zelene ekonomije, ali i zaštita životne sredine i smanjenje emisije CO2 i podizanje standarda domaćinstava i pravnih lica.

Planirano je da nosilac projekta bude EPCG, koja će kroz projekat kreditirati domaćinstva u iznosu od 80 odsto i sprovesti ostale aktivnos t i ko j e s e o d n o s e n a organizaciju i pružanje usluga ugradnje fotonaponskih panela zainteresovanim korisnicima, dok će se Vladi Crne Gore predložiti da preko Eko fonda subvencionira preostalih 20 odsto ukupne vrijednosti kupovine i ugradnje panela svakom koC. G. risniku.

Pripremljen program razvoja prijestonice za 2022. godinu

Za 14 projekata sedam miliona eura CETINJE – Lokalna uprava je pripremila program razvoja za 2022. godinu u koji su uvršteni višegodišnji projekti koje je započela Prijestonica Cetinje, kao i drugi državni organi preko Uprave javnih radova. Riječ je o 14 projekata, a planirano je da se investira ukupno 7.000.000 eura.

-Osnov za odabir projekta jeste Strateški plan razvoja Prijestonice za period 20202024. godine. Posebno smo nastojali da maksimalno ispoštujemo sve zahtjeve i sugestije koje su predstavnici civilnog društva i drugi akteri lokalne zajednice dostavili, dosljedno primjenjujući osnove participativnog plani ra n j a – n av e d e n o j e u obrazloženju Nacrta programa razvoja.

PUTEVI

Na s p i s k u p r o j e k a t a j e unapređenje gradskih, lokalnih i nekategorisanih puteva.

Predviđeno je da se u tu oblast investira milion eura.

-Prioritet za gradnju dat je putevima u onim mjesnim zajednicama u kojima se seoska domaćinstva bave poljoprivredom, voćarstvom, stočarstvom, pčelarstvom i drugim zanimanjima karakterističnim za ovdašnje predjele, kao i onima gdje postoji izraženo intresovanje građana za povratak na selo – piše u Nacrtu programa.

Milion eura namijenjeno je za izgradnju i rekonstrukciju ob-

Po milion eura biće investirano za unapređenje gradskih, lokalnih i nekategorisanih puteva, za izgradnju i rekonstrukciju objekata od opšteg interesa, te uređenje Bajičke ulice

,,Socijalni“ stanovi Naredne godine predviđen je nastavak izgradnje objekta za potrebe socijalnog stanovanja (800.000). Do sada su izgrađene dvije, a izgradnja treće, zgrade Sindikata Ministarstva kulture, je u toku.

- Izgradnjom ulica Nova 4 i 5 i spajanjem sa Belvederskom ulicom, otvara se mogućnost stvaranja novog naselja sa više od 300 stanova. Rapisan je tender za izvođača radova za zgradu socijalnog stanovanja. Sindikat Policije se obratio zahtjevom za dodjelu dvije lokacije za izgradnju zgrade od preko 60 stanova za svoje i potrebe Sindikata prosvjete.

Lokalna samouprava ima u planu da, nakon 20 godina, radi stanove za svoje zaposlene, a zahtjevom za dodjelu lokacije za izgradnju stanova obratio se i Sindikat zdravstva.

Sredstva planirana programom za 2022. godinu odnose se na nastavak izgradnje objekta radi rješavanja stambenih pitanja najugroženijih stanovnka Cetinja, kao i na usluge nadzora. Zgrada će se graditi u Belvederskoj ulici uz podršku Ministarstva rada i socijalnog staranja – objašnjeno je u Programu.

jekata od opšteg interesa. Aktivnosti obuhvataju rješavanje imovinsko-pravnih odnosa, nastavak rekonstrukcije trga na Njegušima, rekonstrukciju objekta nekadašnje škole na Njegušima, adaptaciju Trga Ivana Crnojevića, nastavak adaptacije prostora u objektu Crvenog krsta za formiranje bioskopa, te kupovinu nekretnina za potrebe rješavanja komunalne infrastrukture i potreba grada i dr.

Prijestonica planira i rekonstrukciju Bajičke ulice, od Mojkovačke ulice do Bajičke crkve. Taj projekat vrijedan je milion eura.

-Sredstva planirana Programom za 2022. godinu odnose se na rješavanje imovinskopravnih odnosa za drugu fazu i izvođenje radova čime bi se znatno poboljšala saobraćajna infrastruktura. Zakonom o budžetu Crne Gore za 2021. godinu nisu predviđena sredstva za rekonstrukciju cijele dionice saobraćajnice Mojkovačke i Bajičke ulice, kao dijela regionalnog puta, tako da je u prijedlogu Programa razvoja za 2022. g. predviđen ovaj projekat za slučaj da isti ne bude obuhvaćen kapitalnim budžetom za 2022. godinu – navedeno je u dokumentu.

DOKUMENT JE NA JAVNOJ RASPRAVI DO 23. AVGUSTA: Cetinje

U rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreže biće investirano 300.000 eura.

-Pored izrade i revizije tehničke dokumentacije, rješavanja imovinsko-pravnih odnosa, kao i na nabavke i ugradnje opreme, neophodno je planirati i pratiti realizaciju: glavnog projekta kanalisanja i odvođenja poplavnih, atmosferskih i fekalnih voda od glavnog ponora do tunela ,,Belveder“, sanaciju ponora, zatim projekta izgradnje tunela ,,Belveder“, glavnog projekta odvođenja prečišćenih otpadnih voda iz

postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i odvođenja poplavnih i drugih voda od izlaznog portala tunela do recipijenta – piše u dokumentu.

JAVNE SLUŽBE

Prijestonica planira na naredne godine 200.000 eura investira za nabavku opreme za unapređenje rada javnih službi – Vodovoda i kanalizacija, Komunalnog, Službe zaštite, Centra za dnevni boravak djece sa smetnjama u razvoju i odraslih lica sa invaliditetom, Radio-televizije Cetinje i dr.

Za sanacija krova Sportskog centra planirano je 300.000 eura, izgradnja i rekonstrukciju Vučedolske ulice I faza 650.000, rekonstrukcija ulice pored Crvenog krsta i dijela Ulice IV Proleterske 300.000, izgradnju druge faze pristupnog puta 300.000, za izradu tehničke i druge dokumentacije 150.000, rekonstrukciju/ adaptaciju kompleksa Opšte bolnice „Danilo I“ – Objekat stare dječje bolnice 300.000 eura, a za unapređenje turističke ponude grada 100.000 eura.

D. Š.

Crnom Gorom

Subota, 4. septembar 2021.

BAR: Upozoravajući podaci iz kovid ambulante Opšte bolnice

Popunjeno 86 odsto raspoloživih kreveta

13

TIVAT: Luštica Bay u nedjelju domaćin humanitarne manifestacije

Apelujemo na Barane da poštuju mjere i vakcinišu se, jer koliko god da bolnica kapaciteta omogući, biće nedovoljno ukoliko stanje inficiranih bude pratilo neodgovorno ponašanje građana – kazao je dr Zoran Vojinović BAR - U barskoj bolnici hospitalizovano je 85 pacijenata pozitivnih na korona virus. Na kiseoničkoj terapiji je 62 kovid bolesnika, od kojih je 13 u Jedinici intenzivnog liječenja.

- Juče smo u kovid ambulanti imali 44 pregleda, što je nešto manji broj u odnosu na prethodnu sedmicu, kada je on dostizao i 60. Napominjem da svakodnevno imamo i 75 do 100 pacijenata upućenih iz Doma zdravlja za laboratorijsku obradu. Od ukupnog broja juče pregledanih pacijenata, deset ih je bilo za prijem.

Tokom jučerašnjeg dana imali smo i šest otpusta sa odjeljenja, tako da je ukupan broj hospitalizovanih 85, od kojih su 83 dokazano pozitivni na Sars COV-2, dok za dva čekamo rezultate PCR testiranja. Na kiseoničkoj terapiji su čak 62 hospitalizovana bolesnika, odnosno čak 72 odsto. U Jedinici intenzivnog liječenja je 13 životno ugroženih pacijenata, a na neinvanzivnoj mehaničkoj ventilaciji su četiri pacijenta. Na respiratoru trenutno nemamo pacijenata – saopštio je pomoćnik direktora Opšte bolnice, epidemiolog dr Zoran Vojinović.

KAPACITETI

Kovid odjeljenje raspolaže sa 98 postelja, tako da je trenutna popunjenost 86 procenata. Dr Vojinović apeluje na Barane da poštuju mjere i vakcinišu se jer, kako naglašava, koliko god da bolnica kapaciteta omogući, biće nedovoljno ukoliko stanje inficiranih bude pratilo neodgovorno ponašanje građana.

Nedisciplina

Dr Zoran Vojinović

Prije nekoliko sedmica u pomoć su barskim priskočile i kolege specijalisti iz Kliničkog centra Podgorica. Ta podrška je, ističe dr Vojinović, izuzetno dobrodošla. Sa konzilijumom KC Podgorica (pulmolog, internista i anesteziolog) su u kontaktu na dnevnom nivou, ali i češće, ako to prilike zahtijevaju.

U Baru je juče bilo 74 nova slučaja inficiranih korona virusom.

Trenutno je 908 aktivnih slučajeva. Kumulativna stopa incidencije je, prema tome, 2.060 na 100.000 stanovnika, što je izuzetno visok nivo.

Dr Vojinović naglašava da je dodatni razlog za brigu intenzitet kojim se odvija masovna imunizacija u Baru.

- Prvu dozu vakcine je primilo

14.747 građana, revakcinisano je 13.193 osobe, što znači da je u Baru vakcinisano nepunih 30 procenata stanovništva. Od kada je u maju počela masovna imunizacija, uspjeli smo da vakcinišemo tek trećinu stanovništva. S obzirom na to da je takođe trećina građana prebolovala ovaj virus, do kolektivnog imuniteta nedostaje nam još 20-25 odsto vakcinisanih – navodi dr Vojinović.

BROJKE

Kad je riječ o prijemu na kovid odjeljenje, čak 85 odsto čine nevakcinisani pacijenti.

- Vakcinisani uvijek prođu sa lakšom kliničkom slikom, a kada su u pitanju preminuli od maja, kada je počela imunizacija,

Dr Vojinović ne skriva ogorčenost zbog neodgovornosti i nedisciplinovanosti Barana, kojima upućuje pitanje što rade po pitanju očuvanja zdravlja.

- Dovoljno mi je da izađem na šetalište, u lokal, da vidim snimke iz diskoteka, zbrojim podatke o nevakcinisanima, pa da upitam sugrađane šta oni rade kako bi zaštitili sebe, sačuvali zdravlje, zaštitili se...

Iznova apelujem da drže distancu, vode računa o higijeni ruku, nose maske.

Naravno, sve ovo u kombinaciji sa vakcinom. To je jedino rješenje – decidan je pomoćnik direktora Opšte bolnice Bar, epidemiolog Zoran Vojinović.

taj odnos je čak i veći – 92 procenta preminulih su bili nevakcinisani – kaže dr Vojinović.

Među ljekarima u Opštoj bolnici Bar trenutno nema inficiranih korona virusom, dok je, kada je u pitanju srednji medicinski kadar, zaraženo troje, a isti broj je zabilježen i među nemedicinskim osobljem.

- Naši zdravstveni radnici su vakcinisani ili su prebolovali ovaj virus, tako da time objašnjavamo činjenicu da među njima nema puno onih koji su u izolaciji – kaže dr Vojinović.

V.K.V.

DANILOVGRAD: Organizovana kajakaška tura rijekom Zetom

Ukazali na probleme i potencijale „zelene ljepotice“

Biciklisti u humanoj misiji

Dobrotvorni spinaton za mališane iz vrtića ,,Bambi“ TIVAT – Prvi dobrotvorni spinaton, ili vožnja trenažnih bicikala, održaće se u nedjelju, 5. septembra, od 17 do 19 časova u amfiteatru u Marina naselju Luštice Bay, kako bi se sakupili sredstva za donaciju tivatskim mališanima iz vrtića „Bambi“.

Takmičenje će se odvijati na 12 trenažnih bicikala, u četiri serije u pojedinačnom trajanju od 20 minuta, a događaj organizuje kompanija „Luštica Development“ u saradnji sa „Prowellness“ i „Tehnogym trening centrom“ iz Podgorice.

U grupnoj vožnji trenažnih bicikala, pojasnili su organizatori, učesnici će u zamišljenoj trci okretati pedale kako bi postigli što veći broj obrtaja, a treneri „Technogyma“ će mjeriti i upoređivati njihove aktivnosti tokom ovog javnog časa, koristeći specijalne savremene uređaje.

Uz pomoć aplikacije Tehnogym Moves, mjeri se tjelesna aktiv-

nost učesnika, odnosno na osnovu stvarnog kretanja tijela omogućava se mjerenje i poređenje nivoa aktivnosti. Što se brže budu kretali okretanjem pedala, učesnici će sakupiti više izmjerenih pokreta, što se na kraju preračunava u novčani iznos koji će u vidu donacije biti upućen Javnoj predškolskoj ustanovi „Bambi“ iz Tivta.

-Ponosni smo na učesnike koji će kroz ovakav vid druženja i sportskog takmičenja dati doprinos našim nastojanjima da podržavamo zajednicu kojoj pripadamo, njegujući iskustvo dijeljenja i povezanosti. Želimo da ovo bude trka za pamćenje, kako bismo tivatskim mališanima, našim malim „bambijima“, pružili bolje uslove za rast i razvoj u najljepšem dobu djetinjstva – izjavila je menadžerka korporativnih komunikacija u kompaniji Luštica Development Maša Radulović. S. K.

Unapređenje usluga Turističke organizacije Budva

Plaćanje taksi onlajn

Kajakarenje rijekom Zetom

DANILOVGRAD - U cilju promocije prirodnih vrijednosti Parka prirode Dolina rijeke Zete, Agencija za zaštitu životne sredine i grupa građana organizovali su juče kajakarenje rijekom Zetom.

- Realizacijom pomenute aktivnosti željelo se upoznati sa prirodnim vrijednostima Parka prirode, ujedno i identifikovati kanalizacione i druge ispuste u rijeku Zetu – na-

veli su organizatori.

Učestvovalo je dvadesetak kajakaša sa 15 kajaka. Akciju su ispratili ekološki inspektor i komunalni inspektor Opštine Danilovgrad.

Zajednički zaključak je da rijeka Zeta ima izuzetne prirodne vrijednosti i ljepote koje treba da ostanu očuvane za buduće generacije, te da u narednom periodu treba kontinuirano raditi na promociji čiste obale, zdra-

ve životne sredine, kao i turističko-sportskih sadržaja i potencijala koje nudi ova ekološki čista i turističko-sportska destinacija.

- Pozivamo upravljače zaštićenog područja u opštinama Danilovgrad i Podgorica da preduzmu sve aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi Park prirode Dolina rijeke Zete zaživio na pravi način, a ne samo na papiru – poručili su organizatori.

C. G.

BUDVA - Turistička organizacija Budve, u saradnji sa Opštinom i bankama, prva je u Crnoj Gori uvela servis onlajn plaćanja preko zvaničnog internet portala – saopšteno je iz te organizacije.

Navode da će svi obveznici koji plaćaju boravišnu, turističku i izletničku taksu i članski doprinos, na sajtu www.budva.travel moći da ispune obrazac i putem platne kartice brzo, jednostavno i sigurno ispune svoje obaveze. Ova sredstva će, kako najavljuju, direktno biti usmjeravana na namjenske opštinske račune.

- U cilju digitalizacije i modernizacije usluga, ali i zaštite zdravlja građana i turista u uslovima pandemije kovida-19, odlučili smo da maksimalno pojednostavimo ovaj servis, kako pravnim, tako i fizičkim licima. Bez odlaska u banku, poštu ili na info-punktove uplata će biti omogućena onlajn, putem našeg sajta, svim platnim karticama bez troškova provizije. Ova pogodnost je posebno važna za sve one koji plaćaju turističku taksu, a ne žive na teritoriji opštine Budva ili u Crnoj Gori – kazala je direktorka TO Budve Maja Liješević.

Iz Turističke organizacije najavljuju da će obveznici nakon uplate dobiti imejl sa potvrdom da je uplata sprovedena, što će, kako navode, pružiti bolji pregled evidencije, posebno brojnim izdavaocima smještaja u Budvi.

R.E.

14

Marketing

Subota, 4. septembar 2021.

Svijet

Subota, 4. septembar 2021.

15

Novi teroristički napad na Novom Zelandu, napadač ubijen

Povrijeđeno najmanje šest osoba

Policija obezbjeđuje tržni centar u kome se dogodio napad

OKLAND - Novozelandska policija ubila je juče napadača koji je prethodno nožem napao i povrijedio najmanje šest osoba u supermarketu jednog šoping mola u Oklandu.

Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern okarakterisala je taj napad kao teroristički i saopštila kako iza njega stoji „nasilni ekstremista inspirisan Islamskom državom“.

- Nasilni ekstremista izveo je teroristički napad na nevine

stanovnike Novog Zelanda - rekla je premijerka Arden.

Od najmanje šestoro povrijeđenih u tom napadu, kako je saopštila novozelandska policija, troje je u kritičnom stanju.

Policija još nije identifikovala napadača, ali je navela da je bar pet godina bio pod prismotrom kao bezbjednosno interesantna osoba. On je navodno porijeklom sa Šri Lanke, a na Novom Zelandu je živio posljednjih 10 godina.

U iščekivanju formiranja nove vlade u Avganistanu

Raste broj žrtava uragana u SAD

Talibani se okreću Kini, odnosi sa SAD neizvjesni

KABUL/VAŠINGTON – Talibani su saopštili da će buduća vlada koju će formirati u Avganistanu jačati odnose sa Kinom i drugim zemljama, dok iz Bijele kuće ističu da odnosi Vašingtona sa tom militantnom grupom ulaze u novu, neizvjesnu fazu.

Sjedinjene Države i dalje pokušavaju da iz Avganistana evakuišu preostalih stotinu Amerikanaca koji su ostali u toj zemlji.

Portparolka Bijele kuće Džen Psaki kazala je da Sjedinjene Države više ne kontrolišu vazdušni prostor iznad Avganistana.

Sa druge strane, potparol talibana Suhail Šahin napisao je na Tviteru kako su najviši zvaničnici te grupe razgovarali sa zamjenikom kineskog ministra spoljnih poslova, koji je prenio da će ambasada u Kabulu ostati otvorena i da će ojačati odnose dvije zemlje.

Agencija AFP navodi kako još nije dobila potvrdu zvaničnog Pekinga da se taj susret zaista i dogodio.

Talibani su na Tviteru objavili da su se sastali i sa britanskim i njemačkim zvaničnicima. Katar i Turska, takođe, rade sa novim vlastima u Avganistanu na otvaranju aerodroma u Kabulu.

SAD, prema riječima Psaki, posmatraju situaciju i čekaju da stupe u kontakt sa novom vladom u Avganistanu. Naglasila je da SAD i dalje imaju uticaj na talibane preko globalnog tržišta i finansijske pomoći.

- Niko u ovoj federalnoj vladi, ni predsjednik, ni sekretar za odbranu, ni obavještajci, ne kažu da su talibani dobri momci. Ne mislimo to. Zato i ne žurimo sa priznavanjem nove vlade, već gledamo šta će biti – rekla je Psaki.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs saopštio je da će i diplomate oprezno pristupiti novoj vladi.

- Trenutno analiziramo pomoć koju smo davali avganistanskoj vladi. Nova vlada još nije formirana. Čekamo da se prvo to dogodi, a o pomoći će-

Policija je, takođe, potvrdila navode premijerke da je bio inspirisan Islamskom državom.

Policija ga je ubila 60 sekundi nakon što je počeo da ubada ljude nožem. Oni su ga pratili do supermarketa. Rekli su i kako je u početku djelovalo da će da obavi kupovinu, ali je naprasno izvukao nož i počeo da napada ljude.

- Zato što smo ga pratili, bili smo u mogućnosti da reagujemo u roku od 60 sekundi, i to pokazu-

je koliko smo mu bili blizu – saopštio je policijski komandir Endrju Koster.

On je dodao i kako je napadač djelovao samostalno.

Novi Zeland je u stanju pripravnosti još od terorističkih napada koji su se u martu 2019. godine dogodili u dvije džamije u Krajstčrču i u kojima je ubijena 51 osoba. Premijerka Arden rekla je kako još nije jasno da li posljednji napad predstavlja neku vrstu osvete za taj napad.

Objasnila je i da napadač do sada nije činio krivična djela ili prekršaje, te da policija nije imala osnov da ga uhapsi.

Portparol talibana Suhail Šahin napisao je na Tviteru kako su najviši zvaničnici te grupe razgovarali sa zamjenikom kineskog ministra spoljnih poslova, koji je prenio da će ambasada u Kabulu ostati otvorena i da će ojačati odnose dvije zemlje

Na desetine nastradalih NJUJORK - Najmanje 45 osoba poginulo je u nevremenu izazvanom naletom uragana „Ajda“, koji je pogodio istočnu obalu Sjedinjenih Američkih Država i koji je sa sobom donio obilne padavine i poplave koje su uticale na izlivanje rijeka i potoka, prenijela je agencija Asošijeted pres.

Guverner Nju Džersija Fil Marfi saopštio je juče kako su u toj saveznoj državi nastadale najmanje 23 osobe.

Prema navodima drugih zvaničnika, u Njujorku je poginulo još najmanje 12 ljudi, a u Pensilvaniji pet. U Konektikatu je poginuo jedan policajac nakon što su njegovo vozilo odnijele bujične poplave. Još jedna osoba preminula je u Merilendu.

Jaka oluja pogodila je sjeveroistok Sjedinjenih Država samo tri dana nakon što je razorila veći dio jugoistočne države Luizijane.

Uprava za saobraćaj Njujorka pokušava da ponovo uspostavi

podzemnu željeznicu koja je bila zatvorena zbog poplava koje su došle i do većine metro stanica.

Guverneri Njujorka i Nju Džersija pozvali su građane da ne izlaze napolje, dok ekipe čiste puteve i pokušavaju da obnove željeznički saobraćaj i metro prevoz.

- Vožnja nije bezbjedna. Naše ekipe raščišćavaju puteve i potrebno je da se svi sklone kako bi mogli bezbjedno da obave svoj posao – napisao je na Tviteru guverner Nju Džersija Fil Marfi.

U Njujorku i Nju Džerziju na snazi je i dalje vanredno satnje.

Ajda je u međuvremenu oslabila na nivo posttropskog ciklona nakon što je u nedjelju pogodila obalu kao uragan četvrte kategorije sa maksimalnim stalnim vjetrovima brzine od 240 kilometara na sat. Uragan Ajda smatra se jednom od nasnažnijih oluja koja je ikada pogodila kopno Sjedinjenih Država.

Japanski premijer najavio povlačenje

Neće se kandidovati za reizbor Talibanski borci na straži ispred aerodroma „Hamid Karzai“ u Kabulu

mo odlučivati kada vidimo kako će se stvari odvijati – naveo je Prajs.

Prajs je dodao i da će za SAD prioritet biti „bezbjedan izlazak iz zemlje i poštovanje prava Avganistanaca“. Naveo je i da će Sjedinjene Države pratiti da li nova vlada ispunjava obaveze preuzete u borbi protiv terorizma i da li poštuje međunarodne norme.

Portparol Pentagona Džon Kirbi saopštio je da će se SAD i dalje boriti protiv terorizma u tom regionu, iako je vojna misija završena.

- Nastavićemo sa udarima na teroriste širom svijeta, kako bismo odbranili svoje interese i domovinu – poručio je Kribi.

Talibani imaju problem i unutar Avganistana zbog pokreta otpora kojim rukovodi sin komandanta mudžahedina, Ahmad Šah Masud.

On je u kolumni za Vašington post napisao da će se „boriti za društvo u kome djevojčice

mogu da postanu doktorke, u kome su mediji slobodni, u kome mladi ljudi mogu da slušaju muziku i idu na utakmice na stadione koje su talibani koristili kao arene za javna pogubljenja“.

Nakon pada Kabula prošlog mjeseca, pripadnici avganistanskih snaga bezbjednosti iz cijele zemlje, koji su se osjećali iznevjerenim predajom svojih vojskovođa, uputili su se u Panjšir kako bi se pridružili otporu.

Među njima su i neki pripadnici specijalnih snaga poznatih po pobjedama na ratištu protiv talibana tokom godina, kao i prvi potpredsjednik svrgnutog režima Amrulah Saleh.

Masudov portparol Fahim Dašti saopštio je ranije je da su talibani izvodili ofanzivne operacije na sjeveroistoku Panjširske doline, posebno sa planinskog prevoja po imenu Kavak, kao i sa jugozapada iz provincije Parvan. On tvrdi da su svi ti napadi odbijeni i da je

Nacionalni front otpora u Avganistanu, kako sebe naziva grupa sa sjedištem u Panjširu, neprijatelju nanijela nekoliko stotina žrtava.

Talibanske snage ušle su u Kabul 15. avgusta nakon što su izvršile ofanzivu širom zemlje u kojoj su im u roku od 10 dana pripali svi glavni gradovi pokrajina. Od tada je ta grupa više puta najavljivala opštu amnestiju za bivše neprijatelje, uključujući pripadnike avganistanskih snaga bezbjednosti koji su se decenijama borili protiv njih.

Međutim, sporadični izvještaji o tome da talibanski borci tragaju za bivšim vladinim ili obavještajnim službenicima, zajedno sa nedostatkom povjerenja nagomilanim tokom decenija rata, doveli su do panike među stanovništvom, posebno među aktivistkinjama za ženska prava, novinarima i drugima koji su bili dio bivše vlade.

TOKIO – Japanski premijer Jošihide Suga saopštio je da završava svoj jednogodišnji mandat na mjestu predsjednika vlade te zemlje i da se neće kandidovati za reizbor, a njegovo povlačenje znači da bi Japan mogao da se vrati u period političke nestabilnosti.

Suga, koji predvodi Liberalno demokratsku partiju, našao se na udaru kritika japanske javnosti, ali i članova te stranke zbog načina na koji je upravljao krizom tokom epidemije korona virusa, što je uticalo na pad njegove popularnosti.

Prema istraživanju javnog mnjenja, koje je sproveo japanski javni servis NHK, oko 60 odsto građana je nezadovoljno Suginim odgovorom na pandemiju. Oko 57 odsto građana je istaklo da Olimpijske igre nijesu organizovane tako da budu bezbjedne, iako je vlada tvrdila suprotno. Mnogi u Japanu su nezadovoljni i procesom vakcinacije, koji je tek nedavno počeo da se odvija brže.

Suga je planirao da rekonstruiše svoj kabinet, ali za to nije dobio podršku uticajnih članova svoje stranke, od kojih su mnogi zabrinuti za svoja

Jošihide Suga

mjesta u parlamentu pred izbore u novembru.

Analitičari očekuju da LDP ponovo osvoji većinu, uprkos nižim rejtinzima i lošijim rezultatima na lokalnim izborima.

Suga je mjesto premijera preuzeo od Šinza Abea, koji se prošlog septembra povukao sa funkcije iz zdravstvenih razloga. Abe je bio premijer sa najdužim stažom. On je vladu Japana vodio osam godina, dok se ostali premijeri smijenjivali na svake dvije godine.

Kao potencijalni kandidati za Suginog nasljednika pominju se bivši ministri odbrane Taro Kono i Šigeru Išiba, kao i aktuelni ministar ekologije Šindžiro Koizumi.

Priredila: Đurđica ĆoriĆ

16

Kultura

Subota, 4. septembar 2021.

S. VILUS

Sopranistkinja Emilija Minić objavila spot za kompoziciju „El Vito“

Aleksandar Bubanja i Emilija Minić na snimanju spota

Ironija ispred razdraganosti PODGORICA - Sopranistkinja iz Budve Emilija Minić već treći put unutar jedne godine obradovala je ljubitelje njene interpretacije novim spotom i novom kompozicijom.

Ovog je puta izabrala vrlo popularnu andaluzijsku pjesmu „El vito“ koja se ujedno veže i za vrlo živahan ples. Adaptaciju ove pjesme za klavir i glas napravio je Fernando Obradors i ona je uključena u njegovu zbirku španskih klasičnih pjesama, pa mu se nerijetko i sasvim pripisuje.

Emilija Minić je izvodi uz pratnju gitare Aleksandra Bubanje. U njihovoj verziji ne nedostaje plesa, iako se čini da nisu imali razdraganost u prvom planu, već ozbiljniju emociju, ono što je proizvod neugodnosti. Pjesma je šaljiva u osnovi, ali dijelom i ironična. Izvođenje kompozicije „El Vito“ prati zaista impresivan video uradak koji slavi ples i vodu, pokret i polutamu. Autor videa je Slaven Vilus, sad već stalni saradnik sopranistkinje iz Budve. Snimanje spota je podržalo JP „Morsko dobro“ Crne Gore.

- Spotovi su jedan vid komunikacije sa publikom gdje pokušavamo da približimo klasičnu muziku na jedan sasvim drugačiji način. Moja želja je edukovanje i afirmacija ove vrste umjetnosti koja je slabo zastupljena u Crnoj Gori. Voljela bih kada bi umjetnost dobila bitnost i pažnju institucija koju zaslužuje. Imam sjajnu ekipu sa kojom intenzivno radimo na tome – rekla je Minić za Pobjedu.

Posebno je zadovoljna saradnjom sa Bubanjom i Vilusom.

- Veoma je lijepo raditi sa ljudima koji vole svoj posao i koji razumiju šta znači timski rad pa je snimanje bilo pravo uživanje – kazala je ona.

Minić nakon tri solistička koncerta ovog ljeta (u Herceg Novom, Perastu i Baru), nastupa u Budvi i dva spota, najavljuje kratku pauzu prije nego publiku obraduje još jednom kompozicijom.

- Vraćam se u Italiju, obaveze i ugovori čekaju, međutim, željela sam da što više vremena stvaram u svojoj Budvi jer se kandidovala za Evropsku prijestonicu kulture, pa sam i samim tim vidjela puno prostora da dam svoj doprinos – rekla je Minić.

D. E.

Radovi slikara Bata Medojevića u galeriji ,,Most“

„Portreti“ iz ciklusa „Terra“ PODGORICA - Izložba radova crnogorskog akademskog slikara Bratislava Bata Medojevića biće otvorena večeras u 18 sati u galeriji ,,Most“. Izložbu organizuje nevladina organizacija Savremena umjetnost – Medojević, povodom objavljivanja sajta www.medojevic-art. org. Postavku će otvoriti osnivač i direktor organizacije Luigino Smiroldo (Italija).

Vođen uvjerenjem da se radi o izuzetnom stvaralaštvu Smiroldo je osmislio i izradio sajt koji po fotografijama, ozbiljnosti, bogatstvu morfološke građe, tehničkim objašnjenjima i korisnim informacijama, predstavlja novinu u načinu prezentiranja likovnih stvaralaca na našim prostorima.

Sajt favorizuje dva kapitalna

ciklusa maestra Medojevića. Jedan – „Terra“, koji čine slike posvećene temi zemlje i drugi – „Saros“ koji čini više od 26.000 crteža portreta rađenih pretežno grafitom, ali i drugim tehnikama.

Izložba pod nazivom ,,Portreti“ predstaviće radove iz ciklusa „Terra“. Slike iz ovog ciklusa sklone su apstrakciji, a portreti ciklusa „Saros“ neizbježno u sebi nose figurativnost. Upravo to su razlozi ovakvog koncepta izložbe.

Portreti „Terre“, kao spona dva tehnički različita ciklusa, mogu se, po svojoj autentičnosti, svrstati u antologijska ostvarenja. Kolekcija „Portreti“ ciklusa ,,Terra“ ostvaruje jedinstvo sa ,,Sarosom“ kroz tematska prožimanja i kroz svojevrsni tehničkoevolutivni paralelizam.

Izložbu će biti moguće posjetiti do 18. septembra.

A. Đ.

Direktor Zavičajnog muzeja u Bijelom Polju upozorava da skoro godinu k Velika je opasnost po muzejske predmete koji se nalaze u neuslovnim prostorijama, a koje smo sklonili u nadi da će adaptacija, kako je najavljeno prije početka radova u junu prošle godine, trajati svega par mjeseci – kazao je Raičević BIJELO POLJE - Iako je najavljeno da će radovi na adaptaciji zgrade Muzeja u Bijelom Polju biti završeni u oktobru prošle godine, približava se godina a taj posao još uvijek nije realizovan. Direktor te javne ustanove Željko Raičević kazao je za Pobjedu da posebno zabrinjava stanje predmeta koji su dio stalne postavke Muzeja Bijelo Polje, a koji su registrovani kao kulturno dobro.

- Velika je opasnost po muzejske predmete koji se nalaze u neuslovnim prostorijama, a koje smo sklonili u nadi da će adaptacija, kako je najavljeno prije početka radova u junu prošle godine, trajati svega par mjeseci. Radi se o preko 1.600 predmeta koji su registrovani kao kulturno dobro, što znači da se nalaze pod zaštitom države. Rigorozne zakonske mjere su ukoliko se uništi ili ošteti neki od njih – rekao je Raičević.

NAPORI

Radnici muzeja, prema njegovim riječima, ulažu maksimalne napore da sačuvaju predmete, svakodnevno otvaraju prostorije, provjetravaju i provjeravaju u kakvom su stanju, Ipak su, kako je rekao, nemoćni.

- Zbog toga je važno u što kraćem roku završiti radove – kazao je Raičević Direktor Muzeja žali što su zbog adaptacije otkazane brojne posjete Muzeju, ne samo zbog promocije same ustanove i kulturnih dobara, već i zbog turističke valorizacije našeg grada.

- Veliki broj posjetioca nam je dolazio iz dijaspore i inostran-

Raičević: Ugroženo 1.600 kulturnih dobara

Ministarstvo: Pr u cilju stvaranja

Direktor Muzeja Željko Raičević

stva, ali smo ih, nažalost, morali vratiti. Najavljivali su posjete turisti iz Bara, Budve, Kotora. Nadomak smo početka školske godine i svake godine preko 1.000 đaka posjeti naš Muzej. Uzimajući u obzir trenutnu situaciju, izgleda da nećemo skorije moći da organizujemo ni te posjete, što je veliki hendikep za našu ustanovu – kazao je Raičević.

Dodao je da zaposleni u Muzeju, zbog adaptacije koja je još uvijek u toku, rade u prilično neadekvatnim uslovima.

- Radimo u jednoj kancelariji, odnosno privremenom objektu (kontejneru), i uprkos tome, trudimo se da organizujemo svakodnevne aktivnost i

manifestacije. Tako smo prije nekoliko dana u dvorištu Muzeja organizovali III Internacionalne likovne susrete „Slikari Lazovići“ – podsjetio je Raičević.

On nije mogao da precizira kada će radovi na adaptaciji biti završeni, poručujući da je to pitanje za finansijere ovog projekta – UNDP, resor kulture pri Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta i Opštinu Bijelo Polje.

- Juna prošle godine počela je adaptacija i bilo je planirano da se završi do 30. oktobra.

Projektom su bile predviđene dvije faze, rekomponovanje unutrašnijh prostorija – kancelarijskih i izložbenih pro-

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta ranije je saopštilo da je nekadašnje ministarstvo kulture pokrenulo aktivnosti u cilju obezbjeđivanja zaštite prezentovanog pokretnog fonda, kao i adekvatnog tretmana same zgrade.

- U tom smislu, Ministarstvo je prvenstveno obezbijedilo sredstva za izradu neophodne tehničke dokumentacije i vršenje revizije iste i sprovelo neophodne postupke i procedure u cilju stvaranja uslova za izvođenje radova na objektu. Imajući u vidu procijenjenu vrijednost radova – 286.297,87 eura, Ministarstvo, Opština Bijelo Polje i UNDP, dogovorili su zajedničku saradnju i finansiranje projekta u dvije faze. Prva faza rekon-

storija, to je već završeno, ali postoje neke manjkavosti koje treba ispraviti, što je i izvođaču naloženo od strane finansijera – rekao je Raičević.

DRUGA FAZA

Raičević navodi da predstoji i druga faza, opremanje izložbenog prostora enterijerom.

Jubilarni Međunarodni festival klapa 10. i 11. septembra u Perastu

Dvije decenije njegovanja klapskog pjevanja u Boki PERAST - Jubilarni XX Međunarodni festival klapa biće održan 10. i 11. septembra, u 20 sati, na Pjaci Sv. Nikole u Perastu. Nastupiće klape koje su nagrađene na proteklim festivalima. Koncerti su humantiranog karaktera, a sav prilog je namijenjen za Dječiji dom „Mladost“ iz Bijele.

Prvog festivalskog dana u revijalnim koncertima nastupiće: muška klapa „Kaše“ iz Dubrovnika, ženska klapa „Bisernice Boke“ iz Kotora, mješovita klapa „Jadran“ iz Tivta, ženska klapa „O' dive bellcanto“ iz Berana, mješovita klapa „Castel Nuovo“ iz Herceg Novog, žen-

ska klapa „Alata“ iz Podgorice, muška klapa „Jedinstvo“ iz Bara, ženska klapa „Maris“ iz Kotora, ženska klapa „Bellezza“ iz Tivta, muška klapa „Pasika“ iz Kostanja, ženska klapa „Incanto“ iz Kotora i Muška klapa „Constantine“ iz Niša.

Drugog dana festivala, u subotu 11. septembra, u Muzeju grada Perasta u 11 sati biće održan okrugli sto pod nazivom „20 godina klapskog stvaralaštva u Perastu“, a revijalni koncert klapa učesnica nagrađenih na prethodnim festivalima se nastavlja u 20 sati, takođe na Pjaci Sv. Nikole. Učestvuju: dječja klapa „Marineri“ iz Kotora, muška

klapa „Morbin“ iz Humca na Braču, muška klapa „Sveti Nikola“ iz Metkovića, ženska klapa „Tamarin“ iz Solina, muška klapa „Valdibora“ iz Rovinja, ženska klapa „Primorkinje“ iz Budve, mješovita klapa Camerton iz Podgorice, ženska klapa „Ventula“ iz Splita, muška klapa „Krijanca“ iz Raba, muška klapa „Zvizdan“ iz Posušja, ženska klapa „Cavtajke“ iz Cavtata i muška klapa „Praska“ iz Podstrana.

Organizatori su 2016. godine, povodom jubileja 15 godina festivalske klapske muzike u Perastu, zapisali da iza brojeva uvijek stoje ljudi, njihove iskre

nadahnuća, posvećenost i pregalaštvo da se od zamisli stvori djelo, uz bezbroj prepreka, premišljanja i raznolikih teškoća.

- No, na kraju puta, ipak nas osvoji zadovoljstvo novog ostvarenja koje će biti predstavljeno publici stihom, notama i pjesmom. A iza tih naših versa i partitura, otpjevanih u serenadama, počasnicama ili veselim škercima, beskrajan je niz imena. Neka su slavna ali su sva zaslužna za festivalska dostignuća. Zapisujemo ih, kao i njihove pjesme, da se sačuvaju od zaborava, da se utisnu u sve nas, zahvalne ljubitelje klapske muzike – zapisali su organizatori.

Prema njihovim riječima, 2021 – pet godina kasnije, slave novi jubilej – 20 godina postojanja.

Napominju neke ostvarene rezultate sa tog dvodecenijskog puta.

- Gotovo 500 klapa, iz Hrvatske,

Kultura

Subota, 4. septembar 2021.

Ivana Stanić za Pobjedu o izložbi ,,Buđenje na kvadrat“ u CKZ Ribnica

Budimo ono što jesmo i budimo hrabri u tome Imamo jako malo slobodnih intelektualaca, malo ljudi koji hrabro stoje iza onoga što kažu, jako malo ljudi sa stavom, svi su spinovani. Vrlo malo ima ljudi koji jasno vide – kazala je Stanić

Zgrada Zavičajnog muzeja u Bijelom Polju

reduzimamo sve aktivnosti a uslova za završetak projekta strukcije muzeja obuhvatila je sve radove na rekonstrukciji objekta, osim radova opremanja enterijera. Ukupna vrijednost izvedenih radova je oko 225.000 eura. Imajući u vidu da je objekat, usljed pokretnih kulturnih dobara koja se u njemu nalaze, takođe zaštićen i zahtijeva poseban tretman, nepredviđene okolnosti prilikom obezbjeđivanja tehničke dokumentacije uticale su da se u septembru 2020. rok za završetak I faze radova produži do marta 2021. godine. Nakon obezbjeđivanja tehničke dokumentacije, od strane UNDP-a sproveden je postupak izbora izvođača radova i vršioca stručnog nadzora I faze. Radovi su završeni u febru-

- Postavljene su nove instalacije, potpuno je nova kompozicija izložbenog prostora koja se mora upotpuniti na pravi način, a moraju se izvršiti i dodatne provjere i ispitivanje elektro-instalacija i instalacija za grijanje. Nadam se da će sve što prije biti gotovo, jer je ovako neizdrživo – zaključio je di-

aru 2021. godine – ističe se u saopštenju Ministarstva.

U međuvremenu, kako se navodi u saopštenju, objektivni razlozi, među kojima su organizacione i kadrovske promjene u samom Ministarstvu i usvajanje Budžeta za 2021, uticali su na dalju realizaciju projekta i sprovođenje II faze radova.

- Shodno pomenutom, prolongirana je realizacija II faze radova, za koju su aktivnosti u toku. Naime, Direktorat za kapitalne investicije u kulturi preduzima sve aktivnosti na obezbjeđivanju preostalih uslova za realizaciju II faze radova, kako bi objekat u najskorijem roku bio dostupan posjetiocima – saopšteno je ranije iz Ministarstva.

rektor Muzeja Bijelo Polje Željko Raičević. Inače, lokalna uprava je još krajem prošle godine ispunila svoje obaveze u pogledu adaptacije Muzeja.

Jedan dio obaveza ispunilo je i bivše Ministarstvo kulture dok je drugi dio obaveza na novom Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta. B. ČOKOVIĆ

Plakat ovogodišnjeg Festivala klapa

Bosne i Hercegovine, Slovenije, Srbije, Albanije, Italije i Crne Gore, Perast je ugostio otvorenog srca, u želji da sačuvamo harmoniju zajedništva, razumijevanja i njegovanja kulturne baštine klapskog pjevanja, ona-

ko kako to priliči Boki Kotorskoj. U klapskoj veb biblioteci MFK „Perast“, sačuvali smo 780 partitura sa obradama najpoznatijih stvaralaca Bokeljskih pjesama po zapisima narodnih pjesama iz XIX vijeka.

B. B.

PODGORICA - Izložba djela umjetnice Ivane Stanić, pod nazivom „Awareness na kvadrat“, otvorena je preksinoć u CKZ Ribnica u Podgorici. Naslov izložbe Stanić je prevela kao ,,Buđenje na kvadrat“. Odnosi se na jasan vid i jasno sagledavanje, prvo samog sebe pa onda svega oko sebe.

Ovaj ciklus karakteriše i prelezak na apstrakciju, poslije dvadeset godina bavljenja figuracijom.

Stanić je za Pobjedu kazala da je odluka da pređe na apstrakciju bila izuzetan izazov.

- Figuracija je čitljiva, lirična i puna priča. Uglavnom je ljudi lako čitaju. Apstrakcija je za mene bila izazov i rast u poslu.

Pokušavam da istražim taj vid rukopisa iako se on prepoznaje, jer ko zna moj rad od ranije prepoznaće tu istu priču. Posle dvadeset godina bavljenja figuracijom, preći na apstrakciju nije lako. To je kao da se sa neke novele pređe na Beketa.

Mada, apstraktna umjetnost je postala komunikativna i

Ivana Stanić na izložbi svojih djela u CKZ Ribnica

ljudi je traže, iako je ne umiju čitati. To su dva svijeta. Prošle godine nastao je ciklus ,,Diši“.

On je bio poziv na jedno smirivanje. Pošto sve ima neku pozadinu i priču, nakon ,,Disanja“ nastalo je ,,Buđenje“ – rekla je Stanić.

SLOBODA

Naslov izložbe prevela je kao ,,Buđenje na kvadrat“. Samo želi, kako je kazala, da jasno vidi.

- Neka je to buđenje taj jasan vid. Ne znam koliko mogu da iskomuniciram tu riječ, ali jasan vid znači mnogo. Budimo ono što jesmo i budimo hrabri u tome. Probudi se, kaži: ,,To sam što sam, takav sam kakav sam.“ Dva čovjeka koja su probudila sva moja čula u književnom i filozofskom smislu su Foht i Elijas Kaneti. Mnogo volim da ih čitam i oni su dosta u vezi sa tim što

radim. Kaneti ima ,,Zaslijepljenost“, a ja ,,Buđenje“ – kazala je Stanić.

Iako je u ovom ciklusu ,,prešla“ na apstrakciju, tematski je ostala dosljedna.

- Sve je ista tematika – radnička klasa odlazi u raj, svi kraljevi ljudi, svi foteljaši, svi ljudi koji nemaju stav, nemaju slobodu mišljenja. Imamo jako malo slobodnih intelektualaca, malo ljudi koji hrabro stoje iza onoga sto kažu, jako malo ljudi sa stavom, svi su spinovani. Vrlo malo ima ljudi koji jasno vide. Čast je imati nekoga u društvu ko jasno vidi, onda možeš kafu da popiješ sa njim. Ne možeš kafu da piješ sa bilo kim – istakla je Stanić.

NIVOI

Stanić smatra da su galerije i muzeji u našoj kulturnoj sredini, nažalost, mjesta koja su

Pijanistkinja Marija Mitrović učestvovala na internacionalnoj rezidenciji

Razmjena talenata i angažovani projekti

PODGORICA – Pijanistkinja Marija Mitrović jedina je i prva predstavnica Crne Gore, koja je učestvovala na internacionalnoj muzičkoj rezidencjii u organizaciji ,,OneBeat“ inicijative Sjedinjenih Američkih Država i ,,Bang on a Can’s Found Sound Nation“, muzičke organizacije iz Njujorka, koja se održava virtuelno od 12. jula do 6. septembra. ,,OneBeat Virtual“ ove godine okupio je 70 muzičara, a cilj rezidencije je razmjena talentovanih muzičara širom svijeta da bi se stvorili kolaborativni i društveno angažovani projekti.

Tokom osam sedmica, ,,OneBeat“ virtuelni stipendisti istraživali su nove oblike virtuelne saradnje, formirali ansamble za komponovanje, produkciju i izvođenje djela ukrštajući različite žanrove, razmjenjivali različite tradicije i kulture, pohađali virtuelne majstorske kurseve i vodili radionice. Kao rezultat rada upriličen je završni virtuelni koncert za javnost i planiranje post-OneBeat projekata. „OneBeat“ rezidencija podstiče razvoj društveno angažovanih projekata koji istražuju inovacije u određenom polju umjetničkog angažovanja, digitalnih medija ili tehnologija. U saradnji sa „Bang on a Can’s Found Sound Nation“ već godinama organizuje muzičke rezidencije, kako bi okupili umjetnike iz cijelog svijeta i koristili kolaborativnu originalnu muziku kao snažan oblik kulturne diplomatije.

Marija Mitrović magistrica je klavira, koja je osnovne studije pohađala na Cetinju i diplomirala u klasi prof. Bojana Martinovića, dok je magistarske studije nastavila u Sloveniji (Akademija za glasbo, Ljubljana) i Njemačkoj (Muzička akademija ,,Robert Schumann“, Dizeldorf ). Magistrirala je u klasi profesora V. Mlinarića i Jan B. Strobela i umjetnica je koja aktivno djeluje – kako unutar, tako i van Crne Gore.

S. V.

posjećena isključivo i samo na otvaranju.

- Kad dođe sva familija, rodbina i kumovi. Poneko kupi sliku i tu se izložba završava.

Nažalost je tako. Ja sam zato da galerije budu otvorene, da rade na više nivoa, u više medija – da se povežu i pisci i muzičari i da se napravi dobar komunikacijski odnos sa publikom. To je suština – ne da budemo zatvoreni, nego da iskomuniciramo sa ljudima. Cijeli posao umjetnika je da bude koji dan ili makar koji mjesec naprijed, malo dalekovidiji, da ne stoji u mjestu i da se ne bavi sadašnjošću ili prošlošću, nego da ide naprijed. Da ono što osjeti u kostima kaže da će biti. Stvaralaštvo je jedan vid spoznaje, saopštavanja i komunikacije.

Umjetnost je posao kao i svaki drugi – zavrni rukave i radi – kazala je Stanić.

A. Đ.

Autorsko veče Lorena u Baru PODGORICA – Predstavljanje romana „Vi ste sigurno rod? U potrazi za Žanom Kopitovićem“ francuskog pisca, esejiste i putopisca Fransoe Gijom Lorena, biće predstavljen večeras u 20.30 sati u Dvorcu kralja Nikole u Baru.

Ovaj roman dobio je nagradu za najbolju knjigu iz savremene istorije u Francuskoj, 2019. godine.

- Posebnu vezu Bara i njegovih žitelja sa ovim renomiranim piscem i nagrađenim djelom čini porijeklo njegovog glavnog junaka. U ovom uzbudljivom romanu, na granici žanrova, sa elementima autofikcije, pisac traga za misterioznom ličnošću Žana Jovana Kopitovića, čije je ime prvi put vidio na spomen-ploči, nedaleko od Sorbone, u Parizu, a koji je rodom iz Crmnice (selo Brčeli) – navodi se u najavi promocije.

Sa autorom Fransoom Gijom Lorenom razgovaraće profesor i prevodilac Jovana Ilić i izdavač Milena Zukić. R. K.

M.BABOVIĆ

kasni završetak radova na objektu

17

18

Mišljenja

Subota, 4. septembar 2021.

STAV

ANALIZA

Kao duhovna kolonija Crnogorska Crna Gora srpske crkve, Crna Gora nikada ne može biti demokratsko društvo » Piše: DRagan mitov ĐuRović

Iako je dugo odolijevala pritiscima, Crna Gora je konačno poklekla pred naletima društvene lobotomizacije, tako birajući put krupne laži kao temelja svoje budućnosti.

Od avgusta prošle godine, Crna Gora je teokratska država i kolektiv ljudi koji su većinski umjesto dijaloga i dijalektike izabrali dogmatski monolog vjerske organizacije koja sada de facto upravlja državom kroz njene eksponente u trenutnoj vlasti Śećam se jedne od svojih prvih naučnih konferencija kojoj sam prisustvovao na samom početku magistarskih studija. To je bila međunarodna konferencija ,,Kulture u Dijalogu“ na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sada već podaleke 2012. Jedan detalj toga vrijednoga iskustva ostao mi je urezan u Śećanju zbog njegove neobičnosti; a to jest, da je od svih izlaganja koje sam tamo čuo, najveći utisak ostavilo na mene izlaganje — sveštenog lica. Pomalo začuđen njegovim prisustvom na toj konferenciji, pažljivo sam slušao i bio prijatno iznenađen izlaganjem čovjeka u mantiji i njegovim fantastičnim zaključcima o famoznom djelu Migela de Servantesa, Don Kihotu. Između ostalog, zapamtio sam jednu od njegovih vrijednih opservacija, kao jednu od ključnih poruka De Servantesovog djela, koja je otprilike glasila: da čovjek koji živi u dijalogu sa ljudima živi u istini, dok onaj koji bira živjeti van tog dijaloga živi u laži.

Više godina kasnije, radeći na doktorskoj disertaciji, naišao sam na tekstove ruskog teoretičara i filozofa Mihaila Bahtina i njegovu teoriju dijalogizma, koja upravo nalaže da je suština ljudskog života u dijalogu sa ljudima iz našeg okruženja. Prema toj teoriji, dijalog daje ključni smisao našim životima i određuje njegov kvalitet. U idealnim uslovima, to je dijalog utemeljen na povjerenju, iskrenosti, i zajedničkom stremljenju ka stvaranju nekog boljeg svijeta.

Međutim, znao je Bahtin i upozoravao da se kvalitet dijaloga oslanja na društveno-politički kontekst u kojem se on odvija, kao i na društvena pravila i vrijednosti koje su na snazi, a koja znaju biti daleko od idealnoga.

U suštini, tamo đe nema prostora za kvalitetan dijalog, tu nema boljitka; stoga je Bahtin i tvrdio da ,,kada je dijalog završen, sve je završeno“.

DemokRatija i teokRatija

Vrlo lako je dokazati validnost ove Bahtinove teze. Dovoljno je uporediti bilo koju demokratsku zemlju sa bilo kojom zemljom teokratskog ili autoritarnog uređenja. U prvom slučaju dobijamo primjer društva koje se temelji na slobodi govora i dijalogu na svim društvenim nivoima, koji je usmjeren ka istini, uspjehu, i opštem društvenom dobru; u drugom slučaju dobijamo cenzuru, dogmu, obmanu i opstrukciju dijaloga i dijalektike koji podupiru zdrave temelje naprednih društava. Onda se, dakle, nije čuditi dijametralnim razlikama između blagodeti de-

da su dugogodišnji crnogorski opozicionari (uključujući sramotni, izdajnički GP Ura) oponenti crnogorske države i njene demokratije, a ne DPS-a.

Naposljetku, pokazalo se da kao duhovna kolonija srpske crkve i njene antidržavne političke misije, Crna Gora nikada ne može biti demokratsko društvo. Jer u demokratiji smjena vlasti treba pretstavljati demokratski refleks ka boljitku društva — a nikako samouništenje vlastite državnosti i rušenja same demokratije koju ova crkva od vajkada zagovara, i kojoj u proteklih 12 mjeseci svjedočimo.

ILUSTRACIJA I. BOŽOVIĆ

» Piše: jovan čavoR

PRiRoDna Reakcija

mokratije srećnih zemalja, odnosno bijede represivnih monologa teokratije ili autoritarnih režima u kojima je dijalog van nametnutih narativa opstruisan ili zabranjen — i đe je time ,,sve završeno“ i unaprijed osuđeno na propast.

Rado bih danas upitao onog mudrog sveštenika sa konferencije: Ide li danas Crna Gora demokratskim dijalogom dijalektike ka svojoj istini, ili pak tone u teokratskom monologu samoobmane i laži? Odgovor je ipak jasan: Iako je dugo odolijevala pritiscima, Crna Gora je konačno poklekla pred naletima društvene lobotomizacije, tako birajući put krupne laži kao temelja svoje budućnosti.

Od avgusta prošle godine, Crna Gora je teokratska država i kolektiv ljudi koji su većinski umjesto dijaloga i dijalektike izabrali dogmatski monolog vjerske organizacije koja sada de facto upravlja državom kroz njene eksponente u trenutnoj vlasti.

Dijalog, kao demokratsko sredstvo potrage za istinom, zamijenjen je dogmatskim monologom laži — koji je, kao u svakoj teokratiji, po uvjerenju pastve neupitan. Shodno tome je bila neupitna istinitost narativa ,,krađe svetinja“ na kojem je ova crkva osvojila vlast, isto koliko i istinitost tvrdnji da se korona virus ne prenosi tokom pričešća istom kašičicom, ili da tamjan ubija taj zli virus. Po istoj logici je jednako neupitna i viševjekovna tradicija ove crkve u Crnoj Gori. Međutim, to što ove ,,neupitnosti“ ni u jednom pogledu ne korespondiraju sa istinom ne predstavlja problem po



novi društveno-politički model crnogorske zajednice — jer on se oslanja na bezuslovnu pokornost, poniznost i ispijeni um velikog broja njenih građana koji slijepo vjeruju crkvi, a ne zdravom razumu.

Shodno tome, osvajačka misija srpske crkve u Crnoj Gori polako uspijeva. Poput autoimune bolesti, ona sa trona Svetog Petra Cetinjskoga, koji je vjekovima bio simbol slobode, kao i izvor razuma i blage riječi pomirenja i spasenja, uspijeva okrenuti Crnu Goru samu protiv sebe. Kao plod njihovog višedecenijskog truda, danas vidimo vjerovatno najdublji rascjep pravoslavnog stanovništva u Crnoj Gori u njenoj istoriji, kao i apsurd braće, rođaka, kumova i komšija pravoslavne vjeroispovijesti na sučeljenim stranama.

Ipak, kao par ekselans politička organizacija, ona putem vješte propagande uspijeva kamuflirati svoju agendu i svoju krivicu svaliti drugdje. Koristeći se malignim (i po njihovu pastvu neupitnim) narativom o Crnogorcima kao nepostojećoj naciji, milogorcima, te Crnoj Gori kao privatnoj državi vladajućih struktura, ova organizacija vec dugo istrajava u perfidnom poistovjećivanju crnogorske državnosti i nacije sa minulom vlašću, time podrivajući njen legitimitet i viševjekovni kontinuitet, i što je najvažnije — tako uspijevajući da skorašnji pad DPS-a iskonstruiše kao pad same države. Ovaj plan su objeručke prihvatili predstavnici srpske crkve u trenutnoj vlasti, pa smo se konačno uvjerili u ono što su i ptice na grani znale:

Osvajačka misija srpske crkve u Crnoj Gori polako uspijeva. Poput autoimune bolesti, ona sa trona Svetog Petra Cetinjskoga, koji je vjekovima bio simbol slobode, kao i izvor razuma i blage riječi pomirenja i spasenja, uspijeva okrenuti Crnu Goru samu protiv sebe

Protestni skup građana koji je zakazan za 5. septembar na Cetinju, samo je prirodna reakcija na gore navedeni splet okolnosti. Pogubna ideologija ,,srpskog sveta“, te kiklopska svijest i teokratsko-autoritarni monolog na kojem počiva, pokušava se trajno ukorijeniti u Crnoj Gori. To je ideologija čije je najbolje oličenje, nažalost, jedna uništena, osiromašena i u laži izolovana Srbija. Po Bahtinijanskoj teoriji, to je dakle monologna, obmanjivačka, poražena ideologija za koju je već odavno ,,sve završeno“, samo je pitanje krajnjeg bilansa štete u koji se Crna Gora pokušava uvući. Dakle, najavljeno ustoličenje na Cetinju je ništa više nego zlonamjerna medijska predstava već proglašenih gubitnika, kojoj treba dati adekvatan odgovor. Iz ovog razloga protestni skup na Cetinju mora biti najava neke buduće Gandijevske pobjede građana Crne Gore, koja je jedini civilizovani način da naša država pokaže da zaslužuje bolje nego što je u proteklih 12 mjeseci dobila, i da odbija nasjesti na još jedan pokušaj destabilizacije od strane uzurpatora crnogorske državnosti i njene demokratije.

Naposljetku, Crna Gora mora naći novi put, jer je putevi 90ih ne mogu odvesti u budućnost boljeg života njenih mlađih generacija. Ona stoga mora naći kritičnu masu i nosioce tog novog talasa koji neće izdati interese svoje đece. Za takav poduhvat je potrebna i nova društveno-politička matrica, za čiju koncepciju bi poslužio savjet američkog vizionara i izumitelja Bakminstera Fulera: ,,Nikada ne mijenjate stvari boreći se protiv postojeće realnosti. Da biste nešto promijenili, izgradite novi model koji stari model čini zastarjelim“.

To je nešto u čemu prethodna vlast nije položila ispit, a neka buduća će morati ako Crna Gora želi ići stazama nekih srećnijih i uspješnijih društava.

Godinu potonju svi se mučimo, kao voda na ognju.

Vlast nova da se utvrdi po dubini, širini, visini i na sve četiri strane od svijeta – uz pomoć krsta i tri prsta.

Opozicija nova, a vlast stara, da se što prije vrne u ,,staro sedlo“ i nastavi u dobroj namjeri započeto.

I jedni i drugi se ,,žrtvuju“ za dobro Crne Gore.

Muči se i grešni – u više nacionalnih i vjerskih tabora – podijeljeni narod.

Lijepo je biti na vlasti!

Sve možeš kada hoćeš i đe hoćeš. Zakoni postaju paučina, a fotelje san snova. Kada sve oposliš sebi i bližnjima i kada đeca završe inostrane škole, dobiju dobar posao i stan, otvore kafić ili firmu, tada može i opozicija malo da vlada. Čisto, promjene radi.

I jedni i drugi nemaju velikih glavobolja.

Plata redovna (četiri ili pet prosječnih) i još nikada nije kasnila, ponešto kaplje iz Odbora i sa drugih adresa, posebno sa one ,,đe sam ja tu“.

I svi se kunu sa obje ruke, pomozi Bože i Sveti Vasilije, samo da ovako potraje.

I oće, jer dok je ovaca – biće i čobana.

Rovovi i tRgovi

Tu su uvijek i, kada o stadu govorimo, dobro obučeni i plaćeni čuvari, domaći i strani, koji deklamuju i pišu, ne patišu.

To je politička, vjerska i medijska slika Crne Gore.

Političari i popovi u rovovima, narod na trgovima.

Rijetki podignu glavu i istinom progovore, drugi isture kapu dok prvi napad prođe, a dobro stimani i uhranjeni zaslužni pametari ,,mudro ćute“, dok se voda ne razbistri, pa će poslije uputiti telegram podrške, kao onaj iz davne pjesme: ,,Ni Jovanu nije lako, čas ovako, čas onako“.

I opet će, nadaju se, ako bude sreće, kada narod pobijedi, litijama ili protestima u ,,stare fotelje“.

Jedino istina ostaje siroče.

Jer, laž je tako dobro rodila, da je evo neko doba skoro čitavu zemlju poklopila.

Tako su partizani izdajnici, koji su četiri godine sa okupatorom šurovali i na kazan bili, a četnici prvoborci i pobjednici.

Crkva crnogorska nikada postojala nije, o jeziku crnogorskom nema zbora, jer on je



Rijetki podignu glavu i istinom progovore, drugi isture kapu dok prvi napad prođe, a dobro stimani i uhranjeni zaslužni pametari ,,mudro ćute“, dok se voda ne razbistri, pa će poslije uputiti telegram podrške, kao onaj iz davne pjesme: ,,Ni Jovanu nije lako, čas ovako, čas onako“

kako tamo Onaj reče ,,jezik goveđi“. Naše crkve na stotine i desetine manastira nijesu više naše. Njima se gazduje iz ,,belog sveta“ i to dijelu Crne Gore nimalo ne smeta. To što su ih naši preci o tankome brašnjeniku gradili i branili, to više za mnoge važno nije.

ko nema svoje, oće tuĐe

Sve je, vele, izmišljeno i deset vjekova postojanja, sve dinastije, svi duhovni stari vladari, svi barjaci od Tuđemila, Vučjeg dola, Grahovca, tužnog Mojkovca i slavnog Virpazara i sve druge borbe i pobjede.

Mi nijesmo Mi – Crnogorci, no smo, vele, tamo Oni. ,,Krivi su Crnogorci, jer je Crna Gora njihova Crna Gora“.

Svako se češe đe ga svrbi.

Ko nema svoje, oće tuđe. Od tuđega tuga bije, prije ili kasnije.

I sve to decenijama, svojim porukama prenose neki novinari, vazda budni čuvari tuđih interesa.

Novinari i mediji, domaći i strani koji se ponovo pitaju ,,da li će krv pasti“ na pragu Manastira, crnogorske svetinje i vjekovnog oltara, koji je ognjeve i mnoge nasilnike preživio i đe su zločinci iz ne tako davne istorije ,,krvave ruke prali“ i na mnoge domove crni barjak postavili. Sve pod okriljem i zaštitom crnih odora koje nikome nijesu dobro donijele. Od tuđe nesreće su vazda živjeli, u ime krsta mnogi krivo sudili, život ovozemaljski zatucali a nebeski,iz velelepnih ,,isposničkih“ odaja, veličaju.

Potonja uRa

Mač siječe, od njega se pretiječe. A riječ lažava ubija čovjeka, ubija narod.

Zato, u potonju uru poruka svima, političarima, popovima, novinarima, posebno predstavnicima ,,velikih sila“ kažite riječ blagu, hrabru i mudru, spasite mir i svoju dušu, recite istinu, spriječite ,,novu krv i nove rane“, zar ih ođe nije bilo dosta?!

Mir treba svima koji na ovom kamenu crnogorskom žive složno vjekovima, posebno našoj đeci kojima ne treba ,,tuđi svet“ nego naš svijet.

Davna je poruka ,,Bog silu ne voli, sila Boga ne moli“.

Dosta je bilo sile i silovanja ove zemlje i njenih naroda i građana.

Vrijeme je za slogu i da svako bude domaćin u svojoj kući.

A, naša kuća je crnogorskagrađanska (za sve narode i vjere) i antifašistička Crna Gora.

Hronika Podgorice

Subota, 4. septembar 2021.

19

Ponudu za otvaranje poslova u biznis zonama dostavilo 17 investitora

Moguće otvaranje skoro 3.000 radnih mjesta

Ističe da je veoma zadovoljan odgovorom lokalne i međunarodne poslovne zajednice na ono što je uslov koji je Glavni grad ponudio za pokretanje biznisa na ovom prostoru.

- Ako bi se realizovali biznis planovi koji su dostavljeni u prethodnom periodu, to bi značilo da bi glavni grad u narednih pet godina na tom prostoru dobio novu infrastrukturu vrijednu više miliona eura, bile bi realizovane investicije vrijedne više desetina miliona eura i ono što je najvažnije na tom prostoru bismo dobili preko 2.000 novih radnih mjesta - istakao je Vuković.

Razvojni plan biznis zona.

- Biznis zone nijesu nepoznat koncept u Evropi i razvijenom svijetu, ali svaka sredina zavisno od svojih potreba i afiniteta, diktira određena pravila. Mi smo pratili najbolja iskustva, bili smo kreativniji i napravili okvir za koji smo vjerovali da će biti stimulativan za privrednike - naglasio je Vešović.

On je dodao da će komisija u narednom periodu raditi na vrednovanju 17 pristiglih ponuda po ranije utvrđenim kriterijumima - otvaranje novih radnih mjesta, vrijednost investicije i komunalno opremanje, kao i zaštita životne sredine.

Nj. B.

Predstavljanje ponuda za biznis zone

razvojne resurse, za dalji napredak.

- Veliki broj ljudi i u Podgorici i u Crnoj Gori su ostali bez posla, a stopa nezapošljenosti je na rekordnih 25 odsto. Ovo predstavlja sistemski odgovor Glavnog grada na taj gorući problem sa kojim se suočava veliki broj naših sugrađana - kazao je Vuković i dodao da će gradska uprava do

Gradsko preduzeće Čistoća nastavlja da ulaže u modernizaciju opreme

Nabavili još jedno vozilo za odvoz otpada Gradsko preduzeće Čistoća nastavlja da ulaže u nabavku novih mašina i modernizaciju opreme i sredstava za rad - vozni park tog gradskog preduzeća od juče je bogatiji za još jedno komunalno vozilo za odvoz otpada.

U cilju kvalitetnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova i očuvanja životnog prostora u glavnom gradu, iz sredstava budžeta Glavnog grada kupljeno je komunalno vozilo autosmećar, kapaciteta 16 kubika otpada, a osnovno vozilo je marke ,,Mercedes-Benz“.

- Stavljanje u funkciju ovog vozila, doprinijeće još bržem i kvalitetnijem obavljanju poslova iz osnovne djelatnosti, koji su od javnog interesa – poručili su iz Čistoće, uz još jedan apel građanima da komunalni i druge vrste otpada odlažu na za to predviđena mjesta i na taj način daju svoj doprinos očuvanju životne sredine.

H. P.

kraja mandata biti posvećena upravo socio-ekonomskim temama.

Gradonačelnik je zahvalio timu koji je vrijedno radio u namjeri da kreira optimalni ambijent koji bi stimulisao domaće i strane privrednike da pokrenu novi biznis.

Zamjenik gradonačelnika Časlav Vešović podsjetio je da je

Glavni grad od početka mandata gradske uprave pored unapređenja putne, komunalne, sportske infrastrukture, bogatijeg kulturnog života i sadržajnih socijalnih servisa posebnu pažnju posvetio i biznis zajednici.

- Glavni grad je pronašao optimalan pravni okvir koji je jako podsticajan za razvoj biznisa, uspostavio proceduru i imao ja-

ko dobar odziv predstavnika biznis zajednice - istakao je Vešović.

On je podsjetio da je krajem 2019. godine donešena nova odluka o biznis zonama, pola godine kasnije na sjednici Skupštine Glavnog grada donešena je odluka o proglašenju biznis zona, a dva mjeseca kasnije, takođe na Skupštini Glavnog grada donešen je i

Dizajnerski brend fokusiran na uređenje doma, umjetnost i modu ,,Loft“ u Delti

U ponudi unikatni nakit, namještaj, umjetničke slike I. MANDIĆ

Biznis zone predstavljaju veliki potencijal kojim raspolaže Podgorica, otvaraju mogućnost za brojne investicije, kreiraju prostor za razvoj novog biznisa i otvaranje novih radnih mjesta. Do sada je 17 investitora dostavilo ponudu, koji će, ukoliko se prijave realizuju, otvoriti skoro tri hiljade radnih mjesta, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za medije, povodom otvaranja ponuda pristiglih putem javnog poziva za izbor korisnika biznis zona u glavnom gradu.

Sedamnaest investitora, ističu, dostavilo je ponudu, a u slučaju da se sve prijave realizuju biće otvoreno 2.791 radno mjesto.

Ukupna vrijednost investicija je 310 miliona eura, dok je za komunalno opremanje ponuđeno 20 miliona eura.

Gradonačelnik Ivan Vuković istakao je da Glavni grad unazad dvije godine priprema teren za ekonomsku valorizaciju tog prostora kako bi kroz kreiranje mogućeg normativnog okvira ponudili različite povoljnosti onima koji su u mogućnosti da na tom mjestu pokrenu novi biznis, odnosno da se stvore uslovi za otvaranje novih radnih mjesta.

Vuković je podsjetio da je pandemija korona virusa umnogome usporila ekonomska kretanja, te da moramo iskoristiti

Zadovoljni odgovorom poslovne zajednice

Štand ,,Lofta“ u šoping molu Delta siti

Promjenljivo, do 29 stepeni Za danas je najavljeno promjenljivo oblačno sa sunčanim intervalima i uglavnom suvo vrijeme. Vjetar slab do umjeren, promjenljivog smjera. Jutarnja temperatura vazduha oko 16 stepeni, najviša dnevna do 29.

H. P.

Dizajnerski brend fokusiran na uređenje doma, umjetnost i modu ,,Loft“ izložio je svoje proizvode u holu TC Delta siti. U ponudi je unikatni nakit, ukrasne marame od svile, drveni proizvodi od masline, kao i namještaj i umjetničke slike.

Tamara Lučić iz ,,Lofta“ ističe da su posjetioci jako zainteresovani, naročito stranci.

- Privuče ih neobičan dizajn nakita. Proizvodi su lijepo upakovani, a uz kutiju dođe i čestitka.

Idealni su za poklon – kazala je Lučić.

Prodavnica ,,Loft“, ističe Lučić, okupila je umjetnike i dizajnere uglavnom iz Crne Gore.

- Svi proizvodi su ručno izrađeni – kaže Lučić.

Ručno oslikane marame sa minđušama, ističe Lučić, koštaju 44 eura.

U ponudi su i minđuše od 14 i 15 eura.

- Nakit je izrađen od srebra, aluminijuma i porcelana, sa originalnim simbolima. Ne mijenjaju

boju ni u vodi, ne rđaju. Lančići sa minđušama koštaju 42 eura, a minđuše posebno 29 eura – kaže Lučić.

Narukvice sa natpisom ,,svemir“ i ,,prosperitet“ koštaju 14 eura.

- Kupci mogu da naruče natpis po želji, koji će biti ugraviran na narukvici – kaže Lučić.

Na štandu se mogu kupiti i notesi i svijeće.

- Prstenje od porcelana košta od 26 do 32 eura. Interesantnog su oblika, unikatni. Ogrlice sa neo-

bičnim kockicama koštaju 35 eura. Minđuše su od 15 do 26 eura - ističe Lučić. ,,Loft“ nudi ručno izrađene proizvode za kuću.

- Imamo kašike od maslinovog drveta po cijeni od osam eura, ukrasne kutije koštaju 30 eura, daske za sječenje. Maslinovo ulje upakovano u male, ukrasne bočice privlači turiste – kaže Lučić.

Umjetničke slike manjeg formata koštaju od 15 do 200 eura.

Ljubitelji ručno rađenog namještaja mogu naručiti namještaj.

Juče je u Delti bio izložen sto po cijeni od 850 eura, stolice koštaju 150, police su 950 eura, a tabure 180 eura.

- Nemamo prostora da izložimo sav namještaj, tako da možete poručiti. Namještaj je od punog drveta, različitih boja i oblika – ističe Lučić.

Izlaganje proizvoda ,,Lofta“ organizovano je u sklopu programa podrške kreativnom preduzetništvu koji Glavni grad realizuje u saradnji sa šoping molom Delta siti i kompanijom Stratedžist. Od početka ove godine, odnosno kroz ovogodišnji konkurs do sada su svoje proizvode predstavili domaći brendovi - Radionica Krpenka, Petit Paris Clothing, F l a m i n g o D e s i g n , M i ka rawbeauty, Radionica pašte, Agate, Sleepy Butts i Mafalda.

Nj. BOŠKOVIĆ

Arena

20 Fudbal

Subota, 4. septembar 2021.

Kvalifikacije za Mundijal: Fudbaleri Crne Gore večeras (20.45h) gostuju Holandiji u Ajndhovenu

FSCG

S nadom u novo iznenađenje Mugoša: Da budemo pravi tim, držimo se zajedno i dišemo kao jedan

U tome možda i jeste dodatna opasnost - ,,lale“ žele da nadoknade propušteno, a utakmica sa ,,crvenima“ jedna je od onih koje moraju da se dobiju.

Kvalitet je na strani domaćina, ali za rezultat se pita i Crna Gora. Izabranici Miodraga Radulovića pokazuju napredak od početka takmičarskog ciklusa, a na travu ,,Filips stadiona“ izlaze nakon velikog remija na Bosforu (2:2), koji ih drži u igri za Svjetsko prvenstvo.

- Odigrali smo tešku i iscrpljujuću utakmicu u srijedu i prvenstveni cilj je da oporavimo igrače. Moramo da budemo pametni. Siguran sam, bez obzira ko izađe na teren, da ćemo napraviti respektabilnu ekipu koja će moći da se suprotstavi

Grupa G 1. Turska 2. Holandija 3. Crna Gora 4. Norveška 5. Letonija 6. Gibraltar

4 4 4 4 4 4

2 2 2 2 1 0

2 0 1 1 1 1 1 1 1 2 0 4

12:7 12:5 8:5 5:4 7:8 2:17

8 7 7 7 4 0

protivniku, a da ujedno ostvari i pozitivan rezultat. Drugi dio kvalifikacija počeli smo kako smo željeli, imamo svoj cilj i idemo ka tome. Koliko ćemo uspjeti u tome pokazaće ova utakmica - rekao je Radulović.

Nikada do sada Crna Gora nije igrala protiv Holandije, a odavno se nije sastala sa ekipom koja ima toliko klase.

Depaj, Bergvajn, Malen i Damfris, a pozadi Van Dajk, De Liht i De Fraj…

Ne zna se gdje su ,,lale“ jače…

- Po mom mišljenju, najjača su ekipa u grupi. Imali su problema na otvaranju kvalifikacija, nijesu postigli željene rezultate, a na to im se nadovezalo Evropsko prvenstvo gdje nijesu bili na nivou na kojem su i očekivali. Došlo je potom do smjene selektora, što ih dodatno motiviše da se spreme i budu onakvi kakvi jesu. Njima je ova utakmica imperativ, napašće nas, ali opet kažem mi nećemo odstupiti ni za pedalj od našeg plana i cilja. Pros-

Holandija

Crna Gora

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion: Filips. Kapacitet: 35.000. Sudija: H. Mancano (Španija). Pomoćnici: D. Barbero i A. Nevado (oba iz Španije). Početak: 20.45 časova.

Bijlov Van Dajk

De Fraj

Timber

De Jong

Blind

Vajnaldum Klasen

Berguis

Depaj

Gakpo

Đurđević Osmajić

Marušić

Mugoša

Šćekić

Kosović

Radunović Tomašević

Vešović Savić

Mijatović

Selektor Luj Van Gal

Selektor Miodrag Radulović

tudirani smo i mi i oni jedni od drugih, tako da znamo odakle nam prijeti opasnost.

Pokušaćemo da se tu suprotstavimo kako treba, a da onda naše šanse iskoristimo. Imamo viziju kako da igramo i nadam se da ćemo u Ajndhovenu uspjeti da to prezentujemo poručio je kormilar ,,sokola“.

Kako naši napadači da se nose sa zadnjom linijom Holandije?

- De Liht, Van Dajk i De Fraj su defanzivci svjetskog ranga. Cijenimo ih, ali cijenimo i sebe i svoje napadače. Imamo par igrača koji igraju na top nivou i mogu da zaprijete odbrani Holandije. Nećemo se samo braniti, već ćemo pokušati da ih napadnemo, jer znamo da bez postignutog gola ili golova nema ni uspjeha u ovakvim takmičenjima - naglašava Radulović.

Selektor Holandije Luis Van Gal izjavio je da njihova selekcija ima problem kada se protivnički tim brani sa osam ili devet igrača.

Kako na to gledate?

- Vjerovatno Van Gal čeka takvu našu formaciju. Mi ćemo biti pametni i mudri, znamo kako da se postavimo u određenim fazama meča. Rastemo kao tim i grupa igrača, a to su oni prepoznali. Ova četiri meča smo odigrali na jednom zaista dobrom taktičkom nivou. Ta taktička disciplina sada mora da bude besprekorna ako želimo da napravimo nešto, a da onda iz našeg bloka imamo uspješnu transformaciju. Imamo igrače u srednjem redu koji mogu to da pov-

FSCG

Kao veći autsajder nego prije tri dana u Istanbulu, ali sa ništa manje hrabrosti, pokušaće Crna Gora da priredi još jedno iznenađenje u kvalifikacijama za Mundijal. ,,Hrabri sokoli“ večeras (20.45 h) igraju u Ajndhovenu, sa Holandijom, fudbalski najboljom selekcijom u grupi, ali i reprezentacijom koja nakon četiri kola nije prva, niti je bodovno ispred našeg nacionalnog tima.

Nema Stevana Jovetića, ali tu je Stefan Mugoša.

Napadač južnokorejskog Inčona priključio se crnogorskoj reprezentaciji nakon utakmice u Turskoj i konkuriše za meč sa Holandijom u Ajndhovenu.

- Ne treba previše pričati o Holandiji, ali siguran sam da možemo da iznenadimo. Momci su to pokazali protiv Turske. U dobrom raspoloženju čekamo utakmicu - rekao je Mugoša na brifingu uoči meča 5. kola kvalifikacija za Mundijal.

Iskusni golgeter odvojen je od ,,hrabrih sokola“ skoro godinu zbog složenih kovid protokola u Aziji.

To ga je spriječilo da igra u Istanbulu prije tri dana, ali čeka šansu protih Holandije. Što je najvažnije - Mugoša je u dobroj formi, daje golove u ,,Kej ligi“, predvodi tim, važna je opcija i u nacionalnoj selekciji.

- Kao i uvijek, veoma sam srećan što sam u reprezentaciji, poslije godinu sam sa momcima. Raspoloženje je dobro, kvalitet imamo, jedva čekamo utakmicu - dodao je korpulentni golgeter.

Holandija je sastavljena od mega zvijezda, igrača koji nastupaju u najjačim evropskim klubovima To je reprezentacija puna klase, brzine, igra napadački…

- Moramo da budemo kompaktni i čvrsti, a vjerujem da će nam se ukazati šansa, jer imamo igrače koji mogu da naprave dobar pas, da ih ugrozimo. Vjerujem da možemo da budemo pravi tim, jer smo svi zajedno, dišemo kao jedan - naglašava Mugoša.

Crna Gora bodovno nije ništa slabija od ,,oranja“.

Obje ekipe imaju po sedam bodova…

- Posjedujemo kvalitet, a vidi se da imamo i karakter. Imamo timski duh, to nas krasi i to treba da pokažemo u Ajndhovenu poručio je Mugoša.

ežu, ali i napadače koji mogu da realizuju - objašnjava Radulović.

Da li je u ovoj utakmica jasna podjela favorita i autsajdera?

- Naša grupa je izjednačena, a to pokazuju rezultati i bodovi.

I oni i mi imamo po sedam bodova, a toliko je sakupila i Norveška. Jedan više ima Turska.

Dolazimo poslije dobre utakmice i nećemo se uljuljkati i ne želimo da se uspavamo i mislimo da će biti lako.

Van Gal: Svima treba da radi mozak, da sprovedemo plan u cilju pobjede Selektor Luj van Gal poručio je da Holandija ne zaslužuje da ode na Mundijal ukoliko večeras ne savlada Crnu Goru, s tim što ne očekuje laku utakmicu u Ajndhovenu.

Povratnik na klupu ,,lala“ vjeruje da će ,,hrabri sokoli“ igrati slično Norvežanima - sa velikim brojem igrača iza lopte.

Popularni ,,Poručnik“ najavio je ofanzivu i mnogo bolji rezultat nego prije tri dana u Oslu (1:1).

- Imaćemo isti problem kao protiv Norveške. Moramo da ga riješimo, trenirali smo da ga riješimo. I kada se protivnik brani sa osam-devet igrača, to ne smije ništa da mijenja kod nas. Imamo plan. Crna Gora ostavlja više prostora nego Norveška, ali ima kreativnije fudbalere. To je kultura stare Jugoslavije. To su pametni, lukavi igrači... To što igraju sa Holandijom daće im dodatni motiv. Biće izazovna utakmica i borba 90

minuta - rekao je Van Gal uoči meča.

Nakon 4. kola, ,,oranje“ i ,,crveni“ imaju po sedam bodova, s tim što je gol razlika na strani domaćina.

- Ne želim da pravdam sebe, ali Španija je izgubila od Švedske. Da li se to očekivalo? Italija je igrala neriješeno sa Bugarskom kod kuće. Da li se to očekivalo?

Lakše je braniti se nego napadati - naglasio je Van Gal. Holandija je protiv Norveške imala inicijativu, više šansi i šuteva, ali nije pronašla put do pobjede.

- Moraju svi igrači da budu uključeni, da im radi mozak, da se fokusiraju i da ono što vježbamo sprovedu bolje - poručio je Van Gal. Sedamdesetogodišnji stručnjak nije govorio o mogućim promjenama u sastavu ili formaciji.

- Ne želim da selektora Crne Gore učinim mudrijim nego što jeste. A on je veoma pametan trener. Oni su igrali neriješeno sa Turskom. I ako vidite kako su došli

do toga, onda ćete vidjeti da je trener uradio veoma dobar posao. Ja mislim tako - rekao je Van Gal. Trijumf je jedina opcija za ,,lale“…

- Nema tu mnogo pametovanja. Želimo da odemo na Mundijal, želimo da budemo prvi u grupi, a to znači da ovu utakmicu moramo da pobijedimo. Vjerujem u momke i rezultat koji treba da ostvarimo - zaključio je Van Gal.

Naprotiv, još jedan motiv može da nam bude što je naš protivnik poražen u Istanbulu, a mi smo izvukli bod. To je još jedan pokazatelj da možemo i danas da prikažemo dobru igru. Protivnik je jak, protivnik je favorit, ali i mi imamo svoje adute. To smo p o ka z a l i u Tu r s ko j i pokušaćemo da to pokažemo i u Ajndhovenu - optimista je Radulović.

Iza iskusnog stratega je lijepa karijera, mnogo utakmica i uspjeha, klubova, a vodio je i reprezentacije Mjanmara i Libana, sa kojim je ostvario veliki uspjeh - plasman na prvenstvo Azije.

Ipak, meč sa Holanđanima je najveći trenerski izazov za Radulovića.

- Imao sam izazova do sada dosta, ali kada vodite reprezentaciju svoje zemlje to je nešto najljepše, a ujedno i najteže. Ne mislim na sebe, već na kolektiv. Pripremljen sam dobro i ja i stručni štab, do detalja smo skenirali protivnika, a oni će probati da nam postave neke zamke. Odmarao je Van Gal u Norveškoj par igrača, a oni će protiv nas biti u sastavu. Izazov je veliki i nadam se da smo svi spremni da odgovorimo na najbolji mogući način - zaključio je Radulović.

D. KAŽIĆ

Arena

Subota, 4. septembar 2021.

Fudbal

21

M. BABOVIĆ

Slabo izdanje naših omladinca na startu turnira ,,Stevan Ćele Vilotić“

Greškama u defanzivi do poraza od Mađara

Mlada reprezentacija Crne Gore izgubila od Švedske u kvalifikacijama za EP

Elanga napravio prevagu Prvi poraz mlade reprezentacije Crne Gore u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo - od ,,sokolića“ je bila bolja Švedska, koja je slavila pod Goricom 3:1.

Svi golovi pali su u drugom poluvremenu, a skandinavska selekcija razliku je napravila od 50. minuta, od trenutka kada je zadnja linija našeg tima počela da pravi neoprostive greške na ovom nivou. Prevaga je bio Elanga, fudbaler Mančester junajteda, koji je potpisao dva pogotka.

Izabranici Miodraga Vukotića uspjeli su da se vrate u meč u 62. minutu preko rezerviste Ivana Vukčevića, ali je izjednačenje trajalo svega 120 sekundi. Švedska je vratila prednost, a u 80. minutu zaključila pobjedu - egzekucijom Sara, koji je poentirao na dodavanje Holma. Lopta je bila više u nogama fudbalera Švedske, ali su ,,sokolići“ bili opasniji u prvom dijelu.

Na samom startu sa distance je preko gola šutirao Brnović, a potom je domaći tim iz dobrog bloka priredio nekoliko brzih tranzicija prema naprijed. Krstović u par navrata nije uspio da prođe, pas u prostor za Pešukića za nijansu je bio prejak, a nakon bijega Vukotića po lijevom krilu izostalo je preciznije dodavanje u srce šesnaesterca gdje je čekao Janjić.

Dobro su se postavili naši fudbaleri u fazi odbrane. Pokriveni su bili skandinavski igrači koji nijesu uspjeli da urade ništa konkretno ispred golmana Ivezića.

Disciplinovano i odgovorno je djelovala Crna Gora, a pred odlazak na odmor dobila je prekid iz kojeg je Janjić mogao da šutira ili centrira.

Odlučio se za nešto između, pa je čuvar mrežu gostiju Brolin ostao miran.

Sve što su napravili Šveđani u prvih 45 minuta bila je akcija po desnom boku kada se Valemark namjestio za udarac li-

Vukotić: Odlučili pojedinci ekstra klase Dobro smo otvorili utakmicu, držali se plana, iz čvrstog bloka bili opasni, a zatvorili prilaze našem golu. U drugom dijelu smo jeftino primili gol, ali smo se vratili u meč. Kada je trebalo da pokažemo stabilizaciju kod 1:1, brzo smo dozvolili rivalu da opet povede. I pored toga, stvorili smo priliku za 2:2. Krstović je imao dva igrača na povratni pas, ali je izabrao da šutira. Nije to bilo najbolje rješenje. Minut kasnije bilo je 3:1 za Švedsku koja ima pojedince ekstra klase.

Oni su napravili prevagu.

Nemam što da zamjerim momcima. Spremamo se za put u Italiju. Čeka nas još jači protivnik, ali probaćemo da izvučemo pouke i u Vićenci uradimo nešto više - rekao je selektor ,,sokolića“ Miodrag Vukotić.

jevom nogom, s tim što je Ivezić bio na mjestu.

Selektor Miodrag Vukotić napravio je izmjenu na startu nastavka - umjesto Latkovića na teren je poslao Ivana Vukčevića.

Ofanzivna promjena, ali samo što je počeo drugi dio - kažnjena je, bio je to prvi kiks zadnje linije ,,sokolića“.

Milić je bio kratak u skoku, preskočila ga je lopta, a potom je Elanga izašao pred gol domaćih. Devetnaestogodišnji napadač Mančester junajteda bio je smiren i precizan prizemnim šutem kroz noge Iveziću proparao je mrežu za vođstvo ,,žuto-plavih“ od 50. minuta.

Nije to pokolebalo Crnu Goru koja se vratila u meč u 62. minutu.

Crna Gora

Švedska

1 0 30

Stadion: pod Goricom.

Gledalaca: 300.

Sudija: U. Šnider (Švajcarska).

Golovi: 0:1 Elanga u 50, 1:1 I. Vukčevič u 62. 1:2 Elanga u 64, 1:3 Sar u 80. Žuti kartoni: Vukotić, Šaletić, Brnović (Crna Gora).

Crna Gora

Švedska

Ivezić Pešukić Milić Obradović Šaletić Brnović Janjić (od 83. Striković) Latković (od 46. I. Vukčević) Vukotić (od 70. Divanović) Sijarić (od 70. Mijović) Krstović

Brolin Holm Ousu Vagić Kal Gigović (od 81. Gustafson) Husein Valemark (od 68. Sar) Nigren (od 81. Kolander) Elanga (od 86. Froling) Prica (od 86. Morfelt)

Omladinska reprezentacija Crne Gore poražena je od Mađarske 4:1 u prvom kolu turnira ,,Stevan Ćele Vilotić“.

Protivnik je iskoristio greške u defanzivi naše ekipe, pogotovo u nastavku meča.

- Rekao bih da smo sami sebe pobijedili. Kada se napravi ovako veliki broj grešaka, poraz je neminovan. U prvom poluvremenu smo iz naše greške primili gol, dok smo u nastavku probali da stignemo taj zaostatak.

Imali smo par situacija i šansi, ali je protivnik iskoristio bukvalno svaki šut na naš gol.

Ako nam se ovakve greške budu dešavale u kvalifikacijama, onda tamo nemamo što da tražimo, istakao je selektor Slobodan Drašković.

Mađarska je povela nakon desetak minuta igre, kada je kapiten Danijel Nemet bio precizan iz slobodnog udarca. Isti igrač postigao je pogodak u 67. minutu, kada je nakon greške naših odbrambenih igrača izb-

jegao ofsajd poziciju i našao se sam ispred golmana Filipa Domazetovića, koji je bio nemoćan.

Prednost Mađara povećao je Damir Redžić u 79. minutu, poslije lijepog lob udarca.

Jedini gol za ,,sokole“ postigao je Andrej Bajović u 87. minutu.

Dušan Vuković je centrirao iz kornera, a Bajović glavom pogodio za 1:3. Konačan rezultat postavio je Dominik Stojka, preciznim udarcem sa dvadesetak metara.

R. A.

Grupa F 1. Švedska 2. Crna Gora 3. Italija 4. Irska 5. BiH 6. Luksemburg

2 3 1 1 2 3

2 1 1 1 0 0

0 1 0 0 1 0

0 1 0 0 1 3

9:1 5:6 3:0 2:0 2:4 1:11

6 4 3 3 1 0

Hrabriji ofanzivni stav donio je šansu za Vukčevića, a potom i gol rezerviste domaće ekipe nakon školske akcije.

Sve je krenulo od Vukotića koji je filigrantski proigrao Janjića, a od njega je stiglo idealno dodavanje za Vukčevića koji je sa ivice peterca zakucao za 1:1.

Nije slavlje ,,crvenih“ dugo trajalo. Svega 120 sekundi kasnije - momci Poja Asbagija ponovo su stekli prednost.

Strijelac je bio isti - Elanga je ispred sebe imao gužvu od svojih i protivničkih igrača, ali je vidio jedini put kojim je mogao da sprovede loptu do mete. Dodir klase iskosa sa lijeve strane i nakon šuta po zemlji - bilo je 2:1 za Švedsku.

Ostao je sporan kontakt nad Vukčevićem u 72. minutu kada je naš fudbaler pao u kaznenom prostoru, ali sudija Šnider iz Švajcarske nije dosudio penal.

Kratak je bio Divanović, a u 79. je Krstović imao mogućnost da uposli dva saigrača povratnim pasom - htio je on da postigne gol, ali u tome ga je spriječio golman Brolin.

Kazna za neiskorišćenu priliku stigla je odmah na drugoj strani - Švedska je u 80. povela sa 3:1, a gol je potpisao Sar nakon zakašnjele reakcije domaćih defanzivaca.

Bio je to kraj svih nada u pozitivan rezultat ,,sokolića“ koji već za tri dana gostuju još D. K. jačem rivalu - Italiji.

Dobra igra futsal reprezentativaca u Poreču

Bolji od Saudijske Arabije Futsal selekcija Crne Gore upisala je prvi trijumf na turniru u Poreču.

Nakon poraza od Malte u prvom kolu, izabranici Sveta Ljesara odigrali su dobar meč i savladali Saudijsku Arabiju rezultatom 2:1.

Golove za naš tim postigli su Pavle Vukčević u 10. i Arnes Lolović u 18. minutu. Istakao se i golman Irhad Popović, koji je sa nekoliko

sjajnih odbrana sačuvao pobjedu Crne Gore.

- Vrhunska utakmica u kojoj smo pokazali zašto od početka govorim da ova selekcija ima stahovit potencijal u svakom smislu. Posebno me raduju karakter i borbenost ekipe. Momci su dali zadnji atom snage, pokazalo kako se bori za dres svoje države - kazao je selektor Ljesar.

R. A.

Naš fudbalski stručnjak ponovo dobio posao u Premijer ligi Rusije

Miodrag Božović trener Arsenala iz Tule Miodrag Božović (53) novi je trener ruskog Arsenala, kluba iz Tule, koji je već vodio u sezoni 2017/18.

Naš proslavljeni trener tako je dobio novu šansu da vodi tim u ruskoj Premijer ligi. Prethodno, u Rusiji je u periodu od 2008. godine vodio i Amkar, FK Moskvu, Dinamo Moskvu, Rostov, Lokomotivu i Krila Sovjetov. Kao trener Rostova osvojio je Kup Rusije.

Poznato je da će u stručnom štabu Božovića biti i naš Saša Petrović.

Sa srećom povratak, Miodraže! Crnogorski ,,specijalista“ novi je glavni trener Arsenala.

Ugovor je potpisan na dvije

godine – stoji u kratkoj objavi iz kluba iz Tule.

Popularni Grof stiže na klupu kluba koji je osnovan 1946. godine. Arsenal je već pet godina prvoligaš, najbolji plasman bio

je šesto mjesto 2019. godine.

Nakon šest kola nove sezone, klub je na 15. mjestu tabele sa skromnim učinkom od po pobjede i remija i sa četiri poraza.

R. A.

22

Arena

Fudbal

Subota, 4. septembar 2021.

Odigrani mečevi 3. kola Kadetske fudbalske lige

Kom i Podgorica maksimalni Igalo Dečić

2 6

IGALO - Stadion: ,,Solila“.

Gledalaca: 50. Sudija: Lazar Čađenović. Strijelci: Joksimović u 29. i Vasiljević u 44.

(Igalo), A. Đoković u 2, Fetić u 24, 49, 54. i 64, Ličina u 55. minutu (Dečić). Žuti kartoni: Lero, Joksimović, Nikčević (Igalo), Bauković (Dečić).

IGALO: Đurić, Lero (od 81.

L. Pestorić), Joksimović (od 75. Grbić), Stanišić (od 81. B. Pestorić), Kalezić (od 59. Mijović), Nikčević (od 75. Daković), Kulinović (od 81. Saiti), Borovnica, Vasiljević (od 75. Vuković).

DEČIĆ: Camović (od 78. A. Camaj), D. Đoković (od 78.

S. Đoković), Junčaj (od 63.

Majić), A. Đoković, I. Camaj (od 78. Dašić), Fetić, A. Đoković (od 69. Balić), Adrović (od 46. Đokaj), Dedivanović (od 46. Ličina), Bauković (od 69. Pepeljak), Adžović.

Budućnost Arsenal

5 5

PODGORICA - Pomoćni teren na Starom aerodromu.

Gledalaca: 50. Sudija: Miloš Ćupić. Strijelci: Krivokapić u 6, 34, 36, 40, Camaj u 28. (Budućnost), Borovnica u 38, 51. i 62, Golub u 54. i 57. minutu (Arsenal). Žuti kartoni: Novaković, M. Labović (Arsenal).

BUDUĆNOST: Nenezić, R. Camaj (od 46. Baošić, od 66.

Ljuljanović), Krivokapić (od 55. Bojović), A. Mugoša, A. Camaj, Vukčević, Ljuljđuraj (od 55. Vukmanović), Maraš (od 46. Z. Mugoša), Adžić (od 55. Tomašević), Vukanić, Škuletić (od 66. Đukanović).

ARSENAL: Brkan, Baštrica, Golub (od 85. Buzić), Novaković, M. Labović, Kuč, Đinović, Đuričić, Hagen, Borovnica, Čukić (od 52. S. Labović).

Sutjeska Grbalj

2 1

NIKŠIĆ - Pomoćni teren kraj Bistrice. Gledalaca: 50. Sudija: Mladen Gospić. Strijelci: Milinković u 65. i Vukićević u

Tabela 1. Kom 3 2. Podgorica 3 3. Arsenal 3 4. Zeta 3 5. Mornar 3 6. Sutjeska 3 7. Polet Stars 3 8. OFK Titograd 3 9. Dečić 3 10. Brskovo 3 11. Budućnost 3 12. Grbalj 3 13. Iskra 3 14. Budva 3 15. OFK Mladost DG 3 16. Jezero 3 17. Berane 3 18. Petrovac 3 19. Rudar 3 20. Igalo 3

83. (Sutjeska), Baštrica u 89. minutu (Grbalj). Žuti kartoni: Vukićević, Krstajić (Sutjeska), Krunić (Grbalj).

SUTJESKA: Mrvaljević, Radojević (od 78. Milović), Vukićević, Ćetković (od 85. Žižić), Pićurić, Adžić (od 88. Perošević), Eraković (od 88. Rudović), Krstajić (od 88. Ćalasan), Abazović (od 85. Dubljević), Jovanović (od 45. Damjanović), Vučić (od 45. Milinković).

GRBALJ: Božinović, Stanišić, Baštrica, Radulović (od 65. Ercegović), Jovićević (od 75. Stanišić), Čortan, Krunić (od 58. Pima), Radević (od 58. Jovanović), Jašović, Kljajević, Vujović.

Jezero Budva

0 1

PLAV - Stadion ,,Racina“.

Gledalaca: 30. Sudija: Sanjin Hajdaragić. Strijelac: Bojanić u 70. minutu. Žuti kartoni: Kolić, Međedović (Jezero), Bojanić (Budva).

JEZERO: B. Mulić, Redžepagić, Feratović (od 46. Šebek), Kolić, Spahić, Rakonjac, Radončić, Brzać, N. Mulić (od 77. Džanković), Međedović, Mahmutović.

BUDVA: Čegar, Šćepanović (od 87. Krezović), Pejović, Bubanja, Delić, Smani, Sukara (od 89. Roćenović), Pavlović, Lepetić, Bojanić, Dragović.

Rudar P. Stars

1 3

PLJEVLJA - Stadion pod Golubinjom. Gledalaca: 30. Sudija: Marko Radović. Strijelci: Golubović u 11. (Rudar), F. Đurđevac u 38. i Ećo u 65. i 88. minutu (P. Stars). Žuti kartoni: Pupović, Bajčetić (Rudar), Kaluđerović (P. Stars).

RUDAR: Bećović, Milinković, Cmiljanić, Drobnjak, Golubović, Bajčetić, Leovac, Jašović (od 77. Alispahić), Pupović, Popović (od 46. Jakšić), Kljajević.

POLET STARS: Sjekloća, Vujačić, Kaluđerović (od 90. Roganović), Nikolić (od 90. Malović), Ećo (od 90.

Perunović), Bulajić, Jelić (od 52. Papović), F. Đurišić, Đurđevac (od 90. Poček), Vukotić, M. Đurđevac.

Iskra Mornar

1 2

DANILOVGRAD - Stadion

,,Braće Velašević“. Gledalaca: 30. Sudija: Amir Šutović.

Strijelci: M. Šćepanović u 41.

(Iskra), Duraković u 32. i Nišavić u 35. minutu (Mornar). Žuti kartoni: Nišavić, Dabanović, Leković, Zlatičanin, Janjušević, Mitrović (Mornar).

ISKRA: Đurović, Kostić (od 81. L. Šćepanović), Antović (od 61. Raičević), Konatar, M. Šćepanović, Mitrić, Kovačević, Rovčanin, Perović, Karadžić, Makočević (od 83. Brajović).

MORNAR: Stojanović, Nišavić (od 81. Obradović), Dabanović, Dacić, Duraković, Hadžispahić (od 59. Petrov), Leković, Duraković, Zlatičanin (od 59. Petrov), Janjušević, Ljutica.

Podgorica Berane

5 1

PODGORICA - Pomoćni teren ,,DG arene“. Gledalaca: 20. Sudija: Miloš Bracanović. Strijelci: Vušurović u 50. i 89, Radonjić u 55, Ma. Vračar u 58. i Vujisić u 58. (Podgorica), Zlajić u 71. minutu (Berane). Žuti kartoni: Vušurović (Podgorica), Adrović (Berane).

0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2 2 3 3 3 3 3

15:1 16:2 16:7 13:7 11:7 7:3 6:3 13:3 14:8 5:8 11:8 4:5 5:7 5:8 6:10 2:8 4:13 0:14 4:18 2:19

9 9 7 7 7 7 7 6 6 6 4 3 3 3 3 0 0 0 0 0

PODGORICA: Bobičić, Mudreša, Mašanović (od 9.

Vušurović), Mrvaljević (od 54. Ćetković), Delić, Vukčević, Piperović, Badnjar (od 74. Kostić), Mi. Vračar, Radonjić (od 74 Vujisić), Ma. Vračar.

BERANE: Folić, Kuč (od 79. Đekić), Adrović (od 79.

Rmuš), Anđić, Babačić, Celić, Ivanović, Popović, Jelić (od 52. Zlajić), Osmajlić, Jukić.

Zeta Petrovac

5 0

G O LU B OVC I - S t a d i o n ,,Trešnjica“. Gledalaca: 30.

Sudija: Miloš Ćupić. Strijelci: M. Kumburović u 53, Matanović u 55, Đurović u 69, Markuš u 86. i Šoć u 90+1. minutu.

ZETA: Asanović (od 75. Božović), Đurović (od 80.

Markuš), Matanović (od 75. Stijepović), Bjelobrković (od 80. Šišević), Vukčević, L. Kovačević (od 80. Škatarić), A. Kovačević (od 38. Kaluđerović), Šoć, Mugoša (od 80. Džanjević), M. Kumburović (od 75. Kukuličić), B. Kumburović.

PETROVAC: Kršić (od 55.

Rodić), Tomašević (od 50.

Doljanica), Mila (od 50. Petranović), Lešević, Hadžimuratović, Sadriju (od 80. Popović), Vujović, Šišević, Jovanović (od 80. Radović), Dragišić (od 55. Malokraja), Nenadović (od 80.

Popović).

Brskovo Kom

0 6

MOJKOVAC - Stadion Brskova. Gledalaca: 35. Sudija: Dejan Cimbaljević. Strijelci: Barac u 25. (iz penala), Pavićević u 35, N. Vujisić u 50. (autogol), Čađenović u 62, Bulatović u 63. (iz penala) i Babović u 67. minutu. Žuti karton: Filipović (Brskovo).

BRSKOVO: M. Vujisić (od 60. Fuštić), Ljiljanić (do 46.

Raonić), Vuković, Grdinić, Bulatović, Radević (od 86.

Zejak), N. Vujisić, Bubanja (od 60. Zindović), Jokić (od 60. Lašić), Filipović, Božović.

KOM: Mišurović (od 68.

Božović), Bulatović (od 68. S. Popović), Barac, Krivokapić (od 78. Kojović), Čađenović (od 64. Babović), Pejović (od 68. Maliković), Prelević (od 78. Božović), Ivanović (od 78.

Atanasković), Pavićević, Adžić (od 64. Ćetković), R. Popović (od 68. Radulović).

OFK Mladost DG 1 OFK Titograd 3 PODGORICA - Pomoćni teren ,,DG arene“. Gledalaca: 80. Sudija: Dejan Marković.

Strijelci: Kostić (OFK Mladost DG), Tadić u 22. (iz penala) i 89, Methadžović u 23. minutu (OFK Titograd). Žuti kartoni: Miranović, Caković, Bojanović (OFK Mladost DG), Zogović (OFK Titograd).

OFK MLADOST DG: Peruničić, Đukanović (od 74. Tatar), Filipović (od 70. Bojić), Peković (od 46. Ćupić), Stijepović (od 46. Cvetković), Miranović, Durković (od 46. Bojanović), Vukotić (od 88. Peličić), Popović, Kostić, Caković.

OFK TITOGRAD: Milović, Stijepović (od 46. Mijović), Drakić, Smolović, Popović (od 70. Globarević), Rajkov i ć ( o d 4 6 . M i j ov i ć ) , Methadžović (od 81. Kajošaj), Kiković (od 63. Lopičić), Zogović, Tadić, Martinović.

Priredio: R. PEROVIĆ

Mario Mandžukić rekao zbogom

Ronaldo se zahvalio Kavaniju na ,,sedmici“ Kristijano Ronaldo će u Mančester junajtedu ipak nositi broj ,,sedam“ na dresu, koji je u slavnom premijerligaškom klubu nosio i u periodu od 2003. do 2009. godine.

Barselona pozajmila vezistu iz Tuzle

fudbalske ikone poput Besta, Robsona, Bekama i Kantone.

Ronaldov drugi debi u dresu mančesterskog kluba očekuje se 11. avgusta protiv Njukasl junajteda.

R. A.

0 0 1 1 1 1 1 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Legenda se oprostila od fudbala

Portugalac dobio priliku da nosi željeni broj na dresu Mančester junajteda

Junajted je sa Premijer ligom uspio da dođe do dogovora, da napadač Edinson Kavani prepusti ,,sedmicu“ Portugalcu.

Kavani će u ovoj sezoni nositi dres sa brojem 21. Zbog cijelog slučaja, Ronaldo je odlučio da se obrati i na društvenim mrežama.

- Iskreno nijesam znao da li ću nositi moj omiljeni broj. Kavani je pokazao veličinu. Dugujem mu veliku zahvalnost za ovaj gest – poručio je Ronaldo. ,,Sedmicu“ Junajteda nosile su

3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

Pjanić i zvanično u Bešiktašu Miralem Pjanić (31) zvanično karijeru nastavlja u istanbulskom Bešiktašu, kao pozajmljeni igrač Barselone.

Slavni vezista i reprezentati-

vac Bosne i Hercegovine nije u planovima trenera Barselone Ronalda Kumana, što mu je jasno i saopšteno.

Poznato je da će Bešiktaš za ovu pozajmicu platiti 2,75 eura. To je manje od trećine plate koju fudbaler iz Tuzle Pjanić po ugovoru ima u gigantu Primere.

Na startu Super lige Turske, nakon tri kola, Bešiktaš ima sedam bodova. Klub je aktuelni šampion Turske.

R. A.

Mario Mandžukić (35) objavio je kraj karijere nakon 17 godina nastupa na najvećoj fudbalskoj sceni.

Mandžukić je na veliku scenu stupio u Zagrebu, igrao je za Dinamo, Volfsburg, Bajern sa kojim je osvojio dvije duple krune, uz Ligu. Bio je član Atletika, Juventusa, katarskog Al Duhaila.

Nakon svega sedam utakmica, prihvatio je poziv Milana koji mu je bio posljednji klub u karijeri. Odigrao je 426 utakmica i upisao 166 golova za klubove, imao 89 nastupa i 33 gola za reprezentaciju Hrvatske, među kojima i najvažniji - Englezima u produžecima za finale Svjetskog prvenstva.

R. A.

Subota, 4. septembar 2021.

Arena

Sportski miks

23

Napravio sam pravi izbor

PODGORICA – Kenan Kamenjaš je početkom maja sa Sparsima u „Morači“ vodio „košarkaški rat“ sa tadašnjim Studentskim centrom za titulu u ABA 2 ligi i direktan plasman u ABA ligu. Podgoričani su u dva meča bili bolji od sarajevskog tima (u prvom su slavili 99:89, u drugom izgubili 72:71), u čijim redovima je 21-godišnji centar iz Bosne i Hercegovine bio ponajbolji igrač svog tima u dva meča, sa ukupno 34 poena (šut iz igre 18-15), 16 skokova i četiri asistencije.

Utisak koji je tada ostavio, ali i tokom čitave sezone, na kraju koje je proglašen i za najboljeg igrača lige (MVP), učinio je da uprava podgoričkog kluba uradi sve kako bi ga dovela u svoje redove, što je na kraju i uspjela...

- Da smo bili malo pametniji i prisebniji na kraju prve utakmice, jer su se u finalu igrača dva meča na ukupan koš-količnik, ko zna šta bi bilo na kraju. Možda bi se sada ABA liga igrala u Sarajevu, možda ja sada ne bih bio ovdje. Ali to je život, prije nekoliko mjeseci smo bili rivali u finalu, danas smo zajedno u istom klubu. Svaki sportista mora da ide naprijed – kaže Kamenjaš na početku razgovora za Pobjedu.

Nakon skoro mjesec rada u klubu koji se sada zove SC Derbi, utisci su više nego pozitivni.

- Nova sredina, novi momci.

Prošao sam proces adaptacije, a bilo mi je lako da prođem taj proces, jer sam dosta momaka znao od prošle sezone i kroz re-

Želim da zaigram za Budućnost Kamenjaš ne krije ambiciju da jednog dana zaigra za Budućnost.

- Naravno, svaki igrač to želi, a i ja kao osoba imam stav da želim da napredujem u karijeri. Ovog ljeta sam iz ABA 2 lige došao u ABA ligu, pa želim da sljedeće godine ili nekoj od narednih, igram ABA ligu, možda, za Budućnost, da igram Evrokup. Hoću

prezentativna okupljanja, sa evropskih juniorskih prvenstava. Radno je, a što je najbitnije, svi smo zdravi. Ako nas zdravlje posluži, mislim da će sezona biti dobra za nas – nastavlja Kamjenjaš.

Ističe da je SC Derbi „klub koji je organizovan na vrhunskom nivou“.

- Ljudi iz kluba i uprave se trude da obezbijede igračima sve što je potrebno, da nam ništa ne fali ni u jednom trenutku. Ja sam stvarno presrećan što sam došao u jedan ovakav klub, jer su svi momci mladi, željni rada.

Nakon, kako kaže, „sjajne i uspješne sezone u ABA 2 ligi, jedan od razloga što je izabrao SC Derbi je prilika da se dalje razvija kao igrač“.

- Mislim da sam, uz dogovor sa ljudima koji brinu o mojoj kari-

D. STARČEVIĆ

Prošlogodišnji MVP ABA 2 lige Kenan Kamenjaš jedan od aduta SC Derbi u debitantskoj sezoni u ABA ligi

Zahvalan sam Kadiji za čitav život Kenan Kamenjaš je prošle sezone u Sparsima radio sa jednim od najboljih crnogorskih trenera Miodragom Kadijom, koji je kroz karijeru, između ostalog, prepoznat i priznat kao trener koji odlično radi i afirmiše mlade igrače.

Kamenjaš je posljednji primjer „čarobnog štapića“ ovog cetinjskog trenera...

- O Kadiji ne treba puno trošiti riječi, on je vrhunski trener. Ja sam njemu zahvalan za čitav život, što je radio sa mnom, što mi je posvetio pažnju tokom čitave sezone u Sparsima. Mislim da je napravio vrhunski rezultat za klub iz Sarajeva.

Puno je pažnje posvetio i na sitnim detaljima u radu sa mnom, i mislim da je i ovaj moj dolazak u SC Derbi i rezultat tog rada i korak naprijed u mojoj karijeri. On je vrhunski trener, hvala mu što je prošle godine bio moj trener – rekao je Kamenjaš. da moj igrački put ide kako treba, uzlaznom putanjom.

Jer, ko ne želi da ide prema gore, da iz mladog tima ide u Budućnost, koja svake godine igra finale ABA lige.

jeri, napravio pravi izbor za sebe. Ja ću se truditi i raditi da opravdam povjerenje ljudi koji su me doveli, a ne bih imao ništa protiv da budem i MVP ABA lige – uz osmijeh ističe Kamenjaš.

Kada su u pitanju ambicije debitanta u ABA ligi, Kamenjaš podsjeća da je SC Derbi mlada ekipa.

- Na početku priprema smo imali sitne povrede, i nismo bili kompletni zbog odsustva reprezentativaca Crne Gore. Krenuli su i kontrolni mečevi, polako se uigravamo. Vidjećemo na kraju tih kontrolnih mečeva koliko je to dobro. Nadam se i vjerujem u sve momke da ćemo uz mukotrpan rad i veliku želju ostvariti ovogodišnji cilj kluba – zaključio je Kamenjaš.

S. JONČIĆ

ŽRK Budućnost od danas sa novim generalnim sponzorom

Kompanija ,,Bemax“ uz dvostruke šampionke Evrope Ženski rukometni klub Budućnost od juče ima novog generalnog sponzora – jedna od najuspješnijih crnogorskih kompanija „Bemax“ novi je partner dvostrukog šampiona Evrope koji će novu sezonu u DELO EHF Ligi šampiona dočekati sa novim imenom ŽRK Budućnost Bemax.

Ugovor o generalnom sponzorstvu u prostorijama kluba, potpisali su predsjednica Budućnosti Radmila Petrović i izvršni direktor kompanije „Bemax“ Miladin Mijajlović, pa će naš klub prvi put nakon sezone 2009/10. u svom nazivu nositi ime generalnog sponzora.

Petrović je istakla da je podrška kompanije „Bemax“ od izuzetnog značaja, kako bi Bu-

dućnost nastavila da stvara šampionke i bude najbolji predstavnik grada i države na međunarodnoj sceni.

- Želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim u ime našeg kluba kompaniji „Bemax“ za nesebičnu pomoć koju su nam do sada pružali, a koju danas i zvanično transformišemo u, nadam se, uspješno partnerstvo za obje strane. Nastavljamo da radimo još jače, kako bi stvorili plejade novih naraštaja i kako bi crnogorski rukomet nastavio da korača utabanim stazama uspjeha, na koje nas je navikao ŽRK Budućnost. Na kraju želim da iskažem svoje nadanje da će ova sezona ponovo biti ona stara, te da ćemo biti u prilici da uživamo u dobrom rukometu sa navijačima i da se vidimo u „Bemax areni“ na utakmici 2.

Nikola Karabatić igraće na EP za francuski tim

Ide ka rekordu Kraj je onda kada kaže Nikola Karabatić. Legenda svjetskog rukometa u 37. godini ne razmišlja još o penziji u nacionalnom timu. Ovaj rukometaš i nakon 15 medalja sa velikih takmičenja najavio je da će nastupati na prvenstvu Evrope naredne godine u Mađarskoj i

Juniorke i pionirke Budućnost Bemaxa gostovale u Banovićima

Slovačkoj.

Legenda kaže da se osjeća odlično i da nema namjeru da kaže zbogom. As PSŽ-a će predvoditi nacionalni tim ko zna koliko još, a od dresa su se, nakon OI u Tokiju, oprostili Luk Abalo i Mišel Gigu. Ali Francuska ima još sjajnih igrača, a ako osvoje

,,plave“ pobijedile Mladi Krajišnik 65:44.

Ekipa Petra Stojanovića, koju su činile Jovana Milošević, Hajdana Šćepanović, Nikolina Ilić, Marija Baošić, Lana

Vukčević, Milica Vujačić, Zoja Čanović, Nađa Drobnjak, Kristina Vučinić, Teodora Pavićević, Anastasija Begović, Asja Radulović i Ksenija Kuzmanović, tako su

imale lijepo iskustvo, ali i dobru uvertiru pred novu sezonu.

Ovom timu upravo su nedostajale utakmice, a kroz pripremni period Stojanović se nada da će biti još prilika da se odigraju slični mečevi, koji će mnogo koristiti njegovim igračicama.

U okviru turnira, u revijalnom dijelu učestvovale su i pionirke, koje sa klupe od nedavno predvodi Milica Janković. U timu su bile Sofija Burzanović, Elena Begović, Milica Folić, Anđela Sekulić, Helena Dragojević, Ksenija Vračar, Sofija Vučković, Martina Terić, Lucija Baković, Anja Radulović i Lara R. P. Jelenić.

evropsku titulu Karabatić će po broju zlatnih medalja postati najuspješniji rukometaš.

Balkansko prvenstvo u kik-boksu

Lijepo iskustvo i uvertira za novu sezonu Dobra provjera

PODGORICA - Dugogodišnja dobra saradnja ženskih košarkaških klubova Budućnost Bemax i Banovića nastavljena je još jednom lijepom akcijom. Nakon što su u maju dvije selekcije vicešampiona Bosne i Hercegovine bile gošće crnogorskog prvaka, kada su imale priliku da odmjere snage u ,,Bemax areni“, sada je klub iz malog mjesta kod Tuzle uzvratio domaćinstvo.

RMU Banovići organizovali su međunarodni prijateljski turnir, na kojem je učestvovala i ekipa Mladog Krajišnika iz Banjaluke. Prvog dana turnira, juniorke Budućnost Bemaxa poražene su od domaćina 75:70, da bi drugog dana

kola Lige šampiona protiv Borusije iz Dortmunda, 18. Septembra - kazala je Petrović. „Bemax“ već duži niz godina aktivno učestvuje u brojnim projektima kojima se pruža podrška sportu, kako pojedinačno, tako i klubovima, sa namjerom da se promoviše sport među mladima kao bitan faktor za razvoj pojedinaca i društva u cjelini.

- Potpisivanjem ovog ugovora naša kompanija nastavlja u pravcu upravo tog opredjeljenja, jer do sada postignuti rezultati rukometašica Budućnosti, kao i značaj takmičenja u kojem učestvuju i u ovoj godini opredijelili su nas da sa ovim sponzorstvom doprinesemo ostvarivanju što boljih rezultata, kao i promociji rukometa i Crne Gore - istakao je Mijajlović.

A. M.

pred velika takmičenja

PODGORICA – Kik-boks reprezentacija Crne Gore učestvovaće na Balkanskom prvenstvu za kadete, juniore i seniore, koje će za vikend biti održano u Skoplju.

Crnogorski kik-boks u Skoplju predstavljaće deset boraca.

Nastupiće juniori Hazret Imeri (lou kik, do 51), Ilija Perović (lou kik, do 57), Nikola Jovetić (lou kik, do 63,5), Danilo Bećirović (lou kik, do 81 i kik lajt, do 79), Miloš Mugoša (K 1, preko 91), Matija Drob-

njak (K1 do 81 i kik lajt do 84) i Uroš Vučinić (kik lajt, do 69); U seniorskoj konkurenciji takmičiće se Nikola Prlja (lou kik, do 63,5), Lazar Klikovac (K1, do 81) i Filip Sekulović (lou kik, do 86 kilograma).

Selektor Goran Radonjić kazao je da će šampionat u Skoplju biti dobra provjera crnogorskim borcima uoči Svjetskog i Evropskog prvenstva.

- Poslije duže pauze zbog korona virusa konačno se vraćamo međunarodnim takmičenjima. Očekujem da će naši borci pružiti maksimum u Skoplju i da će crnogorska selekcija nastaviti tradiciju dobrih rezultata - rekao je Radonjić.

Na prvenstvu Balkana u Skoplju učestvovaće borci iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Sjeverne Makedonije, Turske i Bugarske.

24

Arena

Sportski miks

Subota, 4. septembar 2021.

Sjajna igra i pobjeda naših vaterpolista protiv SAD u četvrtfinalu SP

Crna Gora SAD

17 5

PRAG - Gradski bazen - Utakmica odigrana bez prisustva gledalaca. Sudije: Karnej i Kananović. Rezultat po četvrtinama: 6:2, 4:1, 1:2, 6:0.

CRNA GORA: Isljamović (četiri odbrane), MArinković (dvije odbrane), Drašković 3, Vučurović, Korać, Mršić 2, D. Radović 3, Vujović 5, V. Radović 1, Perković 1, Milić, Vujošević, Stanojević 2.

SAD: Venberg (šest odbrana), Vard ( jedna odbrana), Ternej, Kranz, Frazer 2, Avakian, Untrekt 1, Has 1.

Kain, Mur, Farland, Zamanian, Rejnolds.

Vaterpolo reprezentacija Crne Gore igraće sa Italijom za

ulazak u finale Svjetskog prvenstva za mlade.

Naši mladi igrači u četvrtfinalu savladali su Sjedinjene Američke Države (17:5) u meču u kojem je pobjednik riješen do odmora (,,ajkule“ vodile 10:3).

- U početku je bila dosta tvrda utakmica, Amerikanci su bili jaki u bazenu, što je inače uobičajeno jer su uvijek dobro spremni. Međutim, što je utakmica odmicala bili smo bolji, nametnuli smo ritam i do kraja, uz puno strpljenja, završavali akcije. Na kraju smo došli do ubjedljive pobjede i na moćan način prošli dalje - kazao je Miroslav Perković.

Igrači trenera Mirovića bez poraza stigli su do šanse da se bore za medalju (u grupnoj fa-

TOTAL-WATERPOLO

Mladi oduševili, za finale sa Italijanima zi tri pobjede), a rival je izuzetan - Italijani su u derbiju četvrtfinala nakon peteraca savladali Španiju 11:9 (regularni dio 7:7).

- Za mene je Italija možda i iznenadila ulaskom među četiri na SP. I to preko Španije.

Ali, igrali su veoma dobro.

Imaju nekoliko odličnih individualaca koji su duži period u profesionalnom vaterpolu.

Mislim da smo vrhunska ekipa i da ćemo u polufinalu dati sve od sebe. Nadam se najboljem rezultatu - poručio je kapiten Perković.

Drugi polufinalni par su Mađarska (bolja od Grčke 11:9) i Srbija (savladala Hrvatsku 12:10).

Naš i italijanski tim sastaće se A.M. večeras od 19.30 sati.

Crnogorski odbojkaši poraženi od Bugarske na startu EP Crna Gora Bugarska

0 3

OSTRAVA - ,,Ostravar arena“. Gledalaca: 650. Sudije: Rikardo Fereira (Portugal), Epaminondas Gerotodoros (Grčka). Rezultat po setovima: 22:25, 17:25, 25:27.

CRNA GORA: Minić 5, Babić, Zvicer, Strugar, Ćaćić 21, Lakčević (libero), Ćinćur, Milić 3, Vukašinović 14, Ječmenica 2, Ćulafić 4, Peruničić, Pavićević, Dubak.

BUGARSKA: Černokožev, Čavdarov, Kolev, Atanasov 16, Gocev 3, Stankov, Skrimov 12, Seganov 3, Grozdanov 11, Asparuhov, Ljuckanov, V. Ivanov (libero), Sokolov 14, M. Ivanov (libero).

Crnogorski odbojkaši su maksimalnim porazom otvorili nastup na Evropskom prvenstvu - Bugarska je opravdala ulogu favorita protiv naše selekcije, kojoj ostaje da žali za prvim i posebno trećim setom, kada nije iskoristila dvije set lopte da se vrati u meč i produži neizvjesnost.

Poraz od Bugara ne mijenja planove, jer je mogao biti „ukalkulisan“. Za izabranike Veljka Bašića je fokus na dva posljednja meča u grupi, protiv Češke i Bjelorusije, protiv kojih će pokušati da nađe put do osmine finala. Naša selekcija danas (16 časova) igra protiv Slovenije.

Meč protiv Bugarske počeli su tehničar Strugar, korektor Minić, primači Ćaćić i Vukašinović, srednji blokeri Ječmenica i Milić, te libero Lakčević.

Uz probleme na prijemu servisa, crnogorski odbojkaši su do finiša bili u igri za prvi set, iako nijednom nijesu vodili. Zahvaljujući jakom servisu, koji je poremetio prijem servisa „crvenih“, Bugarska je vrlo brzo povela 4:1 i natjerala Bašića da uzme prvi tajmaut. Uzvratila je Crna Gora blokom Ćaćića i kontrom Ječmenice za izjednačenje na 7:7, drugo i posljednje u ovom setu (prvo je bilo na 1:1). Bugari su vrlo brzo vratili tri poena prednosti (12:9), i primorali Bašića da rano potroši i drugi tajm-

Izmakao im set Goran Dragić stiže u Dalas kod Dončića Slavni NBA plejmejker Goran Dragić skoro izvjesno napušta Toronto Reptorse, kako bi pojačao Dalas Meverikse.

Po informaciji portala Bličer Riport, veteran iz Slovenije želi da pomogne timu mlade zvijezde, zemljaka Luke Dončića, da u sezoni pred nama ostvare visok plasman.

Iza Dragića je sezona koju su

obilježile povrede, a prošle godine je kao igrač Majami Hita igrao u NBA finalu. U maju je napunio 35 godina, a u NBA je od 2008. godine.

Košarkaš iz Ljubljane visok 190 centimetara je u sezoni za nama (tada nastupao i dalje za Majami) bilježio 13,4 poena, 4,4 asistencije i 3,4 skoka po utakmici. Član Toronta postao je početkom avgusta, u trejdu.

R. A.

Prvi teniser svijeta nakon pobjede u 2. kolu US opena

aut. Crna Gora je „čuvala“ zaostatak od tri poena do 16:13, kada je korektor Bugara Sokolov sa dvije realizovane kontre donio vođstvo Bugarskoj od 18:13, koje je izgledalo nedostižno. Crnogorski odbojkaši se, međutim, nijesu predavali, prvo su sa tri poena u nizu prišli na 18:16, a onda i nešto kasnije su smanjili na poen zaostatka (22:21), imali i šansu za izjednačenje, ali je Strugar pogriješio (čekićem je loptu poslao u mrežu umjesto preko mreže nakon odlične odbrane njegovih saigrača. Bugari su to iskoristili i rutinski priveli set kraju.

Finiš seta kao da je uticao na našu selekciju, koja je drugi set prepustila rivalu skoro bez borbe. Bugari su set otvorili brzim i ubjedljivim vođstvom od 7:2, kada je selektor Crne Gore reagovao tajm-autom. Odmor i savjeti nijesu dali rezultat, blokom Grozdanova za 14:5, Bugari su stekli nedostižnu prednost, pa Bašić do kraja ovog seta ne samo da nije iskoristio drugi tajm-aut, već nije vršio i nijednu iz-

Bašić: Velika šteta, mogli smo da napravimo više Selektor Veljko Bašić žali za barem jednim setom.

- Šteta, velika šteta, mislim da smo u prvom setu mogli da napravimo više, a da ne pričamo o trećem, u kojem smo imali dvije set lopte. Mislim da je ekipa zaslužila taj set, pokazala je izvanrednu borbenost. Međutim, na nesreću, opet su nas koštale naše direktne greške. Protiv Slovenije nas čeka još teža utakmica, ali ja vjerujem u moju ekipu – rekao je Bašić.

Kapiten Vojin Ćaćić je dodao da je ekipa, bez obzira na poraz od 3:0, pokazala dobru igru.

- U dobrom dijelu utakmice smo stvarno igrali na zavidnom nivou. S vremena na vrijeme se osjetilo da smo u grču, kao da očekujemo da nam oni daju poene. Međutim, Bugarska je iskusna i jaka, i to se neće desiti. Na nama je da se pripremimo za sljedeći meč, da polako, ako se može, podižemo formu, za dva ključna meča protiv Češke i Bjelorusije, Što se Slovenije tiče, mislim da su oni još jači od Bugara, a mi bismo trebali malo da podignemo nivo igre, kao i borbenost, posebno u dijelu bloka i odbrane, i da probamo da „ukrademo“ koji set – rekao je Ćaćić.

mjenu (nije ih bilo ni u prvom setu).

Treći set je bio najneizvjesniji, Crna Gora je prvi put na meču povela na 6:5, a pri vođstvu Bugara od 11:9 Ćulafić je na korekciji zamijenio Minića. Imala je i Crna Gora dva poena prednosti

(14:12, 20:18), ali od 20:20 igralo se poen za poen do kraja. Naša selekcija je prva stigla do set lopte, ali je nije iskoristila (24:23), kao ni drugu na 25:24, pa su Bugari sa tri uzastopna poena preokrenuli i stigli do očekivanog trijumfa...

S. J.

Đoković ljut zbog zvižduka sa tribina Novak Đoković ljutito je prokomentarisao ponašanje navijača na US openu, nakon pobjede u 2. kolu protiv Talona Grikspora 6:2, 6:3, 6:2.

Prvi teniser svijeta je u Njujorku odigrao značajno bolje nego u prvom meču, a ovaj je riješio za 99 minuta. Naredni protivnik mu je Japanac Kei Nišikori, a u duelu sa 121. igračem svijeta Griksporom nije bilo drame.

Beograđanin na US openu godinama nema naklonost publi-

ke. Tokom poena navijači su mu zviždali i dobacivali mu, što je u tenisu neprihvatljivo. Tokom duela je skrenuo arbitru pažnju na ponačenje navijača.

- Kada sve to gleda neko ko se bavi timskim sportom vjerovatno kaže: ,,Kakvo razmaženo derište“. Ipak ovo je drugi sport. Meni je buka u redu, ali ako neko to radi namjerno tokom poena iznova i iznova, to nije fer – rekao je Đoković.

Na US openu juri četvrtu titulu u karijeri u Njujorku, a ukupno 21. grend slem.

R. A.

Zvanični trening uoči VN Holandije

Luis prvi

Luis Hamilton ostvario je najbolje vrijeme na prvom slobodnom treningu na stazi u Zandvortu, na Velikoj nagradi Holandije.

Slavni vozač Mercedesa, aktuelni šampion i lider generalnog plasmana, tako je pokazao da je spreman za veliku borbu sa rivalom iz Red Bula, Holanđaninom Maksom Ferstapenom.

Na Maksovom ,,domaćem terenu“ sedmostruki prvak svijeta Hamilton ostvario je vrijeme najbržeg kruga od 1:11,500 minuta. Hamilton je kasnio 0,097 sekundi, a Karlos Sajnc iz Ferarija 0,101 sekundu za Britancem.

Holandija čeka prvu F1 trku od 1985. godine. Zato je trening vožen pred prepunim tribinama. Glavna trka u Zandvortu na programu je u neđelju od 15 časova.

R. A.

Subota, 4. septembar 2021.

Marketing

25

26

Feljton

Subota, 4. septembar 2021.

PRIČE O SPOMENICIMA, GROBNICAMA I POKOJNICIMA

49.

Spomenik na trgu srušili su Savo Fatić i neki Džanjević » Piše: Slobodan ČUKIĆ

SPOMENIK NA PODGORIČKOM TRGU

Ubrzo nakon gušenja Božićnog ustanka, u Podgorici je porušen spomenik velikom vojvodi Mirku Petroviću i Crnogorcima palim za oslobođenje Podgorice i Zete. Spomenik se nalazio na podgoričkom trgu.

Postavljen je 1886. godine, a rađen je po projektu Marka Đukanovića. Njegov izgled je dobro poznat na osnovu sačuvanih fotografija. Nakon formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pripadnici „omladine“ srušili su Mirkov spomenik, a njegove fragmente uništili i razbacali u rijeku Moraču (Predrag Malbaša, „Spomenici Petru II Petroviću Njegošu“). Radomir Vešović piše 1931. godine da su mitropolit Gavrilo Dožić, Savo Fatić i neki Džanjević, srušili spomenik na trgu u Podgorici. „U stvari, Dožić je dirigova a Fatić i Džanjević su to izveli s nekom manguparijom“, zapisao je Vešović.

Da su se kojim slučajem početkom 1919. mošti Svetog Petra nalazile u Podgorici, kao što je to bilo u januaru 1916. godine, moguće je da bi i one bile uništene. O toj mogućnosti svjedoče bilješke Nikole T. Zeca, koji je učestvovao u Božićnom ustanku. „Poraz zelenaša kod Cetinja bjelaši nijesu iskoristili za okončanje oružanog sukoba iako im se za to pružala savršeno

Glavni bjelaški lideri, na čelu sa Markom Dakovićem, cijelu su stvar prepustili novostvorenoj organizaciji nazvanoj „Omladina“. U tu organizaciju ušla je većina nedoučenih đaka, ali bilo je i dosta seljačkih zorlija i besposličara, kojima je više ležala na srcu samovolja i bezvlašće. Ta skupina, oslobođena moralnih obaveza, dala je sebi zvučnu titulu „Napredna omladina Crne Gore“

„Omladina“ je odmah poslije sukoba na Cetinju srušila spomenik u Podgorici, koji je bio podigao knjaz Nikola svome ocu velikom vojvodi Mirku Petroviću – Njegošu i Crnogorcima palim za oslobođenje Podgorice i Zete. Taj spomenik nalazio se na glavnom trgu i bio jedini te vrste u Crnoj Gori zgodna prilika. Da su vođe bjelaša tada izdale narodu jedan umjeren proglas, bez uvreda i optuživanja, da je sukob izbio kao posljedica nesporazuma i neodmjerenih riječi, vrlo je vjerovatno da bi se duhovi primirili bar do te mjere da bi se prestalo sa daljim prolivanjem krvi.

Ali, glavni bjelaški lideri, na čelu sa Markom Dakovićem, cijelu su stvar prepustili novostvorenoj organizaciji nazvanoj „Omladina“. U tu organizaciju ušla je većina nedoučenih đaka, ali bilo je i dosta seljačkih zorlija i besposličara, kojima je više ležala na srcu samovolja i bezvlašće nego sloga, red i mir. I među jednima i drugima dosta ih je bilo, čije su se negativne osobine dotle sakrivale pod visokim moralnim kvalitetima njihovih bratstava i plemena. Ta skupina, oslobođena moralnih obaveza, dala je sebi zvučnu titulu „Napredna omladina Crne Gore“. Na čelu te omladine nalazili su se ljudi koji nijesu bili baš mladi, a bilo ih je vrlo starih... Da bi omladina i praktično pokazala svoju spremnost da dosljedno ide putem svoga programa, ona je odmah poslije sukoba na Cetinju srušila spomenik u Podgorici, koji je bio podigao knjaz Nikola svome ocu „Velikom Vojvodi Mirku Petroviću – Njegošu i Crnogorcima palim za oslobođenje Podgorice i Zete“. Taj spomenik nalazio se na glavnom trgu i bio jedini te vrste u Crnoj Gori“ (feljton „Zelenaši“, 8. nastavak, neđeljnik „Monitor“, izdanje od 7. oktobra 1994).

GROBNICA PRED CRKVOM SV. ĐORĐA U PODGORICI

U danima kada je srušen spomenik vojvodi Mirku Petroviću, oštećena je i grobnica kod crkve sv. Đorđa u Podgorici herojima Ljubotinsko-dobrskog bataljona, koji su nastradali 28. juna 1876. godine u jurišu na Zagoričkom polju, kada je pod paljbom turskih topova sa Gorice palo 40 hrabrih boraca,

Porušeni spomenik na trgu u Novoj varoši

Grobnica poginulim Ljubotinjanima 1876. pred crkvom Sv. Đorđa, obnovljena 1976. godine

Savo Fatić

skupa sa bataljonskim komandantom, zamjenikom i barjaktarom.

Vojvoda Ilija Plamenac o toj pogibiji piše sljedeće: „28. junia udari njekoliko vojske turske izpot Greda sjeničkia, povr Doljana na Kuče. I tako se Kuči odupru junački.

Gavrilo Dožić

Gospodin Božo (Petrović) i ja odma potrči put Morače (sa strane Rogama, S.Č.) i tako nasmo batalion Ljubotinski vas, hoće da prelazi vodu Moraču da idu da pomagaju Kučima (...) odmah uljegoše u gaz (...) mogu ti reći riječ poštenu, mislili smo (...) da će ih Morača u najmanju ruku polovinu ponijet (...) i vojnici prijeđoše svi zdravo. Ja sam odmah izvadio 300 Ljubotinjana, Dobrljana i Građana kao gardu ot toga bataliona i momke kao najbolje u oni batalion. I dadni ih Gospodinu Božu i postavi ih za jedan brijeg više Morače“ (I. Plamenac, „Memoari“, CID, Podgorica, 2004, 91).

Ovih 300 Ljubotinjana ostavljeni su na Zlatici, kod Zlatičkog potoka, sa zadatkom da

čuvaju odstupnicu, dok su Ilija Plamenac i Škrnjo Kusovac sa ostatkom Ljubotinjskog bataljona pohitali u pomoć Kučima.

Turci su sve vrijeme s obližnjeg brda Gorice topovima gađali crnogorsku vojsku.

Ilija Plamenac nastavlja: „A iziša nizam turski i topovi krajem Gorice u Zagorič i gađu topovima na nas (...) Kod mene bješe blizu 1000 vojnika, i ja dao strogu naredbu da ne bi koi krenuo naprijed dokle ja viđu kako ćemo i kudijen da ih udarimo“ („Memoari“, 2004, 91).

Sve vrijeme je tekao boj Kuča i Turaka.

Ilija Zlatičanin piše: „Sjećam se da je tom prilikom u pozadini turske vojske svirala muzika (...) Između dvije glavičice, na jednoj maloj livadi, nalazio se

U danima kada je srušen spomenik vojvodi Mirku Petroviću, oštećena je i grobnica kod crkve Sv. Đorđa u Podgorici herojima Ljubotinsko-dobrskog bataljona, koji su nastradali 1876. godine u jurišu na Zagoričkom polju, kada je pod paljbom turskih topova palo 40 hrabrih boraca

ranjen hodža turski. Sedam ljudi je poginulo trudeći se jedni da ga unesu, a drugi da ga posijeku“ (članak „Kroz Bratonožiće i Vasojeviće”, „Hronike”, Kulturno-prosvjetna zajednica Podgorice, Podgorica, 1999, 292).

Ilija Plamenac piše da se u trenutku izbijanja na Spasojevu glavicu bio „jako oveselio“. Jer „viđeh da možemo ono vojske turske te se biaše sa Kučima dobro ih posjeć i bijaše ni zgoda kai igđe đe sam gleda. I taman hoću da pasam pred vojskom i da svakome kažem kudijen će“ („Memoari“, 92).

Tada se dogodilo nešto neočekivano.

Ilija Plamenac svjedoči: „One 300 vojnika te sam ih ostavio kod Gospodina Boža, ostavili ga i trče po sred ravnoga polja su tri barjaka pravo na nizame i na topove turske pri Gorici, na Zagorič. Kako ih vidjeh, znadoh lijepo e te izpogibat a među njima velika davija i karanje međusobno i govoreći jedan drugome ko je bolji ot kojega (...) Te ih dočeka vojska turska topovima i puškama te i grdno pobiše. Onizi te pretekoše oni se povratiše. No ih Turci ne ćeraše no samo doše do mrtvija te posjekoše i poniješe oko 40 glava kao najboljia koi su bili u oni batalion“ (isto, 92-93).

Ilija Zlatičanin bilježi: „Bilo je to 1876. godine kad su Ljubotinjani, Dobrljani i Građani, među kojima je bila jedna četa Knjaževe garde, jurnuli na jednu bateriju topova u Zagoriču (...) Tom prilikom poginuo je cvijet ljudi i junaka. Knjaz Nikola spjevao je ovim herojima pjesmu, prilikom prenosa kostiju pred podgoričku crkvu Sv. Đorđije. To je bilo 1892. godine” (članak „Kroz Bratonožiće i Vasojeviće”, „Hronike”, Kulturno-prosvjetna zajednica Podgorice, Podgorica, 1999, 292). „Dobro se sjećam ovog okršaja” - nastavlja Zlatičanin koji je živio u još neoslobođenoj Podgorici. „Tom prilikom donijeli su (Turci) u Podgoricu četrdeset posječenih glava i nabili na kolje usred Podgorice. Znam i to da su podgorički Srbi trećega dana uveče pošli kradom i odnijeli glave u rijeku Moraču, jer je turska vojska od tih glava veliki nered pravila. Između tih bješe jedna sa žutom, gustom i kratkom bradom i na toj se glavi najviše vojska zaustavljaše. Jedan Skadranin, veoma mlad čovjek, kad je jednom od ovih odrubio glavu, odmah je poludio, i ja sam gledao kako ga vezana vode” (isto, 293).

Nikola T. Zec svjedoči da je početkom 1919. godine, u vrijeme rušenja spomenika na podgoričkom trgu, bila oštećena i kamena grobnica pred crkvom Sv. Đorđa pod Goricom u kojoj su se nalazile kosti 40 boraca Ljubotinsko-dobrskog bataljona. „I ovu je grobnicu „Napredna omladina Crne Gore“ razlupala maljevima, tako da su stihovi i nekoliko imena oštećeni te se ne mogu čitati“ (feljton „Zelenaši“, „Monitor“, izdanje od 7. oktobra 1994).

(Nastavlja se)

Oglasi i obavještenja

Subota, 4. septembar 2021.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

PZU Poliklinika “Moj Lab” Podgorica Moskovska 2b

OBJAVLJUJE OGLAS za popunu radnog mjesta 1.Naziv radnog mjesta: Šef računovodstva, 1 izvršilac Posebni uslovi: - najmanje 5 godine radnog iskustva na poslovima u računovodstvu i finansijama; - visoko obrazovanje, ekonomskog usmjerenja - iskustvo u izradi završnih računa - licenca ovlašćenog računovođe 2.Ginekološko-akušerska sestra, 1 izvršilac Posebni uslovi: - Srednje obrazovanje – ginekološko-akušerska sestra - Položen stručni ispit

RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena)

Poslovna oznaka I.br.2568/2014 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “B2 KAPITAL” DOO Podgorica, koju zastupa advokat Radosav Gligorović iz Podgorice, ul. Piperska bb, protiv izvršnih dužnika 1) SLOBODANKA IVANOVIĆ iz Podgorice, Donja Gorica bb, 2)MILORAD IVANOVIĆ iz Podgorice, Donja Gorica bb 3) “ MODNI STUDIO PALOMA” DOO iz Podgorice, adresa za prijem službene pošte ul. Vasa Raičkovića 2A, shodno čl.45 ZIO, DANA 03.09.2021. godine, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnim dužnicima 1. SLOBODANKA IVANOVIĆ iz Podgorice, Donja Gorica bb, 2.MILORAD IVANOVIĆ iz Podgorice, Donja Gorica bb, i 3) “ MODNI STUDIO PALOMA” DOO iz Podgorice, adresa za prijem službene pošte ul. Vasa Raičkovića 2A, vrši se dostavljanje zapisnika sa ročišta od 19.08.2021.godine isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i Privrednog suda u Podgorici, objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica i Privrednog suda u Podgorici.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Poslovna oznaka I.br.2397-2/2018 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul.Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca NLB Banka AD Podgorica, Bul. Stanka Dragojevića br. 46, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Zdravko Aković, iz Podgorice, ul. 27. Marta 52, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.09.2021. godine, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Zdravko Aković, iz Podgorice, ul. 27. Marta 52, vrši se dostavljanje Zaključka o drugoj prodaji od 23.08.2021.godine, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica.

VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn)

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija)

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 12.03.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 02.09.2021.godine

Navedenu dokumentaciju dostaviti na e-mail adresu: poliklinika@mojlab.me Prijave se mogu dostavljati do i zaključno sa 04.09.2021. godine.

Nakon zaključivanja oglasa kandidati će biti obaviješteni o danu i mjestu kada će se obaviti razgovori.

Svi zainteresovani kandidati mogu dobiti informacije na tel. 067 900 234.

SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv)

LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944)

I.br.717/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca CASA VALDANOS DOO Bar, ul.Vladimira Rolovića F2, koga zastupa Milan Vujošević, advokat iz Podgorice, ul.Balšića br.37, protiv izvršnog dužnika CAPITOL D DOO Ulcinj, Totoši bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu izvršne isprave - presude Privrednog suda Crne Gore Mal.br.330-19 od 14.11.2019.god., vr. sp.302,50 eura, dana 02.09.2021.godine

Potrebna dokumentacija: - Curriculum Vitae (CV) sa traženim uslovima oglasa.

- Kandidati su obavezni da kroz CV dostave podatke o radom iskustvu, kao i kontakt telefon.

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

27

MALI OGLASI NEKRETNINE IZDAJEM nov neuseljivan jednosobni stan 37m2 u zgradi na Zabjelo ul. Ksenije Cicvarić.

Tel. 069/100-098 1 IZDAJEM uređeni POSLOVNI prostor u CITY KVARTU-54m2 ul. Radoja Dakića, 1/10, do cafea ,,Plan B“ cijena 680 €.

Tel. 067/821-067 2 IZDAJEM opremljenu, lux namještenu KANCELARIJU 20m2 sa parking mjestom, u ulici 13 jula - do Osnovnog suda - 290 €.

Tel. 067/821-067 3 IZDAJEM STAN (kuhinja, kupatilo, hodnik, dnevna soba) 130 e. Namješteno. Aerodromska 22, Podgorica.

Tel. 067/530-036, 063/227 -248 4

USLUGE KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550 , 067/579-709 5 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah. Povoljno.Vukčević.

Tel. 069/991-999 , 067/000-008 6

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.662/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Crnogorski elektrodistributivni sistem” , Ivana Milutinovića br. 12, Podgorica proti izvršnog dužnika Dragović Nebojše iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 690,70€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 03.09.2021 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Dragović Nebojše, sa zadnje poznatom adresom Dapsiće bb, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv.br.662/21 od 14.05.2011. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 16.08.2021. godine.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

RAZNO POTREBAN vodoinstalater sa iskustvom, za stalno. Uslovi dobri. Plata po dogovoru.

Tel. 067/951-541 7 POTREBAN/na kuvar/ca.

Restoran u centru Podgorice.

Uslovi odlični.

Tel. 067/053-580 8 PRODAJEM grožđe Šardone i Vranac odličnog kvaliteta Tel.069/252-504, 069/505-619 9 PRODAJEM grožđe Vranac – Masline Tel.069/248-001 10

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 4. septembar 2021.

Дана 3. септембра 2021. преминуо је наш драги и племенити супруг, отац, брат и стриц

Posljednji pozdrav voljenom djeveru i stricu

Posljednji pozdrav dragom

Posljednji pozdrav dragom

MILANU BRANKA, IVAN, VANJA i TANJA

199

РАДОВАН Ићов ВОЈВОДИЋ

Prijatelju

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 e-mail: oglasno@t-com.me 1111

Сахрана ће се обавити у кругу породице 4. септембра 2021. у 14.30 часова, због тренутне епидемиолошке ситуације на градском гробљу Чепурци.

BAGI Nedostajaćeš...

196

Pola godine

4 godine

MILAN K. POPOVIĆ

SVETOZAR M. POPOVIĆ

Ожалошћена породица: Супруга ВУКИЦА, синови МАРКО и ФИЛИП, брат ВАСКО, снахе АЊА и СOЊА, братанићи ИВАН и ДУШАН, братанична САЊА, унучад и остала родбина ВОЈВОДИЋ

VLADO, JELENA, DEJAN, ALEKSA i LANA 202

DANKA i NINA

RADOMAN JOVANOVIĆ sa porodicom 195

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

DRAGANU

DRAGANU

Kroz najljepše uspomene čuvaćemo te od zaborava.

Beskrajno tužni zbog tvog odlaska.

Nadamo se da ste zajedno na nekom lijepom mjestu.

Nedostajete nam.

Vole vas, HAJDANA, MILAN, FILIP, ZLATANA, TIJANA i DANIJELA 197 Posljednji pozdrav dragom ujaku

LJUBIŠI TERZIĆU

LIDIJA MINIĆ sa porodicom 177 S tugom se opraštamo od našeg dragog prijatelja

NIKOLA – MIKO POPOVIĆ

Ostaćeš zauvijek u našem najljepšem sjećanju.

VOJIN VUJOŠEVIĆ sa porodicom 200 Posljednji tužni pozdrav

BLAGOTI MARTINOVIĆU Tvoj vedar i nasmijan lik zamijenili su tuga i bol.

RADOJKA, MIODRAG i MIHAJLO MARTINOVIĆ 198

PETAR – ĆIĆO ĆERANIĆ Dragi moj brate, sa ponosom ću čuvati uspomene na tvoj plemeniti lik, hvala ti za svu bratsku ljubav i poštovanje.

Počivaj u miru sa našim najmilijima.

Sestra PEKA sa porodicom 201

Oglasi i obavještenja

Subota, 4. septembar 2021.

Dana 2. septembra 2021. godine preminula je naša draga

29

Посљедњи поздрав драгом ђеду и прађеду

Са великом боли и тугом обавјештавамо да је дана 3. септембра 2021. у 64. години преминуо наш вољени

МИЛАН МУГОША

ZAGORKA Ivičina MIRČETIĆ

Хвала ти за сву топлину, доброту и племенитост коју си нам пружао. Твоја унука ДРАГАНА БРАЈОВИЋ са породицом

rođ. Raičević 151

НИКОЛА – МИКО ПОПОВИЋ Poštujući izričitu želju pokojnice, sahrana je obavljena u prisustvu porodice njene pokojne sestre Perse Radulović dana 3. septembra na gradskom groblju Čepurci.

Posljednji pozdrav dragom bratu, šuri, ujaku i đedu

Сахрана ће се обавити у суботу, 4. септембра у 14 часова, на гробљу Свети Јован у Сутомору.

Ožalošćene porodice RADULOVIĆ i RAIČEVIĆ

Ожалошћени: мајка НАДЕЖДА, супруга МИРЈАНА, син МАРКО, сестра ЖЕЉКА, зет ЖАРКО, сестрић ВЛАДИМИР, сестричина НАТАША, породица МАРКОВИЋ и остала родбина

MILAN MUGOŠA Hvala ti za tvoju nesebičnu ljubav i pažnju koju si nam poklanjao. Čuvaćemo te od zaborava.

Počivaj u miru.

171

Sestra BRANKA DAJKOVIĆ sa porodicom

Iznenada nas je napustila naša voljena tetka

156 Posljednji pozdrav

160

Sa velikom tugom opraštamo se od dragog prijatelja i kolege

MILAN MUGOŠA

ZAGA

Neka tvoja plemenita duša počiva u vječnom miru, moj voljeni tata.

167

koja je kao brižni roditelj puna topline i ljubavi uvijek bila tu za nas. Čuvaćemo je u srcima, kroz najljepše uspomene, zauvijek.

Od kćerke BILJANE MARKOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav uvaženom kolegi i prijatelju

NIKOLE MIKA POPOVIĆA S ljubavlju i poštovanjem,

Njene KSENIJA i ARIJANA RADULOVIĆ

Dragi Miko, tvoj vedar lik, izuzetan duh i dobrota ostaće zauvijek u našim sjećanjima.

NIKOLI MIKU POPOVIĆU 172

S bolom i tugom opraštamo se od našeg uvaženog kolege KABINET PREDSJEDNIKA OPŠTINE BAR

Bila mi je izuzetna čast i privilegija poznavati te i sarađivati sa tobom.

S poštovanjem i zahvalnošću, 187

NIKOLE MIKA POPOVIĆA DUŠAN RAIČEVIĆ predsjednik Opštine Bar

Mnogo tužna opraštam se od dobrog prijatelja i druga

Vrijeme ne može izbrisati godine druženja, zajedničkog rada i iskrenog prijateljstva sa tobom.

NIKOLE – MIKA Markovog POPOVIĆA Počivaj u miru, onako kako si zaslužio, a mi ćemo te čuvati od zaborava

189 Posljednji pozdrav

S poštovanjem i zahvalnošću,

NEVENKA, MLADEN i MARJAN PLANTAK

NIKOLA – MIKO POPOVIĆ OPŠTINA BAR

191

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Počivaj u miru, prijatelju moj. Neka ti je vječna slava i hvala. ĆIRO KIROVIĆ

020-202-455, 020-202-456

188

190

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 4. septembar 2021.

Posljednji pozdrav ocu naše koleginice Ivane

ZORAN TOŠKOVIĆ

KOLEKTIV KOMUNALNE POLICIJE GLAVNOG GRADA –PODGORICA

149 Dragom

Posljednji pozdrav dragom komšiji

Dana 3. septembra 2021. preminuo je u 81. godini

MIĆU MUGOŠI MILAN G. MUGOŠA Tvoj prijateljski a više od toga iskreni odnos prema meni i mojoj porodici ostaće zauvijek u mom sjećanju.

S tugom i poštovanjem, RADOVAN RAKČEVIĆ sa porodicom 170

MILAN – MIĆO Gligov MUGOŠA

Ožalošćeni: supruga SENKA, sinovi RANKO i DRAŽEN, kćerke SUZANA i BILJANA, sestra BRANKA, brat ŽARO, snahe LJILJANA, ANITA, VERA, BRANKA, MILENA i LJILJA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične, unučad, praunučad i ostala rodbina MUGOŠA

Posljednji pozdrav voljenom stricu

PAJO sa porodicom

Zbog novonastale situacije sahrana će se obaviti u krugu uže porodice, istog dana u 14 časova, na mjesnom groblju u Donjoj Gorici.

127

Posljednji pozdrav dragom stricu, đeveru i đedu

119

Posljednji pozdrav

MILANU Gligovom MUGOŠI 182

MILANU MUGOŠI

Bratanična LJILJA ĆETKOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav dragoj snahi

Tvoja plemenita duša, tvoj častan život zaslužuju poštovanje i vječno sjećanje na tebe. Počivaj u miru.

Posljednji pozdrav svom voljenom stricu

MILAN G. MUGOŠA

137

Bratanić DEJAN, snahe VELIKA i LJILJA, unučad ALEKSANDRA i ANDRIJA

Posljednji pozdrav dragom đedu BLEKI sa porodicom

MARI RADIČEVIĆ Neka tvoja plemenita duša počiva u carstvu nebeskom među anđelima jer si ti to zaslužila, draga Maro.

RAJKA i NINO JOVOVIĆ 124

MILANU Gligovu MUGOŠI Dragi striko, bio si mi drugi roditelj i mnogo ćeš mi nedostajati.

Počivaj u miru.

Tvoja bratanična MIRJANA LIPOVINA sa porodicom 159

128

MILANU MUGOŠI

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Počivaj u miru, dragi đede.

138

Unuke MILENA i MILICA sa porodicom

Oglasi i obavještenja

Subota, 4. septembar 2021.

31

Данас је 40 дана откако се преселио у сјећања и успомене мој тата

Tužnog srca vas obavještavamo da je 2. septembra 2021. iznenada preminuo naš dragi

Sa bolom javljamo rodbini, prijateljima i poznanicima da je dana 3. septembra 2021. u 75. godini preminula voljena supruga, majka, baka, sestra i tetka

БЛАЖО Војов РАИЧЕВИЋ NADA ĆIRKOVIĆ rođena Petković

BLAGOTA – BAGI Radomirov MARTINOVIĆ 1978 – 2021.

Zbog novonastale situacije sahrana je obavljena 3. septembra u krugu najuže porodice na mjesnom groblju Jelenak.

Kuća žalosti: Počijevka bb, Danilovgrad.

Ožalošćeni: supruga RADMILA – RADA, sin BOGDAN, kćerka ANJA, majka VOJISLAVKA – VOJKA, sestre BRANKA – MERA, ANA, NADA kao i ostala mnogobrojna rodbina i prijatelji

Године уз тебе, године након тих и ови дани у којима те нема... мијешају моју љубав и тугу за тобом. Мирно спавај у вјечним ловиштима твојим.

Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti u krugu uže porodice, na gradskom groblju Škaljari, u subotu, 4. septembra.

Ožalošćeni i zahvalni za svu ljubav koju nam je pružila, suprug ZORAN – KIKO, kćerka LJILJANA, unuke DEJANA i PETRA, brat ZLATKO, sestra RADMILA, zetovi DANKO i VUKAŠIN, zaova JADRANKA, nećaci, nećakinje i ostala mnogobrojna rodbina

Ћерка ЉУДМИЛА са дјецом 186 Četrdeset dana je od kada nas je napustila naša

192 Iznenada, neočekivano, napustio nas je

157

SMILJKA Veljkova JANKOVIĆ rođena Milanović

BOŽIDAR BATO KNEŽEVIĆ

BLAGOTA BAGI MARTINOVIĆ

Tvoje iskreno prijateljstvo zaslužuje naše poštovanje i pamćenje.

Počivaj u miru.

VELIMIR i MILENKO RADMILOVIĆ

Bagi, još uvijek je teško povjerovati u ovakvu stvarnost.

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

Tvojim odlaskom nastala je bolna praznina. Utjeha i ponos su nam Tvoj častan, hrabar i dostojanstven životni put.

Uspomene i ljubav prema Tebi su vječne.

Neizmjerno hvala svima na izrazima saučešća i podrške, koju nam pružiše u ovim teškim danima za nas.

Zahvalnost ljekarima koji su pratili zdravstveno stanje naše majke, a posebno dr Seleni Kenić i dr Mihailu Baboviću i Hirurškom odjeljenju Bolnice Danilo I na Cetinju.

Umjesto pomena, opredjeljujemo sredstva za održavanje groblja na Riječkom gradu – Rijeka Crnojevića.

146 Vole te tvoji: MARIJA, NINA, MARKO i SLOBO

TVOJA PORODICA

POMENI 184

180

Prošlo je 40 dana od smrti naše Četrdeset dana je od kada nije sa nama voljena majka, baba i tašta

PERSIDE BOKAN

BAGI Hrabro si se borio do zadnjeg, pun optimizma i volje za životom.

Putuj sada plavim prostranstvima a mi ćemo čuvati uspomenu na tebe!

Hvala za ljubav koju si nam nesebično poklanjala.

SMILJKA Veljkova JANKOVIĆ Boliš i nedostaješ kao prvog dana. Ponosni i zahvalni, što si nam ličnim primjerom pokazala, kako se hrabrim, nepokolebljivim i dostojanstvenim držanjem pobjeđuju sve bitke i dostižu najviši i najsvetiji ciljevi u životu.

Zauvijek u našim srcima.

Sestra MERA, sestrične DUDA i IVANA Tvoji: PERO, VESNA, DEJAN i JOVAN

181 Umro je naš voljeni ujak

Tvoji MRAKOVIĆI 185 Navršava se 40 dana od upokojenja naše drage

179 Godina dana je od smrti moje voljene majke

LJUBO Savov TERZIĆ

Hvala Ti za svu ljubav, pažnju, brigu, podršku, radost što si nam nesebično pružao svih ovih godina.

Ponosni na Tebe!

Neizmjerno tužni,

SAVETE Markove SEKULIĆ

JAGODE Nikove MRVOŠEVIĆ

Draga majko, Teško je riječima opisati bol i prazninu koju osjećamo od kada više nijesi sa nama. Nedostaješ…

VERA sa porodicom 194 Godina dana od smrti moje drage i plemenite majke

Vole Te tvoji Stanišići: BUDO, JELKA, DUŠKO, VLATKO, DANKA i TEODOR

JAGODE Nikove MRVOŠEVIĆ

Porodica RAIČEVIĆ

178

Vrijeme prolazi, a bol i tuga za tobom vječno će ostati u mom srcu.

183

193

DUŠKA i VOJO sa porodicom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 4. septembar 2021.

Voljeni ne umiru nikad

U subotu se navršava četrdeset tužnih dana od kada nije sa nama naš voljeni suprug, otac, svekar i đed

Година дана од смрти наше вољене мајке и супруге

GOJKO POPOVIĆ Striko moj, zauvijek ćeš živjet u mom srcu, neka mi te anđeli čuvaju.

ДУШАНКЕ Зоранове МАРТИНОВИЋ рођене Сјеклоћа

Tvoja bratanična VJERA sa porodicom

136

Вријеме које је прошло не брише бол и тугу за тобом. Поносни смо што си наша а тужни што нијеси са нама. Вољени никад не умиру док живе они који их воле.

1995 – 2021.

У суботу 4. септембра 2021. године породица ће посјетити њен вјечни дом. Супруг ЗОРАН, син ФИЛИП, кћерке КРИСТИНА и ЈЕЛЕНА 173

Nedostaješ nam za sve trenutke koje donosi život i koje je trebalo da dijelimo zajedno.

Ostalo nam je da čuvamo sjećanja i tople uspomene na tebe.

Zahvalni za svu ljubav koju si nam dao, ponosom ćemo te čuvati od zaborava a tvoja plemenita duša, veliko srce i mili lik će vječno živjeti u nama.

Tvoji najmiliji: supruga LJUBICA, sin IVO, unučad VASILIJE, GOJKO i MILICA i snaha NINA 132

DEJAN – DEJO ORLANDIĆ

Četrdeset je dana od kada nas napusti

GOJKO Ivov POPOVIĆ

Nedostaješ...

Četrdeset je dana od kada nas je napustio naš dragi otac, tast i đed

Tvoji najmiliji porodica ORLANDIĆ

140

Dvadeset pet je godina od kada nije sa nama naš dragi otac

Četrdeset je dana od smrti naše drage majke

ĆIĆO

GOJKO Ivov POPOVIĆ

Tvoju plemenitost, nesebičnost, poštenje i vedri lik čuvaćemo od zaborava. Počivaj u miru.

Nemoćne su riječi koje mogu opisati bol za tobom, stari moj.

Napustio si nas tiho i nečujno, kako si i živio. Dani su mi ispunjeni sjećanjima tvoga mukotrpnog života i dok ste nas podizali.

Poslije si nas dočekivao sa iskrenom radošću i ispraćao sa nestrpljivim iščekivanjima narednog susreta.

Voljeću te i nositi u srcu dok postojim, jer ne postoji vrijeme koje za tebe može donijeti zaborav.

RADE i VERA sa đecom 120

LJUBO KANKARAŠ

STANKE KANKARAŠ

Tvoja kćerka MIRJANA, zet VANJA i unuke KRISTINA i IVANA

Dana 10. septembra navršava se 50 godina od smrti dragog Ostala je rana iz djetinjstva za ocem koja nikada neće zarasti.

Draga majko, i ti si nas ostavila, a bila si nam i otac i majka. Živjela si težak, ali častan život. Ostala je velika praznina koja se ne može nadomjestiti.

Počivajte u miru.

Vječna vam slava i hvala.

133 Navršava se četrdeset dana od kada nisi sa nama voljeni naš

RUSA MATOVIĆA Sinovi RADOŠ i RADOMAN

Prošlo je mnogo vremena ali sjećanja na našeg plemenitog oca su svježa i bolna.

Njegovi SINOVI i KĆERI sa porodicama 118

GOJKO Ivov POPOVIĆ

123 Navršava se 33 godine i godina dana od kada su nas napustili naši voljeni roditelji

Četrdeset je dana od smrti

Tetak

MILENKE Milutinove MARKOVIĆ Ostaćeš nam u lijepim sjećanjima.

Sestra DESANKA sa porodicom 174

RALE Nisi otišao... Živiš u svakoj našoj uspomeni.

VELJKO Mijatov MIRKOVIĆ

STANISLAVKA Veljkova MIRKOVIĆ

1988 – 2021.

2020 – 2021.

Tata moj, dani idu a ti me ne zoveš i ne pitaš: „A kad ćeš mi doć?“ Dolazim ja, tata, ali tebe nema da me dočekaš.

Toga dana kad mi ode i ne pozdravi se sa mnom, imali smo dogovor, a dogovore si najviše volio, da to popodne lijepo provedemo ali nije nam se dalo. Ti mi ode bez ijedne riječi.

Ostavi mamu samu i nemoćnu. Ali ne brini, tata, čuvaćemo je kao što si nam i uvijek govorio.

Mnogo te volimo, mogo si još ali nije nam se dalo.

Tvoja ćerka LJILJANA, zet JURE, unučad MARKO, ANĐELA i NIKOLA 134

Tvoji: DEJO, JELENA i VUKI 175

Vrijeme prolazi, a nama nedostaje vaša topla riječ i neizmjerna ljubav kojom ste nas obasipali.

Zauvijek ćete ostati u našim srcima.

Posljednji pozdrav đeveru

4. 9. 2000 – 4. 9. 2021.

VAŠA PORODICA

БОЖИДАР ФИЋО ФИЛИПОВИЋ

GOJKU

115

Počivaj u miru.

Четрдесет дана је од смрти наше драге сестре, тетке и заове

135

Туга и бол остају заувијек.

Od snahe IKE

Dana 4. septembra 2021. navršava se godina dana od smrti ПОРОДИЦА

176

ДРАГЕ Иванове ВУКОТИЋ рођ. Кашћелан

ZLATANE – MARE VELIMIROVIĆ

Кажу вријеме лијечи све, али нашу тугу и бол за тобом не може. Чуваћемо те од заборава. Почивај у миру. Ожалошћени: брат САВО, сестре ЉУБИЦА, МИЛИЦА и ЗОРКА, снахе ИЛИНКА и МИЛЕНА, братанићи, братаничне, сестрићи и сестричне

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i sjećanje na tvoju plemenitu dušu i dobrotu.

U tišini vječnog mira pratiće te naša ljubav jača od zaborava.

Porodica VELIMIROVIĆ

121

e-mail: oglasno@t-com.me

122

Oglasi i obavještenja

Subota, 4. septembar 2021.

33

SJEĆANJE

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Šest je neprebolnih mjeseci od smrti našeg voljenog supruga, oca i djeda

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

MIHAILO

JOVAN

BOŽIDAR

KRIVOKAPIĆ

e-mail: oglasno@t-com.me Ponos i sjećanje na djevere i supruga su uvijek prisutni a ljubav vječna.

Uvijek ćemo vas čuvati od zaborava.

1111

SLAVKA KRIVOKAPIĆ sa porodicom

Šest mjeseci

ĐORĐIJE – ĐOKA BURZANOVIĆA

169 SJEĆANJE

RACO GUTOVIĆ

Riječi su nedovoljne da iskažu nedostatak i tugu koju osjećamo tvojim odlaskom.

Blagost i dobrota koju si nam nesebično pružao čitavog života zauvijek će ostati u našim srcima.

Brate moj jedini, prolaze dani i mjeseci ali tuga za tobom nikada neće proći.

141

NIKOLA

Sestra STANA IVANOVIĆ sa porodicom

MILICA KRIVOKAPIĆ

Sa ljubavlju i poštovanjem svekru i svekrvi.

Uvijek ste u našim srcima.

S ponosom čuvamo sjećanje na vas.

IN MEMORIAM

SLAVKA KRIVOKAPIĆ sa porodicom

Supruga ANKA, kćerka NATAŠA, sin NEBOJŠA i unuka TIJANA 168

Navršava se godina dana od smrti našeg dragog kolege

MARIJA RADUNOVIĆ 4. 9. 1996 – 4. 9. 2021. Živiš u svakom danu mog života već četvrt vijeka uz najnježnija sjećanja i vječni bol.

116

DIANA 142

PETRA VASOVIĆA

Navršava se 20 godina od smrti i

17 godina od smrti

Voljeni moj tata Prošla je prva godina od kako si iznenada napustio naš kolektiv, a bol i tuga zbog tvog preranog odlaska zauzeli su tu prazninu. Hvala ti na iskrenom drugarstvu i kolegijalnosti. Čuvaćemo najljepše uspomene na tvoj vedar i nasmijan lik i tvoju dobrotu.

LUKE

ĐORĐIJE BURZANOVIĆ

MILEVE RAŽNATOVIĆ

S ponosom i poštovanjem čuvamo uspomenu na drage roditelje.

RATISLAV – GILE i BOŽENKA

Ne postoji vrijeme, nema te prolaznosti. Samo velika bol, svakodnevna bol...

Mnogo mi nedostaješ.

Kolektiv firme „MEDITERAN REKLAME“ DOO - BUDVA 145 Prošla je najbolnija i najduža godina od kako nas je napustio naš voljeni

Tvoja DUDA

165

117

Četrdeset je dana od smrti naše drage

Četrdeset je tužnih dana od kada nije sa nama naša voljena majka i svekrva

PETAR VASOVIĆ Dok nas ima živjećeš u našim srcima i kroz tragove kojih si ostavio beskrajno mnogo i koji čine da život, koji si tako volio, bude jači od smrti.

DRAGINJE PEJANOVIĆ Naše prijateljstvo pamtićemo po tvojoj dobroti, iskrenosti i skromnosti.

Lijepi trenuci provedeni sa tobom ostaće trajno u našim sjećanjima.

Porodica MAROTIĆ

SPOMENKA – CICA JELIČIĆ Ne postoje riječi kojima se može iskazati koliko nam nedostaješ, Cile. Tvoja ljubav, veseo duh, podrška i tvoj iskreni osmijeh. Hvala ti na svemu. Osim neizmjerne tuge ostavila si nam ponos i utabala trag dobrote i poštenja da ga mi slijedimo. Živiš u našim srcima, zauvijek.

158

Tvoji najbliži: TANJA, ANDREJ i STEFAN 125 Godina dana je od prerane smrti dragog nam

Tvoj sin DRAGOLJUB – LJUPČE i snaha MAJA Dana 4. septembra 2021. navršava se godina dana od smrti moje majke

143 Posljednji pozdrav našoj dragoj tetki

PETRA VASOVIĆA VASILJKA – BEBA MARIĆ

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a tebe ćemo pamtiti kao predobrog zeta, a iznad svega kao velikog čovjeka.

rođena Vukčević Sa ljubavlju, poštovanjem i zahvalnošću čuvamo uspomenu na tvoj lik, plemenitost i dobrotu.

Počivaj u miru, draga majko.

139

Tvoja ćerka – LILA sa porodicom

RADOJKI Bila si prava brižna tetka. Hvala ti za svu pažnju i dobro koje si nam pružala.

Tvoje bratanične MILENA, NATAŠA i ANA sa porodicama 166

Porodica MARKOVIĆ 126

34

Oglasi i obavještenja

Dana 4. septembra 2021. navršava se 40 dana od smrti naše majke, svekrve i bake

Subota, 4. septembar 2021.

Danas je šest mjeseci od smrti

Našem voljenom

RATKA Veljkovog MITROVIĆA

STANKE RADOMAN

Prolaze dani a fale tvoje riječi, toplina, ljubav, tvoj šeretski osmijeh….

Jedina utjeha nam je da te više ne boli, anđele naš.

Dana 4. septembra uža porodica će posjetiti Stankin grob u 11 časova

Tvoji: ANDRIJA, ANDRIJANA, ZORICA, ANDREA i DRAGOLJUB

Al’ dođu dani kad dušu hrani jedan osmijeh, jedna topla riječ pa gdje si bila sve ovo vrijeme mislio sam da je kasno već!

Za ljubav, a onda si mi došla ti moja ljubav, sa tobom želim ostati mijenjaj me, samo voli me neka bude sve po tvom gdje si ti, tu sam ja tu je mojoj duši dom Ovo su riječi koje si mi posvetio ...nedostaješ...

Tvoja BUBA 152 Pola godine od kada nije sa nama naš voljeni sestrić, zaovičić, brat, stric i đever

RATKO MITROVIĆ Dragi Ratko, nemoćni da promijenimo tužnu stvarnost, ostaje nam da te se s ljubavlju sjećamo i nosimo u srcu zauvijek.

Nedostaješ.

Neka te anđeli čuvaju.

163

164 Danas se navršava godinu dana od kako majko nijesi sa nama

RATKU Veljkovom MITROVIĆU Zaspao je zauvijek pogled pun ljubavi i razumijevanja, zanijemile riječi pune topline i pažnje. Ratko, imao si puno planova, a ostalo je skrovište neostvarenih snova, najljepša sjećanja i duboko poštovanje od svih koji su te poznavali.

Ali Ti živiš u svakoj našoj misli kroz sjećanje na 43 najljepše godine provedene sa tobom, koje nam daju snagu da budemo jaki i ponosni što smo te takvog imali.

Bio si naša snaga, sigurnost, naša sreća!

Tiho i tužno nižu se dani, prođe pola godine u kojoj je stala rijeka suza, hiljade pitanja, sjećanja...

Zašto Ratko? Bol razara naša srca, ali ćemo ga nositi sa ponosom uzdignute glave, jer je to naš dug prema Tebi, ostavio si nam Tvoje ime za ponos, zahvalni Bogu što nam te je dao, a beskrajno tužni što smo ostali bez Tebe.

Stvarnost je surova, praznina ogromna, tvoja energija neponovljiva i ne čudi što su je poželjeli i anđeli!

Ratko, ne postoje riječi koje mogu opisati našu tugu ali znaj da ti živiš u nama srećan, nasmijan i voljen, sijaš u najljepšim uspomenama, neka Tvoja duša nađe mir u carstvu nebeskom među anđelima – ANĐELE NAŠ.

TVOJI NAJMILIJI

Ujak MILAN BOROZAN sa porodicom

129

Dragom

Posljednji pozdrav bratu

RATKU PEPA PEROVIĆ

Pola godine je od tvog odlaska, a našeg vječnog i velikog gubitka.

Neka tvoja duša počiva u miru, a mi ćemo te u našim srcima čuvati od zaborava.

Uvijek u našim mislima.

Strina JULKA, braća ACO i GORAN, bratanična TINA i bratanić PETAR 155

Ćerke ANĐELA i ANDREA

RATKU Brate, tužni su dani koji odmiču, tužne su noći snene, tužna su sjećanja, na dane sretne!

Tih dana nema više, jer nam Bog te uze i osjetih tihi šaptaj, mog brata nema više!

Gdje nestade ta vedrina i rupice na tvom licu, a ostade bolna rana jer zagrljaja nema više!

Još sumnjam...

Još se potajno nadam...

Počivaj u miru.

MARINA, ŠPIRO, PETAR, DANILO i VUKOTA

147

161 Pola godine od smrti mog i našeg

RALE

RATKIĆ

Ostavio si Bubu da plovi vašim morima... ali nije lako ploviti sam... mnogo je oluja u životu!

PEPA PEROVIĆ

RATKA

VANJA i VESNA

DALIBORKA 153

Godina je kako nijesi sa nama, a tuga je stalno prisutna.

Tvoja plemenita duša i veliko srce, neka počivaju u tišini vječnog mira.

154

Dragom brataniću

Sestre NEVENKA i ZORICA sa porodicama

Sa nevjericom gledamo istini u oči.

Riječi utjehe nemamo.

Bio si i ostaćeš Ratko kojeg su krasile najljepše ljudske osobine, častan, voljen, pošten.

Moj Raški, bez tebe dani prolaze tužno i prazno. Tužne su posjete tvojoj vječnoj kući a još tužniji odlasci kad shvatim da te nemam. Živiš u svakom mom dahu i ne dam te zaboravu.

Snago bratska i ljepoto sestrinska.

Tetka NENA, tetak ČEDO, BOJAN, SONJA i DJECA

148

RATKU

Teško je živjeti sa ranom u duši i bolom u srcu. Šest mjeseci prođe a tuga sve je veća.

Odmaraj, dobri naš Rale.

Ožalošćena tetka NADA PEJANOVIĆ 131 Dana 9. septembra 2021. navršava se godina dana od kada nije sa nama naš voljeni

162

Dragi naš čika

Pola godine je od kada nas je napuštio naš

RATKO PAVLE – MILAN PRLJA Godina prođe brzo kao tren.

Tvoj lik, iskrenost i dobrota ostaju u našim srcima zauvijek.

Ponosni na tvoj časni život čuvamo te od zaborava.

U subotu, 4. septembra u 10 časova, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Supruga GAGA, sin FILIP, snaha SANDRA i unuci VASILIJE i PAVLE 150

RATKO MITROVIĆ

Vrijeme koje je prošlo i koje prolazi ne odnosi tugu, jer mu ne daju sjećanja na Tvoje vesele oči, vedar glas i nemiran duh.

Ponosni što smo Te imali za strica, brata i djevera, a ti nam se ponekad nasmeši tamo negdje sa druge strane iza šarene duge.

Tvoj prerani odlazak ostavio je neizbrisiv trag i vječnu bol u našim srcima.

S ljubavlju i tugom, Tetka OLGA ADŽIĆ sa porodicom 144

Zauvijek tvoji: VUK, OGNJEN, RAJKO i DACA 130

Subota, 4. septembar 2021.

Marketing

35

36

Magazin

Subota, 4. septembar 2021.

Poznati njemački di-džej Boris Brejča ne krije oduševljenje našom zemljom

Nakon Si densa ostao na ljetovanju u Crnoj Gori U razgovoru za Pobjedu Brejča je kazao da je korona uticala na njegovo muzičko stvaralaštvo, snimao je nove melodije, ali i da mu je period izolacije prijao, pa je na neko vrijeme živio život bez stresa BUDVA - Svjetski poznati njemački di-džej i producent Boris Brejča nakon nastupa na Si dens festivalu zasluženo odmara – baš u Crnoj Gori. Nakon maestralnog nastupa koji će se dugo pamtiti, Brejča je sa svojom partnerkom i muzom Džindžer otišao u hotel ,,Maestral“ i posjetu Svetom Stefanu, a svoje oduševljenje crnogorskom obalom oboje su podijelili na društvenim mrežama. Djeliću atmosfere sa njihovog odmora u Crnoj Gori svjedoči 1,1 milion fanova na Fejsbuk stranici i 1,5 miliona pratilaca na Brejčinom Instagram profilu, kao i 23 hiljade obožavalaca na Instagram profilu njegove izabranice Džindžer.

U razgovoru za Pobjedu prije dolaska u Crnu Goru, Brejča nije krio oduševljenje što prvi put dolazi u našu zemlju: - Očekivanja su velika. Sudeći po fotografijama koje sam imao priliku da vidim, siguran sam da dolazim na prelijepo mjesto, i da me čeka otkrivanje brojnih ljepota vaše zemlje.

Na pitanje da li je pandemija uticala na njegovo muzičko stvaralaštvo Brejča odgovara: - Moram priznati da pomalo

Fotografija sa Crnogorskog primorja koju je Brejča objavio na Instagramu

Boris Brejča sa suprugom u Crnoj Gori

jeste. Konačno sam imao više vremena da probam nove i neonične stvari koje nijesam imao priliku da radim ranije.

Snimao sam, i neke kul stvari su izašle iz toga. Sa druge strane bilo je odbro isključiti se na neko vrijeme, biti oflajn i uži-

vati u životu bez stresa - kazao je Brejča za Pobjedu.

Od trenutka kada se Brejča pojavio na bini sa svojom prepo-

znatljivom maskom, koja je od početka karijere njegov zaštitni znak, ova legenda elektronske muzike je nesmanjenim intenzitetom držala publiku euforičnom do ranih jutarnjih časova, kada je predao di-džej pult svojoj dugogodišnjoj koleginici i prijateljici Ann Clue.

Boris Brejča je predanim radom i ogromnom ljubavlju prema muzici, širom svijeta izgradio reputaciju di-džeja za čije ime se vezuje pojam

,,ozbiljna žurka“. Performansi šarmantnog Njemca izazivaju oduševljenje i među onima koji nijesu fanovi ovog žanra, a to je i dokazao grandioznim nastupom na finalnoj večeri Si dens festivala, koji je ispunio sva očekivanja.

Iako uživa u čarima crnogorske obale, Brejča je nezaustavljiv – danas je obradovao fanove remiksom trake „Black Ice“ novog člana njegovog lejbla Moritza Hofbauera.

B. P.

Izašao trejler za Netfliksov Modna ikona Iris Apfel „najskuplji film do sada“ proslavila 100. rođendan LOS ANĐELES - Dvejn Džonson, poznat po nadimku ,,The Rock“, Gal Gadot i Rajan Rejnolds glavni su akteri filma ,,Red notice“, čiji je trejler objavljen u četvrtak na Netfliksovom Jutjub kanalu. „Red notice“ je najavljivan kao Netfliksov najskuplji film do sada, a ranije je saopšteno da će premijera filma biti 12. novembra ove godine.

Netfliks je ovaj film koštao cijelih 130 miliona dolara, što je najveća investicija te striming platforme i producentske kuće do sada.

Film govori o agentu koji je primoran da se udruži s jednim od najvećih kradljivaca

umjetnina, kako bi uhvatio najtraženijeg lopova – „Biskupa“.

Sinovi bubnjara Metalike osnovali bend „Taipei Houston“ LOS ANĐELES - Sinovi Larsa Ulriha, bubnjara Metalike, osnovali su dvočlani bend pod nazivom ,,Taipei Houston“.

Kako prenosi NME, Lejn Ulrih svira bas i pjeva, dok je njegov brat Majls na bubnjevima. U srijedu su na Instagramu podijelili dio nove pjesme „Respecter“.

Iako nijesu još uvijek potvrdili zvaničan datum, braća Ulrih su prošle nedjelje najavili da će uskoro objaviti novu muziku. Tom prilikom su potvrdili i da će održati svirku 9. septembra u Long Biču u Kaliforniji.

Iris Apfel, modna ikona i dekoraterka enterijera, prije nekoliko dana sa stilom je proslavila 100. rođendan.

- Više je više, a manje je dosadno – je mantra kojom se legendarna Iris Apfel vodila tokom cijelog života. Uprkos dubokoj starosti, Iris nas iznova inspiriše i motiviše da budemo smjeli, originalni, hrabri i svoji.

- Rečeno mi je da su zalasci sunca sa stospratnice najspektakularniji- rekla je Iris poznata po naočarima sa okruglim okvirom, smjelim bojama i ogromnom nakitu.

Istakla je da i u 100. godini želi da nastavi da radi i da stvara.

- Da sam prestala da radim, otišla bih odavno.

Samo ove godine je kreirala liniju kuć nih proizvoda za Love’s Cos. i kolekciju naočara za Zenni Optical, kao dio četvorogodišnjeg ugovora sa kompanijom.

Tokom godina, istakla se u različitim ulogama, od vlasnice i dizajnerke tekstilne kompanije, dizajnerke enterijera, profesorke na Univerzitetu u Teksasu do najstarije osobe sa potpisanim ugovorom o manekenstvu.

Uvijek vesela i bistra, Iris Apfel uživa u ovoj neočekivanoj medijskoj erupciji koja ju

je navela da radi sa medijima, svim vrstama brendova, čak i da predaje na univerzitetima.

4. септембар 2021. | година II | број 78/79

ИЗДАЈНИЦИ ПРЕЋУТНА БЛИСКОСТ СВЈЕТОНАЗОРА

ТАЛИБАНСКА ИЗДАЈА НА ЦЕТИЊУ Д

ISSN 2704-5226

оста ми је ових Арапа! Не могу више да их гледам - каже касирка из супермаркета на ћошку док ставља ковид-19 маску преко носа и уста, а као да хоће да се заштити од тамнопутих дошљака испред врата радње. „Стварно су претерали! Свуда су“, додаје горко, а при том иронија новонастале ситуације у чијем се средишту нашла сасвим измиче њеној пажњи. Она не примећује да маска коју ставља тик испод својих очију функционише углавном као врста зара и да она тако постаје, заправо, жена са заром преко лица и то не са оним муслиманским заром екстремног религиозног конзервативизма који би туђинци пред њеном радњом вероватно поздравили, већ са заром дистопијских атрибута, заром за стварност вируса који мутира и прилагођава се. Али ова слика из београдске токсичне дневности, овај узгредни узорак ширеће нетрпељивости и културне нестабилности, постаје још чуднији када га сместите у шири контекст, док чекате у реду да касирка провуче кроз скенер оно што сте пазарили. Јер онога тренутка када као по неком условном рефлексу баците око на екран свог мобилног телефона призори који почну да исијавају у реалном времену из вашег уређаја, нехотице и путем асоцијација, кудраве странце испред продавнице доводе у везу са хаотичним сценама са војног аеродрома у Кабулу, главном граду Авганистана. Оно што тамо у азијатској даљини пуца, овде, напрасно, у Београду добија конкретна лица. А док талибани са вашег мобилног телефона као црни талас надиру окићени трофејним одсјајима заплењеног америчког оружја ка остацима авганистанске земље коју још контролишу амерички командоси, дотле вам овај тамнопути дођош испред локалног супермаркета сасвим трансформише својим живим присуством ваше искуство шопинга. И напрасно ви разумете о чему то касирка прича. Она није само ту да вам наплати пазарену робу, него и да вам отвори очи у политичком смислу. А туђинци који се нешто ту домунђавају на језику који није српски и тако нема шансе да га цео свет разуме, одједном, вам делују много сумњиво. Захваљујући сликама из Кабула, тако, ови незнанци нису више тек обични странци. Нису то тек неки случајни туристи или

ИВАНА БОЖОВИЋ

РАЈКО РАДОВИЋ

СЛУТИТЕ И ПОДОЗРИЈЕВАТЕ И ТО ДА ОНО ШТО ЈЕ ДАНАС КАБУЛ СЈУТРА МОЖЕ ДА БУДЕ И ЦЕТИЊЕ, ПРИЈЕСТОНИЦА ДРЖАВЕ КОЈА ЈЕ НАЈСЛАБИЈА КАРИКА У НАТО ЛАНЦУ. ДОВОЉНА ЈЕ ЈЕДНА ИСКРА У КАМЕНУ, ПОГРЕШНА РИЈЕЧ ИЛИ ОПАЉЕН МЕТАК. И, ОДЈЕДНОМ, УСТОЛИЧЕЊЕ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА, ЊЕГОВО ТАКОЗВАНО РУКОПОЛОЖЕЊЕ ВИДИТЕ КАО ОНО ШТО ОВАЈ ЧИН ЗАПРАВО ЈЕСТЕ, ОДНОСНО ВРСТА ПЕРФИДНЕ ПРОВОКАЦИЈЕ неснађене избеглице није битно, него конкретизована фикција побегла из вашег мобилног екрана. Пут који су ти људи прешли у стварности, њихова мука да би стигли до Београда усред пандемије, која још траје, није вам битна. Јер ви у њима не видите више људе, ви видите талибане. Видите пројекције. А видите изнад и пре свега сопствени, технологијом увеличани, афекат. А тај афекат несвесно ступа у везу са једним новим фетишизмом где је део увек битнији од целине, а целовитост доживљаја мање доживљења и подложна искуству доживљавања. Питање рецепције, другим речима, тако постаје важније од перцепције. Али снимци масовне, лоше организоване евакуације преосталог особља западних амбасада и антиталибанског локалног живља са кабулског аеродрома, који одједном функционише као за-

падно острво и нека нова Атлантида у азијатском мору у коме све више свако носи неку врсту оружја, нису само усијали, како то кажу друштвене мреже. Није само реч о ударном садржају свих вести, без обзира да ли пратите BBC, Спутник или Пинк. Посреди је нешто енигматично, нешто без преседана и нешто ново на екстремно антисемиотички начин. Оно што стиже из Авганистана није, заправо, нека локализована појава. Ви у ствари преко свог мобилног уређаја зурите нехотице у сопствену будућност као да је реч о кристалној кугли неке много загуљене циганке. И оно што не видите у ономе што гледате, дакле оно што је вишак и није још процесуирано језиком симбола да постане део ваше симболичке реалности, управо је оно што је магично и магијско, али и оно што ће вам на крају ипак доћи главе у реалном времену. Оно

што ће свет бацити на колена биће, другим речима, кабулска стихија само уможена као домино ефекат који нико више као такав неће моћи да обузда. Јер Кабул није само сада главни град талибанске најезде, он је место промењене глобалне климе и престоница нове геополитичке реалности у којој Сједињене Државе више немају тапију на истину, нити су једини играч на сцени и последња маска чије право лице тек треба одгонетнути. Маске су се сада умножиле, а игра се закомпликовала. Али, још нешто је ту занимљиво. Овај неспорни политички фијаско америчке администрације у вашој подсвести колонизованој призорима из фабрике снова претвара се у још један холивудски филм катастрофе par exellence. Гледате у мобилни телефон док касирка баца још један осоран поглед на странце испред врата, а видите сулуди

трк по кабулској писти локалних очајника као гомилу етностатиста у неком од наставака блокбастер серијала „Немогућа мисија“ (Mission Impossible, 1996 -2022). У једном од бољих наставака те франшизе „Rogue Nation“ (2016), у хичкоковски прецизној режији Кристофера Мекверија, једини стварно памтљив лик Итан Хант, амерички шпијун који се упушта у вратоломне авантуре по Трећем свету и кога тумачи суперстар Том Круз, виси са транспортног авиона Глобемастер класе, док се летелица одваја од земље и диже у небо. И овај филмски и филмични призор је тим више парадигматичан баш зато што се цела акција полетања и висења одвија у једном непрекинутом кадру. И, одједном, видите да су слике из Кабула, заправо, универзална метафора и универзализовани кошмар на крају свих Том крузовских фантазија о сопственој каскадерској свемоћи америчке администрације. Али увиђате напречац и то да у ствари Американци, баш као Том Круз у разним филмовима из серијала „Немогућа мисија“, заправо, највећи део времена не знају шта раде. Холивудску звезду у тренуцима стварне опасности замењују искусни двојници-каскадери који личе на њу али нису она, а који су спремни да за добре паре преузму ризик суочавања са понорима реалности од којих стварни Том Круз, заправо, зазире. Горе од тога. Слутите и подозревате и то да оно што је данас Кабул сутра може да буде и Цетиње, пријестоница државе која је најслабија карика у НАТО ланцу. Довољна је једна искра у камену, погрешна реч или опаљен метак. И, одједном, устоличење митрополита Јоаникија, његово такозвано рукоположење видите као оно што овај чин заправо јесте, односно врста перфидне провокације. Без обзира колико се премијер Кривокапић трудио да Јоаникијево рукоположење представи као истински хришћански празник, оно што се назире кроз напети политички контекст, место и датум планираног црквеног догађаја је још једна потенцијално трагична прилика за талибанско издајство и талибанску фешту. И није само овде у питању очевидна визуелна сличност између талибана и неких, екстремнијих свештенства СПЦ по дужини брадурина које лелујају претећи на ветру историје. Већ је реч и о прећутној блискости светоназора, и о схватању да Американци можда имају сатове, али да време као такво и те како ради за њихове непријатеље. 

2 МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

А

ко најпростију дефиницију издаје ,,Издаја је бити на страну непријатеља“ примијените на Црну Гору, она је онда стално у стању издаје. Ни иронична дефиниција није утјешнија, нити одступа од суштине. Онај коме се подаје упорно је прчи... па је стално носећа с издајницима! Црна Гора је нон стоп у другом стању те се стално порађа с побачајима... туђина. У прошлом броју смо виђели Клека у слици, а у овоме ћемо га посматрати у ријечи, слици и прилици. У једном скором и скромном разговору за ,,Нову“ освјежио је без милости своје глупости. Има ријеч премијер Клеко: „У овом тренутку је мени забрањено да оснивам странку!“ (А дозвољено му је да са њим владају са стране, без странке!) Клеко наставља: „Знате да то траје већ од октобра мјесеца и не престаје до дана данашњег.“ (Чуш октобра ,,мјесеца“? Као да октобар може бити ишта друго осим мјесец.) „Основни разлог зашто се са негодовањем посматра та идеја је вјероватно мој лош рејтинг, који иначе никада не провјеравам.“ (И немој!) (Како ће га провјерит кад не влада на рејтинг но на издају (предају) Црне Горе, а све то обавља

4. септембар 2021.

КУКУ МНЕ

О(П)СТАНИ ДОМА ОНА (НОВА) ЊЕГА ПИТА ЗА ДРЖАВУ А ОН СЕ ДРЖИ ЗА ЦРКВУ. НА КРАЈУ, ВРАТИМО СЕ ПОЧЕТКУ. КЛЕКО ПРИВИДНО НЕ ИЗДАЈЕ ЦРНУ ГОРУ, АЛИ ЈЕ ВИДНО ПРЕДАЈЕ ДРУГИМА. ОВАЈ, ЈЕДИНИ НА СВИЈЕТ, КЛЕЧЕЋИ ПРЕМИЈЕР ЈОШ НЕ ЗНА ДА ЈЕ И ПРЕДАЈА – ИЗДАЈА!

на инфузију Србије. Колико је Србија уложила у четнике могла је направит комотно аутопут од Пожеге до Бољара... па да четнике шаље у Црну Гору ка туристе а не ка фашисте...

А ако Клеку Србија заустави инфузију, липсаће ка пашче.) Клеко даље: „Због тога су можда неки застрашени формирањем једне странке која би донијела нешто ново.“

(С тобом нема ништа ново осим царство Душаново... и светосавље које би да Црном Гором влада по законима средњег вијека; без лијека довијека.) Клеко вели: „Ако странка која се оснива нема неку додатну вриједност коју би грађани препознали, онда је боље да се не оснива.“ (Ако се на тебе заснива, боље да се не оснива!) Идемо даље: „Не желим да причам о томе да ли је ријеч о пизми или сујети,

али чињеница је да сам ушао у једну искрену и отворену причу како бих допринио одбрани наших светиња.“ (За своју цркву се бори да буде туђа – а за своју државу се бори да буде још грђа. Издаја, ако је иђе има!) ,,То је био мој повод (да влада) и од тога нисам одустао ни данас!“ …(Да светиње узму аветиње?)... Тако је! А ево како Клеко тумара по туризму: „Упутио сам захтјев Централној банци и Монстату (Управа за статистику) да ми доставе методологију како рачунају број туриста и приходе од њих. Надам се да сам у праву и да је та методологија индиректна, а не директна. Подаци говоре да је на граничним прелазима другачије у односу на оно што је званична статистика.“ (Клеко не зна за транзит, ни за трговачки саобраћај, нити за малогранични промет, нити за било коју категорију путовања осим туристичких… То је једнака глупост кад би очекивао да сваки воз и аутомобил с те банде истовари све путнике на црногорске плаже. Језива глупост првог чојка Владе. Ко поставља таква питања, тај ништа не зна!)

ТИЈЕСНА ЗЕМЉА

ЉУБЕ ЛИ СЕ ЛАНЦИ? У

з издају, издајство и издајицу, постоји и глагол издавати. Његош ријеч издаја користи пуно пута. „Гледао сам Гетсиманску башту оцрњену страшћу и издајом“ каже. Можда бисмо у свјетлу ових стихова могли сагледавати стање ствари у Црној Гори. У Његошевој поетици митско мјесто заузима и питање косовске издаје Вука Бранковића, иако је хисторијско постојање ове особе упитно. Његош каже и овако: „Великаши, грдне кукавице, постадоше рода издајице“. И често, поетски врло радикалним језиком казује: „Ђе издајник бољи од витеза“. Постоји и архаичније писање од овог, у придјевским и именичким облицима: „издајнически“ и „изданије“. Сама ријеч издаја повезана је значењски с ријечју објава; одатле и издавати, објављивати, и издавач, онај који објављује публикације и књиге. Издати значи и изневјерити, попустити, малаксати, отказати. Ваљда нигдје као у Црној Гори ријечи издаја и издајник немају толику негативну етичку конотацију. Оне зраче одбијањем свега позитивног јер је изневјеравање смисаони садржај непристајања уз исправни пут. Пуно сам пута слушала и у Црној Гори и изван ње, међу Црногорцима, о ријечи издајник. У мојем су дјетињем свијету постојале замисли о тежини учињеног гријеха или пријеступа према правовјернима. Кад бих чула ту ријеч с нагласком на дугом а осјећала сам да има чудну, неподношљиво густу конотацију. То је могло значити само двоје. Прво, да се особа о којој је ријеч нашла на кривој, погрешној

страни, насупрот побједничкој, или друго, да је приступила совјетској страни након Резолуције ИБ. Шездесетих и седамдесетих се говорило али и шутјело о ранковићевцима, шездесетосмашима, прољећарима… Отад, сваких се десетак година или чешће, пале ватре међусобних националних и класних омраза. Као да ови простори, ови народи, пате од неког биполарног поремећаја. Воле се и мрзе, одобравају и потиру, негирају и увјетују своје постојање ступњем неповјерења и антипатије које исказују једни према другима. Тај Други или Другачији, како то хоће нова филозофија нелагоде, у правилу је дежурни издајник. Обострано и по неком неписаном правилу у истој се фамилији међусобно супротстављају двојица браће или супружници, из не знам којих побуда постају непријатељи, често и смртни. Црногорци памте генерацијама те подјеле. Кад је идеологија изнад морала, а фанатизам увјерења руши крвне везе. Трагедија браће Вукмановић, очева сестра Миодрага Булатовића, само су познатије верзије древних митова над којима застаје разум.

тко је против косовске светиње. Одатле црногорски србофили црпу своју негативну, искривљену оптику Његоша. Посвајају га и инструментализирају не само као југославенског, него најприје као српског пјесника романтизма. Искључива и примитивна митоетногенеза преноси се до почетака црногорске државности. Која се сагледава само у оквиру српске митологизиране повијести. Црквена повијест испреплиће се с државном, ова потоња с народном. Поједностављује се и застрањује: нигдје толико острашћености око националног питања као међу балканским народима.

Да ли је то стога што су Црногорци како каже Андрић: „непромишљени, немирни и брзи на зло“? Издавати се за кога, не бити оно што јеси, можда је и једно од питања идентитета. Његош је поимање црногорског идентитета био усмјерио према потурицама, али и сваком другом

Постоји нешто што не могу посве разумјети. Зашто су Црногорци у Београду већи србонационалисти и од Срба? Јесу ли они, у потреби да се асимилирају прошли неку врсту катарзе одрицањем од властитог у име колективног, или им је то урођено подаништво? Је ли језична асимилација увјет сваке друге? Можете ли добити посао у Словенији или Француској а да не свладате, макар елементарно, језик? С друге стране, је ли Кафка чешки, њемачки или жидовски писац? Или дјела Т. Мана, Б. Шулца, Ш. Цвајга? Којој култури припадају? Има још нешто апсурдно а истинито у сљедећем: како то да је

Чему доказивања, од 90-их година наовамо, о прастановницима: Келти, Илири, Дукљани? Камо су довела генетска истраживања да су Хрвати поријеклом Иранци? Јесу ли сходно томе Срби поријеклом Ирачани? Зар не свједочимо безумљу које влада, и које ствара тмине у људским главама? Коме од Црногораца треба вјерски рат који несмиљено, немилосрдно води и СПЦ и службена, актуална администрација? Хоће ли сви они који се буду сматрали Црногорцима сутра бити проглашени издајницима или иновјерцима, гдје ће они, на чију страну? Хоће ли се дојучерашња братија по вјери, идеологији или социјалној групи закрвити око једног у основи средњевјековног чина, хиротонисања митрополита? И откуд наједном, међу Црногорцима, толико вјерника? Лажу ПРИВАТНА АРХИВА

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

И ОТКУД НАЈЕДНОМ, МЕЂУ ЦРНОГОРЦИМА, ТОЛИКО ВЈЕРНИКА? ЛАЖУ ВАМ ОНИ МЛАДЦИ КОЈИ КАЖУ: ВАЗДА ЈЕ БИЛО. НИСУ СЕ НИ РОДИЛИ КАД СУ ТРАЈАЛИ НОВИ БАЛКАНСКИ РАТОВИ. ЦРНОГОРЦИ СУ БИЛИ ОБИЧАЈНИ ВЈЕРНИЦИ. ОКУПЉАЛИ СУ СЕ ЗА СЛАВУ, УЗ БОЖИЋ И УСКРС. ИЗЛАЗИЛИ НА ТРЕЋЕ ЈУТРО ИЛИ ЧЕТРДЕСНИЦУ. НИКАД НИСУ БИЛИ КЛЕРИКАЛНИ. ТО ЈЕ МОЖДА И ОСНОВА ЊИХОВА СЛОБОДОУМЉА. НИСУ СЕ ЛАКО ПОТЧИЊАВАЛИ

становницима Европе постала важнија повијест од сувремености? Одакле им осјећај угрожености? Од чега, од кога? Како то да су и становници Балкана наједном кренули у потрагу за властитим прецима?

КРХКО

Лидија Вукчевић

3

4. септембар 2021.

НОВА: ,,Шта бисте издвојили као највећи успјех Владе Црне Горе?“ „Тешко је издвојити само једну ствар. Најважније је да смо испунили обећање (коме, издајницима?) и усвојили Закон о слободи вјероисповијести. Амфилохије ме замолио да не одустанем од вођења коалиције.“ ( Ј**е се Клеку за парламентарне изборе кад је чуча пред Амфилохијем све док се није за власт у’фатио... а Риста уморио.) Вели да га је звао из Куча!? „На крају сам се јавио и чуо сам митрополита који ми је рекао: ‚Кумим те и молим Богом да не одустајеш’. Ја сам му одговорио: ‚Ваше високопреосвештенство, кад ви то тражите – ја одустати нећу’. На основу те његове реченице, ја и данас сматрам да је много важније шта народ мисли.“ (Ето тако, Клеку су и народ и изрод исто! А пошто је онај под земљу, овај је и народу пожелио... да обрши ка Ристо.) Мртви га не прди, па би и ти Клеко мога да умукнеш. И све тако до краја разговора. Она (Нова) њега пита за државу а он се држи за цркву. На крају, вратимо се почетку. Клеко привидно не издаје Црну Гору, али је видно предаје другима. Овај, једини на свијет, клечећи премијер још не зна да је и предаја - издаја!

P.S. ,,Пи сердаре грдна разговора.“ М.Р.Ш. 

вам они младци који кажу: вазда је било. Нису се ни родили кад су трајали нови балкански ратови. Црногорци су били обичајни вјерници. Окупљали су се за славу, уз Божић и Ускрс. Излазили на треће јутро или четрдесницу. Никад нису били клерикални. То је можда и основа њихова слободоумља. Нису се лако потчињавали. Премда већина воли власт, не воле туђинску, нарочито кад је из властитих редова. Сада се десио парадокс: да се приклоне фанатицима вјере која управља српским светом. Да се бране од оних којима су пружили уточиште. С Косова, из Хрватске и из Босне. Да им понестаје самопоштовања и храбрости. Да своје осјећаје припадности морају бранити и доказивати на матичном простору. Да се осјећају странцима у властитој земљи. Да стрепе од издајника у властитим редовима. Да се препознају по боји кошуље или писму које користе. Да морају доказивати да је штампарија Ђ. Црнојевића црногорска баштина. Да им бројнији брат узима једну по једну баштину, цркву, манастир, капелу. Умјесто захвалности добивају подјармљивање. Ратна догађања су престала, долазници су остали у Црној Гори, премда су задржали своју имовину на просторима из којих су избјегли. Нитко их није оспоравао, већина су се етаблирали: економски, правно, политички. Постало им је тијесно у Црној Гори? Па им сметају Црногорци? А Црногорци? Што ће још све требати урадити да би доказали своје постојање? Хоће ли они постати издани, изневјерени, мањина? Стрепимо над овим питањима, узнемирујућа су и тешка. Надамо се да ће дух разума надвладати. И да ће Црногорци бити промишљени, мирни и достојанствени, у обрани своје прадједовине. Како доличи њиховој исконској витешкој традицији. 

wwf.org.br

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

ОМБРОМАНИЈА ДРАГИ ГЛЕДАОЦИ, ПАРДОН, ЧИТАОЦИ ИЛИ... МА, КО ГОД ДА СТЕ – ХВАЛА ВАМ ЗА ОГЛЕДАЛО!

НАДА БУКИЛИЋ

Б

ило је то једног давног прољећа, кад је дјечак из наше зграде кренуо на важан пут: са изабраном дјецом Југославије путовао је у Кумровец, на сусрет са другом Титом! Сви станари су тог мајског јутра изашли да га испрате. Још је јутро било свјеже, облачићи су се тек размицали пред надолазећим сунцем изнад сребрних борова. По свему једно свечано јутро. Због истуреног крова наше скромне троспратнице, чинило се да се и сама зграда благо нагнула ка окупљенима и мало придигла шешир да поздрави путника. Дјечак дотјеран и одјевен по посљедњој титоградској моди 70-их, још је био бунован и несигуран у то куд иде, што ће да раде са њим, али... морао је. Све комшије су имале понешто да му кажу, да пожеле и поруче „тамо“, ето баш по њему; мајкама су сузиле очи, очеви су са поносом гледали дјечака, тапшали га по њежним раменима... нашла се и старија госпођа која му је предала писмо са молбом да га дâ њеном ратном другу - Титу. Дјечак се свим силама трудио да задржи руку своје мајке, стезао ју је, и само што се није расплакао. Али, морао је издржати. Ускоро је пред зграду аутом стигао директор школе, са супругом напријед, са ћеркама и дјечаковом разредном на задњем сједишту. Баш ту су угурали малог одликаша. Ни мама, ни тата нијесу могли са њим – директор и његова породица су на себе „преузели ту договорност“ да дијете одведу до аутобуске. Ауто је кренуо и све док је клизио нашом малом улицом, дјечак је сузних очију гледао своју маму... Комшије су се разишле, ђаци су узели торбе и кренули у школу, а сунце се подигло и ударило у нерасањене прозоре. Испред, на улици, стојали су још дјечакови родитељи, машући и гледајући низ пусти асфалт, док су њихова тијела правила блиједе сјенке налик дуговратим птицама које узалуд машу крилима... Кад се дјечак вратио за неколико дана, био је звијезда и у школи и у згради и на играли-

шту, али он сам никада ни ријеч није прозборио о цијелом том искуству. Прошла је скоро цијела деценија и наш лучоноша, тек уписан на факултет, кренуо је у ЈНА. Још један дан за понос. Иста церемонија и тог октобарског дана, само је сада зграда била уморнија – нагледала се она тих младих војника. Окупило се друштво, рођаци, комшије, свако му је у џеп тутнуо понеку пару, а он, будући војник, попио је тек пола чаше бијелог вина ( јер се тако ваља!) и мртав пијан ушао у такси. Мајка и отац су опет стојали на цести, сада упегланој и допуњеној тротоарима са обје стране, гледали низ незаинтересовани кварт и махали. Охоло октобарско сунце је од њихових сјенки правило издужене и умртвљене птице кратких крила... Младић се идуће године вратио са чином резервног официра, озбиљан, стар. Кад смо га питали како је било у војсци, рекао је: „Као онда код Тита.“ Како то, чудили смо се? „Лијепо“, вели он, „прије него ћу поћи, директор и разредна су ми исписали реченице и реченице које морам рећи ако ме ко што буде тамо питао. Морао сам их научити напамет. Да желим и убудуће бити одличан ђак и примјеран пионир, да желим бити добар друг и одан својој великој социјалистичкој домовини... Али, тамо су дјеца говорила нешто сасвим друго. Један дјечак је рекао: Желим, кад се ово заврши, да отпутујем у Италију! Други је рекао: Надам се да ће ме чекати бицикло кад дођем кући... Једна дјевојчица је рекла: Ваљда ће ме сад пустити на миру – ево им петице, ја хоћу гитару... Ја сам ћутао. Било ме је срамота да пред том дјецом помињем другарство, учење и социјалистичку домовину. Имао сам девет година и нијесам хтио да ми се ико смије – мене нико о мојим жељама ни питао није! Све су ми рекли старији и одговорни! Ни у војсци ме нико није питао за мишљење, нијесам сигуран ни да су знали да умијем мислити. Био сам сјенка...“ И то је, ето, слика наше збиље, нашег живота. Давно је овдје све издано и издато. Прво смо, давно, издали рођену дјецу. Касније смо их и изнајмљивали. Ми смо то урадили, ми – ова земља, ова држава. Само нама није био потребан универзитет, само ми нијесмо били таленти

ама баш ни за што, само нама нијесу требали путеви, нове школе, зоо-паркови и рингишпили, балет и опера... о рокенролу, таман колико и о цркви, да не говоримо. А и наш језик, опор и сељачки, тај језик за брдска говеда, није био неко цвркутање... Само нама ни ђеца нијесу требала, и сам ђаво зна што су се рађала. Ни њиве нам нијесу требале, воћњаци и виногради, све је другдје било жупније, слађе, пунокрвније од свега овдашњег. Тамо далеко су и сисе женама биле љепше, но ове наше, одивске... Што да црно, мушко чељаде чини, кад је то била свиленгаћа истина. Нијесу нама требале ни плаже, ни хотели... ни музеји, галерије и остале ситно-буржоаске зајебаванције. Нама ништа није требало. Ми смо само крша били достојни. Па ни њега, ако ћемо по истини. И крш би надрљао, у шодер би се претворио, да нијесу стасале нове узданице! Момо, Мило и Свето су расли – прве маље по тјелешцима, благо мамама, па брадице изникле и први жилети затребали, очи татине; они завршили курсеве у Кумровецу, благо теткама, као најбољи од нас лоших... може бит’ су и у војску ишли. Благо ђедовима, особито прађедовима! Онда су, као старији и одговорни – знајући све, преузели на себе одговорност за то „све“. И положили „испрве“ код Риста од Мораче. Радост је почела. Низ празне улице, умукле квартове, по ољуштеним фасадама, распалим дјечијим парковима, унезвијереним вртићима, смијешно формализованим школама, гдје је најстрашнији изгред ако што својом главом смислиш (Чујеш ти: дијете је за нешто талентовано!? Аоооо, каква срамота!), по празним биоскопима, на 198 005. изведби „Горског вијенца“ и 12 657 000. рецитовању „Потоње уре Његошеве“, не будио се, и таман кад је пресвисла принцеза Ксенија, ми смо – ми, ова земља и држава, издали, не само Његоша, Р. Зоговића, М. Лалића, С. Асановића... Р. Стијовића, Д. Ђурића... Д. Вукотића, Ж. Ђуровића, Живка Николића... Ма, што издали – и Ђекну смо давно сахранили. Зато, браћо, хвала вам што сте нас спасили. Наш говеђи језик, карикатуралне сликаре и вајаре, смијешне пјеснике и старомодне књижевнике;

хвала што браните наше дугоноге љепотице враних коса и правих, несавитљивих леђа, наше одликаше и њихову неталентованост; хвала вам што сте у нашу кућу дошли из босанских вукојебина, са херцеговских и личких пустопољина, отуда гдје љети кључа мозак а зими и камену пуца гузица, хвала и вама који сте се са плодног Космета вратили на сопствене гладне њиве, хвала вам што сте детектовали све „ваше“ наше, што сте дошли да нам освештате сваки педаљ земље, да нас избавите и светом водицом пошкропите и одбраните све што имасмо. Хвала вам што сте нас подучили да су муслимани обични Турци, што од вас чусмо да су Албанци само Шиптари... хвала вам, и ђе чули и ђе не чули, што сте нас, коначно, натјерали да у зрцалу свој лик гледамо. Хвала вам и што смо вас упознали. Од срца вам желимо успјешно пресађивање свега нашега тамо ђе су ваши гробови. Са вјером у бога да имате гробова бар онолико колико ми имасмо светих и светога. Хвала вам за потпуну слободу коју сте нам донијели. Откад је освјежило – јер, раније то бијаше само слутња – овакву слободу нијесмо познавали. Сад кад је све ослобођено, одбрањено, октроисано и у вашу вјековну традицију омотано, можемо да одахнемо. Нема разлога да ишта више бранимо. Ни Тито нам то није пружио. И да нам се други не би смијали, ћутаћемо. Ћутаћемо, јер је тешко поновити наизуст све оне глупости којима су нас учили старији и одговорни, возећи нас на задњим сједиштима деценијама. Хвала вам што смо стекли право на мук, на безгласје и тишину. Више не постоји ништа што би се могло издати. Чак ни изнајмити. Ми ћемо, огледајући се у зрцалима небеским, боси стојати на врелом асфалту и низ мртве, незаинтересоване квартове, преко сахрањених села и покопаних наших језера, па све до највиших дурмиторских и комских врхова, осунчани искључиво братском љубављу, бацати сјенке дуговратих, жедних и гладних киклопских птица. Сјенке змајева сакатих крила. И то ће бити најдужи и најтананији, предсмртни наш лет ка забораву. Хвала вам. 

4

4. септембар 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ЗА ШАКУ СРЕБРЊАКА З

аправо, није ријеч само о метафори – лоши људи увијек издају за шаку сребрњака. Без обзира колико новчића може да стане у ту податну и широм отворену шаку. Међутим, све што се дешава око и поводом издаје није тако једноставно. Јер, попут највећих грешника и тешких изгредника, лопова и непокајаних убица, они који упорно оптужују друге за издају, највише су јој склони. Теоријски, све је наизглед много једноставније јер о издаји је ријеч сваки пут када је злоупотребљено повјерење или сваки пут када свједочимо о свјесном или мање или више тајном дјеловању које је „на штету особе, односно, друштвене групе или организације којој припада (породица, компанија, политичка странка, држава)“ или према оној „према којој постоји морална или законска обавеза оданости“. И ако се вратимо прихваћеним и општим дефиницијама, појам издаје се углавном користи у политици, најчешће означава повреду оданости држави или организацији чији је неко члан, а у најужем смислу се третира као кривично дјело за које су предвиђене најстрожије казне. Историја културе или историја цивилизације чин издаје препознаје као најгори избор појединца или групе, који је уједно и избор који је осуђен на презир чак и оних којима су издајници и издаја донијели корист. Универзални топоси о издаји подсјећају на Јуду Искариотског који је издао Исуса, на девети круг пакла Дантеове Божанствене комедије у којем вјечно испаштају издајници, а као најстарији примјер наводи се Термопилска битка у којој се пораз Грка догодио уз помоћ издаје пастира Ефијалта. Опште дефиниције наводе и то да се изрази издаја и издајник сматрају једним од најгорих увреда, а „када се у политичком дискурсу користи за своје супарнике то обично сугерише непомирљиве разлике или сукоб који би могао ескалирати до насиља и грађанског рата“.

ЈОВАНА МУГОША

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

У ЦРНОГОРСКОЈ КУЛТУРИ И ЊЕНОМ ЕТИЧКОМ КОДЕКСУ БИТИ ИЗДАЈНИК ОДУВИЈЕК ЈЕ БИЛО СРАМНО. А ОНИ КОЈИ СЕ И ПОРЕД ОНОГА ШТО СУ МОГЛИ НАУЧИТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ И ЕТИКЕ ИПАК ПРИКЛОНЕ УТИЛИТАРНИМ ТЕХНИКАМА ПРОДАЈЕ И КОНВЕРЗИЈЕ, ИЗВЈЕСНО ЋЕ, УЗ КАРАКТЕРИСТИЧНИ УНУТРАШЊИ НЕМИР КОЈИ ИМАЈУ ИЗДАЈНИЦИ И АНТИХЕРОЈИ, ЗНАТИ ДА ЋЕ БИТИ ЗАПАМЋЕНИ ОНАКО КАКО ТО ЗАПРАВО НИКАДА НИСУ ХТЈЕЛИ

У међувремену, издаја је постала и омиљени топос манипуланата и политичких и идеолошких утилитариста. И, према емпиријским увидима, можда и њихово најубојитије оружје. Јер су управо они склони издајама свих вриједносних и етичких парадигми проглашавали издајницима управо оне који те вриједности упорно бране. Тако је, попут патриотизма, издаја постала термин којим се, парадоксално, а углавном је то случај у затвореним друштвима и затвореним културама, програмски инверзирају управо они који је чине. Најмаркантније примјере опсесије издајом непристрасни теоретичари и истраживачи налазе управо у доминантним идеолошким матрицама културе у Србији деведесетих, које су биле у знаку конструкције нове реалности. На питање новинара да прокоментарише своју изјаву из деведесетих: „У оваквој земљи не преостаје вам ништа друго него

да будете издајник“, Филип Давид је одговорио: ,,Да, то сам рекао на једној сесији Београдског круга, а касније је објављено у зборнику „Друга Србија“. Радио Б92 вртео је ту моју реченицу као џингл. Заиста, нисам знао како другачије да изразим своје потпуно неслагање, огорчење и протест због свега што је представљао Милошевићев режим. Био сам увјерен, и то мишљење нисам промијенио, како је недвосмислено одбацивање једног таквог режима, заправо врхунски израз патриотизма. Па, зар није Томас Ман био издајник хитлеровске Њемачке? Увијек морате имати пред очима велике примјере. Наравно, изјаве те врсте носе одређене ризике. Пријетње на улици, анонимне ноћне позиве телефоном, кукавичка застрашивања моје, тада малољетне, дјеце. А управо због њих, морао сам да савладам сва искушења и опасности, како бих једнога дана – ако ме буду питали шта сам ра-

дио у тим мрачним временима – могао да им погледам у очи“. Деведесетих у Србији, а нажалост и прије и послије тога, издајницима су се проглашавали они којима етички кодекси и елементарни осјећај за људскост нису дозвољавали да буду на страни националиста, шовиниста, узурпатора грађанских и људских права и подстрекивача мржње. Тада су, баш као и данас, своје ставове и „патриотске принципе“ бранили идејама о Великој Србији, јединственом народу, територији и језику, светосавској етици и пансловенској сензибилности... И наравно, и тада су се као и данас служили инверзијом, том ирационално-рационално-магичном методом којој тако радо прибјегавају заговорници, креатори и утемељитељи тоталитарних друштава. У својим националистичким и конфесионалним заносима и опсесијама свјесно су подстицали мржњу, као што су и свјесно за-

борављали и запостављали етику универзалних људских вриједности и етику храбрости. И остали за вјечност недостојни. Јер, како је својевремено, 1935. године, писала Ксенија Атанасијевић, „подстицати мржњу, ма у коме виду, и ма у коме смјеру: политичком, социјалном, националном - или другом каквом, мрачно је богохулни посао. И тим богохулнији, што је поступак којим се ово изводи извјежбанији, краснорјечивији, накинђуренији (...) И зато, на онима што у садашњости предњаче у подржавању и распиривању зла – и према чијим се поступцима равнају њихови ситнији помагачи и безбројни подражаваоци, остаје морална одговорност, тако тешка, да се чини као да је неће искупити ни дуга вјечност испаштања“. Према свему што знамо, етика храбрости је одувијек била супротстављена етици издаје. Они који су издавали увијек су то чинили због својих ситних, шићарџијских интереса, иако су их представљали достојнима историјских „побједа“. И без обзира какви интереси били у питању, издаја се, парадоксално, према архетипској матрици увијек догађа управо за шаку сребрњака и увијек је – јефтина. Издаја никада није била и никада неће бити природно блиска истини, љубави, патриотизму, оданости, достојности и одважности. Јер, управо на супротном спектру „вриједности“ трају и опстојавају вјечне игре њених недостојних демијурга. У црногорској култури и њеном етичком кодексу бити издајник одувијек је било срамно. А они који се и поред онога што су могли научити из историје књижевности и етике ипак приклоне утилитарним техникама продаје и конверзије, извјесно ће, уз карактеристични унутрашњи немир који имају издајници и антихероји, знати да ће бити запамћени онако како то заправо никада нису хтјели. А све због шаке сребрњака... 

НА СВИЈЕТЛИМ КРИЛИМА

ГОРСКА ЗЕМЉО ЦРНОГОРСКА ИВОНА ЧОВИЋ-ЈАЋИМОВИЋ

С

вијет је овај тиран тиранину а камоли души благородној - почињем ову тему Његошем иако је клише позивати се на његову мисао у данашње вријеме, јер га интерпретирају и читају искључиво из политичких ракурса и личних политичких игранки.

Прићи ћу овој теми из угла љубави, јер из исте те љубави ја сам рођена и све душе које имају ширине, образовања и срца да прихвате различитости и љепоте овог свијета, све до границе док не угрожавамо једни друге, сопствена увјерења и емоције. Борићу се за љубав у времену када нам са свих страна сијањем мржње кидају крила за

БОРИЋУ СЕ ЉУБАВЉУ У ВРЕМЕНУ МРЖЊЕ КАДА НАМ УЗИМАЈУ НАША ПРАВА, КАДА НАМ УЗИМАЈУ СЛОБОДУ, ИСТОРИЈУ И ДУХ. БОРИЋУ СЕ ЉУБАВЉУ ПРОТИВ СВИРЕПО ПОСИЈАНЕ МРЖЊЕ У НАРОДУ, КОЈА НАМ УГАСИ МЛАДОСТ, АЛИ ШТА БИ БИО ЖИВОТНИ ВИЈЕК АКО ИЗ ДВА ПУТА НЕ ПРОЖИВИМО ДЕВЕДЕСЕТЕ, ТУЖНЕ И НЕСРЕЋНЕ!

сопствени лет и креативност! У времену у ком младост оболијева како тјелесно, тако и ментално, у најканцерогенијем времену мржње које сије зло у непомирљивој нацији најљепше земље на свијету, планинске и морске, земље наше црногорске. Борићу се љубављу у времену мржње када нам узимају наша права, када нам узимају слободу, историју и дух. Борићу се љубављу против свирепо посијане мржње у народу, која нам угаси младост, али шта би био животни вијек ако из два пута не проживимо деведесете, тужне и несрећне!

Са једнаком љубављу борићу се за своју браћу и пријатеље других вјера и националности, док год он не угрожава моја права и слободе наше горске земље црногорске! „Зато ми се ништа немојте чудити, што ме црне растезају мисли, што ми прса кипе са ужасом“. Како остати здрав у времену у ком се са страхом изјашњаваш ко си и шта си! Како сачувати дјецу од већ посијане мржње на дјечијем игралишту! Направљеним подјелама у основним школама, у главицама дјеце гдје се пуно-

љетство не назире! Зар смо толико уклети као нација да од сопствене мржње једни према другима потиремо људску снагу и квалитет, газећи све што није њихово или наше, а надасве партијско! Како побјећи од примитивизма који махом разара наше друштво… браћа, кумови, пријатељи и опет све у круг по партији. И тако унедоглед свих ових година од кад се освијестисмо, порастосмо и васпитасмо се у ужасном систему који постаје све гори и мрачнији из дана у дан. „Ал је ђаво, али су мађије, ал је нешто теже од обоје!“

Љубав према својој земљи се учи и насљеђује из своје породице, а не са улице или из партије. Не знам која то стаза може да буде љепша и вољенија од оне којом проходасмо, уздигосмо се, падосмо у љубави на испиту и опет се састависмо и кренусмо напријед!

„Истргни се искро божанствена, из наручја мрачне владалице, подигни се на свијетла крила, распали се пламом бесмртности“. И док нас достојно и дубоко вјерујући пун туге посматра наш господар са Ловћена, Ловћенска вила држи мач у десној руци, којим позива на борбу за Црну Гору. Истовремено са Ловћена грме господареви стихови – ,,Виле ће се грабит кроз вјекове!“ 

5

4. септембар 2021.

Б

оже, одакле да почнем? Да ли од Кривокапића који прво нимало не крије свој афинитет према четништву, да не кажемо љубав, и који врло озбиљно мисли да ће постепено, захваљујући „успјесима“ своје владе, окренути укупни црногорски државни брод према интересима Србије и „српског света“? Како наш предс́едник владе пажљиво заобилази склиске појмове националног, па и државног идентитета повјерене му отаџбине? Што мислите да ли би с́утра пристао на учлањење Црне Горе у Европску унију, али под условом да тамо уђу превасходно црногорски суверенисти, наравно рачунајући и на Црној Гори доказано склоне мањине, који му, наравно, нијесу по вољи, са релативно мањим процентом црногорских Срба, башка мањим процентом вјерника Српске православне цркве? Жели ли он да тамо угура Црногорце или се Црногораца тим чином дефинитивно ослободи? Оставимо Кривокапића који ће ускоро основати странку имена које тако пристаје Црногорцима као пилету сисе. Може мислити што хоће, може чак и врло озбиљно пледирати за чланство Црне Горе у ЕУ, али тамо никад неће доспјети са камарилом која, како би рекао онај малишан из Кустуричиног филма Отац на службеном путу, више воли „руско говно него америчку торту“. Он за собом води стокупљевину од љубитеља бивших информбироваца, затим заљубљеника у Ранковића и УДБ-у, али прије свега и изнад свега фолклорну гомилу гуслара, чврсто увјерених да је Србија постојала најмање осам вјекова као врховна

САГА О БИРАНОМ ДРУШТВУ

ОДАКЛЕ ДА ПОЧНЕМ? ИМА ЛИ У ДАНАШЊОЈ ВЛАСТИ ИШТА ТОЛИКО НЕСПОРНО, А ДА СЕ НЕ МОРА ОДМАХ ОКАРАКТЕРИСАТИ КАО ИЗДАЈА par excellence, НАРАВНО У ОДНОСУ НА ИНТЕРЕС ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА И, НАРАВНО, ГРАЂАНСКЕ ЦРНЕ ГОРЕ У ЦЈЕЛИНИ?

господарица империје која се погрешно звала Османско царство или просто Турска. Додуше, господин Кривокапић поуздано зна да ће се Европска унија, сјутра код хипотетичног пријема Црне Горе у њено чланство, посебно обрадовати доказано прогресивној Српској православној цркви, њеним Мацама и Шиљковима, њеним моралним вертикалама Караџићем и Младићем, њеним Амфилохијима и Јоаникијима? Још више ће баш ЕУ бити задовољна већ потписаним темељним уговором између Српске православне цркве и такође истог – Црногорско-приморске митрополије, јер једино се тобоже нешто у самој СПЦ усаглашава, преврће и изврће, а да се нико од цивилних власти Црне Горе ништа не пита. Биће то поуздан материјал за велеиздају Здравка Кривокапића, био на власти или мимо ње. Велеиздаја не застаријева.

чврстим инструкцијама Светосавске православне цркве? У том случају није довољна само смјена свих директора и свих помоћника директора у домаћим школама, него и измјена имена домаћих школских институција? Није више ријеч о издаји, него хипер издаји кад наводна Црногорско-приморска митрополија тврди да је црква на Ивановим коритима њено власништво? Није то само резултат коригованог Закона о слободи вјероисповијести, у изведби садашње парламентарне већине, него много старијег несојлука ДПС-а, који је готово гурао

службенике општинских и републичког катастра да буквално од Црне Горе отимају цркве и манастире и приписују их у власништво окупаторске институције?! Није далеко вријеме кад ће се, управо због тога, говорити: земља им кости истурала. Наравно, уколико Црна Гора успије да, поред осталих непријатеља, преживи и депеесовску неписменост. Има ли бољег и истинитијег примјера издаје од чињенице да је Вучићева БИА већ преузела команду над Црном Гором, и уз пуну сагласност домаће

квислиншке владе, прихватила отворено руковођење операцијом спречавања отпора устоличењу туђег митрополита, такође туђе цркве на Цетињу?! Да ли се, забога, користе исти планови већ примијењени 1918. године, бар кад је ријеч о запосиједању путева и забрани доласка суверенистичких присталица из других црногорских градова приликом тог компромитантног устоличења на Цетињу? Путеви су данас несумњиво бољи него 1918. године, али се на Цетиње може доспјети из буквално истих праваца? Коначно, више је него издаја увјерење вјечитих чекалица да још не треба таласати. Причекајмо: можда ће ова влада донијети нешто добро. Хоће ли и кад, није важно?  Corax / prch.me

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Но, кад је баш о издаји ријеч, што онда рећи за министра вањских послова Радуловића, који још није стигао да до краја уништи црногорску дипломатију, или тачније, што каже Мићо Влаховић, не снизи значење епитета независни, који се за сада још увијек односи на Црну Гору као државу? Што рећи за четвороручну министрицу Братић, за коју човјек није ни једног тренутка сигуран жели ли да се ђеца у Црној Гори школују по неким цивилним програмима, или по

КРПЕ И ТУЂА НЕЧИСТ

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

Н

КОНВЕРТИТИ НАШИХ ДАНА инспектор М... Је л’ то стан породице В.?

- Јесте... а због чега зовете? – збуњено и престрашено одговара женски глас.

- Можда сте јутрос примијетили, били смо код ваших комшија због...

- Ааа, како не, похапсисте та г.... усташка, пи, шпијуне Коминтерне и Ватикана, и још да вам речем...

- са олакшањем, а и великом узбуђеношћу одговара женски глас.

- Полако госпођо, да вам...

- Сине, да ти кажем... ништа не брини, чим примијетим да су се и примакли стану, зовем одма’... рећи ћу и фамилији да прате. То не треба хапсит, но стријељат одмах по кратком поступку, ка’ што се некад радило... jdp.rs

обеловац Харолд Пинтер, у драмском дјелу „Издаја“, бавећи се наизглед баналном причом о љубавном троуглу (прељуби) - креира маестралну метафору на дубљем значењском нивоу, презентирајући нам читав спектар узнемирујућих нијанси издаје. Ствара особени трагикомични саспенс, кроз неку врсту анксиозности и немира, антиципира зло издаје у човјеку, не као апстракцију, већ као нешто стварно и свакодневно. Звучи познато, зар не!?

-Не знам што је толики проблем? Што си пријенуо тако? То је глупост, мала издаја, назови како ‚оћеш ето... Сигуран сам да не постоје мале и велике издаје, суштински, у сваком односу према било коме и било чему, требало би да стоји искреност и коректност (љубав) које су у директном опозиту са издајом.

- Добро вече, овђе полицијски

ИЗДАЈА

Харолд Пинтер / Горан Шушљик (ЈДП, 2013.)

Разговор је вођен 90-их година, особе које су требале бити ухапшене (политички разлози) склониле су се пред репресијом која је тих година и дана била свакодневица – преметачине станова, привођење... Један од њих се лажно представио као инспектор и контактирао комшије. Издаја из увјерења (заблуде), страха, лукративна... И, ето нас на терену конвертитства, а то је у Црној Гори баш широка двосмјерна улица, са позитивним, а и оним другим примјерима. Нећу ништа ново открити у сљедећим редовима, али ипак је битно напоменути. У хроници (коријену) историјских подјела је различита перцепција ломних тачака, година (скорија прошлост): 1918. година - насилна анексија, детронизација династије Петровић – Његош, нестанак црногорске државе и аутокефалне цркве.

1941. година - устанак против фашизма и диктатуре.

1989. година - антиратни покрет и отпор великосрпском хегемонизму. Заједничко за све наведене године је подјела на оне који не пристају на вазалство и подређени положај, и оне друге. Управо ових дана, свједоци смо четвртог таласа скривених и нескривених поступака, ђе се баха-

то и осионо врши дистанцирање од свега црногорског. На дјелу је поновни покушај потирања и ревидирања прошлости, традиције... извођачи радова су познати. Своје дјеловање правдају идеолошким увјерењима, па и послом, а усмјерени су често и против уставних вриједности државе. Све ово и није неко изненађење, за било кога ко иоле прати друштвена кретања и токове. Политика се претворила у компромитовани наратив (не од јуче), модел супротног понашања од начела и принципа.

- Како и којим именом или појмом, назвати људе који раде против интереса своје државе?

- Како и којим именом или појмом, назвати предају културно-историјске баштине другој држави?

- Како и којим именом или појмом, назвати полагање вијенаца на гроб краља Николе, од стране оних који славе Подгоричку скупштину и све њене одлуке, укључујући и детронизацију династије Петровић?

- Како и којим именом или појмом, назвати забрану уласка у Цетињски манастир принцу Николи Петровићу?

- Како и којим именом или појмом, назвати посјету принца Филипа Карађорђевића Цетињском манастиру, и обиласку гроба краља Николе?

Како и којим именом... ???? Него, да заокружим причу са почетка текста. Два дана накона завршетка референдума 2006. године, госпођа је срела једног од комшија: - Добри мој, нека нам је сретна!!! Е, јесам се престравила прексиноћ да ова четничка г... не побиједе. Окачила сам заставу на балкон...

- Комшинице... прекиде је у пола реченице, - Хтио сам да те подсјетим на нешто... Наставак нећу дописати, истовремено је смијешан и жалостан. Умјесто закључка цитираћу ријечи војводе Марка Миљанова Поповића, а везане су за покушај црногорских студената да га ангажују у кампањи против Црне Горе: „Било би паметно да умучиш, дијете. Ја нијесам крпа да перем туђу нечист. Тебе неко утуљује у главу зле мисли против Црне Горе која те одњивила и послала да се, ками, нечему доброме научиш, па би ваљало да се држиш према њој ка’ према својој мајци. А и јест’ ти она мајка. Домовина је исто ка’ мајка... Домовина је вјечна, и њу у срце морамо да носимо ако смо људи, и ако смо прави њени синови. Домовина може бити или усред срца или у потплаће обуће. Из срца се она не избачује лако, а ко је носи на потплаће, она се лиже са свакијем кораком и ишчили ка’ паучина. И кад се тако изгуби, ондар чоек постане крдо. Чувај се тога, дијете, ка’ живога огња. Чоек без домовине, или, што је исто, са осрамоћеном домовином, више и није чоек.“ Ћутање у овим временима је издаја, нека се сами препознају!!! 

6

4. септембар 2021.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ИЗДАЛИ СМО АВГАНИСТАНКЕ Д

рамски текстови, романи, књиге, легенде, анегдоте, усмена предања, трачеви... инспирисани су издајом. И недјељу дана раније, писала бих о краљу Николи и ко га је све издао, или бих можда филозофирала попут Хамлета да је издаја појам у политици различит од визуре и ракурса, да л’ је горњи или доњи угао, и ко је горе, а ко доље... величина издаје зависи од тренутка. Људи смо ако свака издаја боли. Ова се није десила у Европи, иако ће та стара, матора матрона, димензијом мала, али и просвјетитељским и експлоаторским моћима велика да трпи посљедице, јер је најближа, а другачија. У 21. вијеку издана је СЛОБОДА супруга, мајки, кћерки, да не употријебим тај „срамотан термин“ - жена, да не кажем ни - људских бића. Издане су због илузије која им је дата у претходних 20 и нешто година да треба да пишу и читају. И спознају. Издано им је право на живот, иако неке од њих, права на слободу избора нису ни свјесне. Сви смо издали Авганистанке. А Авганистанци, јер су физички спремнији, јачи, бржи у ногама не у глави, издаће жене, тако што ће дјецу оставити мајкама и утрчати у неки авион, или ће постати талибани. А њихов Бог, нема везе што није исти као наш, омогућава им да претрче. Жене ће бурка да саплете, и ноге им уплете, и издане остаће тамо. Десило се лудило. Веће од издаје. Нећу говорити о геостратегији,

archive.defence.gov izvor wessexscene.co.uk

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

А АВГАНИСТАНЦИ, ЈЕР СУ ФИЗИЧКИ СПРЕМНИЈИ, ЈАЧИ, БРЖИ У НОГАМА НЕ У ГЛАВИ, ИЗДАЋЕ ЖЕНЕ, ТАКО ШТО ЋЕ ДЈЕЦУ ОСТАВИТИ МАЈКАМА И УТРЧАТИ У НЕКИ АВИОН ИЛИ ЋЕ ПОСТАТИ ТАЛИБАНИ. А ЊИХОВ БОГ, НЕМА ВЕЗЕ ШТО НИЈЕ ИСТИ КАО НАШ, ОМОГУЋАВА ИМ ДА ПРЕТРЧЕ. ЖЕНЕ ЋЕ БУРКА ДА САПЛЕТЕ, И НОГЕ ИМ УПЛЕТЕ, И ИЗДАНЕ ОСТАЋЕ ТАМО

и великим политикама, нити о праву на културне разлике, нити о поштовању различитости... Ни о томе да ли је некој мајци из средње Америке у САД било најважније да јој је син дома, или супрузи да јој је муж код куће... Било чије тумачење Бога, увијек је мушко. Покушавам и даље да схватим зашто је великим силама, а није само једна, тај комад земље тако важан, и не разумијем. Али и када не разумијем, тренутно сам због географије ипак да-

леко од бича на улици. Ипак је добро да сам у тој превејаној Европи. Али... У нама ближем свијету, по навикама и начину, написана је СЛУШКИЊИНА ПРИЧА. У њој је описан усуд да плодност и могућност да дате живот ускраћује оној која даје живот право на живот. Тако да је географија релативна. Свијет све више постаје свијет који није за жене. Укида им се право да буду људи. Издајемо им право знања и спознаје.

Кад смо већ код школе, статистички, дјевојчице су бољи ђаци од дјечака, али залуду. Свуда на свијету. Али у животу баш ми као мајке и даље дјечацима дајемо простор који им није дао никакав Бог. По неким неписаним правилима, законима, митовима, свуда на свијету утемељено – он је Син. И талибани су синови. И тако све релативизујемо. И чекамо да прође. И све Црногорце је родила мајка и учила их да „издају своје жене, сестре, кћерке још по-

ТУЂИ МИТОВИ И ДОМАЋА РЕАЛНОСТ

Б

аш ових дана читам како нас је погодио временски феномен, пригодно назван, усљед оволике врелине, Луцифер. Што ме подсјети на једну издају, која се догодила још и прије времена и прије овога свијета. Наиме, највећи и први од свих анђела, заслијепљен својом величином, издао је завјет дат Творцу и против њега побунио трећину Неба. Много касније, то је натјерало библијског пророка Исаију да завапи чувене стихове: „Како паде звијездо јутарња? Како се обори на земљу који си газио народе?“ (Иса. 14:12) Јер тим чином, ако су стара предања тачна, са собом је повукао и Адама и цијели људски род, да стоје на ивици од пакла и вјечито жуде за рајем. Гледајући све ово, чини се да нам је као врсти, издаја предестинирана и нераскидиви дио наше стварности. Мада је издаја, по себи најгори вид људског понашања, јер представља чин дјеловања против заједнице којој човјек припада, а зарад неке друге, која обично врши неки вид агресије. Коначно, и да завршим са библијским примјерима, и онај који је дошао да нас спаси од нас самих и искупи нам гријехе, бива издан од стране свог ученика, Јуде Искариотског, за фамозну суму од тридесет сребрњака. Током ових пет миленијума од како људи имају моћ да биљеже оно што им се догодило, остали су упамћени многи примје-

НА ПИЈЕДЕСТАЛУ ПОНЕШЕНИ ТУЂИМ ИДЕЈАМА, ПРИЈЕ САМО СТО ГОДИНА, УДАВИЛИ СМО СВОЈУ СЛОБОДУ У ТУЂУ КОРИСТ И ЗАУВИЈЕК СЕ ОБИЉЕЖИЛИ ЗНАКОМ БРАТСКЕ ЗАКРВЉЕНОСТИ. ОНДА СУ НАМ ТИ ИСТИ, ЗА КОЈЕ СУ ИЗДАЈНИЦИ И РАДИЛИ, ЗАБРАНИЛИ ДА СЕ СЈЕЋАМО СВОЈИХ ХЕРОЈСКИХ ЖРТАВА, КОЈЕ СУ ПАЛЕ ЗА ОЧУВАЊЕ НАШЕ СЛОБОДЕ. А НАКОН СВЕГА ДОБИЛИ СМО ВЕЛИЧАЊЕ ИЗДАЈНИКА И ОКУПАЦИЈЕ И ИДЕНТИФИКАЦИЈУ СА ЊИМА

ри издаје, за наук свим будућим покољењима, како се мало треба уздати у људе. Јер људи су једнако памтили издајнике, као и своје хероје. Од издаје су имали користи и од ње страховали и силници и кукавице, насилници и угњетени, због издаје су падала царства и ломиле се нације. Као једна од највећих у историји, остала је уписана издаја Ефијалта, који је показао Ксерксовој војсци обилазну стазу око кланца Термопила и тиме осујетио одбрану Леонидиних 300 Спартанаца. Свакако, и Јулије Цезар се осјетио изданим, када је видио да је међу његовим убицама и сам Брут. Заиста нема народа на овој планети да не памти у својој прошлости неки чин издаје. Као што ће име Видкуна Квислинга остати упамћено за сва времена, као синоним за издају своје земље. Неки су, попут маршала Петена у Француској, прошли пут од хероја, у Првом свјетском рату, до издајника и предсједника марионетске творевине у Другом. Какав год био и под каквим год се околностима десио чин издаје остаје сраман. Чини ми се најго-

СЛАВИЦА МИЛЕТИЋ / pescanik.net

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ре је када издаш самог себе. Кад покушаваш да будеш оно што нијеси, а одбацујеш оно што заиста јеси. На жалост, на овим нашим просторима издаје никад није фалило. Још је прије миленијум и нешто више година хрватски краљ Дмитар Звонимир проклео издајнике и своје убице. На превару и уз издају заклетве и дате ријечи, у Преспу је македонски владар Јован Владислав намамио дукљанског кнеза Св. Владимира и одузео му живот. Бројна покољења на овим про-

сторима била су обиљежена и под снажним притиском издаје Вука Бранковића, на Косову, иако је историјска наука доказала, још од Илариона Руварца, да се тако нешто није десило. Ипак, мит је упорно истрајавао. На крају, историјска наука је попустила, остављајући да митологија слободно барјачи међу слуђеним народом. Тако смо и дошли до овога ђе смо сад. Јурећи за митовима и бајкама лоших приповједача, једино што смо успјели је да се удаљимо од истине. Да

најмање“ јер „отац – је колац“. Тако је прописано - они који не знају, кажу законима Божјим. А као што видимо има више Богова, и различитих тумачења који је већи. Да не кажем - чији је већи. А сада је највећи тамо негдје „далеко“ у Авганистану, талибански... А неких 20 година раније чинило се да није. И тако у круг. А страдају жене. Мајке, сестре, кћерке... А оне и у назови „цивилизацији“ нашој, када крену ратови, постану раднице, ударнице, да би се привид нормалности одржао. Граде и изграђују, постану и ратнице које се уредно замијене када ратови престану мириснијим и женственијим. Али чим прође „гужва“ квалификују се на „мајке“ и „немајке“... чиме се издаје мозак, научна достигнућа, и прича о Еви као првој жени која је тупавог Адама извела из раја. Јер је Адаму било лакше да не зна ништа и да буде послушан. Послушно издајемо мозак, логику, ум... живот. Мање или више радикално. Вјековима. Насилно или мање насилно, али суштинска разлика је небитна. Све оно што нас чини људима, издаје се. А бити особа, одрасла зрела особа нема пол. Слободу треба да поштују сви, али неки су увијек мање слободни. У Авганистану жене, и свуда жене, али остале издаје слободе квалификују се на националној основи. А талибани са митраљезом и на рингишпилу, дођу када се рашчишћава „хаос“ у којем за 20 година и нешто више они који су морали да их спријече да се појаве - нису урадили ништа. И свака сличност са нашим малим простором је намјерна. 

више не препознајемо ни саме себе и да се правимо да смо нешто или неко други. Да поричемо сопствену прошлост, а да се китимо туђим измишљеним биткама и оплакујемо илузорне поразе. Ту смо почели да се уклапамо у дефиницију издаје. Почели смо да радимо против самих себе. Понешени туђим идејама, прије само сто година, удавили смо своју слободу у туђу корист и заувијек се обиљежили знаком братске закрвљености. Онда су нам ти исти, за које су издајници и радили, забранили да се сјећамо својих херојских жртава, које су пале за очување наше слободе. А након свега добили смо величање издајника и окупације и идентификацију са њима. Издају смо некако уздигли на пиједестал и славимо је, јер су туђи митови преовладали нашу реалну прошлост. Заборављамо ко смо а покушавамо да будемо оно што нијесмо. И као да нам није доста свега понижења, још са зебњом очекујемо тај фамозни 5. септембар, кад треба да до краја савијемо шију. Или, као што нам премијер поручи, да тај дан буде народно весеље, како бисмо се у потпуности помирили са тиме да смо издани и продани. И све то уз домаћу шљивовицу и вола печеног. (Куд ћеш боље!) А онда нам се чуде, што не пристајемо. Што не прихватамо да издамо сами себе и пљунемо на оно што нам је вјековима било најсветије. Што смо прозрели лаж и што не дозвољавамо да са нама и даље манипулишу различити скаредни типови и вајни стручњаци. И што нам је данас на уснама само један стих: „Ко издао, браћо, те јунаке...“

7

4. септембар 2021.

archive.org

ИЗДАЈА КРОЗ ВРИЈЕМЕ

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ

Д

а ли се о феномену издаје Црне Горе може рећи нешто ново у односу на већ констатовано и написано? Да ли се позивати на пјесничке форме које издајнике домовине смјештају у девети круг пакла или филозофирати о појму издаје, од личне до системске? Има ли сврхе понављати миленијумске коријене нечасних поступака према родној груди, од првине на брду Облик, када је мјесни жупан предао дукљанског кнеза Владимира цару Самуилу, преко оних стихова Петра I о „трговцима лакомим на благу“ спремних да за новце издају Црногорце, до оних који су узимали туђе оружје и калаузили непријатељу када је војштио на Црну Гору? Иако аналогије често нијесу добре за тумачење неких појава и токова, ипак се нека невесела поређења времена окупације Црне Горе крајем Првог свјетског рата са садашњим тренутком Црне Горе просто намећу. Намећу се као поткрепа ставовима о Црногорцима као незнавеним понављачима историје. Можда би требало истаћи да би, с обзиром на то у каквој изврнутој реалности сада битишемо, вријеђело написати нову историју Црне Горе кроз призму издаје. То стога што некада издајници нијесу били у прилици да своје издајство издигну на ниво врлине, као што се то данас чини од номенклатуре која је донијела „освјежење“ нашој ојађеној земљи. Вриједи подćетити да дубоки презир према издајницима и шпијунима носе чак и они који користе њихове услуге. Послужићемо се цитатом из књижевног дјела, који нужно не мора да одговара реалним догађајима, али писци успијевају да својом креацијом дочарају стварност, прецизно дефинишући појаве и закључке. У веома занимљивом роману Крв и заклетва, списатељице Гордане Симоновић, наилазимо на став стварног/књижевног лика, аустријског генерала Вагнера, који је дошао да смири Кривошијски устанак (1869. године). Након што је с презрењем завршио разговор са доушником, аутор каже за Вагнера: „Генерал Вагнер је примио извјештаје вишим командама и није се могао престати ишчуђавати спремности и болесној потреби великог броја људи на овим просторима да окупаторима и људима које једва познају, оговарају и пријављују познанике, пријатеље и рођаке из политичке заслијепљености, непосредног интереса или злобе; посебно, што су сами долазили. Али примијетио је да им је то у крви, такви су били њихови очеви и блиски рођаци, који су тако преживљавали и пели се степеницама успјеха од режима до режима. На врху нема невиних и поштених. Прећутни услов успјеха је бескрупулозност. Хоће ли њиховим потказивањем страдати неко невин кога ће послати на робију, одузети му сва права и имовину, лишити живота – њему је било свеједно. Гадио их се. На крају крајева, нека себи очи међусобно поваде, све док он има користи од тога.“ Слична ситуација је била уочи и током Првог свјетског рата. Заједно са снагама које су насрнуле на Црну Гору са жељом да је униште, на своју родну груду насрнули су „омладинци“, који „долазаху са срцем пуним мржње, са џеповима често набивеним србијанским новцем и пуних руку бомби из краљевског србијанског арсенала, а намијењених тиранима на Цетињу“. Црна Гора је окупирана,

ОКУПАЦИЈА У ВИШЕ СЛИКА Окупација Цетиња 1916. године

иако се тај термин дуго избјегавао. Тада су га користили савременици у својим извјештајима, који су дуго скривани.

НА ВИДЈЕЛО У рапорту Британске мисије који је поднешен лорду Керзону, тадашњем министру спољних послова Велике Британије, 9. јуна 1920, између осталог се наводи: „Узимајући у обзир насилну окупацију Црне Горе од стране Србије (једна акција, која до данас још није службено призната од Великих Сила), потпуно је немогуће у тој земљи ма за какву британску мисију да улази у ма какве политичке ствари и да признаје једну ситуацију какву још британска влада није акцептирала. Као што је врло добро познато, разне американске помоћне мисије, које су ово учиниле, за цијело вријеме боравка у Црној Гори нијесу имале слободне руке у раздјељивању помоћи а њихова је помоћ била употребљавана само у сврху србијанске пропаганде, да никад није ниједна пара била дана оном дијелу становништва који није хтио признати насилну анексију Црне Горе.“ Оно што изазива зебњу јесу неке подударности у поступањима ондашњих и садашњих домаћих најамника на унижењу и уништењу свега црногорског – „Понижавање Црне Горе не би успјело без активне помоћи групе црногорских одрода“: „Нови завојевачи земље унесоше у Црну Гору прави режим терора, а да би лакше радили унутра, и без икаквих свједока, они потпуно блокираше земљу споља… Међу тим истим елементима регрутоваху се најактивнији фактори аустроугарске шпијунаже, који данас играју улогу највећих патриота. Међу тијем и таквим елементима је данашњи узурпаторски режим покупио своје најватреније присталице, и, благодарећи сваковрсном подмићивању, успио је да створи тобож националну гарду… У својој разорној обијести да уни-

...ЗАЈЕДНО СА СНАГАМА КОЈЕ СУ НАСРНУЛЕ НА ЦРНУ ГОРУ СА ЖЕЉОМ ДА ЈЕ УНИШТЕ, НА СВОЈУ РОДНУ ГРУДУ НАСРНУЛИ СУ „ОМЛАДИНЦИ“, КОЈИ „ДОЛАЗАХУ СА СРЦЕМ ПУНИМ МРЖЊЕ, СА ЏЕПОВИМА ЧЕСТО НАБИВЕНИМ СРБИЈАНСКИМ НОВЦЕМ И ПУНИХ РУКУ БОМБИ ИЗ КРАЉЕВСКОГ СРБИЈАНСКОГ АРСЕНАЛА, А НАМИЈЕЊЕНИХ ТИРАНИМА НА ЦЕТИЊУ “

ште све што је црногорско, ове плаћеничке банде заборавише се тако далеко, да батинаше сва она лица код којих нађоше црногорски војнички барјак или који год други знак и обиљежје које подсјећа на црногорску државу, у том циљу је уништен и једини споменик војнички на тргу у Подгорици подигнут у част погинулих Црногораца за ослобођење тих крајева. Као што се види, иде се за тим, да се уништи и историја овог мученичког народа.“ Уз све ово, као упозорење и опомена, стоји и став изречен у Радничким Новинама од 29. маја 1920, о стању и посљедицама таквога чињења: „Да је и ово још један нов удар каменом у главу народу, ја не сумњам. Може влада сазвати своје људе из Црне Горе, може плаћати посланике, може још за које вријеме успијевати да завађа поједине крајеве у Црној Гори и између њих развија ратне операције, може кочити цјелокупни привредни живот, може, на крају свих ових тешкоћа, тражити од народа да је он страначки помаже: све ће то бити у залуд. Гријеси ће бити кажњени, главе ће се плаћати главама, јер тако бива у Црној Гори. Ишчекивати је да народ увиди у последњем часу шта треба радити.“ Како се још види из докумената сабраних у књизи Неколико страница из крвавог албума Карађорђевића (о злочинима над мирним народом, државним симболима и Црногорској православној цркви раније смо писали), на ово-

ме се није стало: „По наређењу Србијанаца, порушени су историјски споменици и поцијепане историјске слике. Промијенили су имена појединим мјестима. На поштама су обавезно увели марку са ликом краља и регента Србије, док међутијем у ранијим аустријским провинцијама, које је Србија легално добила, још је и данас у промету угарска државна марка.“

ПОД БАЈОНЕТИМА Као шлаг на отровну торту издаје стоји поступак Андрије Радовића, који је са позиције предćедника владе Црне Горе (у избјеглиштву), издао сопствену земљу и свога краља: „У јануару 1917. за своју политику званична власт Србије, коју тада репрезентује Никола Пашић, придобија и Андрију Радовића, тадашњег предćедника црногорске владе у избјеглиштву. Преко њега успијева да Владу одвоји од краља Николе и супротстави је њему. По директивним инструкцијама које је Пашић упутио српском посланику у Паризу Веснићу, Андрија Радовић формира Црногорски одбор за народно уједињење, са ćедиштем у Паризу. У упутству за организовање тог одбора, у којем образлаже потребу његовог формирања, Никола Пашић, диригент свих акција за сједињење Црне Горе Србији, то јест, за њено додавање као прикључка Србији, његове задатке формулише у 15 тачака.“ Поновићемо још пар ствари које у потпуности освјетљавају дјеловање овог тзв. Одбора за народно уједињење. „У тексту нацрта свог

прогласа о уједињењу, Одбор циљ формулише - уједињење Црне Горе са Србијом и Југославијом. Блиско југословенској идеји, дакле. Депешом од 24. фебруара 1917. упућеном посланику Веснићу, Пашић интервенише: У декларацији - прогласу - црногорског одбора не треба да уђе ријеч нити Југославија, нити Југословени, нити ма каква погодбена формула или реченица. Одбор ради с нама на спајању Црне Горе са Србијом и на јединству српског народа без обзира на остале Југословене. Ова чињеница је веома битна за разумијевање и мотива, и суштине, и циља Подгоричке скупштине и Одлуке коју је донијела. Одбор првобитну формулацију замјењује са формулацијом: Уједињење Црне Горе са Србијом и осталим српским, хрватским и словеначким земљама у једну независну државу. У прогласу се Црногорци позивају да се окупе под тим геслом.“ Као што знамо „окупљени“ су под бајонетима, топовским салвама и геноцидним законима након Божићњег устанка. „Половином 1918. г. српска Влада је Црногорском одбору ставила на располагање 300.000 франака да их упути као помоћ сиротињи у Црној Гори. У Одбору је иницирано да при коришћењу те суме средстава треба више да гледамо са политичке тачке гледишта, тј. да је искористимо за наше политичке циљеве, тако што новац не би требало давати свој сиротињи, јер се то не би осјетило, већ га дати истакнутијим људима у племену, који су раније страдали од режима краља Николе, а који би могли везати племена за себе. Уз констатацију да је о томе питао српску Владу, Андрија Радовић, предсједник Одбора, упозорио је да ако до тога дође, треба све радити у највећој тајности и слати маскирано.“ Иако је радио маскирано за Андрију Радовића се претпоставља тачни износ за који се „трансферисао“ и продао – то је 500.000 франака! Колико ће времена требати да се утврде износи које су, за своје служење туђим интересима, добили поједини представници удруженог злочиначког подухвата који тренутно обнашају власт, виђећемо. Вјерујемо да ће ускоро бити процесуирани и „у име народа“ адекватно награђени за свој „допринос“ оваквом урнисању наше једине домовине. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

4. септембар 2021.

ПРИЧЕ ВЕЛИКИХ: РЕДИТЕЉ ИНГМАР БЕРГМАН И ГЛУМИЦА И РЕДИТЕЉКА ЛИВ УЛМАН

Svensk Filmindustri / dazeddigital.com

ПОМАЛО КАО ПАКАО, СКОРО РОМАНТИЧНО САЊА ДОМАЗЕТ

Р

ођен је у Упсали, у Шведској. Отац му је био пастор. Био је осетљив дечак. Када би се ноћу помокрио у кревет, отац га је затварао у орман. („Ујутру за доручком, причао ми је своје ноћне море. Знала сам да ћу у њима морати да играм“, рећи ће она касније). Она је рођена двадесет једну годину касније, у Токију. Млада медицинска сестра, стидљива Јапанка, пришла је њеној мајци и шапнула: ,,Бојим се да је девојчица. Да ли бисте Ви то саопштили свом супругу?“ Са једанаест година, он је металне војнике заменио за детињу играчку, дирљиво леп модел театра, латерну магику... Ту је нашао спас. Тако је поднео детињство, мајчину заљубљеност у младог пастора, њене дрхтаве руке док ујутру поставља доручак, тихи плач оца који је моли да не одлази (најокрутнији, најодвратнији моле). Говоримо о Ингмару Бергману, уз Тарковског, највећег филмског редитеља двадесетог века и о Лив Улман, највећој норвешкој глумици. О њиховој љубави и кратком браку, из кога имају кћер Лин, много је писано, углавном плитко и површно. О њиховом педесетогодишњем пријатељству, веома мало. О томе је индијски редитељ Дирај снимио документарни филм ,,Лив и Ингмар“. Филм је снимљен после Бергманове смрти. Преминуо је на Фарским острвима, тамо где је све и почело.

ПОЉУПЦИ „Никада нећу заборавити то лето. Никада нисам била срећна као тог лета... Дошла сам на острво да снимамо филм Персона... Ингмар је долазио ујутру на снимање. Имала сам двадесет пет година. Он је био од мене старији двадесет и једну годину, био је ожењен. Видела бих га ујутру и одмах почињала да плачем... Онда сам схватила да сам заљубљена.“ Она има ону сјајну, снажну лепоту која лежи отворена пред њим, кадифена шкољка севера. Преко ноћи, обоје имају кошмаре. Снимања теку беспрекорно. Онда, она лови његов тамни поглед док чита књигу између кадрова. У потпуној је магији апсолутне потчињености његовом застрашујућем дару. „Првих шест месеци љубави је чиста пројекција“, писао је Јунг. Ово су ти први месеци. Лив их описује као чисту срећу, пламтеће силе светлости воде, ветра, сунчевих кругова на ускомешаном лишћу. Пољупце краду и од људи и од богова у мекој маховини кадифене папраси, влажне и склиске. „Он ме је препознао. Волели смо се без речи.“ Када на кратко оде до Норвешке, стижу писма... ,,Мила моја Лив, ти си свуда... Молим се да си са мном. Немам више коже на телу... Ово је помало пакао, скоро романтично“, пише јој Бергман. Она се не враћа, преплашена. Ноћу, зури у плафон

и пита се да ли је она глумица у великом филму који режира љубав, а чији сценарио јој није познат. Има тахикардију срца, али и антиципацију душе. Душа зна. Ноћу сања звона, у која анђели остављају своје заветне хаљине. Он долази по њу. ,,Отишла сам као што се скаче у бунар.“

КРИЦИ У браку су. Пламти лето. Срећни као деца играју се на острву. Закопавају новац. Увече зову духове са картама, на северњачки начин. Духови им непрекидно поручују: ,,Чувај се, Лив“, ,,пази се, Ингмаре...“ Лив верује. Остале јој глумице шапућу да целу игру Ингмар намешта... Не престаје да режира. „Наша се љубав родила из усамљености“, каже Лив. „Његово тело није било тек еротски занос, било је много више од тога... Заштита...“ Због чега је љубав толико неопозиво неопходна? Напокон нас неко воли више него што ми сами волимо себе... На почетку, чини јој се да је Бог тај који сања филм љубав у коме она игра са њим. А онда, схвата да је она глумица у сну Ингмара Бергмана. Али не више и у сопственом. „Лежала сам савијена у клупко. Знала сам шта следи.“ Њено тело „светлело је од његових пољубаца“... Али... његове депресије су се враћале. Дошао је и бес. Изливи гнева. У симбиотским везама издаја је већ то што смо одвојено биће од другог. Он је изолује од филмске екипе. Зида висок зид око његове куће (касније ће ту Лив једног пролећа довести Драгана Бабића). На снимању, Ингмар јој је давао редитељске индикације да приђе што ближе пожару. „Мислила сам да ће коса почети да ми гори“. Пуштао је да види филмску екипу само средом. Ујутру је ловила себе како покушава да на лицу оформи нешто као осмех. И она одлази. У авиону држи дете и пише очајничка писма пријатељу глумцу, који такође лети са њом. Писма су као ужарено угљевље бола. Њен пријатељ не жели да их ико види

и трпа их у уста и жваће. ,,Јео је хартију, јео је мој бол... Плакала сам, мислила сам да је све то много горе од смрти... Знала сам да је Ингмар болесно љубоморан, тежак, себичан човек. Да не могу да живим са њим више. Али сам схватала да га волим више него икада. И да се никада више нећу вратити.“ На аеродрому видела је неке људе с транспарентима. Мислила је да су демонстрације. Биле су то њене пријатељице. Носиле су транспаренте на којима је писало: ,,Живот се наставља, Лив! Добро нам дошла!“ Опет је плакала. Опет и опет. Бергман је поново дошао по њу. Овога пута се није вратила.

ИЗДАЈА Очекивала је да се врати по њу, али није отишао. Између ње и филмске камере, изабрао је ово друго. Између породице и самоћу – самоћу, тј. себе, свој рад. „Ја сам лош отац... Не знам датуме рођења своје деце... Али то ипак нема везе са љубављу...“ Лив Улман је покушавала, била је у вези и са Београђанином, новинарем Драганом Бабићем... Али проклето није ишло. Све се осипало, крунило, постајало струготина, чим се дубље загребе... Радила је са другим редитељима, сама постала редитељ, писала књиге, али свет је памти само по њему. Није јој опростио - дар, лепоту, ведриху, младост... Није успео, иако

је био генијална, да воли некога или однос са њом, више него себе. Дала му је све што једна жена Психа може да дарује - Ерос, Амор, верност, Хронос, дете... Издао ју је. После ње, поново се оженио женом која је била његова сенка: на крају, дошла је деменција... Кћер Лин, врсна списатељица, желела је да сними серију опроштајних разговора са њим... Али, није успевао ничег да се сети... Само је гледао у таласе и шапутао: ,,Чини ми се да видим... лептира или шкољку како лети... Има ли крилатих шкољки?“

ШАПУТАЊА „Звала сам га после растанка да му се жалим на њега самог, сатима сам говорила. Слушао ме је. Звала сам га свакога дана да му кажем да ми је бескрајно тешко. Да су љубав и смрт сестре близнакиње. Говорио је да све то зна. Слушао је мој бол. О свом је писао писма,“ говорила је Лив. „Можда можемо да наставимо заједно“, стизало је са Фарских острва, али нису могли. Близина пржи. Но, неким необичним чудом, страст између њих не развија се у мржњу, него у пријатељство. „Градила сам тај мост. Било је бескрајно тешко. Разговарао је са кћерком Лин телефоном, она је имала четири године. Питала га је да ли може да допузи до ње кроз телефонски кабал. Упињала сам се да се не расплачем пред дететом.“

КАДА НАКРАТКО ОДЕ ДО НОРВЕШКЕ, СТИЖУ ПИСМА... ,,МИЛА МОЈА ЛИВ, ТИ СИ СВУДА... МОЛИМ СЕ ДА СИ СА МНОМ. НЕМАМ ВИШЕ КОЖЕ НА ТИЈЕЛУ...“

Лив одлази у Холивуд, снима с другим редитељима, али њој се чини да сви филмови без Ингмара представљају филмску траку која гори и претвара се у пепео пред њеним очима. Ноћу мисли о томе како је прљав успех. Сећа се речи Хане Шигуле да Холивуд није место за жене које имају преко четрдесет година и чланску карту библиотеке. Она нема четрдесет, али је већ радила са највећим. (Мада је сам Бергман тврдио да је највећи од свих – Тарковски). Од Бергмана је научила толико тога. Између осталог и да између славе и уметности готово никада нема знака једнакости. Одлучује да се врати. Настављају сарадњу. Као пријатељи. Једне ноћи, она одлази на његова врата и куца да му каже да је све сада стварно готово. Њему се учинило да је бесна и искочио је од страха кроз прозор и побегао у шуму. Није смео да отвори. Обоје су наставили много да раде. Ипак, њу су стално питали новинари како је то радити са Бергманом. Жалила му се. Он је одговорио: ,,И ти се део филма. Мој омиљени Страдиваријус“. Током снимања, када се кадар заврши, а камере остају укључене још неколико минута, остао је снимак Бергмана како јој прилази и милује је по лицу и по коси, пажљиво, бесвесно, опрезно, нежно. После његове смрти, остала је кућа на Фарским острвима. Остала су врата на којима су, док је трајао брак, цртали дневник тих дана. Врата су препуна нацртаних срца која се кикоћу, грле, трче, плачу. Сунце је падало на ту белу, дрвену плочу и ти су знаци бледели сваке године. Сваког пролећа, Бергман их је подебљавао. Није дозволио да се било шта избрише. „После моје смрти, сунце ће ово избрисати заувек.“ Пошто је Бергман преминуо, током снимања овог документарног филма, Улманова је пронашла Бергмановог меду (о, ко је икада рекао лаж да постоје одрасли људи...). У мединој одећи било је скривео писмо Лив... У писму адресованом на најдражег Вингмара (тако га је звала), она каже да је са њим било дивно и тешко, да ју је он чинио живом и да је то највише што вам љубав може дати, да му је бескрајно захвална за сваки моменат, за разумевање, саучесништво, самилост. У пост скриптуму каже: ,,Ја те и даље волим, толико силно интензивно, толико много“. Док ово чита пред камерама, њено лице обасјано је месечарском, сненом светлошћу. Милује малог медведа, не крије сузе. Следећи кадар је вода. Све сузе овог света заједно, које је исплакало неко дете Бог. А онда тама. Прах и ништавило. 