Issuu

NE! RATU U UKRAJINI

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

Izrečena presuda bivšim čelnicima Telekoma, potvrđeno da su radili po procedurama i po zakonu D.MIJATOVIĆ

PRIJESTONICA OD 24. FEBRUARA PROTESTUJE PROTIV AGRESIJE RUSIJE: 100 dana rata – 100 dana podrške Ukrajini

S.VASILJEVIĆ

Cetinje je čuvalo obraz i Evropi STR. 12. i 13.

Ivanović i Obradović oslobođeni optužbi za zloupotrebu položaja Predsjednik države učestvovao na 17. bezbjednosnom forumu GLOBSEC u Bratislavi STR. 2.

Ako neki narod zna kako je boriti se protiv većeg i jačeg protivnika – to je crnogorski narod. Zato znamo koje su žrtve potrebne da bi se izvojevala sloboda protiv moćnijeg agresora i nemojte dozvoliti da vas te velike žrtve pokolebaju, nego istrajte u svojoj herojskoj borbi i porazite ruskog agresora – kazao je Stefan Todorović na skupu podrške STR. 9. Izvještaj Stejt departmenta o vjerskim slobodama tokom 2021. godine STR. 10.

Đukanović: „Otvoreni Balkan“ nije baziran na evropskim vrijednostima

KOMENTAR

Iako koncesionari vode spor na sudu zbog raskidanja ugovora za izgradnju malih hidroelektrana

Blago(š) i Tvrdo(š)

Vlada skinula 900 hiljada eura garancija sa računa investitora

Mučno je kad oni koji tvrde da su istinski vjernici, kada sveštenici koji bi trebalo da su, kako kaže Kjerkegor, ,,vitezovi vjere“ – prizemno koriste vjeru kao običnu političku alatku. Ta inverzija vjere, to presvlačenje svetosavlja u agresivni imperijalni projekat, banalizovanje religioznosti i svođenje ljudi na banalno oruđe, godinama ostavlja teške posljedice. Svuda. Ovđe u Crnoj Gori posebno » Piše: Draško ĐURANOVIĆ

STR. 3.

STR. 5.

BIJELO POLJE: Nakon pronalaska ploče sa natpisom ,,Od vakufa Hadži Danuše“ obustavljeni radovi na trgu

Vlada Crne Gore nije preduzela ništa da riješi imovinske sporove SPC i CPC

Konačnu riječ daće Uprava za zaštitu kulturnih dobara

STR. 15.

Politika

Subota, 4. jun 2022.

Predsjednik države učestvovao na 17. bezbjednosnom forumu GLOBSEC

Đukanović: „Otvoreni Balkan“ nije baziran na evropskim vrijednostima U ozbiljnom poslu, koji očekujem od Vlade, ne bi trebalo da pregovaramo duže od 2024. godine i tada ćemo na internom nivou moći da kažemo „spremni smo“ i čekati odgovor EU. Ko će biti na kojoj poziciji je manje važno. Siguran sam samo da ću sa svake pozicije pomagati Crnoj Gori da dostigne svoj cilj što prije – naglasio je Milo Đukanović PODGORICA – Mišljenja u Crnoj Gori po pitanju regionalne inicijative „Otvoreni Balkan“ su podijeljena, kazao je crnogorski predsjednik Milo Đukanović, uz konstataciju da je dobro što su i Vlada i Skupština saglasne oko ključnog cilja – članstva u Evropskoj uniji. Đukanović je juče govorio na panelu „Sad ili nikad: Otključavanje evropske budućnosti za Zapadni Balkan“ koji se održava u Bratislavi od 2. do 4. juna. Panel je organizovan u sklopu 17. bezbjednosnog foruma GLOBSEC, a Đukanović je poziv za učešće dobio od predsjednika organizacije Roberta Vasa. Govoreći o inicijativi „Otvoreni Balkan“ Đukanović je kazao da svi subjekti prepoznaju da na putu reformi najviše pomaže Berlinski proces. - Slušajući protagoniste „Otvorenog Balkana“, čuo sam da predsjednik Srbije kaže da imaju odličnu saradnju sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom, ali da ima problem kad se dođe do evropske granice

Đukanović iz Bratislave poručio da „Otvoreni Balkan“ nije opcija za Crnu Goru

Hrvatske. To jeste problem, jer „Otvoreni Balkan“ nije baziran na evropskim vrijednostima – istakao je Đukanović. Zbog toga, kako je rekao, imamo nepovjerenje prema ovoj inicijativi, a smatra i da je

„Otvoreni Balkan“ nastao kao rezerva za zemlje regiona koje po svom mišljenju neće imati evropsku perspektivu. - To je naša razlika, mi mislimo da nam je mjesto u EU – poručio je on.

Podsjetio je da je Crna Gora najdalje odmakla u pregovorima sa EU i da je najbliža zatvaranju poglavlja, ali i istakao da to ne smije zamagliti pogled sa ključnih problema. - Očigledno je da je EU ima-

la nedostatak entuzijazma i posvećenosti proširenju na Zapadni Balkan u prethodnih pet-šest godina i to je, logično, urodilo manjim motivom za reforme u regionu. Došli smo u situaciju da smo optuživali EU,

Potrebna poruka EU da zemlje regiona imaju mjesto u zajednici Milo Đukanović juče u Bratislavi sastao se i sa kopredsjedavajućim Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Crne Gore Vladimirom Bilčikom. Kako je saopšteno iz kabineta predsjednika, Bilčika je informisao o ključnim prioritetima nove vlade – deblokadi pregovaračkog procesa i „stabilizaciji povjerenja investitora“.

- Potvrdio je riješenost da se u zemlji posvetimo svojim obavezama posebno u oblasti vladavine prava kao preduslovu za istupanje u pregovaračkom procesu – navedeno je u saopštenju. Ukazao je i da je potrebno da iz EU dobijemo poruku da sve zemlje regiona imaju svoje mjesto u zajednici i da će ga zauzeti kad ispune uslove i dostignu standarde.

Bilčik je Đukanoviću kazao da u Briselu i EU ocjenjuju da Crna Gora ima istorijsku šansu da ostvari napredak na evropskom putu, ali i da su ključne odluke sada u rukama Podgorice. Na marginama GLOBSEC foruma Đukanović se sastao i sa ministrom vanjskih poslova Indije Subrahmanyamom Jaishankarom sa kojim je razgovarao o odnosima dvije zemlje

i mogućnostima da se uspostavi saradnja u oblasti ekonomije, turizma, digitalnih tehnologija Jaishankar je podstakao Crnu Goru da se pridruži Međunarodnoj solarnoj alijansi u kojoj su i mnoge zemlje EU, SAD i Azije, a kazao je i da su evropski investitori zainteresovani za evropsko tržište što može uključivati i Crnu Goru.

Kosovo ne želi da se pridruži regionalnoj inicijativi koju su osmislili lideri Srbije i Albanije

Kurti odbio poziv za samit u Ohridu

PRIŠTINA - Premijer Kosova Aljbin Kurti odbio je poziv premijera Sjeverne Makedonije Dimitra Kovačevskog da učestvuje u regionalnoj inicijativi „Otvoreni Balkan“, koja će biti održana 7. i 8. juna u Ohridu.

Kurti je u pismu Kovačevskom naveo da je Kosovo posvećeno Berlinskom procesu – zajedničkoj inicijativi nekoliko država članica EU, čiji je cilj intenzivnija regionalna i saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana, te uspostavljanje evropske perspektive ovog regiona. „Otvoreni Balkan“ je, sa druge

strane, inicijativa koju su pokrenule Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, sa ciljem stvaranja zajedničkog političkog i ekonomskog prostora. Kosovski premijer smatra da Priština i Skoplje treba da sarađuju kako bi spriječili Srbiju da promoviše ruske i kineske interese u zemljama regiona. - Uzimajući u obzir zajedničke vrijed-

Aljbin Kurti

nosti između dvije zemlje, u našem je interesu da radimo zajedno kako bismo spriječili Srbiju da promoviše svoje, ruske i kineske interese u našem regionu, dok stalno negira nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova i blokira jednake mogućnosti za građane Kosova - napisao je Kurti. On je, takođe, naveo kako zemlje regiona treba da ostanu posvećene agendi Evropske unije i njegovanju transatlantskih odnosa.

Za Vladu Kosova, na čelu sa Kurtijem, „Otvoreni Balkan“ je „štetna regionalna inicijativa bez vizije“. Sličnu ocjenu nedavno je, tokom zvaničnog boravka u Podgorici, iskazala i predsjednica Kosova Vjosa Osmani. I ona smatra da ,,Otvoreni Balkan“ ne poštuje princip inkluzivnosti i ne tretira sve države jednako i upozorava da srpski predsjednik Aleksandar Vučić kroz tu inicijativu nastoji da proširi svoj hegemonistički pristup u čitavom regionu. Podršku „Otvorenom Balkanu“ nije dao ni predsjednik Crne Gore Milo Đukanović, odbio

oni su optuživali nas a profitirale su samo treće strane koje su očekivano ušle u geopolitički prostor u kome ne smije biti vakuuma – naveo je predsjednik Crne Gore. Ocijenio je da su države na Zapadnom Balkanu još slabe, kao i da je Rusija ta koja računa na proruski sentiment u regionu, čijom zloupotrebom želi zaustaviti napredak. - Na kraju smo dobili i agresiju Rusije na Ukrajinu, i mi smo imali upozorenja 2016. godine. Rusija je pokušala puč sa namjerom da zaustavi put Crne Gore u NATO. Danas koriste brutalnije instrumente, ali sa istim ciljem – da zaustave Ukrajinu i njen ulazak u NATO – istakao je Đukanović. Poručio je i da je zemljama regiona „nasušno potrebna jedinstvena poruka EU“ da sve zemlje imaju mjesto u zajednici, kao i da se više ne smije obeshrabrivati euroentuzijazam. Upitan hoće li biti predsjednik države kada budemo spremni za ulazak u EU i hoće li se opet kandidovati rekao je da u ovom trenutku ne razmišlja o ličnoj budućnosti, te da je sada bitno što svakodnevno radi sa Vladom na deblokiranju pregovaračkog procesa. - U ozbiljnom poslu, koji očekujem od Vlade, ne bi trebalo da pregovaramo duže od 2024. godine i da ćemo tada na internom nivou moći da kažemo „spremni smo“ i čekati odgovor EU. Ko će biti na kojoj poziciji je manje važno. Siguran sam samo da ću sa svake pozicije pomagati Crnoj Gori da dostigne svoj cilj što prije – naglasio je on. Smatra i da bi trebalo podržati zahtjev Ukrajine da dobije status kandidatkinje za članstvo u EU i da bi Unija trebalo da insistira na reformama koje bi tu zemlju dovele do dostizanja neophodnih standarda za prijem. Đukanović se juče u Bratislavi sastao sa predsjednicom Slovačke Zuzanom Čaputovom, uz poruku da je taj susret potvrda odličnih međudržavnih odnosa i saradnje. - Zahvalnost Slovačkoj na dosljednoj i kontinuiranoj podršci evropskoj integraciji Zapadnog Balkana i pristupanju Crne Gore EU. Podcrtana važnost očuvanja momentuma jedinstva i odlučnosti za potvrdu politike proširenja. Nastavljamo razgovore u Podgorici – navedeno je na zvaničnom Tviter profilu Đukanovića. Ž. Z.

Rajnke: Cilj je EU „Otvoreni Balkan“ nije alternativa Evropskoj uniji, rekla je ambasadorka SAD u Podgorici Džudi Rajzing Rajnke, ali će, smatra ona, moći da posluži za bolju usklađenost regionalnog tržišta. Ona je, govoreći na okruglom stolu koji je juče organizovan na Ekonomskom fakultetu na temu globalne konkurencije, navela i kako sve zemlje Zapadnog Balkana imaju isti cilj, a to je pridruženje EU. - Američka vizija za Zapadni Balkan je da uspije sa reformama zasnovanim na evropskim pravilima i vrijednostima. Međutim, inicijativa „Otvoreni Balkan“ može da posluži za usklađivanje regionalnog tržišta - istakla je Rajnke. Sa druge strane, francuski ambasador Kristian Timonije upozorava da se na proces integracije u EU ne smije zaboraviti, te da svi drugi prijedlozi moraju biti u skladu sa tim. - Ne smije da bude izuzeća. To bi bilo vrlo opasno za budućnost, čak iako postoje neke ekonomske prednosti - kazao je Timonije.

je i doskorašnji crnogorski premijer Zdravko Krivokapić, dok, za razliku od njih, aktuelni premijer Dritan Abazović bla-

gonaklono gleda na tu inicijativu i učestvovaće, kao posmatrač, na sastanku u Ohridu. Đ. Ć.

Politika

Subota, 4. jun 2022.

Opozicija napuštila jučerašnje zasijedanje ulcinjskog lokalnog parlamenta

Komentar

Piše: Draško ĐURANOVIĆ

Blago(š) i Tvrdo(š) Barjaktari za skupštinskom govornicom

Bajraktari predsjednik Opštine, a Mavrić na čelu Skupštine grada Glasanju za izbor Mavrića nijesu prisustvovali odbornici DUA, DSCG, DPS i BS. U sali su bili samo odbornici novouspostavljene većine, koju čine „Koalicija za novi početak“ (Ura, DP, SD, SDP i AA), Forca i Demokrate. Među odbornicima koji su napuštili salu lokalnog parlamenta bio je funkcioner DUA Mehmet Zenka, koji je predsjedavao sjednicom ULCINJ – Nosilac izborne liste „Za novi početak“ Omer Bajraktari izabran je juče za predsjednika Opštine Ulcinj, dok će funkcioner Force Ardijan Mavrić biti na čelu lokalnog parlamenta. To je odlučeno većinom glasova odbornika na dvije odvojene sjednice Skupštine opštine Ulcinj. Bajraktari je, nakon izbora na čelo lokalne uprave, kazao kako je svjestan da je pred njim veliki posao, ali i obećao da će vrata njegovog kabineta biti otvorena za sve ideje i kvalitetne prijedloge. - Da bi Ulcinj ušao u novu fazu razvoja i prosperiteta, treba

svi da radimo zajedno, transparentno i odlučno... Grad koji ne sluša svoje stanovnike je prazan i gubi smisao postojanja. A naš postoji već milenijumima, pa sa nama niti počinje niti završava. Ali na nama je da damo doprinos da se stanje poboljša i da nas zbog dobrih djela pamte – naveo je Bajraktari. On je istakao i kako se činjenica da je lider Ure Dritan Abazović predsjednik Vlade Crne Gore, te da su još nekoliko ministara u njegovoj vladi Ulcinjani, mora iskoristiti da, kako je rekao, Ulcinj postane ugodno mjesto za život svakog građanina. - Ulcinj mora biti mjesto gdje

turisti i posjetioci rado dolaze i ponovo nam se vraćaju. I da uhvatimo povoljan vjetar, kao što su uvijek znali naši slavni pomorci koji su ime i ugled grada širili cijelim Mediteranom - rekao je Bajraktari. Izboru Bajraktarija na čelo lokalne uprave prethodila je konstitutivna sjednica na kojoj je za novog čelnika SO izabran funkcioner Force Ardijan Mavrić. Mavrić je na tu funkciju, nakon što su odbornici DUA, DSCG, DPS i BS napuštili skupštinsku salu, izabran jednoglasno na tajnom glasanju, koje je nadgledala komisija sastavljena od funkcionera Ure Arijana Muratija, Force Ar-

DPS najavio krivičnu prijavu, tvrde da je Omer Bajraktari izabran u nezakonitoj proceduri Opštinski odbor DPS-a Ulcinj tvrdi da je izbor Omera Bajraktarija na čelo ulcinjske lokalne uprave bio nezakonit zbog čega će, kako su najavili, podnijeti krivične prijave protiv „svih učesnika u pravnom nasilju“. - Sjednica će dobiti svoj sudski epilog, a DPS će podnijeti krivične prijave protiv svih koji su učestvovali u sprovođenju pravnog nasilja. Devetnaest odbornika, na čelu sa Nimanbeguom ušlo je u zonu krivične odgovornosti prekoračujući svoja ovlašćenja i čineći krivično djelo iz člana 416 stav 1 Krivičnog zakonika Crne Gore za kojeg je nadležno Specijalno državno tužilaštvo – saopšteno je iz OO DPS-a Ulcinj. Iz te partije ističu kako je upravni inspektor bio

saučesnik u toj nezakonitoj akciji jer je „zloupotrebom ovlašćenja potpuno nezakonito vršio nadzor nad subjektom koji ne može biti subjekt upravnog nadzora i tom prilikom očigledno postupao po nečijem nalogu“. - Sve što se desilo predstavlja klasičnu zloupotrebu službenog položaja i to po političkom nalogu kojem se nažalost povinovala i Uprava policije. Pravno ćemo istrajavati da se utvrde sve činjenice i okolnosti današnje sjednice, a javnost treba da zna da lica koja su izabrana nemaju nikakva ovlašćenja budući da su izabrana na nezakonito održanoj sjednici uz brutalno kršenje procedure – zaključuje se u saopštenju OO DPS-a Ulcinj.

bina Čaprićija i Demokrata Bojana Ćetkovića. Glasali su samo odbornici novouspostavljene većine - „Koalicija za novi početak“ (Ura, DP, SD, SDP i AA), Forca i Demokrate. Među odbornicima koji su napuštili salu lokalnog parlamenta bio je funkcioner DUA Mehmet Zenka, koji je predsjedavao sjednicom. Nakon Zenkinog odlaska predsjedavanje je preuzeo najstariji odbornik i funkcioner Force Genci Nimanbegu. Mavrić je, pošto je izabran za predsjednika SO Ulcinj, predstavio razvojne projekte koji će, kako je naveo, uskoro biti realizovani. Na jučerašnjoj sjednici SO Ulcinj dužnosti je razriješen dosadašnji vršilac dužnosti sekretara lokalnog parlamenta Besart Resulani iz DUA, a na njegovo mjesto imenovan Mirjet Đoni iz Force. Na lokalnim izborima, koji su u Ulcinju odbržani 27. marta, koalicija „Za novi početak“ osvojila je 14 mandata, DPS i BS - šest, DUA i DSCG takođe šest, Forca - pet i Demokrate dva mandata. Novu vladajuću većinu dogovorili su koalicija „Za novi početak“ i Forca, uz uslov da se predsjednici Opštine i Skupštine opštine, po principu rotacije, zamijene na tim funcijama nakon dvije godine mandata. Đ. Ć.

Kako se ono motivaciono kaže: ko u čuda vjeruje, taj čuda i stvara. Ako bezbožnici ne vjeruju, valja pogledati bivšeg premijera Zdravka Krivokapića. Neka što je čovjek tvrdio, još dok je bio ostroški premijer, da vjera može da pomjera planine, nego nam je nedavno poturio novi dokaz o čudima koje ispravni vjernik može da napravi. Eto, na promociji njegove knjige ,,Blago(š)“ u kripti Hrama Hristovog Vaskresenja u Podgorici zvanično je utvrđeno da je djelo nastalo, pazite sad, za jedan dan, 2018. godine?! Djeluje to čudno, napisati knjigu za jedan dan. Ali, kako reče uvaženi govornik na promociji, vladika i padobranac Metodije, sve je Zdravko napisao ,,u jednom dahu“. Dah dubok, a dan dugačak. I to ne običan dan, nego Spasovdan, kada, kako savjetuju iz Crkve Srbije, ,,muškarci ne bi trebalo da se briju, žene umivaju, a đeca kupaju“. Nijesu to bila sva čudesa povodom ove knjige. Em što je Krivokapić dva puta slao rukopis koji niko nije htio da objavi, sve dok ga, nekim čudom ili ukazanijem, nije vidio lično Matija Bećković; em se knjiga – da bi se razumjela, kako veli bivši premijer - mora pročitati najmanje dva puta?! Blago(š) nama. Ali – nije blagoš. Patetična, političko-vjerska predstava, kojoj je u kripti Hrama koji je grob mitropolita Amfilohija Radovića, prisustvovao cijeli ,,raščinjeni“ Krivokapićev kabinet, trebalo je da posluži za ovozemaljsku, svakodnevnu upotrebu. Bio je to pokušaj građenja mita o premijeru i njegovim ,,apostolima“; portretisanje neshvaćenih reformatora, bogobojažljivih ljudi koji su vodili narod u ,,bolje sjutra“ sve dok ih, eto, pod uticajem ,,zlog Zapada“, nije sa vlasti počistila iskvarena politička elita i ,,izdajnici iz sopstvenih redova“. I, sasvim je moguće, da su nakon te večeri, Krivokapić i družina bili zadovoljni učinjenim. Zaboraviće se razaranje države, klerikalizam ustanova, urnisanje sistema, ubijanje suživota, brisanje identiteta... Što da ne?! Ako Gojko Perović može posred Javnog servisa da valja teorije da dijete u utrobi majke nema ništa sa majkom i ako mu vjernici Crkve Srbije vjeruju da je to istinska istina, onda će mu povjerovati kada ustvrdi da je Krivokapićeva knjiga ,,bajkoviti

prikaz nečega što se desilo, bez pretjerivanja i uveličavanja“. Mučno je kad oni koji tvrde da su istinski vjernici, kada sveštenici koji bi trebalo da su, kako kaže Kjerkegor, ,,vitezovi vjere“ – prizemno koriste vjeru kao običnu političku alatku. Ta inverzija vjere, to presvlačenje svetosavlja u agresivni imperijalni projekat, banalizovanje religioznosti i svođenje ljudi na banalno oruđe, godinama ostavlja teške posljedice. Svuda. Ovđe u Crnoj Gori posebno, zbog djelovanja Srpske crkve koja odbija da prizna postojanje crnogorske nacije i stavlja se u poziciju institucije nadređene državi. Zato im je Zdravko Krivokapić bio idealan za širenje uticaja: ne samo da je njegova vlada birana u Ostrogu, već je i njenu politiku kreirala ta crkva. I kad se stvari tako postave, onda se žanje posijano. Sva nakaradnost i posljedice fanatizovanja vjernika u političke svrhe mogu se, makar i posredno, ilustrovati kroz jedan događaj koji se zbio samo koji dan prije ove otužne predstave u kripti Hrama u Podgorici. Pedesetak kilometara dalje, u Nikšiću, policija je uhapsila šest, kako se to kaže, bezbjednosno interesantnih osoba zbog sumnje za trgovinu narkoticima. Među njima, osumnjičenima za dilovanje droge, našao se i istaknuti član pravoslavnog bratstva ,,Tvrdoš“, organizacije koja, kao i bratstvo ,,Stupovi“ ili ,,Miholjski zbor“, okuplja fanatične pristalice Crkve Srbije. Naravno, zbog jednog čovjeka osumnjičenog za kriminal, pa bio on i fanatični vjernik, ne može se pripisivati krivica vjerskoj organizaciji. Kriminalci nemaju vjeru. Ali, crkva zna da koristi kriminalne strukture. Ogromna većina ljudi – koji pripadaju pravoslavnim bratstvima, čije osnivanje podstiču radikalni sveštenici Crkve Srbije, poput Mijajla Backovića, ima neke veze sa kriminalom, direktne ili indirektne. A baš ta bratstva odavno se koriste kao dio fanatizovane vojske ,,svetosavlja po svaku cijenu“. Toliko fanatične da su bili spremni 5. septembra prošle godine da izađu iz odaja Cetinjskog manastira, đe su ih sveštenici krili, i ,,zapale Cetinje“, kako su kasnije neki svjedočili. I nijesu te veze od danas. Dovoljno je sjetiti se Arkana Ražnatovića. On i njegova paravojna formacija „tigrovi“, do zuba naoružani, devedesetih godina prošlog vijeka, zlokobno su „pozirali“ ispred Cetinjskog manastira, sa tadašnjim mirtropolitom Crkve Srbije Amfilohijem Radovićem. I čuvali crnogorsku svetinju od Crnogorki i Crnogoraca?! A ova matrica se ponavlja. Pa se nedavno grupa tih fanatizovanih branilaca Crkve Srbije ponosno slikala ispred Manastira Ostrog sa crkvenom zastavom na kojoj piše ,,Čuvari Hristovog groba“. Pogađate: bili su to članovi pravoslavnog bratstva, pretorijanci Crkve Srbije. I zato kada Krivokapić napiše, a sveštenici uzviknu – Blagoš, onda to može biti poziv za Tvrdoš.

Politika

Subota, 4. jun 2022.

Centar za građansko obrazovanje nije dobio odgovor na inicijativu za skraćenje perioda primanja naknada na osnovu Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru PODGORICA – Centar za građansko obrazovanje uputio je u februaru svim poslaničkim klubovima i Odboru za politički sistem, pravosuđe i upravu inicijativu za izmjenu člana 36 Zakona o zarada zaposlenih u javnom sektoru, kojom bi se skratio period primanja naknade bivšim funkcionerima sa sadašnjih godinu na tri mjeseca, ali nikakav odgovor nijesu dobili do sada, kazao je Pobjedi saradnik na programima ove NVO Vasilije Radulović. Osim skraćenja perioda primanja naknade prijedlog koji je CGO uputio, pojasnio je Radulović, obuhvata i izmjene koje se odnose na iznos, ali i vrijeme vršenja funkcije. - Potpuno se ukida mogućnost produženja isplate naknade do jedne godine ukoliko funkcioner u tom periodu stiče pravo na penziju. Takođe izmjene koje su tražene ovom inicijativom tiču se i iznosa naknade, pa umjesto iznosa u visini zarade koju je primao u posljednjem mjesecu prije prestanka funkcije, predloženim izmjenama naknada bi bila u visini prosječne neto zarade u Crnoj Gori – kazao je Radulović.

ZAKON

Po Zakonu o zaradama državni funkcioner ima pravo da nakon prestanka funkcije jednu godinu prima naknadu u visini zarade koju je primao u posljednjem mjesecu prije prestanka funkcije, uz odgovarajuće usklađivanje. Pravo na naknadu ima široki spektar državnih funkcionera počev od predsjednika države, predsjednika Vlade, predsjednika Skupštine, predsjednika Ustavnog suda, predsjednika Vrhovnog suda, specijalnih tužilaca, predsjednika sudova, glavnih pregovarača, ministara, poslanika, pa sve do šefova

Poslanici neće da ukinu privilegije funkcionerima

Po Zakonu o zaradama zaposlenih u javnom sektoru državni funkcioner ima pravo da nakon prestanka funkcije jednu godinu prima naknadu u visini zarade koju je primao u posljednjem mjesecu prije prestanka funkcije, uz odgovarajuće usklađivanje

Vasilije Radulović kabineta i savjetnika. U januaru 2022. godine za 133 bivša funkcionera isplaćeno je 270.000 eura, a mjesec ranije, za njih 168 isplaćeno je 365.000 eura. Na godišnjem nivou, imajući u vidu nove funkcionere Krivokapićeve vlade to košta državu najmanje pet miliona eura. To pitanje je aktuelizovano kada je Krivokapićeva vlada u tehničkom mandatu zaposlila

Poslanici u parlamentu

više od 30 službenika koji imaju pravo na naknadu. Osim toga, dodao je, izmjene

Čak 34 funkcionera Krivokapićeve vlade ostvarila pravo na naknadu Zamjenik generalnog sekretara Vlade Ilir Harasani saopštio je da je pravo na naknadu po prestanku funkcije iz 42. Vlade Crne Gore ostvarila 31 osoba, ne računujući bivšeg

premijera i ministre. To su uradili i ministri Spajić, Srzentić i Stijović. Među njima je 12 državnih sekretara u ministarstvima, što je polovina ukupnog broja,

Socijaldemokrate pozvale premijera da održi obećanje

Zirojević: Vlada da poništi odluku o olakšanim uslovima za crnogorsko državljanstvo

PODGORICA – Predsjednik Vlade Dritan Abazović, po ko zna koji put, nije govorio istinu i prevario je građanke i građane Crne Gore - saopštio je portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević. Ocijenio je da su Abazovićeve riječi od 10. februara, da će „nova vlada poništiti nezakonitu odluku prethodne po ovom pitanju, bile ništa drugo do - obećanje ludom radovanje“. - Naš prethodni apel i podsjećanje na njegove riječi, nakon što je izabran za premijera, naišle su na zid ćutanja i izostanak bilo kakve reakcije - istakao je Zirojević. Abazović, prema njegovim riječima, ne mari „što se ovom odlukom u Crnoj Gori već sprovodi demografski i izborni inženjering, očigledno zato što je to dio i njegove agende“.

- Potrebno je u Crnu Goru, na mala vrata, mimo Ustava i zakona ubaciti što više ljudi iz Srbije i Republike Srpske, kako bi se šanse za pobjedu građanske, procrnogorske opcije na izborima svele na minimum, a Crna Gora pretvorila u 27. izbornu jedi-

Nikola Zirojević

nicu. Mi ćemo, kao što smo to bili prvog puta, na Bogetićima, i sada biti najveći protivnici ove odluke – poručio je Zirojević. On je apelovao na Vladu da na prvoj sljedećoj sjednici poništi odluku koja ugrožava nacionalne interese naše države. - Od onih koji su bili sa nama na Bogetićima i drugim mjestima kada smo se protiv usvajanja ove odluke borili zajedno, a sad su u Vladi ili je podržavaju očekujemo, ako ništa drugo, makar da ne ćute – zaključio je on. Pobjeda je juče podsjetila da ni duže od mjesec, kako je konstituisana nova vlada Dritana Abazovića, na dnevni red nije stigla inicijativa za poništenje odluke prethodne vlade, u kojoj je on bio

predviđaju i ograničenja u pogledu ostvarivanja ovog prava. - Pa pravo na naknadu po prejedan sekretar ministarstva od ukupno 12, i jedan direktor Agencije, šefica i zamjenica šefice kabineta Vlade, 11 savjetnika predsjednika Vlade, dva generalna sekretara Vlade, zamjenik generalnog sekretara Vlade kao i zamjenica glavnog pregovarača.

potpredsjednik, o olakšanim uslovima za prijem u crnogorsko državljanstvo. Podsjetili smo i na žestoku reakciju tada poslanika opozicije Raška Konjevića (SDP), sada ministra odbrane u Abazovićevoj vladi, koji je 4. februara, kada je Krivokapićev tim usvojio spornu odluku, dok je u parlamentu trajala rasprava o povjerenju Vladi, iz skupštinske klupe poručio kako se radi o nezakonitoj odluci i gruboj zloupotrebi funkcije odlazećeg premijera. Pozvao je tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića da bez čekanja podnese krivičnu prijavu protiv Krivokapića… Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nijesu odgovorili na naše pitanje što će biti sa Krivokapićevom odlukom, a otćutali su hoće li inicirati njeno ukidanje. Resor Filipa Adžića nije odgovorio ni na naše pitanje koliko je osoba do sada, po osnovu izmijenjene odluke, dobilo crnogorsko državljanstvo, te koliko je prijavljenih. Prema nezvaničnim saznanjima Pobjede, do sada je stiglo više od 1.600 zahtjeva. K. K.

stanku funkcije ne bi imali funkcioneri: koji su na funkciji proveli manje od tri mjeseca, koji su razriješeni sa funkcije kao i oni funkcioneri koji su razriješeni dužnosti na lični zahtjev – istakao je Radulović.

POVOLJNIJI POLOŽAJ

Važećom normom predviđeno je da funkcioneri imaju pravo da nakon prestanka funkcije jednu godinu primaju naknadu u visini zarade koju je primao u posljednjem mjesecu

prije prestanka funkcije. Radulović smatra da se, tako postavljenom normom, javni funkcioneri dovode u nesrazmjerno povoljniji položaj u odnosu na druge zapošljene u državi, a čak i u odnosu na zapošljene u javnom sektoru koji nemaju status funkcionera. - Javni funkcioneri i tokom samog mandata uživaju brojne privilegije, a kao što vidimo te privilegije ne prestaju ni po završetku mandata. Koliko je apsurdno ovakvo zakonsko rješenje dovoljno govori činjenica da bi u praksi moglo da se desi da pravo na naknadu nakon prestanka funkcije ostvari i funkcioner koji je razriješen dužnosti zbog loših rezultata – naglasio je sagovornik Pobjede. Dodao je i da ostvarivanje ovog prava bez ikakvog ograničenja i u ovakvom obimu ne poznaje nijedna država u regionu, a podsjetio je i da CGO već godinama unazad kritikuje način na koji je ovo pitanje uređeno. - Od tada su se promijenile tri vlade i gotovo da nema političke stranke koja u tom periodu nije bila u vlasti, a po ovom pitanju nije urađeno ništa. Dakle, iako se konstituenti vlasti mijenjaju svi podjednako ostaju slabi na privilegije tokom i nakon prestanka funkcije – naveo je Radulović. Nije optimista da će se u skorom vremenskom periodu nešto promijeniti, već smatra da će isplaćivanje naknada bivšim funkcionerima u ovako izdašnom obimu i dalje opterećivati budžet građana. Ž. ZVICER / N. ZEČEVIĆ

Lider Ure govorio na 35. Savjetu evropskih partija Zelenih u Rigi

Abazović: EU i države kandidati moraju da nađu zajednički jezik PODGORICA – Politika Zelenih je jedina koja donosi prave ideje i promjene. To je dokazano i u Crnoj Gori u kojoj je prije 30 dana prvi put izglasan premijer koji dolazi iz takve partije. Kako je Ura bila gejm čejndžer u Crnoj Gori, tako će i Zeleni biti u svijetu – poručio je predsjednik Ure i crnogorski premijer Dritan Abazović na 35. Savjetu evropskih partija Zelenih u Rigi. Abazović je kazao i da demokratija može biti moguća jedino u društvu koje ima moć da mijenja vlade i političare, a istakao je i da je zadovoljan rezultatima koje je stranka koju predvodi ostvarila u Crnoj Gori. Ocijenio je i da jedino politika Zelenih promoviše nove stvari, ideje, solidarnost, jedinstvo Evrope. - Zeleni nijesu samo za zemlje koje imaju visok standard, već za sve zemlje koje žele da vide višu stopu demokratije – naveo je on. Naglasio je i da nakon ruske agresije na Ukrajinu ništa više nije isto, a da je ovo vrijeme kada EU i zemlje kandidatkinje moraju naći zajednički jezik. - Mora se objasniti da se borimo ne samo za Ukrajinu, već za univerzalne vrijednosti, jedinstvo, slobodu i vladavinu prava – rekao je Abazović. R. P.

Ekonomija

Subota, 4. jun 2022.

Iako koncesionari vode spor na sudu zbog raskidanja ugovora za izgradnju malih hidroelektrana

Vlada skinula 900 hiljada eura garancija sa računa investitora Ovo je poruka domaćim investitorima - bježite glavom bez obzira, što će naša poslovna grupa odmah učiniti, zatvarajući sve privredne aktivnosti i njihovim gašenjem sačekati neka bolja vremena – kazao je direktor Elektrotehne iz Berana Aco Vuković, dodajući da su i banke ugrožene, jer im svakodnevno padaju garancije bez razloga PODGORICA – Vlada je prije dva dana kompaniji Elektrotehna iz Berana, koja je trebalo da gradi dvije mHE na Murinskoj rijeci u Plavu, aktivirala garanciju i naplatila 400 hiljada eura – kazao je Pobjedi direktor te firme Aco Vuković. Prema njegovim saznanjima, pola miliona eura po istom osnovu skinuto je i sa računa kompanije Dekar hidro koja takođe, kao i Elektrotehna, pred Privrednim sudom vodi spor protiv države tražeći naknadu štete zbog nerealizovane investicije u mHe.

SEZONA LOVA

- Nova manjinska vlada je odmah krenula u nasilno, bespravno i štetočinsko djelovanje tako što je bez ikakvog upozorenja, trunke razumijevanja i bezdušno, kao što rade i pretpostavljam okupacione

vlade ili vojne hunte, krenula u naplatu garancija. Sada je krenuo ,,lov“ na investitore i pljačka njihove imovine – kazao je Vuković optužujući da se sve to radi pod pritiskom premijera Dritana Abazovića i ministra kapitalnih investicija Ervina Ibrahimovića. Vuković ocjenjuje da se u svijetu ne može naći sličan primjer da se u eri najveće energetske krize zaustavljaju ovakvi projekti, kada je megavat energije dostigao cijenu od hiljadu eura. Na taj način Vlada nanosi ogromnu štetu, objašnjava Vuković, jer ne dobija nove izvore zelene energije, stvara ogromne obaveze za budžet, imajući u vidu da će, kako navodi, troškovi štete nastale zbog raskidanja koncesija dostići i 100 miliona eura. Vuković dodaje da Crna Gora zbog toga postaje rizična investiciona destinacija koju treba zaobilaziti.

- Ovo je poruka domaćim investitorima, bježite glavom bez obzira, što će naša poslovna grupa odmah učiniti, zatvarajući sve privredne aktivnosti i njihovim gašenjem sačekati neka bolja vremena – kazao je Vuković dodajući da su i banke ugrožene, jer im svakodnevno padaju garancije bez razloga. Dodaje da se koncesionari neće lako predati te zahtijeva da im Privredna komora Crne Gore zakaže sastanak sa bankama, advokatima, NVO sektorom, premijerom i ministrima da pred medijima pošalju jasnu poruku da investitore Crne Gore ne može niko da reketira, pljačka i tjera iz zemlje.

NE ODUSTAJU

Ova kompanija je sa radovima počela ljeta 2017. godine i prvih deset dana nije bilo nikakvih problema. Vuković

Aco Vukovic

navodi da je dio lokalnog stanovništva, ničim izazvan, došao na gradilište i uz prisustvo policije istjerao radnike sa mehanizacijom. - Pregovarali smo uzalud, nekoliko puta pokušavali da se vratimo na mjesto izgradnje, ali smo bili spriječeni da prođemo lokalnim javnim putem, a policija se pravila mrtva. Obraćali smo se svima, tadaš-

njem premijeru, potpredsjedniku Vlade, resornoj ministarki, CB Berane i Plav, opštinskoj državnoj tužiteljki, ali je to sve bilo uzalud – navodi Vuković. Kada je Vlada odustala od svih projekata i razgovori oko sporazumnog raskida sa vladom tadašnjeg premijera Duška Markovića nijesu bili uspješni, a činidbena garancija za dobro izvršenje posla

Ministar ekonomije obišao štrajkače u nikšićkoj fabrici

Povećanje cijena Vlada pregovara sa rada nedjeljom vodi vlasnicima Željezare do poskupljenja Sastanak Upravnog odbora Privredne komore

PODGORICA - Upravni odbor Privredne komore pozdravio je spremnost Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma da u pregovore oko neradne nedjelje uključi sve zainteresovane strane. - Pitanje vraćanja radne nedjelje u trgovinama neophodno je riješiti uz dosljednu primjenu Zakona o radu i poštovanje ravnopravnosti svih zaposlenih i ne treba ga vezivati za druge sektore privrede - saopšteno je nakon sjednice tog tijela u proširenom sastavu. Privrednici insistiraju da rješenje ne treba dovoditi u vezu sa izmjenama Opšteg kolektivnog ugovora, pa su im neprihvatljivi zahtjevi sindikata da se cijena rada nedjeljom poveća za duplo u svim sektorima. - To bi značilo ne samo veliki dodatni namet za poslodavce, već bi dovelo i do značajnog povećanja cijena roba i usluga na tržištu, zbog čega privrednici smatraju da je u tom slučaju bolje da nedjelja ostane neradna – zaključeno je na sjednici. Ukazuju da svakoj izmjeni OKU mora prethoditi detaljna analiza uticaja na privrede te da se to ne može raditi naprečac. Na sjednici su prezentovana mišljenja da bi visina dnevnice za rad nedjeljom u trgovini trebalo da bude rezultat eventualnih izmjena Granskog kolektivnog ugovora, o čemu bi trebalo da se saglase socijalni partneri. - Privrednici insistiraju na ocjeni ustavnosti Zakona o unutrašnoj trgovini u dijelu koji se odnosi na neradnu nedjelju i pozivaju Ustavni sud da se o tome izjasni u što kraćem roku. Apeluju na Uniju poslodavaca da, kao socijalni partner u pregovorima sa Vladom i sindikatima, sa dodatnom pažnjom zastupa stavove privrede i uzdrži se od potpisivanja rješenja koja mogu biti štetna – navode iz PKCG. R. E.

od 400 hiljada eura, im je, kako navodi, stalno visila iznad glave i bila batina u njihovim rukama. - Naša garancija je istekla 2019. godine i pošto smo smatrali njeno produženje besmislenim, jer je Vlada odustala od ovih projekata, nije nam vraćena što je bilo tako razumno i normalno. Ministarka ekonomije Dragica Sekulić ju je naprotiv poslala na protest našoj poslovnoj banci sa klauzulom odlaganja izvršenja za jedan mjesec i tako mjesec po mjesec sve do pada vlade Duška Markovića. Prije odlaska sa dužnosti Sekulić je naplatu naše garanciju produžila za šest mjeseci – navodi Vuković. Optužuje prošlu vladu da je po nalogu Abazovića krenula da se obračunava sa njima i početkom prošle godine im postavila ultimatum da izgrade mHE za 60 dana, kako bi, smatra Vuković, iskoristili ugovor kojim je propisana mogućnost raskida bez prava na odštetu, ako koncesionar ne postupi po nalogu koncedenta. Elektrotehna u konzorcijumu sa kompanijom Industriaimport-Industriaimpex pred Privrednim sudom traži utvrđenje da su raskinuti ugovor o koncesiji i aneks, kao i naknadu štete od 9,2 miliona eura. M. Lk.

Kovačević i Đurović u Željezari

PODGORICA – Napravljen je pomak nakon novog razgovora sa direktorom Željezare Tosjali Erkutom Alkajom i menad-

žment kompanije iz Turske će zasijedati tokom vikenda, pa možda u utorak saopšte neku promjenu stava, izjavio je mini-

star ekonomije Goran Đurović. On i gradonačelnik Nikšića Marko Kovačević juče su u Željezari razgovarali sa radnicima.

- Alkaj nam je kazao da neće ,,rezati“ Željezaru, a mi smo im prenijeli da je ovo loše za imidž kompanije – rekao je Đurović i dodao da će Vlada kontaktirati relevantne institucije u Turskoj i da su već poslali diplomatsku notu. - Rekao sam da imamo potencijalne zainteresovane, ali treba da kažu cijenu, pa da probamo naći zajednički jezik. Molim vas samo da budemo staloženi i racionalni. Zahvalan sam vam što se borite za ovu kompaniju i vaša radna mjesta - naveo je Đurović. Na pitanje novinara da li je i Miodrag Daka Davidović jedan od eventualnih investitora koga pominje, Đurović je kazao da jeste i da su dobrodošli svi koji žele da pomognu Željezari, kao i da je za Davidovićevu zainteresovanost saznao iz medija. Noć je u Željezari provelo 120 radnika, nakon što su saznali da će u naredna tri mjeseca skoro svi ostati bez posla. Kazali su da će ostati u fabrici sve dok ne dobiju odgovor od menadžmenta. R. E.

Ako šef nije Nikšićanin, propadaju Željezara i EPCG Željezara je kupljena na prevaran način i država treba da raskine ugovor sa turskim vlasnicima, a da Neksanu, kao svojevremeno drugorangiranoj firmi na tenderu ponudi da gazduje ovim preduzećem pod istim uslovima, kazao je biznismen Miodrag Daka Davidović juče na presu.

Kazao je da su, u vrijeme kada je on gazdovao željezarom, imali prosječnu platu 721 euro i da nije kasno da se spasi fabrika, za koju tvrdi da treba imati 500 zaposlenih. Tvrdi i da njegova kompanija sa partnerima iz Njemačke ima novca da kupi fabriku.

- U Nikšiću treba da se proizvode kvalitetni čelici, to je Neksan radio i bukvalno toplu robu izvozio na zapadnoevropsko tržište. Ovu fabriku niko ne može bolje voditi od Nikšićana. I EPCG je bila gigant dok je nijesu ,,rasprcali“ i dok su je vodili R. E. Nikšićani – ocijenio je Davidović.

Ekonomija

Subota, 4. jun 2022.

Na auto-putu sprovode završno testiranje opreme, još se ne zna tačan datum otvaranja

Otvaranje tokom ljetnje sezone

Most Moračica

PODGORICA - Prva dionica auto-puta Bar - Boljare, koja povezuje Smokovac i Mateševo, biće otvorena tokom ove ljetnje sezone - najavio je Andrej Mihailović iz Monteputa i dodao da je trenutno u završnoj fazi testiranje opreme i svih elektromašinskih instalacija, prenio je Mediabiro. Mihailović je kazao da su sistemi urađeni u skladu sa evropskim direktivama i svjetskim normama, ali da je potrebno još malo strpljenja imajući u vidu da se važne instalacije rade na kraju.

- Svi smo vrlo nestrpljivi da se auto-put otvori, ali ga ne smijemo otvoriti dok se svi sistemi ne testiraju i ne daju zadovoljavajuće bezbjednosne rezultate - naveo je Mihailović. Monteput je, kako je naveo, ugovorio nabavku deset snjegočistača, imaju dva vozila za zimsko i ljetnje održavanje puta, dva vatrogasna vozila specijalizovana za rad u tunelima i dva manja vozila koja će se koristiti za potrebe vatrogasne službe. Time će se obezbijediti funkcionisanje saobraćaja na prioritetnoj dionici koja je izgrađena na zahtjevnom terenu,

Direktor Uprave za šume Srđan Pejović tvrdi da ga napada organizovana grupa

Uvrstio prethodnika, načelnika, šefove i sekretaricu u šumarsku mafiju

PODGORICA – Direktor Uprave za šume (UZŠ) Srđan Pejović tvrdi da je od momenta imenovanja za v. d. direktora predmet medijske hajke koju protiv njega vodi bivši direktor i načelnik za korišćenje šuma, pojedini bivši šefovi područnih jedinica, sekretarica i privilegovani koncesionari, nazivajući ih šumarskom mafijom.

Optužuje ih da medijskim spinovima, podmetanjima i lažima pokušavaju da ga diskredituju, radi povratka na funkcije i vraćanja na početak svega što je uradio protiv, kako navodi, ovog šumarskog lobija. Poručio je da ga neće pokolebati te da je sve dokaze o njihovim nepočinstvima predao novom tužilaštvu. Tvrdi da je zatekao anarhiju, da podaci nijesu bili tačni niti sravnjeni, zbog čega im prijete milionske tužbe koncesionara. - Nijeste usklađivali cijene sa koncesionarima od 2008.

godine, a imali ste ugovornu obavezu da to uradite, ili ako nije moguće da raskinete ugovore. Potpisivali ste priloge ugovora po minimalnim cijenama i oštetili državu za 100 milona eura, a sebi ste pribavili veliku materijalnu korist, pa neki od vas sada bez problema šalju djecu na studije u Ameriku i plaćaju školarinu od po 200 hiljada dolara - navodi Pejović. Tvrdi da su povlašćenim koncesionarima mijenjali četinare za lišćare uz minimalnu cijenu, bez aneksiranja ugovora što je morala odobriti Vlada. Navodi da je inspektor za šumarstvo podnio krivičnu p r i j av u protiv tadašnjeg načelnika Srđan Pejović

na kojem je 16 tunela sa dvije tunelske cijevi i 20 mostova. Auto-put je pokriven sa 560 kamera koje će pratiti operateri u Komandnom centru, a sve kamere imaju mogućnost automatske detekcije incidenta. Zadovoljni odvijanjem radova i saradnjom sa kineskom kompanijom CBRC, koja je izvođač, Mihailović je ukazao da su sve delegacije koje su obilazile auto-put, uključujući i ambasadora Kine i predstavnike Vlade, stekli generalni utisak da je riječ o objektu jedinstvenom u regionu, a možda i šire. R. E.

za korišćenje šuma i bivšeg direktora zbog uvođenja koncesionara van njihovih područja sa falsifikovanim projektima u odjeljenju devet u Plavu. Poručio je da je povećao koncesionu naknadu za 40 odsto i ispravio sve neregularnosti u javnim pozivoma, te ukazao je da im fali 30 inžinjera za šumarstvo. - Kao magistar šumarstva prihvatio sam ovu nezahvalnu funkciju da nešto promijenim, nemam neku moć i uticaj, jer nijesam član nijedne političke partije, ali uspio sam da uspostavim neki sistem, upoznao sam javnost i tužioce sa svim nepočinstvima, ne sumnjam u vašu moć, vjerovatno ćete uspjeti da vratite UZŠ pod vašu ingerenciju, ali više nikada nećete moći da radite kako ste navikli – poručio je Pejović „šumarskoj mafiji“. R. E.

Uprkos ukidanju PDV-a na osnovne namirnice, cijene i PODGORICA – Iako je PDV na osnovne namirnice ukinut, a na neke smanjen, crnogorski građani od toga nijesu imali značajne koristi, jer su cijene ili neznatno smanjenje ili su ostale na istom nivou, dok smo kod pojedinih trgovaca, upoređujući sa cijenama od prije dvije nedjelje, uočili dodatna poskupljenja. Da je bilo potrebno iskontrolisati da li će Zakon o smanjenju PDV-a biti adekvatno implementiran, odnosno da li će doći do korekcije cijena, Socijaldemokrate (SD) su ukazivale od starta. Navode da je skupštinski odbor prihvatio njihovu inicijativu i pozvao Vladu da definiše adekvatan mehanizam navedene kontrole. - Dalji rast cijena je nažalost rezultat i činjenice da Vlada kontinuiteta, što u suštini manjinska i jeste, nije još u stanju da donese podzakonski akt, koji je uslov za primjenu usvojenog Zakona o ograničavanju cijena od posebnog značaja za život i zdravlje ljudi. Izgleda da su joj sve druge teme važnije od one najvažnije - životnog standarda najšire kategorije stanovništva - kazao je Pobjedi član Predsjedništva SD-a Nihad Canović.

DOBAVLJAČI POSKUPILI

Nijesu svi crnogorski trgovački lanci bili voljni da komentarišu ovo pitanje. Iz Domaće trgovine, u okviru koje posluju Aroma i Konto marketi, rekli su nam da su smanjili cijene za brašno, suncokretovo ulje i so čim je zakon stupio na snagu. - Međutim, od tada do danas, na tržištu je došlo do povećanja nabavnih cijena, konkretno za suncokretovo ulje čak za 30 odsto. Zbog navedene situacije korekcija PDV-a je jednim dijelom amortizovala rast cijena osnovnih životnih namirnica. Na globalno i regionalno kretanja nabavnih cijena ne možemo uticati pa nastojimo da proširenjem skladišnih kapaciteta omogućimo što veće nabavke

Dobavljači ulje i do 30

Cijena ulja Iskon i Dijamant, u momentu kada je na snagu stupila odredba o ukidanju PDV-a korigovana je sa 1,99 na 1,85 eura, a Vitala sa 2,29 na 2,13 eura. Nova isporuka ulja od dobavljača je stigla po većim cijenama, pa je nova nabavna cijena ulja Iskon 2,37 eura, što je rezultiralo povećanjem cijene u maloprodaji na 2,39 eura, objasnili su iz France prije pomenutih povećanja – kazali su Pobjedi iz Domaće trgovine. Isto su nam kazali i u Franci, navodeći da je cijena ulja Iskon i Dijamant, u momentu stupanja zakona na snagu, korigovana sa 1,99 na 1,85 eura, a Vitala sa 2,29 na 2,13 eura. - Nova isporuka ulja od dobavljača je stigla po većim cijena-

ma, pa je nova nabavna cijena ulja Iskon 2,37 eura, što je rezultiralo povećanjem cijene u maloprodaji na 2,39 eura – objasnili su iz France.

MJERE

Canović je ukazao da je neophodno donijeti konkretne mjere radi ublažavanja rasta cijena, kako bi se očuvala ku-

Reagovanje Uprave za šume na navode u tekstu „Pejović ćutanjem kup

Tvrde da direktora kleveće nekolicina frustriranih službenika PODGORICA - Nije lijepo što se nekolicina frustriranih pojedinaca Uprave za šume krije iza većine naših službenika, koji odgovorno i profesionalno obavljaju svoj posao, a sve u cilju diskreditacije direktora Srđana Pejovića, čime nedvosmisleno dezavuišu javnost – navodi se u reagovanju UZŠ na navode službenika u tekstu „Pejović ćutanjem kupio direktorsku fotelju“ objavljenom u Pobjedi 2. juna 2022. godine. U reagovanju navode da je očigledno da „službenici UZŠ“ proteklih 30 godina nijesu mnogo dolazili na posao, dodajući da ovakvim medijskim ispadima samo pokazuju nepoznavanje materije i planskih dokumenata o kojima govore. Zaključuju

da ovdje nije zapravo riječ o optužbama na račun direktora da je „kupio fotelju“, već da su ti službenici kupili diplome, kojima pokazuju svoje (ne)znanje i (ne)stručnost navodeći što će, kako navode, takođe biti predmet provjera. - Jasno nam je da je žal za foteljama Vaš glavni problem i bol, ali mišljenja smo da su promjene uvijek dobrodošle i da ih ne treba toliko teško prihvatati. Vaša saga o tzv. revanšizmu više govori o Vama samima koji sebe smatrate vječno predodređenim za fotelje, nego o direktoru UZŠ. Jasno nam je i zašto, jer više nema „beneficija“ koje ste sami sebi nezakonito dodjeljivali. Takođe treba istaći da ovakvi pojedinačni slučajevi ne mogu ugroziti, kako rekoste, položaj niti direktora niti bilo kog drugog službenika

UZŠ jer za razliku od Vas, svi oni imaju zakonito stečene diplome i u Upravu su, kako rekoste, „došli“ na osnovu javnog konkursa ili oglasa, u konkurenciji sa drugim kandidatima. Ovakve Vaše insinuacije nas ne iznenađuju, s obzirom na to da smo svjedoci i poznavaoci Vaših djela iz prošlosti, u kojima je praksa „zapošljavanja po dubini“, ali i širini bila imperativ – stoji u reagovanju. Iz UZŠ pozivaju službenike ukoliko imaju neke „njima znane informacije i sumnje“ da se obrate institucijama i prijave taj slučaj, a ne da to pripisuju Pejoviću, koji u tom periodu nije bio ni imenovan za v. d. direktora UZŠ. Istakli su da je sporni ugovor jedan od najvažnijih projekata UZŠ i da su prvi put 2021. godine, uz podršku nadležnog i

Ekonomija

Subota, 4. jun 2022.

Okrugli sto na Ekonomskom fakultetu o izazovima globalne konkurencije

i dalje rastu

Smanjenje javnog duga i i poskupili jačanje kontrolnih funkcija

0 odsto

povna moć građana. Zato su, kako je naveo, amandmanskim djelovanjem poboljšali zakon definisanjem mjera ograničenja i proizvoda čije bi cijene mogle biti ograničene. Riječ je o prehrambenim arktiklima, dječjoj hrani i opremi, sredstvima za ličnu higijenu, kućnoj hemiji, sredstvima za ogrijev i slično. Canović kaže da se u javnosti čulo da je resorno ministarstvo krenulo sa pripremom podzakonskog akta kojim bi se ovo zakonsko rješenje efektuiralo, ali ocjenjuje da to očigledno ide presporo, jer cijene rastu iz dana u dan. - Koristim priliku da uputim apel Vladi Crne Gore da u što kraćem roku donese odluku o ograničenju cijena proizvoda koji su od posebnog inte-

pio direktorsku fotelju“ Ministarstva finansija obezbijedili potreban novac za izradu Programa gazdovanja šumama 2021-2024. godine i sproveli tender po zakonskoj proceduri. Ističu da su ti programi od 2009. godine za neke gazdinske jedinice bili značajno skuplji. Dodaju da su ugovore sklopili, osim sa Institutom za šumarstvo i sa ,,Taxus Forest Project“ Pljevlja, te podugovaračima ,,Šuma Plan“ Banjaluka i ,,Wald Pojekt“ Bosanska Krupa. Kolegijalnost i kućno vaspitanje im, kako navode, ne dozvoljava da se spuštaju na taj nivo komunikacije, zbog čega će ovim reagovanjem „završiti dopisivanje sa rijetkim nezadovoljnim pojedincima iz UZŠ, koji sebe vidješe kao predodređene za fotelju, mrzeći sve one koji se sa tom iluzijom ne slažu, ali i sa spin novinarima, koji zbog ličnog animoziteta prema direktoru Pejoviću, dozvoljavaju sebi ovakvu neprofesionalnost“. R. E.

resa za život i zdravlje ljudi – kazao je Canović. Kilogram šećera u skoro svih maloprodajama trgovačkih lanaca u centru Podgorice košta 95 centi, dok se cijena soli kreće od 39 centi, koliko košta najjeftinija so u Idei, do 69 centi koliko je najskuplja u Aromi. Brašno Klas Zlatni puder u Idei košta 1,29 eura, u Voliju 1,29, a u Aromi 1,49 eura, što jeste nešto niže nego prije 15 dana. Srbijansko brašno Danubius je na istom nivou kao prije 15 dana, pa košta 69 odnosno 79 centi u zavisnosti od tipa. Crnogosrka brašna ostala su na istom nivou 75 centi, dok je Senćansko, u zavisnosti od tipa, u Aromi 79 odnosno 85 centi, a u Idei 75 centi. Ipak, kada je riječ o ulju, iznenađujuća je cijena Iskona koje je u Idei čak 2,29 eura, dok je u Aromi 1,89 eura. Vitalovo i ulje Dijamant u Voliju je takođe premašio dva eura, za deset odnosno 25 centi, dok su Sunce i Dijamant u Aromi 1,79 eura. Skupština je usvojila Zakon o privremenim mjerama za ograničavanje cijena proizvoda od posebnog značaja za život i zdravlje ljudi, a predviđeno je da Vlada podzakonskim aktom utvrdi mjere i listu proizvoda na koje bi se mjere odnosile, uz obavezu da je preispita najmanje jednom u tri mjeseca. Ipak, ovaj zakon i dalje čeka svoju primjenu, a građani svakodnevno prebrojavaju kako se smanjuje broj namirnica koje su, ne tako davno, mogli da kupe za isti iznos. M. Lk.

Redovna skupština akcionara EPCG 28. juna

PODGORICA - Ekonomski kriterijumi postavljeni kroz novu metodologiju proširenja EU za Zapadni Balkan mogu dovesti do brže integracije cijelog regiona – ocijenio je dekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Mijat Jocović na okruglom stolu koji je ovaj fakultet organizovao na temu izazova globalne konkurencije na jedinstvenom tržištu i njegove implikacije na Zapadni Balkan. Tema ekonomskih kriterijuma je, prema ocjeni profesora Univerziteta u Ljubljani prof. dr Mojmira Mraka, napravila veliku transformaciju kao predmet pregovora o pristupanju EU. - Prema ovom pristupu napredak zemlje kandidata u pogledu pitanja ekonomskih kriterijuma iz Kopenhagena biće među ključnim područjima koja određuju ukupni tempo pregovora sa svim negativnim i pozitivnim pokretačima uslovljenosti - oci-

Napredak zemlje kandidata u pogledu pitanja ekonomskih kriterijuma iz Kopenhagena biće među ključnim područjima koja određuju ukupni tempo pregovora sa svim negativnim i pozitivnim pokretačima uslovljenosti, ocijenio je prof. dr Mojmir Mrak jenio je Mrak. Potpredsjednica Vlade i ministarska evropskih integracija dr Jovana Marović smatra da su sa novom metodologijom, najozbiljniji zadaci pred Crnom Gorom u okviru prvog klastera. Ocijenila je da je otvaranjem svih pregovaračkih poglavlja i zatvaranjem tri, Crna Gora najviše napredovala u pregovorima i dodala da je cilj Vlade da se uporedo sa vladavinom prava jača ekonomija i ispunjavaju ekonomski kriterijumi. - Ono što Crna Gora mora raditi je jačanje svih kontrolnih mehanizama, unapređenje transparentnosti, jačanje saradnje sa civilnim društvom,

kao i smanjenje javnog duga kazala je Marović. Ambasador Francuske u Crnoj Gori Kristijan Timonije je ocijenio da bi privredni razvoj trebalo da bude glavna briga kako bi se ubrzao nacionalni razvoj i osigurala stabilnost za sve balkanske zemlje. - Vrlo korisna i poželjna regionalna saradnja u ovoj oblasti treba biti vrlo pažljivo koordinirana i ne stvarati nejasnoće ili prepreke budućem proširenju. Ovo je posebno važno za Crnu Goru kao „predvodnika“ – smatra Timonije. Vizija SAD je da Zapadni Balkan bude region u miru sa samim sobom i susjedima, prosperitetan, stabilan i dobro

Debata na Ekonomskom fakultetu

integrisan u Evropu. Ambasadorka ove zemlje Džudi Rajzing Rajnke je stava da snažne i potpuno inkluzivne regionalne inicijative koje su u skladu sa pravilima EU i zajedničkim vrijednostima, kao što su Inicijativa za otvoreni Balkan i Zajedničko regionalno tržište, mogu pomoći da se čitav region približi jedinstvenom tržištu EU i konačnom članstvu. Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović je kazao da je ugovor sa EU o učešću Crne Gore u programu jedinstvenog tržišta dobra prilika za oporavak ekonomije i turizma. - Mi kao država smo u potpunosti spremni da se pridružimo novom strateškom i integrisanom pristupu koji može malim i srednjim preduzećima omogućiti da u potpunosti iskoriste funkcionalno jedinstveno tržište - kazao je Đurović. Ministar finansija Aleksandar Damjanović ocijenio je da Crna Gora ima neograničene mogućnosti razvoja kvalitetnih proizvoda i usluga sa pečatom gorsko-morskih jačina i težina i dodao da je Vlada timski posvećena da se put prema EU vrati na ,,tračnice savremenih brzina“. Bivši ministar ekonomije Jakov Milatović je ocijenio da su neophodne privredne reforme i to diversifikacija, ulaganje u inovacije i više investicije u poljoprivredu, dodajući da je od 2009. godine javni dug išao nagore, brže od privrednog rasta. R. E.

Bivši radnici MA juče ponovo blokirali put ka aerodromu

O umanjenju Tražimo zarađeno, a ne kao duga CEDIS-a do 30. juna funkcioneri naknade bez rada za 11 miliona Prijava PODGORICA - Ministarstvo finansija, u Ministarstvo finansija produžilo rok za reprogram poreskog duga

PODGORICA - Akcionari Elektroprivrede razmatraće na redovnoj skupštini akcionara 28. juna prijedlog odluke o raspodjeli dobiti za prošlu godinu. Akcionari će se izjašnjavati o prijedlogu menadžmenta da se retroaktivno smanje fakture CEDIS-u iz prošle godine za 10,9 miliona eura. Na dnevnom redu će biti i odluka o utvrđivanju politike naknada EPCG sa metodologijom obračuna varijabilne naknade lica sa posebnim dužnostima prema kompaniji, kao i razmatranje finansijskog izvještaja kompanije za 2021. Prema podacima Centralne depozitarne agencije, država je vlasnik 88,65 odsto akcija elektroenergetske kompanije, a EPCG posjeduje 9,99 odsto. R.E.

saradnji sa Upravom prihoda i carina, omogućilo je poreskim dužnicima da se do 30. juna prijave za reprogram poreskog duga, umjesto do prvobitnog roka koji ističe danas.

Iz Ministarstva su objasnili da reprogram podrazumijeva sva poreska i neporeska potraživanja nastala po osnovu poreza na dobit preduzeća, na dohodak građana, na dodatu vrijednost, na promet nepokretnosti, poreza na kafu, doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za obavezno zdravstveno osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i doprinosa Fondu rada i koncesionih naknada. Ne odnosi se na poresko potraživanje stečajnog dužnika, osim ako se stečaj sprovodi reorganizacijom, ili na one za koje nije podnijeta poreska prijava u skladu sa zakonom, kao ni na potraživanje za koje je izvršeno odlaganje. Reprogram poreskog potraživanja može se odobriti u najviše 60 rata. R. E.

PODGORICA – Bivši radnici Montenegro erlajnza (MA), koji su ponovo juče na pola sata blokirali put ka podgoričkom aerodromu, i dalje čekaju nastavak socijalnog dijaloga sa Vladom, ne bi li se našlo zadovoljavajuće rješenje i za njih i državu. Poziv, kako su naveli, očekuju do narednog petka i najavljuju da će, u protivnom, radikalizovati proteste.

- Naša okupljanja i borba da dobijemo ono što nam pripada traje već duže od godinu, a ova agonija skoro 20 mjeseci, što je dug i iscrpljujući period, jer snage ponestaje, a nezadovoljstvo raste – kazao je jedan od bivših radnika Vesko Nikolić. Ukazao je da je za to vrijeme došlo do brojnih smjena i premještaja u okviru vlasti te da su oni kojima je prestala funkcija, zadržali pravo da traže naknadu za narednu godinu tokom

koje neće raditi. - Zato smo ironično u pozivu na protest pozvali i bivšeg ministra finansija Milojka Spajića, čiji je zahtjev za ostvarivanje prava na naknadu po prestanku funkcije, a koji je dijelom „zaslužan“ za pogrešnu odluku da se dignu ruke od stare nacionalne avio-kompanije i da se osnuje nova. Za razliku od njega, mi samo tražimo isplatu zarađenog – kazao je Nikolić. Put prema aerodromu juče je bio blokiran od 13.30 do 14 časova, a to će se, kako su ranije najavili, dešavati svakog utorka i petka. - Ukoliko u datom roku ne dobijemo konkretno rješenje za naše probleme od strane Vlade, prvo ćemo produžiti period blokade na sat vremena dnevno, a nakon toga idemo na svakodnevne blokade saobraćajnice, dok se ne ostvare naši zahtjevi - kazao je bivši zaposleni Miljan Perović. M. Lk.

Društvo

Subota, 4. jun 2022.

Iz Opštine Nikšić pozvali se na Zakon o izboru, upotrebi i javnom isticanju nacionalnih simbola prilikom uklanjanja zastave sa svoje zgrade

NIKŠIĆ – Iz lokalne uprave i Sekretarijata za inspekcijski nadzor nijesmo juče mogli dobiti pojašnjenje zašto je skidanje crnogorske zastave sa fasade zgrade Opštine Nikšić, odnosno takav zahtjev po kojem je postupila lokalna vlast, obrazložen zakonom koji reguliše upotrebu simbola nacionalnih manjina.

Na crnogorsko znamenje primijenili zakon koji se odnosi na obilježja nacionalnih manjina

Da li je riječ o propustu ili drže da je primijenjen adekvatan propis nijesmo juče poslije podne mogli dobiti odgovor iz lokalne Komunalne inspekcije. Iz lokalne uprave su nam kazali da ćemo pojašnjenje za uklanjanje zastave dobiti poslije vikenda.

nosti Crne Gore. U članu 5 tog zakona definiše se kako izgleda zastava, pozicija grba, odnos širine i dužine, dok se u kaznenim odredba precizira sankcija za nepridržavanje utvrđenih parametara i naslovljena je na novčanu kaznu. Taj zakon i njegove odredbe koje se odnose na upotrebu državne zastave i eventualne sankcije za nepridržavanje zakona nijesu navedene kao razlog za uklanjanje zastave sa zgrade Opštine. Crnogorska zastava više od godinu nalazila se na zgradi Opštine Nikšić, na strani koja gleda na centar grada. Njeno uklanjanje je problematizovao Opštinski odbor Demokratske partije socijalista Nikšić, navodeći da je riječ o obračunu čelnika grada sa svim što je crnogorska simbolika, posebno jer se ne reaguje slično u situaciji kada fasade zgrada krase likovi crkvenih velikodostojnika. Ispred zgrade su se prije dva

KOJI JE ZAKON

Opština Nikšić je, naime, prije dva dana saopštila da je crnogorsku zastavu sa fasade svoje zgrade uklonila po nalogu Sekretarijata za inspekcijske poslove koji je utvrdio da je postavljena suprotno Zakonu o izboru, upotrebi i javnom isticanju nacionalnih simbola. Taj zakon je decidan i u članu 1 kaže: „Ovim zakonom uređuje se pravo na izbor, upotrebu i javno isticanje simbola pripadnika manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica u Crnoj Gori.“ Isti propis definiše da je za nepridržavanje slova zakona nadležna inspekcija. Zakonom o državnim simbolima i Danu državnosti Crne Gore utvrđuju se grb, zastava i himna Crne Gore i uređuje način upotrebe i zaštita državnih simbola. Ovim zakonom utvrđuje se i Dan držav-

kovanja“ novih podjela među građanima Nikšića, neće omesti lokalnu vlast u namjeri da Zakon sprovodi dosljedno i neselektivno, i adekvatno reaguje na skrnavljenje državnih simbola – naveli su u saopštenju. Podsjetili su da je zastava, kao državni simbol, u skladu sa Zakonom, istaknuta ispred zgrade Opštine Nikšić. Iz DPS-a je saopšteno da je zanimljivo kako je godinu i po trebalo da prođe da dođe do poštovanja zakona od strane zagovornika ujedinjenja sa Srbijom.

ZA BRIGU

Uklanjanje zastave sa zgrade Opštine u Nikšiću

dana u znak protesta okupili i građani. Iz Opštine Nikšić su pojasnili da su bili dužni da u predviđenom roku po nalogu inspekcije pokrenu neophodnu procedu-

ru, pa je za uklanjanje zastave angažovala firmu „Premium Clean DOO“. - Nikakvi maliciozni i senzacionalistički komentari, plasirani sračunato u cilju „fabri-

-Još više intrigira činjenica da s napadom na crnogorsko dostojanstvo nastavlja baš uoči jednog od najvažnijih datuma u istoriji Crne Gore – 13. jula – navode iz odbora te stranke. Dodaju da zabrinjava činjenica da opštinske službe očigledno ne funkcionišu, pa je za ovo „nedjelo bilo neophodno angažovati privatnu firmu“.

Na samitu malih zemalja SZO u Bečićima razmatrani izazovi zdravstvenog sektora u kontekstu pandemije, regionalni direktor organizacije saopštio koja je dalja strategija

Kluge: Za ranjive kategorije na jesen buster doza vakcine protiv korone

O zdravstvenim izazovima sa kojima se suočava Crna Gora ali i zemlje u Evropi, nakon samita su govorili ministar zdravlja Crne Gore Dragoslav Šćekić i regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge. Šćekić je na konferenciji za novinare obećao građanima da će uložiti dodatne napore za iskorak koji će značiti z d r av s t v e n u z a š t i t u n a najvećem nivou. - Prepoznali smo slabosti ali Crna Gora ima kapaciteta da izađe u susret svim izazovima. Na samitu je bilo riječi o finansiranju zdravstvenog sistema i problemima sa kojima se suočavamo u tom smislu, a ključna poruka je da ulaganje u zdravlje nije trošak već dividenda i korist za

Ključna poruka sa samita je da ulaganje u zdravlje nije trošak već dividenda i korist za buduće generacije, naveo je ministar zdravlja Dragoslav Šćekić povodom jedne od ključnih tema koja je razmatrana, a to je finansiranje zdravstvenog sektora i problemi u toj oblasti D. MALIDŽAN

PODGORICA – Crna Gora mora da pomogne onima koji nemaju novca da plate zdravstvene usluge, a zdravstvena zaštita ne smije biti privilegija bogatih, poručeno je nakon dvodnevnog samita malih zemalja Svjetske zdravstvene organizacije koji je završen u Bečićima. Istaknuto je da se posebna pažnja mora posvetiti zdravstvenim radnicima kojima je potrebno obezbijediti bolje uslove za rad.

Šćekić i Kluge na konferenciji za novinare

buduće generacije - poručio je Šćekić.

POZIcIJA RAdNIKA U ZdRAvstvU

On je rekao da se plate zdravstvenim radnicima moraju povećati ali i da treba dodatno brinuti o ljudima koji su dali svoj maksimum u doba pandemije korona virusa.

- Na samitu gdje je bilo 11 malih zemalja i Sejšeli, mogli smo da čujemo da mnoge države imaju problema sa nedostatkom srednjeg medicinskog kadra. Neki nemaju dovoljno visokog medicinskog kadra što je i naša situacija, ali smo se dogovorili da ćemo naći način da taj problem riješimo, a jedan od načina je da se daju bolji uslovi za rad i da im

se pruži dodatna edukacija - saopštio je Šćekić. Regionalni direktor SZO za Evropu dr Hans Kluge kazao je da nijednom čovjeku ne smije biti uskraćena zdravstvena zaštita zato što iz svog džepa nema novca da plati za zdravstvenu uslugu. - To je jedan od problema koji su prepoznale male zemlje. Tako-

đe, značajni su medicinski radnici, naročito medicinske sestre i tom osoblju se mora posvetiti dodatna pažnja. Zdravstvenim radnicima treba obezbijediti dobre uslove za rad, ali i zaštitu mentalnog zdravlja i odgovarajuće naknade za njihov rad - naveo je Kluge. Kluge je naveo da je sitacija sa korona virusom stabilna i u Crnoj Gori i u Evropi, te da broj smrtnih slučajeva nastavlja da opada. - Ipak je pandemija tu i spremamo strategiju za jesen, da za ranjive grupe imamo i treću buster dozu vakcine - najavio je Kluge. Rekao je da je na samitu bilo govora i o tome koliko je duvanski dim štetan i da ima mnogo ljudi u svijetu koji su zavisni od cigareta.

UtIcAJ NA tURIZAm

- Dobro je što se u Crnoj Gori desila promjena i što su akcize usaglašene sa onima u EU jer oporezivanje može da spriječi veliki broj pušača u svijetu da kupuju cigarete – smatra Kluge.

-Nego kad su već krenuli da udaraju ovako nisko, vrijedi podsjetiti da u Nikšiću po zgradama vise cerade sa likom crkvenih velikodostojnika, te da je i tu neophodno postupiti u skladu sa zakonom, što implicira činjenicu da za ovu firmu u Nikšiću ima još posla. U krajnjem, nemojte vi licemjerno državne simbole braniti od građana Crne Gore koji državnu himnu slušaju stojeći, a prema državnim simbolima se odnose s punim poštovanjem – naveli su iz DPS-a. Jedan od murala sa likom pokojnog mitropolita Amfilohija Radovića postavljen je na zgradi u Ulici Nikole Tesle 7. januara 2021. godine. Prethodno cerada sa oslikanim likom mitropolita našla se na zgradi „desetka“ u Ulici Nika Miljanića. Sekretarijat za inspekcijski nadzor tada je najavio da će, ukoliko ga do isteka roka ne uklone oni koji su ga postavili, biti skinut, Ra. P. ali se to nije dogodilo.

Broj slučajeva majmunskih boginja raste Regionalni direktor SZO za Evropu dr Hans Kluge kazao je da raste broj slučajeva majmunskih boginja i da je za 500 porastao od početka maja. - Ipak nema potrebe za panikom, jer se virus prenosi kroz bliske kontakte i za sada je sve pod kontrolom i situacija je blaga i nije ozbiljna - naveo je Kluge. Napominje da zabrinjava to što postoje slučajevi prenosa virusa van Centralne Afrike. - Sada treba povećano pratiti situaciju i da ljudi znaju koji su simptomi i da prate kontakte - istakao je Kluge.

Jedna od tema koja je obrađivana na samitu bio je uticaj pandemije na turističku privredu. Kluge je naveo da je 2020. godine zabilježen pad od 70 odsto međunarodnih posjeta malim zemljama, te da sve one treba da rade na poboljšanju obezbjeđivanja dobre medicinske zaštite turistima i to se naročito odnosi na hitne medicinske situacije, a Crna Gora je, kako ističe, jedan od lidera u EU kada je ova oblast u pitanju. Vladi Crne Gore je čestitao što je pružila zaštitu ljudima koji su iz Ukrajine došli u našu zemlju. - Crna Gora je pokazala solidarnost u ovako teškoj situaciji, a najbolji lijek je mir - zaključio je Kluge. K. J.

Društvo

Subota, 4. jun 2022.

Prijestonica od 24. februara protestuje protiv agresije Rusije: 100 dana rata – 100 dana podrške Ukrajini

CRNA GORA RAZUMIJE ŠTO SU DOSTOJANSTVO I SLOBODA: Maksim Kiaškov

CETINJANI I LOVĆENSKA VILA U POZADINI: Jedini u Evropi koji od početka rata diže glas svakodnevno

Cetinje je čuvalo obraz i Evropi CETINJE – Sa Cetinja se čuvao obraz Crnoj Gori kada se sa njene teritorije sprovodila agresija na Hrvatsku 1992. godine, a danas se sa istog mjesta, osim Crnoj Gori, čuvao i Evropi, s obzirom na činjenicu da je crnogorska prijestonica bila jedini grad na starom kontinentu u kojem se od početka ruske agresije na Ukrajinu svakodnevno protestovalo u znak podrške toj evropskoj zemlji. Stefan Todorović, član neformalne grupe organizatora protesta, saglasan je sa ovakvom konstatacijom i za Pobjedu kaže da, pošto su svijet i Evropa u današnje vrijeme globalno selo, prije svega zahvaljujući razvoju komunikacija, onda je i rat u Ukrajini rat i kod nas. Priča da je sve počelo razmjenom poruka sa prijateljem koji je konstatovao da je ono što se dešava užasno, da svi ćute i da bi trebalo nešto uraditi. Kako svjedoči Todorović, taj dijalog se završio tako što je prijatelj kazao: „Ja idem na trg da protestujem, pa ko hoće da dođe, neka dođe“. Todorović kaže da su im se, u međuvremenu, mnogi građani Ukrajine koji žive u Crnoj Gori, kako su vidjeli šetnje podrške koje su se od početka rata organizovale na Cetinju, obraćali tražeći pomoć – od humanitarne do smještaja. - Zbog toga sa simbolične i moralne podrške, koja će se nakon ove šetnje povodom 100 dana rata u Ukrajini nastaviti u istoj formi, ali jednom mjesečno svakog 24. u mjesecu, prelazimo na organizaciju konkretne pomoći za lakšu integraciju Ukrajinaca i Ukrajinki u crnogorsko društvo u saradnji sa Ambasadom Ukrajine – kaže Todorović.

Podrška koja znači

Aljona Kovriga, majka četvoro djece koja je sa porodicom iz Djenpra došla u Crnu Goru sredinom marta, kazala je Pobjedi, tokom jučerašnjeg obilježavanja 100 dana rata u Ukrajini, da je juče bila treći put na Cetinju i da kada je prvi put boravila u crnogorskoj prijestonici nije bila svjesna da se ovdje svakodnevno, od početka rata, održavaju protesti podrške njenoj zemlji.

GANUTA PROTESTOM CETINJANA: Aljona Kovriga

- Nijesmo znali da u Crnoj Gori ima takve podrške Ukraijini. Vidjeli smo ukrajinske zastave, čuli ukrajinsku muziku. Bili smo veoma iznenađeni. To što je uradilo Cetinje i njegovi građani je nevjerovatno – kazala je Aljona i dodala da joj je tolika, za nju neočekivana, podrška natjerala suze na oči. Maksim Kiaškov, Ukrajinac koji živi u Podgorici i radi u centru za ukrajinsku dijasporu i u štabu za pomoć izbjeglicama iz te zemlje, za naš list kaže da podrška iskazana svakodnevnim protestima protiv ruske agresije na Cetinju za njega znači mnogo. - Vjerujem da Crna Gora razumije što su dostojanstvo i sloboda, u svakom svom značenju. Sa takvim prijateljima, vjerujem u našu pobjedu. Ova podrška je veoma značajna, ne samo za Ukrajince koji žive u Crnoj Gori, jer će svako od nas ispričati o tome svojim prijateljima i Ukrajincima koji žive širom svijeta, i pokazaćemo im da je Crna Gora istinski podržavala Ukrajinu.



Mogu samo da vam se zahvalim na tome – kazao je Kiaškov. Julijana živi u Crnoj Gori već oko osam mjeseci i kaže da je podrška Ukrajini sa Cetinja za nju i njene zemljake koji žive ovdje od velike važnosti, ali i ne samo za njih. - Važna je za nas, ali i za Kijev, Marijupolj... i pokazuje nam da je cijeli svijet sa nama. To što je Cetinje jedini grad u Evropi koji je svakodnevno od početka rata pružao podršku Ukrajini, čini me ponosnom na Crnogorce i želim da kažem: hvala vam za ovu važnu podršku – kaže Julijana. Cetinje je i juče, stotog dana od početka ruske agresije, stajalo uz Ukrajinu i poručilo da ako neko zna kako je boriti se protiv većeg i jačeg protivnika – to je crnogorski narod. Stefan Tododorović poručio je okupljenim Ukrajincima i Ukrajinkama i predstavnicima ukrajinske ambasade u Crnoj Gori da istraju u svojoj herojskoj borbi za slobodu i da će nesumnjivo pobijediti.

Sa simbolične i moralne podrške, koja će se nakon ove šetnje povodom 100 dana rata u Ukrajini nastaviti u istoj formi, ali jednom mjesečno svakog 24. u mjesecu, prelazimo na organizaciju konkretne pomoći za lakšu integraciju Ukrajinaca i Ukrajinki u crnogorsko društvo u saradnji sa Ambasadom Ukrajine – kaže Stefan Todorović, član neformalne grupe organizatora protesta

Natalija Fijalka i Džudi Rajzing Rajnke juče na Cetinju

- Pravda je na vašoj strani, a uz slobodarski duh koji prati ukrajinski narod ne možete biti poraženi. Ako neki narod zna kako je boriti se protiv većeg i jačeg protivnika – to je crnogorski narod. Zato znamo koje su žrtve potrebne da bi se izvojevala sloboda protiv moćnijeg agresora i nemojte dozvoliti da vas te velike žrtve pokolebaju, nego istrajte u svojoj herojskoj borbi i porazite ruskog agresora – kazao je Todorović. Dodao je da svaki pali ukrajinski borac nije dao svoj život uzalud, već ga je ugradio u temelje buduće slobodne ukrajinske države. - I nije ga ugradio samo u temelje ukrajinske države i ukrajinske nacije, nego je svoj život dao i za odbranu Evrope, za odbranu evropske civilizacije i odbranu

Stefan Todorović

evropskih vrijednosti građenih nakon Drugog svjetskog rata. Zbog toga smo vam neizmjerno zahvalni, što svojm herojskim otporom štitite i nas, i Evropu od mogućih budućih razaranja koja trenutno vi proživljavate – poručio je Todorović. Cetinjani su juče na transparentima nosili poruke „Ukrajina Termopil Evrope“, „Ovaj rat tiče se svakoga od nas“ , „Za plavo-žuti svijet, a ne rusko-srpski svet“ i „Odnos prema Ukrajini etički je test našega vremena“.

osam godina agresije

Otpravnica poslova u Ambasadi Ukrajine Natalia Fijalka rekla je da svi znaju da agresija Rusije na Ukrajinu ne traje 100 dana, već da je počela prije osam godina.



Cetinjani su juče na transparentima nosili poruke „Ukrajina Termopil Evrope“, „Ovaj rat tiče se svakoga od nas“ , „Za plavo-žuti svijet, a ne rusko-srpski svet“ i „Odnos prema Ukrajini etički je test našega vremena“

- Danas cijeli svijet vidi šta uistinu znači ruski mir i što može da uradi bilo kome. Izuzetno smo zahvalni, svi Ukrajinci u Crnoj Gori, ali i u Ukrajini, pravoj podršci Crne Gore u borbi Ukrajine, a najviše smo zahvalni Cetinjanima koji su istrajno svaki dan šetali za podršku Ukrajine. To je slučaj podrške bez presedana koji je moguće demonstrirati – kazala je Fijalka. Ona je kazala da želi što bržu pobjedu Ukrajine u ratu sa Rusijom. - To možemo samo uz istrajnu podršku svih naroda i svih demokratskih zemalja koje podržavaju Ukrajinu i demokratske civilizacijske vrijednosti. Slava Ukrajini! – završila je svoje obraćanje Fijalka na Dvorskom trgu, odakle su okupljeni uz pjesme podrške Ukrajini krenuli u šetnju ulicama Cetinja. I ova šetnja, povodom 100 dana rata u Ukrajini, kao i prethodne, završila se ispred zgrade starog Ruskog poslanstva gdje je, već tradicionalno, održan minut ćutanja za žrtve rata i otpjevana ukrajinska himna. Nakon toga Fijalka se još jednom obratila okupljenima i zamolila sve da ne zaborave ono što se svaki dan dešava u Ukrajini. - Svaki dan ginu stotine ljudi, vojnici, civili... Svakog dana pogine minimalno dvoje djece. Ne zaboravite to – kazala je Fijalka. Današnjem protestu, u znak podrške, prisustvovali su ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić, ministarka evropskih integracija Jovana Marović, američka ambasadorka Džudi Rajzing Rajnke. duško miHaiLoViĆ Foto: stevo VasiLjeViĆ

10 Društvo

Subota, 4. jun 2022.

Izvještaj Stejt departmenta o vjerskim slobodama tokom 2021. godine za Crnu Goru

Vlada nije preduzela ništa da riješi imovinske sporove SPC i CPC

U izvještaju, koji se odnosi na 2021. godinu, ističe se i da se policija sukobila sa pojedincima koji su protestovali 5. septembra zbog ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, „što je rezultiralo, kako su mediji prenijeli, lakšim povredama oko 50 osoba, uključujući protestante i policiju“. U dokumentu je zabilježeno i da religijske grupe nastavljaju da osporavaju vlasništvo države nad nekim vjerskim dobrima, te prenos vlasništva nad grobljima i nekim drugim objektima sa njih na opštine. - Vlada nije preduzela ništa da riješi sporove SPC i Crnogorske pravoslavne crkve oko vlasništva nad preko 750 pravoslavnih dobara koje drži SPC – piše u uvodu izvještaja. U tom dokumentu se navodi i da je na konferenciji o Zapadnom Balkanu u julu, u Slovačkoj, predsjednik Milo Đukanović saopštio da se podsjetio devedesetih godina kada je „Srpska pravoslavna crkva stigla prije vojske“ i da se slijedi isti put – prvo crkva, pa vojska i, na kraju, oni su bili odgovorni, između ostalog, i za genocid u Srebrenici“. U izvještaj je ušao i slučaj učiteljice Rade Višnjić iz OŠ „Jugoslavija“ u Baru koja je iz te škole prethodno otpuštena jer je pozvala đake u hram SPC kako bi se pomolili za uspješnu školsku godinu. - Nakon pritiska javnosti, Višnjić je novinarima rekla da je odlučila da ne prihvati tu poziciju – piše u Izvještaju. Navedena je i žalba SPC da Ministarstvo unutrašnjih poslova odobrava vize za sveštenike koji su došli u zemlju ali da ne rješava postojeće slučajeve sveštenika kojima je prethodna vlast ukinula boravišne dozvole. Srknavljenje Hadži-Ismailove džamije u Nikšiću uoči lokalnih izbora u tom gradu u februaru je našlo svoje mjesto u izvještaju za 2021. godinu. Piše da su N. N. lica narušila džamiju grafitima na kojima je pisalo „Srebrenica“, „Turci“ i „Nikšić će biti Srebrenica“, što je referenca na genocid nad hiljadama Muslimana 1995. godine u Srebrenici. Nije bilo hapšenja niti procesuiranja vandala. Naveden je i napad na Bogosloviju na Cetinju, kada je uhapšeno pet osoba. Lokalni portal „Berane onlajn“

Zvaničnici CPC su naveli da u cijeloj zemlji imaju samo dvije crkve, jednu u Kotoru i jednu na Cetinju, u kojima mogu obavljati službe, dok SPC koristi više od 750 pravoslavnih svetinja. CPC je navela da su SPC i Vlada povrijedili njihova vjerska prava time što nijesu dopuštali članovima CPC da koriste pravoslavne crkve koje su sagradili njihovi preci, jer su „nezakonito prebačeni u Srpsku crkvu, posredno u državu Srbiju“ – piše u Izvještaju Stejt departmenta

S.VASILJEVIĆ

PODGORICA – Nakon usvajanja izmjena i dopuna Zakona o slobodi vjeroispovijesti 26. januara, eliminisani su zahtjevi da se postojeće vjerske grupe registruju radi sticanja pravnog statusa i da daju dokaz o vlasništvu nad određenom vjerskom imovinom kako bi zadržale pravo na nju. Tome se snažno usprotivila Srpska pravoslavna crkva (SPC) – piše na samom početku izvještaja Stejt departmenta o vjerskim slobodama za Crnu Goru.

ma ostalo je na Komunalnom poduzeću Berane i Opštini Tuzi. Međutim, zbog pritiska javnosti nijesu preuzeli vlasništvo nad grobljima, već su dopustili IZ da nastavi s radom – piše u izvještaju.

LEPOSAVIĆ I SREBRENICA

U fokusu izvještaja bili događaji na Cetinju povodom ustoličenja mitropolita Joanikija

je u novembru objavio članak u kom se kritikuje distribucija jevanđelističke hrišćanske literature i „Biblije“ u tom gradu. Na stranicama tog portala je opširno citiran jedan lokalni sveštenik SPC koji je osudio tu literaturu i rekao da su članovi grupe bili „demoni koji nijesu ništa drugo do vukovi u ovčjoj koži“.

VLADINE PRAKSE

U izvještaju se analiziraju i događaji sa Cetinja od 5. septembra. Navodi se da su mediji objavili da se na protestima povodom ustoličenja mitropolita Joanikija okupilo oko 4.000 hiljada ljudi, uz podršku predsjednika Đukanovića, uključujući i važne opozicione političke figure. - Protestanti su se usprotivili održavanju ceremonije na Cetinju, istorijskoj prijestonici zemlje, a predsjednik Đukanović je tu odluku nazvao „samo jednim u nizu događaja u kojima država Srbija i Srpska pravoslavna crkva kao instrument velikosrpskog nacionalizma pokušavaju da ponize i prisvoje Crnu Goru“ – piše u dokumentu. Navedeno je da su u pokušaju da spriječe nastavak ceremonije ustoličenja, protestanti koristili kamenje, otpad i zapaljene gume kako bi postavili blokade na cesti. Stejt department navodi da su mediji objavili da je policija upotrijebila suzavac, šok bom-

be i gumene metke, čiju je upotrebu policija poricala. - Opozicioni lideri i proopozicioni mediji su kritikovali policiju zbog pretjerane upotrebe sile, kao i brojni korisnici na društvenim mrežama koji su objavili video-snimke sukoba, dok su članovi vladajuće koalicije generalno hvalili policijsku reakciju kao suzdržanu – piše u izvještaju za Crnu Goru. Piše i da je nakon protesta policija uhapsila savjetnika predsjednika Đukanovića i bivšeg direktora Uprave policije Veselina Veljovića zbog, kako su rekli, pokušaja nasilnog probijanja policijske barikade i destabilizacije policije. Kada je riječ o ni do sada potpisanom ugovoru sa SPC, ističe se da je 18. aprila premijer Krivokapić najavio da je spreman da potpiše ugovor sa SPC. - Nakon objave premijera Krivokapića uslijedila je promptna reakcija javnosti, kako vladajućih tako i opozicionih partija koje su tražile da se dokument objavi. Na kraju godine dokument je ostao nepotpisan – navodi Stejt department. Citira se i tekst koji je Pobjeda objavila da je ugovorom diskriminisana Crnogorska pravoslavna crkva, zbog toga što predviđa da se u zemlji ne može graditi pravoslavna crkva bez odobrenja SPC, i dozvoljava SPC, a ne MPC, da zadrži kontinuitet s autokefalnom Crnogorskom pravoslavnom crkvom

koja je definisana ustavom iz 1905. godine.

NEMA HAPŠENJA SVEŠTENIKA

Izvještaj američke administracije je zabilježio da je premijer Krivokapić je u maju rekao novinarima da njegova vlada neće hapsiti nijednog sveštenika SPC zbog kršenja ograničenja okupljanja zbog kovida-19 i da niko ne može spriječiti održavanje vjerskih procesija u Nikšiću na Dan Svetog Vasilija 12. maja. - Odgovarajući na pitanja o Vladinom nedostatku sprovođenja epidemioloških mjera protiv kovida-19 tokom Uskrsa, Krivokapić je rekao da aktivnosti duhovne prirode ne mogu biti podložne zemaljskim zakonima – navodi izvještaj i citira reaagovanje Socijaldemokratske partije „da su to što teološke kontemplacije i da se favorizuje SPC“.

IMOVINA

Kada je o odnosima Vlade i vjerskih organizacija riječ, navedeno je da su Katolička crkva i Islamska zajednica nastavile da zagovaraju jasno napisane zakone koji regulišu vlasništvo nad vjerskom imovinom i postavljaju pitanje povrata ili kompenzacije za imovinu, posebno za bogomolje ili groblja, koju su vlade nezakonito oduzele vjerskim grupama ili njihovim članovima. - Zvaničnici Katoličke crkve na-

stavili su sa izjavama da je, kao jedan od najvećih vlasnika imovine u zemlji, i dalje u brojnim imovinskim sporovima s Vladom i SPC-om – navodi izvještaj. Navedena je i odluka Uprave za katastar i državnu imovinu koja je izmijenila 15. oktobra upis Cetinjskog manastira, čije je vlasništvo bilo sporno između CPC i SPC, sa Opštine Cetinje na Mitropoliju crnogorskoprimorsku (SPC). Skupština opštine Cetinje je 17. septembra podržala inicijativu koju je potpisalo 600 Cetinjana da se Cetinjski manastir vrati na korištenje CPC, u kojem se navodi da ima istorijsko pravo na imovinu. - CPC je i dalje bila uključena u brojne imovinske sporove sa Vladom i SPC. Zvaničnici CPC su naveli da u cijeloj zemlji imaju samo dvije crkve, jednu u Kotoru i jednu na Cetinju, u kojima mogu obavljati službe, dok SPC koristi više od 750 pravoslavnih svetinja. CPC je navela da su SPC i Vlada povrijedili njihova vjerska prava time što nijesu dopuštali članovima CPC da koriste pravoslavne crkve koje su sagradili njihovi preci, jer su „nezakonito prebačeni u Srpsku crkvu, posredno u državu Srbiju“ – piše u Izvještaju. Naveden je i primjer Islamske zajednice koja je izrazila zabrinutost da je dosadašnji prenos dvaju islamskih groblja u Podgorici i Beranama sa na Opštinu Tuzi, odnosno beransko komunalno poduzeće. - Službeno, upravljanje groblji-

Izvještaj se bavio i izjavom tadašnjeg ministra pravde i judskih i manjisnksih prava Vladimira Leposavića koji je u Skupštini 26. marta, na pitanje da li je voljan da prizna i prihvati da se u Srebrenici dogodio genocid 1995. Godine, odgovorio da će priznati da je genocid kada se to nedvosmisleno utvrdi. - Dodao je da je „pitanje kvalifikacije zločina počinjenog nad Bošnjacima u Srebrenici, kao i mnoga druga pitanja iz građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, još uvijek predmet ne samo emotivnih radnji i neprimjerenih reakcija, već takođe profesionalnih kontroverzi“ – zabilježeno je u izvještaju. Nekoliko nevladinih udruženja, opozicionih, i članova vladajuće koalicije, uključujući I premijera, naknadno je zatražilo Leposavićevu ostavku.

POŠTOVANJE VJERSKIH SLOBODA

Vlasti su 20. novembra uhapsile Zorislava Lekovića nakon što je nosio četničku zastavu glavnom ulicom ispred džamije u Pljevljima i napao Sabinu Talović, aktivistkinju Sigurne ženske kuće, i Belišu Pojatića, izvršnog direktora Umjetničke galerije „Vitomir Srbljanović“. Lekovića su vlasti kasnije uputile na liječenje u Specijalnu bolnicu za psihijatriju u Kotoru. Zabilježen je i govor mržnje na internetu od strane direktora Hidroelektrane Piva Radomira Radonjića. Radonjićeve objave na Fejsbuku uključivale su jezik koji je bio antiislamski, kao i antialbanski. Podržavao je i osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. - U aprilu je jedna osoba na internetu objavila vulgarnu karikaturu koja prikazuje tadašnjeg biskupa Joanikija s ministarkom Bratić. Policija je izvršila istragu, ali nije uspjela da utvrdi ko je autor – navedeno je u izvještaju. U januaru je glavni rabin Crne Gore i Hrvatske Luciano Mose Prelević rekao nevladinoj organizaciji Balkan Investigative Reporting Network da ,,antisemitizam nikada nije postao niti je bio dio državne ideologije u Crnoj Gori, tako da nikada nije zaživio među građanima“. J.MARTINOVIĆ

Svijet

Subota, 4. jun 2022.

STOTI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Rusija okupirala 20 odsto ukrajinske teritorije KIJEV/MOSKVA – Stoti dan ruske invazije na Ukrajinu završen je juče. Dosadašnji tok rata, koji je Rusija započela 24. februara invazijom sa kopna, mora i iz vazduha na tu suverenu državu, omogućio je zvaničnoj Moskvi zauzimanje čak 20 odsto ukrajinske teritorije. Ruska vojska trenutno je fokusirana na region Donbasa i njen strateški grad Sjeverodonjeck, a ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski kaže kako to predstavlja ,,najtežu zonu“ u dosadašnjem toku rata. Evropska unija je, u međuvremenu, i zvanično odobrila novi, šesti, paket ekonomskih sankcije protiv Rusije, koje obuhvataju zabranu većeg dijela uvoza ruske nafte i kaznene mjere protiv vodeće ruske Sberbanke, prenosi agencija Rojters. Za tri mjeseca borbe u Ukrajini Moskva nije uspjela da postigne svoje početne ciljeve, da zauzme Kijev i ukrajinske centre vlasti, ali je ipak postigla taktički uspjeh u Donbasu. Evropski lideri postigli su u Luksemburgu prethodno dogovor o embargu na uvoz ruske sirove nafte koji će u potpunosti stupiti na snagu do kraja 2022. godine. Mađarska, Slovačka i Češka osigurale su izuzeća za uvoz tog energenta naftovodom, od kojeg sve zavise. Sankcijama je predviđeno da se obustavi 90 odsto uvoza ruske nafte na teritoriju 27 članica EU u kojima živi 450 miliona ljudi. Šesta runda sankcija obuhvata i odluku da se Sberbanci odsječe pristup međunarodnom platnom sistemu SWIFT. - To će umanjiti sposobnost Rusije da finansira svoj rat - rekla je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Na spisku sankcionisanih pojedinaca ipak se neće naći jedna istaknuta osoba, kao što je to bilo planirano - ruski patrijarh Kiril, bliski saveznik ruskog predsjednika Vladimira Putina. Taj potez blokirala je Mađarska. Sve odluke u EU donose se jednoglasno. Budimpešta je proteklih nedjelja intenzivirala zahtjeve u pogledu naftnog embarga. Da bi pridobile njenu podrš-

Vrijeme smrti i otimačine Za tri mjeseca borbe u Ukrajini Moskva nije uspjela da postigne svoje početne ciljeve, da zauzme Kijev i ukrajinske centre vlasti, ali je ipak postigla taktički uspjeh u Donbasu

Rat do sada odnio najmanje 261 dijete

Tri mjeseca rata ukrajinske gradove pretvorile u ruine

ku članice EU pristale su da iz zabrane izuzmu naftu koja se Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj isporučuje preko naftovoda Družba. Uz naftni embargo, nove sankcije obuhvataju i zabranu osiguravanja brodova koji prevoze rusku naftu na druga mjesta, rekao je neimenovani zvaničnik EU Rojtersu. Postojeći ugovori biće fazno ukinuti tokom šest mjeseci. Eksperti EU ocjenjuju da će taj potez komplikovati napore Ru-

sije da pronađe druga tržišta za svoju sirovu naftu. Britansko ministarstvo odbrane objavilo je juče, na stoti dan ruske invazije na Ukrajinu, da Moskva nije uspjela da postigne svoje početne ciljeve da zauzme Kijev i ukrajinske centre vlasti, ali da je postigla taktički uspjeh u Donbasu. - S obzirom na ruski prvobitni plan, ni jedan od strateških ciljeva nije postignut - napisalo je britansko ministarstvo na Tviteru.

Ministarstvo je, međutim, navelo da je postignut taktički uspjeh u istočnoj regiji Donbasu te kontrola više od 90 odsto Luganjske oblasti. Rusija je blizu toga da zauzme cijeli Luganjsk, jednu od dvije ukrajinske regije koje čine pojas zemlje zvan Donbas. U strateški važnom gradu Sjeverodonjecku u regiji Luganjsk, ukrajinska je vojska objavila da je tokom noći uspjela da održi položaje. - Borbe se nastavljaju u sredi-

Kijev: Nećemo upotrijebiti američko oružje za napad na Rusiju Savjetnik ukrajinskog predsjednika Mihail Podoljak napisao je na Tviteru da Ukrajina ne namjerava da upotrijebi američko oružje za napad na rusku teritoriju i dodao da Rusija po tom pitanju iznosi

lažne optužbe. - Danas je za Rusiju zadatak broj jedan da potkopa povjerenje između Ukrajine i SAD. Naši partneri znaju gdje se koristi njihovo oružje - napisao je Podoljak na Tviteru, pre-

nosi Gardijan.On je dodao da Ukrajina vodi odbrambeni rat i ne planira da koristi sisteme za lansiranje raketa (MLRS) za napad na objekte u Rusiji i da ukrajinski partneri znaju gdje se koristi njihovo oružje.

štu Sjeverodonjecka - saopštio je u izvještaju glavni štab ukrajinske vojske. U izvještaju se dodaje da ruske snage i dalje granatiraju ukrajinske položaje u gradu i u predgrađima Borivsku i Ustinivki te gradu Lisičansku. Administracija predsjednika SAD Džoa Bajdena u četvrtak je uvela nove sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a na spisku je nekoliko jahti ljudi koji se dovode u vezu sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Na listi je i portparolka ministarstva spoljne politike Marija Zaharova. NATO bi trebalo da razmotri davanje Ukrajini „de fakto“ umjesto „de jure“ članstva u Alijansi, kada bude razmatrao svoju strategiju za narednih 10 godina na narednom samitu krajem juna, izjavio je ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov. - Mislim da, ako govorimo o članstvu Ukrajine u NATO

U agresiji Rusije na Ukrajinu koja traje već 100 dana, poginulo je 261 dijete, dok je 463 ranjeno, saopštilo je ukrajinsko generalno tužilaštvo. - Broj ubijene djece je 261, a broj ranjene 463 - navodi se u saopštenju, objavljenom na Telegramu. Navodi se i da te cifre nijesu konačne, jer nema preciznih podataka o broju u područjima gdje se vode aktivne borbe i na privremeno okupiranim teritorijama. Oružane snage Rusije su u bombardovanjima oštetile 1.938 školskih zgrada, a 182 su potpuno srušene, navelo je tužilaštvo.

,,de fakto“, a ne ,,de jure“, to bi mogla biti dobra ideja u ovoj strategiji - rekao je Reznikov na forumu ,,Globsek 2022“ u Bratislavi putem video-veze, prenosi Rojters. On je još naveo da će Ukrajina takođe biti dio te strategije i da je to dobro rješenje za sve zemlje članice. - Ukrajina će takođe biti dio strategije jer smo i mi dio istočnog krila Evrope, istočnog krila zemalja NATO, istočnog krila EU. Mislim da će to biti dobitna situacija za sve zemlje - rekao je Reznikov, navodi Rojters. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je prošlog mjeseca da se raduje što će poželjeti dobrodošlicu Švedskoj i Finskoj na samitu u Madridu krajem juna, ujedno ga nazivajući ,,istorijskom prilikom“ za jačanje saveza za vrijeme rata u Ukrajini.

Predsjednik SAD moli Kongres da preduzme mjere protiv oružanog nasilja VAŠINGTON - „Dosta, dosta“, uzviknuo je više puta predsjednik SAD Džo Bajden, tokom strastvenog obraćanja naciji, moleći Kongres da preduzme mjere protiv oružanog nasilja, poslije masovnih ubistava koja su, kako je rekao, škole i druga svakodnevna mjesta pretvorila u polja smrti. Ako zakonodavci ne budu reagovali, upozorio je Bajden, birači bi trebalo da svoj bijes pretvore u centralno pitanje na novembarskim izborima, koji se održavaju na polovini Bajdenovog mandata. U obraćanju iz Bijele kuće, Bajden je priznao da nailazi na ogroman politički otpor dok pokušava da poveća pritisak na Kongres da usvoji stroža ograničenja u vezi sa oružjem,

Bajden za stroži zakon o oružju s obzirom na to da su slični napori bili neuspješni poslije prethodnih napada. Bajden je ponovo zatražio da se obnovi zabrana na prodaju poluautomatskog i automatskog oružja i šaržera velikih kapaciteta - i rekao je da ako Kongres neće da prihvati sve njegove prijedloge, mora bar da pronađe kompromis, kao što je sprečavanje onih koji imaju problema sa mentalnim zdravljem da dođu u posjed oružja ili podizanje starosne granice za kupovinu poluatomatskog i automatskog oružja sa 18 na 21 godinu. - Koliko smo još pokolja spremni da prihvatimo - pitao je

Džo Bajden

je Bajden poslije prošlonedjeljnog masakra koji je počinio 18-godišnjak, koji je ubio 19 učenika i dva nastavnika u

osnovnoj školi u Juvaldeu u Teksasu, i još jednog napada u srijedu u Tulsi, u Oklahomi, gdje je napadač pucao i ubio

četiri osobe i sebe u medicinskoj ordinaciji. Ameriku je proteklih sedmica potresao niz masovnih pucnjava - u prodavnici u Bafalu, u državi Njujork, osnovnoj školi u Teksasu i kliničkom centru u Oklahomi, prenosi agencija Rojters. - Ovog puta moramo da odvojimo vrijeme i nešto preduzmemo - rekao je Bajden, prozivajući Senat, u kojem je neophodno 10 glasova republikanaca da bi se usvojio zakonski prijedlog. - Znam koliko je to teško, ali nikad neću odustati. A ukoliko Kongres ne bude reagovao, vjerujem da ovog puta veći-

na Amerikanaca takođe neće odustati - dodao je Bajden. Više od 18.000 ljudi stradalo je u oružanom nasilju u SAD samo ove godine, uključujući ubistva i samoubistva, pokazuju podaci nevladine istraživačke organizacije „Arhiv oružanog nasilja“. Dok Bajden i Kongres razmatraju mogući kompromis, Vrhovni sud bi trebalo da odluči o jednom od značajnih slučajeva što bi moglo da podrije nove napore da se usvoje mjere za kontrolu oružja, dok bi postojeće mogle da budu osporavane pred sudovima.

Priredila: Bojana PRELEVIĆ

12 Hronika

Subota, 4. jun 2022.

Izrečena presuda bivšim čelnicima Telekoma, potvrđen

Ivanović i Obrad optužbi za zloup

Sutkinja Evica Durutović je naglasila da je sud nesumnjivo utvrdio da je posao analize tržišta u nekoliko zemalja na Balkanu, koji je povjeren firmi „Roli“, odrađen i isplaćen nakon odobrenja nekadašnjih finansijskih direktora Telekoma i Moneta Andrasa Dunaia i Eszter Kocsadija, te da nakon pažljive i svestrane ocjene provedenih dokaza nije dokazano da su Obradović i Ivanović počinili zloupotrebu za koju ih tereti SDT PODGORICA - Bivši čelnici Telekoma Oleg Obradović i Miodrag Ivanović oslobođeni su optužbi Specijalnog tužilaštva da su zloupotrebom službenog položaja tu kompaniju oštetili za 2,3 miliona eura u korist kompanije ,,RawleighTrading (Roli)“ iz Londona na ime fiktivnog ugovora o konsultantskim uslugama. Presudu je juče u podgoričkom Višem sudu izrekla sutkinja Evica Durutović. Prema navodima presude, tokom postupka nije dokazano da su optuženi Obradović i Ivanović po prethodnom dogovoru i sa umišljajem, zloupotrebili svoj položaj u smislu raspolaganja tuđom imovinom i na taj način oštetili Telekom za višemilionski iznos. Sutkinja Durutović je kazala da nakon pažljive i svestrane ocjene provedenih dokaza i iskaza svjedoka tokom dokaznog postupka nije dokazano da su Obradović i Ivanović počinili zloupotrebu za koju ih tereti SDT. -Naglašavam da nije dokazano ono što se optuženima Ivanoviću i Obradoviću stavlja na teret optužnicom i njeninim činjeničnim opisom – kazala je Durutović. Ona je podsjetila da sud na osnovu dokaza nedvosmisleno utvrdio da se 27. aprila 2005. godine održala sjednica Borda direktora Crnogorskog teleko-

ma na kome je donijet jednoglasan zaključak da se potpiše ugovor o pružanju konsultantskih usluga sa kompanijom „Roli“ iz Londona. Sud je nedvosmisleno zaključio i da je taj ugovor potpisan 27. oktobra iste godine. -Takođe, nedvosmisleno je utvrđeno i da Monet, ćerka firma Telekoma, u dva navrata uplatila 460.000 eura i 1.840.000 eura kompaniji „Roli“ preko bankovnog računa u Švajcarskoj – kazala je sutkinja Durutović. Ona je navela da su naloge o isplati ovog novca pored Obradovića i Ivanovića potpisali i nekadašnji finansijski direktori Telekoma i Moneta Andras Dunai i Eszter Kocsadij. -Ono što je bilo sporno je činjenica da li je firma „Roli“ izvršila

Ivanović i Obradović sa advokatom Piperovićem

posao za koji je dobila novac. Tužilaštvo je tvrdilo da ispitivanje telekomunikacijskog tržišta u Albaniji, Kosovu, BiH, kao i Crnoj Gori nije odrađeno dok su optuženi i odbrana tvrdili suprotno. Međutim, dokazi kažu da postoje izvještaji o analizi tržišta telekomunikacija u već navedenim državama na Balkanu, kao i iskazi svjedoka iz Mađarske koji su pojasnili da nijedan

Piperović: Očekivana presuda Advokat Zoran Piperović je, komentarišući presudu koju je izrekla sutkinja Evica Durutović, kazao da je ona za odbranu bila očekivana ali da je siguran da će ovakva odluka suda predstavljati problem raznim NVO organizacijama i političkim partijama. -Važno je da pošaljemo signal onima koji će vjerovatno nakon ove odluke da imaju primjedbe. Dva ključna pitanja u ovom predmetu: da li ima naručenog posla između

Mađar telekoma i firme ,,Roli“ i ko je platio navedeni iznos! Nesumnjivo je utvđeno da 2,3 miliona eura nijesu uplatili ni Oleg Obradović, ni Miodrag Ivanović. Mađari su svjedočeći saopštili da su oni ti koji su potpisali nalog za isplatu. Upravo ove dvije sporne činjenice sud je raspravio – kazao je advokat Piperović. On je kazao da će oslobađajuća presuda u ovom slučaju biti problematična za određene jer ,,u ovoj državi izgleda niko ne

Krivična prijava protiv jedne osobe i firme „Progres&Co“ iz Nikšića zbog nedozvolje

Terete ih da su nelegalnom eksp kamena zaradili više od 6.700.0

PODGORICA – Protiv M. K. (67) i firme „Progres&Co“ d. o. o iz Nikšića podnijete su krivične prijave zbog sumnje da su počinili krivično djelo nedozvoljena proizvodnja. - Tokom izviđaja, koji je sprovođen u saradnji sa Osnovnim državnim tužilaštvom u Nikšiću i Upravom za inspekcijske poslove – rudarskom inspekcijiom, utvrđeno je da su M.K, kao odgovorno lice u „Progres&Co“ d.o.o iz Nikšića, i ovo pravno lice, izvršili djelo koje im se stavlja na teret na način što su, kako se sumnja, neovlašćeno proi-

zvodili i prerađivali robu za čiju proizvodnju ili prerađivanje je potrebno odobrenje nadležnog organa, u namjeri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist – navodi se u saopštenju Uprave policije. Oni su, kako se sumnja, od aprila 2015. do februara 2021. godine nezakonito eksploatisali rudno-mineralne sirovine, arhitektonsko-građevinskog kamena u količini od 20.022 kubna metra. - Eksploatacijom ove količine arhitektonsko-građevinskog kamena osumnjičeni su stekli

protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 6.707,370 eura, pri čemu je država pretrpjela materijalnu štetu, po osnovu neuplaćene zakonski određene koncesione naknade za eksploataciju ove količine kamena. Pripadnici policije i rudarske inspekcije su 19. februara, postupajući na osnovu operativnih informacija o nelegalnoj eksploataciji kamena, provjerili četiri katastarske parcele i zatekli mehanizaciju koja je eksploatisala i utovarala arhitektonsko-građevinski kamen. Tokom provjera utvrđeno je da

Hronika

Subota, 4. jun 2022.

no da su radili po procedurama i po zakonu

dović oslobođeni potrebu položaja

bi bio isplaćen kompaniji „Roli“ da ugovor nije bio ispunjen – pojasnila je sutkinja Durutović. Ona je podsjetila i da je specijalni tužilac na jednom od ročišta tokom suđenja potvrdio postojanje za tužilaštvo spornih izvještaja. -Sud je nakon sprovedenog dokaznog postupka mogao da zaključi samo jedno, da je kompanija „Roli“ ispunila svoje ugovorne obaveze prema komsmije da bude oslobođen“. -Ovdje maltene treba da se promijeni Zakonik o krivičnom postupku i da niko ne smije da se oslobodi. Ko god se oslobodi svi skoče, zašto ga je sud oslobodio. Pa valjda je zakon normirao zbog čega neko i kada treba da bude oslobođen. Treba li neko da bude osuđen iako nema dokaza. Ako živimo u takvoj državi, onda je ok. Ne treba ni odbrana, već samo sud da presudi da bi se zadovoljli neki koji se hvale zakonitošću – zaključio je Piperović.

ene proizvodnje

ploatacijom 000 eura

„Progres&Co“ d.o.o iz Nikšića nema zaključen koncesioni ugovor o pravu na detaljna geološka istraživanja i eksploataciju kamena na tim katastarskim parcelama, kao i da se parcele u prostornom planu opštine Nikšić ne nalaze kao prostor koji je namijenjen za detaljna geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina. Krivičnu prijavu podnijeli službenici Sektora za borbu protiv kriminala u saradnji sa službenicima Centra bezbjednosti Nikšić, osnovnom državnom tužiocu u Nikšiću. C. H.

paniji Crnogorski telekom – kazala je sutkinja Durutović. Ona je dodala i da činjenica da u djelovodnim knjigama Telekoma i Moneta nijesu upisani ovi izvještaji ne znači da oni ne postoje. Prilikom davanja završnih riječi, advokat Zoran Piperović je podsjetio sud da su njegovi branjenici Obradović i Ivanović, povodom ovog slučaja, saslušavani širom Evrope, od Njemačke do Kipra. -Saslušavali su ih relevantni američki istražitelji koji nijesu našli ništa u radnjama mojih branjenika a što bi SDT-u pomoglo u razrješenju ovog slučaja. Nijesu našli ništa jer da jesu, to bi SDT odavno prezentiralo pred sudom – kazao je tada advokat Piperović. On je ukazao da su svi nekadašnji predstavnici Mađar telekoma, u čijem je vlasništvu bio Crnogorski telekom, prilikom svjedočenja potvrdili odbrane Obradovića i Ivanovića da nijedan euro nije mogao biti isplaćen bez poštovanja određenih procedura i njihovog znanja.

- Nekadašnji finansijski direktori Telekoma i Moneta Andras Dunai i Eszter Kocsadij su potvrdili da su oni potpisnici isplate od 1.840.000 eura kompaniji „Roli“ iz Londona. Računovođa Mađar telekoma Zoltan Tisaji ustvrdio je da ugovor o konsultantskim uslugama sa kompanijom „Roli“ postoji jer je privatnim avionom iz Crne Gore odnio u Mađarsku i predao direktoru finansija Mađar telekoma – podsjetio je Piperović. Obradović i Ivanović su, kako je kazao advokat Piperović, 15 godina na meti jer je neko odlučio da ih postavi na optuženičku klupu tako da država od sebe napravi otklon od afere „Telekom“ kojom je bila medijski bombardovana. - Neko je morao da bude optužen a nekome je odgovaralo da to budu Obradović i Ivanović. Sud je mjesto gdje se nepravda može ispraviti i siguran sam da će ovaj sud presuditi onako kako treba, onako kako stoji u spisima. Oslobađajuća odluka nije satisfakcija mojim branjenicima ali može biti njihovim porodicama – kazao je Piperović. Istakao je da se u slučaju Telekoma niko nije bavio utvrđivanjem štete niti su se u tom pravcu provodili dokazi „jer to nije zanimalo SDT, a ni onog čije su to tobože pare“. - Crnogorski SDT se ubio da dokaže da je trećoj državi nastala šteta a da ta treća država niti zna za štetu niti je potražuje putem međunarodne pravne pomoći. Za divno čudo ni Monet ne prijavljuje štetu, jer je nema – naveo je Piperović. Sve ove godine niko iz Moneta ili Telekoma nije u svojim godišnjim izvještajima prijavio minus od 2.300.000 eura jer on ne postoji. Što je njih briga za ovo suđenje dok se mi rvemo za 2.300.000 eura. Oni su isplatili taj novac za elaborate koje je ocjenjivao neko ko se u to razumije – kazao je Piperović prilikom davanja završnih riječi. B. ROBOVIĆ

Udes na putu Podgorica – Danilovgrad

Tri osobe povrijeđene PODGORICA - Tri osobe povrijeđene su u saobraćajnoj nesreći koja se preksinoć dogodila na putu Podgorica – Danilovgrad, na novom bulevaru, kada je automobil izletio sa puta i udario u kuću. Portalu CDM su iz policije rekli da su povrijeđene dvije

osobe iz vozila, a jedna iz kuće. Do nezgode je došlo kada je automobil nikšićkih registarskih oznaka, po okolnostima koje će utvrdi istraga, na novom bulevaru koji se i dalje gradi i koji je neosvijetljen, naletio na staklo, izletio iz kružnog i uletio u dvorište kuće. Istraga je u toku. C. H.

Optuženi za članstvo u kriminalnoj organizaciji bivšeg direktora Uprave za nekretne ponudio jemstvo Višem sudu PODGORICA – Viši sud prihvatio je jemstvo Aleksandra Boljevića u iznosu od 394.100 eura kako bi se sa slobode branio od optužbi Specijalnog tužilaštva za pripadništvo kriminalnoj organizaciji bivšeg direktora Uprave za nekretnine Dragana Kovačevića i krivično djelo iznuda, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda. -Za A. B. je ponuđeno jemstvo koje se sastoji u stavljanju hipoteke na nepokretnosti koje su procijenjene na ukupan iznos od 394.100 eura. Ovo rješenje još nije pravosnažno – precizirala je savjetnica za odnose sa javnošću Marija Raković. Boljević se nalazi u pritvoru od 6. oktobra prošle godine zbog opasnosti od bjekstva. Kraljevina Danska je početkom oktobra prošle godine izručila Crnoj Gori Boljevića koji je u toj zemlji uhapšen 31. maja, po potjernici koju su dvadeset dana ranije za njim raspisale crnogorske vlasti radi obezbjeđenja njegovog prisustva u krivičnom postupku u predmetu ,,Međa“. Boljevićevo ime je samo jedno od deset na listi osumnjičenih za nezakonito prisvajanje državnog zemljišta u zoni morskog dobra. Prvi na listi i sa statusom organizatora ove kriminalne organizacije je bivši direktor Uprave za nekretnine Dragan Kovačević, koji se prema tvrdnjama tužilaštva u prisvajanju vrijednih parcela „na pjeni od mora“ koristio pritiskom na podređene službenike u ovom državnom organu, ali i uslugama ljudi iz kriminalnog miljea. Naime, istragom je utvrđeno da je Kovačević preko Sanje Popović angažovao njenog brata od strica Aleksandra

IZVINJENJE

Nenamjernom greškom prozvan aktuelni menadžment JP Morsko dobro

U jučerašnjem broju Pobjede u tekstu pod naslovom ,,Draganu Kovačeviću će se suditi u odsustvu“ potkrala se greška gdje se navodi da je bivše i aktuelno rukovodstvo JP Morsko dobro pod lupom Specijalnog tužilaštva zbog malverzacija oko prisvajanja državne imovine. Pretposljednji pasus teksta preuzet je, tehničkom omaškom, od ranije i odnosi se na bivše direktore JP Morsko dobro, koji su početkom prošle godine razriješeni sa funkcija zbog istrage pod sumnjom da su zloupotrebom službenog položaja omogućili da se zemljište u državnom vlasništvu u zoni morskog dobra prevede u privatno vlasništvo. Trebalo je da, umjesto „sadašnjeg rukovodstva“, stoji tadašnjeg. Izvinjavamo se aktuelnom rukovodstvu JP Morsko dobro zbog nenamjerno izazvane neprijatnosti. B.R.

Sud prihvatio 394.100 eura Aleksandra Boljevića za slobodu

Viši sud

Boljevića da za određeni novčani iznos prinudi drugog suvlasnika kuće u Bogišićima da mu proda svoj dio za iznos koji je ispod realne vrijednosti. Vrijednost vile koju je Kovačević želio da prisvoji u potpunosti, sa zemljištem u zoni morskog dobra, procijenjena je na 690.000 eura SDT je, pored Kovačevića i Boljevića, kao pripadnike ove kriminalne organizacije označilo Anu LakićevićGrdinić, Veselina Tomaševića, Krsta Pavićevića, Danila Jovanovića, Danka Kovačevića, Sanju Popović i podgoričku kompaniju ,,Geo&Arh“. Oni se terete za zloupotrebu službenog položaja, zloupotrebu službenog položaja u privrednom poslovanju, iznudu, iznudu putem pomaganja, protivpravno zauzimanje zemljišta, navođenje na ovjeravanje neistinitog sadržaja, falsifikovanje isprave, utaja poreza i

doprinosa. Kovačević je uhapšen u decembru prošle godine kada je SDT okončalo izviđaj po prijavi Aleksandra Gazivode koji je izgubio pravnu bitku sa bivšim direktorom Uprave za nekretnine oko suvlasničkog djela vrijedne nekretnine u Tivtu. Tada je uhapšena i načelnica tivatskog katastra Ana Lakićević-Grdinić koja je u istrazi priznala da je po nalogu Kovačevića vršila upis i promjenu podataka u katastarskom operatu na nepokretnostima bez validnog pravnog osnova i donosila nezakonita rješenja o upisu nelegalno sagrađenog objekta na osnovu lažnih elaborate. Takođe, po nalogu Kovačevića je prikrivala činjenice i podatke upisa nelegalnog objekta koji se vode kod Uprave za nekretnine PJ Tivat, ne obavještavajući vlasnika nepokretnosti o izvršenim promjenama i postupcima koji se vode. B. R.

Četiri osobe se sumnjiče za zelenaštvo

Za auto od 20.000 platio 50.000 eura kamate

BAR - Policija je u Baru podnijela krivičnu prijavu protiv četiri osobe zbog sumnje da su izvršile krivično djelo zelenaštvo na štetu jedne osobe. Pripadnici policije su u saradnji sa postupajućim tužiocem iz Osnovnog državnog tužilaštva u Baru preduzeli aktivnosti na rasvjetljavanju događaja i došli do sumnje da su N. N. (55), Ž. R. (66), S. N. (50) i D. S. (44) kao saizvršioci počinili krivično djelo zelenaštvo na štetu I. Č. - I. Č. je tokom 2012. od N. N. kupio vozilo marke „tojota HL lux“ za iznos od 20.000 eura po dogovoru da vozilo plati u roku od godinu dana od dana preuzimanja. On je u više navrata, na ime navedenog duga, isplatio novac u iznosu od 70.000 eura, što je 50.000 eura više od cijene koju je bio dužan da plati za vozilo – navode iz policije. Dodaju da je I. Č. na ime kamate dug plaćao i D. S, a u

posebno tešku priliku je doveden tokom 2013. godine, kada je pred notarom sklopio ugovor u vidu notarskog zapisa u cilju obezbjeđenja potraživanja na ime duga od 30.000 eura, a kojim je ugovorena nesrazmjerna imovinska korist za prijavljene. - Okolnosti nastanka navedenog duga oštećenom nijesu bile poznate. Ovim radnjama mu je nanijeta šteta u iznosu od 50.000 eura. Osumnjičeni su pod prijetnjom prodaje nepokretnosti prema oštećenom preduzimali radnje radi ostvarivanja dobiti koja je nesrazmjerna u odnosu na nesporni dug – rekli su iz Uprave policije. Osumnjičeni su u saizvršilaštvu vršili krivično djelo zelenaštvo, ugovaranjem nesrazmjerne imovinske koristi, ostvarili protivpravnu imovinsku dobit u iznosu od 50.000 eura, dodaje se u saopštenju. C. H.

14 Crnom Gorom

Subota, 4. jun 2022.

CEtinJE: Donacija konzorcijuma ,,Žičara Kotor Lovćen“ PRIJESTONICA

DanilovgraD: Zaštitnik Siniša Bjeković razgovarao sa građanima i upravom grada

Najviše pritužbi na dužinu sudskih sporova Kao posljedica pandemije kovida-19 pojavili su se problemi u sistemu socijalnog staranja. U posljednjoj generaciji polaznika Policijske akademije primljeno 39 odsto žena. Akademiji fali psiholog, a Dnevnom centru za djecu preporučeno je da razmotri mogućnost povećanja broja stručnih radnika

DANILOVGRAD – Zaštitnik ljudskih prava i sloboda Crne Gore bilježi smanjenje broja pritužbi građana Danilovgrada. U brojkama u posljednje četiri godine (2018–2021) stanovnici te opštine podnosili su od 90 do 150 pritužbi na godišnjem nivou, dok je u prvih pet mjeseci ove godine podnijeto 30. Zaštitnik Siniša Bjeković sa timom saradnika posjetio je Danilovgrad u okviru održavanja Dana zaštitnika. Osim prijema građana i njihovih pritužbi, održan je sastanak sa predsjednicom Opštine Zoricom Kovačević, a realizovane su i posjete Policijskoj akademiji, Odjeljenju bezbjednosti, Centru za socijalni rad i Dnevnom centru za djecu sa smetnjama. – Iako su razlozi obraćanja vrlo heterogeni, od pritužbi na rad državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih nosilaca javnih ovlašćenja, građani Danilovgrada uglavnom su ukazivali na dugo trajanje upravnih i sudskih postupaka – kazao je Bjeković.

POSLJEDICE EPIDEMIJE

On je medijima, nakon prijema građana, ukazao da se u vezi sa periodom od početka pandemije kovida-19 i svim što ga je kao posljedica pratilo, pojavilo i dosta problema koji se odnose na sistem socijalnog staranja. Kovačević je saopštila da lokalna uprava svakodnevno prima građane, te da podstiču inicijative i konstruktivan dijalog u rješavanju problema.

Poklonili 100 tablet računara CETINJE – Konzorcijum ,,Žičara Kotor - Lovćen“, koji čine kompanije Novi Volvoks i Leitner, donirao je 100 tablet računara Prijestonici, namijenjenih srednjim i osnovnim školama. Donaciju, vrijednu 21.000 eura, gradonačelniku Nikoli Đuraškoviću uručio je predstavnik konzorcijuma Martin Lajtner. Novi Volvoks je poznata crnogorska firma, dok je Leitner

oMBUDSMan DoBiJa ManJE DoPiSa: Danilovgrad

– Građani nam se najčešće žale na postupke pred Upravom za katastar i u vezi sa tim na veliki broj i dugotrajnost sudskih postupaka – navela je ona. Kovačević je kazala da se dosta građana nalazi u stanju socijalne potrebe, te da su korisnici Narodne kuhinje, čiji rad finansira Opština. Za 20 sugrađana koji su u takvoj situaciji riješili su stambeno pitanje, obezbijedili skloništa za žrtve porodičnog nasilja kao i za djecu bez roditeljskog staranja, koja se iz Bijele vraćaju da žive u svom gradu. Tokom sastanka sa direktorom Policijske akademije Draganom Pavličićem i njegovim timom, ombudsman se interesovao i za upis pripadnika manjina i primjenu mjera za stvaranje faktičke jednakosti,

u slučajevima jednakih ili približno jednakih, uslova, odnosno rezultata kandidata. Kao pozitivan primjer navedeno je da je u posljednjoj generaciji polaznika Akademije primljeno 39 odsto žena. Tokom obilaska internata u kom borave polaznici Akademije, ocijenjeno je da su smještajni i obrazovni kapaciteti adekvatni potrebama mladih – sobe su opremljene na odgovarajući način, sa zasebnim kupatilima i veoma prozračne. Internat je cjelokupno pokriven internet konekcijom, a učenici imaju na raspolaganju računarsku salu, biblioteku i čitaonicu. Zapaža se da čitaonica nije adekvatne veličine u odnosu na broj učenika. Poligoni za održavanje praktične nastave su u skladu sa savremenim međunarodnim

Centru za socijalni rad fali stručni kadar Prilikom posjete Centru za socijalni rad, takođe je zapažen nedostatak stručnog i usko specijalizovanog kadra. – Zaposlena su samo četiri socijalna radnika, od kojih su dva raspoređena na materijalnim davanjima, a dva su voditelji slučaja. Nedo-

BAR – NVU Žene Bara u subotu ispred HD ,,Laković“ organizuje akciju prikupljanja pomoći za Narodnu kuhinju. Akcija počinje u 10 i trajaće do 21 sat. Magacin Narodne kuhinje koja svakodnevno priprema 250 obroka je skoro prazan, pa su u tom nevladinom udruženju odlučili da akcijom prikupe namirnice. Predsjednica ovog udruženja Liljana Vujović kazala je za Bar info da se korisnici nalaze u nezavidnoj situaciji. – Od kada su uslijedila velika poskupljenja, prvenstveno osnovnih životnih namirnica, a socijalna davanja su vrlo malo

Đurašković i Lajtner

statak kadra u velikoj mjeri onemogućava ažurno i adekvatno postupanje organa starateljstva, posebno imajući u vidu raznovrsnost i slojevitost njihovih nadležnosti u okviru socijalne i dječje zaštite – konstatovao je ombudsman.

standardima. Kada je u pitanju boravak u internatu, polaznici su generalno zadovoljni i rijetke su primjedbe.

INTERNAT BEZ PSIHOLOGA

– Ono što je primijećeno jeste da u okviru internata, koji predstavlja kolektivni smještaj, polaznici nemaju mogućnost eventualnog razgovora sa psihologom jer to radno mjesto nije popunjeno, iako je predviđeno sistematizacijom – saopštio je ombudsman. Predstavnici Institucije obišli su i Dnevni centar za djecu sa smetnjama u razvoju, koji ima licencu za 15 korisnika za koje je organizovan prevoz. – Stručne poslove sa djecom vrše jedan defektolog, po jedan psiholog i sociolog, a s obzirom na problematiku kojom se bave, bilo bi neophodno razmotriti mogućnost povećanja broja stručnih radnika. Predstavnici Dnevnog centra ukazali su na dobru saradnju sa lokalnom samoupravom i privrednicima sa područja Opštine Danilovgrad – saopšteno je nakon obilaska. C. G.

Nevladino udruženje Žene Bara pozvalo građane na solidarnost

Magacin Narodne kuhinje prazan, danas prikupljaju namirnice porasla, korisnici Narodne kuhinje su se našli u vrlo nezavidnoj situaciji, da ne pominjem one koji nemaju nikakva primanja – zabrinuto konstatuje Vujović. Ona kaže da sredstva koja im je Opština obezbijedila nijesu beznačajna, ali su ipak nedovoljna da bi kuhinja mogla nesmetano da funkcioniše. Dodaje da, iako su se više puta obraćali molbom da im se subvencionišu računi

za struju i vodu, nijesu naišli na razumijevanje. Plaćaju i zakup prostora u kome se nalaze i redovno izmiruju lične dohotke za četiri zaposlene žene. Iz tog udruženja kažu da razumiju da je dosta ljudi u teškoj materijalnoj situaciji, i da često od sopstvenih problema i nedostatka vremena ne uspijevaju da dođu do Narodne kuhinje i nešto donesu.

– Iz tog razloga smatramo da su akcije poput ove u subotu, uvijek najbolje rješenje i da na njih građani dobro odreaguju. Svaka pomoć je dobrodošla i unaprijed zahvaljujemo svima koji će za pomoć odvojiti koliko mogu. Zahvalnost dugujemo i kompaniji ,,Laković“ koja nam je omogućila da ispred njihovog diskonta organizujemo akciju – kazala je Vujović. T. C.

kompanija koja ima 130 godina dugu tradiciju u proizvodnji infrastrukturne opreme za zimski i planinski turizam, a pored Italije, Švajcarske, Slovačke, Francuske i SAD, sada je prisutna i u Crnoj Gori. Taj konzorcijum će graditi žičaru od Kotora do Lovćena, čija izgradnja treba da počne 13. jula ove godine, a planirani završetak radova je do 21. maja 2023. godine. M. B.

Vasilije Lalošević i Željko Ćulafić o sportskoj infrastrukturi Andrijevice

Za početak dobro bi došla i balon sala PODGORICA – Andrijevica je jedan od rijetkih gradova koji nema sportsku halu u kojoj bi sportisti iz ovog grada mogli da treniraju, pa bi mnogo značila izgradnja balon sale u kojoj bi mogli da obavljaju trenažne procese i ljeti i zimi – konstatovano je na sastanku ministra sporta i mladih Vasilija Laloševića i predsjednika Opštine Andrijevica Željka Ćulafića. Kako je saopšteno iz resornog ministarstva, na sastanku u Podgorici bilo je riječi i o najavi izgradnje sportske sale za potrebe OŠ ,,Bajo Jojić“ i

Srednje mješovite škole, za koju je u kapitalnom budžetu opredijeljeno gotovo 200.000 eura. – Lalošević i Ćulafić razgovarali su i o završetku procesa formiranja omladinskog kluba, za koji će Opština ustupiti prostor, kako bi mladi u Andrijevici imali mjesto za okupljanje. Ministarstvo je tokom 2022. godine potpisalo ugovor o finansiranju i projektu adaptacije i opremanja gradske teretane. Opština je opredijelila prostor, a ministarstvo 15.000 eura za kupovinu mobilijara i potrebnih sprava – navedeno C. G. je u saopštenju.

UlCinJ: Akcija CZIP-a, MORT-a i CODR-a

Sjutra čišćenje kanala Solane ULCINJ – Povodom Svjetskog dana zaštite životne sredine Centar za zaštitu i proučavanje ptica u saradnji sa Centrom za održivi razvoj i Ministarstvom ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, organizuje u nedjelju čišćenje kanala Ulcinjske solane. – Ulcinjska solana uskoro počinje upumpavanje slane vode, a kanali su u međuvremenu zatrpani smećem koje ćemo čistiti kako bi slana voda mogla nesmetano da se upumpa – saopšteno je iz te NVO. Oni pozivaju građane da im se pridruže u što većem broju. – Vaša pomoć nam je izuzetno potrebna i jako cijenjena. Dođite da zajedno ubrzamo proces pokretanja rada pumpi i time obezbijedimo povratak flamingosa u što većem broju – poručili su iz CZIP-a. C. G.

Crnom Gorom

Subota, 4. jun 2022.

Bijelo Polje: Obustavljeni radovi na trgu nakon pronalaska ploče sa natpisom ,,Od vakufa Hadži Danuše“

Konačnu riječ daće Uprava za zaštitu kulturnih dobara Apelujemo na javnost da se uzdrži od paušalnih i neutemeljenih izjava, te da dopusti stručnim licima da profesionalno i savjesno obavljaju svoj posao. Zajedno sa Opštinom ulažemo velike napore da cijeli proces vode stručna lica – saopšteno je iz Medžlisa Islamske zajednice Bijelo Polje BIJELO POLJE – Iz Medžlisa Islamske zajednice Bijelo Polje saopšteno je da je obustavljena izgradnja fontane na gradskom trgu jer je tokom radova pronađena ploča sa natpisom ,,Od vakufa Hadži Danuše“.

fesionalno i savjesno obavljaju svoj posao: - Medžlis Bijelo Polje i Opština Bijelo Polje ulažu velike napore da cijeli proces vode stručna lica. U tom duhu, vodili smo intenzivne razgovore sa različitim institucijama i pojedincima. Ovom prilikom istim i zahvaljujemo. Na taj način smo postigli dogovor da se sve navedeno riješi na zakonit način, u najkraćem mogućem roku. Opština Bijelo Polje će sve svoje aktivnosti raditi u koordinaciji sa Islamskom zajednicom. O svim novim detaljima i informacijama javnost će biti blagovremeno obaviještena – poručili su iz Medžlisa.

Dogovor je, kako su naveli na svojoj Fejsbuk stranici, postignut u komunikaciji sa svim nadležnim institucijama i Opštinom Bijelo Polje.

DOGOVOR

- Obustavljeni su radovi, i dalje aktivnosti će preuzeti Uprava za zaštitu kulturnih dobara. Na sastanku predstavnika Medžlisa i Opštine dogovoreno je da se ide u pravcu potpunog arheološkog istraživanja, na cijelom prostoru vakufa, shodno planu i zakonu. Takođe, postignuta je saglasnost da u predstojećem procesu prisustvuju legitimni predstavnici Medžlisa Bijelo Polje – navedeno je u saopštenju. Iz Medžlisa apeluju na javnost da se uzdrži od paušalnih i neutemeljenih izjava, te da dopusti stručnim licima da pro-

SlijeDi ARHeoloŠKo iSTRAŽiVANje: Prosvjetna ploča

NVO Mladi Romi raspisala javni poziv

PROTEST

Povodom pronalaska ploče oglasio se muftija sandžački, hfz. Abdurahman ef. Kujević. On je, piše PR Centar, zatražio da se hitno obustave sve radnje kojima se, kako je kazao, pokušava potrijeti trag Hadži Danuš-hanumine džamije, poručujući da se na njenim temeljima ne smije graditi bilo šta. – Ne smije se dozvoliti da se na temeljima Hadži Danušhanumine džamije gradi bilo

TiVAT: Okončan prekogranični projekat ,,CUHaCHA“

Adaptirana kuhinja u SMŠ ,,Mladost“ koji je Opština realizovala u okviru projekta prekogranične saradnje između Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. RADIOTIVAT

TIVAT – U SMŠ „Mladost“ završena je adaptacija kuhinje i instalacija opreme. U pitanju je jedna od aktivnosti projekta ,,CUHaCHA“

Sakupljači u 13 opština dobiće za radnu opremu po 425 eura PODGORICA – NVO Mladi Romi raspisala je javni poziv na osnovu kojeg će odabrati 30 sakupljača sekundarnih sirovina, kojima će biti dodijeljeni paketi radnog alata u vrijednosti od 425 eura. Za podršku mogu konkurisati pojedinci sa teritorije Crne Gore koji se aktivno bave sakupljanjem i obradom sekundarnih sirovina iz 13 opština: Bar, Bijelo Polje, Berane, Budva, Nikšić, Pljevlja, Podgorica, Rožaje, Tivat, Ulcinj, Herceg Novi, Kotor i Cetinje. Rok za prijavu je 6. jun. – Cilj projekta jesu bolja radna prava za sakupljače sekundarnih sirovina u našoj zemlji, odnosno poboljšanje njihovih radnih mogućnosti – objasnili su iz NVO Mladi Romi. T. C.

ĐACi Će UNAPRijeDiTi ZNANjA: Sa otvaranja radionice

Završetak projekta su ozvaničili predsjednik Opštine Željko Komnenović i direktorica škole Marija Čučković-Vujnović. Ukupan budžet ovog projekta je 710.946 eura od čega je iznos namijenjen Opštini iznosio oko 174.000 eura. Direktorica SMŠ „Mladost“ Marija Čučković-Vujnović istakla je da je u pitanju veliki projekat. – U ovoj, jubilarnoj školskoj godini kada naša škola obilježava 100 godina postojanja i rada, mi otvaramo adaptirani prostor koji će unaprijediti obrazovanje učenika. Otvaranjem ove kuhinje, otvara se niz mogućnosti za realizaciju projekata u koje će biti uključeni učenici, gdje će unapređivati znanje, vještine i predstavljati školu na brojnim državnim i međunarodnim takmičenjima– kazala je direktorica škole. Glavni cilj projekta ,,CUHaCHA“ jeste jačanje i očuvanje identiteta zajedničke kulinarske baštine programskog područja i doprinos razvoju turizma. B. M.

šta, a kamoli kičaste fontane kojima se želi umjesto jasnih ezana, koji su se na toj lokaciji čuli trista godina, postići šum kojim bi se zavaravale uši Bjelopoljcima koji takav odnos nijesu zaslužili svih ovih godina. Upućujemo protest i tražimo da se hitno obustave sve radnje kojima se pokušava potrijeti trag džamije, te tražimo formiranje nezavisnog tima kompetentnih stručnjaka iz oblasti arheologije, arhitekture i historije koji bi izašli na teren i locirali džamiju, te pristupili procesu zaštite i povratka ostataka ovog objekta Islamskoj zajednici, koja je u obavezi da štiti, restaurira i istinski valorizira svaki pedalj vakufske imovine, a posebno imovine od izuzetnog vjerskog i kulturnog značaja, kakav je bio objekat Hadži Danuš-hanumine džamije iz XVII vijeka – zaključio je Kujević. On navodi da je pronalazak ,,posvjetna ploča Hadži Danuš-hanumine džamije iz XVII vijeka porušena od strane komunističkih vlasti, nakon oštećenja bombardovanjem savezničkih snaga tokom Drugog svjetskog rata, za koju sam pomislio da smo je potpuno izbrisali iz sjećanja i da smo odustali od nje“.

FONTANA

Izgradnja fontane, pripremni radovi, počeli su krajem maja. Idejno rješenje uradila je inženjerska firma ,,Indel“, a posao je vrijedan 74.380 eura. U septembru 2020. godine, Direkcija za izgradnju i investicije je raspisala tender za izradu idejnog, glavnog projekta i realizaciju podne dinamičke fontane u Ulici slobode. Očekivani početak izgradnje je bio planiran za jun/jul 2021. godine, a završetak za 30 dana. Međutim zbog pandemije korona virusa taj posao se nije mogao realizovati u planiranom roku. C. G.

CeTiNje

Na Dvorskom trgu danas ,,Puzijada“ CETINJE – Sekretarijat za obrazovanje, sport i mlade u sklopu programa ,,Cetinje otvorenog srca“ organizuje ,,Puzijadu“ za bebe, koja će se održati na Dvorskom trgu u subotu, sa početkom u 18 časova. – Program ,,Cetinje otvorenog srca“ je namijenjen našim najmlađim sugrađanima i svakog vikenda održavaće se po jedna manifestacija različitog tematskog sadržaja – saopšteno je iz Prijestonice. I. R.

16 Kultura Započeta rekonstrukcija Antičke nekropole u Budvi

Antička nekropola u Budvi

Postavljaju tablu i fizičku barijeru BUDVA - Sekretarijat za društvene djelatnosti Opštine Budva, u saradnji sa Turističkom organizacijom iz tog grada, započeo je rekonstrukciju arheološkog lokaliteta Antička nekropola. Lokalitet predstavlja prezentaciju monumentalnih rimskih grobnih konstrukcija, odnosno njihovu rekonstrukciju na zelenoj površini koja se nalazi južno od stepeništa koje vodi od trga ispred Starog grada ka ulazu u hotel „Avala“. Na osnovu prikupljene dokumentacije izrađena je stručna analiza kulturnog dobra. Predviđena je izrada informativne table sa crtežima i podacima zasnovanim na rezultatima istraživanja. Takođe, predviđeno je postavljanje fizičke barijere između hodne površine i predmetnog prostora. Projekat prezentacije, zaštite i konzervacije ovog arheološkog lokaliteta izradilo je preduzeće za konzervaciju, projektovanje i konsalting „Projektor Tivat“, u skladu sa konzervatorskim uslovima. Na projekat je dobijena saglasnost od Uprave za zaštitu kulturnih dobara PJ Kotor. R. K.

PR centaR

Koncert CSO održan u Muzičkom centru

Subota, 4. jun 2022.

Otvaranjem izložbe djela Milije Pavićevića sinoć u Modernoj galeriji poče

Provokativna, iron i intrigantna posta U galerijskim prostorima Moderne galerije postavljene su izložbe ,,Tokio 2018“ koju čini 47 fotografija i ,,Aqua alta“ koju čini izbor iz umjetnikovog stvaralaštva nastalog u posljednjih šest godina PODGORICA - Dvije izložbe istaknutog crnogorskog likovnog umjetnika Milije Pavićevića – ,,Acqua alta“ i ,,Tokio 2018“ otvorene su sinoć u prostorima Moderne galerije. Ovim izložbama počela je manifestacija „Podgoričko kulturno ljeto“. Na otvaranju su govorile sekretarka za kulturu i sport Glavnog grada Ana Medigović i istoričarka umjetnosti Petrica Duletić, koja je podsjetila da je Milija Pavićević podario publici nesvakidašnji doživljaj obilježavajući jubilej – četrdeset godina od svoje prve samostalne izložbe u podgoričkoj Modernoj galeriji. U galerijskom prostoru, u prizemlju, postavljena je izložba ,,Tokio 2018“ koju čini 47 fotografija. One su svjedočanstvo umjetnikovog boravka u Tokiju, gdje se neposredno susreo sa japanskom kulturom i tradicijom. Postavku izložbe ,,Aqua alta“ čini izbor iz umjetnikovog stvaralaštva nastalog u posljednjih šest godina. Sadrži tri segmenta: ,,Cetinje“, ,,Ljubo“ i

,,Autoportreti“.

POLAZIŠTA

Duletić je kazala da Pavićević pripada uskom krugu umjetnika koji je dao bitan doprinos u razumijevanju pojma „nova umjetnička praksa“, te stekao priznanja kritike i struke sa međunarodnim referencama. - On je umjetnik snažne individualnosti, koji je već u početku pokazao svoja drugačija polazišta, karakter i vrline „istraživača“ unutrašnjih pejzaža. Svojim nekonvencionalnim ponašanjem dokazao je da mu je od javnog važniji intimni prostor, a „unutarnje svjietlo“ jače i podsticajnije od nekog drugog – istakla je Duletić. Prema njenim riječima, na tom intimnom, unutrašnjem tragu predmetnog iskustva, koje je podrazumijevalo konceptualni pristup i mnoštvo konstruktivnih pregnuća, prepoznavali su se, već osamdesetih, obrisi i znakovi jednog autonomnog, likovnog svijeta, bitno određenog kategorijama vremena i prostora – ključnim temama njegove umjetnosti.

Sa otvaranja izložbe u Modernoj galeriji

- Okrenut sebi i vlastitom izboru, usvojio je način koji je podrazumijevao prostorno-vremenski odmak od svega što je moglo ugroziti zaigranost tvorca u procesu prisvajanja i transformacije predmetnog i svakidašnjeg u likovno i transtemporalno – istakla je Duletić. Ona je pojasnila da Pavićević svoje stvaralaštvo temelji na citatnosti i rekontekstualizaciji već prepoznatih umjetničkih djela i stvara nove značenjske

strukture. - Isprepletenost kompleksnih prikaza ukazuje na vječno ponavljanje istorijskih, ličnih, porodičnih i društvenih drama, određenu determinisanost propasti cjelokupnog čovječanstva, na kolaps civilizacije - rekla je Duletić.

POREDAK

Duletić je kazala da u strogo geometrijski konstruisanim drvenim kutijama, Pavićević ko-

Predstavljena knjiga „Crnogorski iseljenici u novom svijetu“ Gordana Stojovića

Važni podaci o sudbinama na PODGORICA – Koncert Crnogorskog simfonijskog orkestra održan je na sceni Muzičkog centra, a ovoga puta ansamblom je dirigovao Uroš Lajovic iz Slovenije. Ovaj iskusni poznavalac klasike ocijenio je da je orkestar svirao angažovano, te da je to sigurno mogla da osjeti i publika.

PODGORICA - Knjiga Gordana Stojovića „Crnogorski iseljenici u novom svijetu“ bavi se uglavnom iseljenicima iz Crne Gore koji žive u državama Južne Amerike. Na promociji u Herceg Novom, koju je upriličila Matica crnogorska, autor se osvrnuo na početak i tok istraživačkog rada i pomenuo neke od mnogobrojnih porodica koje su iz Crne Gore i Boke sreću i blagostanje potražile na američkom kontinentu.

Lajovic, koji je nekadašnji šef dirigent Slovenačke i Beogradske filharmonije, sa Crnogorskim simofonijskim orkestrom izveo je uvertiru „Egmont“ Ludviga van Betovena, Koncert za violu i orkestar Bele Bartoka i „Simfoniju broj 1“ u C-molu Johanesa Bramsa. Kao solista na koncertu je nastupio istaknuti violista Miša Berkut. - U odnosu na prošlu godinu orkestar napreduje, ali to se ne može ocijeniti za jednu godinu, već za pet ili deset godina – kazao je Lajovic, prenosi PR centar. Govoreći o stanju klasične muzike u regionu, Lajovic je istakao da se desila renesansa kada je 2001. godine došao da radi u Beograd. - Za pet godina orkestar se nevjerovatno razvio i došla je publika. U Zagrebu i Ljubljani je publika uvijek postojala – kazao je Lajovic. Upitan kako vidi perspektivu klasične muzike, Lajovic je rekao da mlada publika ima druge vrijednosti. - Nažalost, imaju Jutjub i sve ono gdje se ovaj program apsolutno ne izvodi. Mlada publika je odgojena na Jutjubu. Što se te publike tiče, nijesam veliki optimista – istakao je Lajovic. D. E.

Stojović je kazao da je teško utvrditi kada su tačno prvi ljudi iz Crne Gore počeli sa naseljavanjem Južne Amerike. - Od prva dva dokumentovana slučaja, jedan je vezan baš za Herceg Novi, odnosno gospodina Gojkovića i njegov dolazak u Portoriko, koji je tada, 1790. godine, bio španska kolonija. Njegova je porodica danas brojna, nosi prezime Gojko i baš u ovoj knjizi postoji iscrpan članak o tome – navodi on. U knjizi su opisani i prvi crnogorski doseljenici u Argentinu 1818. godine, kada je ta država praktično i stvarana. Riječ je o porodici Damjanović iz Grblja.

Sa koncerta u Muzičkom centru

Lajovic: Mlada publika je vaspitana na Jutjubu

Predstavljanje knjige u Herceg Novom

- Oni su se naselili u Entra Rios provinciju u Argentini i počeli da se bave trgovinom. Dok sam boravio u Buenos Airesu 2018. godine proslavili smo 200 godina od njihovog dolaska u Argentinu, jer oni su formalno porodica za koju se zna da je

tamo toliko dugo i jako dobro znaju ko su i odakle su. Oni su nevjerovatan primjer da čovjek može da sačuva sjećanje na porijeklo i poslije 200 godina – kazao je Stojović. Knjiga je obuhvatila mnogobrojne porodice koje su iz Crne

Gore emigrirale u Južnu Ameriku, među njima veliki je broj Bokelja. - Ogroman je značaj svega što je Gordan Stojović uradio na polju istraživanja crnogorske dijaspore u Južnoj i Sjevernoj Americi, na polju diplomatije

Kultura

Subota, 4. jun 2022.

elo „Podgoričko kulturno ljeto“

nična avka

lažiranjem stvara asocijativne sklopove koji kod posmatrača podstiču složene procese. - Upotrebom sopstvene fotografije, dodavanjem različitih predmeta, neočekivanim obrtima, na rubu plastičke i vizuelne provokacije – kreira prizore koji svojom sugestivnom formom i sadržajem pobuđuju različite konotacije. U tom neočekivanom spoju odvija se proces transformacije, prisvajanja, revitalizacije odnosa

aših ljudi i povezivanja ljudi u svijetu sa maticom - istakla je novinarka Ljiljana Vukotić. U osvrtu na knjigu „Crnogorski iseljenici u novom svijetu“, profesor Ivan Ivanović je kroz istoriju i stvaranje Latinske Amerike, pričao o useljeničkoj politici ovih zemalja, ali i o značaju jugoslovenske migracije na formiranje latinoameričkog stanovništva, uz poseban osvrt na migracije Crnogoraca. Prve migracije iz Crne Gore, kako je kazao, bile su ljudi sa našeg primorja, odnosno iz Boke, Budve, Paštorovića, a u kasnijim periodima iz cijele zemlje. - Put je bio veoma težak. Jedan Crnogorac je morao da dođe iz Nikšića ili sa Cetinja u Kotor, odatle u neku dalmatinsku luku, pa u Trst, da bi dalje putovao prema Latinskoj Americi. Put je često i tragično završavan. Tek nešto kasnije, sa otkrićem parnih brodova i polaskom iz Đenove, taj proces bio je mnogo lakši – rekao je Ivanović i dodao da su razlozi za migracije u početku bili ekonomske prirode, a tek kasnije i političke. Knjigu „Crnogorski iseljenici u novom svijetu“ autora Gordana Stojovića publikovala je Matica crnogorska. N. K.

Konstatno obogaćuju programski okvir Sekretarka za kulturu i sport Ana Medigović je podsjetila da se izložbama ,,Acqua Alta“ i ,,Tokio 2018“ Milije Pavićevića započinje četvoromjesečni, do sada najsadržajniji program manifestacije „Podgoričko kulturno ljeto“. - Iz godine u godinu ljeto u Podgorici počinje sve ranije, znatno prije kalendarskih okvira, pa prateći taj klimatski fenomen, u želji da što kvalitetnije i duže koristimo bogatstvo otvorenih javnih prostora po kojim je Glavni grad specifičan i mi svake godine pomjeramo margine naše tradicionalne manifestacije i konstantno obogaćujemo njen programski i prostorni okvir. Posebno zadovoljstvo je što ovogodišnje izdanje „Ljeta“ otvaramo izložbama velikana crnogorske umjetničke scene, dobitnika Trinaestojulske nagrade. – kazala je Medigović.

u kojima se trivijalno i svakodnevno poistovjećuju sa iskustvom i značenjem umjetničkog. U tom jedinstvenom spoju moderne estetike i postmodernog iskustva, između svojevrsnih „membrana“ kroz koje se miješaju, prelivaju i spajaju istorijsko i sadašnje, umjetnik uspostavlja jedan novi optički poredak – rekla je Duletić. Izložba će trajati do 31. avgusta. A. Đ.

Ministarka Maša Vlaović obišla četiri institucije kulture na Cetinju

Očuvanje Kotora na listi Uneska jedan od prioriteta

Ministarka Maša Vlaović na jednom od sastanaka na Cetinju

CETINJE - Zaštita Kotora i očuvanje njegovog statusa na Unesko listi mora biti jedan od prioriteta Uprave za zaštitu kulturnih dobara i Ministarstva kulture i medija, a potrebno je i ubrzati aktivnosti projekta sanacije i opremanja Centralnog depoa Narodnog muzeja Crne Gore. To je saopštila ministarka kulture i medija Maša Vlaović, koja je juče sa saradnicima posjetila četiri institucije kulture koje djeluju u okviru Ministarstva kulture i medija – Upravu za zaštitu kulturnih dobara, Centar za konzervaciju i arheologiju, Državni arhiv i Narodni muzeju, u cilju unapređenja rada i jačanja saradnje. Tokom sastanka ministarke sa v.d direktorom Uprave za zaštitu kulturnih dobara Mladenom Zagarčaninom pokrenute su

brojne teme od značaja za unapređenje stanja u oblasti zaštite kulturne baštine. Vlaović je ukazala na značaj zaštite i očuvanja izuzetnih vrijednosti materijalne i nematerijalne kulturne baštine Crne Gore, ističući važnu ulogu Uprave za zaštitu kulturnih dobara u ovom procesu. Direktor Zagrčanin se posebno osvrnuo na nedostatak kadrovskih kapaciteta, kao i dugogodišnje probleme u radu, posebno u sprovođenju projekta Revalorizacije kulturnih dobara. Posebno je bilo riječi o Prirodnom i kulutrno-istorijskom području Kotora, koje je pod zaštitom Uneska. - Zaštita Kotora i očuvanje njegovog statusa na Unesko listi mora biti jedan od prioriteta Uprave i Ministarstva – istakla je ministarka. Na sastanku sa direktoricom Centra za konzervaciju i ar-

heologiju Biljanom Brajović, Vlaović se upoznala sa najvažnijim aktivnostima Centra. Ministarka je istakla ulogu i značaj Centra kao krovne ustanove u sistemu zaštite kulturne baštine, te izrazila spremnost Ministarstva da radi na jačanju i osnaživanju njenih kapaciteta, kako bi država odgovorila savremenim zahtjevima u očuvanju izuzetnih vrijednosti naše kulturne baštine. Brajović je istakla specifičnost i zahtjevnost poslova koje vrši Centar te podsjetila na probleme sa kojima se srijeće u radu, počev od nedostatka finansijskih sredstava do neregulisanja organa upravljanja ove ustanove, a posebna pažnja razgovora posvećena je i temi podvodne kulturne baštine. Posjeta Državnom arhivu Crne Gore bila je prilika za razgovor o manifestaciji „Neđelja arhi-

va“ , u okviru koje je Arhiv realizovao brojne programe. Na sastanku sa v. d. direktorom Danilom Mrvaljevićem pokrenute su brojne teme, među kojima i hitna potreba unapređenja i jačanja kadrovskih kapaciteta Arhiva. Mrvaljević je upoznao Ministarku sa dosadašnjim aktivnostima Arhiva, posebno na međunarodnom polju, gdje je uspostavljena saradnja sa Arhivom Jugoslavije, kao i Bugarskim arhivom. Razgovarano je i o planovima za dogradnju objekta Državnog arhiva, kao i o projektu digitalizacije arhivske građe, kao jednog od najznačajnijih pitanja kojem je potrebno posvetiti posebnu pažnju. Prilikom posjete Narodnom muzeju Crne Gore ministarka Vlaović je razgovarala sa direktorom Muzeja Jakšom Ćalasanom. Na sastanku je razgovarano o stanju Centralnog depoa Narodnog muzeja, koji već duži niz godina nema adekvatne uslove za čuvanje muzejskih eksponata. Kako je rješavanje navedenog pitanja već pokrenuto, sagovornici su se saglasili da je potrebno ubrzati aktivnosti na realizaciji projekta sanacije i opremanja depoa, kao i da će Ministarstvo i Narodni muzej formirati radni tim koji će intenzivno pratiti njegovu realizaciju. Direktor Narodnog muzeja predstavio je aktivnosti na Crvenoj stijeni, jednom od najvažnijih arheoloških lokaliteta. - Ministarstvo kulture i medija prepoznaje značaj Crvene stijene i pružiće podršku Narodnom muzeju i ostalim institucijama koje su uključene u ovaj projekat – istakla je ministarka Vlaović. R. K.

Književno veče u čast Novovića Otvorena izložba završnih radova maturanata SLŠ ,,Petar Lubarda“ sa Cetinja KOLAŠIN – Poetsko veče posvećeno pokojnom kolašinskom književniku Saši Novoviću biće održano večeras, u 20 sati, u sali Doma kulture. O njegovoj poeziji govoriće profesor Željko Kostić i književnik Dragomir Bulatović, dok će Novovićevu poeziju čitati Bogdana Kostić i Nikola Lića Ščepanović. Dr. D.

„Jednom u vijeku“ na Cetinju CETINJE – Predstavljanje zbirke pjesama „Jednom u vijeku“, autora Rajka Jabučanina, biće održano večeras, u 20 sati, u Biznis centru na Cetinju. O djelu će govoriti akademik Sreten Vujović i književnici Borislav Cimeša i Obrad Pavlović, dok će stihove Jabučanina govoriti glumac Slobodan Marunović. Moderator večeri biće publicista Božidar Proročić. R. K.

PODGORICA - Izložba završnih radova maturanata Srednje likovne škole ,,Petar Lubarda“ sa Cetinja otvorena je u galeriji hotela ,,CUE“. Izložbu je otvorila profesorica na dizajnerskoj grupi predmeta mr Irena Vuković. Predstavilo se 28 učenika sa dva obrazovna programa: grafički dizajner – saradnik i likovni tehničar – slikar, tako da su posjetioci mogli uživati u jednom širokom spektru likovnih radova različitih formi: u slici, ilustraciji, skulpturi, bibliofilskim knjigama i drugim grafičkim proizvodima. Petar Mrdak izložio je rad uređen tehnikom akrilik na platnu. - Riječ je o maturskoj slici koja je kruna školovanja. To je posljednji rad koji smo radili za ove četiri godine. To je figura kombinovana sa mrtvom prirodom. Srednja likovna škola ,,Petar Lubarda“ mi je pružila ogromno znanje, napredak i prelijepo iskustvo. Mogu reći da su ovo bile najljepše četiri godine života. Prezadovoljan sam atmosferom u školi, količinom znanja koje smo dobili i napretkom koji se vidi od prvog rada do ovog posljednjeg. Jedno lijepo iskustvo – kazao je Mrdak koji planira da upiše Fakultet likovnih umjetnosti na Cetinju, smjer slikarstvo. Lara Popović se predstavila radom koji je radila na izbornom predmetu štafelajno slikanje. - Kada smo počeli da slikamo profesor nam je rekao da probamo da predstavimo naš doživljaj mrtve prirode koju nam je posta-

Dušom grle umjetnost

Sa otvaranja izložbe u Podgorici

vio. Iz škole nosim divna iskustva. Planiram da upišem Likovnu akademiju u Pragu, slikarski smjer – istakla je Popović. Otvarajući izložbu Vuković je podsjetila da su djela na izložbi nastala iz punog srca. - Publika je u prilici da vidi različite vizuelne forme i rješenja, da uživa i razmišlja o nji-

ma, te da sageda način na koji ovi mladi ljudi pristupaju stvarnosti. Koliko dušom grle umjetnost. Učenicima želim puno uspjeha u životu, da imaju još dosta ovakvih izložbi i da imaju puno igre i radosti u daljem obrazovanju. Izražavam ponos i u svoje i u ime svojih kolega – kazala je Vuković. A. Đ.

18 Hronika Podgorice

Subota, 4. jun 2022.

Zajedničke akcije čišćenja radnika Čistoće i građana

U susret obilježavanju 5. juna, Svjetskog dana zaštite životne sredine, a istovremeno i povodom 1. juna, rođendana gradskog preduzeća Čistoća, juče su organizovane velike akcije čišćenja na nekoliko lokacija u gradu, sa kojih je uklonjeno skoro 70 vreća smeća. Radnicima Čistoće u akciji su pomagali i građani, kako bi doprinijeli da neka od popularnih izletišta u gradu učine čistijim i ljepšim. Sa dijela obale i korita Ribnice, kazala je za Pobjedu pi-ar menadžerka Čistoće Senada Mulešković, uklonjeno je 40 vreća sitnog komunalnog otpada. Ekipe Čistoće su, nakon akcije organizovane na potezu kod nekadašnje Banje i Kuslevove kuće, nastavili čišćenje na još dvije lokacije – na Sastavcima gdje je uklonjeno 12 vreća otpada i u park šumi

I.MITROVIĆ

Kome je stalo do grada ne ostavlja smeće za sobom

Uređenje fasade u Ulici Vasa Raičkovića

Uređuju fasade i sportske poligone Čišćenje korita Ribnice

Zlatica odakle su sakupili i odvezli 15 vreća otpada. - Ove za nas važne datume obilježili smo konkretnom akcijom, koja, osim uređenja samog prostora, istovremeno ima za cilj da ukaže koliko svako od nas svakodnevnim

aktivnostima, promjenom navika i poboljšanjem ekološke kulture, može doprinijeti očuvanju životne sredine. Zahvaljujemo svim učesnicima današnje akcije koji su dali doprinos da simbol naše Podgorice zajedno učinimo ljepšim

U OŠ ,,Maksim Gorki“ organizovan čas ,,Pjesnička štafeta“

Družili se s pjesnicima Pod motom ,,Pjesnička štafeta“ učenici petog razreda OŠ ,,Maksim Gorki“ juče su se družili sa pjesnicima Radojkom Mugoša-Petrić, Goranom Popovićem, Slobodanom Bećom Došljakom i Natašom Karadžić. Tom prilikom svoje stihove su govorili Vuk Raspopović, Čarna Kotri, Marijeta Pejović, Mina Vukčević i Iva Rašović, stihove drugih autora kazivala

Učenici sa svojim gostima

Ukoliko odbornici Skupštine Opštine Tuzi usvoje odluku o ponovnom stavljanju na snagu Odluke o proglašenju kanjona Cijevne za spomenik prirode, iz Sekretarijata za poljoprivredu i ruralni razvoj te opštine najavljuju hitnu izradu plana upravljanja i očuvanja ovog prostora. Sekretarka za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštine Tuzi Ismeta Đoka smatra da je vraćanje na snagu ove odluke u interesu svih i ne dovodi u pitanje njeno usvajanje na prvoj narednoj sjednici tuškog parlamenta. Kako je objasnila za Pobjedu, bez obzira na to što je Odluka o proglašenju Cijevne spomenikom prirode formalno van snage od kada je to usvojeno na Skupštini Glavnog grada prije dvije sedmice, pravno je zaštićeno područje sve dok ova odluka ponovo ne bude izglasana na Skupštini opštine Tuzi. To je urađeno u dogovoru sa Glavnim gradom, a na prijedlog Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, kako ovaj dio toka Cijevne ni jednog trenutka na bi ostao nezaštićen, a iz razloga što ovaj dio kanjona (29 kilometara) cijelom dužinom pripada Opštini Tuzi. Na prethodnoj sjednici Skupštine Glavnog grada Podgorica,

Aktivnosti Agencije za stanovanje

– poručuje Mulešković ispred gradske Čistoće, koja je još jednom apelovala na građane da je Podgorica grad svih nas i da ga čuvamo i tako što ćemo voditi računa gdje i kako odlažemo otpad. I. M. je Nađa Vukotić, a na flauti je svirala Lena Ivanišević. Djeca su sa pjesnicima razgovarala i postavljala im pitanja o stvaralaštvu, inspiracijama, omiljenim pjesmama, prvim stihovima... Ovo veselo druženje bilo je praćeno i postavljanjem zagonetki za koje su učenici tražili odgovore. Učiteljice Tanja, Dragana i Danijela bile su zadovoljne kako su djeca bila slobodna i dala divan doprinos razvijanju lijepe riječi, pa je dogovoreno da se i u narednoj školskoj godini organizuje novo druženje. H. P.

Ekipe Agencije za stanovanje ovih dana sprovode planirane aktivnosti kroz akcije ,,Za ljepše lice Podgorice“ i ,,Poboljšanje uslova stanovanja“. U okviru projekta ,,Za ljepše lice Podgorice“, saopšteno je iz Agencije, u toku su radovi na uređenju fasada zgrada u ulicama Kralja Nikole, Bratstva i jedinstva i Vasa Raičkovića. U okviru akcije ,,Poboljšanje uslova stanovanja“, u toku su radovi na objektima u ulicama Đoka Miraševića, Nikole Kovačevića i Princeze Ksenije. - Ekipe Agencije za stanovanje, u saradnji sa drugim gradskim preduzećima, izvode radove i na izgradnji poligona, u okviru sportsko-rekreativne zone na Bulevaru Stanka Radonjića. U toku su radovi i na izgradnji sportske infrastrukture u seoskom području, te je u toku uređenje i sportsko-rekreativne zone u Farmacima – navodi se u saopštenju, uz podsjećanje da je Agencija za stanovanje nedavno uredila sedam poligona u različitim djelovima grada, koji su dobili novu podlogu od tartana i sportski mobilijar. I. M.

Postavljanje ograde oko poligona u Farmacima

Skupština opštine Tuzi odlučivaće o proglašenju kanjona Cijevne spomenikom prirode

Preuzeće brigu o zaštiti prirodnog bisera održanoj 19. maja ove godine, usvojena je Odluka o stavljanju van snage Odluke o proglašenju spomenika prirode ,,Kanjon Cijevne“. To je urađeno jer se ovo zaštićeno područje nalazi na teritoriji opštine Tuzi, pa je nadležnost u upravljanju tim prostorom na toj lokalnoj samoupravi. Na inicijativu Opštine Tuzi, a kroz zajedničku komunikaciju sa predstavnicima Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma i Glavnog grada Podgorice, urađen je prvi korak u prenošenju nadležnosti. Opština Tuzi već je preuzela dalje neophodne korake u cilju dalje zaštite ovog prostora i upravljanja njime. Podsjetivši da je Skupština Glavnog grada prije dvije sedmice ovu odluku stavila van snage, sekretarka Sekretarijata za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštine Tuzi Ismeta Đoka kaže da je ona u pravnom smislu na snazi sve dok je Skupština opštine Tuzi ponovo ne usvoji. - Pripremili smo odluku, proslijedili je Skupštini opštine Tuzi i nadamo se da će biti usvojena na narednoj sjednici Skupštine.

Formiraće posebno privredno društvo Sekretarka za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštine Tuzi Ismeta Đoka kaže da kada je formirana Opština Tuzi, tom odlukom je bilo predviđeno da se formira posebno privredno društvo koje bi upravljalo kanjonom rijeke Cijevne, ali da to nije urađeno odmah zbog održivosti samoga društva. Statutom Opštine

Misim da neće biti problema oko usvajanja te odluke, jer je to u interesu svih nas – kazala je Đoka, uz napomenu da nakon toga odmah kreću u izradu plana upravljanja ovim zaštićenim

Dio kanjona Cijevne

i Odlukom o organizaciji, dodaje ona, ta nadležnost pripala je Sekretarijatu za poljoprivredu i ruralni razvoj. - Nadam se da ćemo, kada se stvore uslovi, formirati i to privredno društvo koje će se baviti isključivo očuvanjem kanjona rijeke Cijevne – zaključila je Đoka.

područjem. Kako navodi, odluka je ostala ista kao ona koja je usvojena na Skupštini Glavnog grada 2017. godine, samo je promijenjen naziv upravljača. - Nije bilo potrebno ništa mi-

jenjati, jer su tu odluku prije pet godina uradili predstavnici gradske opštine Tuzi u saradnji sa kolegama iz Glavnog grada, u okviru kojega smo tada bili – pojasnila je Đoka. Navodeći da su ovim povodom imali nekoliko sastanaka sa predstavnicima Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, sekretarka kaže da su im iz tog resora preporučili da na ovaj način riješe prebacivanje nadležnosti upravljanja kanjonom Cijevne, jer nije bilo moguće raditi na osnovu stare odluke, s obzirom na to da su sada samostalna opština. - To je urađeno u cilju da ne ostavimo prazan prostor, gdje bi ovaj dio toka rijeke Cijevne ostao ne-

zaštićen, odnosno kako ne bi bilo moguće uraditi bilo šta u kanjonu što nije u skladu sa odlukom iz 2017. godine. Istovremeno će biti objavljena i odluka Glavnog grada kojom je stavljena van snage i nova odluka Opštine Tuzi o zaštiti kanjona Cijevne koja će stupiti na snagu – objasnila je sekretarka za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštine Tuzi. Skupština Glavnog grada proglasila je dio kanjona Cijevne zaštićenim prirodnim dobrom od lokalnog značaja 2017. godine, pa je on kao spomenik prirode tada svrstan u drugu kategoriju zaštićenog prirodnog dobra. To je urađeno radi sprovođenja adekvatnih mjera zaštite i održivog korišćenja bioloških resursa. Područje kanjona Cijevne predstavlja jednu od izuzetnih prirodnih vrijednosti sliva Morače i Skadarskog jezera. Sliv Cijevne u Crnoj Gori zauzima 130 kvadratnih kilometara u geografskom području između planinskog masiva Prokletija i Zetske ravnice. Ukupna dužina rijeke je 58,8 kilometara, od čega 32,3 protiče kroz Crnu Goru. I. MITROVIĆ

Hronika Podgorice 19

Subota, 4. jun 2022.

I. MITROVIĆ

Izuzetno visoke temperature juče poprilično ispraznile ulice, dječja igrališta, parkove, trgove...

Ulica slobode juče oko 13 časova

Ekstremno visoka temperatura, koja je juče dostizala skoro 36 stepeni Celzijusovih, ispraznila je gradske ulice, dječja igrališta, parkove, trgove... U kasnim prijepodnevnim i ranim popodnevnim satima napolju je bio uglavnom samo ko je morao. Ulicom slobode oko 13 časova bilo je malo pješaka. Prolaznici su se zaustavljali na gradskim česmama kako bi se rashladili ili napunili bočice vodom. Ispred poslastičarnica i marketa u Ulici kralja Nikole veliki broj učenika Ekonomske i Trgovinske škole čekalo je u redu za sladoled ili osvježavajući napitak. Na gradskom bazenu u SC ,,Morača“ već u devet sati ujutro bila je solidna posjećenost, dok ih je poslijepodne bilo znatno više. Među onima koji su našli rashlađenje uz Moraču, na Sastavcima, bio je i bračni par Rahman iz Pakistana. Park na Pobrežju u to vrijeme bio je gotovo prazan. No, da vrućina nije smetala svakome, pokazala su dva dječaka na novouređenom poligonu iza Vampirice, koji su koristili to što nije bilo gužve da provježbaju dvokorak i skok-šut.

Pusto dječje igralište na Pobrežju

Žaropek počeo prije vakta U Ulici slobode oko 13 časova bilo je malo pješaka, zaustavljali su se na gradskim česmama kako bi se rashladili ili napunili bočice. Ispred poslastičarnica i marketa u Ulici kralja Nikole veliki broj srednjoškolaca čekao je u redu za sladoled ili osvježavajući napitak, a bilo je dosta i onih koji su se u potrazi za rashlađenjem spustili na Moraču sa sinom Aladinom. Na novom igralištu iza zgrade Vampirice bili su trinaestogodišnji Vasilije Jovanović i godinu mlađi Aleksej Vlahović. - Vruće je, ali zato nema gužve, pa možemo nesmetano da vježbamo skok-šut i dvokorak – kazao je Vasilije, koji već četiri godine trenira košarku. Vasilije je kazao da poslijepodne dođe veliki broj njihovih drugova, pa igraju fudbal ili košarku.

MORAČA

RASHLAĐENJE

Ispred brze hrane ,,Mimi“ i marketa ,,Voli“ prekoputa Sahat-kule oko 13 časova u redu za sladoled i sok čekao je veliki broj učenika Ekonomske i Trgovinske škole. Među njima su bile i učenice trećeg razreda Ekonomske škole Teodora Karadaglić i Sara Milić. - Previše je vruće ovih dana. Jedva čekamo da se raspustimo. Došle smo da kupimo sok. Inače, ovih dana rijetko ko od

Za buduće asove ni vrućina nije prepreka

Teodora Karadaglić i Sara Milić

učenika kupuje hranu, ne pada nam na pamet da jedemo po ovoj vrućini. Svi uzimamo sok ili sladoled – kazala je Teodora, uz napomenu da se raspuštaju sljedećeg petka.

klupama u hladovini, dok su dječja igrališta bila pusta. - Dolazimo redovno u ovaj park. Međutim, posljednjih dana otkako su krenule ove vrućine, većina ode već oko

Ulica slobode u to vrijeme bila je gotovo prazna, a na terasi kafića ispod kolonada na Trgu nezavisnosti nije bilo nijednog gosta. U parku na Pobrežju bilo je svega nekoliko posjetilaca, na

10-11 sati. Ne bismo ni mi bili ovdje u ovo vrijeme, nego smo svratili do Doma zdravlja, pa nam je ljepše ovdje da sačekamo – kazala je Mila Heta, koja je u hladovini na klupi sjedjela

Dva dana zaredom oboreni rekordi, temperature 10 stepeni iznad normale Načelnik Odsjeka za analizu i prognozu vremena u HMZCG Branko Micev kazao je za Pobjedu da je na području Podgorice juče drugi dan zaredom oboren temperaturni maksimum u posljednjih 70 godina. - Drugi i treći jun su rekordno najtopliji dani u posljednjih 70 godina. Danas (3. jun) oko 16 časova temperatura je u jednom momentu dostigla 35,6 stepeni i time je oboren rekord od 33,7 stepeni

za današnji dan – kazao je Micev, uz napomenu da je prije dva dana temperaturni maksimum iznosio 34,8 stepeni (u odnosu na prethodni rekord od 33,6 stepeni). Temperatura vazduha, ističe on, danas je bila za 10 stepeni iznad klimatske normale. - To je posljedica snažnog uticaja tropskog talasa sa sjeverozapada Afrike, gdje se u izvorišnoj oblasti te vazdušne

mase temperatura kreće oko 46 stepeni – naveo je Micev. I za vikend nas očekuje pretežno sunčano vrijeme, veoma toplo i sparno, sa temperaturama na granici rekordnih ili sa tendencijom njihovog obaranja. - U poslijepodnevnim satima se u neposrednom planinskom okruženju Podgorice očekuje jači razvoj oblačnosti sa uslovima za lokalnu kratkotrajnu kišu, ponegdje sa grmljavinom, a u nedjelju

mogu biti nakratko zahvaćeni i djelovi Podgorice – najavio je načelnik Odsjeka za analizu i prognozu vremena. U ponedjeljak opet toplo i sunčano, u poslijepodnevnim satima lokalni pljuskovi praćeni grmljavinom. - U utorak, srijedu i četvrtak biće promjenljivo, temperatura će imati tendenciju pada i biće u granicama normale za ovo doba godine (oko 28 do 30 stepeni) – kazao je Micev.

Rashlađenje uz Moraču, na Sastavcima, pronašlo je nekoliko mlađih sugrađana, kao i bračni par iz Pakistana Rizvan i Sara Rahman. Rizvan kaže da su prvi put u našem gradu i da im se veoma sviđa. - Primijetili smo s mosta ovo prelijepo mjesto, pa smo se spustili. Baš sam razgovarao sa suprugom o tome kako je voda ovih rijeka čista, a u strogom su centru grada. Čuvajte ih, jer ovo je danas rijetkost u gradovima, gdje su rijeke uglavnom prljave – kazao je Rizvan. Kako navodi, ne pada im teško podgorička vrućina. - Mi smo iz Pakistana, tamo je sada preko 40 stepeni, tako da ovo za nas i nije neka nepodnošljiva vrućina. Ipak, više nam prija pored vode... juče smo, recimo, bili na Skadarskom jezeru – kazao je Rahman. U Morači je rashlađenje našao i Srđan Maksimović. - Rođen sam u Podgorici, odmalena dolazim na Moraču. Sad mi prija da se rashladim i pobjegnem malo od betona – kazao je Srđan. Nekoliko maloljetnih dječaka kupalo se u to vrijeme na Sastavcima, ali zamolili su da ih ne fotografišemo (razloge nije teško pretpostaviti). Rekli su nam da je voda hladna, ali da im prija rashlađenje. I. MITROVIĆ

Arena

20 Fudbal

Revanš meč baraža u Lješkopolju obilježio direktor Podgorice Vojislav Pejović

MNE SPORT STOP KADAR

Uspjeh Arsenala u sjenci skandala

Podgorica Arsenal

1 (0) 1 (0)

PODGORICA – Stadion: ,,DG arena“. Gledalaca: 500. Sudija: Vojin Vojinović. Strijelac: Bajović u 61. (Podgorica), Pepić u 76. minutu (Arsenal). Žuti kartoni: Čelebić, Joković, Pepić (Podgorica), Bulatović, Radenović (Arsenal). Crveni karton: Vojislav Pejović u 58. minutu.

PODGORICA: Nikić, Terzić, Joković (od 59. Bulatović), Boljević, Muharemović (od 67. Sentoku), Maraš, Bajović, M. Krivokapić, Prelević, Čelebić, Božović. ARSENAL: Nikčević (od 80. Lemajić), Pepić (od 80. V. Mršulja), Došljak, Radenović, Bulatović (od 75. Kordić), Muhović (od 67. Stijepović), Montenegro, Mirković, Todorović, Manoj-

lović, S. Mršulja. Fudbalski klub Arsenal naredne sezone prvi put igraće u elitnom rangu. Revanš meč baraža, koji je bio praktično bez rezultatskog značaja, nakon ubjedljive pobjede Tivćana u prvoj utakmici (4:0) obilježio je skandal u 55. minutu. Jasmin Muhović je oštro startovao nad prvotimcem Podgorice, što je izazvalo burnu reakciju sa klupe Lješkopoljaca. Ofanzivac Tivćana imao je verbalnu raspravu sa sportskim direktorom Podgorice Vojislavom Pejovićem, koji je odmah ušao u teren, imali su ,,bliski susret“, a zatim je Pejović glavom udario Muhovića, koji je ostao da leži na terenu. Pejović je zatim i pao na Muhovića, a njegovi saradnici sa klupe Podgorice nastojali su da ga smire. Nastala je gužva na terenu, a sudija Vojin Vojinović ofanzivcu gostiju pokazao je žuti karton, a Pejoviću isključenje. U prvom dijelu bilo je malo pravih šansi, a u 32. minutu Arsenal je u jednom napadu imao tri šanse. Prvo je nakon asistencije Bulatovića, Nikić odbranio šut Pepića, zatim i Došljaku, a ,,odbitak“ nije u gol pospremio ni Muhović, koji je loptu poslao iznad gola. U nastavku je Podgorica djelovala bolje, a u 61. minutu nakon ubačene lopte iz kornera Bajović je majstorski pogodio za 1:0. Ipak, Arsenal je u 75. minutu stigao do izjednačenja – Pepić je sve odradio majstorski, odigrao dupli pas sa Došljakom, a onda lako zatresao mrežu – 1:1. R. P.

Pirova pobjeda Mladosti Donja Gorica u revanšu baraža za popunu Telekom 1. CFL

Rudar 1 (1) Mladost DG 2 (1) PLJEVLJA – Stadion: Pod Golubinjom. Gledalaca: 300. Sudija: MilošBešović (Podgorica). Strijelci: Vujanović u 31. (Rudar), Stanisavić u 40, Mihaljević u 75. minutu (Mladost DG). Žuti kartoni: Mugoša (Mladost DG). Crveni karton: Danilo Raičević (Mladost DG) u 45. minutu. RUDAR: Vojinović (od 81. Mrdak), Prenkočević, Banović (od 46. Krstonijević), Kašćelan, Čavor, Peličić, Čepić, A. Golubović, Ernec, Bojović, Vujanović (od 57. S. Golubović). MLADOST DG: D. Raičević, Banićević, Mugoša (od 76. Raičević), Pejović (od 46. Mugoša), Popović (od 66. Mihaljević), Naoaki, Harada, Škrijelj (od 45.+1 Berjašević), Orahovac (od 66. Peruničić), Krstović, Stanisavić. Fudbaleri Rudara potvrdili su ono što je bilo jasno prije pet dana – i naredne sezone u Pljevljima će se igrati Prva crnogorska liga. Izabranici Srđana Nikića su uoči revanša baraža protiv Mladosti Donja Gorica imali prednost

I. MANDIĆ

Rudar uz poraz ostao u eliti

Sa prvog meča baraža između Rudara i Mladosti

od 4:1 iz meča u Podgorici, pa pod Golubinjom nije bilo nikakve neizvjesnosti iako je tim koji vodi Marko Šćepanović slavio 2:1. U najsjevernijem crnogorskom gradu igralo se gotovo bez takmičarskog naboja, u ritmu koji je otkrivao namjere obje ekipe da uz minimalan napor stave tačku na sezonu. Agilniji su bili gosti, Škrijelj je u 20. poslije udarca iz daljine izborio korner, ali je prvi do pogotka ipak stigao Rudar. Igrao se 30. minut kada je Nikša Vujanović rutinski pogodio na-

kon proigravanja Bojovića. Drugoligaš je idealnu šansu za izjednačenje dobio sedam minuta kasnije, kada je Harada oboren u šesnaestercu, a sudija Miloš Bešović dosudio jedanaesterac. Odgovornost je preuzeo Siniša Stanisavić, ali je golman Vlado Vojinović ,,pročitao“ njegovu namjeru i odbranio šut. Stanisavić se iskupio već u 40. Dobro je reagovao na ubacivanje s lijeve strane, bio brži od čuvara mreže domaćina i donio izjednačenje. Šanse gostiju bile su tanke i po-

slije poravnanja rezultata, a tek od 45. minuta. Vujanović je išao sam ka golu Mladosti, golman Danilo Raičević mu krenuo u susret i oborio ga van šesnaesterca – Bešović mu je bez premišljanja pokazao crveni karton. Brojčani zaostatak nije se, međutim, osjetio u igri podgoričkog sastava. Rudar je mogao da povede u 55. preko Erneca, a onda se na drugoj strani ispromašivao Stanisavić. Tri puta u razmaku od tri minuta napadač gostiju našao se u velikoj šansi – prvo je pogodio stativu nakon što je prevario igrača i golmana, potom mu je šut odbranio Vojinović, da bi reviju promašaja zaokružio traljavim udarcem u zicer situaciji. U 72. je mladi Vojinović dobro reagovao i kod udarca Mihaljevića, ali je tri minuta kasnije ipak kapitulirao. Zaustavio je pokušaj Stanisavića, poslije odbitka ne i udarac Luke Mihaljevića. Mladost je imala petnaestak minuta da pokuša da postigne još dva pogotka i izbori penale, ali pod Golubinjom nije bilo više nikakvih uzbuđenja... Ne. K.

Subota. 4. jun 2022.

Fudbaleri Crne Gore večeras pod Gori

Sve što je započeti

PODGORICA – Crna Gora se sprema za nešto što do sada nije iskusila – seriju od četiri utakmice za desetak dana, koju ,,hrabri sokoli“ otvaraju protiv Rumunije, večeras pod Goricom (20.45 h). Liga nacija donosi natrpan kalendar na koji selektor Miodrag Radulović planira da odgovori dobrom pripremom, analizama i rotacijama – sve u cilju dobrog učinka i igre u junu. Iskusni stručnjak odradio je nekoliko treninga sa ekipom, s tim što je od okupljanja jasno da ne može da računa na najjaču postavu. Izostaće najbolji – Stevan Jovetić i Stefan Savić, fale još neki momci, ali cilj je jasan – ,,crveni“ idu na pobjedu u duelu sa dobro znanim rivalom. – Očekuje nas zahtjevan period, kako na fizičkom, tako i na psihološkom planu. Prvi put u reprezentativnim terminima igraju se četiri kvalifikaciona meča za bodove i to na kraju napornih sezona u klupskom fudbalu. Iz tog razloga smo pozvali 32 igrača, jer će nam biti potrebna rotacija u ova četiri meča. Svakako da će igra za bodove postaviti više zahtjeve i ciljeve za sve nas. Sportski je nadati se najboljem. Želimo da se prikažemo u što boljem svjetlu, da osvojimo što više bodova – rekao je Radulović na pres-konferenciji u FSCG. Pored takmičarskog, bitan je još jedan momenat... – Nastavićemo naš cilj koji smo sprovodili tokom prethodne godine, a to je podmlađivanje ekipe. Odnosno, uvođenje mladih igrača u A tim. Time širimo roster i jačamo ekipu za onaj krajnji cilj, a to je 2023. godina i kvalifikacije za Evropsko prvenstvo – kaže Radulović. Selektor dosta pažnje posvećuje skautingu protivnika. – Radi se o kvalitetnoj ekipi, koja je dobila novog selektora. Međutim, nijesu promijenili stil igre. Mi imamo odgovor na to. Imaju igrače koji nastupaju u izuzetno kvalitetnim klubovima, igraju na dobrom nivou. Kada smo pravili analizu, vidjeli smo da na svakoj

Nastavljaju se promjene u nikšićkom timu

Nikač napustio Sutjesku, stiže Igor Ćuković

PODGORICA – Sutjeska je u dva dana ostala bez dva napadača. Šampion Crne Gore nije produžio saradnju sa Božom Markovićem, ali ni sa Darkom Nikačem. Nikač je Sutjesku pojačao prošlog ljeta iz albanske Teute, a prije toga je promijenio dresove velikog broja klubova. Najviše je proveo u Budućnosti – čak osam sezona, a za Podgoričane je u Telekom 1. CFL

postigao 37 golova. Na domaćoj sceni nosio je još dres Grblja, a na internacionalnoj indijskog Punea, mađarskog MTK iz Budimpešte, uzbekistanskog Navabhora. Čeka se zvanična promocija tandema iz Zete Ognjena Đinovića i Srđana Krstovića, ali gotovo je izvjestan i povratak štopera Igora Ćukovića, kojem je istekao ugovor u ekipi Budućnosti. R. P.

Viktor Đukanović

poziciji imaju po dva kvalitetna igrača, a tome težimo i mi. Uvijek sam govorio da reprezentacija nije ni 11, ni 18 ni 23 igrača. Reprezentacija su 30 fudbalera spremnih da u datom momentu odgovore svim zahtjevima. Rumuniju cijenimo i poštujemo, ali imam puno povjerenje u kvalitet mojih igrača. Igramo na svom terenu, pred našim navijačima i potrudićemo se da startujemo na pravi način. Svaki bod je bitan, a mi ćemo u svakom meču ići na osvajanje kompletnog plijena – ističe Radulović. Kako planirate da rasporedite minutažu igračima? – Rotacije su neminovne. Upravo su zbog toga pozvana 32 igrača. U martu smo imali osam novih momaka, sada imamo šest. To pokazuje da imamo i kratkoročni i dugoročni plan i spremamo se da te igrače polako uvodimo i da ih provjerimo. Igrama u klubovima su zaslužili poziv, sada ostaje da se vidi koliko mogu na ovom nivou. Spremili smo jedan sistem

Arena

Subota. 4. jun 2022.

Fudbal 21

icom (20.45 h) dočekuju Rumuniju na startu Lige nacija

e novo valja i pobjedom Crna Gora

Rumunija

(4-3-3)

Stadion: pod Goricom. Kapacitet: 12.000. Sudija: A. Ekberg (Švedska). Pomoćnici: M. Kulum (Švedska) i N. Niberg (Rumunija). Početak: 20:45 sati. Mijatović

Vešović

Tomašević Radunović

Vujačić

Šćekić

Raičković

Janković

Marušić

Mugoša

Hakšabanović

Puškaš

Marin

Razvan

Mitrita

Maksim

Kikaldau

Kristea

Banču

Kirikeš

Manea

Nita

Selektor Miodrag Radulović

Selektor Edvard Jordanesku

Parovi B grupe Marko Janković u meču sa Grčkom pod Goricom

igara za Rumuniju, a nešto drugo za sljedeći meč sa Finskom u Helsinkiju za tri dana. Crna Gora je imala dobrih partija u prošlim kvalifikacijama, a to iskustvo značiće u Ligi nacije. Sve to zajedno – biće od ogromne važnosti za sljedeću godinu kada će se ,,sokoli“ boriti za ostvarenje sna svih generacija. – Imamo igrače spremne da odgovore svim zahtjevima, a to smo pokazali u prošlom ciklusu protiv Holandije, Turske i Norveške. Volio bih da moj tim igra uvijek tako. Očekujem da stadion bude pun i da ćemo se radovati. Od kada ste preuzeli nacionalnu selekciju, nijednom nijeste mogli da izvedete najjaču postavu. Možete li ući u srž te problematike? – Teško je odgovoriti na to. Igrači dolaze iz raznih klubova i liga. Jedna je ideja selektora i stručnog štaba kada se pozivi šalju, a potpuno je drugačija kada vidite sa čime raspolažete. To neće poremetiti naše ambicije za

18.00 - Finska - Bosna i Hercegovina 20.45 - Crna Gora - Rumunija

Jordanesku: Crna Gora je dobra Edi Jordanesku, 43-godišnjak, nekadašnji trener Kluža, Steaue (FCSB) i drugih rumunskih klubova, sin legendarnog rumunskog trenera Anhela, traži prvu pobjedu u svom trećem meču na klupi reprezentacije Rumunije, ali prvom takmičarskom. Crna Gora je dobar tim, sa dobrim kapacitetima, a ima i rezultate u prošlosti koji nas upozoravaju. U meču sa Holandijom gubili su sa 2:0 i izvukli, dobri su bili i protiv Turske. Možemo izvući mnoge zaključke. Čeka nas težak meč i motivisan protivnik kazao je Jordanesku.

ovo takmičenje, ali možda malo hoće stil igre. Mislim da smo u kratkom periodu stvorili ozbiljnu, disciplinovanu ekipu. To se najbolje vidjelo protiv Grčke, kada nam je rival prvi put šutnuo ka golu u 93. minutu. Ponavljam, vjerujem u ove momke, njihove mogućnosti i nadam se uspješnim predstavama u Ligi nacija. Kakva je situacija sa Jovetićem? – Jovetić je tu, radi po specijalnom programu. Stručni štab će zajedno sa medicinskim timom donijeti odluku da li će igrati.

Imao je sezonu protkanu povredama, potom igranje baraža... Vodimo računa o zdravlju igrača, nećemo ništa rizikovati, bez obzira na njegovu želju da nastupi. Što se tiće Osmajića, imaće detaljne preglede. Najprije smo dobili medicinski izvještaj da ne može da igra, a preksinoć ga je klub praktično na silu ubacio na teren. Da li su bile blokade ili nešto drugo, vidjećemo, ali medicinski tim će donijeti konačnu odluku – zaključio je Radulović. D. KAŽIĆ

Mugoša: Može i golman da bude strijelac, samo da pobijedimo Stevan Jovetić nije na raspolaganju, nema Uroša Đurđevića, ali tu je Stefan Mugoša koji bi trebalo da povede napad Crne Gore u meču sa Rumunijom na startu Lige nacija. Iskusni golgeter stigao je na okupljanje reprezentacije kao prvi strijelac južnokorejske lige. Tridesetogodišnji Podgoričanin postigao je 11 golova na 15 utakmica za Inčon i na putu je da premaši lični rekord od 19 pogodaka u sezoni ,,Kej ligi“, što je brojka iz 2018. godine. Mugoša trese mreže i u dresu ,,hrabrih sokola“, o čemu svjedoči podatak da ima 11 golova za nacionalni tim. Statistiku može da popravi večeras pod Goricom (20.45 h) protiv starih znanaca... – Gol je uvijek na umu, ako se ukaže prilika – nastojaću da je iskoristim. Igram dobro, u formi sam, sezona je krenula odlično. Nadam se da ću nastaviti tako i u dresu reprezentacije. Nijesam neko vrijeme bio sa našim momcima i uželio sam se nastupa za A selekciju. Jedva čekam mečeve, pogotovo pod Goricom, gdje naši navijači prave sjajnu atmosferu. Za mene je bitno da pobijedimo, a što se tiče golova – može i golman da bude strijelac. To je najmanje važno. Igramo za državu i podređeni smo kolektivnom uspjehu – rekao je Mugoša na pres-konferenciji u FSCG. Nikad zahtjevnija Liga nacija. ,,Crveni“ prvi put igraju u B diviziji, a do sada nijesu imali prilike da po rasporedu igraju četiri meča u desetak dana. Večeras Rumunija, 7. juna gostovanje Finskoj, potom duel sa Bosnom i Hercegovinom 11. juna u Podgorici, na novi sudar sa Rumunima – ovoga puta u Bukureštu (14. jun). – Očekuje nas jako težak ciklus koji je za sve nas nepoznanica. Četiri utakmice u desetak dana, biće naporno, ali tu smo, nema većeg motiva nego igrati za reprezentaciju. Potrudićemo se da damo sve od sebe i ostvarimo što bolji rezultat. Imamo problema da povredama, kao svaki put, ali za nacionalni tim igraju najbolji, ko god izađe na teren – siguran sam da će dati sve što može. Želimo dobar učinak u junu – poručio je korpulentni ofanzivac. Rival je skautiran do tančina, a pomoćne informacije stigle su i od naših fudbalera koji nastupaju u Rumuniji – Rista Radunovića i Marka Vukčevića. – Radili smo analizu. Upoznati smo dosta. Stvarno imaju kvalitet. Nekoliko pojedinaca igra u vrhunskim evropskim klubovima. Ipak, i mi se pitamo. Dosta zavisi od nas. Selektor nas je pripremio odlično i svi željno očekujemo

start u Ligi nacija – nadovezao se Mugoša. Koliko Crna Gora može u Grupi 3? – Dosta izjednačena grupa, a prava je šteta što mi nijesmo kompletni. Ali, bez obzira na sve, imamo obavezu da odigramo najbolje što možemo i ostvarimo rezultate sa kojima ćemo biti zadovoljni. Dosta zavisi od prve utakmice. Ukoliko otvorimo takmičenje kako bi trebalo, biće nam lakše u nastavku, makar sa psihološke strane – odgovorio je Mugoša. ,,Sokoli“ očekuju veliku podršku sa tribina... – Navijači su naš 12. igrač. Više puta sam rekao da obožavam da igram na našem stadionu jer imamo najbolje navijače. Bodrili su nas uvijek i mnogo nam znače. Volio bih da dođu u što većem broju i pomognu nam da izvučemo maksimum na terenu – kazao je nekadašnji špic Budućnosti, Titograda, Šerifa, Kajzerslauterna, Aue-a i Minhena 1860. ,,Crveni“ se bore za prvo mjesto koje vodi u A diviziju, rezervisanu za evropske top selekcije. Liga nacija, međutim, u drugu svrhu – poslužiće za homogenizaciju ekipe, rast grupe i pripremu za ono što je ključno, a to su kvalifikacije za Evropsko prvenstvo naredne godine. Crna Gora sanja veliko takmičenje... – Kada se igra na rezultat, svaka utakmica je važna. Bitne su i one prijateljske jer nosiš dres reprezentacije i težiš da pobijediš. Probaćemo da se dodatno sjedinimo, napredujemo kao tim i napravimo dobru uvertiru za ono što nas čeka kasnije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Pres-konferenciji je prisustvovalo i nekoliko novinara iz Rumunije. Jednog je zanimalo da li Mugoša zna ko je Vlad Čiričes. – Kapiten je Sasuola, odličan igrač, iz ozbiljne lige. Poštujemo Rumune, upućeni smo u sve, a ja znam što me čeka. Siguran sam da će biti zanimljivih duela. Vjerujemo u sebe i nadamo se najboljem – odgovorio je naš napadač. Sljedeće pitanje je glasilo – kojim rezultatom biste bili zadovoljni? – Igramo kod kuće, a kada je tako – uvijek težimo pobjedi. Vidjećemo kako će utakmica da krene, kako će se rezultat odvijati. Idemo na tri boda, a poslije meča ćemo sumirati sve. Crna Gora je bez Jovetića i Stefana Savića – upućen je novinar iz Rumunije. – Savić je jedan od najboljih defanzivaca na svijetu, suvišno je pričati koliko će nam faliti. Joveta takođe. Tu su, ipak, momci u koje vjerujem i siguran sam da mogu da realizuju ono što je spremio stručni štab – zaključio je Mugoša.

Mlada reprezentacija Crne Gore putuje na utakmicu sa Republikom Irskom

Đukanović: Čast je biti na spisku oba selektora Krilni napadač Budućnosti Viktor Đukanović veliki je talenat crnogorskog fudbala.

Momak o kojem se priča, igrač koji je pod Goricom doveo skaute Intera, Torina, Empolija i drugih klubova, postao je najmlađi akter Telekom 1. CFL koji je dobio poziv u A reprezentaciju.

Prije nego se javi selektoru Miodragu Raduloviću, osamnaestogodišnji ofanzivac imaće šansu da debituje za mladu selekciju. ,,Sokolićima“ predstoji gostovanje Republici Irskoj, pa meč sa Luksemburgom pred svojim navijačima na kraju kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

– Presrećan sam zbog poziva u mladu reprezentaciju, a nakon toga ću se priključiti A selekciji. Zaista odličan osjećaj. Dobiti priliku da budem na spisku najboljeg državnog tima u ovim godinama je nešto posebno. Daću sve od sebe da opravdam povjerenje oba selektora – rekao je Đukanović.

Crna Gora nema šansi da se bori za odlazak na završni turnir, ali može da popravi bodovni saldo i mjesto na tabeli u završne dvije utakmice kvalifikacija. Izabranici Miodraga Vukotića trenutno su pretposljednji u grupi F, sa osam bodova nakon isto toliko kola.

– Idemo na Ostrvo da ponovimo rezultat iz prošlog meča sa Irskom. Pobijedili smo ih kod kuće, a bilo bi dobro da to uradimo i na njihovom terenu. Vjerujem da imamo snage za to, uprkos kadrovskim problemima koje imamo – poručio je brzonogi ofanzivac. ,,Sokolići“ su u prošlom duelu

od samog starta napali Irce i postigli dva gola. Na kraju su slavili sa 2:1. – Možda je to recept i za naš novi duel. Znamo svoje vrijednosti i potrudićemo se da osvojimo tri boda – zaključio je Đukanović. Mlada reprezentacija danas putuje na Ostrvo, a utakmicu sa Irskom igra u poneđeljak od 18 časova. Meč sa Luksemburgom na programu je 10. juna na ,,DG areni“. D. K.

Arena

Još neizvjesno da li će košarkaška reprezentacija Crne Gore nastupiti u najjačem sastavu na septembarskom Evropskom prvenstvu

Patković: Čekamo konačan odgovor Ivanović nije zaslužio situaciju s navijačima Vučevića

Filip Patković

PODGORICA – Nakon izbacivanja Rusije iz svih takmičenja, muška seniorska košarkaška reprezentacija Crne Gore, neočekivano, dobila je šansu da nastupi na septembarskom Evropskom prvenstvu, u grupi u Gruziji. U ovom trenutku nije poznato da li će selektor Boško Radović moći da računa na najjači sastav, uključujući i NBA igrače Nikolu Vučevića i Marka Simonovića, članove Čikaga... Vučević je trenutno u Baru, gdje odmara sa porodicom, gledao je drugi meč finala plej-ofa između Mornara i Budućnosti, što su selektor i čelnici Košarkaškog saveza Crne Gore iskoristili da obave razgovor sa njim. – Šta će biti sa Nikolom, ne mogu da vam kažem sa sigurnošću. Sa njim su obavljeni prvi razgovori, i čekamo njegovu konačnu odluku. Dobili smo neki odgovor koji nije konačan i ne možemo ga smatrati zvaničnim. Kada dobijemo konačan odgovor od Nikole, o tome ćemo obavijestiti javnost. Nikola je sjajan momak, vrhunski košarkaš, i mi moramo poštovati njegovu odluku, kao i odluku svakog reprezentativca. Ne postoje nikakvi mehanizmi prinuda, a i da postoje, ne bismo ih primjenjivali. Jer, igrač mora da igra srcem za svoju reprezentaciju, mora to da želi i da uvijek daje sve od sebe – kazao je direktor košarkaških reprezentacija Filip Patković. Marka Simonovića sigurno neće biti u ljetnjim kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo. – Marko ima obaveze koje proizlaze iz njegovog ugovora sa Čikagom i on neće moći da nastupa u kvalifikacijama za Mundobasket, jer mora da igra Ljetnju ligu za Čikago. Nadam se da će Marko biti sa nama na Evropskom prvenstvu – dodaje Patković. Patković je naglasio da je ,,svaki igrač bitan i zlata vrijedan“, te da je KSCG ,,u kontaktu sa svim potencijalnim reprezentativcima“. – Vjerujem da ćemo sastaviti što bolji tim. Naravno, nije sve u rukama Saveza i selektora, to je odluka košarkaša. Nekad iz objektivnih, nekad iz potpuno subjektivnih razloga igrači odluče da ne igraju za reprezentaciju. To nije samo slučaj u Crnoj Gori, to je problem svuda u Evropi i svijetu, zbog neusklađenosti Fibe, NBA i Evrolige. Igrači svojevoljno dolaze da nastupaju za reprezentaciju, a ako im je u tom trenutku nešto drugo bitnije, mi nemamo nijedan mehanizam da ih prinudimo da igraju za nacionalni tim. Možemo samo da damo sve od sebe, obezbijedimo što bolje uslove, i pokušamo da sastavimo najbolju moguću ekipu. Direktor košarkaških reprezentacija Crne Gore je naveo i primjere igrača iz NBA koji često nastupaju za svoje reprezentacije. – Luka Dončić igra uvijek za Sloveniju. Igraće i kvalifikacije za SP i Evropsko prvenstvo. On, definitivno, uživa u tome, želi da igra za reprezentaciju, uvijek je slobodan. Imali smo primjer braće Gasol, pa Dijaoa i Parkera u Francuskoj, koji su osvajali NBA prsten, a koji su se uvijek odazivali.

Filip Patković se nada da će se ovog ljeta u reprezentaciju vratiti Nikola Ivanović, prvi put nakon posljednjeg meča u kvalifikacijama za EP, a nakon odlaska iz Budućnosti u Crvenu zvezdu, kada je doživio prve zvižduke i uvrede pojedinih navijača sa tribina u „Bemax areni“. – Riječ je o vrhunskom igraču, koji je bezbroj puta do sada pokazao da je igrač sa velike utakmice. Sjećamo se trojke sa pola terena protiv Srbije, imao je sjajnu rolu u onom finalu ABA lige kada je Budućnost pobijedila Crvenu zvezdu i kvalifikovala se za Evroligu. On je igrač koji ima ogroman kvalitet i voli neizvjesne završnice, igrač sa velike utakmice. Patković žali „zbog situacije koju je Ivanović prošao zbog prelaska iz Budućnosti u Zvezdu, situacije s navijačima i krečenja murala“. – Smatram da Nikola to nije zaslužio, riječ je o odličnom momku iz Podgorice koji je izabrao svoj put da nastavi kod rivala. Gledali smo i prelaske među rivalstvima koja traju po 100 i više godina, pa nijesmo imali takve slučajeve širom Evrope. Vjerujem da će on mnogo značiti u ovim kvalifikacionim prozorima, pošto nije ranije igrao zbog situacije sa Fibom i Evroligom – dodao je Patković.

Odluka Fibe da Crna Gora zauzme mjesto Rusije na EP nije iznenadila KSCG. – Jedina pravedna odluka je bila da Crna Gora popuni to mjesto, jer je naša reprezentacija jedina imala tri pobjede, sve ostale koje se nijesu kvalifikovale imale su po dvije ili jednu. Crna Gora će drugi od dva meča druge faze kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo igrati 27. avgusta, a već 1. septembra će igrati prvi meč na EP, u Tbilisiju (Gruzija) protiv Turske. – Moraćemo da napravimo jako dobru organizaciju, da igrači budu što manje u putu, da bude što manje presijedanja i čekanja, a da uspijemo da zadovoljimo broj treninga koji je neophodan selektoru i odmor igrača. Ovo je izuzetno čudan sistem takmičenja koje je nametnula FIBA, sa svim ovim prozorima, ali, šta je, tu je. Ne možemo da se žalimo, igraćemo na EP, na najvećoj košarkaškoj smotri, što je za nas velika stvar. U izuzetno jakoj grupi, objektivno najjačoj uz A grupu, jer sa nama nastupaju Turska, Belgija, Bugarska, Španija i domaćin Gruzija. Raduje me da ćemo igrati u novoj dvorani u Tbilisiju, za koju kažu da je impresivna, i vjerujem da će igrači uživati u košarci i da će moći da ostvare dobar rezultat. Patković ističe da „košarkaška javnost i svi ljubitelji sporta uopšte u Crnoj Gori treba da shvate da je velika stvar kada se Crna Gora pojavi na bilo kojem velikom svjetskom ili evropskom takmičenju“. – Vjerujem da će naši momci u Tbilisiju dati sve od sebe, a vidjećemo kakav će biti rezultat. Nezahvalno je bilo šta prognozirati na tako velikom takmičenju, gdje sve ekipe imaju nesporan kvalitet. Nadamo se da ćemo biti u što boljem sastavu – zaključio je Patković. S. J.

Formalnost do dvojice novih naturalizovanih stranaca Čim se završe formalnosti oko dobijanja pasoša, Crna Gora će dobiti dvojicu novih naturalizovanih košarkaša – Kendrika Perija iz Budućnosti i Džona Radeboua iz njemačkog Ludvigzburga. – Radebou je Ludvigzburg doveo do polufinala njemačkog prvenstva. Sjajan je napa-

dač, igrao dobro u oba pravca, sigurno zanimljiv igrač. Odličan skauting našeg stručnog štaba, jer se radi o mladom igraču, 97. godište. Perija ne bih puno predstavljao, naša javnost zna o kakvom je igraču riječ. Vjerujem da će njih dvojica dodatno osnažiti naš tim. Patković je objasnio zašto će

Crna Gora odjednom dobiti dvojicu novih naturalizovanih stranaca. – Nama je bitno da pratimo kako se razvijaju njihove karijere, da li će neko igrati Evroligu, NBA, da li će biti povrijeđen i dostupan. Bitno je da možemo da izaberemo, imaćemo zdravu konkurenciju. U ovom trenutku je procjena da su nam potrebni, da mogu puno da pomognu – dodao je Patković.

Subota. 4. jun 2022.

Budućnost Voli pobijedila Mornar Barsko zlato u trećem m

Podgoričani n od odbrane t Košarkaši Budućnost Volija došli su na korak od odbrane titule, nakon što su odbranili domaći teren i slavili protiv Mornara 88:78, za vođstvo od 2:1 u finalnoj seriji plej-ofa Prve A lige Crne Gore.

Izabranici Aleksandra Džikića imaju dvije meč-lopte, a prva je u neđelju u Baru (18 časova), gdje će ekipa Mihaila Pavićevića, nakon tri dobre partije, pokušati da izbori majstoricu u utorak u Podgorici. Bilo je neizvjesno i u trećem meču, u kojem su Barani bili bez Strahinje Mićovića (završio seriju zbog polomljenog nosa u drugom meču), dok je kod domaćih u plej-ofu prvi put zaigrao Di Džej Sili, dok je od stranaca prekobrojan bio Vladimir Micov. Sili je na terenu proveo nešto više od šest minuta, uz samo jedan šut, i to promašen za tri poena. Budućnost je otpor gostiju slomila u posljednja četiri minuta, kada je Litvanac Donatas Tarolis sa osam poena zapečatio sudbinu Mornara… Utakmica je, inače, bila i nervozna, ne samo zbog uloga, već i zbog toga što je sudijska trojka konstantno bila na ,,udaru“ oba tima zbog svojih odluka.

MORNAR DOMINANTAN U SKOKU

Budućnost je vodila na poluvremenu dva poena, zahvaljujući boljem šutu za dva (71,4 – 53,8 odsto) i tri poena (54,5 – 50 odsto), a do veće prednosti nije mogla da dođe jer je Mornar dominirao u ofanzivnom skoku (8-0), ali i ukupno je imao više uhvaćenih lopti (18-12). Koliko je Aleksandar Džikić bio nezadovoljan igrom svog tima u prvom poluvremenu, govori scena s poluvremena, kada je trener ,,plavih“ napuštajući teren uz psovku u prolazu rukom

I. MANDIĆ

22 Košarka

Sa sinoćnjeg meča u ,,Morači“

udario u ceradu od pokretnog tunela. Igor Drobnjak je upisao osam od prvih 11 poena Budućnosti (11:9), koja samo jednom nije vodila u prvih šest i po minuta (2:3, nakon trojke Marka Jeremića). Podgoričani su u dva navrata vodili sedam razlike, posljednji put na 20:13, kada je Mornar podigao ,,borbenu gotovost“. Barani su serijom 7:0, za dva minuta, poravnali na 20:20, nakon koša Gligorija Rakočevića. Do kvartala su oba tima postigla po četiri poena, s tim da je Jeremić poravnao trojkom uz zvuk sirene (24:24). Mornar je trojkom Nemanje Vranješa otvorio drugu četvr-

blokade je u prvom poluvremenu upisao centar Budućnosti Zoran Nikolić

tinu (27:24), Barani su vođstvo čuvali prva tri minuta, a onda je Tarolis pogodio za 35:33 u korist Podgoričana. Balša Živanović je uzvratio na drugoj strani (35:35), ali je to bilo posljednje vođstvo do kraja četvrtine. Istina, Budućnost u ovoj dionici nije uspijevala da se odlijepi, ali je konstantno vodila,

Veliki preokret Seltiksa na terenu favorita Golden stejta

Brejk Bostona na s Majstori za pobjede u gostima u ovom plej-ofu – Boston Seltiksi u velikom stilu savladali su Golden stejt 120:108, na startu NBA finala.

Trojkaški saldo ,,Kelta“ bio je perfektan protiv najbolje šuterske ekipe planete. Čak 21 trojku, iz 41 pokušaja, ubacio je Boston. S druge strane, i ,,ratnici“ su imali dobar šut sa distance, ali ne na vanserijskom nivou Seltiksa: pogodili su 19 trojki iz 45 pokušaja. Na meču u San Francisku Boston je uspio i da napravi veliki preokret: posljednju četvrtinu šampi-

on Istočne konferencije riješio je rezultatom 40:16. Interesantno, upravo je Golden Stejt tokom cijelog plej-ofa pokazivao da je ekipa koja ,,lomi“ rivale u završnicama mečeva... Seltiksi su u trećoj dionici imali čak 15 poena deficita, ali u pravom momentu pronašli su šuterski ritam, za potpuno zaslužen trijumf. Takav povratak u nekom meču NBA finala nije viđen još od 1992. godine i slavlja slavnog Džordanovog Čikaga protiv Portlanda! Junak trijumfa bio je centar Al Horford. U odličnom timskom izdanju ubacio je 26 poena, od

čega šest trojki. Bek Braun bio je na standardno dobrom nivou sa 24 poena, a bitnu ulogu imao je rezervista Vajt sa 21 poenom. Najbolji igrač i prva zvijezda Seltiksa Tejtum zaustavljen je na 12 poena, ali imao je bitnih 13 asistencija uz pet skokova. Zvanično najbolji defanzivac lige – Smart, postigao je 18 poena, a imao je i pet skokova uz četiri asistencije. S druge strane, na vrhunskom nivou za Golden stejt igrao je slavni bek Stefon Kari. Upisao je 34 poena, uz po pet asistencija i skokova, ali nedovoljno za pobjedu. Proslavljeni bek Tompson zau-

Arena

Subota. 4. jun 2022.

Košarka 23

meču finala plej-ofa Prve A lige Crne Gore i povela 2:1 u seriji

na korak titule Dvorana: „Morača“ Gledalaca: 300. Sudije: Vojinović, Savović i Vujičić.

Kobs Šehović Barović Sili Tarolis Z. Nikolić Jagodić Kuridža Drobnjak Popović Peri

17 10 12 12 5 8 13 2 9

(24:24, 23:21, 24:19, 17:14)

65% (17-11) 59% (37-22) 52% (21-11)

za 1 za 2 za 3

73% (11-8) 53% (38-20) 37% (27-11)

Skokovi 31 (11+20) 36 (8+28) Blokade 7 2 Asistencije 16 19 Ukradene lopte 7 4 13 Izgubljene lopte 10 Faulovi 21 23

Mihalović 11 Jeremić 23 Živanović 4 Šehović 7 Smit 8 Rakočević 8 Lazić 9 Marljukić Vesković Miković 4 Vranješ 4



Prije meča uručena je nagrada za najboljeg igrača domaćeg prvenstva, koja je pripala igraču Lovćena, Šveđaninu Markusu Klarensu. Priznanje je u njegovo ime primio trener Lovćena Petar Jovanović, a uručio mu ga je bivši košarkaš Nikola Bulatović, sada član stručnog štaba Podgorice najviše sa šest razlike (45:39). Interesantno, posljednji koš u kvartalu, ponovo za tri peona, postigao je Jeremić i smanjio zaostatak Mornara na posjed (47:45).

BUDUĆNOST SIGURNIJA U NASTAVKU

Kako je završeno prvo, počelo je drugo poluvrijeme – trojkom Jeremića, za vođstvo Mornara od 48:47. Ispostaviće se da je to bilo posljednje vođstvo gostiju na meču. Budućnost je odgovorila serijom 11:0 za prvo dvocifreno vođstvo (58:48), sredinom kvartala, a onda je nakon trojke Suada Šehovića, minut kasnije, stigla i do maksimalnih 13 razlike (64:51), kada je izgledalo da je meč odlučeno. Ali Mornar je ponovo pokazao karakter i borbenost, pa je za dva i po minuta smanjio zaostatak na posjed (64:62), nakon

koša Rakočevića, koji je pogodio i nešto kasnije za 66:64. Podgoričani su, međuti, bolje odigrali posljednje sekunde, prvo je Filip Barović pogodio pod faulom i realizovao dodatno bacanje, a onda je Džastin Kobs ubacio flouter uz zvuk sirene za 71:64 pred posljednju dionicu. Barović je zakucavanjem vratio dvocifrenu prednost Budućnosti (75:64), nakon minut i po igre u posljednjoj četvrtini, a istim završetkom akcije je Tarolis sredinom kvartala poentirao za 77:68. Jeremić je, međutim, ,,odapeo“ i pogodio dvije uzastopne trojke za 77:74, pa je Džikić uzeo tajm-aut. Nakon minuta odmora, Marko Jagodić-Kuridža je odmah pogodio trojku, a onda je Tarolis postigao prvi od četiri uzastopna koša do kraja meča za zasluženu pobjedu svog tima… S. JONČIĆ

Tarolis: Da u Baru završimo seriju Donatas Tarolis je nakon meča za Pobjedu kazao da je ,,utakmica bila teška“. - Mornar se borio svih 40 minuta, ali smo večeras bili jači. Znamo da moramo da se borimo svih 40 minuta i u Baru, jer se Mornar neće predati. Moramo da pokušamo da završimo seriju u četvrtom meču – rekao je Tarolis.

Pavićević: Čudan kriterijum prema Mihailoviću i Smitu Trener Mornara Mihailo Pavićević je čestitao Budućnosti na zasluženoj pobjedi, ali je imao zamjerki i na račun sudija. - Za razliku od prva dva meča, rekao bih da je večeras bio čudan kriterijum prema našoj dvojici najboljih igrača, Mihajloviću i Smitu, pogotovo Smitu. Nijesam mogao da ih koristim onako kako ih inače koristim, naročito Smita. Zna se šta on znači za našu ekipu. To je jedan od razloga, nije glavni. Bili smo vrlo mekani u odbrani, dozvoljavali smo dosta lakih poena, razigrali smo neke igrače koje nijesmo smjeli. Na kraju, Kobs i ostali su uzeli stvari u svoje ruke. Mi smo bili dosta dekoncentrisani u napadu, mijenjali smo bez rezona situacije koje su nam dobro prolazile i došli smo u situaciju da izgubimo utakmicu – rekao je Pavićević.

Sa sinoćnje utakmice u Pioniru

Četvrta utakmica finala plej-ofa Admiralbet ABA lige

Partizan ,,počistio“ Zvezdu, majstorica odlučuje o tituli Partizan 112 Crvena zvezda 84 BEOGRAD – Dvorana: „Aleksandar Nikolić“. Gledalaca: 3.922. Sudije: Javor (Slovenija), Petek (Slovenija), Kardum (Hrvatska). Rezultat po četvrtinama: 35:27, 33:16, 20:20, 24:21. PARTIZAN: Panter 9, Vukčević 2, Ledej 8, Zagorac 2, Avramović 24 (5-5), Koprivica 2, Smailagić 11, Mur 11 (3-1), Glas 5, Lesor 19 (5-5), Trifunović 7, Madar 12 (2-2). CRVENA ZVEZDA: Lazarević 1 (2-1), Volters 8 (2-2), Davidovac 4 (2-2), Mitrović 2 (2-2), Lazić 4 (2-1), Kalinić 3 (4-3), Dobrić 16 (10-7), Holins 19 (5-3), Ivanović 8 (4-4), Marković 11 (6-5), Vajt 2 (22), Kuzmić 6.

Majstorica će odlučivati o tituli u ABA ligi – Partizan je u četvrtom meču, jednostavno, ,,počistio“ Crvenu zvezdu 112:84 i izjednačio rezultat u finalnoj seriji na 2:2. ,,Vječiti rivali“ su, dakle, maksimalno iskoristili prednost domaćeg terena (igra se u istoj dvorani, ali bez organizovanih gostujućih navijača), a Zvezda će u tom smislu biti u prednosti u petom odlučujućem meču, u poneđeljak u 20 sati… Zbog kazne usljed incidenata u trećem meču, pored novčane globe od 50 hiljada eura, Partizan je u četvrtom meču bio uskraćen za podršku skoro polovine kapaciteta dvorane u popularnom ,,Pioniru“. To je, međutim, više impresioniralo Zvezdu, koja je defanzivno odigrala jednu od najgorih partija

u sezoni. Partizan je bio impresivan u prvom poluvremenu, ubacio je čak 68 poena i već tada riješio pitanje pobjednika. Početak meča je, međutim, najavljivao drugačiji epilog, jer je Zvezda nakon šest minuta vodila osam razlike (22:14). Ipak, Partizan se tada razigrao i do kraja kvartala preokrenuo i poveo osam razlike (35:27). Nastavio je Partizan u istom napadačkom ritmu u drugoj četvrtini, sa još boljom odbranom, pa su ,,crno-bijeli“ na polovini meča imali nedostižnih 25 razlike (68:43)… Partizan je u nastavku rutinski odradio posao, u trećoj četvrtini je vodio i 30 razlike (79:49), a u posljednjem kvartalu je razlika, u nekoliko navrata, išla i do ,,plus 34“, posljednji put na 107:73… S. J.

startu NBA finala stavljen je na 15 poena, igrao je lošije nego u kompletnoj prethodnoj seriji finala Zapada protiv Dalasa. Krilo Vigins postigao je 20, a odlični šuter i rezervista Pul svega devet poena u porazu. Priliku za popravni u NBA finalu na svom terenu Golden stejt će imati u narednom meču, u noći između nedjelje i ponedjeljka od tri sata po našem vremenu. Potom slijede dva meča u Bostonu. Seltiksi jure rekordnu 18. titulu u istoriji, prvu nakon 2008. godine, a ovim trijumfom napravili su prvi važan korak ka cilju. Finalna serija igra se na četiri pobjede. S. S.

Osnivač kompanije Najki potencijalni vlasnik Blejzersa u NBA

Portland na prodaju za dvije milijarde dolara Fil Najt, osnivač jednog od vodećih proizvođača sportske opreme kompanije Najki, uputio je ponudu za kupovinu Portland Trejlblejzersa, kluba u NBA ligi. Al Hordord junak pobjede Bostona

Američki milijarder Najt je ponudu poslao sa Alanom Smo-

linskim, suvlasnikom slavnog bejzbol kluba Los Anđeles Dodžers. Kako se navodi, njih dvojica planiraju da zajedno izdvoje preko dvije milijarde američkih dolara (1,86 milijardi eura) i očekuje se da će ta svota biti prihvaćena. Portland je u NBA još od 1970.

godine, bio je šampion 1977. godine, a po procjeni američkih biznis analitičara klub obuhvata jedno od najmanjih marketinških tržišta u ligi. Najt (84) je rođen u američkoj saveznoj državi Oregon čiji je Portland najveći grad, u njoj je i studirao i pokrenuo biznis kojim se proslavio. Njegovo bogatstvo procijenjeno je na oko 50 milijardi američkih dolara, po čemu pripada krugu 25 najimućnijih Amerikanaca. R. A.

Subota. 4. jun 2022.

Peh za vaterpolo reprezentativca

PODGORICA - Vaterpolista Primorca Aljoša Mačić neće biti na raspolaganju selektoru Crne Gore Vladimiru Gojkoviću za nastup na Svjetskom prvenstvu ovog mjeseca u Budimpešti.

KRSTO VULOVIĆ

Aljoša Mačić ne ide na SP Mladi Kotoranin duže od mjesec ima problema s kukom i otputovao je za Pulu, đe će pokušati da zaliječi povredu. Mačić je bio u najužoj konkurenciji za odlazak na Svjetsku vaterpolo smotru, na kojem će ,,ajkule” igrati u grupi s domaćinom Mađarskom, Brazilom i Gruzijom. Šampionat počinje 21. juna, naša selekcija će mečeve igrati u Budimpešti. A.M.

Pro Reko i Novi Beograd u finalu završnog turnira LŠ za vaterpoliste

LEN.EU

Ivović i Perković za elitni trofej PODGORICA – Pro Reko i Novi Beograd igraće večeras (19.30 h) za trofej Lige šampiona. Italijanski tim imaće šansu da odbrani tron, ali i da dođe do desete krune u elitnom takmičenju. Glavni je favorit, što je i pokazao na završnom turniru, posebno ubjedljivom igrom i trijumfom (10:7) u polufinalu protiv Ferencvaroša. Aktuelnog šampiona ponovo je do velike pobjede vodio kapiten Aleksandar Ivović sa dva gola, a odličnu formu potvrdio je i u četvrtfinalu sa Barselonetom (11:10) kada je tri puta bio precizan. Na putu do trona Reko će imati ozbiljnog rivala, domaćina završnice koji je u polufinalu golom Grka Vlahopulosa, pet sekundi prije kraja, savladao Brešu 14:13. U trijumfu domaćina gol je postigao crnogorski reprezentativac Miroslav Perković. Kod Italijana ponovo je na golu bio siguran Petar Tešanović sa 11 odbrana. Breša i FTC danas (17.30) će se boriti za utješno treće mjesto, za peto će igrati Hanover i Barseloneta (14 h), a za sedmo Marsej i Jug (12 h). A. M.

Aleksandar Ivović vodio Reko do finala

U Ulcinju od 7. do

Danka i po nastupa z PODGORICA – Ulcinj je spreman da još jednom bude u znaku tenisa. Kao po tradiciji, na terenima Teniskog kluba ,,Belvi“ od 7. do 11. juna održaće se Bili Džin King kup (nekadašnji Fed kup), na kojem će pored naše reprezentacije nastupiti još 15 reprezentacija iz treće grupe Evro-afričke zone. Crna Gora je šesti put organizator ovog takmičenja, a, pored Danke Kovinić, u sastavu crnogorske selekcije su i Divna Ratković, Tea Nikčević i Iva Lakić. - Teniski savez je zahvaljujući sjajnoj relaciji i saradnji sa Svjetskom teniskom federacijom dobio i ovog puta organizaciju Fed kupa, odnosno BJKC, tako da će Crna Gora šesti put biti organizator najvećeg ekipnog šampionata za teniserke. Organizaciono Teniski savez zaista radi velike stvari, a najbolja potvrda za to je da ćemo samo u ovoj godini imati 20 međunarodnih turnira, od kojih osam profesionalnih sa nagradnim fondovima od 15 i 25 hiljada dolara. Moram naglasiti da nije lako organizovati ovakve turnire, jer mora mnogo toga da se poklopi da bi ITF omogućio jednoj nacionalnoj članici da organizuje ovakve turnire – kazao je dr Dimitrije Rašović, predsjednik Teniskog saveza Crne Gore na konferenciji za novinare u hotelu ,,Ramada“,

Devet medalja za Crnu Goru prvog dana takmičenja sa dvije izvedene kate Radulović je zablistala na tatamiju. U finalu nije bilo dileme. Savladana je predstavnica Slovenije Pia Cesar – saopšteno je iz Karate saveza Crne Gore. Malović je do prve medalje

na balkanskim šampionatima došao pobjedama protiv predstavnika Bosne i Hercegovine, Slovenije i dva takmičara Srbije, a u finalu je slavio protiv Vitomira Trajkovskog iz Sjeverne Makedonije rezultatom 6:3.

KARATE SAVEZ CRNE GORE

ji kate pojedinačno i Nikoli Maloviću u kategoriji borbe do 84 kilograma. Radulović je treću zlatnu medalju na prvenstvima Balkana osvojila nakon što je u grupnoj rundi dobila najbolju ocjenu 25.46, a i u nastavku

Biserka Radulović na pobjedničkom postolju

apostrofirajući i činjenicu da je zadovoljstvo što će se u Ulcinju održati od 20. do 27. juna i Dejvis kup, gdje će se takmičiti osam evropskih reprezentacija. Na turniru BJKC nastupiće 16 selekcija iz Evrope i Afrike, koje će biti podijeljene u četiri grupe. Sam sistem takmičenja podrazumijeva da će u grupi igrati svako sa svakim, a zatim će četiri prvoplasirane ekipe igrati između sebe plej-of, a dvije najbolje plasirane selekcije izboriće plasman u viši rang. Jedan meč podrazumijeva dva singla i jedan dabl. - Na BJKC listi imamo najbolji rang od svih selekcija učesnika, a rang lista se formira na način što se sabiraju rezultati u periodu od četiri godine. Samim tim

ROLAN GAROS: Polufin

Balkansko prvenstvo u karateu

PODGORICA – Crnogorski karatisti osvojili su devet medalja prvog dana Balkanskog prvenstva za pionire, nade, seniore i veterane. Zlatne medalje u seniorskoj konkurenciji pripale su Biserki Radulović u kategori-

I. MANDIĆ

Arena

24 Sportski miks

Nikola Malović na pobjedničkom postolju

Bronzane medalje osvojili su Ognjen Otašević u kategoriji do 67 kg i Milena Jovanović u kategoriji +68 kg. U kategoriji nade, zlatne medalje osvojili su Ines Terzić, Petra Marković, Emira Đonović i Milovan Janković, srebrom se okitila Ivona Vlahović, dok su bronze pripale Vladimiru Ilijevskom, Dariji Savić, Aleksi Bajraktaroviću i Lazaru Popoviću. Uspješan nastup Crne Gore zaokružili su osvajanjem zlatnih medalja u kategoriji veterana Slavka Maksimović i Sanja Vujanović, dok je Igor Dijanić osvojio srebrnu medalju. Nakon prvog takmičarskog dana Crna Gora zauzima drugo mjesto u generalnom plasmanu. Sjutra su na programu kate pojedinačno i borbe u kategorijama 75 kg, +84 kg i -60 kg za seniore, odnosno borbe -68 kg i -50 kg za seniorke, a na tatami će i pioniri i nade i to 2009, 2010, 2011, 2012, 2013. i 2014. godište u katama, konkurencija djevojčica, kao i 2010. i 2011. u borbama, konkurencija dječaka. R. A.

Zverev na š PODGORICA - Kasper Rud i Rafael Nadal igraće sjutra u finalu Rolan Garosa.

Polufinalni dan na „Kupu musketara“ obilježila je, nažalost, povreda Aleksandra Zvereva zbog koje je morao da preda meč ,,kralju šljake“ pri vođstvu protivnika od 1:0 u setovima (7:6 (10:8)), a uoči taj-brejka u drugom setu. Njemački teniser doživio je tešku povredu skočnog zgloba, pokušao da se oporavi tokom medicinskog tajmauta, ali je bol bio prejak... Teške, potresne scene na terenu ,,Filip Šatrije“, koji je Zverev napustio na štakama, uz riječi ohrabrenja Rafe Nadala i ovacije publike. - Biti u finalu Rolan Garosa je san svakog tenisera, ali nijesam želio da se dogodi na ovakav način. Prije svega sam čovjek i žao mi je Zvereva – prokomentarisao je Nadal. Španac će imati priliku da čak 14. put osvoji Rolan Garos i stigne do 22. grend slem titule, dvije više nego što imaju Novak Đoković i Rodžer Federer. S druge strane mreže biće dvadeset trogodišnjak kojem je Rafa (bio) idol i prvi Norvežanin u grend slem finalu. Dvadeset trogodišnji Kasper Rud je

Arena

Subota. 4. jun 2022.

Prvi međunarodni sankcionisani turnir koeficijenta 20 ,,Montenegro open 2022“

pored povrede za Crnu Goru je da nastupi za Crnu Goru, iako ima problema sa ramenom, zbog čega je van trenažnog procesa. - U drugom kolu Rolan Garosa zadobila sam manju povredu, tačnije upalio mi se nerv desnog ramena i trenutno pokušavam da to zaliječim. U posljednjih sedam dana imala sam samo jedan trening, ali nadam se da će reakcije biti pozitivne i da ću biti maksimalno spremna da pomognem reprezentaciji u Ulcinju – dodala je Kovinić.

DIVNA VELIKA NADA

Velika nada crnogorskog tenisa svakako je Divna Ratković, koja je i prošle godine blistala za reprezentaciju Crne Gore. Sada će Baranka sigurno biti važan adut. - Ovo je četvrta godina da igram za seniorsku Fed reprezentaciju. Očekujemo da uđemo u veći rang, nadam se da ćemo igrati sjajan tenis. Čast je i zadovoljstvo igrati za reprezentaciju Crne Gore, a još veće jer ću igrati drugi put zajedno sa Dankom, koja je u Top 100 na svijetu. Danka nam sigurno može podijeliti mnogo savjeta, mnogo je iskusnija i veliko je zadovoljstvo igrati sa njom. Imaćemo sigurno veliki motiv, nadam se najboljoj igri i da ćemo uspjeti da izborimo viši rang takmičenja – kazala je mlada Baranka. R. P.

postavljeni smo za prvog nosica, drugi će biti Kipar, zatim Jermenija i Bosna i Hercegovina. Za visok plasman konkurisaće Alžir, Maroko, Azerbejdžan i Nigerija, kao najbolja afrička selekcija. Očekujem izjednačen turnir, a najkompaktniju ekipu ima Bosna i Hercegovina, ali mi imamo veliku snagu na prvoj tabli, jer nastupa Danka Kovinić i vidjećemo u zavisnosti od toga koliko ćemo biti uspješni na drugoj tabli i igri parova – istakao je selektor naše reprezentacije Miloš Karadžić.

KOVINIĆ: UVIJEK ZA CRNU GORU

Danka Kovinić je prije sedam dana ispisala istoriju – savladala je Anu Karolinu Šmidlovu, ta-

ko da je nakon Australijan opena, prvi put stigla i do treće runde Rolan Garosa. Novljanka je zatim oduševila i igrom u duelu sa Igom Sfjontek, Poljakinjom koja je u seriji od 30 pobjeda i ubjedljivo prva igračica svijeta. - Željela bih da zahvalim selektoru na pozivu. Uvijek je zadovoljstvo da dođem i da igram za Crnu Goru. Lijepo je što se Savez već godinama unazad trudi da organizuje Bili Džin King kup. Nažalost, imala sam prethodnih godina problema sa povredama, prošle godine takođe sam morala otkazati nastup za reprezentaciju i učešće na Olimpijskim igrama, što mi je bilo jako teško – kazala je Danka Kovinić. Naša najbolja teniserka odlučila

PODGORICA – Luka Bakić osvojio je zlatnu, a Filip Radović srebrnu medalju u pojedinačnom dijelu kategorije S10 prvog međunarodnog sankcionisanog turnira koeficijenta 20 ,,Montenegro open 2022“ koji se održava u sportskom kompleksu ,,Voko“ u Podgorici. Riznicu medalja crnogorskih takmičara je upotpunila i bronzana medalja Milijane Ćirković u kategoriji S6. Luka Bakić je do zlata došao sa sve četiri pobjede i to u prvom kolu protiv Makedonca Straška Kočevskog 3:0, u drugom kolu, pobjedivši Filipa Radovića 3:2, u trećem Kristijana Gardoša iz Austrije rezultatom 3:0, a ubjedljiv je bio i u posljednjem protiv Španca Žordija Kardone 3:0. Filip Radović je pored poraza od Bakića do srebra došao sa tri pobjede i to protiv Kardone 3:0, Kočevskog takođe 3:0 i u neizvjesnom meču protiv velikog rivala Gardoša rezultatom 3:2. Kristijan Gardoš je osvojio bronzanu medalju. Milijana Ćirković je bronzu zavrijedila u direktnom duelu sa Grkinjom Drakonaki rezultatom 3:1. Ostali crnogorski takmičari su pojedinačni dio završili nastupom u grupi, a treba napomenuti da su prve bodove i pobjede zabilježili Samra Kojić u kategoriji S4-5 koja je bila bolja od Valentove iz Slovačke 3:1, Đuro Krivokapić u kategoriji S6 koji je bio bolji od Čeha Jelenika 3:0 i Uroš Gugolj u kategoriji S8 koji je bio bolji od Slovaka Sadeckog

Bakić zlatni, Radović srebrni, Ćirković bronzana

Luka Bakič i Filip Radović

rezultatom 3:0. Za crnogorsku reprezentaciju su nastupali još i Slobodanka Gurešić u kategoriji S4-5, Zoran Čabarkapa kaetgorija S7, kao i Slobodan Mihailović i Bog-

dan Pavlović u kategoriji S8. Sjutra su na programu mečevi u dublu i miks dublu. Stonoteniski turnir u Podgorici je okupio preko 140 igrača iz 23 države. R. A. SARAN-HB.FR

11. juna teniski Bili Džin King kup

Sa jučerašnje konferencije za novinare

Sportski miks 25

nalni dan obilježila teška povreda Njemca

TWITTER/ROLAND-GARROS

štakama, Nadal i Rud u finalu

Nadal tješi Zvereva poslije predaje

do najvećeg uspjeha u karijeri došao preko Marina Čilića, kojeg je pobijedio poslije tri sata igre i

četiri seta – 3:1 (3:6, 6:4, 6:2, 6:2). Hrvat je odlično odigrao završnicu prvog seta, u drugom poveo na



Iga Sfjontek, prva teniserka svijeta, i Koko Gof (23) igraće danas (15 h) finale Rolan Garosa u konkurenciji dama

svoj servis, ali ga je norveški teniser brejkovao u trećem gemu i do kraja odbranio prednost. Gubitak drugog seta kao da je ,,slomio“ deset godina starijeg rivala, budući da je Čilić oba naredna počinjao oduzetim servisom. U trećem setu je Rud poveo 4:0, pa u osmom gemu iskoristio treću set loptu (Čilić propustio šansu za brejk), dok je u četvrtom sve odlučeno u petom gemu kada je Norvežanin poveo 4:1. Na kraju je iskoristio prvu meč loptu. Nesvakidašnja scena dogodila se tokom trećeg seta duela Čilića i Ruda, kada je djevojka, aktivistkinja u borbi protiv klimatskih promjena, ušla na teren i vezala se za mrežu. Prekid je trajao 10 minuta. Na majici joj je pisalo: ,,Imamo još 1.028 dana“. Ne. K.

Dvogodišnji ugovor sa Hapoel Rišonom

Ševaljević ide u Izrael PODGORICA – Poslije Španije, Bjelorusije, Njemačke, Francuske i Sjeverne Makedonije, Vasko Ševaljević igraće u Izraelu. Kapiten rukometne reprezentacije Crne Gore dogovorio je dvogodišnju saradnju sa Hapoel Rišonom. Kotoranin koji će 21. juna proslaviti 34. rođendan seniorsku karijeru počeo je u Lovće-

nu, odakle je otišao u San Antonio, potom u Dinamo iz Minska. Nastupao je za njemački Hanover prije nego se odomaćio u Francuskoj, gdje je nosio dres Tuluza, Tremblea i Istra. Poslije epizode u skopskom Vardaru vratio se u zemlju ,,galskih pjetlova“ i potpisao za Saran, koji se trenutno grčevito bori za opNe. K. stanak u prvoj ligi.

26 Feljton

Subota, 4. jun 2022.

ULOGA VJERSKIH USTANOVA U OBLIKOVANJU DUHOVNOG PROSTORA CRNE GORE

1. 6.

Aleksandrina je nadahnjivala generacije junaštvom i viteštvom » Piše: Ivan JOVOVIĆ Esej je objavljen u časopisu Matica, br. 89

Manastiru na Vranjini pripadale su najveće obradive površine u Zeti, čije je vlastelinstvo obuhvatalo više filijalhih crkava i manastira u basenu Skadarskog jezera, uključujući čitava sela i metehe. Osim srednjovjekovnih povelja, njegovu autentičnost, uprkos kasnijim razaranjima, predstavljaju tri stara livena zvona izrađena u Veneciji sa imenima majstora i zapisima godina – 1306. i 1453. Na osnovu Vranjinskog četvorojevanđelja iz 1436. godine zaključujemo da je unutar manastirskih zidina postojao prepisivački skriptorijum. Sjedište Budimljanske episkopije bilo je u Manastiru Sv. Đorđa (Đurđevi stupovi) kod Berana, koji je izgrađen 1213. godine, a čiji je ktitor bio župan Prvoslav, sinovac Stefana Nemanje. U XIII i prvim decenijama XIV vijeka izvori spominju sedam budimljanskih episkopa, a kasnije 11 mitropolita čija je katedra bila u manastiru Đurđevi stupovi. Ono što ovaj manastir izdvaja jeste njegova arhitektonska struktura, koja predstavlja amalgam vizantijske i romanske graditeljske tradicije, što nam omogućava da usljed nedostatka pisanih izvora sagledamo, ne samo političke i ekonomske prilike, nego i kulturnu dimenziju ovog područja u vremenu nastanka ovog crkvenog zdanja. Đurđevi stupovi svojom koncepcijom integrisani su u jedan širi kontekst srodnog staroslovenskog hrišćanskog nasljeđa koje se proteže od crkve Sv. Petra kod nekadašnjeg Rasa, danas Novog Pazara, pa do crkve Sv. Križa u Ninu. Prožimanje i integracija različitih tradicija potvrđuje i slučajno otkriven nalaz u blizini sela Budimlje, zlatni zapon humskog kneza Petra, sina župana Miroslava, odnosno sinovac velikog župana Nemanje. Ovaj artefakt ne samo da pokazuje umijeće izrade vrhunskog nakita, s obzirom da se na zaponu nalazi dvojezični natpis, na staroslovenskom i latinskom jeziku, što čini važno svjedočanstvo o našem nasljeđu, a ujedno predstavlja autentični kulturološki izraz srednjovjekovlja na ovom prostoru. I prije nego što je u njemu bila smještena episkopska katedra, Manastir Đurđevi stupovi je zasigurno imao svoje vlastelinstvo, za koje, iz kasnijih izvora doznajemo, da je bilo geografsko prostrano i ekonomski jako. Budimlja je imala 29 sela, prostirala se, prema poznatim izvorima, od Zaostra do Gornje Ržanice. Pod jurisdikcijom ove eparhije nalazili su se drugi srednjovjekovni manastiri, Presvete

Pretpostavlja se da je izrada Miroslavljevog jevanđelja započeta na primorju, s obzirom na to da su na tekstu radila dva pisara, jedan koji je pripadao zetsko-humskoj, a drugi raškoj redakciji staroslovenskog jezika. Po svojoj strukturi i vrijednosti ova bogoslužna ćirilična knjiga jedinstven je spomenik, ne samo nacionalne već svjetske kulture

Zvona sa Vranjine

Zapon humskog kneza Petra



Divoševo jevanđelje nastalo je oko 1330. godine. Pisano je po narudžbi hercegovačkog velikaša Divoša Tihoradića. Ova knjiga je pronađena tek 60-ih godina prošlog vijeka i kako je opstala vjekovima u Crkvi Sv. Nikole u bjelopoljskom selu Podvrh ostaje otvoreno pitanje. Stručna javnost je primijetila određene sličnosti između Miroslavljevog i Divoševog jevanđelja

Divoševo jevanđelje

Bogorodice Šudikova, Sveti Luka u Kaludri, ženski manastir Uroševica i dr. O bogatstvu Budimljanske župe govori i podatak da su se u srednjem vijeku na ovoj teritoriji nalazili crkveni posjedi svetostefanskog (manastir Banjska) i dečanskog vlastelinstva. Treća pravoslavna eparhija bila je Humska episkopija, čije je sjedište bilo u Manastiru Sv. Bogorodice u Stonu od 1219. godine. Za osnivanje ove eparhije postojale su povoljne političke, a naročito crkvene prilike, s obzirom da je privremeno bila ukinuta Stonska biskupija. Međutim, promjenom političkih prilika humski episkop je morao napustiti svoje sjedište sredinom XIII vijeka, kada je episkopska katedra izmještena u manastir Sv. Petra u Bijelom Polju. Na osnovu povelja srpskih kraljeva pretpostavlja se da je episkopsko sjedište pre-

neseno između 1253. i 1263. godine u navedeni manastir, što je kasnije uslovilo i njeno preimenovanje u Limsku episkopiju. Novo sjedište episkopije je imalo istorijsko utemeljenje, s obzirom da je ktitor manastira Sv. Petra u Bijelom Polju bio knez Stjepan Miroslav, brat velikog župana Nemanje, koji ga je sagradio oko 1170. godine, poklanjajući ovom manastiru brojna imanja u Polimlju i Potarju. Dakle, sjedište Humske, a kasnije Limske episkopije bilo je na razmeđi Duklje/Zete i Raške/Srbije, na Limu, čija etimologija se dovodi u vezu

 Na području Limske mitropolije u geografski izolovanim manastirima, poput onog u Dobrilovini, nailazimo na zanimljive prepise knjiga, poput Aleksandrine, koja govori o životu Aleksandra Makedonskog, što je i dokaz da su postojala zajednička štiva koja su intenzivno čitana i prepričavana kako na jugu, tako i na sjeveru Crne Gore

Detalj iz Miroslavljevog jevanđelja

latinskom riječi limes (granica), što je uslovilo prožimanje istočnih i zapadnih kulturnih uticaja, ne samo kada je u pitanju graditeljska struktura. Sjedište Limske episkopije, nakon 1346. godine mitropolije bilo je u manastirskoj crkvi Sv. Petra sve do sredine XV vijeka, kada se u izvorima posljednji put spominje limski mitropolit, mada za vrijeme njenog postojanja postoje veoma oskudna saznanja o unutrašnjem životu ove crkvene ustanove. Međutim, sve do njenog ukidanja ona je bila značajan prepisivački centar,

koji je održavao visok nivo tradicije pisanja knjiga. U sintezi naprijed navedena dva civilizacijska kruga nastaje reprezentativno djelo naše duhovnosti, Miroslavljevo jevanđelje, između 1180. i 1191. godine, po narudžbini humskog kneza Stjepana Miroslava, koje je namijenjeno njegovoj zadužbini manastiru Sv. Petra u Bijelom Polju, a gdje se i nalazilo do kraja XVII vijeka, kada je prenijeto u Hilandar na Svetoj Gori. Miroslavljevo jevanđelje nosi određena obilježja saradnje pravoslavnih i benediktinskih monaha, ali je ono svojom formom i sadržajem namijenjeno za ispovijedanje pravoslavne vjere. Saradnjom benediktinskih i pravoslavnih prepisivača i slikara stvoreno je jedno izvanredno djelo (Jevanđelje kneza Miroslava) kao kruna umjetničkog stvaranja na području Duklje/Zete. Pretpostavlja se da je izrada Miroslavljevog jevanđelja započeta na primorju, s obzirom da su na tekstu radila dva pisara, jedan koji je pripadao zetskohumskoj, a drugi raškoj redakciji staroslovenskog jezika. Po svojoj strukturi i vrijednosti ova bogoslužna ćirilična knjiga jedinstven je spomenik, ne samo nacionalne već svjetske kulture. U njoj je svaki inicijal različit, raskošno je oslikana, pozlatom opremljena i sadrži 296 stranica. Sačuvani rukopisi ukazuju da su u Limskoj episkopiji postojali i drugi prepisivački centri, poput onog u manastiru Sv. Nikole – Nikoljac, koji je poznat po Praksapostolu iz 1442. godine, mada je prostor Limske episkopije obilježila još jedna ćirilčna knjiga – Divoševo jevanđelje nastalo oko 1330. godine. Ono je pisano po narudžbi hercegovačkog velikaša Divoša Tihoradića, pa je po istom dobilo naziv. Ova

knjiga je pronađena tek 60-tih godina prošlog vijeka i kako je opstala vjekovima u crkvi Sv. Nikole u bjelopoljskom selu Podvrh ostaje otvoreno pitanje. Zanimljivo je da je stručna javnost primijetila određene sličnosti između Miroslavljevog i Divoševog jevanđelja, pri čemu, treba ukazati da je Divoševo jevanđelje, ipak, na znatno nižem nivou iluminacije od Miroslavljevog jevanđelja. Inače na području Limske mitropolije u geografski izolovanim manastirima, poput onog u Dobrilovini, nailazimo na zanimljive prepise knjige, poput Aleksandrine, koja govori o životu Aleksandra Makedonskog, što je ujedno i dokaz da su postojala zajednička štiva koja su intenzivno čitana i prepričavana u svim našim krajevima, kako na jugu, tako i na sjeveru Crne Gore, u jednom dugom vremenskom razdoblju, od XIV do XIX vijeka. Spomenuta Aleksandrina nadahnjivala je generacije mitskim junaštvom i viteštvom, ali njena sadržina istovremeno predstavlja zbirku mudrih izreka i drugih bitnih saznanja o čovjeku i prirodi, zbog čega je u stručnoj javnosti ona označena kao štivo koje je imalo evidentnog uticaja na našu narodnu književnost. U prvoj polovini XIII stoljeća u Duklji/Zeti započinje važan proces kulturne, odnosno vjerske preorijentacije. Benediktinske opatije i samostani, lišeni podrške dukljanskih vladara, postepeno gube svoju važnost i igraju sve manje važnu ulogu u prosvjećivanju naroda i izdržavanju škola. Isprva, pored njih, a kasnije umjesto njih, pojavljuju se pod zaštitom i pokroviteljstvom dinastije Nemanjića, pravoslavni kaluđeri i manastiri, koji preuzimaju ulogu benediktinskih monaha. (Nastavlja se)

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 4. jun 2022.

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

JZU Dom zdravlja Pljevlja 03.06.2022.godine Na osnovu člana 104 Zakona o zdravstvenoj zaštiti („ Sl. list CG’’, broj :03/16,39/16, 07/17, 44/18, 24/19, 82/20 i 8/21 ), člana 6 Pravilnika o kriterijumima i postupku za odobravanje specijalizacija i pravima i obavezama kandidata kojima je odobrena specijalizacija prema zdravstvenoj ustanovi (‘’Sl.list CG’’,br.22/16) , saglasnosti Ministarstva zdravlja broj : 1-112/22-536/44 od 27.04.2022. godine, JZU Dom Zdravlja Pljevlja, raspisuje

J A V N O O B J A V LJ U J E JAVNI K O N K U R S

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Nikočević Alija Mersiha iz Podgorice, ul. Avda Međedovića br.82, na osnovu zvršne isprave –pravosnažne i izvršne založne izjave UZZ.br. 221/2017 od 24.08.2017. godine. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu zaključka o III prodaji od dana 28.04.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnici.

Za dodjelu specijalizacija za potrebe JZU Dom zdravlja Pljevlja i to: 1. Jedne (1) specijalizacije iz oblasti interne medicine, 2. Dvije (2) specijalizacije iz oblasti ginekologije i akušerstva 3. Jedne (1) specijalizacije iz oblasti psihijatrije 4. Jedne (1) specijalizacije iz oblasti interne za pulmologiju 5. Jedne (1) specijalizacije iz oblasti pedijatrije 6. Dvije (2) specijalizacije iz oblasti porodične medicine * Uz zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vrijeme

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Na konkursu mogu učestvovati kandidati, koji pored opštih uslova utvrđenih Zakonom ispunjavaju i sledeće posebne uslove: •da imaju završen Medicinski fakultet, •da imaju položen stručni ispit, •da su u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi.

Direktorica marketinga:

Kandidati su dužni uz prijavu na konkurs priložiti sledeću dokumentaciju:

ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Poslovni broj: I. br. 964/18. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara,odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Ognjenović Vukmarković Jelena, sa privremenim boravkom u Baru, protiv izvršnog dužnika Nikočević Alija Mersiha iz Podgorice, ul. Avda Međedovića br.82, stan br. 25, na osnovu izvršne isprave –pravosnažne i izvršne založne izjave UZZ. br. 221/2017 od 24.08.2017. godine, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

1. Ovjerenu fotokopiju diplome ili uvjerenja i Rješenja o priznavanju inostrane obrazovne isprave i izjednačavanju inostrane kvalifikacije, ako je ista stečena na stranom fakultetu poslije stupanja na snagu Zakona o priznanju i vrednovanju obrazovnih isprava(‘’Sl.list CG’’,br. 04/08), odnosno Zakona o priznanju inostranih obrazovnih isprava i izjednačavanju kvalifikacija (‘’Sl.list CG’’,br. 57/11, 42/16). 2. Uvjerenje o položenom stručnom ispitu; 3. Dokaz o uspjehu na studijama izražen prosječnom ocjenom; 4. Dokaz o uspjehu iz predmeta iz oblasti za koju se dodjeljuje specijalizacija 5. Dokaz o dužini studiranja; 6. Dokaz o poznavanju stranog jezika ( engleski, njemački,ruski, francuski, italijanski), o čemu se dostavlja uvjerene nadležne visokoškolske ustanove; 7.Potvrda o radnom odnosu u Zdravstvenoj ustanovi; 8. Uvjerenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti , 9. Uvjerenje o crnogorskom državljanstvu ili kopija biometrijske lične karte(za učesnike konkursa koji imaju crnogorsko državljanstvo), a za strance, dozvola za stalni boravak, u skladu sa članom 93 Zakona o strancima (‘’Sl.list CG’’,br.12/ 18). 10. Dokaz o završenom četvoromjesečnom postdiplomskom kursu za izabrane doktore; u Crnoj Gori(važi za učesnike konkursa iz porodične medicine); 11.Dokaz o završenom specijalizovanom postdiplomskom kursu za edukatore /mentore/ predavače (važi za učesnike konkursa iz porodične medicine); Sve kopije moraju biti ovjerene. Dodjela specijalizacije vrši se na osnovu kriterijuma utvrđenim Pravilnikom o kriterijumima i postupku za odobravanje specijalizacija i pravima i obavezama kandidata kojima je odobrena specijalizacija prema zdravstvenoj ustanovi (‘’Sl.list CG’’,br.22/16). Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavljivanja. U skladu sa članom 12 Pravilnika o kriterijumima i postupka za odobravanje specijalizacija i pravima i obavezama kandidata kojima je odobrena specijalizacija prema zdravstvenoj ustanovi (‘’Sl.list CG’’,br.22/16)Odluku o odobravanju spezijalizacije direktor zdravstvene ustanove donosi u roku od sedam dana od dana prijema rang liste kandidata od strane komisije koja sačinjava rang listu. Prijave na Konkurs sa potrebnom dokumentacijom se predaju na arhivi Doma zdravlja Pljevlja ili na adresu: JZU Dom zdravlja Pljevlja, ul. Lovćenskog bataljona bb, Pljevlja. JZU Dom zdravlja Pljevlja Direktorica dr Branka Stanković

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 03.06.2022. godine

I.br.2398/20 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “HoldCo East”d.o.o, Cetinjska ulica br. 11, Podgorica,koga zastupa Adv. Vanja Mugoša, ul. Slobode br. 16, Podgorica, protiv izvršnih dužnika: Huremović Meha, Huremović Fahrudina, Huremović Kemala i Huremović Sanije, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 59.211,48€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 03.06.2022 godine,

J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnih dužnika: Huremović Meha, Huremović Fahrudina, Huremović Kemala i Huremović Sadije, sa zadnje poznatim adresama ul. Voja Maslovarića bb, Berane. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje zaključka o prodaji nepokretnosti I.br.2398/20 od 30.05.2022. godine i zapisnik sa ročišta od 10.12.2021. godine, neposredno izvršnim dužnicima. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ ___________________

MALI OGLASI

RAZNO

NEKRETNINE

OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih cijevi , popravka i zamjena instalacija. Non stop ! Begović Tel. 067/579-709 , 069/269-550 5

PRODAJEM vikendicu u Kučka korita 50m2 + ostava i 2000 kvadrata zemljišta. Cijena po dogovoru. Tel.067/351-858 1 IZDAJEM stan od 50m2 120 eura, ulica Miladina Popovića 18-Zabjelo(kod zgrade Vodovoda) Tel.069/483-785 2 Centar kod ugla dvije ulice jedinstvena poslovna zgrada oko750m2 (delux penthaus na vrhu) sa 8 parkinga i garažom po želji. Ima niz veoma bitnih prednosti za biznis. Izuzetna po svemu. Prodajem. Tel. 069/867-791 3 PRODAJEM stan zbog selidbe u Ameriku 50 m2, stara gradnja, kvalitetan. Ulica Georgija Dimitrova 58 iznad škole Marko Miljanov. Tel. 067-495-448 4

STRUČNO savjesno i odgovorno radimo sve vrste renoviranja i popravka krovova, dimnjaka i ostalo. Tel.069/926-382, 020/629-558 6 POTREBNI reklamni agenti za media projekat vezani sa restoranima i spa centrima u Podgorici. Prijave do 20. juna. Tel: 069/463-085 7 POTREBAN radnik na ranču K9 Horseriding + 200 u Donje Liješnje – Barutana za održavanje imanja i životinja. 8 PRODAJEM Mercedes 240 D, 1982. godište. U izvanrednom stanju. Tel: 069/ 028-898 9 ZA reklamni projekat ,,Meta Restoran“ potrebni mladi, aktivni i komunikativni promoteri i volonteri. Prijavite se do 20. juna. Tel. 069/ 579-275 10

28 Oglasi i obavještenja IVM - 316/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE OSNOVANA 1901. GODINE A.D., PODGORICA, ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika JOVO RAFAILOVIĆ, BUDVA, radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik Jovo Rafailović, Budva, rođen 03.09.1968. godine kao i suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje Rafailović N. Jovo, Kočović Aleksandar, Dumić Deana, Stojković M. Dragan, Rafailović N. Željko, Vera A. Ivanković, Kažanegra Branko, Kalađurđević Zoran u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za IX prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o X prodaji nepokretnosti koja će se održati dana 30.06.2022. godine u 10:00 h u kancelariji javnog izvršitelja sve Posl oznake IVM - 316/2021 od 02.06.2022. godine , jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik i suvlasnici ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 02/06/2022 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Poslovni broj: Iv. br. 770/22. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Duraković Mirsad iz Bara, Marka Sekulića bb - Čeluga, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 25391, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

Subota, 4. jun 2022.

JU OŠ,,Bać” u Baću- Rožajama objavljuje javni poziv za prodaju pokretne imovine-kombi vozila VOLKSWAGEN TRANSPORTER T4, godina proizvodnje 1993. godine, zapremine motora 2370 cm3 , 57 kw, broj sjedišta 8+1,,broj šasije VW2ZZZ7OZPH130999. Vozilo nije u voznom stanju. Registrovano je do 20.avgosta 2022. godine. Pređena kilometraža vozila je preko 500 000 km. Početna cijena vozila je 632,07 eura prema procjeni vještaka saiobraćajne struke. Vozilo se može pregledati svakog dana na parking pored škole. Ponude slati poštom na adresu škole,e-mailom skola@os-bac.edu. me ili lično kod sekretara škole najkasnije do 15.06.2022.godine do 11:00 h. Otvaranje ponuda je u srijedu 15.06.2022.godine u 12.00h. vd direktora JU OŠ,,Bać” Hasredin Murić,prof. 069 408 620

Javni Izvršitelj Dejan Čogurić Ul.Slobode,Bijelo Polje Iv.br.2343/2020 Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja,ul.Slobode br.10,u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca MFI”MonteCredit”DOO Podgorica,Ul.8 Marta br.52 protiv izvršnog dužnika Arnela Bošnjak iz Bijelog Polja a radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u novčanom iznosu od 2.322,00 eura,u smislu čl.45 ZIO-a,donio je dana 03.06.2022 godine,

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Arneli Bošnjak sa poslednjom poznatom adresom ul.Akovska bb. Bijelo Polje,vrši se dostavljanje pismena:Rješenja o izvršenju Iv.br.2343/2020 od 19.10.2020 godine sa prilozima. Izvršni dužnik Arnela Bošnjak može se obratiti Javnom Izvršitelju Dejanu Čoguriću na adresi ul.Slobode br.10 u Bijelom Polju i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja pismena.Ukoliko izvršni dužnik u ostavljenom roku ne preuzme pismena,ista će se istaći na oglasnoj tabli nadležnog suda. Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ,nakon što je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. U Bijelom Polju,dana 03.06.2022.godine JAVNI IZVRŠITELJ

Poslovni broj: Iv. br. 702/22.

Poslovni broj: Iv. br. 626/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Raković Miloje iz Bara, Vladimira Rolovića 15 br. 6, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 1745, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Pavlović (Zvonimir) Dejan iz Bara, Šašanj, Ilino ispod pruge bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 1990, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Duraković Mirsad iz Bara, Marka Sekulića bb - Čeluga, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 25391. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 20.04.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Raković Miloje iz Bara, Vladimira Rolovića 15 br. 6, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 1745. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 11.04.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Pavlović (Zvonimir) Dejan iz Bara, Šašanj, Ilino ispod pruge bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 1990. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 31.03.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 03.06.2022. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 03.06.2022. godine.

Poslovni broj: Iv. br. 843/22.

Poslovni broj: Iv. br. 846/22.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Raičević Marko iz Bara, Bulevar Revolucije, Trudbenik L-4 br. 35, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 7957, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Knežević Luka iz Bara, Branka Čalovića C10, br. 5/37, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 23491, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Raičević Marko iz Bara, Bulevar Revolucije, Trudbenik L-4 br. 35, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 7957. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 04.05.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Knežević Luka iz Bara, Branka Čalovića C10, br. 5/37, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 23491. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 04.05.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 03.06.2022. godine.

Bar, 03.06.2022. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 03.06.2022. godine. Poslovni broj: Iv. br. 841/22. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Rastoder Dragica iz Bara, Đuričine vode, ispod magistrale bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 27524, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Rastoder Dragica iz Bara, Đuričine vode, ispod magistrale bb, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 27524. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 04.05.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Bar, 03.06.2022. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Poslovni broj: Iv. br. 951/22. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Badžović Fatima iz Bara, Mila Boškovića 18, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 156, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

Poslovni broj: Iv. br. 952/22. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Pačariz Mevludin iz Bara, Majora M. Mećikukića 124, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 16911, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

Poslovni broj: Iv. br. 352/22. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Begzić Zejnel iz Bara, Kovačka ulica br. 8, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 12109, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Badžović Fatima iz Bara, Mila Boškovića 18, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 156. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 13.05.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Pačariz Mevludin iz Bara, Majora M. Mećikukića 124, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 16911. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 13.05.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović Bar, 03.06.2022. godine.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Begzić Zejnel iz Bara, Kovačka ulica br. 8, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 12109. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 28.02.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Poslovni broj: Iv. br. 152/22. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Vodovod i kanalizacija” Bar, Branka Čalovića 2, protiv izvršnog dužnika Đukić Radmila iz Bara, Čeluga, ul od Rapa br. 25, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 3450, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

Poslovni broj: Iv. br. 2014/21. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski Telekom AD Podgorica, koje zastupa Jovana Pavlović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Minić Miloš iz Bara, Rutke 250, na osnovu vjerodostojne isprave – izvod iz finansijske kartice br. 10975558, radi naplate novčanog potraživanja, dana 03.06.2022. godine, donio je

Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18), Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Đukić Radmila iz Bara, Čeluga, ul od Rapa br. 25, na osnovu vjerodostojne isprave – knjigovodstvene kartice potrošača br. 3450. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 04.02.2022. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnih povjerioca, protiv izvršnog dužnika dužnika Minić Miloš iz Bara, Rutke 250, na osnovu vjerodostojne isprave – izvod iz finansijske kartice br. 10975558. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu rješenja o izvršenju sa predlogom i prilozima od 04.10.2021. godine, kod izvršnog dužnika. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrati ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Bar, 03.06.2022. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 03.06.2022. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 03.06.2022. godine.

Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Obavještava zainteresovanu javnost da je Nosilac projekta DOO,,Zoro- trade“ Rožaje, podnio zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za projekat Poslovni objekat-proizvodni pogon za preradu drveta, na katastarskoj parceli broj 460/4 KO Kalače, opština Rožaje. U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje, radnim danima od 8 do 11 časova, kao i na sajtu www.rozaje.me. Rok za javni uvid i davanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi na adresu Opština Rožaje, Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine ul,,M.Tita“ br.1, Rožaje ili na e-mail:urbanizamrozaje@t-com.me, je do 10.06.2022.godine. Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 4. jun 2022.

Najdražoj babi

DUBRAVKI VUČKOVIĆ Biti unuka najdivnijeg stvorenja, kakvo si bila ti, najveći je životni poklon. Imala sam privilegiju da mi baš ti budeš namijenjena u životu. Zahvalni smo ti na svakoj lijepoj riječi, izmamljenom osmijehu, utjehi i svim predivnim stvarima kojima si nas svakodnevno obasipala. Uz tvoje ,,dobro jutro, makarene babine“ je počinjao svaki savršeni ljetnji dan koji si ti činila posebnim, počevši od tvojih nezaboravnih priganica koje su nas čekale na stolu za doručak. Bila si najbolja supruga, majka i baka. Igranje ,,domina“, ,,čovječe, ne ljuti se“ i ,,remija“ sa tobom, doživotno će ostati naše omiljene uspomene. Prve naše klompe roze, plave i zelene kupila si nam baš ti. Nikada neću zaboraviti kada si mi prvi put dala da vozim i nesebično ispunula dedin san. Kada god pođem na more, sjetiću se tebe jer je upravo to ono što si ti najviše voljela. Svaki odlazak na plažu u najranijim jutarnjim satima sa tobom ono je što si voljela više od svega. Pročitati dobru knjigu i odgledati poučni film bili su tvoji hobiji. Na svim važnim raskrsnicama u našem životu bila si tu uz nas, pa smo zajedno prošle prve lektire, godine srednje škole i fakulteta i neizbježan je bio tvoj telefonski poziv uz pitanje: ,,Kako je uradila Milica fiziku danas?“. Pamtićemo te kao jednu jaku, pametnu, načitanu, pozitivnu, dobronamjernu osobu koja nikada nikome u životu nije poželjela ništa manje od najboljeg. Zauvijek ćemo ostati željni tvog medenog kolača koji si pravila najbolje na svijetu i koji je krasio sve naše rođendanske stolove. Za bezbroj drugih uspomena uskratio nas je deda, koji te pozvao u svoje naručje, ali se iskreno nadam da ste sada na nekom boljem mjestu, a mi ćemo vas pamtiti kao naše anđele. Tvoji: MILICA, JOVANA, MAJA, MOMIR, LUKA, VIKTOR i LUCIJA 785

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 4. jun 2022.

Dana 3. juna 2022. godine preminuo je uvaženi član našeg kolektiva

Posljednji pozdrav

Тужним срцем јављамо да је послије краће и тешке болести дана 3. јуна 2022. у 61. години преминула наша драга

MILANU SMOLOVIĆU Smoki… Hvala ti za sve vrijeme koje smo radno i prijateljski proveli zajedno. Počivaj u miru.

ДУБРАВКА Милутина ВУЧКОВИЋ Рођена Батрићевић

180 Draga

Posljednji pozdrav dragoj

Саучешће примамо у мјесној капели Никољ Цркви – Голубовци, дана 4. јуна од 10 до 15 часова и дана 5. јуна од 10 до 13 часова када ће се обавити сахрана.

ОЖАЛОШЋЕНИ: кћерке СЛАЂАНА, АНЂЕЛКА и КРИСТИНА, брат ДРАГАН, сестра МАЈА, унучад МИЛИЦА, ЈОВАНА, МАЈА, МОМИР, ЛУКА, ВИКТОР и ЛУЦИЈА, ђевер ДРАГОЉУБ, ђеверичић, ђеверична, братанићи, сестрићи, сестричне, ујаци, тетке и остала родбина ВУЧКОВИЋ и БАТРИЋЕВИЋ

LENO

Pamtićemo ga kao izuzetnog kolegu i dobrog čovjeka. Njegov prerani odlazak ostavio je prazninu i žal našem kolektivu.

SLAVICI

I dalje ne prihvatamo da te nema. Živiš i živjećeš kroz tvoju zlatnu djecu.

,,DEPONIJA“ DOO PODGORICA

Od NADE PETROVIĆ sa porodicom

SAVO i TANJA MRVALJEVIĆ 179

183

DŽEVDET LIČINA

RADE RADOMAN sa porodicom

178

Posljednji pozdrav dragom komšiji

169 Poslednji pozdrav našoj dragoj

SLAVICE U znaku neostvarenih zagrljaja tužnim putem potvrđujemo koliko si bila prisutna u našim srcima.

SLAVICI

ILIJI NIKČEVIĆU

SANJA, SUZANA i BUBA 184

DUŠAN, LJUBINKA i JOVAN BOŽO i BRANO MIĆUNOVIĆ

181 Posljednji pozdrav dragoj sestri

182

SLAVICI ĐUROVIĆ Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva na rajskom nebu. Tvoji SPASOJEVIĆ VLADO, OLJA, LIDIJA, BILJANA i JELKA – LELA sa porodicama 177

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 4. jun 2022. Дана 3. јуна после дуже болести у 70. години живота преминула је

Dana 3. juna 2022. u 89. godini života preminula je naša voljena

СЛАВКА Маркова СТАЈКИЋ

Саучешће примамо дана 4. јула 2022. на градском гробљу Чепурци од 10 до 14 часова када ће се обавити сахрана. Адреса за пријем телеграма: Ул. Буда Томовића 13.

Posljednji pozdrav dragom i poštovanom komšiji

ILIJI NIKČEVIĆU

PAJOVIĆ pok. BAŠA NEVENKA

рођена СИНАНОВИЋ

rođena Lukačević

Saučešće se prima dana 4. juna od 9 do 11 časova u kapeli u Škaljarima, kada posmrtni ostaci kreću za selo Vranj – Zeta gdje će se primati saučešće od 14 do 17 časova, kada će se obaviti sahrana.

Od KOMŠIJA IZ ULAZA

134 ОЖАЛОШЋЕНИ: сестра СЛОБОДАНКА, братанићи РАДОМИР и БОРИС, сестрић АЛЕН, сестричне АИДА и АНА и остала родбина

167

OŽALOŠĆENI: kćerke RADOJKA, NEVENKA, NADA, SNEŽANA, unučad MILENA, VLADIMIR, BRANA, BOJANA, GORAN, MILAN i MILICA, praunučad, zetovi, snaha SLAVICA, bratanići, bratanične, đeveričići, đeverične i ostala rodbina PAJOVIĆ i LUKAČEVIĆ

Nijemi i tužni pred istinom da te nema više, brate

175 Posljednji pozdrav voljenoj majci

Dana 3. juna 2022. godine preminula je naša voljena

ILIJA NIKČEVIĆ Počivaj u miru pored tvojih roditelja i sestre, a mi ćemo čuvati sjećanje na vas. MILKA, ZORA, MILIJANA i MILEVA 144 Posljednji pozdrav bratu

Posljednji pozdrav bratu

PAJOVIĆ pok. Baše DESANKI

DARKA Milovana MILJANIĆ Saučešće će se primati 3. juna na gradskom groblju Čepurci od 12 do 15 časova i 4. juna od 10 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana.

Tvoje kćerke RADOJKA, NEVENKA, NADA i SNEŽANA sa porodicama

ILIJI NIKČEVIĆU

ILIJI NIKČEVIĆU Od MILIJANE, MILICE, MILOŠA i ANĐELE ĐUROVIĆ

Teško je podnijeti istinu da si nas zauvijek napuštio.

176 Posljednji pozdrav dragom komšiji

ZORA i BOŽO MIJAČ sa porodicom

146

145

Sa tugom se opraštam od brata

Sa nevjericom i bolom bratu

ILIJE NIKČEVIĆA

ILIJI NIKČEVIĆU

Ožalošćeni: suprug MILOVAN, sinovi IGOR i IVAN, sestra RADA, unuk STEFAN, unuka JANA, snahe MILENA, DRAGANA, NADA i MILKA, bratanci VLADO i BOJAN, brataničine, sestrići, sestričine, đeveri i zaova sa porodicama i ostala rodbina GOJKOVIĆ i MILJANIĆ

ILIJI NIKČEVIĆU 132 Posljednji pozdrav dragom ujaku

Bio si nam kao otac kojeg nijesmo imali, a našoj djeci đed uvijek spreman da pomogneš i daš očinski savjet. Počivaj u miru, naš dobri Pigo. 156

SRĐAN i TANJA MIĆUNOVIĆ sa djecom

posljednji pozdrav MILEVA i MIJO JOKSOVIĆ sa porodicom

od MILKE ĐUKANOVIĆ sa porodicom

148

147

Posljednji pozdrav ujaku

Uvaženom kolegi i dragom prijatelju

ILIJI NIKČEVIĆU TAMARA OSTOJIĆ sa porodicom 163

ILIJI NIKČEVIĆU

Od NENADA ĐUKANOVIĆA sa porodicom

Od ZORANA ĐUKANOVIĆA sa porodicom

ILIJI – PIGU NIKČEVIĆU posljednji pozdrav. ŽELJKO MUDREŠA sa porodicom 152

150

Posljednji pozdrav dragom

Posljednji pozdrav dragoj snahi i strini

TOMU MAŠULOVIĆU Neka tvoja topla duša nađe mir i spokoj, a mi ćemo te čuvati od zaborava. Sestra STANA ĐURĐIĆ sa porodicom 154

149

SLAVICI ĐUROVIĆ Hvala za svu nesebičnu ljubav i pažnju. 168

VESKO, RADOVAN i TAMARA

32 Oglasi i obavještenja

Subota, 4. jun 2022.

Дана 10. јуна 2022. године навршава се 40 дана од смрти нашег драгог Дана 3. јуна 2022, у 56. години, умрла је наша драга

СЛАВИЦА Рајкова ЂУРОВИЋ рођена Спасојевић

ДАНИЛА Николина ПЕЈОВИЋА

Саучешће примамо у капели у Страшевини, 3. јуна од 13.30 до 16 часова и 4. јуна од 11 до 15 часова, када ће се обавити сахрана на гробљу у Страшевини. Цвијеће се не прилаже. Кућа жалости: Ул. Страшевинска бр. 7, Никшић.

Пролази 40 тужних дана у нашим животима. Недостаје нам твој благи осмијех, њежан загрљај, пажња, доброта, осјећај среће кад нас угледаш, ријечи подршке, савјети, чврст и јак ослонац. Носићемо те вјечно у срцу и нашим сјећањима, кроз најљепше успомене које си нам оставио. Премало је ријечи а превише туге да ти кажемо колико те волимо и колико нам недостајеш. Нека те у тишини вјечног мира прати наша љубав јача од времена и заборава. Много је драгих успомена које наша срца испуне поносом. Недостајат ћеш као првога дана, али осјећамо да си ту уз нас и кроз срећу и кроз тугу. Овим путем породица изражава захвалност пријатељима, кумовима, рођацима, комшијама и познаницима, који у великом броју дођоше да нам изјаве саучешће и да драгог нам Данила испрате до вјечне куће, као и свима онима који, у немогућности личног присуствовања, изразе саучешћа упутише путем телеграма, телефона или на било који други начин. Захваљујемо на објављеним читуљама и приложеном цвијећу, као и лелекачима, који се на традиционалан начин, бираним ријечима опростише од нашег драгог Данила. Захваљујемо изабраном љекару, др Сандри Перовић, која је дуги низ година, савјесно и одговорно пратила Данилово здравствено стање. У недјељу 5. јуна у 10 сати, најужа породица посјетити ће Данилову вјечну кућу.

Ожалошћени: супруг РАЈКО, синови РАДОСАВ и ДАРКО, мајка ДЕСАНКА, брат СЛОБО, сестре СОЊА и СВЕТЛАНА, свекар МИЛО - МИКАН, свекрва МИЛИЈАНА, ђевери ДУШАН и МИРКО, снахе ИВАНА, АНА и ГОРДАНА, заове ДАРКА, СЛАВКА и ДУШАНКА, јетрве РАЈКА и ЉУБИНКА, унуке САРА, ИВА и НАЂА, ђеверичићи ВЕЛИБОР, НИКОЛА и ЈОВАН и остала бројна родбина ЂУРОВИЋ и СПАСОЈЕВИЋ 155 Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dragoj

ILIJI

SLAVICI ĐUROVIĆ

Hvala na ukazanom poštovanju i što si učinio da se osjećam dijelom porodice. Ispunićemo ti želju.

KOMŠIJE TADIĆI

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА ПЕЈОВИЋ

171

MARIJA 164

166

Вољеном оцу, дједу и тасту

Вољени мој родитељу, вољени Дако

POMENI Pola godine je od smrti voljene kume

ДАНИЛУ

ДАНИЛО

Пролазе дани а ми те и даље тражимо погледом и као да чујемо твој глас свуда... Тешко је, недостајеш... Почивај у миру... нека ти је вјечна хвала.

LENE Zauvijek ponosna što si bila moja kuma. . a praznina nenadoknadiva. Bol je prevelika, Leki, fališ mi.. Kuma ĐINA 170

МИРЈАНА, ЖЕЉКО и МАРИЈА 173

Tužno sjećanje na 5. jun 1994. godine i tragičnu smrt mojeg voljenog brata

Много нам недостајеш. Нема те да нас радостан дочекаш, да нам се твоје миле очи насмију кад ти дођемо. Хвала ти за сву љубав, топлину, пажњу и ослонац који си нам пружао. Волимо те. Хвала ти за моје срећно одрастање уз тебе. У свим својим животним борбама, достојанствено си корачао. Заувијек поносна и захвална што сам била твоја кћерка.

Tužno sjećanje na naše najmilije

Кћерка НОВКА са породицом 172 40 је дана од како нас је заувијек напустио наш драги брат, дјевер и стриц

SPASOJE

NEĐELJKA – NEĐA Veljkovog MARKOVIĆA Dragi Neđo, vrijeme koje prolazi neće i ne može izbrisati moju tugu zbog tvoje prerano izgubljene mladosti. Bio si moja bratska uzdanica, pažnja i dobrota. Bio si moj bratski ponos: zauvijek ćeš biti u mojim sjećanjima i najljepšim sestrinskim osjećanjima.

11 godina od smrti

RADISLAV – DRAGAN 13 godina od smrti

GARDAŠEVIĆ ДАНИЛО Николин ПЕЈОВИЋ Vrijeme koje odmiče ne umanjuje bol i tugu za vama.

Tvoja sestra BRANKA PENDA sa porodicom PORODICA 159

137

Твојом смрћу изгубили смо: - драгог брата и чврсту братску узданицу - драгог и поштованог дјевера - драгог и вољеног стрица Ако је твој живот морао стати, твоја доброта и пажња остаје у нашим срцима да те вјечно памтимо и чувамо од заборава.

Брат РАДОМИР, синовац СЛОБОДАН, снахе БРАНКА и ДИЈАНА

e-mail: oglasno@t-com.me 174

Oglasi i obavještenja 33

Subota, 4. jun 2022. Prošla je godina dana od kada nije sa nama naš voljeni suprug, otac, đed, svekar i tast

Četrdeset je dana od kada nije sa nama naš voljeni brat

Dana 4. juna 2022. navršava se godina dana od kada nije sa nama naša majka

SLOBO Perov MARTINOVIĆ

MINJA Đokov BUŠKOVIĆ 5. 6. 2021 – 5. 6. 2022.

Vrijeme prolazi, bol ne prestaje, a uspomenu na tvoju dobrotu i plemenitost čuvat ćemo od zaborava. Tvoj odlazak nije i rastanak i dalje živiš u nama. Počivaj u miru.

MILENA NIKČEVIĆ U svakoj suzi, u svakom osmijehu, u svemu što je bilo i što će doći živiš i zauvijek ostaješ dio nas. Tvoje: SAŠA, MILICA i JOVANA

Sestre GARA, JAGODA i DANKA Ne postoji vrijeme koje može izbrisati tugu i bol za tobom. Svakog dana si u našim mislima, a vječno u našim srcima. Čuvamo te od zaborava. U nedjelju ćemo posjetiti tvoju vječnu kuću.

136

157

Svojim životopisom

Voljenoj sestri

Godina dana je od smrti naše drage snahe, jetrve, strine i bake

Tvoja supruga ANĐELIJA, ćerka NELA, sin IGOR, unučad ANĐELA, TIJANA, ANDRIJANA, JELENA, ANASTASIJA i LUKA, snaha SANJA i zet MOMO

SLOBODAN P. MARTINOVIĆ 141

Ispisao je najuzvišenije stranice čovjekoljublja i dobročinstva, kao zavjet novim naraštajima.

Navršava se godina dana od smrti našeg voljenog oca, đeda i tasta

MILENI Mnogo nam nedostaješ.

MIKE NIKČEVIĆ Vrijeme koje je prošlo neće umanjiti bol i sjećanje na tebe.

Tvoj brat ŽELJKO sa porodicom

Porodica BOGIĆEVIĆ 165

VESO NIKČEVIĆ sa porodicom

143

142 Godina dana od smrti voljenog brata Godina dana je od kada nije sa nama naša draga

MINJA Đokov BUŠKOVIĆ MINJE Đokova BUŠKOVIĆA Dragi tata, kako su bolni ovi dani bez tebe. Tvoja plemenita duša i neizmjerna dobrota zaslužuje naše vječno sjećanje i poštovanje. Hvala ti na bezuslovnoj i nesebičnoj ljubavi. Nosićemo te vječno u srcu i našim sjećanjima koje si nam ostavio. Mnogo nam nedostaješ i počivaj u miru, naš dobri anđele.

MIKA Raja NIKČEVIĆA

Prolazi vrijeme, ali ne ublažava bol za tobom. Tvoju dobrotu koju si nam pružio nikad nećemo zaboraviti. Počivaj u miru. Sestre VESNA i STANKA sa porodicama

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

151 Tvoja ćerka NELA, zet MOMO, unuke TIJANA i ANDRIJANA GUBERINIĆ

DANICA i DUŠAN PAPOVIĆ sa porodicom

Prošle su četiri godine otkako nije sa nama

133 140

SVETOZAR ĐIKANOVIĆ

Година дана је од смрти нашег

MILENA NIKČEVIĆ Ponosni smo na tebe. Znamo da nas posmatraš i čuvaš. Volimo te.

U našim si sjećanjima i srcima kao i onog dana, kada smo te zagrlili posljednji put. Tvoji: KSENIJA, STANKO, SAŠA i ŽARKO 158

ЈОВАНА пок. Николе ТУЈКОВИЋА Porodica ĐIKANOVIĆ

Četrdeset je dana od smrti

Дана 5. јуна, недјеља, у 10 часова одржаћемо годишњи помен покојном Јовану на мјесном гробљу код цркве Св. Илије у Наљежићима. 135

RADIVOJA FUŠTIĆA Počivaj u miru, čestiti čovječe i dobri prijatelju.

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

160

153

NENO i VJERA sa đecom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

34 Oglasi i obavještenja

Subota, 4. jun 2022. Dragi naš

SJEĆANJE

Dr BORKO BRAJOVIĆ 4. 6. 2009 – 4. 6. 2022.

Zauvijek tvoji DUŠANKA, ANTONIO i ANITA

VEKO

ULFETA Huseina VUKOVIĆ

MELITA Huseina VUKOVIĆ

6. 8. 1939 – 4. 6. 2013.

6. 8. 1974 – 19. 10. 2013.

Mislimo na tebe i ostajemo zauvijek inspirisani tvojim mirom i dostojanstvom. Hvala ti još jednom na svemu. S ponosom i ljubavlju čuvamo uspomenu na vas.

128

SJEĆANJE 4. 8. 2007 – 4. 6. 2022.

22. 8. 2013 – 4. 6. 2022.

PORODICA

Tvoji: VUK, ANĐELKA, DUNJA i MATIJA 125

Četrdeset dana nije sa nama naš brat i ujak

124

STANKO Spasojev ĐOKIĆ

MILKA - MIKA Stankova ĐOKIĆ

2. 11. 1996 – 4. 6. 2022.

4. 6. 2021 – 4. 6. 2022.

Četrdeset dana je prošlo od smrti naše drage

MIOMIR Dragiše MIJUŠKOVIĆ

MOMIRKE VUKOVIĆ Zauvijek ćeš biti u našim srcima. Počivaj u miru.

SLOBO Stankov ĐOKIĆ

SLAVIŠA Stankov ĐOKIĆ

MOMO sa porodicm 127

Vaša ćerka i sestra SLAVICA

Zahvaljujemo svima, koji nam lično, putem telegrama ili telefonom, izjaviše saučešće. Veliko hvala Ani, na divnim tekstovima o Miškovom životu i druženju sa njim. Dragi Miško, volio si ljude, život, Nikšić i Crnu Goru, a mi smo voljeli tebe.

SJEĆANJE na drage roditelje BEBA i BILJANA sa porodicom

138 Dana 4. juna 2022. navršava se godina od kada nije sa nama naš dragi 130

SRETEN RATKOVIĆ 30. 4. 1999 – 4. 6. 2022.

SLAVIŠA Stanka ĐOKIĆ Uskraćeni za tvoju neizmjernu ljubav, pažnju i sigurnost, s ponosom ćemo čuvati sjećanje na tebe. Nedostaješ nam mnogo. 139

Tvoja PORODICA

GOSPAVA RATKOVIĆ rođ. Orlandić 4. 6. 2002 – 4. 6. 2022.

Četrdeset dana je od smrti naše majke, babe i tašte

S poštovanjem, ljubavlju i zahvalnošću, sin STEVO RATKOVIĆ sa porodicom 129 Dana 5. juna 2022. navršava se godina dana od upokojenja

DARE Stevanove SEKULIĆ

Četiri godine je od smrti naše majke

rođene Keković

MAKSIMA Ilije GLOMAZIĆA GARE Brankove MARTINOVIĆ Sa velikim ponosom i tugom čuvamo uspomenu na tebe.

161

Nedostaješ nam svakim danom sve više. Pamtimo te po tvom vedrom duhu koji te krasio do poslednjih trenutaka tvog života. Vječno smo ti zahvalni za sve što si za nas učinila. U subotu, 4. juna, uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću.

U subotu, 4. juna, u 12 časova, porodica sa kumovima, rodbinom i prijateljima obeležiti će godišnjicu upokojenja.

MIJO, STANKA i SENKA

Tvoji: NADA, DUŠAN, BORIS i GOJKO

OŽALOŠĆENA PORODICA 131

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

e-mail: oglasno@t-com.me

126

Subota, 4. jun 2022.

Marketing 35

36 Marketing

Subota, 4. jun 2022.

4. јун 2022. | година III | број 118

И ДАНАС

ПОД СВЕМОЋНИМ ОКЛОПОМ КОСОВСКОГ МИТА

жаве Црне Горе. Има ли ко да им сугерира да можда прикоче?

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ЗБОГ ЧЕГА ДАНАШЊЕ ЦРНОГОРСКО ДРУШТВО НИКАКО НЕ МОЖЕ ДОСЕГНУТИ МИНИМУМ отписник ових редова моли САВРЕМЕНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ МЈЕРЕ И СТАНДАРДА, ВЕЋ БЕСПОВРАТНО ТОНЕ У читаоце да обрате пажњу на јавно понашање и дјеКЛЕРОФАШИСТИЧКИ МРАК И СРЕДЊОВЈЕКОВНУ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКУ ЗАТУЦАНОСТ? ДА У ТОМЕ ловање истакнутог члана ДемоВИДЉИВО УОЧЉИВОМ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОМ НАЗАДОВАЊУ НИЈЕ МОЖДА ВИШЕ НЕГО ПОУЗДАН кратског фронта господина Јована Вучуровића. Ништа он не САВЕЗНИК ДОМАЋИ ПРОСВЈЕТНИ, ИЛИ УЖЕ ШКОЛСКИ СИСТЕМ, У КОМЕ БАШ СВЕ МОЖЕ БИТИ одобрава власти ове државе, послије њеног признања „лажне др- ЛЕГИТИМНО ОСИМ ЕЛЕМЕНТАРНЕ ПРОВЈЕРЕ ЗНАЊА ИЛИ МОРАЛНЕ ПОДОБНОСТИ ПОТЕНЦИЈАЛНИХ жаве Косово“. Ништа господин ВАСПИТАЧА? НАЈБОЉИ ПРИМЈЕРЦИ ДОМАЋЕГ ШКОЛСКОГ ДРИЛА, НЕ ЗАБОРАВИТЕ, ДА СУ Вучуровић није схватио за више ПОХИТАЛИ ДА КАО ДОБРОВОЉЦИ СТИГНУ НА ДУБРОВАЧКО РАТИШТЕ, БЕСКРАЈНО ПОНОСНИ НА од три деценије југословенског слома и пропасти колико толико СВОЈУ НАОБРАЗБУ И НАВОДНУ ПАТРИОТСКУ ТРАДИЦИЈУ СВОЈИХ ПРЕДАКА?

Не само он лично, дакле господин Вучуровић, него и сви редом прваци и протагонисти просрпских партија у Црној Гори, почев од Андрије Мандића или Милана Кнежевића, па ћерај до Горана Даниловића или Владимира Јоковића, никад нијесу изашли испод фолклорног косовског мита по коме се свијет дијели само на Турке и Србе, од којих су други увијек у праву. Ако потписнику ових редова ико докаже да је и један од репрезентената сличног мишљења, односно поменуте политичке припадности, јавно протестовао због својевременог паљења муслиманских радњи у Пљевљима или Бијелом Пољу, или, недај боже, због транспорта муслиманских избјеглица из Херцег Новог под Караџићев нож – нека потписнику ових редова једноставно избије око. Да не помињемо пљеваљску или другу Буковицу, Штрпце или Калуђерски лаз?

зна нити га то обавезује. Он је Србин а то му је више него довољно! Коначно, замислимо голему Вучуровићеву невољу кад мора изговорити име државе Косово, чак уз његов епитет л а ж н а? То да су освајањем косовских простора још Балканским ратовима Црногорци прије Срба освојили Метохију, а Срби им рекли сиктер из

ње, Вучуровић ни зна нити га интересује. Није се баш посрећило тадашњим отимачима Метохије испод руку црногорског генерала Радомира Вешовића? И тако је Косово као света српска земља по „косовском завету“ за сва времена изгубљено. Разлог је крајње баналан: никада српски властодршци на Косову

ISSN 2704-5226

Уз нужно извињење потенцијалном читаоцу, потписник ових редова ни данас није сигуран да ни мало безначајни дио репрезената горе описаног политичког става и мишљења и даље не држи Милоша Обилића за реалну историјску личност, а његово сладострасно парање утробе цара Мурата за властито давно потврђено и освједочено искуство. Кад данас кажеш Милану Кнежевићу јеретичку констатацију да Црногорци говоре и пишу црногорским језиком, он ће хитро, као и Славен Радуновић, или други ма који представник не само Демократског фронта, него и буквално туцета потпуно истих српских странака у Црној Гори, одговорити да то није истина и да Црногорци од Косова говоре и пишу српским језиком. Што тај српски језик потиче тек од Вукове реформе из средине XIX вијека Милан Кнежевић не мора да

нијесу умјели да у својим комшијама Албанцима и баштиницима истог држављанства, просто виде људе. Трајно заробљени косовским фолклором Срби су гуслали исту пјесму од некадашњих балканских сукоба до данас. То и данас чини Вучурoвић и други бројни Вучуровићи сврстани у српске странке обавезно усмјерене противу интереса др-

Школа је давно била дужна да разграничи што је мит а што стварност, под једноставним условом да је школа заиста могла бити наша!? Овако су нам скупштинске клупе одавно насељене Вучуровићима и другим очигледним анахронизмима.  lavie.rs

бившег уљуђеног система.

Да косовски мит и данас у Црној Гори још увијек трује и траје, говоре бројна свједочанства из школских клупа, не само из равнодушног комунистичког времена. На безазлено објашњење наставника матерњег језика у Угоститељској школи „Сергије Станић“ да међу косовским јунацима нема ни једне историјске личности, да су и Милош Обилић и девет Југовића просто измишљени, нормална зетска дјеца су бризнула у плач. Зар нема мајке Југовића о чијем лику су писани толики домаћи и школски писмени састави?

КОСОВКА ДЕВОЈКА Урош Предић, 1919.

4. јун 2022.

ко Абазовић подржи, а то је рекао, скупштинску истрагу о Белведеру могло би се десити да и себе истражи. На Цетиње је јесенас ударила (недавно смијењена државна власт), а не обрнуто, Белведер на државу. Тешко је замислити такву сулудост да први човјек оне владе, сам себе овласти у име државе, да јуриша на своју пријестоницу; да је освоји а пријесто преда другима на управу... Па је то и постигнуто, да други постане судија! Каква је то *ебена братија? Ако је ишта за расправу и процесуирање, то је! У сигурносном координатном систему за освајање Цетиња из ваздуха, други човјек био је и Дритан Абазовић. Није се супротставио свом премијеру који га је овјенчао таквом одговорношћу при избору Владе, па му је онда право-славни Дритан узвратио подаништвом за случај Белведер. Све случај до случаја, а ништа није случајно. Извјесни П. Кнежевић, високи полицијски дужносник је био експонент прве врсте, који је координирао и Дританово ћутање и премијерово организовање јуриша на Цетиње 5. септембра прошле године. Тај осиони и прилично примитивни (ако је судити према начину изражавања) високи дужносник полиције је по неким изворима, који су обавјештајно пресретнути, био извођач радова на терену; да се здружени јуриш СПЦ и црногорске Владе на Цетињски пријесто (Манастир) изведе по сваку

ДЕДИЊЕ – ЦЕТИЊЕ

ТЕМЕЉНИЈЕ СУ БИЛЕ, У ПОДНЕ У ПОНОЋИ, ИНФОРМАЦИЈЕ ИЗ БЕОГРАДА ШТА СЕ ЗБИВА НА ЦЕТИЊУ И БЕЛВЕДЕРУ, ОД ОНИХ КОЈЕ СУ ОБЈАВЉИВАНЕ НА БАЗИ ЦРНОГОРСКИХ ИЗВОРА СА ЛИЦА МЈЕСТА. ЗАШТО СЕ О ТОМ ЛИЦУ МЈЕСТА ЋУТИ У НОВОИЗАБРАНОЈ ВЛАДИ, КАД ЈЕ ВЕЋ ОТКРИВЕНО И НАЛИЧЈЕ ПРЕТХОДНЕ У КОЈОЈ ЈЕ ВИСОКО ПАРТИЦИПИРАО И САДАШЊИ ПРЕМИЈЕР. ТАКО ЈЕ НА ЦЕТИЊУ НАСИЛНО УСТОЛИЧЕН УЗ ПУНУ ПОДРШКУ ДРЖАВЕ ЦРНЕ ГОРЕ ДОМАЋИ ИЗДАЈНИК И ПОДАЈНИК СПЦ СА ЈОШ ВИШОМ И ПУНИЈОМ ПОДРШКОМ ИЗ БЕОГРАДА цијену. Петар Кнежевић, помоћник и виши полицијски инспектор I класе, командант противтерористичке јединице, био је тај оперативац који је, по наводним, аудио снимцима све држао под контролом. Па како се на снимцима чује, држао је на вези пет криминалних банди (никшићку, бјелопољску, беранску, новљанску и барску) које ће, ако бог не поможе а загусти на Цетињу и около њега, позвати у помоћ да очисте „багру“ која брани Црну Гору на Цетињу. Наравно, до данас није јасно ни како се, (тада директор полиције) Зоран Брђанин измакао од своје надлежности и одговорности. Тај, за сада прилично затамњен случај нико није покушао да освијетли, а камоли расвијетли. (Оће дати Дритан). Јер до сада није пало на па-

мет било коме било какво ваљано испитивање, а камоли правосудно процесуирање. Наравно и он (Брђанин, дир. полиције) поријеклом припада оним извањим црногорским кадровима за високу унутрашњу одговорност. Али сви ови наводи, (од З. Кривокапићеве команде, преко Кнежевићеве координације, до Брђанинове /не/ одговорности) нека буду третирани као пука „наводност“, а не валидна установљеност... Но, нешто друго је установљено!? Неки глас, (није битно је ли то баш био Кнежевићев) говори суштину и истину! За удар су биле координиране банде које ће бити логистика званичној власти, што говори да је био у питању не банални или случајни већ Државни удар. То је мрачна страна те власти која је онда, из пуног залета, ударила не

Митрополит Јоаникије и Петар Кнежевић

само на Цетиње, већ много жешће, свом снагом на државу. При томе у самом врху, исте те власти, није било завидне сагласности, па је одговорност преузео сам премијер Клеко (З. Кривокапић) за примјер колебљивцима како то треба извести. (Клеко је, иначе, отклечао цио мандате, али је тада први пут устао за Српски свет да му се посвети.) Премијер владе се тада понио као први човјек терористичке организације који преузима одговорност у име свеколике

власти а конкретну терористичку активност контролише полиција са крими групама за убацивање у случају додатне потребе, ако се Цетиње не буде умирити могло? Све мрачно као из какве зачаране тајне литературе за терористичко дјеловање и операције. Таква активност се стручно назива Организованом криминалном групом која ни случајно не подразумијева државу као организатора. У општој помами да се криминалном тирјанству коначно стане ногом

У ЗЕМЉИ ЧУДА GOOGLE MAPS

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

ЖИВЈЕЛИ СВИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ АРХИТЕКТИ И АРХИТЕКТИЦЕ ЗБОГ КОЈИХ СУ ОВИ ПРОСТОРИ ЗАСЛУЖИЛИ ИЗЛОЖБУ У ВЕЛИКОМ МОМА МУЗЕЈУ. ЖИВИО СПОМЕН ДОМ У КОЛАШИНУ, МАКАР И КАО СЦЕНОГРАФСКА ИНСПИРАЦИЈА СЕРИЈИ КОЈУ ЋЕМО ГЛЕДАТИ. ОБНОВИМО ГА И ДОВОДИМО ФАНОВЕ У ТУРИСТИЧКЕ ПОСЈЕТЕ, ПА ЋЕ СВИМА ДА БУДЕ БОЉЕ

олико вас зна на којој су великој изложби у једном од највећих свјетских музеја биле заступљене црногорске, да не кажем моје светиње? И југословенске. Да будем искрена и можда крајње непопуларна - кроз модернизам, још увијек неистражени и заборављени утицај на савремену умјетност утилитарног карактера. Из оног доба када смо градили, а не разграђивали. Колико од вас је посјетило изложбу први пут организовану у Подгорици као омаж нашој жени, која је „родила“ неке од ескпоната са те изложбе. Колико вас зна да је на истој изложби представљен и један експонат из Никшића, а да је један заборављени из Колашина, аутора из тада исте а данас друге сусједне државе поменут на вама омиљеној мрежи Твитеру, као сценографски модел за нову Марвелову серију „She, Hulk“ и то као примјер да је оригинал бољи од сценографске реплике. Информација, која не мора бити сасвим тачна, јер данас све на нешто личи,

FACEBOOK

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ТУ СМО…

Колашин

ГРАДИМО ОПЕТ, НЕ РАЗГРАЂУЈМО

говори о умјетничком прогресу идеји која је велики омаж имала на изложби у музеју модерне умјетности, МОМА у Њујорку, 2018. године, а неке од експоната могла сам видјети по кишном дану на фотографијама на подгоричком тргу, крајем 2021. И текстове о изложби, иако су споменици у Црној Гори веома заступљени због тада присутног антифашизма, пронађох на енглеском, шпански не чи-

там, хрватском и српском језику. Код нас ништа... Американци помињу чак и питање ауторства, и да ли је ико на исту тему питао иког из Колашина? Или поменуо Марка Мусича, словеначког архитекту, који је био аутор и Дома револуције у Никшићу, у тренутку када смо сви, па и ја тада, жалили основну школу у коју је ишла и моја мајка. Ах тај традиционализам. Ах тај бруталистички модернизам у соција-

листичкој архитектури, који је и у Београду законом заштићен, па му скаче цијена. Него, учимо се док смо живи. И лијепо је да је макар у 2021. години направљена изложба о Светлани Кани Радовић, а да је једину емисију о њој за тада Телевизију Титоград режирао Ђага Мићуновић, раних осамдесетих, као млад редитељ. И од тада осим великог ентузијазма младих архитеката, отвореног

ума и инспирације, да сачувају лик и дјело - ниђе ништа, ни од кога. А Кана једнако чува идентитет Црне Горе, која због ње није била једна од најнеразвијенијих република СФРЈ, и која је одбила да предаје на престижним универзитетима, сем на пола године, да би остала у Подгорици. Да ли смо заштитили Канин пројекат аутобуске станице у Подгорици? Хотел „Љубовић“, да ли је споменик на Барутани деценијама био у живици и трњу? Да ли су нам за немар и небригу криви сусједи или суседи? Да ли бих ја написала мајску оптимистичну колумну, ред је да имам једну афирмативну, да не пронађох текст на интернету. Да ли и колико смо простора посветили теми - споменици антифашизму у Црној Гори, представљени на изложби у МОМИ у Њујорку, 2018. године - државно питање, а да се нашалим може и женско питање - јер прогресивне кустоскиње које изазивају међународну пажњу су већински жене, када су из Црне Горе. И да ли је ико упитао Колашинце знају ли ко су Марвелови јунаци ? Да ли су икада чули за Хулка? Зашто је „She, Hulk“? Итд, итд... тема из популарне културе на тону, без полемике, мало о стрипу, мало о сценографији, све оно што поменуше и сусједи и суседи на најтиражнијим порталима. И Американац који је направио вебстраницу фасциниран споменицима антифашизму у Југославији, све са мапом, који је сам дошао и како сам каже јер је биолог по струци документаристички их фотографисао. Не мора да буде изложба у мрском нам Музеју савремене умјетности, било којем, било када... и сем малом броју неподобних, мрској нам Марини Абрамовић, награђеној на Венецијанском бијеналу, када смо је као представни-

4. јун 2022.

ДА, УСТАВНИ ПАТРИОТИЗАМ

за врат тирјанство против Црне Горе све више постаје бесконачно. Никоме не пада на памет да расвијетли дотични догађај који се дебело тиче претходне власти, обилато посрнуле у криминал. Дакле, неко је координирао наведене банде да буду приправне и на услузи, не само домаћој, већ и власти Србије која је по дубини контролисала све што се догађало на Цетињу 5. септембра 2021. године. Темељније су биле, у подне у поноћи, информације из Београда шта се збива на Цетињу и Белведеру, од оних које су објављиване на бази црногорских извора са лица мјеста. Зашто се о том лицу мјеста ћути у новоизабраној Влади, кад је већ откривено и наличје претходне у којој је високо партиципирао и садашњи премијер. Тако је на Цетињу насилно устоличен уз пуну подршку државе Црне Горе домаћи издајник и подајник СПЦ са још вишом и пунијом подршком из Београда. О мртвима све најбоље... иако од тих кријумчара државе Црне Горе још нико није покојни. Стога многи неће бити спокојни кад потеку (а у најави су) и већ цуре пресретнути трагови новца који су одавно од Београда до Москве улагани у нестанак Црне Горе. И ти трагови неће бити наводни јер ће бити наведени корисници са именом и презименом, а ако буде требало биће уписана и средња слова да се тачно зна код кога је лова. Тек тада ће се доћи до Белведера рашчишћеним путевима. Многима је већ прокљецало слабачко колено! М.Р.Ш. 

ка Црне Горе, замијенили, па је онда звали, па опет испустили, у мајској недјељи када једна друга Светлана Рацановић промовише своју књигу о Марини Абрамовић у Подгорици. И тако. Једва чекам серију. Не због Колашина, колико због Хулка. Ја волим Марвелове јунаке, читала их у поменутој тамници бившој Југославији, у стрипу 81, и у Стрипотеци. She, Hulk... нисам сигурна да неће да буде нападно, у причи, намјерно нећу да поменем наратив. Јер модерним нас не чине термини, већ свијест шта треба да сачувамо и очувамо да би били бољи. И баш зато што смо мали, уништени и зарасли споменици Марка Мусича, и заоставштина Кане Радовић, и споменици брутализма као декор популарним филмским јунацима, треба да буду теме којима се боримо за дјецу. Јер ако је добро за Она, Хулк... биће да је добро и за Колашин. О споменику стријељаним јунацима под Требјесом, и да не говорим. Он јесте у свијести данашњег Никшића, научно фантастични филм... а ти људи су попут ванземаљаца. За већинске грађане тог града, нијесу одавде. Додуше, ако им прочитате имена, има тамо и Хрвата, и Срба, и Црногораца, и неки Бошњак... да не трошим карактере у тексту... Југословени, ванземаљци дакле. Добра бића из свемирског брода, грешком залуталог на Балкан. И стрјељани због идеје. Идеју данас стријељају они за које су дали животе. Живјели сви југословенски архитекти, и архитектице због којих су ови простори заслужили изложбу у великом МОМА музеју. Живио спомен дом у Колашину, макар и као сценографска инспирација серији коју ћемо гледати. Обновимо га и доводимо фанове у туристичке посјете, па ће свима да буде боље. 

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

иртуелне пријетње постале су нешто попут уобичајеног комуникацијског стила у симулакруму званом „српски свет“. Пријети се врло сурово (и не увијек анонимно) физичким обрачунима и линчовањем, прогоном са територија… Оно што је интересантно је да и они који пријете и они којима се пријети називају себе једноставно „грађанима“. И једни и други се позивају на своја права, оснивају своја удружења и често су врло ангажовани у остварењу својих визија уређења друштва и државе. Оно што их, међутим, разликује јесте поље њихових циљева, а тај је спектар врло разнолик - од стабилно уређених грађанских друштава до националистичких и тоталитарних држава. Ових је дана црногорска грађанска активисткиња Хајдана Хутер апеловала на Министарство унутрашњих послова Црне Горе да реагује поводом узнемирујуће објаве на друштвеним мрежама једне неформалне групе грађана. Група најављује окупљање и обрачун у Никшићу 13. јула, са, како кажу, „идеолошким наследницима турских освајача, италијанских фашиста и немачких нациста“. Упозорењем се предвиђа да ће Никшићани, Пивљани, Дробњаци и Ускоци, Требињци, Билећани, Гачани и Невесињци, 13. јула дочекати „како доликује, све усташе и нацисте и једном засвагда их одучити од усташтва, фашизма и нацизма“ и поручује да ће то учинити као некада, баш као што су то урадили и са Турцима на Вучијем Долу и Гра-

ЈОВАНА МУГОША

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

КАДА ЈЕ РИЈЕЧ О МУЛТИКУЛТУРНИМ ДРЖАВАМА, КАКВА ЈЕ И ЦРНА ГОРА, ИДЕЈА УСТАВНОГ ПАТРИОТИЗМА ПОДРАЗУМИЈЕВАЛА БИ УПОРНО НАСТОЈАЊЕ У ОЧУВАЊУ ЊЕНЕ ГРАЂАНСКОСТИ, СЕКУЛАРНОСТИ И НЕЗАВИСНОСТИ, А ОНА ЈЕ НЕИЗВОДЉИВА БЕЗ НЕПРЕСТАНОГ КУЛТИВИСАЊА БУДНЕ И ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ЈАВНОСТИ, БЕЗ АКТИВНОГ ГРАЂАНСТВА КОЈЕ СЕ БАВИ ЈАВНИМ И ОПШТИМ ИНТЕРЕСОМ СВОЈЕ ДРЖАВЕ ховцу: „Врло радо прихватамо и понуду наше браће из Куча и Васојевића да нам се придруже у борби против издајника нашег српског рода, Томпсонових усташа са Цетиња и из Котора“. Звучи прилично нестварно за једно грађанско друштво у двадесет првом вијеку, чак и када оно пролази кроз различите врсте искушења и промјена. У новијим политичким теоријама честе су дистинкције између активистичког грађанства и активизма. Тако, према Енгину Исину, који разликује активне и активистичке грађане, грађанство није унапријед конституисана категорија коју попуњавају грађани, већ су битне оне трансформације које грађанство чине живим, а које се остварује управо кроз борбу различитих група које желе да се зову грађанима: „За разлику од активних грађана чији акти само потврђују већ утврђене начине партиципације, попут гласања, плаћања пореза и војне обавезе, активистички грађани спроводе акте који пишу и стварају другачије путање и сценарије“. Ова различитост визија доброг или пожељног друштва могла би се донекле разријешити у теорији о уставном патриотизму Јана Вернера Милера, која „означава идеју да политичка приврженост треба да почива на нормама и вриједностима“, а да за политичку лојалност нису првенствено задужене ни националне културе ни „свјетска заједница

људи“. Јер, толерантан и самокритички грађански став може постати нека врста добре стечене навике - усталити се „унутар политичких култура постојећих националних држава и постати дио заједничке европске уставне културе“. Концепт уставног патриотизма настао је у послијератној Њемачкој, а први га је употријебио политички филозоф Долф Штернбергер. Нешто касније, детаљније га је разрадио и учинио популарним Јирген Хабермас. Мада је у почетку ова идеја схватана као сурогат националног патриотизма, током деведесетих година постаје привлачан модел грађанске, постнационалне идентификације у мултикултурним друштвима. Њиме се, како се показало, доста успјешно реализује концепција грађанске идентификације на наднационалном нивоу, што је неопходно у етнички комплексним друштвима. Тиме се, истовремено, добија и одговор на питање - шта једну хетерогену и сложену заједницу држи на окупу, шта је то што грађане мотивише да се осјећају дијелом заједничког морално-политичког простора. Услов за то је, како истиче Мартин Муно, подсјећајући на Хабермасову дефиницију уставног патриотизма, постојање слободног дискурса у обликовању политичке воље грађана, односно да је овакав концепт могућ само тамо гдје постоји култура дебата

и расправа и тамо гдје се поштују уставна начела земље. Муно такође подсјећа и на важну одредницу Хабермасове теорије по којој љубав не припада само домовини која се заснива на принципу народа и територије (или у нацистичкој терминологији: на принципу крви и тла), већ на демократији и слободи мишљења које су препознате као заједничке политичке вриједности. Подсјећа и на чињеницу да је виртуелно фрагментирање стварности пропорционално са јачањем мржње и бијеса, али и да велика пријетња концепту уставног патриотизма долази од политичке деснице у којој све више јача идентитарни начин мишљења заснован на биолошки дефинисаној јединствености народа. Када је ријеч о мултикултурним државама, каква је и Црна Гора, идеја уставног патриотизма подразумијевала би упорно настојање у очувању њене грађанскости, секуларности и независности, а она је неизводљива без непрестаног култивисања будне и заинтересоване јавности, без активног грађанства које се бави јавним и општим интересом своје државе. Насупрот развијању капацитета грађана да уоче проблеме од јавног значаја и учествују у њиховом рјешавању, налази се њихово циљано задржавање у новим циклусима манипулативних сторија о националистичким сновима и претензијама… Које сањају идеолози из друге државе. 

4. јун 2022.

ОТРЕЖЊЕЊЕ

мириле су се тензије. Сад можемо бити релаксирани. Сасвим опуштено можемо славити шеснаесту годишњицу обнове државне независности. Док ничу тробојке по Будви и Никшићу, у симболичкој равни се газе сва достигнућа црногорског народа, ми смо мирни. Док се наставља русофона пропаганда негирања свега што је црногорско, битно је да смо ми окренути „ка напријед и ка будућности“. Мада се не могу отети утиску да се овдје ради о окретању главе од стварних проблема које има наше друштво. У читаву ту атмосферу уклопио се догађај поништавања црногорске историје и њеног утапања у сусједне великонационалне пројекте. Наиме, а није то први пут, само овога пута са званично-дипломатске адресе, то јесте новина, Црна Гора и њена прошлост прикрпљени су нечијој, како би се оправдала мањкавост и премостиле шупљине у туђим повјесницама. Овим чином само се потврдио вишедеценијски манир да се ниподаштава и прекраја црногорска прошлост, а самим тим и негира постојање црногорског народа. Само је, ваљда сада свима, ако то није било до сада, јасно да је то дио државне политике суćедне нам државе. Без икаквог такта или сметње, макар само моралне, један велики дио средњовјековне историје Црне Горе приписан је комшијама. Наравно, као и много пута до сада, то су урадили без икакве критике и најосновнијег познавања ствари. Никада испољени слух да се заиста упозна и разумије стање ствари у Црној Гори, опет је дошао до изражаја па су Дукља и Зета представљене као племенски дјелови средњовјековне српске државе. Свако ко имало познаје ситуацију и црногорску прошлост зна да овакве изјаве не могу бити даље од истине. Као прво, Дукља је једна од првих словенских држава које су настале и изборила се за сво-

НЕМА ВЕЗЕ, САМО РЕЛАКСИРАНО... НА ПОВРШНИМ СТАВОВИМА И КЛАСИЧНОМ НЕЗНАЊУ ДАНАС СЕ ГРАДЕ ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ. ПОЈАВА ПЛЕМЕНА НА ОВОМ ПРОСТОРУ ЧИНИ ЈОШ ЈЕДАН СПЕЦИФИКУМ ЦРНЕ ГОРЕ И ОНО ПО ЧЕМУ СЕ ЦРНОГОРСКА НАЦИЈА ИЗДВАЈА ОД ДРУГИХ. УПРАВО ДИФЕРЕНЦИРАНОСТ НА ПЛЕМЕНА И РОДОВСКИ УРЕЂЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НАЈВЕЋА ЈЕ РАЗЛИКА БАШ У ОДНОСУ НА СРПСКИ НАРОД КОЈИ ТАКВУ ПОДЈЕЛУ НЕ ПОЗНАЈЕ И НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ. НО, НЕЗНАЊЕ КОЈЕ ЈЕ ОВИМ ЧИНОМ ИСПОЉИЛА СРПСКА ДИПЛОМАТИЈА САМО ЈЕ ДОКАЗ ЦРНОГОРСКЕ ПОСЕБНОСТИ

ју самосталност на Балкану средином X вијека. Сви тадашњи историографи и хроничари, како домаће, тако и стране провенијенције, никада у својим списима не спомињу да су простор те Дукље населили Срби. Штавише, у тим списима видимо да је словенско становништво које се доселило крајем VI и почетком VII стољећа било релативно малобројно, како би наметнуло своје име домицилном становништву. За разлику од примјера које имамо у Хрватској, Србији или Бугарској, када досеље-

CDM

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Будва, 21. мај 2022.

на словенска или друга племена лако намећу своје име освојеној територији, овдје то није био случај. Супротно, величина и историјска важност римског града Доклеје, коју су разорили у својим походима, чини се да је преваг-

нула у односу на име локалног племена, па се оно задржало и наметнуло новопридошлој словенској заједници. Управо зато, византијски цар-писац Константин VII Порфирогенет описује у свом дјелу „Де администран-

до империо“ тај процес досељавања без икакве ознаке етничке припадности тих племена. То је баш оно мјесто које је много вјекова касније, покушала да, у свом маниру, „исправи“ српска историографија, констатацијом да је учени император заборавио да помене да су Дукљани Срби! Што је, иначе, више деценија и у Црној Гори прихватано за научну истину. Међутим, бројна истраживања коначно су оборила ту неосновану тезу. Од самог чина досељавања још неких два и по вијека словенским племенима Дукље требало је да се ослободе византијске власти и оформе сопствену државу. То су и учинили у другој половини X вијека, од када се у писаним изворима појављује име дукљанског кнеза Владимира, мада се основано може сматрати да су и његови преци били владари. Коначно, дукљанска држава доживјела је врхунац под династијом Војислављевића када је добила независност и међународно признање. Ниједан до сада нама познат историјски извор не спомиње племенску организацију у средњовјековној Дукљи. Заправо, била је то чврсто и за то доба модерно уређена држава са феудалним поретком. Неки од њених феудалаца на крају ће се одметнути од централне власти и створити прву државу у Рашкој. Већ у доба Војислављевића за Дукљу или неки њен дио почиње да се користи име Зета. Ово ће се наставити, када након рашке окупације, Зета буде самостална област у немањићкој држави. Од друге половине XIV стољећа, ови простори ће се осамосталити под династијом Балшића и одржавати

ПАРАЛЕЛНИ УНИВЕРЗУМ „НОВИХ ВРИЈЕДНОСТИ“ ИЛИ

ако бјелило празног „папира“ на монитору пробада ми очи. Није то недоумица како и што започети писати, толико има инспиративних ситуација да човјеку лијепо припадне мука. Можда сам на ивици компулсивно-опсесивног поремећаја, у смислу поређења догађаја из ближе и даље прошлости са садашњим дешавањима... Неуралгичних тачака у хронотопу или протоку времена, које нам се понављају на скоро идентичан начин, има превише да би била пука случајност. Није тешко препознати образац или матрицу, упорних покушаја сатирања свега што има црногорски предзнак. Улазимо у нови круг репетиција, нови круг аутодеструкција, садомазохистичких закулисаних игара – next level, као да живимо у неком апсурдном паралелном универзуму, у којем вриједе правила „двоструких аршина“, по сваком могућем питању. Парламент је коначно прорадио (као да је аутомеханичарска радња), након вишемјесечног галиматијаса, намјерне блокаде и опструкције, од зна се кога. Виђет ћемо у коликој мјери ће се претворити у луткарско позориште и сигурну луку за партијске послушнике (част изузецима увијек),

КОНЦЕРТ ЗА ГУСЛЕ И БАЛАЛАЈКУ

станачки апсолутизам и неформалне канале одлучивања... стациониране у другим државама. Ма, воле они међународно признату и суверену Црну Гору, чланицу НАТО-а, само на чудан начин. Нема везе што уредно сједну у фотеље приликом интонирања химне. Је ли ово фикција без имало дистанце према лудилу??? Све може у демократији!? Каква трагикомична „покривалица“. Универзум „нових вриједности“?!

ИЛИ Синтетичка шубара са кокардом, концерт „Дуо Антифашизам“ за гусле и балалајку – какав савршен склад и хармонија. Можда је ово вријеме нове „постмодерне“, вријеме именовања и преименовања стварности...

државе, цркве, нације, човјека... И, што ћемо сад?! Живот воли да буде нелогичан, свакодневни догађаји постају апсурдни. Математика и логика не помажу – два плус два можда су четири, или боље речено нијесу четири. Ево, рецимо, прослава 9. маја – Дана побједе над фашизмом, код нас би га неки радо укинули (већ сам писао о томе), други га пак, славе док су увелико загазили у рат, крв, геноцид и окупацију суверене државе („спец. војна операција у Украјини“). Чудни су „антифашисти“ ових дана, ни антифашизам није оно што је био. Рекоше да је: Пол Пот био антифашиста, Чаушеску је био антифашиста, Слободан Милошевић је био антифашиста... И Путин је антифашиста, што би могао бити друго, је лˈ...? У пара-

УЛАЗИМО У НОВИ КРУГ РЕПЕТИЦИЈА, НОВИ КРУГ АУТОДЕСТРУКЦИЈА, САДОМАЗОХИСТИЧКИХ ЗАКУЛИСАНИХ ИГАРА – НЕxТ ЛЕВЕЛ, КАО ДА ЖИВИМО У НЕКОМ АПСУРДНОМ ПАРАЛЕЛНОМ УНИВЕРЗУМУ, У КОЈЕМ ВРИЈЕДЕ ПРАВИЛА „ДВОСТРУКИХ АРШИНА“, ПО СВАКОМ МОГУЋЕМ ПИТАЊУ slobodenpecat.mk

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

лелном универзуму „нових вриједности“, у којем живимо нема ни једног фашисте, а камоли колаборационисте?! Као ђеца смо се играли, боље речено покушавали играти, партизана и Њемаца, брзо се одустајало од игре, нико није хтио бити

Њемац. Данас, неки од те ђеце који су постали одрасли људи траже – захтијевају улице и булеваре Ратка Младића... неки су завршили у Хагу, израсли у неочетнике, клерофашисте, чуваре логора смрти у раскомаданој Југославији...

ЖИВА УЗНЕМИРУЈУЋА САДАШЊОСТ

своју сувереност све до коначног пада под турску власт 1499. године. Први помени племена и племенске структуре у том времену појављују се под владалачком кућом Црнојевића, који у својим честим ратовима користе ратничке дружине. Ипак, стварна племенска организација у Црној Гори успоставиће се током XVI вијека и на даље, због недостатка других државних институција. У таквом стању Црна Гора ће дочекати стварање модерне државе. Но, како никада српска историографија није показала спремност да заиста упозна проблематику племена у црногорској историји, само њој су својствене грешке којима смо свједочили ових дана. Гледајући на сваки начин да поништи постојање црногорског народа, одувијек је жељела да искористи постојање племена на простору Црне Горе, као нечега нецивилизованог. У том смислу свака њихова проучавања црногорских племена сводила су се на примјену, надасве погрешну, структуралистичких теорија Леви-Штроса и поистовјећивања наших племена са амазонским. Слично, по тим теоријама грађен је наратив о потреби „цивилизовања“, као што данас видимо на примјеру денацификације Украјине. Само још није јасно, које од кога ту преписивао? Исказано незнање о Црној Гори можда се најбоље може објаснити тиме да уколико би довољно загребали и ушли у суштину проблема, нашли би оно што покушавају да избјегну – народну самосталност Црногораца. Нажалост, на овим површним ставовима и класичном незнању, данас се граде државне политике. Јер појава племена на овом простору чини још један спецификум Црне Горе и оно по чему се црногорска нација издваја од других. Управо диференцираност на племена и родовски уређене заједнице највећа је разлика баш у односу на српски народ који такву подјелу не познаје и не препознаје. Но, незнање које је овим чином испољила српска дипломатија само је доказ црногорске посебности. Али, нема везе, само релаксирано... 

Како сад оволико фашиста, кад су сви антифашисти? И, што ћемо сад?! Зна се прецизно што антифашизам представља – борбу против: сегрегације, расизма, национализма и шовинизма, једноумља, тлачења и угњетавања било кога, и било ђе... У паралелном универзуму „нових вриједности“, у који нас упорно гурају, могуће је прогласити грађанске активисте црногорске националности, и све остале који се изјашњавају као Црногорци – неонацистима и фашистима, могуће је прогласити и преименовати Украјинце у укро-нацисте... Ово је огољена стратегија, као што већ написах – next level, синтетичка шубара са кокардом, концерт за гусле и балалајку, сљедбеника Драже Михаиловића, освједоченог „антифашисте“ из II свјетског рата. Одликовани четнички војвода нешто поручује Цетињу и Цетињанима... ништа га нијесам разумио. У паралелном универзуму „нових вриједности“ требало би да нас „Срби хране, а Руси бране“... има нешто и прије навода, но прескочих, заборавих... можда се неко и сјети. И, што ћемо сад?! Отворени Балкан, темељни уговор – пут у... има тога још. Слава Украјини! Херојима слава! 

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

епржена, кава има онај свиленкасти тон у боји који је између маслинастог, смеђег, сивог и дарежљиво сребрног. Зависи од типа каве, али она стопостотна арабица што се продаје по западним веледућанима само је сурогат оне из дјетињства, виђене по догањама Старе и Нове вароши. Кад се из дрвених укосо сложених шкафова, дохваћала у овећим ожицама и сипала у фитиље новинске хартије или касније у смећкасти шушкави папир, стожасто обликован. Дјед би понекад и мене водио у пјацу или у трговину. Тада бих слушала, уз необавезујући разговор о времену, киши или суши, врућинама или спаљивању скакаваца, различите, али и сродне шумове што су их производиле твари: сипкост шећера, тежину македонског ориза који по крупноћи зрна наликује охридском бисеру, мекоћу и финоћу брашна које се више не узима на вреће него у киле, и онај ни са чиме успоредиви шум зрнаца непржене кафе која се обла и у сриједу засјечена, узбибавају једна уз друга као неке овеће бубамаре или као мали осушени брабоњци, што их за овцама, у оближњим нахијама, испире само застор кише.

Послије би баба на пржулину окретала стотине и стотине пута ручицу, мијешајући зрнату каву на шпорету у љетној, авлијској кужини. Млинац је био сребрнкасто златан, с интарзијама које су приказивале једноставне и прстенасте орнаменте. Наравно, мени су наликовали на арабеску и калеидоскоп које ћу понављати касније у свим кинематографима, од оближњих Култура и Будућност, до миланских Апола или Пресидента, од загребачких Слобода или Балкан до оног самоборског у свеучилишту које је прво народно па пучко. Фрагмент сјећања завршава у крунскоме часу кад се доња половица млинца отвори и тамна, тако тамна текућина опојнога мириса улијеже ти у уста и носнице да ти се чини, ево сад ћеш ту на мјесту исвијестити од ове драгости. Само десетљеће касније требат ће ти снага удаваче, мишице пливачице с морачких брзица или смиреност неке од була које нити плачу нити се смију, да и сама стекнеш вјештину за окретање млинца. Ти не можеш освојити сва та својства, све те особине женства. Зато што се и не трудиш. Јер не учиш другачије него проматрањем, поимањем и колико ти прилике допуштају, опонашањем. А та те врста спознаје, да си зерицу другачија од својих вршњакиња, чини и храбром и неспокојном, или чак помало чудном. Премда ова ријеч у Земљи боје каве речена о дјевојци, као једноставна експресија има лијепо значење: значи више него фина, врсна, доброг одгоја и рода, да не причам даље о насљеђу или миразу који њене просце чека.

ТАМНИЈЕ НЕГО ДРУГДЈЕ Добро се пржи кава у Црној Гори, можда мало препржено за укусе западњачке. И знатно тамније него у талијанском espressu. Или за солунске навике којима вас вјешти трговац ципела или крзна најприје хвата у мрежу, нудећи стрпљиво и понизно необавезну, али обећавајућу топлу посудицу свијетлог кавеног напитка. А кад у погонима загребачког Francka препознаш ми-

КАФЕНИСАЊЕ

ПРИВАТНА АРХИВА

4. јун 2022.

КАВА ЗА ПОНИЈЕТИ Лидија Вукчевић-Вучуровић

рис пржене каве, годинама ће те подсјећати на дјетињске навике и мирисе, забране и припуштања у свијет дјевојаштва. Памтит ћеш она бескрајно дуга југоисточна брбљања и кафенисања ни око чега и ни о чему. Иако све се битно дотакне у тихо предвечерје и у оном: Ајде да прозборимо двије, а то нарасте као дим до неба. И кад то исто будеш препознавала у трешњевачким и самоборским кафићима, онај вазда исти постојани мирис и окус нечег сталног и трајног, изнимног и неопходног, онај истовремено фриволни и драгоцјени осјећај да се пусто турско задржало у навикама, опхођењу и знатижељи коју кава носи собом као дужност, као пучки noblesse oblige, и у вакат и у невакат, како то чине Миланези предвечер или иза кина, а да притом ни оком не трепну него заспу као заклани након ristretta јаког од коњака и espressа у подједнакој мјери, кад те буду пресријетали оријентофили с бакреним посудицама за филџане и подно Савојских и иних високих Алпа и династија, кад ти нетко у властитој кући буде рекао да више воли пити кахву из керамичке него из порцуланске шалице, а ти се присјећала тога уз сваку јутарњу дугу каву из оне алуминијске macchinette што је кухаш сада откад су доступне и овдје и у бијелу свијету, ти ћеш знати да најприје дијелиш људе не по сполу или доби, лијевој или десној политичкој опцији, већ по томе јесу ли кавопије, крвопије или чајопије као они бљедолики Енглези, Руси, Пруси и Пољаци. Који забјељују млијеком своју прозирну мирисну топлу воду. Јер уз ову романсу иде и тон баладе коју свака дјевојка зна па макар се држала Аграмерицом која испија Дивку. Моја је мајка стотину и један пут приповиједала тужну сторију о кафи из Другога рата кад је из хотела Европа у Подгорици који ће убрзо послије тога порушити бомбе, њихов рођак доносио тамни зоц, олити тос који су они тада прекухавали. И то је био луксуз. Послије бомбардирања само је препржени и самљевени грашак фингирао талог у бљутавој шалици те замјенске каве. У земљи Француској која је све друго него земља боје каве, јер има толико земаљског простора колико и небеског - они се тамо као можда нигдје другдје искључују до исцрпљења - у земљи гдје су ужици наизглед на-

вика а све је само наметање пореза на истински укус и окус, ја бих се одлучивала за неку Cafe familier, што сам је као и многе друге неопходности, куповала код трговца Арапина. На пакирању од двадесет декаграма на црвеној подлози нацртана је нека жутокоса бакица. Богу хвала, не личи ни једној од жена из мојих породица, да не кажем племена. Оне су мрке и тамнокосе, а већини је пут зеленкастосмеђа као Хиндускињама. Кад бих поподне прала суђе и амазонском снагом одвртала навоје macchinette да истресем талог, постиђивала бих се што морам просути оно црно злато. Мислила бих тада на земље боје каве. Оне нас уче једноставном знању. Да растреситост и скромност дају врло опојне, врло замамне дарове.

ПУНИ КАФИЋИ Касније, кад ћу у Црној Гори боравити дуже, запажат ћу увијек исту слику: пуне кафетерије. Младе жене и мушкарце који сједе одвојено. Кафенишу по цијели боговетни дан. Жене су често, као и у Хрватској, на високим потпетицама и с бебама у колицима. Мушкарци сједе засебно, наизглед забављени новинама и у новије вријеме длановницима, како називам паметне телефоне. Готово да и не разговарају. Кад говоре, као сјеменкама пљуцкају ријечима. Дјевојке витлају косама и додирују коријен носа на којем су тамне наочале. Скоро да се и не разликују међусобно премда су им лица правилна. Остављају ли посао да чека на њих или да их нађе? Сличну је двојбу имала моја подгоричка пријатељица, талијанска посланица. Причала би како с краја на крај града бициклом пролази ујутро идући на посао и враћа се истим путем: Stesse faccie, prima e dopo, иста лица, прије и послије. Невјеројатно је да ипак нешто стижу ти млади или времешни злорадници. И да брзопотезно скухају и да се уреде и оперу и да нахране себе и бебе и да постану инфлуенсери и да напумпају уснице и да обрију главе и да пусте брке и да пробуразе лица и да се истетовирају и да се жигосају. Тек ја, странкиња и мањина посвуда, запажам невидљиво оком, нечујно слухом, безмирисно њухом. Од 90-их се наовамо брбља о једном истом: новцу, коњским снагама, бензину. Не знам како тим џабалебарошима не досади једно исто дивањење, дувањење и ка-

ОД 90-ИХ СЕ НАОВАМО БРБЉА О ЈЕДНОМ ИСТОМ: НОВЦУ, КОЊСКИМ СНАГАМА, БЕНЗИНУ. НЕ ЗНАМ КАКО ТИМ ЏАБАЛЕБАРОШИМА НЕ ДОСАДИ ЈЕДНО ИСТО ДИВАЊЕЊЕ, ДУВАЊЕЊЕ И КАФЕНИСАЊЕ. КАФЕТЕРИЈА ЈЕ ПОСТАЛА РАДИО МИЛЕВА У КОЈОЈ СЕ ТРАЧА И ПРЕНОСЕ ВИРУСИ ДЕЗИНФОРМАЦИЈА. БРИНЕ МЕ ЈЕДНО. РОЂЕНИ У СУМРАК ВЈЕКОВА И ЦИВИЛИЗАЦИЈА, ТИ ЋЕ МЛАДИ ЉУДИ СУТРА ПОСТАТИ КУХАРИ, КИРУРЗИ, БАНКАРИ, ПРОФЕСОРИ, МАЈСТОРИ, СУЦИ, ФРИЗЕРИ фенисање. Кафетерија је постала Радио Милева у којој се трача и преносе вируси дезинформација. Брине ме једно. Рођени у сумрак вјекова и цивилизација, ти ће млади људи сутра постати кухари, кирурзи, банкари, професори, мајстори, суци, фризери. Јесу ли сви рођени с матуром стеченом с длановника или с дипломама on-line студија? Како ће тако накафенисани кухати, оперирати, спекулирати, зидати, дијелити правду, шишати? Коме ћемо повјерити своје животе, рачуне, планове, правду, зидове? Они не знају за границе јер их свакодневно прелазе. Поставите ли им и једно јединцато питање или искажете и једно једино критичко запажање, накостријеше се и траже заштиту својих права. Чини се да су сви редом јуноше невладиних организација. За њима стоји невидљива али стварна анонимна гарда електронских технологија. Виртуалне игрице на којима су одрасли нису доброћудне. Навикли да срљају повлаче за собом не само своју прошлост и будућност. Жива узнемирујућа садашњост коју игнорирају бестјелесним говором заправо је онај талог у шалици каве који ће узбуркати наше двојбе, наша питања, наше сумње. За рачун њихових немуштих неодређених нејасних одговора. Рекло би се старински: За име бога, за мир у кући. 

4. јун 2022.

ПРОЦВАТ КЊИЖЕВНОСТИ РАТКО РАДУНОВИЋ

lithub.com

ДИЛЕМЕ О ПОЧЕЦИМА (ЕНГЛЕСКОГ) РОМАНА

ешко је утврдити праву дефиницију романа, као што је и компликовано рећи када је форма први пут утемељена. Данас се на Западу копља око првог романописца ломе око Сервантеса и Дефоа. С друге стране, руски књижевни теоретичар Бахтин поријекло романа налази у књижевности империјалног Рима и међу хеленистичким романсама, док је Маргарет Ен Дуди (у Истинитој причи о роману, 1996) исту приповједачку форму лоцирала у медитеранским културама.

Мур, попут многих, не дефинише ту инфраструктуру по својем нахођењу, јер би онда, казано биолошком терминологијом, писао о само једној врсти, док жели да обухвати цијелу породицу. У Кини, рецимо, у 14. вијеку, господа учењаци стварали су амбициозну прозу од по 2000 страница дужине, што је вјероватно био највећи корпус фикције прије модерне ере. „Кинези их имају на хиљаде“, казао је Гете, а „писали су их још док су наши предаци живјели у шуми“. За настанак енглеског романа данас се цитира класични рад, Рођење романа: студије о Дефоу, Ричардсону и Филдингу (1957) Ијана Вата. Ват не заобилази историјске импликације док расветљава појаву романа у Енглеској XVIII

мијех и сексуалност вишеструко су и уско повезани, а та веза доказује се у различитим пољима и дисциплинама, каже се већ у првој реченици нове књиге Адисе Башић „Еросова мануфактура: Комички приступ еротској љубави у јужнославенској лирици“, која је објављена прошле године у издању Филозофског факултета Сарајево. Тако, на примјер, истраживања из еволуцијске психологије показују да је добар смисао за хумор сексуално привлачан, те да се насмијавање партнера може сматрати једном врстом сексуалног понашања.

вијека. Емфаза је на „појави“, из једноставног разлога што је роман у Британији очито сасвим солидно функционисао до Робинзона Крусоа и Ричардсонове (епистоларне) фикције, и он је тога добро свјестан. „Робинзон Крусо [1719] није први реалистични роман, ни први роман о средњој класи, први капиталистички роман, нит први роман коме је у првом плану ‘нужност индивидуалног искуства’“, пише Ват. Без обзира на то, он је први роман у енглеској литератури XVIII вијека, првенствено зато јер је Дефо успио да од побројаног добије успјешну комбинацију и потчини је сверастућој читалачкој јавности. Његов одиста несвакидашњи успјех нема везе са оригиналношћу, колико заправо са пријемчивошћу и особитом непосредношћу. Узгредно поменимо да за роман Dry Bobs (1607) извјесног Џорџа

Добса, Мур истиче да у толикој мјери обилује психолошком дубином и „скоро документаристичком“ пажњом према детаљима, да је искуство читања било изненађујуће – „као да сам наишао на примитивни фонограф из 1607. године“. Ват своју атрактивну тезу заснива на методи „формалног реализма“ – низу наративних процедура највише присутних у жанру романа, њему прикључивши „филозофски формализам“: „критичку, антитрадиционалну и иновативну методу; а то је изучавање маленкости

искуства од стране индивидуалног радозналца који је, колико је то могуће, напокон ослобођен свих пређашњих претпоставки и традиционалних вјеровања“. Но, исто тако, у случају Памеле (1740) пуким посматрањем Ричардсонове прозе, Вату савршено одговара да закључи да романи такође настају када „кодекс романтичне љубави почиње да излази у сусрет вјерској, друштвеној и психолошкој реалности, а превасходно браку и породици“. Подразумијева се да су Свифт (имагинативна фикција) и Стерн

КЊИГА „ЕРОСОВА МАНУФАКТУРА: КОСМИЧКИ ПРИСТУП ЕРОТСКОЈ ЉУБАВИ У ЈУЖНОСЛАВЕНСКОЈ ЛИРИЦИ“

ПОЕТИКА СВАКОДНЕВНОГ

УСМЕНА И АУТОРСКА ЛИРИКА

Ова студија бави се јужнославенском лирском поезијом која тематизира љубав, али је не представља као узвишену и недостижну, него као оствариву, тјелесну и радосну. Истраживани корпус чине пјесме које о еротској љубави говоре афирмативно и посредством различитих видова комике – од раскалашеног и ритуалног смијеха до софистицираног интелектуалног хумора. Изабране пјесме су настајале од краја петнаестог стољећа до данас, а једнако су заступљене усмена и ауторска лирика. У избор улази усмена лирика сачувана у капиталним сакупљачким пројекти-

ЗА НАСТАНАК ЕНГЛЕСКОГ РОМАНА ДАНАС СЕ ЦИТИРА КЛАСИЧНИ РАД, РОЂЕЊЕ РОМАНА: СТУДИЈЕ О ДЕФОУ, РИЧАРДСОНУ И ФИЛДИНГУ (1957) ИЈАНА ВАТА. ВАТ НЕ ЗАОБИЛАЗИ ИСТОРИЈСКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ ДОК РАСВЈЕТЉАВА ПОЈАВУ РОМАНА У ЕНГЛЕСКОЈ XVIII ВИЈЕКА. ЕМФАЗА ЈЕ НА „ПОЈАВИ“, ИЗ ЈЕДНОСТАВНОГ РАЗЛОГА ШТО ЈЕ РОМАН У БРИТАНИЈИ ОЧИТО САСВИМ СОЛИДНО ФУНКЦИОНИСАО ДО РОБИНЗОНА КРУСОА И РИЧАРДСОНОВЕ (ЕПИСТОЛАРНЕ) ФИКЦИЈЕ, И ОН ЈЕ ТОГА ДОБРО СВЈЕСТАН

learnreligions.com

Стивен Мур, поборник максимализма и метафикције, у прошлој декади објавио је два масивна тома о алтернативној историји жанра. Он аргументује да роман, као пуноправна књижевна форма, постоји још од Ксенофонтовог Кировог васпитања из IV вијека п.н.е.

ма, а уврштени аутори и ауторице су Никола Наљешковић, Стијепо Ђурђевић, Игњат Ђурђевић, Антун Сасин, Фран Крсто Фран-

копан, Јован Авакумовић, Фејзо Софта, Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Иван Сламниг, Александар Ристовић, Зво-

ОВА СТУДИЈА БАВИ СЕ ЈУЖНОСЛАВЕНСКОМ ЛИРСКОМ ПОЕЗИЈОМ КОЈА ТЕМАТИЗИРА ЉУБАВ, АЛИ ЈЕ НЕ ПРЕДСТАВЉА КАО УЗВИШЕНУ И НЕДОСТИЖНУ, НЕГО КАО ОСТВАРИВУ, ТЈЕЛЕСНУ И РАДОСНУ

нимир Балог, Бисера Аликадић, Милена Марковић и Тања Ступар Трифуновић. Инспирисана феминистичком критичком мисли, теза ове књиге је да такве пјесме чине важан дио лирске традиције, а да у књижевном канону не заузимају адекватно мјесто иако се одликују значајном књижевноисторијском и естетском вриједношћу. Ову тезу

(метафикција) заобиђени, јер потанко не слиједе темеље ових дефиниција о времену када се енглеска јавност будила из ступора унеколико солвентнија тражећи да јој неко учврсти вјеру у историјски напредак. Штавише, чак ни фамозни сатиричар Хенри Филдинг (Том Џонс, 1749) – кроз чији малени опус дословно добијате панораму будућег енглеског романа, од Дикенса па до Водхауса – не иде низ длаку Ватових протокола, међутим, Филдинга, писца са каријером од само десет година, и тада

потврђује велики број изабраних и анализираних примјера. Методолошко полазиште је компаративно, а слични или исти мотиви се препознају у различитим националним књижевностима које повезује заједнички језик. Теоријску основу чине теорије комике, односно смијеха (посебно радови Бахтина, Пропа, Шопенхауера, Бергсона и Фројда) и теорије љубави (радови Де Ружмонта, Лухмана и Бадија). Ово истраживање показује да комика у изабраном лирском корпусу служи као стратегија превазилажења опсцености, опресије и табуа који су иначе везани за сферу сексуалности. Кроз рад се такође доказује да постоји књижевност која мири трансцендентални аспект љубави с тијелом у којем се та љубав дешава и да таква књижевност еротску љубав афирмише као егзистенцијално важну. Професорица Ренате Хансен Кокоруш, која је Адиси Башић била менторица при писању ове студије, у својој рецензији каже да ова тема из барем два разлога заслужује посебну пажњу: са једне стране количина књижевних текстова насталих тијеком више стољећа дијаметрална је научним истраживањима и вредовању, те да се овдје ради о дуго ишчекиваном истраживању области која је досад само дјелимично обра-

4. јун 2022.

А ТЕMPO

је немогуће заобићи. Док Ват тврди да једино што Филдинг ради јесте да не баш разборито изазива старе литерарне форме, највећи енглески критичар XX вијека, В.С. Причет сматра да национална књижевност почиње управо Томом Џонсом.

до да колонизује острво на начин који Британци најбоље знају – тако што ће рабити његове природне ресурсе. А за то вријеме упражњавања протестантске етике Макса Вебера, поново ће стећи вјеру у Бога. Јер Бог воли млатипаре.

Исто је немогуће тек тако одијелити енглеску књижевност од француске, и рећи да један Филдинг ништа није зајмио од Француза које је подробно читао (његов Џозеф Ендрус је инфериорна верзија Жила Бласа), или обратно, када се поставило питање плагијата између Превостовог Манон Лескоа (1732) и Дефоове Мол Фландерс (1722), врло сличних текстова. Идентично се говорило и о Маривоовом Маријанином животу (1731-45) и Памели.

Дефо се ближио шездесетој години кад је написао Крусоа и себе спасио поновног боравка у дужничком затвору. И тада је био у дуговима (око 17.000 ондашњих фунти), иако је претходно написао 400 журналистичких чланака, и прошао кроз тушта и тма пропалих пословних махинација. Пет мјесеци касније, услиједио је и наставак; у њему се Крусо враћа на острво да наново цивилизује дивљаке и подучи их чарима пуританистичког брака.

Руку на срце, Робинзон Крусо је безосјећајан, параноичан, егоцентричан, империјалистичан и окренут профиту. Дикенс је написао да је Дефоова књига уникатан примјер популарног штива које никог није насмијало или навело да пусти сузу. Свеједно не би имало смисла не сагласити се са економско-социолошком тезом да је Крусо homo economicus и да је инхерентно везан за оно што се тада одвија у лондонском Ситију, у банкама, рачуноводственим кућама, складиштима, радњама, канцеларијама, на доковима Темзе, али и по бијелом свијету под егидом британске заставе. То је била ера меркантилизма, предузетништва и отимачине.

Ватова теорија, апсолутно подложна критици, Дудијеву наводи да је окарактерише као шовинистичку, првобитно због помпезне англоцентричности, а и јер се тиме запостављају шпански романи из XVI и XVII вијека. Заживјела је међу протестантским англо-америчким академицима, који су развитак романа „објаснили“ тако што су га повезали са успоном протестантизма и нове капиталистичке буржоазије. Сходно томе, у Шпанији би се процват романа могао свалити на католицизам и предмодерни економски сетинг.

Младић се посвади са оцем и без динара се упути у непознати свијет. Временом постане трговац, као његов отац, и тргује људима, кафом и осталом робом што се из Новог свијета превози у Стари. На једном од таквих пловидби из Бразила, Робинзонов брод тоне у олуји. Цијела посада нестаје, а он долази на напуштено острво гдје ће провести наредних 27 година. Стога му ништа друго неће преостати

Још један критичар, Томас Павел, у Животима романа (2013), мисли да Ват код своје тезе ипак прелази својеврсну границу, јер погрешно процјењује Дефоову и Ричардсонову прозу. Памела, у добу кад је објављена – са свим мањкавостима – заиста се, пише Павел, може сматрати достојном иновацијом у жанру романа, док Дефоови Робинзон Крусо и Мол Фландерс (1722), премда врло ауторитативни, и даље упошљавају одавно утврђене наративе: Крусо спиритуалну аутобиографију, а Фландерс пустоловни роман. 

oslobodjenje.ba

ђена. Са друге стране, ауторица се не повинује захтјевима постјугословенских националних, односно националнофилолошких знанствених култура које се искључиво баве својом филологијом, а не интеркултуралним међудејствима којима се одликује не само књижевност двадесетог вијека (прве и друге Југославије) него и ранија књижевност у деветнаестом вијеку.

ТРАНСНАЦИОНАЛНИ ПРИСТУП

„Овај транснационални приступ у времену када национални критериј обично преовладава чак и у научним дјелатностима, заслужује сваку похвалу јер узима у обзир књижевне феномене једног ширег простора који никада нису постојали изолирано једни од других, као што се данас неријетко представља. Отуда је ауторичин компаратистички приступ велика вриједност овог дјела“, каже она. Професорица Аниса Авдагић са Филозофског факултета у Тузли истиче да је у контексту босанскохерцеговачке и јужнославенске интерлитерарне заједнице ова студија Адисе Башић изузетан корак ка подривању идеје монолитног, ексклузивног књижевнога канона у којем нема мјеста за „тривијалну“ свакодневицу. „Штавише, управо тој поетици

Адиса Башић

свакодневног живота - израженој кроз љубав, сексуалност и смијех - Адиса Башић уписује, или прије, у њој открива суштински значај индивидуалног доживљаја свијета, отпор идеологији и култури сваковрсног насиља, па чак и оним капиларним гестама насиља уобличених у технике грађанског „уљуђивања“ или у још мање примјетну праксу аутоцензуре (било добровољне или присилне)“, закључује она у својој рецензији.  oslobođenje.ba

ЕМИНА СМАИЛБЕГОВИЋ

ктуална музичка култура, чак и тамо гдје о њој није развијена прецизна свијест, неминовно је произишла из музеја дјела и аутора које је повијест, из ових или оних разлога, одабрала за нас. Ријеч је о канону који не бирамо по властитом укусу, већ је увјетован изборима бројних генерација које су нам претходиле и на чије се искуство нужно ослањамо. Особни одабири у музици су стога тек израз умјерене аутономије просуђивања, унутар подручја са јасно дефинираним границама произашлим из различитих хисторијских процеса. Ови процеси за собом су оставили одређене, трајне идеолошке, етичке и социолошке посљедице по друштво. Самим тим, мало шта може звучати бесмисленије од старе изреке која гласи „музика је универзални језик човјечанства“. Заиста?

Покушајте свакодневно слушати традиционални индонезијски гамелан или неуког човјека са периферије Буенос Аиреса натјерати да два пута седмично посјећује оперу и увјерићете се колико и у једном и у другом има „универзалног“. И гамелан и оперски комад уско су повезани са одређеном културом, те представљају строго ‘посебне’, а никако ‘универзалне’ изричаје. То да од дјетињства несвјесно асимилирају доминантну музичку културу властитог окружења, вриједи подједнако за заљубљенике у оперу, колико и за љубитеље грчког сиртакија, андалузијског фламенка или француске шансоне. Укратко: оно за што свако од нас с поносом тврди да је његов особни укус, да је његова приватна умјетничка склоност, дио је колективног тренда и произилази из друштвеног насљеђа, увјетно речено, „стеченог“ кроз обитељске, али и музичке навике средине. Феномен опере, у коријену чврсто повезан са Апенинским полуотоком на којем се, по узору на модел старогрчке трагедије изродио кроз идеје Фиорентинске Камерате у посљедњим годинама XVI вијека – као прва опера у цјелости стављена у музику наводи се Дафне Јакопа Перија из 1598, по либрету Отавија Ринучинија – кроз стољећа је, осим музиколога, интригирао хисторичаре, антропологе и социологе. Најважнија питања, изузмемо ли она везана за анализу специфичних музичких елемената, стилова, оркестрације, разноврсности тема третираних у либретима, тичу се односа: опера – талијанско друштво – формирање талијанске нације. Ова shema и важност опере за талијанско разједињено друштво добивају на тежини у годинама непосредно након Француске револуције, односно са уласком у модерност. Управо ће у том периоду талијанска опера, већ увелике позната преко дјела композитора наполитанске школе из претходног стољећа диљем европских дворских театара, постати феномен свјетских размјера захваљујући именима великих опериста XIX вијека: Росинија, Донизетија, Белинија и, на концу, Вердија. Но, шта заправо за Талијане из сталежа средње и ниже новонастале буржоазије представља опера у моменту преласка у модерност? Одговор је посве једноставан и извана, онима који су о опери увијек размишљали као о ‘високом и неразумљивом’ изри-

ОПЕРА – ЗАШТО ИТАЛИЈА?

Teatro La Fenice из XIX вијека

ОПЕРА КАО „УТЈЕХА“ И ПОВРЕМЕН БИЈЕГ ОД ИСТОРИЈСКОГ ДРАМАТИЧНОГ ИСКУСТВА, ВРЕМЕНОМ ЈЕ ПОСТАЛА СИМБОЛ ЈЕЗИЧКОГ, АЛИ И ПОЛИТИЧКОГ УЈЕДИЊЕЊА ИТАЛИЈЕ. НА ИЗВЈЕСТАН НАЧИН, ОНА ПРЕДСТАВЉА НАЦИОНАЛНИ ПРОИЗВОД, КОЈИ ПРЕТХОДИ РОЂЕЊУ САМЕ НАЦИЈЕ. ИЗ РЕБРА ЊЕНИХ НАЈПОПУЛАРНИЈИХ АРИЈА (РОСИНИ, ВЕРДИ) ИЗРОДИЋЕ СЕ ОНО ШТО ДАНАС НАЗИВАМО ПОП ПЈЕСМОМ чају, може се учинити необичним: утјеху. Још увијек неуједињена нација на ову трауматичну друштвену трансформацију која је измијенила перцепцију времена и простора на цијелом континенту, реаговала је све јачом и свеобухватнијом страшћу за оперу. Како у свом Дискурсу о садашњем стању талијанских обичаја (1824) тврди пјесник Ђакомо Леопарди, једине активности које Талијане, у трауматском сусрету са модерном, истински занимају јесу: вјерске церемоније, позориште (опера) и јавне шетње. Бавећи се анализом друштвеног стања на полуотоку, Леопарди описује „театралност“ као једину праву одлику талијанског друштва у првој половини XIX вијека. Не може се рећи како пјесник овој „театралности“ у крајњој линији приписује позитивне карактеристике. Да, једина мјеста на која Талијани желе ићи су црква, театар и корзо, тврди он, зато јер на овим мјестима доминира видљивост, јер је на њима битно видјети и бити виђен, а све то на уштрб правог разговора и истинске размјене идеја, стога су Талијани плијен најгорег могућег увјерења – увјерења о апсолутној таштини свих ствари. Надаље, његов опис безнадежне друштвене дезоријентације која узрокује губитак свих моралних принципа и идеала, као симптом сусрета са модерном, дакако постаје радикално негативан. Па ипак, посљедњих деценија његов Дискурс је постао важно полазиште за широка размишљања не само о Италији с почетка деветнаестог вијека, већ и о модерној Италији. Но, овдје није ријеч о

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

просуди интерпретативне вриједности Дискурса и психолошке анализе друштва коју нуди, већ о томе да се његова просудба о „театралности“ са дистанце од скоро два вијека чини посве исправном. Опера је и онда, као и сада, у зависности од теме, била једина могућа форма подједнако корисна за бијег од стварности, како и за сурови сусрет са њом. Виђена почетком XIX вијека као механизам за бијег од друштвене трауме, она је (нарочито опера buffa) постала предмет страсти свих друштвених сталежа подједнако. Напокон, ова културолошка спона између, до јучер грађана различитих република и кнежевина, попут Ђеновљана, Наполитанаца, Палермитанаца и Венецијанаца, није за потцијенити у политичком процесу који је услиједио половином стољећа: формирање Краљевине Италије. Опера као „утјеха“ и повремен бијег од хисторијског драматичног искуства, временом је постала симбол језичног, али и политичког уједињења Италије. На извјестан начин, она представља национални производ, који претходи рођењу саме нације. Из ребра њених најпопуларнијих арија (Росини, Верди) изродиће се оно што данас називамо поп пјесмом. Из судбине њених протагониста, били они митолошки или реалистични, настаће театар емоција у којем ће свако, на овај или онај начин, моћи да се поистовјети са ликом који пјева.  Росинијевa увертирa из „Севиљског берберина“:

youtu.be/gyxPtsvWRhQ

ОД РАНОГ ХРИШЋАНСТВА ДО ДОМИНАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВЉА

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Свједочанства прошлих времена

...У новом христијанизираном дрУштвУ као правило се намеће Установљење архиепископије У оквирУ појединих провинција. Главни дУховни центар за територијУ превалитане Установљен је У ГрадУ скадрУ, Гдје се и помињУ прва позната имена епископа – БасиУс, сенециУс... – док се епископски центри развијајУ при развијенијим Градским насељима попУт античке дУкље

Девет вјекова историје ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Триконхос у Бару, 6. вијек ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

акон Миланског едикта, 313.г., којим је легализовано хришћанство, у источним областима уздрмане Римске империје, већ у 4. вијеку јављају се развијене монашке заједнице окупљене у оквиру модела заједничког живота - општежитељства. Њиховим оснивачем сматра се Пахомије Велики који је у Египту формирао и прве значајне манастирске комплексе. У друштвеном погледу била су то мјеста заједничког становања, рада и духовног живота. У архитектонском смислу под манастирима (грчки - коинобион; коинос - заједнички; биос - живот) подразумијевамо скуп грађевина од којих је најзначајнија хришћански храм, док су остале намијењене становању и раду. Често су манастирски архитектонски комплекси били опасани одбрамбеним зидинама и кулама. Манастирска култура установљена у Египту, Сирији и Јудеји, прошириће се у периоду од 4. до 6. вијека према Западној Европи, све до удаљених предјела Шкотске и Ирске. Испрва развијано као опозициони покрет, већ у 6. вијеку монаштво, инкорпорирано у сложену црквену организацију, јавља се сабрано у новоизграђеним и старим манастирима као моћан економски, политички, духовни и културни фактор феудалног друштва. Простор садашње Црне Горе, почетком 4. вијека налазио се, већим дијелом, у саставу провинције Превалис – Превалитане, која ће након раздвајања велике империје припасти Источном Римском Царству. Сходно моделима ондашње црквене организације, у новом христијанизираном друштву као правило се намеће установљење архиепископије у оквиру појединих провинција. Главни духовни центар за територију Превалитане установљен је у граду Скадру, гдје се и помињу прва позната имена епископа – Басиус, Сенециус... – док се епископски центри развијају при развијенијим градским насељима попут античке Дукље. О христијанизираном романском и романо-илирском становништву свједоче и материјални остаци старе црквене архитектуре стваране у Превалитани током раног хришћанства. Поред појединачних сакралних објеката било је формирано и више манастирских центара чија нам је генеза, усљед недостатка писаних извора и оскудних истраживања, недовољно позната. Но, и поред наведених чињеница, о изградњи првих манастира на тлу Црне Горе могу се донијети научно релевантни судови. Након систематских археолошких истраживања античке Дукље, код данашње Подгорице, дошло је до откривања двије ранохришћанске базилике. Млађа грађевина, настала средином 6. вијека, позната у науци под именом базилика „А“, изграђена је као тробродна црква са апсидом, нартексом и атријумом. Репрезентативни карактер храма – фрагменти мозаичког пода и декоративне пластике, епископски пријесто у апсиди... – указује на мишљење да је базилика „А“ била у прошлости катедрална црква дукљанских епископа, што јој даје карактер манастирског здања. На око три километра од Дукље, у Дољанима, зубу времена још одолијевају остаци двије црквене грађевине на локалитету Златица гдје је, негдје у 6. вијеку, заснован манастирски комплекс. У оквиру локалитета издвајају се двије цркве саграђене у истом временском периоду – тробродна базилика са нартексом и двије просторије са југа и сјевера намијењене протезису и ђаконикону; и

4. јун 2022.

Ранохришћанска крстионица, 9. вијек Катедрала Св. Трипуна, Котор

триконхална црква са правоугаоним нартексом и у оквиру њега ђакониконом и крстионицом. Од остале сачуване архитектуре издвајају се дијелови пространог атријума испред нартекса триконхоса. О карактеру и улози манастира у Дољанима – несумњиво епископског сједишта – мишљења су подијељена. Поједини истраживачи сматрају да је дољански комплекс изграђен непосредно послије земљотреса из 518. године када је у њега пренесено епископско сједиште из оближње Дукље. С друге стране, веома озбиљним чине се хипотезе о епископској катедри најприје у Дољанима, што би вријеме њеног настанка помјерило на крај 5. вијека. Триконхос из 6. вијека, налик на дољански, откривен је у Бару, на локалитету Тополица. Претпоставља се да је првобитно имао меморијалну намјену као епископски маузолеј да би касније постао, у оквиру манастирског комплекса, резиденција барских епископа. Поред Дукљанске и Барске епископије, на простору Црне Горе, у оквиру јурисдикције Сплитске архиепископије која је покривала подручје Боке Которске, постојали су и други епископски центри – Котор, Рисан... Под именом Себастиан, 591. године помиње се први рисански епископ. И поред бројних археолошких истраживања, локација манастира и рисанске епископске цркве није пронађена – неке индиције упућују да је, након природне катастрофе попут земљотреса, епископско сједиште из Рисна пренесено у мјесто Росе на полуострву Луштица.

Остаци манастира Богородице Ратачке, XI - XIV вијек

Из прве половине 6. вијека, судећи по релевантним историјским изворима, потиче први помен которског епископа под именом Паулус – постоји тумачење да се звао и Виктор. Столовао је у тробродној катедралној базилици која је пронађена испод романичке которске цркве С. Марије Колеђате. Претпоставку о постојању још неких манастирских центара, заснованих прије словенских на-

сељавања, оправдавају још неки археолошки налази – фрагменти мозаика, камене пластике и остаци архитектуре 6. вијека испод садашње цркве грбаљског манaстира Подластва; остаци простране тробродне базилике са мозаичким подом између цркве Св. Ивана и Цитаделе у Будви из истог периода; трагови ранохришћанске базилике испод цркве Св. Петра у Бијелом Пољу... и др.

Културно-историјско и духовно насљеђе сачувано у православним манастирима Црне Горе обухвата скоро девет вјекова њене историје и просторно покрива све области, од приморја до крајњег сјевера. У архитектури, сликарству, примијењеној умјетности, преписивачкој и штампарској дјелатности која се у њима одвијала, остварени су значајни домети који на достојан начин стављају Црну Гору у културни контекст Југоисточне Европе. У књизи “Православни манастири у Црној Гори” сабране су најважније информације о 50 православнх манастира, које ћемо, највећим дијелом, представити јавности Црне Горе.

Процес насељавања Словена, у периоду од 7. до 9. вијека, прати асимилација романо-илирског становништва и стагнација градитељских активности и развоја манастирске културе. Христијанизација новопридошлих Словена окончана је тек у 9. вијеку, када се консолидује византијска управа, што повлачи и нови процес изградње сакралних објеката у склопу историјско-умјетничког раздобља прероманике која се на тлу Црне Горе може хронолошки дефинисати у период од 9. до почетка 12. вијека. Обнову старих и подизање нових богомоља започиње романско становништво у градовима и подграђима, да би им се убрзо прикључили редови бенедиктинаца и Словени, сконцентрисани у руралним срединама. Доминација и бројност словенског становништва резултирала је крајем 10. вијека успостављањем отклона од византијске управе, стварањем кнежевине Дукље под управом кнеза Владимира. Након великог црквеног раскола, 1054. године, Дукља – од 11. вијека позната и као Зета – стиче статус независне краљевине у којој духовни примат преузима Барска епископија, која прераста у ранг архиепископије.  Из књиге „Православни манастири у Црној Гори“, аутора Татјане Пејовић и Александра Чиликова