Issuu

НІ! ВІЙНІ В УКРАЇНІ

НЕТ! ВОЙНЕ В УКРАИНЕ

DIKTAT IZ BEOGRADA: Premijer najavio da će Vlada o ugovoru sa Crkvom Srbije glasati već na narednoj sjednici u četvrtak

SKANDALOZNO: Odlazeći menadžment CEDIS-a i pored protivljenja Vlade i Sindikata ne odustaje od nove unutrašnje organizacije kojom planira da partijski zaposli još 300 radnika

Čađenović dao instrukciju da se nastavi rad na usvajanju nove sistematizacije

D.MIJATOVIĆ

D. MALIDŽAN

Direktor Uprave prihoda i carina Rade Milošević podnio prijavu SDT-u protiv slovenačke banke i rukovodstva

Sumnjiče NLB za utaju 800.000 eura poreza STR. 6. i 7.

I. MANDIĆ

NO! TO THE WAR IN UKRAINE

STR. 2.

Šefica kluba poslanika SDP-LP pozvala predsjednicu Skupštine da pokrene dijalog oko imenovanja u pravosuđu

VuksanovićStanković: Prioritet je evropska, ne agenda „srpskog sveta“

Sindikat UP pozvao kolege na protest ispred Vlade u četvrtak zbog neispunjenog obećanja M.BABOVIĆ

NE! RATU U UKRAJINI

STR. 3.

Predsjednik Opštine Pljevlja smatra da je ugovor između RUP-a i EPS-a štetan i nelogičan

Kovačević: Svi čuvaju energente, a mi ih izvozimo ispod cijene STR. 7.

Ministri policajcima ,,tresnuli šamarčinu“ - Policijski službenici su dovedeni u toliko ponižavajući položaj da nema građanina Crne Gore koji se ne pita što mi radimo i dokle smo spremni da ćutimo. Ni trenutka više, kap je prelila čašu - navode Rmandić i Pejović STR. 9.

Politika

Subota, 2. jul 2022.

SKANDALOZNO: Odlazeći menadžment CEDIS-a i pored protivljenja Vlade i Sindikata ne odustaje od nove unutrašnje organizacije kojom planira da partijski zaposli još 300 radnika

Čađenović dao instrukciju da se nastavi rad na usvajanju nove sistematizacije

PODGORICA - Izvršni direktor Crnogorskog elektrodistributivnog sistema Vladimir Čađenović dao je instrukciju asistentu izvršnog direktora Ivanu Janjuševiću da, shodno zaključcima Kolegijuma menadžmenta, obavijesti menadžere da nastave rad na novoj sistematizaciji koja predviđa zapošljavanje još najmanje 300 radnika, saznaje Pobjeda. Janjušević je to uradio poslije sjednice Kolegijuma - samo dan nakon sjednice Odbora direktora na kojoj se, zbog pritiska Vlade, Sindikata, ali i prijetnjama tužilaštvom, privremeno odustalo od pravilnika o sistematizaciji ali i usvajanja kontroverznog stambenog pravilnika. Kolegijum izvršnog direktora čine, pored izvršnog direktora, rukovodioci direkcija, rukovodioci sektora kao i asistenti i zamjenici izvršnog direktora, odnosno cijeli menadžment. U dopisu u koji je Pobjeda imala uvid Janjušević obavještava menadžement da im, shodno instrukcijama izvršnog direktora, dostavlja Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta, tabelarni pregled akta, organizacionu šemu i sindikalno izjašnjenje na prijedlog pravilnika. - Zadužuju se članovi menadžmenta s obzirom na to da prijedlog novog pravilnika nije raspravljan na sjednici Odbora direktora zbog intenzivnog neadekvatnog medijskog izvještavanja - da izvrše analizu radno - pravnog statusa zaposlenih na određeno vrijeme kao i zaposlenih posredstvom Agencije za privremeno ustupanje zaposlenih, te da daju

Vladimir Čađenović

Stavom Kolegijuma Čađenović se jasno usprotivio zahtjevima premijera Abazovića i resornog ministra kapitalnih investicija Ervina Ibrahimovića da se prekine enormno partijsko zapošljavanje u CEDIS-u. Pobjeda je ranije ekskluzivno objavila djelove novog pravilnika koji predviđa radikalno povećanje broja radnika za čak 300. Time bi se ukupan broj radnika CEDIS-a povećao na 1.926, što je za 600 više u odnosu na broj radnika koje je CEDIS imao u trenutku smjene vlasti 30. avgusta 2020. godine eventualne sugestije i prijedloge u pravcu rješavanja njihovog daljeg radnog statusa a sve u skladu sa realnim potrebama rada procijenjenim na nivou organizacionih jedinica tog društva - citirao je u dopisu Janjušević zaključke Kolegijuma. Stavom Kolegijuma Čađenović se jasno usprotivio zahtjevima premijera Abazovića i resornog ministra kapitalnih investicija Ervina Ibrahimovića da se prekine enormno partijsko zapošljavanje u CEDIS-u. Pobjeda je ranije ekskluzivno

objavila djelove novog pravilnika koji predviđa radikalno povećanje broja radnika za čak 300. Time bi se ukupan broj radnika CEDIS-a povećao na 1.926, što je za 600 više u odnosu na broj radnika koje je CEDIS imao u trenutku smjene vlasti 30. avgusta 2020. godine. Procjene Sindikata kažu da bi to dovelo kompaniju pred bankrot što bi građani plaćali astronomskim računima za struju. - U odnosu na prethodnu sistematizaciju koja je imala nešto preko 1.300 radnih mjesta, ova

ima 1.926 što je povećanje za čak 626. U svakom gradu bi po toj sistematizaciji postojali koordinatori koji su direktno ispod izvršnog direktora, njih ima ukupno 18. To su ljudi koji su trenutno zapošljeni po ugovoru, inače visoki funkcioneri Demokrata koji sada rade bez sistematizovanih radnih mjesta. Po toj sistematizaciji bili su predviđeni i veći koeficijenti za gotovo sve radnike. Čađenović je, prije samo desetak dana, kazao da su novi akt o sistematizaciji sačinili zato što postojeći nije predviđao broj zaposle-

nih, te je upravo on bio podložan zloupotrebama. - U narednom periodu nema potrebe za većim angažovanjem ili masovnim zapošljavanjem. Optimalan broj angažovanih lica u raznim statusima je 1.700 i to će se zadržati u narednom periodu - kazao je Čađenović. Premijer Dritan Abazović je oštro upozorio kako je od CEDIS-a napravljen bastion partijskog zapošljavanja i da će Vlada to sankcionisati. - Volio bih da otvaramo nova radna mjesta stalno, ali jesam protiv

Održana deseta sjednica Vlade Crne Gore

politike da određene državne kompanije koristimo kao partijske bastione. Trenutno jedna politička partija upravlja CEDIS-om, možda će sjutra upravljati neka druga, ali da se takva praksa ne bi nastavila, mislim da to moramo sasijeći u korijenu i sankcionisati. Ako se ispostavi da se radilo protiv pravila, Vlada će procesuirati svakoga, nezavisno od toga kako se ko zove, preziva ili kojoj partiji pripada - rekao je Abazović. Izvršni direktor CEDIS-a Vladimir Čađenović je kadar Demokrata i predsjednik Odbora glavnog grada te partije, a na čelu Odbora direktora je kadar DF-a Rajko Radošević. Očekuje se da oni budu smijenjeni početkom jula kada je zakazana Skupština akcionara pa se ovaj potez dovodi u vezu sa najavljenim razrješenjima. N. ZEČEVIĆ

Ministar javne uprave saopštio da je završena radna verzija zakona o Vladi

Usvojena informacija o protokolu ugovora Dukaj: Slijedi izrada nacrta i o pristupanju Finske i Švedske u NATO javna rasprava PODGORICA – Na jučerašnjoj desetoj sjednici Vlada Crne Gore usvojila je informaciju o potrebi potpisivanja protokola ugovora o pristupanju Finske i Švedske u NATO savez koji je potrebno ratifikovati u Skupštini. - Ovo je jako važno, ide prema parlamentu, tamo će se ratifikovati. Čestitam novim članicama – rekao je premijer Dritan Abazović. U informaciji se navodi da je pogoršanje bezbjednosne situacije, izazvano invazijom Rusije nad Ukrajinom, dovelo da Finska i Švedska započnu nacionalnu debatu o eventualnim pro-

mjenama svojih bezbjednosnih pozicija, a u cilju osiguravanja bezbjednosti, nezavisnosti i suvereniteta svojih država, kao i potrebe da se prodube okviri za odbrambenu i bezbjednosnu saradnju s Alijansom - saopšteno je iz Vlade Oni su kazali da će članstvom u NATO-u Finska i Švedska ojačati sopstveno područje operativnog djelovanja i osnažiti bezbjednost i sigurnost baltičkog regiona i Sjeverne Evrope. - U skladu sa tim, zaduženo je Ministarstvo vanjskih poslova da, po dobijanju potpisanih protokola o pristupanju, pripremi prijedloge zakona o potvrđi-

vanju protokola o pristupanju Republike Finske i Kraljevine Švedske i uputi ih Vladi na dalju proceduru - zaključili su iz Vlade Nakon ruske agresije na Ukrajinu, Finska i Švedska odustale su od tradicionalne vojne neutralnosti i aplicirale za članstvo u Alijansi. Zvaničan poziv za članstvo NATO je ovim državama uputio 29. juna na samitu u Madridu. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će Švedska i Finska u utorak, 5. jula, potpisati protokol o pristupanju koji, potom, sve članice Alijanse moraju ratifikovati.

- Dogovorili smo se da pozovemo Finsku i Švedsku da se pridruže našem savezu i dogovorili smo se o dugoročnoj podršci Ukrajini – istakao je Stoltenberg. Kada postanu članice Alijanse Švedska i Finska će moći da se oslone na klauzulu o kolektivnoj odbrani koja stoji u statutu NATO-a. Na madridskom samitu je podržan i novi strateški koncept NATO-a. U verziji ovog dokumenta iz 2010. godine Rusija je bila opisana kao strateški partner Alijanse, dok je sada identifikovana kao glavna prijetnja sigurnosti.

- Ruska Federacija je najznačajnija i najdirektnija prijetnja sigurnosti saveznika i miru i stabilnosti u evroatlantskom području – navedeno je u dokumentu. Vlada je juče usvojila i drugi prilog Izvještaju Evropske komisije o Crnoj Gori za izvještajni period od 20. marta do 6. juna 2022. godinu. Prilog je usklađen sa revidiranom metodologijom i prikazuje stanje pregovora u oblasti političkih i ekonomskih kriterijuma, reforme javne uprave, kao i stanje u pogledu preuzimanja obaveza iz članstva za 33 poglavlja pravne tekovine EU. Ž. Z.

PODGORICA – Ministar javne uprave Maraš Dukaj saopštio je da je radna grupa u roku završila izradu radne verzije zakona o Vladi, te istakao da će uslijediti izrada nacrta i javna rasprava. Objavio je i fotografiju Zakona o Knjaževskoj Vladi i državnom savjetu iz 1902. godine. - Crna Gora je tako na dobrom putu da ponovo, nakon 120 godina, dobije zakonsko uređenje Vlade, uz podsjećanje da je 1902. godine u Knjaževini Crnoj Gori donijet zakon – naveo je Dukaj. R. P.

Politika

Subota, 2. jul 2022.

Šefica kluba poslanika SDP-LP Draginja Vuksanović-Stanković pozvala Ministar odbrane posjetio NATO vazduhoplovnu bazu u Torehonu Danijelu Đurović da pokrene dijalog oko imenovanja u pravosuđu

Prioritet je evropska, ne agenda „srpskog sveta“

PODGORICA – Sada smo u velikom zastoju i upravo ova druga pitanja kao što je potpisivanje „temeljnog ugovora“ koji je suprotan Ustavu i nacionalnim interesima Crne Gore neko potencira kako bi omeo našu državu na putu evropskih integracija, kazala je Pobjedi šefica poslaničkog kluba SDP-LP Draginja Vuksanović-Stanković obrazlažući pismo koje je uputila predsjednici Skupštine Danijeli Đurović. U pismu, Vuksanović-Stanković poziva Đurović da u najkraćem roku pokrene parlamentarni dijalog kako bi se obezbijedila ustavna kvalifikovana većina za imenovanja u Sudskom savjetu, Ustavnom sudu, kao i za poziciju vrhovnog državnog tužioca.

HITNOST

Pobjedi je kazala da se, zbog pokušaja ometanja na evropskom putu koja se moraju zaustaviti, kasni sa tim imenovanjima. - Smatram da se kasni, da se skreće pažnja sa evropske agende i upravo zato sam po-

zvala predsjednicu Skupštine da pod hitno krenemo da rješavamo prioritete u ovoj državi, a zna se što su nam prioriteti – prioritet je evropska agenda, a ne agenda „srpskog sveta“ – istakla je Vuksanović-Stanković. Poslanici i partije koje zagovaraju put Evrope i građanske Crne Gore, dodala je, moraju ispuniti zadatke iz evropske agende i postići dogovor oko izbora u pravosuđu. - To su sve rješenja za koja je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Zato sam i pozvala predsjednicu Skupštine da svi zajednički sjednemo bez obzira na političke ideologije i pripadnost političkim partijama i ispunimo ono što su naši zadaci prema našim evropskim partnerima – naglasila je Vuksanović-Stanković. U tom cilju, pojasnila je, već je zakazana sjednica Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu. - Već počinje saslušavanje kandidata za Sudski savjet i to će trajati nekih pet dana po sedam kandidata, takav je plan. I vjerujemo da ćemo do kraja jula izabrati, ukoliko se dogo-

vorimo, ugledne pravnike za Sudski sajvet, a nadam se vrlo brzo i sudije Ustavnog suda. Za izbor vrhovnog državnog tužioca je potrebna procedura koja će trajati otprilike do oktobra ili novembra – rekla je Vuksanović-Stanković.

PISMO

U pismu je navela da je parlamentarno rješavanje otvorenih pitanja u pravosuđu apsolutni prioritet državne politike, čijim bi se rješavanjem napravio veliki iskorak u pregovorima sa EU. - Vjerujem da dijelite moj stav da Crna Gora nema u ovom trenutku važnije teme od njene evropske agende i da fokus svih političkih i društvenih činilaca treba da bude ispunjavanje obaveza iz tog procesa, odnosno imperativ koji zahtijeva odlučnu i promptnu reakciju i institucionalno djelovanje – istakla je Vuksanović-Stanković. Kazala je da Đurović, kao predsjednica parlamenta, ima najveću obavezu da pokrene proces dijaloga i time pokaže da je svjesna važnosti i potrebe „da što prije dođemo do do-

govora koji nam širom otvara evropska vrata“. - Vjerujem i da ste svjesni šta su to apsolutni priroteti Crne Gore – da je to evropska agenda, a ne neka druga pitanja koja stvaraju nepotrebne podjele u društvu i prijete da Crnu Goru, u trenutku kada može ključno da iskorači prema EU, ponovo zaustavi na putu reformi i evropeizacije – naglasila je Vuksanović-Stanković. Ocijenila je da je svaki dan nerješavanja ovog pitanja ili tretiranja nekih drugih tema, koje odvlače pažnju sa evropskih prioriteta, nenadoknadiv gubitak. Očekuje i da će politički akteri biti na visini političke i državničke odgovornosti i da neće propustiti veliku priliku koja nam se ukazala – „da trasiramo put Crne Gore kao prve naredne članice EU“. - SDP iskazuje spremnost da u takvom procesu bude do kraja konstruktivan i demokratskim standardima posvećen partner i da svojim pozitivnim iskustvima i kapacitetima doprinese ostvarivanju ciljeva od interesa za sve građane Crne Gore – zaključila je Vuksanović-Stanković. Ž. ZVICER

Krivokapić: I u NATO osnovna poruka – Boj ne bije svijetlo oružje, nego srce u junaka

Krivokapić u posjeti NATO bazi

PODGORICA - Ministar vanjskih poslova Crne Gore Ranko Krivokapić obišao je danas združeni NATO centar za vazdušne operacije (CAOC) koji se nalazi u vazduhoplovnoj bazi Torehon, sjeveroistočno od Madrida. Kako su kazali iz njegovog resora, u centru je zapošljeno osoblje iz 18 država članica NATO-a, a zona odgovornosti centra obuhvata evropski vazdušni prostor južno od Alpa koji uključuje teritorije 14 država članica. - Tokom radne posjete sa komandantom Centra, generalom potpukovnikom Fernandom de la Krus Karavakom obavljena je prezentacija rada u operativnom centru i predstavljen model političko-vojnog obrasca procesa komandovanja. Zajednički je konstatovano da, bez obzira na planetarnu tehničku superiornost NATO saveza, i za NATO važi princip koji je ministar vanjskih poslova prenio generalu De la Krusu, a sažet je u crnogorskoj borbenoj mantri „boj ne bije svijetlo oružje, nego srce u junaka“. Sagovornici su se saglasili da u svakom vremenu, pa i u NATO-u, to jeste osnovna poruka - navode iz Ministarstva vanjskih poslova. Tokom obilaska baze, pohvaljen je doprinos naše države Centru za vazdušne operacije. - Od juna 2018. godine Crna Gora je dobila od saveznika podršku u oblasti zaštite vazdušnog prostora, kroz misiju NATO-a, koja je neborbenog karaktera, a sprovode je grčki i italijanski lovci. Pomenuta misija obavlja se pod nadzorom Centra za vazdušne operacije u Torehonu - kazali su iz MVP. Sastanku je prisustvovao i crnogorski potpukovnik Dušan Malušić, koji se na poziciji štabnog oficira u NATO komandi nalazi od marta 2020. godine što je direktan doprinos komandnoj strukturi Alijanse. R. P.

Iz Ministarstva odbrane saopštili

Nekadašnji predsjednik Demokratske unije Albanaca napustio tu partiju

Ponovljen oglas za prijem 70 vojnika po ugovoru

PODGORICA - Nekadašnji predsjednik Demokratske unije Albanaca (DUA) i bivši ambasador Crne Gore u Albaniji i na Kosovu Ferhat Dinoša saopštio je da više nije počasni predsjednik niti član te partije usljed, kako je rekao, zahlađenja odnosa sa aktuelnim liderom Mehmetom Zenkom. - Želim da upoznam javnost da više nijesam počasni predsjednik niti član Demokratske unije Albanaca. Višegodišnja pauza tokom koje sam bio ambasador Crne Gore u Republici Albaniji i Republici Kosovu proizvela je zahlađenje odnosa sa aktuelnim predsjednikom partije Mehmetom Zenkom i vidno opadanje političke sna-

PODGORICA - Ministarstvo odbrane Crne Gore ponovilo je javni oglas za prijem 70 vojnika po ugovoru na godinu, uz mogućnost produženja. Iz Ministarstva su kazali da kandidati, između ostalog, moraju biti državljani Crne Gore, zadovoljiti fizičke i psihološke kriterijume i biti bez bezbjednosnih smetnji za prijem u Vojsku. - Zainteresovani mogu konkurisati za rad u 1. Pješadijskom bataljonu, Mornarici, Vazduhoplovstvu, Bataljonu za borbenu podršku, Četi za vezu i elektronsko ratovanje, kao i Centru za obuku. Mjesta službovanja su Nikšić, Pljevlja, Kolašin, Podgorica, Golubovci, Bar, Herceg Novi i Tivat, kaže se u saopšenju. Dodaje se da će oni koji budu primljeni biti upućeni na osnovnu vojničku obuku, a zatim na dalje usavršavanje u svojim jedinicama. Iz Ministarstva su naveli da osobe koje su već predale dokumentaciju ne moraju da to ponovo čine, dodajući da je konkurs otvoren do 18. jula. R. P.

Dinoša: Više nijesam počasni predsjednik, niti član DUA ge DUA, poručio je Dinoša. Pored toga, kako je naveo, došlo je do rascjepa i prepolovljenja glasova u Ogranku Malesije, a time i stvaranja dvije političke grupacije. - Povratkom u zavičaj, na zahtjev mnogih članova i simpatizera, učinio sam sve da pomirim dvije strane, odnosno da vratim u redove Ogranka isključenu grupu koja se već identifikovala kao Unija Tuzi. Ova grupa je pristala da se vrati u Ogranak i postane dio njegovog predsjedništva, pod uslovom da ja kao koordinator privremeno preuzmem rukovođenje Ogrankom i da se s mjesta njegovog predsjednika povuče Enis Đokaj, do prevazilaženja nastale situacije. To

sam prenio Đokaju sa saradnicima, rekao im da upoznaju s tim i predsjednika partije i vrate mi odgovor. Rekao sam mu, takođe, da bi bilo uputno da nas dvojica budemo spremni na žrtvovanje, on na povlačenje a ja na privremeno preuzimanje čelnog mjesta u Ogranku Malesije. Ali nijesam dobio očekivani odgovor - rekao je Dinoša. Sve to ga tjera da, kako je naveo, preduzme „vjerovatno najteži i najnepoželjniji korak u svojoj političkoj karijeri“. - Biću doživotno zahvalan članovima, simpatizerima i glasačima DUA. Obećavam im da ću, bude li Bog dao zdravlja i vijeka, na jedan ili drugi način, nastaviti da dajem doprinos

Ferhat Dinoša

dobrobiti Albanaca i demokratskim procesima u Crnoj Gori - kazao je Dinoša. R.P.

Politika

PODGORICA - Crnogorsko društvo nezavisnih književnika (CDNK), prijedlog tzv. temeljnog ugovora Vlade Crne Gore sa Crkvom Srbije smatra imperijalnim aktom, bez presedana u milenijumskoj istoriji Crne Gore. U proteklim vjekovima borbe za slobodu i nezavisnost, Crna Gora nikad nije bila suočena s tako ponižavajućim dokumentom. Jer tzv. temeljni ugovor, nije „temeljan“ ni ustavan – pravomoćni međunarodni sporazumi ne mogu se sklapati između suverene države i institicije čije je sjedište u drugoj državi (sic!) – napisan je u beogradskoj patrijaršiji, i proslijeđen Dritanu Abazoviću, trenutnom predsjedniku Vlade. Drugo, prijedlog ovog teksta sročen je s više imperijalne arogancije nego što je to bio ijedan ferman, ukaz, ultimatum koji su okupatori dosad javno deklarisali od vremena arhonta Petra. Ova arogancija izvire iz imperijalističkog narativa da su crnogorsku naciju oktroisali komunisti, kao antisrpsku tvorevinu, i da Crnogorci nemaju sopstvenu istoriju, autohtonu duhovnu i kulturnu tradiciju. Imperijalisti narodima i nacijama ne oduzimaju istorijsku i kulturnu baštinu ekskluzivno zbog kulturnoideoloških opsjena, pasatizma, zagledanosti u svoj imaginarni zlatni vijek, rasističkih tlapnji, nego prvenstveno zbog empirijski potvrđenih fakata da nacije kojima je oduzeto sjećanje i prava da slobodno razvijaju svoju kulturno-nacionalnu posebnost, nemaju ni prava na budućnost. Zato je tzv. temeljni ugovor zamišljen da bude posljednji ekser zakovan u mrtvački kovčeg crnogorske nacije, kako bi Crnogorcima dodijelili sudbinu evropskih Hazara. U ovom kontekstu treba još istaknuti da u savremenom svijetu ne postoji nijedan zvanični međunarodni dokument koji se temelji na tako očiglednim falsifikatima, kao što je prijedlog tzv. temeljnog ugovora, koji ignoriše istorijske izvore prvog reda, o postojanju samostalne i autokefalne pravoslavne crkve u Crnoj Gori: Ustav Knjaževine Crne Gore, Sintagma Carigradske patrijaršije, akt kralja Aleksandra o ukidanju CPC, te hiljade zvaničnih dokumenata korespondencije CPC s ostalim crkvama u pravoslavnoj Vaseljeni. Epska laž i fantazija o devetovjekovnom duhovnom i

Subota, 2. jul 2022.

STAV: Crnogorsko društvo nezavisnih književnika

Prijedlog takozvanog temeljnog ugovora Vlade sa Crkvom Srbije je imperijalni akt Takozvani temeljni ugovor Crnogorcima ukida, ne samo pravo na dragocjenu duhovnu i kulturnu baštinu, koju su besprimjernim žrtvama vjekovima stvarali i branili njihovi preci, nego i mogućnost da budu slobodna i ravnopravna evropska nacija, koja će zajedno s drugim entitetima, u građanskoj Crnoj Gori, živjeti u „miru i tišini“

Milorad POPOVIĆ

kulturnom kontinuitetu Srpske crkve u Crnoj Gori, koja oficijelno prisvaja ukupnu pravoslavnu baštinu naše zemlje, pa i dva najveća crnogorska kulturna i duhovna autoriteta, Petra Prvog Petrovića Njegoša i Petra Drugog Petrovića Njegoša, samo je još jedan segment u decenijskim aktivnostima Beograda i njihovih marioneta u Crnoj Gori da iskorijene crnogorsku kulturu i naciju. Zbog izmanipulisane i površno upućene domaće i inostrane javnosti važno je naglasiti da duh i slovo tzv. temeljnog ugovora razotkrivaju ideološku i političku pozadinu nedavne

„moleban revolucije“ iliti litija: da „litije“ nijesu organizovane zbog ugroženih prava vjernika Crkve Srbije, koja je i u vrijeme bivše vlasti bila država u državi, nego da bi se promijenio sekularni karakter društva i konačno asimilirala crnogorska nacija. U tom kontekstu su nakon promjene vlasti 30. avgusta 2020. na čelu nacionalnih i lokalnih kulturnih i prosvjetnih ustanova, medijskog javnog servisa i brojnih vladinih agencija, postavljeni skandalozno nekompetentni kadrovi, klerikalci, isključivo prema kriterijumima ideološko-nacionalne podobnosti „rusko-srpskom svetu“, i

otvorenom neprijateljstvu prema crnogorskoj kulturi i naciji. Naglašavamo da je posebno devastiran sektor kulture, u kojemu se sistematski stigmatizuju i marginalizuju kompetentni, međunarodno priznati stvaraoci i organizacije, koji su u potonjih par decenija bili nosioci razvoja i afirmacije crnogorske kulture. Ergo, jasno je površnim uvidom u sadašnju produkciju, njene kreativne domete i međunarodnu razmjenu, nakon dolaska na vlast „apostolske“ i aktuelne dritanovske vlade da je naša savremena kultura tabula rasa, u kojoj se promovišu nacionalizam, provincijalizam,

kič i šund. U cilju potpunog zatiranja i trivijalizacije crnogorske kulturne scene, do nivoa potpune beznačajnosti, budžet za kulturu smanjenjen je s 2,5 posto na 0,8 posto, što nije bio slučaj ni u uslovima ograničenog odbrambenog rata. S druge strane, troše se milionska sredstva građana Republike Srbije – ali iz sivih fondova srpske države za specijalne namjene – za Srpsku kuću, Maticu srpsku, Crkvu Srbije, brojne portale, televizije i društvene mreže, koje pod kontrolom Beograda sistematski rade na uništenju crnogorskog identiteta. U kompleksnoj operaciji zatiranja crnogorske nacije, konačno i države Crne Gore – koju smatraju slučajnom i neodrživom – velikosrpski ideolozi pronašli su i nove saveznike: političke predstavnike albanske nacije nad kojom su decenijama sprovodili brutalni etnički, tačnije rasistički inženjering. Sadašnje savezništvo političkih predstavnika Albanaca u Crnoj Gori sa velikosrbima, upravo protiv onih koji su dali utočište više od sto hiljada kosovskih Albanaca 1999. godine, još jednom potvrđuje da su etnonacionalisti, šovinisti i kriptofašisti – kad su u stvarnom ili prividnom ili sukobu – svjetonazorski i moralno najbliži jedni drugima. O tome da su velikosrpski i velikoalbanski nacionalisti etnički i teritorijalno podijelili Crnu Goru na interesne sfere svjedoči i akciono jedinstvo njihovih

Proglas protiv potpisivanja „temeljnog ugovora“ nailazi na masovnu podršku

Za manje od osam sati potpisalo gotovo 2.000 ljudi PODGORICA - Za manje od osam sati gotovo 2.000 ljudi potpisalo je proglas građana i građanki, kojim se iskazuje odlučno i oštro protivljenje namjeri Vlade Crne Gore da sa Srpskom pravoslavnom crkvom potpiše ugovor o takozvanom definisanju međusobnih odnosa. Proglas je pročitan prekjuče na protestu grupe građana ispred zgrade Vlade koji su iskazala nezadovoljstvo radnom verzijom ugovora o uređenju odnosa između SPC i države Crne Gore. - Svjesni da bi čin potpisivanja ovakvog ugovora predstavljao akt nacionalne izdaje, a s

obzirom na veliko interesovanje za davanje podrške proglasu, omogućeno je i dalje potpisivanje - saopštili su inicijatori proglasa. Iza ovog proglasa stali su brojni intelektualci, akademici, profesori, ljekari, advokati, novinari, sportisti, slikari, studenti, radnici, penzioneri, kako bi ujedinjenim snagama zaustavili potpisivanje akta kojim se falsifikati i manipulacije utvrđuju i proglašavaju za istorijske činjenice. Iza proglasa su stali, među ostalima, i: Rajko Cerović, Rade Bojović, Vojislav Stanić, Andrej Nikolaidis, Ilija Vujošević, Olivera Komar, Aleksandar Radoman, Jadranka Selhanović, Igor Jovović, Mihailo Čabar-

kapa, Svetlana Vujanović, Miodrag Strugar, Milorad Pustahija, Aleksandar Saša Zeković, Tomislav Stanić, Tanja Pavićević, Aleksandra Radoman, Tinka Đuranović, Darko Ivanović, Jasna Tatar-Anđelić, Slavko Burzanović, Andro Martinović, Mirko Brkuljan, Dragan Hajduković, Slobodan Jovanović, Momčilo Zeković, Miodrag Bubreško, Tijana Lopičić, Andro Martinović, Žarko Đuranović, Tatjana Koprivica, Janko Ljumović, Aida Petrović, Arnela Bucan Gursoy, Hajdana Huter, Maja Miličković, Slobodan Gvozdenović, Svetlana Pajović Musić, Ivana Pajović, Ana Pejović, Luka Bošković… R. P.

prvaka u otimanju crnogorskih kulturno-istorjskih spomenika. Jer, nezabilježena je bestidnost i cinizam da o sudbini crnogorske duhovne baštine, ne samo crkava i manastira nego i seoskih grobalja, u mjestima gdje prije 1918. nikad nije kročio državljanin Srbije, zajedno s Aleksandrom Vučićem, Porfirijem, Jokovićem i kompanijom odlučuju Dritan Abazović i Fatmir Đeka. Ovi politički predstavnici Albanaca u Crnoj Gori danas podstiču – ili se prave nevješti – progon nacionalnih Crnogoraca, koji je umnogome sličan diskriminaciji Albanaca devedesetih godina. CDNK upozorava domaću i inostranu javnost da se u Crnoj Gori, planski, u dugovremenom trajanju, represivnim, propagandnim i ekonomskim sredstvima, vrši diskriminacija i zatiranje jedne evropske kulturne i nacionalne zajednice, koja je stvorila određene vrijednosti od univerzalnog tnačenja, po istom modelu kojim ruski imperijalizam satire ukrajinsku nacionalnu posebnost. Dakle, između ostalog, ovdje je par ekselans riječ o ljudskim pravima, jer govornici crnogorskog jezika, vjernici i poštovaoci CPC, dovedeni su pred ultimativni izbor: da pred silom, prijetnjama, ucjenama velikosrpskog nacionalizma, pristanu na nestanak crnogorske nacije ili da se, uz pomoć prodemokratskih struktura u regionu i svijetu, svim sredstvima bore za svoja individualna i kolektivna prava, goli nacionalni opstanak i građanski karakter države Crne Gore. Stoga, posebno se obraćamo predstavnicima Evropske Unije, da političkim uticajem pokušaju spriječiti destruktivne, imperijalističke aktivnosti Beograda, koji mogu izazvati građanske nemire s nesagledljivim posljedicama. Jer belvederske demonstracije 4. i 5. septembra 2021. pokazale su da Crnogorci neće biti prvi evropski narod koji će se dobrovoljno, kako je to govorio Njegoš, odreći „svoje voljnosti i slobode“. Tzv. temeljni ugovor, ponavljamo, Crnogorcima ukida, ne samo pravo na dragocjenu duhovnu i kulturnu baštinu, koju su besprimjernim žrtvama vjekovima stvarali i branili njihovi preci, nego i mogućnost da budu slobodna i ravnopravna evropska nacija, koja će zajedno s drugim entitetima, u građanskoj Crnoj Gori, živjeti u „miru i tišini“. Milorad POPOVIĆ, predsjednik CDNK

Politika

Subota, 2. jul 2022. PODGORICA – Tek što se vratio iz posjete Beogradu, premijer Dritan Abazović je na jučerašnjoj sjednici Vlade najavio, umjesto nagovještaja postizanja konesenzusa o izmjenama i reformmama u pravosuđu shodno evropskim preporukama, da će se o tekstu ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom glasati već na narednoj sjednici i zatražio da svi ministri budu prisutni radi konačnog izjašnjavanja.

DIKTAT IZ BEOGRADA: Premijer najavio da će Vlada o ugovoru sa Crkvom Srbije glasati već na narednoj sjednici u četvrtak

Informacija koju je objavila Antena M potvrđena je Pobjedi iz više izvora iz izvršne vlasti, uz dodatak da su svi ministri dobili poštom tekst ugovora sa Crkvom Srbije koji je, kako ističe premijer Abazović, ,,usaglašen na sastanku radnog tima Vlade Crne Gore“.

OLAKO OBEĆANA BRZINA

No, usaglašavanja nije bilo i premijer nastavlja da obmanjuje: osim jednog, dvosatnog ,,upoznavanja“, članovi radnog tima, kojeg je Vlada formirala 23. juna, nijesu sastančili: naredni susret bio je, kako je Pobjeda već pisala, u utorak 28. juna – sa kolegama iz Beograda. O tome je za naš list svjedočio i član radnog tima, advokat Nikola Martinović, koji je početkom ove sjednice bio pozvan na sastanak, ali se, umjesto članova crnogorskog tima, sreo sa – predstavnicima radne grupe Crkve Srbije! O tekstu ,,usaglašenog temeljnog ugovora“ Martinović se decidno izjasnio, u Zapisniku sa sastanka, ocijenivši da ,,radni nacrt mora da pretrpi velike izmjene“ da bi bio upodobljen i Ustavu i, jednako važno, istorijskim činjenicama koje ne poništavaju identitet i postojanje crnogorskog kulturnog i sakralnog nasljeđa, ali i postojanje autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve, istorijski ubilježeno 1905. godine. Uprkos svemu, Abazović je po povratku iz dvodnevne posjete Srbiji, i razgovora sa svojim političkim mentorom Aleksandrom Vučićem, odlučio da stvari ubrza do krajnjih granica, da ignoriše jasna upozorenja Socijaldemokratske partije i Demokratske partije socijalista i kontrovezni tekst ,,temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve“ stavi na glasanje već u četvrtak, 7. jula. U ovom času je možda i manje bitno odgonetnuti da li je pre-

BEOGRADSKI DIKTAT: Dritan Abazović i Aleksandar Vučić

Abazovićeva igra po taktu Vučića U ovom času je možda i manje bitno odgonetnuti da li je premijer Abazović zaista ubijeđen da je prijedlog ugovora sa Crkvom Srbije dobar ili je lider Ure nečim žestoko ucijenjen da kao mantru ponavlja kako u ugovoru ,,ne vidi ništa sporno“: igrajući po Vučićevom taktu, ekspresnim stavljanjem na glasanje ugovora sa SPC koji je štetan po interese crnogorske države, premijer Abazović otvoreno ignoriše sporazum o konstituisanju 43. Vlade Crne Gore u kojem je kao prioritet zapisano ispunjavanje evropskih kriterijuma i put ka Evropskoj uniji mijer Abazović zaista ubijeđen da je prijedlog ugovora sa Crkvom Srbije dobar ili je lider Ure nečim žestoko ucijenjen da kao mantru ponovlja kako u ugovoru ,,ne vidi ništa sporno“: igrajući po Vučićevom taktu, ekspresnim stavljanjem na glasanje ugovora sa SPC koji štetan po interese crnogorske države, premijer Abazović otvoreno ignoriše sporazum o konstituisanju 43. Vlade Crne Gore u kojem je kao prioritet zapisano ispunjavanje evropskih kriterijuma i put ka Evropskoj uniji. Umjesto EU, premijer i lider Ure je kao prioritet nove iz-

vršne vlasti izabrao ugovor sa srpskom crkvom.

CRKVA KAO INSTRUMENT

A prije tri mjeseca Evropa je, vrlo otvoreno, Srpsku pravoslavnu crkvu označila kao remetilački faktor na Balkanu, vjersku organizaciju koja širi maligni uticaj Rusije, što ,,uključuje sijanje podjela među lokalnom populacijom“. Početkom marta mediji su izvijestili o Rezoluciji Evropskog parlamenta u kojoj se navodi ,,da se strano uplitanje može ostvariti kroz uticaj i instrumentalizaciju vjerskih institucija, kao što je ruski uticaj

VLAHOVIĆ: Ako se drznu da usvoje ovakav tekst ugovora sa SPC nema zrnca logike da opstane Abazovićeva vlada Predsjednik Helsinškog odbora za ljudska prava, ambasador Miodrag Vlahović, ocijenio je u izjavi za Pobjedu da se u ponašanju i izjavama premijera Abazovića, bez obzira na to da li radi po diktatu ili svjesno šteti državi, povodom sporazuma sa SPC jasno vidi namjera da se toj crkvi da povlašćeni status, da se falsifikuju istorijske činjenice, da se uzurpiraju prava i vlasništvo države Crne Gore.

- Najava premijera Abazovića da će na sljedećoj sjednici Vlade biti prihvaćen tekst „temeljnog“ ugovora sa Crkvom Srbije – u onom sadržaju koji je učinjen dostupnim javnosti uoči njegove posjete Beogradu – saglasna je njegovom ignorisanju i negiranju svih istorijskih i pravnih činjenica i argumenata i jasnom nipodaštavanju i brutalnom kršenju interesa i prava Crne Gore. U njegovom ponašanju

i izjavama povodom sporazuma sa SPC jasno se vidi namjera da se toj crkvi da povlašćeni status, da se falsifikuju istorijske činjenice, da se uzurpiraju prava i vlasništvo države Crne Gore i da se, tretirajući Crnu Goru kao jednu od teritorija na kojima djeluje srpska crkva, ugrozi crnogorska nezavisnost i naš nacionalni i državni integritet i identitet, ističe predsjednik CHO. - Ne vidim mogućnost, niti

na pravoslavne crkve, konkretno u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, posebno njenom entitetu Republici Srpskoj, Gruziji i u određenoj mjeri Ukrajini, a uključuje sijanje podjela među lokalnom populacijom, razvijanje pristrasnog pisanja istorije i promovisanje anti-EU agende...“ Kako se očekivalo, Crkva Srbije je odbacila optužbe da je jedan od ,,uzročnika napetosti među etničkim grupama na Zapadnom Balkanu jer je to potpuno suprotno činjenicama i zalaganju crkve u svakodnevnom životu“. Istina je, međutim, da je Crkva postoji ni zrnce logike i političkog i bilo kojeg drugog opravdanja – ukoliko se Abazović i njegovi ministri drznu i pokušaju da usvoje ovaj akt u sadržaju koji smo svi vidjeli – da ova vlada opstane. Svrha i funkcija te vlade je bila i ostala da se bavi reformama u kontekstu evropske agende, a ne da servira Crnu Goru nacionalističkim i velikodržavnim aspiracijama Srbije i njenog vođstva. Siguran sam da demokratske i suverenističke političke snage u našoj zemlji i cjelokupna građanska i slobodarska crnogorska javnost to neće dozvoliti – zaključuje Vlahović.

Srbije od iskona brižljivo i bespogovorno slijedila politiku vlasti u Srbiji. O tome su svjedočanstvo i dešavanja u Crnoj Gori. Od početka pregovora 2012. sa vlastima Crne Gore, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve iz Beograda odbijali su da, ne samo potpišu, već i da suštinski pregovaraju o ugovoru sa državom, praveći na taj način vještačku sliku o ,,progonu pravoslavnih hrišćana“, što se najbolje viđelo tokom organizovanja i izvođenja litijaškog pokreta 2020. godine. A kada je preminuo ,,autonomni“ i autoritativni mitropolit Amfilohije Radović, najzaslužniji za smjenu trodecenijske vlasti DPS-a, nekolika mjeseci kasnije Sveti arhijerejski Sinod SPC izbrisao je, jednim potezom, jednom odlukom, i postojanje Episkopskog savjeta u Crnoj Gori i Amfilohijevo nasljeđe. Očekivano. Uostalom, uloga Srpske pravoslavne crkve kao instrumenta velikosrpskih ambicija zvaničnog Beograda, precizno je određena još pred kraj vlasti srpskog predsjednika Borisa Tadića, kada je 2011. godine prezentovana famozna ,,Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu“. Tada je definisano da je Srpska pravoslavna bila i ostala ,, praktično jedina integrativna

ustanova i most između matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu“. - Republika Srbija treba da Srpskoj pravoslavnoj crkvi pruži svaku logističku podršku radi obavljanja njene verske misije, ali i kulturnoobrazovne uloge u dijaspori, koju de fakto i ima – zapisano je još prije jedanaest godina. A kakva je pomoć imperijalnog Beograda Srpskoj pravoslavnoj crkvi u regionu jasno se pobraja u Strategiji: ,,za obnovu sakralnog nasleđa srpskog naroda; za razvoj prosvetne oblasti i Srpske pravoslavne crkve (bogoslovije, gimnazije, osnovne škole, obdaništa, itd)“, ali i posebno da se ,,nastavi finansiranje i briga o sveštenstvu i monaštvu radi njihove duhovne misije u funkciji očuvanja nacionalnog identiteta, pružanje pomoći verskim, kulturnim i obrazovnim ustanovama, izdavačkim projektima, radio i TV stanicama...“ Naprednjačka vlast tokom posljednje decenije dodatno je usavršila ove obrasce ,,pomoći“ Crkvi Srbije, a Aleksandar Vučić još nadogradio srpskim partijama u Crnoj Gori. Abazović i njegova Ura su samo nastavak iste politike, nešto drugačijim sredstvima. I opet uz korišćenje Crkve Srbije.

POSLJEDICE

I nije slučajnost što je premijer Abazović, iako je obećao da ,,neće žuriti“, tako zorno pohitao, poslije posjete Beogradu, ka potpisivanju ugovora sa Crkvom Srbije. I ne osvrće se na vrlo otvorene ,,prijetnje“ Socijaldemokratske partije, računajući da ima kvalifikovanu većinu za izglasavanje čak i ovakvog ,,temeljnog ugovora“. Ni Abazović, kao ni druge čelnici Ure, nijesu ni trepnuli što je predsjednik Demokratske partije socijalista Milo Đukanović upozorio da ,,ima važnijih pitanja koje Vlada treba da rješava“, niti su bilo što odgovorili na stav DPSa da će Vlada izgubiti podršku. Očito, premijer Abazović očekuje da će većinu za opstanak Vlade dobiti od onih kojima je okrenuo leđa – Demokratskog fronta i Demokrata – računajući da će, uz naredbu Aleksandra Vučića, dobiti šansu da preživi izglasavanje nepovjerenja u Skupštini Crne Gore. Ko zna, možda i tako može da se rasplete ovaj novi politički zaplet: da Ura i SNP dobiju podršku od onih koji su ih proglasili izdajnicima. Samo, Abazović rizikuje mnogo više nego što mu sada izgleda: biće glavni krivac što će crnogorska sakralna i kulturna baština, imovina i dalje biti uzurpirana od strane Crkve Srbije, ali će i snositi teške posljedice što će Crna Gora izgubiti šansu, koja se ukazala nakon ruske agresije na Ukrajinu, da bude zaista s obje noge pred vratima Evropske unije. Da li je toga svjestan, da li je njegovoj partiji evropska agenda sada ,,u drugom planu“, znaće se brzo. Jedno je izvjesno, od ove krize najviše koristi može imati Srbija kojom vlada Aleksandar Vučić: em će Crna Gora će izgubiti status ,,prvog sljedećeg člana EU“, em će Crkva Srbije postati država u državi Crnoj Gori. Draško ĐURANOVIĆ

Ekonomija

Subota, 2. jul 2022.

Sudski savjet popunio jedno sudijsko mjesto u Privrednom sudu

Jovanić razriješen sa mjesta predsjednika PODGORICA – Sudski savjet je juče razriješio Blaža Jovanića dužnosti predsjednika Privrednog suda, a za sudiju tog suda izabrao Vladimira Bulatovića. Predsjednik Apelacionog suda Mušika Dujović je predložio Sudskom savjetu razrješenje Jovanića, koji je u pritvoru od 9. maja, zbog sumnji u zloupotrebu službenog položaja. Odlučeno je da se raspiše javni oglas za izbor novog predsjednika. Na posljednji oglas koji je Sudski savjet raspisao za jedno sudijsko mjesto u Privrednom sudu javili su se i sekretarka i savjetnica ovog suda Snežana Grujić i Itana Folić, savjetnici iz Osnovnog suda u Podgorici Nikoleta Golubović i Miloš Miljanić, savjetnica u Apelacionom sudu Anja Bojović, kao i Jadranka Bojović zaposlena u kompaniji To Montenegro. Sa njima su juče članovi SS obavili intervju, pa je na osnovu rang liste donijeta odluka da za sudiju bude izabran Bulatović.

Privođenje Blaža Jovanića

Vladimir Bulatović će, imajući u vidu da je već bio sudija u Osnovnom sudu u Nikšiću, na dužnost stupiti čim potpiše zakletvu. Savjet je odlučio da se raspiše oglas za dobrovoljno trajno raspoređivanje jednog sudije u nikšićki Osnovni sud. Jednogodišnja obuka za tri kandidata se uskoro završava, pa se očekuje da, nakon evaluacije Centra za obuku sudija, na jesen i oni budu izabrani za sudije

ovog suda, rečeno je Pobjedi iz Sudskog savjeta. Na jesen bi Privredni sud trebalo da se vrati barem na polovinu kapaciteta, imajući u vidu da bi do tada četvoro sudija trebalo da počne da radi. Kako je Pobjedi nedavno kazala v. d. predsjednice suda Dijana Raičković, trenutno je aktivno četvoro sudija, iako bi, prema sistematizaciji, trebalo da ih bude četiri puta više. M. Lk.

Ministar finansija Aleksandar Damjanović odgovarao na pitanja poslanika

Izračunao da je država od akciza na gorivo za jahte izgubila 40 miliona PODGORICA – Ministar finansija Aleksandar Damjanović saopštio je juče u Skupštini da je budžet države izgubio najmanje 40 miliona eura zbog nepostojanja akcize na gorivo za jahte. On je kazao da vlasnici jahti za rekreaciju, iako nakon 15 godina plaćaju akcizu na gorivo, nastavljaju da taj energent i dalje toče u Crnoj Gori. - Od 11. do 24. juna izdato je 553.000 litara goriva, dok je za isti period 2019. izadato svega oko 75.000 litara. To je istina i ne dopada se svakome - rekao je Damjanović, odgovarajući na pitanje Petra Ivanovića (DPS). - Nije naplaćeno 40 miliona eura po osnovu akciza, ali jeste 60 miliona po osnovu PDV-a. Broj jahti u junu ove godine je manji nego prošle godine u isto doba. Vašom odlukom ste vratili nau-

tički turizam deset godina unazad - kazao je Ivanović. Na pitanje Miomira Mugoše (DPS) koliko je preduzeća fiskalizovalo poslovanje i kakvi su prihodi po tom osnovu ostvareni prošle godine, Damjanović je odgovorio su sa 29.016 obveznika u prošloj godini prihodovali 162 miliona više u odnosu na 2020. - Fiskalizovano je 86 odsto ukupnih obveznika. Veliki problem je što su se neki fiskalizovali, a ne daju račune. Sad pozivam sve, da ukoliko ne dobijete račun, nemojte platiti. Ne idite na mjesta gdje ne izdaju račun, jer nas prave budalama i idiotima - poručio je Damjanović, ukazujući da inflacija naduvava prihode od PDV-a i akciza. Upitan zašto kasni projekat koji se realizuje sa Svjetskom bankom, a koji bi trebalo da promijeni paradigmu rada UPC,

Damjanović je rekao da, dok je bio na čelu te institucije, to nije mogao da ubrza. - Tako je, kako je. Uspjeli smo da u razgovorima sa Svjetskom bankom ukažemo na sve poteškoće zbog kojih projekat kasni. Ono što je suština, kada projekat zaživi u potpunosti će se promijeni način rada i poslovni procesi. Nadam se da ćemo uspjeti da pomjeranjem roka realizujemo projekat kako treba - pojasnio je Damjanović Tamara Vujović (Demokrate) pitala je Damjanovića kako će riješiti finansijske probleme bolnice Meljine, na šta je on kazao da se za to moraju naći potrebna sredstva. - Rad ove bolnice na ovakav način košta 100.000 eura. Daćemo prioritet rješavanju ove problematike, kako ona ne bi prestala da radi - rekao je Damjanović. B. D.

Direktor Uprave prihoda i carina Rade Milošević podn slovenačke banke i njenog rukovodstva

Sumnjiče N 800.000 eu

NLB se sumnjiči da je devet godina obračunavala i isplaćivala zaposlenima plate primjenjujući obračunsku vrijednost vičnoj prijavi u koju je Pobjeda koeficijenta od 68 imala uvid. umjesto 90 eura TUŽBE RADNIKA koliko je zakonom Zbog obračunavanja manjeg dio zaposlenih je predviđeno, čime koeficijenta, 2019. tužio banku nakon čega je utvrdio da im je pričinjena je izbjegla plaćanje sud šteta od 1,9 miliona eura, odnoporeza, doprinosa i sno da su država i grad uskraćeni 800.000 eura dadžbina koje prireza bi banka platila da je pravilno PODGORICA – Direktor Uprave prihoda i carina (UPC) Rade Milošević podnio je juče Specijalnom državnom tužilaštvu (SDT) krivičnu prijavu protiv NLB i više N. N. lica iz uprave te kreditne institucije zbog sumnje da su stvorili kriminalnu organizaciju koja je od 2011. do 2019. godine utajom poreza oštetila državni budžet za najmanje 800.000 eura. NLB se sumnjiči da je devet godina obračunavala i isplaćivala zaposlenima plate primjenjujući obračunsku vrijednost koeficijenta od 68 eura umjesto 90 eura koliko je zakonom predviđeno, čime je izbjegla plaćanje poreza, doprinosa i prireza. - Prijavljeni su postali pripadnici kriminalne organizacije koju je organizovalo N. N. lice i imali su za cilj vršenje krivičnih djela radi sticanja nezakonite dobiti banci, a na štetu budžeta države i Glavnog grada, za šta se može izreći kazna zatvora od četiri godine ili teža - navodi se u kri-

obračunavala plate. - Primjenom manje obračunske vrijednosti koeficijenta, NLB banka je samo u slučajevima zaposlenih koju su pokrenuli sudske postupke radi naknade štete izbjegla plaćanje poreza, doprinosa i prireza u iznosu od preko 800.000 eura. Prijavljeni su i u slučajevima ostalih zaposlenih, koji nijesu pokrenuli sudske postupke, izbjegli plaćanje poreza, doprinosa i prireza u iznosu koji će se utvrditi vještačenjem - ističe se u prijavi. UPC je, kako se dodaje, u martu ove godine izvršila inspekcijski nadzor poslovanja banke tokom kojeg je utvrđeno da zbog pogrešno obračunate bruto osnovice nije tačno vršen obračun poreza i doprinosa na isplaćena lična primanja od 1. januara 2011. do 31. marta 2019. - Banci je ukazano da otkloni nepravilnosti nastale prilikom obračuna zarada kod svih zaposlenih i da je u obavezi da za zaposlene koji nijesu pokrenuli sudske postupke izvrši ispravku obračuna bruto osnovice, kao i da na utvrđenu razliku

obračuna i uplati porez - navodi se u prijavi i dodaje da banka nije osporila da je pogrešno obračunavala zarade, ali je prigovorila da nije nadležnost UPC da to tumači. Milošević u prijavi naglašava da ni nakon što su 82 zaposlena tužbom ostvarila pravo na naknadu štete, NLB nije ispravila

Među osumnjičenima Radunović, Redžepagić, Leberle, Ribnikar... UPC, prema informacijama Pobjede, za utaju poreza sumnjiči sedam izvršnih direktora i članova upravnog odbora NLB banke, kao i dva šefa. Osumnjičeni su predsjednik upravnog odbora banke Martin Leberle, predsjednik nadzornog odbora Arčibald Kremser, bivši

izvršni direktori Anton Ribnikar, Darko Radunović, Dino Redžepagić, Marko Popovič, Robert Kleidienst, te bivši predsjednik borda Andreas Burkhardt. Među osimnjičenima su i šefice računovodstva i komplajnsa Svetlana Ivanović i Blaga Đačić.

Nastavak polemike DF-a i Demokrata oko smjene izvršnog direktora Regionalnog vodovoda

Lakušić tvrdi da je Đurašković zapošljavao žene partijskih lidera PODGORICA - Odbor direktora Regionalnog vodovoda je smijenio Josipa Đuraškovića sa mjesta izvršnog direktora zbog nerada i zloupotrebe službenog položaja, a ne što je Demokrata - saopštio je u reagovanju predsjednika Odbora direktora tog preduzeća Zoran Lakušić (DF). - Time će se baviti Specijalno državno tužilaštvo, što sam vas pismeno i lično upoznao u vašim stranačkim prostorijama – poručio je Lakušić Demokratama. Demokrate su nakon smjene Đuraškovića u četvrtak saopštile da je Đurašković smijenjen na elektronskoj sjednici dok je bio na službenom putu i konstatovale da je saradnja Ura-SNP-DPS

vlade i njihovih partnera iz DF-a ,,u punom zamahu i veoma koordinisana, pa tako više nije dovoljno to što se kadrovi DF-a ostavljaju na pozicijama, nego sada sami oni smjenjuju kadrove Demokratske CG i otvaraju prostor za instaliranje kadrova DPS-a“. Oni su saopštili da u skladu sa ,,dubinskim“ dogovorom, Lakušić i DF postaju puki izvršioci naloga Ura-SNP-DPS koalicije. Lakušić je juče u reagovanju saopštio da je sjednicu Odbora direktora sazvao hitno na zahtjev ministarke ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ane Novaković-Đurović. - Da je Đurašković na putu niko u Odboru direktora nije bio upoznat, niti je za taj službeni put

tražio odobrenje Odbora direktora. Smjenu su tražili i to javno zbog zloupotreba i zaposleni u Regionalnom vodovodu, što ste takođe upoznati. I zbog toga što ste Regionalni vodovod iskoristili kao poligon za zapošljavanje žena vaših istaknutih funkcionera – poručio je Lakušić Demokratama. Odbor direktora Regionalnog vodovoda u četvrtak je na hitnoj elektronskoj sjednici smijenio Đuraškovića. - Razrješava se Đurašković zbog toga što je postupao suprotno Zakonu o privrednim društvima, aktima društva, te odlukama i zaključcima Odbora direktora - navodi se u odluci. S. P.

Zoran Lakušić

Josip Đurašk

nio krivičnu prijavu SDT-u protiv

NLB za utaju ura poreza

ković

Ekonomija

Subota, 2. jul 2022.



Iz NLB juče su Pobjedi kazali da oštro odbacuju optužbe da su počinili bilo kakvo krivično djelo, te da je Miloševićeva odluka da podnese krivičnu prijavu nečuvena i neutemeljena

tužbe da su počinili bilo kakvo krivično djelo, te da je Miloševićeva odluka da podnese krivičnu prijavu nečuvena i neutemeljena.

ODBACILI OPTUŽBE

obračun za ostale radnike i nije platila porez u propisanom iznosu. - Naprotiv, prijavljeni su se sporazumno dogovorili sa 227 zaposlenih, od ukupno 300, da se odreknu potraživanja i ne pokreću sudske sporove, a sve u namjeri da zadrže nezakoniti obračun zarada i izbjegnu plaćanja poreza i doprinosa u punim iznosima. Tako su prijavljeni dodatno pokazali namjeru da izbjegnu plaćanje dažbina, jer im je poznato da se zaposleni mogu odreći samo svojih potraživanja na ime naknade štete, ali da se ne mogu u ime države odreći potraživanja na ime poreza, doprinosa i drugih dažbina - ukazuje se u prijavi. Iz NLB banke juče su Pobjedi kazali da oštro odbacuju op-

- Posebno zabrinjava činjenica da se podnošenje krivične prijave dešava u toku aktivnog postupka sa istom temom, u kome je banka dobila rješenje bez utvrđenog bilo kakvog iznosa i za čije je odlaganje izvršenja dobila saglasnost UPC, do rješavanja drugostepenog organa po žalbi koju smo podnijeli, a po kojoj još nije donešena odluka - istakli su iz NLB i pozvali nadležne da razmotre postupanje UPC. Oni su naveli da je bolna okolnost da se dio zaposlenih odlučio da tuži NLB za obračun zarada usljed drugačije interpretacije zahtjeva izmijenjene regulative i bez obzira na činjenicu da su dobijali zarade koje su ugovorili i koje su bile znatno iznad prosjeka. - Stav banke je bio da regulativa iz 2011. predviđa minimum zaštite zaposlenih u dijelu minimalne zarade, ne zahtijevajući eksplicitnu primjenu novog načina obračuna zarada, što je nažalost ostavilo pravni prostor za tužbe zaposlenih - dodali su iz banke, ukazujući da su godinama na bijeloj listi poreskih obveznika. B. D.

Predsjednik Opštine Pljevlja smatra da je ugovor između RUP-a i EPS-a štetan i nelogičan

Kovačević: Svi čuvaju energente, a mi ih izvozimo ispod cijene - Čini mi se nelogičnim da tonu uglja EPS-u prodajemo za 28 eura, dok je većina ostalih država u regionu zabranila izvoz tog energenta. Vučić je nedavno kazao da je prosječna cijena po kojoj oni nabavljaju tonu uglja 75 eura - kaže Kovačević PODGORICA - Odluka Rudnika uglja (RUP) o prodaji uglja Elektroprivredi Srbije (EPS) u trenutku globalne energetske krize je štetna i nelogična jer svi čuvaju svoje energente, osim što ih mi izvozimo ispod cijene - ocijenio je predsjednik Opštine Pljevlja Rajko Kovačević. On je od kraja 2018. godine do sredine prošle godine bio direktor Crnogorskog operatora tržišta električne energije (COTEE). - Čini mi se nelogičnim da je cijena tone uglja 28 eura, dok je većina ostalih država u regionu zabranila izvoz tog energenta kazao je Kovačević Pobjedi i dodao da je nedavno predsjednik Srbije Aleksandar Vučić naveo da je prosječna cijena tone uglja koji oni nabavljaju 75 eura. Rudnik uglja je 25. maja potpisao ugovor o kupoprodaji mrkog lignitnog uglja sa Elektroprivredom Srbije (EPS). Ugovorom je, kako je ranije sa-

Rajko Kovačević

opšteno iz RUP-a, predviđena isporuka prvih 40 hiljada tona od planirane ukupne količine od 300 hiljada tona uglja. Cijena uglja iznosi 28,8 eura bez PDV-a za kvalitet toplotne moći od osam hiljada kJ/kg po toni, pri čemu se vrši korekcija cijene ponderisanjem u rasponu toplotne moći od sedam hiljada

do deset hiljada kJ/kg. - Ovo je štetan ugovor i problematična cijena. Smatram da Termoelektrana može ostati bez uglja jer količine koje se eksploatišu očigledno neće biti dovoljne ukoliko se investicioni radovi na otvaranju novih rudarskih kopova izmještanjem rijeke Ćehotine ne završe. A

ITF se žalio premijeru na direktoricu Direktorata za pomorski saobraćaj u Ministarstvu kapitalnih investicija

Tvrde da Tanja Janović ne da pomorcima kolektivni ugovor PODGORICA - Samostalni sindikat radnika u pomorskom brodarstvu i transportu Crne Gore (Sindikat pomoraca i dokera Crne Gore) je pokrenuo inicijativu za pregovaranje i zaključenje kolektivnog ugovora za pomorce koji su ukrcani na brodovima crnogorske državne pripadnosti. Nakon što su, kako kažu, naišli na otpor Ministarstva kapitalnih investicija, Međunarodna federacija transportnih radnika (ITF) se obratila pismom premijeru i resornom ministru. ITF pomorska koordinatorka Žaklin Smit je u pismu u koje je

Pobjeda imala uvid apelovala na Vladu da postupi sa oprezom po ovom pitanju i usvoji, bez odlaganja, neophodne mjere koje će dovesti do početka pregovora i zaključenja kolektivnog ugovora za pomorce. Navela je da je ITF usvojio politiku shodno kojoj brodovi nacionalne državne pripadnosti moraju imati posadu nacionalnih pomoraca pokrivenih nacionalnim kolektivnim ugovorom o kojem pregovaraju nacionalni sindikati. U ovom slučaju, nacionalni sindikat je SSRPBT CG. Ona je dodala da je SSRPBT CG pokrenuo postupak kolektivnog pregovaranja sa Unijom poslodavaca Crne Gore, koji

utvrđuje minimalne uslove rada i života na brodu koji važe za pomorce koji služe na brodovima crnogorske državne pripadnosti. Podsjetila je da Zakon o radu Crne Gore zahtjeva tripartitne pregovore u kojima je Vlada jedna od ugovornih strana za zaključivanje nacionalnog kolektivnog ugovora za pomorce. IFT je obavijestio predsjednik SSRPBT CG Agim Mila da je održan sastanak 9. maja 2022. godine na kojem je direktorica za pomorski saobraćaj i unutrašnju plovidbu Tanja Janovic izjavila da ne postoje uslovi za otpočinjanje pregovora o nacionalnom kolektivnom

očigledno je da oni to ne misle da rade, odnosno da to ne mogu izvesti – kazao je Kovačević. On smatra da bi o ovom ugovoru trebalo da se izjasni Vlada odnosno Ministarstvo kapitalnih investicija. - Oni su već trebali da reaguju po tom pitanju i da obavijeste javnost da li je ovaj ugovor možda dobar, a možda i odličan, a sve su indicije da je taj ugovor vrlo neprimjeren u postojećoj situaciji i u Evropi, regionu i svijetu po pitanju energenata, jer svi čuvaju svoje energente, osim što ih mi izvozimo ispod cijene – zaključio je Kovačević. Realizacija ugovora je počela 10. juna kad je sa separacije Doganje u pravcu Prijepolja krenulo šest kamiona nosivosti 25 tona. Iz RUP-a je saopšteno da će, prema planu, kamioni u dvije smjene obavljati dnevnu isporuku 400 do 600 tona uglja. Na željezničkoj stanici u Prijepolju vrši se utovar uglja u teretne vagone. S. P. ugovoru za pomorce. - Nakon brižljive analize izveštaja dobijenog od SSRPBT CG, ITF nalazi da su pregovori u vezi nacionalnog kolektivnog ugovora za pomorce neopravdano blokirani. Imajući u vidu da Crna Gora ima dugu pomorsku tradiciju, ITF je šokiran beskompromisnim stavom direktorice Janović – istakla je Smit i naglasila da, kad direktorica u Ministarstvu koje predstavlja Vladu odbije da ispuni propisane obaveze u vezi kolektivnog pregovaranja, Vlada čini nepoštenu praksu iz oblasti rada koja je potpuno neprihvatljiva. - Ovakvo ponašanje utiče na međunarodni ugled Crne Gore, kao i na odnose između crnogorskih brodara i zakupaca njihovih brodova – poručila je Smit. Međunarodna federacija transportnih radnika (ITF) je globalna sindikalna federacija sa 670 udruženih sindikata u 150 zemalja koja predstavlja 18 miliona radnika širom svijeta. S. P.

Vlada produžila odluku o umanjenju akciza na gorivo

Abazović: Nema odlaska na plaže službenim vozilima PODGORICA - Vlada je na prijedlog Ministarstva finansija juče produžila do septembra odluku o umanjenju akciza za 50 odsto za gorivo. Premijer Dritan Abazović izjavio je da ne želi da se službenim vozilima ide po plažama. Usvojena je i odluka da se Vladin ,,majbah“ ustupi na korišćenje MUP-u. - Došli smo u situaciju da to vozilo, vrijedno 450.000 eura,

stoji parkirano godinu i po, pri čemu je izgubilo procijenjenu vrijednost. U komunikaciji sa Upravom policije tražio sam da se koristi za prevoz stranih državnika, dok se ne nađe model da se i to, ali i ono drugo auto ne koristi više za prevoz bilo koga u Crnoj Gori. Da pošaljemo poruku da nam takav luksuz nije potreban - naveo je ministar finansija Aleksandar Damjanović. Abazović je kazao da su ta dva

vozila kupljena za ukupno 1,2 miliona eura, a da se za taj novac moglo kupiti 20 vrhunskih i 100 pristojnih automobila. - Molim vas i da budete što racionalniji u korišćenju službenih automobila. Zamolite svoje službenike da poslije radnog vremena ne koriste službena vozila. Ne želim da dođemo u situaciju da vidimo da se službenim vozilima ide po plažama. Osim onih kojima je to potrebno

za proces rada, poput inspekcija i policije. Ostalo, prijavite slobodno kabinetu premijera. Bićemo vrlo restriktivni i preduzimaćemo mjere - rekao je Abazović. Vlada je usvojila i prijedlog izmjena Zakona o platnom prometu, kojim se omogućava kupovina preko interneta i kad potrošač nema platnu karticu, te obezbjeđuje veća sigurnost za elektronska plaćanja i za

Sa sjednice Vlade

pružaoce platnih usluga. Usvojena je i informacija o nadoknadi 3,47 miliona eura opštinama po osnovu smanjenja prihoda od prireza na zarade za april i maj 2022. godine iz tekuće rezerve.

Usvojena je informacija o problemima realizacije ugovora zbog rasta cijena u građevinarstvu. Zadužen je niz organa da urade analize zaključenih ugovora i nađu model za prevazilaženje problema. S. P.

Ekonomija/Društvo

Subota, 2. jul 2022.

Bivši radnici Montenegro erlajnza preselili protest ispred Vlade

Studentski parlament pisao poslaničkim klubovima da se izmijene zakoni

Policija privela Miljana Perovića jer je pogodio zgradu jajetom Policajac u civilu je od Perovića tražio da, u svojstvu građanina, dođe u Centar bezbjednosti i da izjavu zbog ovog incidenta I. MANDIĆ

što ni nakon višemjesečnih blokada saobraćajnice ka aerodromu, nema reakcije, juče su zviždaljkama ,,pozdravili“ članove Vlade i poručili im da će se od sada okupljati na tom mjestu. - Vlada je bila naš poslodavac. Vi ne znate, predstavnici naroda, koliko je teško biti godinu i po bez stabilnog primanja, vaša obezbjeđuju upravo oni koji su vam omogućili da budete tu. Zato ne shvatamo, zašto se naši zahtjevi uporno ignorišu – kazao je jedan od bivših radnika Srđan Habić. Protest radnika MA

PODGORICA – Protiv bivšeg radnika Montenegro erlajnza (MA) Miljana Perovića podnijeta je prekršajna prijava, nakon što je juče tokom protesta na zgradu Vlade bacio jaje. Policajac u civilu je od Perovića tražio da, u svojstvu građanina, dođe u Centar bezbjednosti i da izjavu zbog ovog incidenta.

performaNs

- Gospodo iz Vlade, u ime nas i naših porodica, šaljemo vam emociju i valjda će se poslije ovoga neko sjetiti da postoje bivši radnici MA i njihove porodice. Najljubaznije vas molim da tu emociju prenesete Zdravku Krivokapiću, Milojku Spajiću, Jakovu Milatoviću i Mladenu Bojaniću, s obzirom na to da više ne sjede ovdje – kazao je Perović prije nego je bacio jaje na zgradu Vlade. Radnicima se na kratko obratio ministar finansija Aleksandar

Damjanović kada je krenuo u Skupštinu gdje je juče odgovarao na poslanička pitanja. - Rano je za jaja za ovu vladu. Da smo ih na vrijeme trošili, valjalo bi – kazao je Damjanović. Upitan da li je Ministarstvo finansija preduzelo neke aktivnosti, imajući u vidu da im je ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović kazao da bi i oni trebali da se uključe, Damjanović je kazao da hoće kada prikupe dokumentaciju. - Znamo kako ide postupak, znamo gdje je taj što ga vodi. To što još nije određen novi upravnik i sudija, nije obaveza Vlade, već onoga nesretnoga Privrednog suda koji košta i vas i nas. Ja se nadam da će otčepiti i u tom sudu. MA ima ogromnu imovinu i postoji prostor da se ona pametno iskoristi – kazao je Damjanović. Tokom jednočasovnog protesta bivši radnici, nezadovoljni

stečaj

Poručio je da njihovi zahtjevi nijesu pretjerani i nijesu se mijenjali. - I dalje očekujemo povezivanje staža, isplatu neizmirenih zarada i otpremnine. Resursi MA moraju se što prije valorizovati, ne smije se dozvoliti da propadaju, jer to ne bi bilo u interesu ni stare, ni nove kompanije, a ni države. Nadamo se da ovim ćutanjem ne štitite nikoga iz svojih redova i da nijeste vlada kontinuiteta, koja će nastaviti da nas tretira kao građane drugog reda – poručio je Habić. Nakon hapšenja bivšeg predsjednika Privrednog suda Blaža Jovanića i stečajnog upravnika Saše Zejaka, u stečajnom postupku MA nema nikakvog pomaka. Perović je kazao da su uputili dopis sudu i očekuju da budu pozvani kada predmet stečaja bude dodijeljen novom sudiji i bude izabran novi upravnik. m. lk.

Predstavnici Tosjali grupe bili u Crnoj Gori

ARHIVSKI SNIMAK

Spremni da Davidoviću daju popust za Željezaru

Radnici željezare ispred Vlade

PODGORICA – Predstavnici turske grupe Tosjali, vlasnika nikšićke Željezare Toščelik, koji su se nedavno u Crnoj Gori sreli sa predstavnicima Vlade, spremni su da koriguju cijenu od 25 miliona eura za koliko su htjeli da je prodaju, za sada, jedinom zvanično zainteresovanom kupcu, biznismenu Miodragu Daki Davidoviću – kazao je predstavnik radnika Željezare Ivan Vujović nakon jučerašnjeg ponovnog susreta sa premijerom Dritanom Abazovićem i ministrom ekonomije Goranom Đurovićem. Davidović, koji je takođe bio u

Vladi, potvrdio je da im je ovo predočeno na sastanku i kazao da u narednih sedam dana očekuje da bude poznato u kom će se pravcu odvijati pregovori. Juče se sastao i sa čelnicima Elektroprivrede od kojih početkom iduće nedjelje očekuje uslove, po kojima su, u slučaju da kupi Željezaru, spremni da im isporučuju struju. Radnici Željezare su juče, kako je kazao Vujović, prvi put sa sastanka izašli zadovoljni, jer je država stala iz njih. Vlada je, kako je kazao, spremna da jednim dijelom vlasnički uđe u Željezaru, a onda, u zavisnosti od dinamike potencijalnih ula-

ganja, ukoliko Davidović kupi kompaniju, postepeno izlazi iz vlasničke strukture. Upitan da prokomentariše ove navode, Davidović je kazao da je to, za sada, ,,na dugom štapu“ te da bi radije, ako to bude moguće, kompaniju preuzeo u cjelosti i vodio je samostalno. - Ima više opcija, ali sve je još na nivou razgovora – kazao je kratko Pobjedi. Nakon prošlonedjeljnog sastanka, Abazović je kazao da se do 1. septembra, do kada će radnici primati plate, mora naći novi investitor i najavio podršku Davidoviću, ukoliko uspije da se dogovori s Turcima. Kazao je da, osim njega, ima još zainteresovanih kupaca, ali nije želio da precizira o kojim je kompanijama riječ. Abazović je dodao da cijena od 25 miliona, koliko su Turci inicijalno tražili, možda i nije toliko visoka, da nijesu neophodne ogromne investicije da bi se Željezara ponovo vratila u pogon, imajući u vidu da je Toščelik, prema njegovim riječima, načinom rada narušio ovu kompaniju. Davidović je bio spreman da plati 15,1 milion eura, koliko su Turci prije deceniju i platili Željezaru. Novi sastanak radnika sa predstavnicima Vlade trebalo bi da bude održan iduće sedmice. m. lk.

Studentski kredit je od 37 do 54 eura i nije se povećavao od 2011. godine

Traže veće kredite i naknade za stručno osposobljavanje Studenti podsjećaju da je u državi na snazi enorman rast osnovnih troškova za život. Kada je sa već povećanom prosječnom platom nemoguće obezbijediti mjesečne potrebe, stava su da tek oni nijesu u mogućnosti da imaju dostojan život

PODGORICA – Studentski parlament zatražio je od šefova poslaničkih klubova da se izmijene zakoni kako bi se povećali studentski krediti, stipendije i naknada koju visokoškolci primaju radeći preko programa stručnog osposobljavanja. Rekli su da studentski kredit iznosi koliko i iznajmljena ležaljka na plaži, a naknada visokoškolaca noćenje u hotelu. Studentski kredit je od 37 do 54 eura i nije se povećavao od 2011. godine. S druge strane, naknada za stručno osposobljavanje je 266 eura. Kažu da je oko 2.700 korisnika programa u nepovoljnom položaju. Traže da njihova minimalna naknada za obavljanje programa stručnog osposobljavanja bude u iznosu minimalne zarade – 450 eura. Predsjednik Studentskog parlamenta Saša Roćen kazao je Pobjedi da nijesu konkretno odredili koliko bi studentski kredit trebalo da se poveća. Ako budu razgovarali sa poslanicima preciziraće iznos. Ranije je SD predlagao da se poveća na oko 90 eura, da to bude minimalni iznos. Studentski parlament smatra da postoji hitnost za rješavanje ovih pitanja, jer ih ubrzo očekuje konkurs za apliciranje za studentske kredite, kao i za prijavu poslodavaca za program stručnog osposobljavanja.

Nema povećaNja od 2011. godiNe

- Povećenje studentskih kredita i stipendija nije se desilo od 2011. godine, čime smatramo da su zahtjevi studenata opravdani u potpunosti. Nakon jedanaest godina stava smo da ovo pitanje treba da se razmotri sa posebnim sen-

zibilitetom – saopšteno je iz Studentskog parlamenta. Kažu da su upoznati sa činjenicom da studenti najavljuju pokretanje peticije kojom bi se tražilo povećanje. Studentski parlament inicijativu je uputio i predsjednici Skupštine Crne Gore da se izmijeni i dopuni Zakon o stručnom osposobljavanju lica sa stečenim visokim obrazovanjem i Zakon o visokom obrazovanju. Podsjećaju da je u državi na snazi enorman rast osnovnih troškova za život. Kada je sa već povećanom prosječnom platom nemoguće obezbijediti mjesečne potrebe, stava su da tek studenti nijesu u mogućnosti da imaju dostojne uslove i povoljan studentski život. Studenti u Crnoj Gori su zapostavljeni u socio-ekonomskom statusu, jer država već deset godina ne prepoznaje značaj sticanja zarade i džeparca za studentsku populaciju tokom studiranja putem studentskog servisa, poručuju oni. Da se pokrene taj servis svjedočili bi boljoj finansijskoj egzistenciji studenata tokom studiranja, radili bi privremene i povremene poslove. Kažu da pokretanje studentskog servisa i dalje ostaje mrtvo slovo na papiru.

Ne mogu da plate troškove

- Čak i oni studenti koji imaju mjesto u studentskom domu i ishranu u menzi sa trenutnim iznosom studentskog kredita nijesu u mogućnosti da obezbijede osnovne troškove. U studentskim domovima u Crnoj Gori smješteno je preko 2.000 studenata što je svakako brojka koja pokazuje o kolikom broju mladih je riječ, koji se praktično bore sa ovoliko

malim iznosom, oslanjajući se na svoje roditelje koji nažalost vrlo često i nijesu u mogućnosti da im priušte dodatna sredstva – istakli su oni.

mladi Ne dolaze Na posao

Kada je u pitanju program stručnog osposobljavanja, podsjećaju da već ukazuju nekoliko zadnjih godina da je spreman za korijenitu reformu. Kažu da je realnost da veliki broj mladih ne dolazi na posao, ne stiče konkretna znanja iz oblasti za koje se godinama školovao, mjesečna evaluacija nije dobro ispraćena. - Jedina administrativna obaveza koju poslodavac ima prema državi je definisana članom 10 Zakona koji nalaže obavezu slanja mjesečnih izvještaja. Praksa je pokazala da ova obaveza koja je nametnuta poslodavcima nema nikakvu svrhu, do one koja se odnosi na prebrojavanje korisnika koji su još na osposobljavanju – rekli su oni. Navode da poslodavci iskorišćavaju povoljnosti samog programa pa se godinama ne stvara nova vrijednost i ne postiže se puni razvojni kapacitet mladih ljudi. - Svake godine dobijaju nove mlade ljude koji obično budu postavljeni na pozicijama gdje se obavljaju administrativni poslovi, papirologija, arhiviranje i slično. Za prijavu poslodavaca i za broj studenata za koje se raspisuje konkurs ne postoje nikakvi kriterijumi, a mislimo da bi bilo vrlo značajno i korisno da se kao kriterijum uspostavi broj radno angažovanih kod poslodavaca, kao i broj studenata koji su nastavili radni angažman nakon programa kod tog poslodavca – naveli su oni. N. Đ.

Društvo

Subota, 2. jul 2022.

Za dvije sedmice rast novootkrivenih infekcija preko 140 posto

PODGORICA – U Crnoj Gori je, u posljednja 24 sata, registrovano 250 novih slučajeva infekcije korona

virusom, a u tom periodu nije prijavljen nijedan smrtni ishod. Međutim, broj novootkri-

venih slučajeva nastavlja da raste pa je u posljednje dvije sedmice otkriveno 2.157 slučajeva infekcije što je rast od

D.MIJATOVIĆ

Registrovano 250 slučajeva, bez smrtnih ishoda

preko 140 posto u odnosu na prethodni dvonedjeljni period kada su otkrivena 894 slučaja. Raste i procenat pozitivnih re-

zultata na Sars-CoV2 u odnosu na ukupan broj obrađenih testova, pa je prema posljednjem presjeku koji je saopštio

Institut za javno zdravlje iznosio 26,29 odsto. Broj trenutno aktivnih slučajeva, prema metodologiji IJZa, je 1.437, a najviše ih je u Podgorici – 536, Baru 129, Nikšiću 129, Budvi 127 i Kotoru 116. Manje od 100 aktivnih slučajeva bilježe Herceg Novi – 76, Tivat 65, Ulcinj 60, potom Bijelo Polje 38, Cetinje i Rožaje po 35, Danilovgrad 22, Berane 19, Pljevlja 16, Mojkovac 12, Tuzi sedam, Kolašin šest, Andrijevica četiri i Plav dva. Po jedan aktivni slučaj bilježe Petnjica, Plužine, Šavnik i Žabljak, a u Gusinju nema trenutno aktivnih slučajeva. D. M.

Sindikat UP pozvao kolege na protest ispred Vlade u četvrtak zbog neispunjenog obećanja

Ministri policajcima ,,tresnuli šamarčinu“ PODGORICA – Članovi Glavnog odbora Sindikata Uprave policije pozvali su kolege na protest ispred Vlade u četvrtak zbog neispunjenog obećanja o povećanju plate od deset odsto, navodeći da poniženjima policijskih službenika nema kraja. - Taman kad se ponadaju da će makar sačuvati ove mizerne plate koje imaju ministri im tresnu novu šamarčinu i tako im pokažu da nijesu vrijedni ni poštovanja ni uvažavanja – piše u saopštenju koje potpisuju predsjednici sindikalnih organizacija Granične policije Herceg Novi i Sektora policije opšte nadležnosti Igor Rmandić i Željko Pejović. Kako drugačije tumačiti pompeznu najavu povećanja plate od 10 odsto, navode oni, koju su objelodanili ministri Filip Adžić (MUP) i Aleksandar Damjanović (finansije), a onda primiti platu koja je opet smanjena. - Da poniženje bude veće, čekalo se da se uplati plata, pa tek onda da se odluka o povećanju objavi u Službenom listu. Čestitamo, Vlada je našla način da uštedi – navode sindikalci. Oni su kazali da prazna i lažna obećanja, tapšanje po ramenu i priča da će biti bolje, više nemaju prolaz kod policajaca. - Policijski službenici su dovedeni u toliko ponižavajući položaj da nema građanina Crne Gore koji se ne pita šta mi radimo i dokle smo spremni da ćutimo. Ni trenutka više, kap je

Imenovanja i razrješenja na jučerašnjoj sjednici Vlade

Mašković ponovo v. d. pomoćnika direktora Uprave policije

Sa prvog protesta sindikalaca ispred UP u Zagoriču

prelila čašu – navode Rmandić i Pejović. Prema njhovim riječima, dok se funkcionerima i nekim drugim službama u MUP-u plata povećava za 25 i 30 odsto, policijskim službenicima se velikodušno obećava povećanje do 10 odsto. - To znači da može biti tri, a može biti i sedam ili deset. To nije odnos kakav policijski službenici zaslužuju od ovog društva. U cilju zaštite svojih prava policijski službenici su se samoorganizovali i prijavili protest ispred zgrade Vlade za 7. jul u 10 časova. Na tom skupu će biti iznešeni jasno definisani zahtjevi sa preciznim rokovima za njihovu realizaciju.

Takođe, ukoliko zahtjevi ne budu ispunjeni u navedenim rokovima već su razrađeni modeli daljih aktivnosti – navodi se u saopštenju. Oni su pozvali sve kolege koji su toga dana u mogućnosti da im se pridruže, a poziv za podršku i učešće na protestu je upućen i svim sindikalnim predstavnicima i Sindikatu UP. Članovi ove sindikalne organizacije u više navrata su organizovali proteste u krugu ispred prostorija Sindikata UP u Zagoriču u Podgorici i zahtijevali ostavku predsjednika Mladena Šuškavčevića, kojeg su optužili da je odgovoran što se za skoro deset godina od kada je na toj funkciji položaj

policajaca znatno pogoršao, a kuliminirao je smanjenjem plata. Policajci su prvi put u istoriji izašli na ulicu da protestuju 15. juna kada je to okupljanje ispred Vlade organizovao komandir stanice za obezbjeđenje diplomatsko-konzularnih predstavništava Miodrag Begić. Sa tog skupa je poručeno da će, u slučaju da se policajcima ne ispune zahtjevi, radikalizovati svoje djelovanje organizacijom štrajka i pasivnim radom. On je juče, u izjavi za Pobjedu, pozvao sve policijske službenike na jedinstvo i da se 7. jula pridruže novom protestu ispred Vlade. D. M.

Vlada Crne Gore je na jučerašnjoj sjednici donijela nekoliko rješenja o imenovanjima i razrješenjima u okviru kadrovskih pitanja. Mila Kasalica je razriješena dužnosti članice Komisije za sprovođenje postupka po javnom konkursu za imenovanje glavnog revizora Revizorskog tijela. Na to mjesto je imenovan Agron Ibrahimi. Kako su naveli donešeno je rješenje o određivanju Mirka Kovačevića za v. d. sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, a Zoran Kujović postavljen je na mjesto v. d. generalnog direktora Direktorata za bezbjednosno-nadzorne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Donijeto je rješenje o određivanju Saše Maškovića za v. d. pomoćnika direktora Uprave policije - rukovodioca Sektora za finansijsko-obavještajne poslove i rješenje o imenovanju Asmira Pepića za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane. Donijeto je rješenje o razrješenju članice Upravnog odbora JU Centar za socijalni rad za opštine Pljevlja i Žabljak Naide Nišić i Rješenje o imenovanju Dejana Petričića za člana

Upravnog odbora, kao i rješenje o razrješenju predsjednice Upravnog odbora JU Centar za socijalni rad za opštine Nikšić, Plužine i Šavnik Nine Delević i rješenje o imenovanju Marijane Šturanović-Raičević za predsjednicu Upravnog odbora. Vlada je donijela rješenje o razrješenju predsjednice Upravnog odbora JU Dom starih „Bijelo Polje“ Nevene Čobeljić i rješenje o imenovanju Mersihe Adrović za predsjednicu Upravnog odbora. Donešeno je i rješenje o razrješenju dva člana Odbora direktora DOO Sportski centar „ADA“ Pljevlja Igora Golubovića i Svetlane Rakočević. Razriješeni su članovi Komisije za ocjenjivanje projekata koji se finansiraju iz kapitalnog budžeta države Branko Nilević, Slobodanka Burić, Ljubinka Ivanović, Ernesa Kardović, Bojana Kaluđerović, Nevena Jovović, Zorica Vojinović, Draško Milić i Ilija Mugoša. Imenovani su Jelena Jovetić, Branko Nilević, Ljubinka Ivanović, Ernesa Kardović, Bojan Kalezić, Vojislavka Đurđić, Zorica Vojinović, Draško Milić i Vanja Janjušević. R. D.

Iz Ministarstva rada i socijalnog staranja objašnjene procedure za podnošenje zahtjeva

Prijave za dječji dodatak od ponedjeljka

PODGORICA - Prijava roditelja/ staratelja djece do 18 godina za ostvarivanje prava na dodatak za djecu u centrima za socijalni rad počeće od ponedjeljka, 4. jula 2022. godine, saopšteno je iz Ministarstva rada i socijalnog staranja. Podsjećaju da primjena prava počinje od 1. oktobra, a prva isplata će biti sredinom novembra 2022. godine. Kako su objasnili, za prijavu je po-

trebno da roditelj ili staratelj u Centru za socijalni rad, u opštini prebivališta, da na uvid svoju ličnu kartu i jedinstvene matične brojeve djeteta/djece, odnosno članova porodice. Dalji postupak priznavanja i prestanka prava je kroz Informacioni sistem (e-Socijalni karton) automatizovan. U slučaju da roditelji djeteta ne žive zajedno, potrebno je da roditelj kome

je dijete povjereno na staranje, Centru dostavi dokaz o tome, odluku suda, s obzirom na to da će dodatak biti isplaćen na adresu prebivališta djeteta, odnosno roditelju kome je dijete povjereno na staranje. Za djecu koja su ostvarila pravo na dodatak za djecu do šest godina, pravo na dodatak do 18 godina biće dodijeljeno do 18. godine po službenoj dužnosti, pa nije potrebno da roditelji

ove djece dolaze u Centar i podnose zahtjev. Kako su istakli iz Ministarstva, rješenja o pravu na dodatak do 18 godina biće im uručena na kućnu adresu tokom oktobra i novembra. Za djecu kojoj je pravo na dodatak starosti do šest godina već prestalo ili će prestati do 31. avgusta 2022. godine, potrebno je u Centru za socijalni rad podnijeti zahtjev za dodatak za djecu do 18 godina.

Dodatak u iznosu od 30 eura po djetetu se isplaćuje putem Pošte Crne Gore na adresu prebivališta djeteta. - Pozivamo roditelje i staratelje da u međuvremenu kod Ministarstva unutrašnjih poslova, ukoliko je potrebno, ažuriraju adresu prebivališta, kako bi dodatak za djecu bio isplaćen pravovremeno i na tačnu adresu - poručili su iz resornog ministarstva. R. D.

10 Društvo

Subota, 2. jul 2022.

Savjet AEM-a izmijenio Poslovnik o radu, neki članovi smatraju da su izmjene etički nedopustive

Od sada će svako moći da glasa sam za sebe U članu 26 izbaciti stavove četiri i pet: Član Savjeta ne može da glasa ako se odlučuje u vezi njega. Ako je glasanje tajno, Savjet odlučuje na koji način će se obaviti to glasanje - odlučio je Savjet AEM-a. Izmijenjeni član 26 sada propisuje da članovi Savjeta odlučuju o načinu glasanja na sjednici, a da je glasanje na sjednicama Savjeta, „po pravilu, javno“ PODGORICA – Savjet Agencije za elektronske medije (AEM) izbrisao je iz Poslovnika o radu stavku koja se odnosi na to da član tog tijela ne može da glasa ako se odlučuje u vezi njega. Od sada će svaki član moći da podigne ruku i glasa za sebe. Ovome su se usprotivili Andrijana Nikolić i Rajko Todorović. Prema zapisniku sa 311. sjednice Savjeta AEM-a Nikolić i Todorović su smatrali da brisanjem ovog člana, osatak članova Savjeta predsjednik Branko Bošković, Milan Radović i Edin Koljenović krše etički kodeks. Ovu novinu predložio je Bošković, a podržali su ga Radović i Koljenović. - U članu 26 izbaciti stavove četi-

ri i pet: Član Savjeta ne može da glasa ako se odlučuje u vezi njega. Ako je glasanje tajno, Savjet odlučuje na koji način će se obaviti to glasanje - odlučeno je na sjednici održanoj krajem juna. Izmijenjeni član 26 sada propisuje da članovi Savjeta odlučuju o načinu glasanja na sjednici, a da je glasanje na sjednicama Savjeta, „po pravilu, javno“. Branko Bošković je na sjedici kazao da odredbe propisane članom 26 nema u Zakonu o elektronskim medijima, kao ni u Statutu AEM-a. - Ovdje se radi samo o izboru predsjednika Savjeta, a naglasio je da odredbe koje se odnose na konflikt interesa ostaju u Poslovniku - piše u zapisniku sa sjednice.

Zanimljivo je da je još ranije u medijima Rajko Todorovoić isticao da je Bošković nezakonito došao na funkciju jer je glasao sam za sebe što je, kako je kazao, etički nedopustivo. Todorović je tada kazao da je prekršena i odredba o tajnosti glasanja jer član 13 Poslovnika o radu Savjeta Agencije za elektronske medije propisuje da se predsjednik Savjeta bira tajnim glasanjem, te da je izabran ako dobije većinu od ukupnog broja članova Savjeta. Bošković je izabran javnim glasanjem. U reakciji na Todorovićeve tvrdnje Branko Bošković je obrazložio kako Poslovnik ne daje niti jednu indiciju o tome kako se postupak tajnog glasanja treba

U Bijelom Polju osnovan Pokret penzionera Crne Gore

sprovesti, niti je postupak tajnog glasanja posebno propisan. - Štaviše, kod drugih pitanja, koja se ne tiču izbora predsjednika, Poslovnik daje apsolutnu slobodu da odredi na koji se način ima obaviti tajno glasanje. Tajnost glasanja u postupku izbora aktuelnog predsjednika SAEM-a, obezbijeđena je time što na sjednici nije bilo predstavnika medija - istakao je ranije Bošković. To što je glasao sam za sebe pravda time da se pravila o izboru predsjednika SAEM-a sistemski, organizaciono razlikuju od drugih pravila glasanja na sjednicama SAEM-a. - To nam dokazuje i raspored odredbi u Poslovniku o radu SAEM-a. Njegov član 13 stav 2 nedvosmisleno propisuje da je

Branko Bošković

predsjednik izabran kad dobije većinu članova od ukupnog broja članova. Kako su za predsjednika glasala tri od ukupno tada četiri člana SAEM-a, nedvosmisleno je izbor obavljen. Dovoditi u vezu odredbu člana 26 stav 4 Poslovnika o radu, koji zabranjuje članu SAEM-a da glasa „ako se odlučuje u vezi njega“, protivno je svakom važećem i mogućem tumačenju propisa. Prvo iz razloga što se ova odredba tiče tekućih pitanja u radu SAEM-a i zaštite od potencijalnog sukoba interesa iz člana 9 Poslovnika o radu. Oduzimanje prava članu SAEM-a, ne samo da nije neetički, već je najprirodnije načelo, budući da ono

provijava cijelim našim pravnim sistemom od izbora čelnih mjesta u institucijama sistema do aktivnog biračkog prava - istakoa je tada Bošković. On je naveo da bi lišavanje članova SAEM-a ovog prava dovelo u pitanje svaki drugi izbor predsjednika, budući da je za izbor potreban neparan broj članova, koji bi ovim nesuvislim i nezakonitim sistemom bio diskreditovan i doveden do paradoksa. - Dodatno, time bi se uveo i protivzakonit princip da samo određeni članovi SAEM-a imaju pravo da biraju predsjednika, što je samo po sebi pravni i elementarno logički nonsens - zaključio je ranije Bošković. K. J.

Akcija za ljudska prava objavila priručnik „Suzbijanje govora mržnje – evropski standardi i praksa“

U Crnoj Gori 10 presuda za 11 godina Radiće u interesu svih penzionera u državi BIJELO POLJE - Osnivačka skupština NVO Pokret penzionera Crne Gore održana je juče u Bijelom Polju, a za predsjednika i predsjednika Izvršnog odbora izabran je Svetozar Čabarkapa, za predsjednika Skupštine Sadik Klimenta dok su potpredsjednici Miladin Šebek i Miodrag Baltić. Čabarkapa je kazao da će na ovaj način najbolje štititi interese penzionera koji su, kako je rekao, u Crnoj Gori ekonomski najugroženija kategorija stanovništva. - Sve ćemo uraditi da popravimo naš nezavidan položaj, da nas čuju i uvaže nadležne institucije, ostanemo jedinstveni i ne dozvolimo uplitanje politike i podjela

u naše redove – rekao je Čabarkapa. Predsjednik Skupštine Sadik Klimenta je kazao da će novoformirani pokret raditi u interesu svih penzionera Crne Gore. - Nakon dugih godina obmana i prevara u kojima smo plaćali veliku cijenu, nemamo više vremena da čekamo. Nećemo dozvoliti da političke strukture i politizovane strukovne organizacije rješavaju naša zarađena i stečena prava. Odlučno uzimamo sudbinu u svoje ruke, da generacijama koje su nam dužne naša zarađena prava saopštimo da je ova država izgrađena od našeg rada, te da mi ni po kojem zakonu, ni božjem ni ljudskom ne možemo biti na

začelju priopriteta – rekao je Klimenta. Milo Đurović iz Podgorice je istakao da su penzioneri ti koji trpe najveće probleme u Crnoj Gori. - Tražimo rješavanje naših životnih pitanja i ne pristajemo na poniženje i diskriminaciju. Utvrdili smo i svoje programske ciljeve i opredjeljenja, da se na legitiman i organizovan način borimo za svoja prava, a to je da živimo životom dostojnim čovjeka – rekao je on. Penzioneri su poručili da neće odustati od borbe za ostvarivanje svojih zacrtanih ciljeva, a to su ostvarivanje uslova za dostojanstven život. B. Č.

PODGORICA - Akcija za ljudska prava (HRA) objavila je priručnik ,,Suzbijanje govora mržnje – evropski standardi i praksa“ u kome su navedeni brojni primjeri kažnjavanja govora mržnje iz država članica Savjeta Evrope, saopšteno je iz HRA. U dijelu koji tretira pitanja govora mržnje u Crnoj Gori, data je ocjena da je pravni okvir za suzbijanje te pojave dovoljan za borbu protiv tog štetnog društvenog uticaja u skladu sa međunarodnim standardima. - Propisi bi se mogli precizirati da, na primjer, ostave manje dilema u vezi sa tim kada bi u praksi trebalo primjenjivati krivični, a kada prekršajni postupak. Međutim, oni sami po sebi ne opravdavaju izostanak odlučnijeg procesuiranja govora mržnje u državi i nedostatak primjene kreativnih kazni, kao što je rad u javnom interesu – piše u priručniku. Priručnik sadrži kolekciju primjera pravnih odluka o govoru mržnje iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i država članica Savjeta Evrope, poseb-

no iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. – Muškarac iz Crne Gore koji je na svom Fejsbuk profilu objavio status „Srbe na vrbe. Ubij, zakolji, da Srbin ne postoji“, pravosnažno je osuđen na kaznu zatvora od godinu dana – jedan je od primjera iz Crne Gore. Piše i da su u posljednjih deset godina, sudovi u Crnoj Gori donijeli ukupno 11 krivičnih presuda za ova djela, i to deset zbog izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mržnje i jednu zbog izvršenja djela rasna i druga diskriminacija. Osam presuda su pravosnažne i sve su osuđujuće. Naveden je i primjer iz Bosne i Hercgovine u kome se navodi da je žena, koja je priznala da je u više navrata, putem društvene mreže, slala prijeteće poruke uvredljivog sadržaja na korisnički nalog imama u opštini Bosanski Novi, i da je izvršila veliku nuždu na ulazu u džamiju u Gacku - osuđena na godinu dana zatvora na osnovu sporazuma o priznanju krivice, a oduzet joj je lični kompjuter.

Istaknut je i slučaj poslanika iz Belgije koji je kažnjen zbog govora mržnje prema izbjeglicama sa 250 časova rada u centru za integraciju stranaca i uslovnom zatvorskom kaznom. - Cilj priručnika je da pomogne da se govor mržnje prepozna i zaustavi kao destruktivna, diskriminatorna pojava, koju ne štiti sloboda izražavanja jer krši prava drugih i podstiče netrpeljivost među ljudima – saopšteno je iz HRA. Autori priručnika su Peter Norlander, stručnjak međunarodnog renomea za pravo medija i ljudska prava, koji je napisao prvo poglavlje o evropskim standardima i uporednoj praksi, Lejla Gačanica, pravnica i nezavisna istraživačica, koja je napisala drugo poglavlje o pravu i praksi u Bosni i Hercegovini, i Tea GorjancPrelević, pravnica i izvršna direktorica HRA, koja je autorka trećeg poglavlja o Crnoj Gori. HRA je saopštila da je priručnik dostavljen sudijama sudova za prekršaje i redovnih sudova, kao i državnim tužiocima. J. M.

Hronika

Subota, 2. jul 2022.

Kontrolisana optužnica protiv sedmočlane grupe optužene za razbojništvo Pošte u Nikšiću kada je stradao radnik obezbjeđenja

Optuženi tvrde da su pljačku i ubistvo Mrdaka priznali pod policijskom torturom

Regojević je ustvrdio da ne poznaje nikoga od optuženih i naglasio da je nakon hapšenja preživio policijsku torturu . -Izjavu koju sam dao – dao sam pod batinama, uskraćivanjem hrane, vode i sna. O tome postoje dokazi doktora – naveo je on.

Advokatica Maja Zeković predočila je sudu da nije imala priliku da kontaktira sa svojoim branjenikom Miljkovićem, iako je to tražila od državnih organa Srbije gdje je ovaj optuženi uhapšen. Dodala je i da je porodica Miljkovića obavjestila da srpska policija zlostavlja njenog branjenika. Prema navodima optužnice, okrivljeni su po dogovoru i razrađenom planu uz prijetnju oružjem od Ljubiše Mrdaka, Dragiše Dendića i Igora Ivanovića oteli 423.000 eura namijenjenih za isplatu penzija. Istraga je pokazala da je ova grupa sa pripremama oružane pljačke krenula 9. avgusta prošle godine sa iznajmljivanjem štek stanova u Nikšiću gdje su se krili prije i nakon razbojništva. Optuženi su u vozilu „kaškai“ 20. oktobra prošle godine, oko 9 sati, čekali radnike obezbjeđenja. Kada se kombi namijenjen prevozu novca i dragocjenosti primakao zgradi Pošte, tada su naoružani napadači iskočili iz vozila i krenuli ka zadnjim vratima vozila. Mrdak je pokušao da se suprotstavi, ali tada su razbojnici ispalili nekoliko hitaca od kojih je jedan pogodio Mrdaka u grudi. Ostalu dvojicu njegovih kolega razbojnici su kundacima izudarali, isprskali biber sprejom, prebacili novac u svoje vozilo i pobjegli. Ubrzo nakon toga policajci su u naselju Grebovice pronašli uništeni džip koji su koristili optuženi. B. r.

Vlasti Ujedinjenog Kraljevstva ponovo razmatraju zahtjev crnogorskih vlasti za ekstradiciju odbjeglog vlasnika Atlas grupe

Tivatska policija uhapsila trideset petogodišnjaka zbog napada na maloljetnu državljanku

Krivična prijava protiv jedne osobe

PODGORICA - Crna Gora je zatražila je pred Vestminsterskim sudom u Londonu izručenje Duška Kneževića, dok su Kneževićevi svjedoci osporili taj zahtjev, tvrdeći da u Crnoj Gori on ne bi imao pravično suđenje, prenosi RTCG. Advokat Radovan Grbović je putem video-linka saopštio sudijama da bi Knežević, ukoliko bi bio izručen Crnoj Gori, bio suočen sa optužbama za prevaru od 12,5 miliona eura, kao i da ne bi imao fer suđenje pred crnogorskim pravosudnim organima koji su skloni ,,političkom uticaju“. Grbović je naveo da je Knežević postao meta politički motivisanog krivičnog gonjenja nakon svađe sa predsjednikom države Milom Đukanovićem. -Kada postanete Đukanovićev neprijatelj, onda će se cijeli dr-

piće, a onda je silovao

Beranama

TIVAT - Holandski državljanin Ričard Bartinus Tiodor Harsevort (35) uhapšen je zbog sumnje da je prekjuče na plaži Niki bič silovao petnaestogodišnju švajcarsku državljanku. -Oko 21.35 časova dežurna služba Odjeljenja bezbjednosti Tivat je obaviještena da je u Opštu bolnicu u Kotoru pristupila maloljetna oštećena osoba, državljanka Švajcarske i prijavila da je tokom popodnevnih sati istog dana silovana od strane nepoznate muške osobe u jednom apartmanu u Tivtu – saopšteno je iz policije. c. H.

BERANE - Pretresom porodične kuče R. V. u mjestu Konjuhe u Andrijevici, koju koristi njegov sin B. V. (27), pronađena je eksplozivna naprava sa izvađenom detonirajućom kapislom koja je zalijepljena uz tijelo eksplozivne naprave.

PODGORICA – Sedmočlana grupa optužena za razbojništvo Pošte u Nikšiću, gdje je ubijen radnik obezbjeđenja Ljubiša Mrdak, juče je u podgoričkom Višem sudu na ročištu za kontrolu optužnice zatražila obustavu postupka jer su, kako tvrde, djelo priznali pod pritiskom policije. Isti stav zauzela je i odbrana optuženih ističući da je optužnica zasnovana na pretpostavkama, te da pojedini dokazi nijesu pribavljeni u skladu sa zakonom. Sa druge strane, zastupnik tužilaštva ostao je pri optužnici u cjelosti ističući da je potvrđuju prikupljeni dokazi. Na optužnici koju potpisuje tužiteljka Tatjana Begović su Mitar Knežević, Stojan Albijanić, Nemanja Miljković, Petar Zolak, Srđan Svjetlanović, David Banjac i Stefan Regojević.

negirao krivicu

Optuženi Knežević saopštio je da mu je žao zbog smrti Ljubiše Mrdaka ali da on nema ništa sa događajem koji se odigrao u Nikšiću, kao i da tužilaštvo nije pružilo dokaze u tom pravcu. On je naveo da je od prijatelja saznao da se sumnjiči da je jedan od aktera razbojništva Pošte u Nikšiću i da ga traži policija zbog čega je razmišljao da se iz Herceg Novog, gdje se nalazio, uputi ka nikšićkom Centru bezbjednosti. Međutim, Knežević je pojasnio da je odustao od predaje jer je

Sa uviđaja

znao da će ga na putu zaustaviti policija i neće mu vjerovati. Knežević je dao različite izjave pred nadležnima Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Optuženi Albijanić je saopštio da prvi put bez zlostavljanja daje iskaz u ovom slučaju. -Prošao sam zlostavljanje od policije. Stavljali su mi kesu na glavu, šok sam preživio. Ovo mi je prvi put da dajem iskaz bez prinude i zlostavljanja –kazao je ovaj optuženi. On je naveo da nema veze sa raz-

bojništvom i ubistvom Mrdaka ali da je uprkos tome prošao pakao. Branilac Albijanića, advokat Marko Radović, ukazao je vanraspravnom vijeću da se optužnica zasniva na pretpostavkama i da je Više državno tužilaštvo moralo ponuditi još konkretnih dokaza. On je kazao da mjere tajnog nadzora nijesu sačinjene u skladu sa zakonom. Sa stavom advokata Radovića da je optužnica nepotpuna saglasio

se i advokat Davida Banjca. Optuženi Petar Zolak je kazao i da je kao i Albijanić prošao torturu u zgradi policije u Banjaluci i da je očevidac zlostavljanja optuženog Albijanića. -Svjedok sam kako su tukli Albijanića. On se nalazio u sobi preko puta moje. Otvorili su vrata da gledam kako ga biju – ispričao je Zolak. On je naveo da su ga policajci tada vezali za radijator. -Batine, psovke, sve sam izdržao dok mi nijesu spomenuli bebu i

ženu. Rekli su da će ženu da mi uhapse a bebu predati socijalnoj službi. Tada sam im rekao da me terete za šta god hoće, ali porodicu da mi ne diraju – kazao je on. Zolak je ustvrdio da su mu crnogorski inspektori rekli da znaju da on to nije uradio, te da su došli u BiH po kostur istrage. Dodao je da je njegove povrede u Kliničkom centru Banjaluke policajac medicinskom osoblju objasnio kao nesretan slučaj, odnosno da su drva na njega pala kada se otvorila stranica kamiona. Advokat Srđan Lješković je zatražio obustavu postupka usljed nedostatka dokaza protiv njegovog branjenika Stefana Regojevića. On je istakao da Regojević nije kriv i da nije imao nijedan nagovještaj da se priprema razbojništvo. -Postoji snimak sa trajekta Herceg Novi za koji VDT navodi da je Regojević na motoru sa Banjcem. DNK analizom je utvrđeno da nema njegovih tragova na motoru a osim toga ne poznaje Banjca – kazao je advokat Lješković.

tortura

Crna Gora tražila izručenje Holanđanina terete da je Pronađena petnaestogodišnjakinji eksplozivna Duška Kneževića naprava u na plaži sipao drogu u žavni sistem angažovati da te osobe diskredituje i diskvalifikuje iz politike i života u Crnoj Gori – rekao je Grbović na sudu. Sa druge strane, Kneževićeve tvrdnje da su akcije protiv njega motivisane njegovim političkim suprotstavljanjem Đukanoviću Crna Gora je u pisanom podnesku sudu u Londonu okarakterisala kao besmislene. Pravna savjetnica Crne Gore Kler Dobin predočila je sudu da Grbović u svom izlaganju nije razmotrio da li su optužbe protiv Kneževića imale ,,objektivnu osnovu“. -Kada tvrdite da je neko krivično gonjen iz političkih razloga, možda bi bilo veoma važno da kao stručnjak shvatite da li sve ima objektivnu osnovu. Vi to nijeste uradili. Nijeste pogledali ni dokaze koji su u predmetu, niti osnovu po kojoj se Knežević kri-

vično goni – naglasila je Dobin. Dobin je Grboviću tokom unakrsnog ispitivanja sugerisala da se Kneževićev nekadašnji bliski saradnik i saoptuženi Đorđe Đurdić već izjasnio krivim za nezakonito davanje garancije u ime Atlas banke. -Činjenica da je izvršni direktor priznao krivicu je objektivna osnova za slučaj – rekla je Dobin. Dobin je naglasila i da je Knežević prihvatio odvojene navode da je dao mito javnom funkcioneru, što je predstavljalo „veoma jasan i objektivan osnov za krivično gonjenje“. Specijalno državno tužilaštvo (SDT) je do sada podiglo sedam optužnica na kojima je Duško Knežević označen kao organizator kriminalne grupe koja je malverzacijama oštetila budžet za više stotina miliona eura. B. r.

Saobraćajna nezgoda u Ulici 13. jula u Podgorici

Pješak povrijeđen, vozač pobjegao sa mjesta udesa

PODGORICA - Jedna osoba povrijeđena je u udesu koji se juče oko podne dogodio u Ulici 13. jula u Podgorici, saopšteno je Pobjedi iz Operativno-komunikacionog centra policije. Do udesa je došlo kada je automobil udario pješaka, a nakon čega je vozač pobjegao. Policija je obavila uviđaj i traži vozača koji je napuštio mjesto udesa. c. H.

O događaju je upoznat osnovni državni tužilac u Beranama po čijem je nalogu protiv B. V. podnijeta krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. -Eksplozivna naprava upućena je na vještačenje u Forenzički centar u Danilovgradu – naveli su iz policije. c. H.

12 Crnom Gorom

Subota, 2. jul 2022.

Kotor: Hipermarket Voli u Radanovićima ponovo otvoren

Na jednom mjestu 15.000 artikala

SVJEŽI I KVALItEtNI ProIZVoDI, LJUBAZNo oSoBLJE: Iz novog hipermarketa

KOTOR – Voli hipermarket na kružnom toku koji spaja Kotor, Tivat i Budvu ponovo je otvorio vrata za svoje potrošače. Otvaranju je prisustvovao i predsjednik Opštine Kotor, Vladimir Jokić. U sasvim novom, renoviranom prostoru na više od 5.500

m², u ponudi je, osim bogate ponude koja broji 15.000 artikala, i otvorena apoteka ,,Tea Medica“. – Još od otvaranja 2013. godine, ovaj hipermarket je pomjerao standarde trgovine. Od sada, obogaćena ponuda u prostranom, modernom ambijentu

omogućava opuštenu, ugodnu kupovinu koja predstavlja pravo zadovoljstvo – poručuju iz kompanije Voli. Na otvaranju računi su bili umanjeni za 10 odsto. U bogatom i raznovrsnom asortimanu prehrambenih i neprehrambenih proizvoda,

posebna pažnja je poklonjena domaćim proizvodima. U ponudi mesare je raznovrstan izbor uvijek svježeg mesa, strogo kontrolisanog porijekla, a sektor delikatesa će zadovoljiti i najprobirljivije potrošače. U Voli ribarnici je dnevno svježa morska i riječ-

Mini-ekspedicija crnogorskih planinara otputovala u Bugarsku

Krenuli u osvajanje najvišeg vrha Balkana U ekspediciji su Tatjana Ivanović, Ljerka Tadić, Semir Kardović i Dragutin Vujović. Kreću iz turističkog centra Borovec – žičarom koja vodi do vrha Jastrebec (2.369 m), putovanje nastavljaju preko planinskog doma Musala (od 2.389 m), zatim uskom stazom uz jezero Musala i Alekovo jezero. Naredna stanica je Ledeno jezero (2.721 m)

OČEKIVANJA

Ukoliko ih posluži vrijeme, kaže Tatjana Ivanović, nadaju se uspješnom usponu. Dodaje da nijednu planinu ne treba potcijeniti. – Planina je izuzetno lijepa, atraktivna, zaravnjena. Međutim, u jednom dijelu počinje stjenoviti dio gdje ćemo morati da budemo pažljiviji jer uvijek kada je stijena u pitanju postoji

Od juče su kupcima na razmeđu opština Kotor, Tivat i Budva dostupni uvijek svježi proizvodi koji se mogu ponijeti. IzVOLIte ponuda objedinjuje najkvalitetniju kafu, svježe cijeđene sokove, svježa peciva i salate, pice pripremljene prema tradicionalnoj recepturi majstora italijanske kuhinje, burgere od najkvalitetnijeg mesa, raznovrsne sendviče... Idealno mjesto za predah i okrepljenje.

od najkvalitetnijih i svježih sastojaka. U ponudi voća i povrća, osim egzotičnih proizvoda sa udaljenih meridijana, posebna pažnja se poklanja proizvodima iz domaćeg uzgoja, kao i proizvodima iz ,,Naše bašte“ sa Volijevog imanja na Šasu. U sklopu hipermarketa je i apoteka ,,Tea Medica“. U pripremi je i otvaranje restorana ,,Bar 11“, na prvom spratu iznad hipermarketa. C. G.

PLJEVLJA: Opština raspisala dva tendera

INVEStICIJA VrIJEDNA MILIoN: Detalj iz Pljevalja

Urediće 32 seoska puta

PODGORICA – Četvoročlana ekspedicija iskusnih crnogorskih planinara, uz podršku kompanije M:tel, krenula je za Bugarsku gdje će u narednih nekoliko dana krenuti u osvajanje najvećeg vrha na Balkanu – Musala koji se nalazi na planini Rili. Mini-ekspedicija, koju čine Tatjana Ivanović, Ljerka Tadić, Semir Kardović i Dragutin Vujović, krenuće u osvajanje ,,krova Balkana“ iz turističkog centra Borovec – žičarom koja vodi do vrha Jastrebec (2.369 m). Putovanje nastavljaju preko planinskog doma Musala na visini od 2.389 m, zatim uskom stazom koja vodi uz jezero Musala i Alekovo jezero, u kojem se, kada je vedro, ogleda sam vrh Musale. Naredna stanica je Ledeno jezero, na visini od 2.721 m, koje je ime dobilo po tome što je dio površine zaleđen tokom cijele godine.

na riba i plodovi mora. Posebno je koncipiran sektor organskih proizvoda, kao i pekara sa mirisnim, svježim, slanim i slatkim pecivima i kolačima. U okviru gastronomske ponude potrošačima će biti dostupna jela koja pripremaju naši dokazani majstori kuhinje

IzVOLIteu ponuda

PLJEVLJA – Opština Pljevlja je raspisala tendere za asfaltiranje makadamskih puteva ka selima i saobraćajnicama u gradu. Investicionim ulaganjem u seosku putnu infrastrukturu, Opština će, navedeno je na sajtu Opštine, tokom ove građevinske sezone asfaltirati 9,5 kilometara seoskih puteva i sanirati oko 18,5 m². Planirano je da za te poslove investira više od milion eura. Tenderom, koji je otvoren do 1. avgusta, predviđeno je asfaltiranje makadamskih kolovoznih površina na 32 seoska puta. Drugi tender za asfaltiranje gradskih saobraćajnica je vrijedan 500.000 eura. Otvoren je do 15. jula (skraćeni rok), kako bi poslovi mogli biti završeni do kraja građevinske sezone. I. R.

PLAV: Opština raspisala konkurs NE SUMNJAJU U USPJEH: Ekspedicija pred polazak

opasnost od odrona. Planina je bogata ledničkim jezerima koja su njen pravi ukras – kazala je Ivanović. Dragutin Vujović, kaže da se radi o prelijepom, ali zahtjevnom usponu. – Na vrh Musala idemo da proslavimo 15 godina početka rada kompanije M:tel. Naša ekipa je sastavljena od iskusnih planinara koji su već pohodili brojne vrhove po Evropi i svijetu, tako da očekujemo najbolje. Očekujemo dobro druženje, a nadamo se i dobrom vremenu koje nas mora poslužiti kako bi došli do vrha. Musala je najveći

vrh Balkana i u isto vrijeme je zahtjevan i prelijep. Na planini je puno jezera i najsličniji je našem Durmitoru. Vrh sa 2.925 metara nadmorske visine se ne smije potcijeniti. Uspon je jednodnevan i veliki faktor igraju vremenske prilike jer kada pada kiša zna da bude i grmljavina, pa moramo voditi računa– kazao je Dragutin Vujović.

VRIJEME

U uspjeh pohoda na Musalu (Mus Allah) što u prevodu znači ,,Bliže Bogu“, ne sumnja ni Ljerka Tadić. – Ekipa je spremna. Očekujemo

da će nas vrijeme poslužiti. Ne bi trebalo da bude previše zahtjevno. Malo kondiciono, malo tehnički, ali smatram da će sve biti kako treba – kazala je Tadić. Iskusni član ekipe Semir Kardović kazao je da se nada da ih čeka lijepo vrijeme te da će bez poteškoća stići do vrha. – Prema prognozi čekaju nas dobre vremenske prilike. Sa vrha se mogu vidjeti prelijepa jezera, a i planina Rila je sama po sebi atraktivna. Otprilike je u rangu sa našim planinama, ali svaka ima svoju draž, posebno Rila sa svojim jezerima – kazao je Kardović. C. G.

Prvi put dodijeliće studentsku nagradu PLAV – Opština Plav raspisala je konkurs za dodjelu prve studentske nagrade za studijsku 2021/22. godinu studentima koji imaju prebivalište u Plavu ili strancima sa stalnim nastanjenjem u toj opštini, kao izraz priznanja za izuzetan uspjeh tokom studiranja. Pravo da konkurišu za nagradu imaju: studenti s prosječnom ocjenom ne manjom od 9,5, zastim studenti koji su diplomirali između dvije dodjele

nagrada i u godini u kojoj se i raspisuje konkurs do dana raspisivanja, kao i visokoškolci studenti koji su postigli izuzetan uspjeh u studiranju. Pod izuzetnim uspjehom podrazumijeva se ostvarenih 240, 300 i 360 ECTS kredita, u zavisnosti od dužine studija, položene sve predmete predviđene nastavnim planom i da nije gubio ni jednu godinu. Nagrada se istom studentu može dodijeliti samo jedanput. Rok za prijavu na konkurs ističe 14. jula. I. R.

Crnom Gorom

Subota, 2. jul 2022.

ŽABLJAK: Četvrti Wild Beauty Art festival održaće se od 10. jula do 15. avgusta KOLAŠIN: Lokalna uprava izašla u susret građanima

,,Brodvej na Durmitoru“

PODGORICA – Četvrti Wild Beauty Art festival održaće se na različitim lokacijama Žabljaka, Durmitora i Crnog jezera od 10. jula do 15. avgusta – najavljeno je juče na pres konferenciji u Podgorici. Cilj festivala je brendiranje Crne Gore, posebno sjevera, kao destinacije koja nudi mnogo više od neosporne divlje ljepote prirode, kao i promociju crnogorskih umjetnika, koji su i ove godine najbrojniji učesnici programa.

Festival će otvoriti Crnogorski orkestar mladih, pod vođstvom violiniste Igora Pejovića sa sopranistkinjom Emilijom Minić. U nastavku programa publika će pratiti operu za djecu, uživati u koncertu multimedijalnog orkestra ,,Muzikon iz Beograda“, defileu Gradske muzike Kotor. Festival zatvara proslavljeni crnogorski gitarista Miloš Karadaglić

Ministarstvo ekonomskog razvoja i turizma je glavni pokrovitelj manifestacije za koju je izdvojeno 80.000 eura. Resorni ministar Goran Đurović očekuje da festival u prelijepom ambijentu Nacionalnog parka ,,Durmitor“ privuče veliki broj turista, donese finansijske benefite i dodatno promoviše Žabljak kao turističku destinaciju. – To je ujedno dio napora ove Vlade da bogatijom ponudom i razvojem kulturnog turizma stavi akcenat na sveukupan razvoj sjevera države – kazao je Đurović. Branko Mitrović, izvršni direktor kompanije ,,One Crna Gora“ koja je generalni sponzor manifestacije, istakao je da ,,kao društveno-odgovorna kompanija podržavaju projekte koji doprinose afirmaciji kulturnog imidža zemlje“. – Organizacijom ovakvih manifestacija na najljepši način se promovišu izuzetna prirodna i kulturna bogatstva Crne Gore – kazao je Mitrović. Direktorica Turističke organizacije Žabljaka Vanja Krgović-Šarović kazala je da festival WBA ima veliki uticaj na kreiranje imidža Žabljaka kao turističke destinacije. – Od prvog organizovanja WBA prošlo je četiri godine i sada možemo reći da imamo umjetnički događaj po kome je Žabljak prepoznat, ne samo na lokalnom i nacionalnom nivou, već kod turista i učesnika van granica Crne Gore. Ove godine turistička ponuda Žabljaka biće značajno obogaće-

I. MANDIĆ

PODRŠKA

RADIĆE NA NOVOJ ADRESI: Demontaža igrališta sa Trga Vukmana Kruščića

Igralište ,,preseljeno“ kod hotela ,,Bjanka“

KOLAŠIN – Dječje igralište sa Trga Vukmana Kruščića biće premješteno u park prekoputa hotela ,,Bjanka“. Kako je saopšteno iz lokalne uprave, odluku je donijela predsjednica Opštine Marta Šćepanović. Na taj način je izašla u susret građanima koji su ukazivali na nefunkcionalnost privremenog objekta koji nije bezbjedan za djecu, a narušavao je i arhitektonske i ambijentalne vrijednosti prostora u „srcu“ grada. – Uklonjeno je montažno-demontažno igralište i počelo je njegovo premještanje na bezbjedniju lokaciju za sve korisnike. Dogovorom sa Lukom Bulatovićem, vlasnikom turističke agencije „Eksplorer“ koji je zakupac kompletnog parka prekoputa hotela ,,Bjanka“, jedan dio kultnog parka biće ustupljen bez naknade Opštini da postavi igralište. Pored postojećeg plastičnog mobilijara, igralište će biti opremljeno i novim parkovskim mobilijarom i klupama, a biće postavljena i nova rasvjeta. Planirano je da djeci na usluzi budu i animatori i zabavljači. U cilju promocije sporta i zdravih stilova života, ovaj dio parka biće obogaćen novim sadržajim, a jedan je mini-teretana koja će zamijeniti devastirane sprave za vježbanje – kaže se u saopštenju. Dr. D.

Opština Danilovgrad dobila saglasnost Vlade PROGRAM U ZNAKU DOMAĆIH MUZIČARA: Sa jučerašnje konferencije

na novim, kvalitetnijim kulturnim sadržajem – kazala je ona.

PROGRAM

O programu je govorila menadžerka komunikacija Festivala Milena Đergović. Festival će 10. jula otvoriti Crnogorski orkestar mladih, pod vođstvom violiniste Igora Pejovića sa gošćom solistkinjom, sopranistkinjom Emilijom Minić. U nastavku Festivala tokom glavnog programa publika će pratiti operu za djecu, uživati u pravom pikniku uz koncert multimedijalnog or-

Nastavljen program ,,Cetinje otvorenog srca“

Dvorski trg sjutra u znaku plesa

CETINJE – U okviru programa ,,Cetinje otvorenog srca“ u neđelju je na Dvorskom trgu planiran plesni program. Počinje u 19 časova, a nastupiće mališani iz JPU ,, Zagorka Ivanović“ i poznate čirlidersice. Organizatori su Sekretarijat za obrazovanje, sport i mlade i Turistička organizacija Prijestonice. – ,,Cetinje otvorenog srca“ je program namijenjen našim najmlađim sugrađanima, a svaka manifestacija je različitog tematskog sadržaja. Do sada su održane četiri manifestacije iz ovog programa na različite teme, a planirano je da se održavaju svakog vikenda – saopšteno je iz Prijestonice. I. R.

kestra ,,Muzikon iz Beograda“, kao i u defileu Gradske muzike Kotor, koja proslavlja 180 godina postojanja. – Emotivni pijanistički koncert ,,Matija svira Arsena“ uz specijalnu gošću Marijanu Zlopašu podsjetiće nas na vanvremenske hitove jugoslovenskog kantautora Arsena Dedića, dok će nam prestižni ženski hor ,,Collegium Musicum“ pokazati da je glas najljepši instrument. Pretposljednji u glavnom programu je ,,Brodvej na Durmitoru“, senzacija sama po sebi, nesvakidašnji prizor za sjever

države, predstava ,,Balkan bordello“, koja će biti izvođena na engleskom jeziku, a prisutnima će biti obezbijeđen prevod na led-ekranima. Svečano zatvaranje biće u znaku proslavljenog crnogorskog gitariste Miloša Karadaglića, koji je za publiku festivala pripremio kompozicije sa kojima je nastupao na najprestižnijim svjetskim scenama – kazala je Đergović. Partneri na projektu WBA festivala su i Opština Žabljak, TO Žabljak, Kulturni centar Žabljak i Nacionalni parkovi Crne Gore. N. K.

Prodajom imovine izmiriće dug državi PODGORICA – Vlada je dala saglasnost za kupovinu nepokretnosti u Opštini Danilovgrad i prihvatila tekst ugovora o kupoprodaji. Opština Danilovgrad će prodajom izmiriti obaveze koje ima prema Vladi, odnosno Ministarstvu finansija i Fondu za obeštećenje. Procijenjena vrijednost nepokretnosti zemljište površine 17.405 m2 i objekat površine 217 m2, je 669.636 eura. Nepokretnosti se graniče sa katastarskom parcelom koja je u svojini Crne Gore i na kojoj se nalazi objekat Regionalne škole za evropske poslove (RESP-a). – Prema evidenciji Ministarstva finansija, ukupan dug Opštine Danilovgrad prema budžetu iznosi 602.579, od toga 472.607 eura budžetu, a 129,971 euro prema Fondu za obeštećenje – navedeno je u obrazloženju odluke. C. G.

KOLAŠIN: Kongres Sindikata turizma i ugostiteljstva

Milić: Rad na crno smanjen 20 odsto KOLAŠIN – Prema podacima koje dobijamo od inspekcije rada, rad na crno u oblasti turizma i ugostiteljstva je za 20 odsto manji. Do toga smo došli kvalitetnom i pravovremenom svakodnevnom saradnjom sa inspekcijom rada. Dešavalo se da dođu zbog jednog slučaja i otkriju više osoba koje rade na crno – kazao je predsjednik Sindikata turizma i ugostiteljstva Radomir Milić, koji je juče jednoglasno ponovo izabran na tu dužnost. Na petom redovnom Kongresu izabrani su nadzorni i statutarni odbor, a rad Kongresa je bio usmjeren na analizu rada glavnog odbora kao i predstojećim aktivnostima kojima treba poboljšati status radnika u turizmu i ugostiteljstvu. – Zbog višestrukih problema koje je donijela epidemija koro-

Radomir Milić

ne, tokom prethodne dvije godine, veliki broj radnika iz ovih djelatnosti je ostao bez posla i socijalne sigurnosti. Još jednom smo u kongresnim diskusijama i materijalima podsjetili kako je

privatizacija dijela turističkih preduzeća i hotela završila na neslavan način. Na tim adresama su sada u toku stečajevi ili su proglašeni bankroti što je značajan broj radnika ostavilo bez

posla i usmjerilo ih ka evidenciji Zavoda za zapošljavanje – kazao je Milić. On je ohrabrujućim ocijenio januarsko povećanje minimalne zarade što je omogućilo da se turizam pozicionira među uspješnijim privrednim granama. – Mi smo poslije građevinarstva, najaktivnija privredna grana u Crnoj Gori. To traži adekvatno sindikalno organizovanje i praksu kolektivnih ugovora. Sve sindikalne organizacije treba da imaju kolektivne ugovore. Donošenjem Zakona o radu, usklađujemo ih tako da očekujem da do kraja godine imamo kolektivne ugovore kod svih poslodavaca. Dodatno ohrabrenje je što svake godine sve više mladih zauzima mjesto u sindikatu i zastupljeni su u njegovim upravljačkim tijelima – istakao je Radomir Milić. Dr. D.

14 Kultura

Subota, 2. jul 2022.

Odlazak poznatog umjetnika i kulturnog radnika

Umro književnik Dušan Đurišić PODGORICA - Preminuo je crnogorski književnik, pjesnik, pripovjedač, dramski pisac Dušan Đurišić. Jedan je od utemeljivača moderne crnogorske literature za djecu i mlade. Rođen 19. juna 1932. godine, gimnaziju je završio u Titogradu, a studije srpskohrvatskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Kako prenosi portal RTCG, bio je pjesnik, pripovjedač, dramski pisac, književni kritičar, književni prevodilac i prepjevalac, satiričar, aforističar, antologičar, izdavač. Bio je direktor Narodne biblioteke „Radosav Ljumović“ i IK „Trag“ u Titogradu, rukovodilac Odsjeka za kulturu Republičkog sekretarijata za obrazovanje, kulturu i nauku Crne Gore, kao i dugogodišnji predsjednik Udruženja crnogorskih pisaca za djecu i mlade i glavni i odgovorni urednik književnog lista za djecu „Osmijeh“. Bio je predsjednik Udruženja književnih prevodilaca Crne Gore, Udruženja crnogorskih haiđina, član Crnogorskog PEN centra, Matice crnogorske i Crnogorskog društva nezavisnih književnika. Pokretač je literarnih manifestacija za djecu u Crnoj Gori: Susreta „Pod starom maslinom“ (1987), Festivala „Kraj zelene Zete“ (1993), Književnih susreta

„Podgorici s osmijehom” (1993). Autor je brojnih knjiga za djecu i odrasle, prevoda, prepjeva i najpoznatiji je crnogorski antologičar poezije i proze za djecu. Godine 1970. osnovao je biblioteku za djecu „Sokolić“ i bio je volonterski urednik preko dvjesta izdanja. Njegove pjesme, priče, prevedene su na četrdeset stranih jezika i nalaze se u lektirama i brojnim čitankama za osnovne škole, udžbenicima, zbornicima. O književnom stvaralaštvu i prevodilaštvu Dušana Đurišića pisalo je preko osamdeset književnih kritičara iz Crne Gore, Srbije, BiH i Hrvatske. Dobitnik je dvadesetak domaćih i međunarodnih priznanja i nagrada. Godine 2017. postao je član Svjetskog književnog udruženja za mir i kulturu i do sada je jedini crnogorski pisac koji je izabran za člana ove značajne asocijacije. Đurišić je sahranjen u krugu porodice. R. K.

Počinje jubilarni 30. Kotorski festival pozorišta za djecu

Najmlađi će 11 dana upravljati gradom KOTOR - Svečano otvaranje jubilarnog 30. Kotorskog festivala pozorišta za djecu biće priređeno večeras, od 21 sat, na Trgu od oružja. Nakon prigodne ceremonije biće premijerno izvedena predstava „Čini da male stvari postanu velike“ u produkciji Fondacije Kotorski festival pozorišta za djecu. Festival će trajati do 12. jula na preko 20 lokacija u Kotoru i okolini. Obuhvatiće preko 70 programa uz još više od 30 animacionih. U sklopu pozorišnog programa publika će moći da uživa u 16 predstava, od kojih je 12 u takmičarskom dijelu. - Iako je ove godine fokus na regionalnoj selekciji, Kotor će ugostiti umjetnike iz preko 10 zemalja i na 11 dana postati grad kojim upravljaju djeca. Pored pozorišnog programa, Festival ima bogat prateći program u kom su zastupljene sve umjetnosti, a čine ga edukativno-teorijske radionice, okrugli stolovi, književne večeri, likovne izložbe, umjetničke instalacije, nastupi plesnih trupa, kao i filmske i muzičke večeri. Svi programi na ovogodišnjem KFPD su besplatni – saopštili su ranije organizatori Festivala. Direktor Kotorskog festivala pozorišta za djecu Petar Peja-

ković kazao je ranije za Pobjedu da će ovogodišnja manifestacija donijeti novu svježinu, ali da su posljedice pandemije i dalje osjetne. - Nemamo, nažalost, kapacitete u finansijskom i drugom smislu, da napravimo festival kakav je bio prije pet-šest godina. Ni produkcija u regionu nije na nivou na kakvom je bila ranijih godina. Nažalost, kvalitet ovih produkcija opada već duže vremena u eks-Ju prostoru. Ove godine smo zbog jubileja bili okrenuti ka regionu i ima nekoliko predstava koje su izuzetne. Od 12 predstava, barem pola je vrhunskog, svjetskog kvaliteta. I djeca, i oni koji se bave pozorištem moći će da vide stvari koje su reprezentatinve, koje mogu da budu dobra provokacija i inspiracija za dalji rad i bilo koju vrstu razvoja – umjetničkog i kulturnog – rekao je Pejaković. Iako je otvaranje zakazano za večeras, juče je održan i prvi program festivala – na Pjaci od kina otvorena je izložba trideset osam likovnih radova učenika Škole za srednje stručno obrazovanje i radno osposobljavanje iz Sarajeva. Jubilarno izdanje festivala prati i vijest da će Opština Kotor uskoro osnovati i Javnu ustanovu Pozorište za djecu. S. V.

Slikar i karikaturista Luka Lagator u Skoplju izveo performans i predstav

Svako živo biće na ovoj planeti je Sizif Po mom mišljenju, mit o Sizifu ima najdublju filozofiju o čovjeku i njegovom postojanju u grčkoj mitologiji. Od jednoćelijske amebe do homosapiensa, svi smo mi Sizif, i ne samo mi, već i planeta gurnuta velikim silama univerzuma – rekao je Lagator PODGORICA – Crnogorski slikar i karikaturista Luka Lagator izveo je performans „Sizifov put“, u petak veče na trgu u Skoplju i u poznatoj skopskoj galeriji OSTEN. Lagator se tamošnjoj publici predstavio i izložbom svojih nagrađivanih karikatura. Skopski Radio Mof prenio je da je Lagator, svjetski poznati

Lagator tokom performansa na trgu u Skoplju

karikaturista, stigao u poslijepodnevnim satima sa svojim „kamenom“ na trg „Makedonija“.

MIT

Riječ je o kocki od stiropora, na koju je nalijepio printove svoje čuvene i nagrađivane karikature „Viljuška“, koja se savršeno uklopila u današnju globalnu neizvjesnost i sumorne najave o nestašici hrane i energenata. - Sasvim iznenada i bez ikakve

najave, šetajući od Ulice Maksima Gorkog ka trgu, počeo je da kotrlja simboličnu kocku od stiropora, da bi privukao pažnju prolaznika, turista i svih koji su se tu nalazili. Nije mu smetalo snimanje, naprotiv, sve vrijeme je bio smiren. Iako su svi koji su ga pratili mogli da osjete toplotu kako isparava iz vrućih betonskih pločica, svi su znali da je njemu najtoplije. Međutim, to je bio jedan od lakših poteza za njega, koji već 30 godina priča

verziju „Mita o Sizifu“ pretočenu u sopstveni umjetnički performans, na raznim mjestima širom svijeta – piše portal Radija Mof. Obilazak trga završen je unošenjem „kamena“ u galeriju OSTEN gdje ga je čekalo desetak posjetilaca, a dio publike je zajedno sa Lagatorom ušao, sa trga, u galeriju. - Po mom mišljenju, mit o Sizifu ima najdublju filozofiju o čovjeku i njegovom postojanju u grčkoj mitologiji. Smatram

U Kotoru predstavljena knjiga „Kotorske legendice“, u izdanju OJU „Muzeji“

Ohrabriti djecu da uče o našem kulturnom nasljeđu KOTOR - Knjiga „Kotorske legendice“, u izdanju OJU „Muzeji“, kao izbor legendi ovog kraja namijenjen djeci uzrasta do 12 godina, predstavljena je u dvorištu Muzeja grada Perasta. Prema riječima glavne urednice programa Jelene Vukasović, „Kotorske legendice“ su prvo obraćanje djeci ove gradske muzejske kuće, pripremljeno u namjeri da se djeca ovog kraja prigrle, ohrabre i podstaknu da uče o našem kulturnom nasljeđu. - Knjigu smo nazvali „legendicama“ oponašajući i prizivajući dječji topli odnos prema ispričanim pričama. Pisana je pismom sa kojim se najprije sretnemo u školi, a objavljena na crnogorskom, engleskom, ruskom i italijanskom jeziku. Ona nudi i odgovore na važna pitanja poput toga što je to kulturno dobro i koja je razlika između materijalnog i nematerijalnog kulturnog dobra – rekla je Vukasović. Knjigu je priredila Milka Kolundžić čiji je najveći izazov bio da legende prilagodi dječjem uzrastu. Koristila je brojne

Sa predstavljanja knjige „Kotorske legendice“

izvore i srela se sa različitim verzijama legendi. - Pitanja i zadaci imaju za cilj da animiraju najmlađe, pokrenu ih da traže informacije i šire znanja, te da u svoju misiju uključuju i druge iz svoje okoline – rekla je Kolundžić. Posebno zapažen segment knjige su ilustracije koje je

potpisala ilustratorka Ana Rodić. Ona je radila po detaljnim uputstvima direktorke OJU „Muzeji“ i akademske slikarke Dušice Ivetić koja je na promociji govorila o konceptu koji je tražen i poštovan. - Htjele smo da ilustracije odišu tradicionalnošću i autentičnošću, imaju jasnu poetiku,

izraženu likovnost i uočljiv potez četkice. Pružaju i dozu surealnosti koja djeci daje mogućnost da na svoj način dožive svaku legendicu – istakla je Ivetić i dodala da je u rad na ilustracijama utkano puno ljubavi i pažnje, te da se nada da će tu emociju djeca prepoznati. Na promociji je istaknuto i da su ilustracije iz knjige „Kotorske legendice“ već zaštitni znak prve generacije suvenira „Muzeja“. Na promociji je govorila i bibliotekarka u Muzeju grada Perasta Snežana Vojvoda koja je istakla da će knjiga biti dostupna i na korišćenje poslata kotorskim bibliotekama. - Muzeji planiraju da nastave sa izdavanjem knjiga koje su upućene djeci. Vjerujemo da muzejske ustanove moraju da budu aktivan faktor u odrastanju djece u Boki jer bi to mogla biti prilika više da izrastu u ljude koji poštuju privilegiju što su rođeni i žive na području čije vrijednosti prepoznaje cio svijet i štiti najznačajnijim konvencijama Uneska – rekla je Vojvoda. R. K.

Kultura

Subota, 2. jul 2022.

vio karikature u galeriji OSTEN

Dio karikatura predstavljenih na izložbi

da je svako živo biće na ovoj planeti Sizif. Od jednoćelijske amebe do homosapiensa, svi smo mi Sizif, i ne samo mi, već i planeta gurnuta velikim silama univerzuma – rekao je Lagator, nakon čega je izložba karikatura otvorena za razgledanje, prenosi Radio Mof. U galeriji OSTEN je izloženo oko 30 karikatura koje odražavaju umjetnikovu reakciju na okolinu i svijet u kome živi. Uoči polaska u Skoplje, Lagator je objasnio da su performans i izložba jedna cjelina kao svojevrsna metafora „metafizičke sreće“ i fenomena apsurda. Ove godine naš umjetnik je ujedno i selektor „54. Svjetske galerije karikature Skoplje 2022“.

TRI FAZE

Mit o Sizifu davnašnja je Lagatorova preokupacija. U slikarstvu je, kako je ranije objasnio u intervjuu za Pobjedu, imao tri glavne faze: „Čovjek u prostoru“, „Narušavanje prostora“ i „Sizifov put“. - Čovjeka u prostoru dugo sam slikao, vezujući ga za ambijent u kome živi i stvara. Negdje

osamdesetih godina u svijetu je postalo aktuelno, a i danas je, pitanje zagađivanja čovjekove okoline i uništavanje tog prostora. Tada sam i kroz sliku obrađivao temu narušavanja prostora. Nakon 10-15 godina čovjek se zasiti te teme, iako je jako neiscrpna. Čitajući Alberta Kamija i njegov „Mit o Sizifu“, Joneska, Dostojevskog... kao i druge književnike koji su se bavili teorijom apsurda, ali i grčku mitologiju, nastao je moj ciklus „Sizifov put“. Učinilo mi se to jako prijemčivo za likovnu umjetnost. U svim slikama na neki način imam taj Sizifov kamen, tj. u mom slučaju – kocku – kazao je Lagator. U performansu „Sizifov put“ prije više dvije decenije Lagator je gurao „Sizifov kamen“, odnosno veliku kocku od stirodura, tešku blizu 20 kilograma, od Budve do vrha Lovćena. - Taj Sizifov „kamen“ gurao sam 13 i po sati i snimio film o tome. To mi je najveće iskustvo. Kroz taj performans došao sam do izuzetnih spoznaja – kazao je Lagator. J. N.

Vudi Alen najavio snimanje pedesetog filma

U Parizu oproštaj od kinematografije LOS ANĐELES - Reditelj Vudi Alen, koji se suočio s negativnim reakcijama u Holivudu nakon što ga je usvojena ćerka optužila za seksualno zlostavljanje, rekao je da će ove jeseni snimiti novi film u Parizu i da bi mu to mogao biti posljednji. Alen (86) je u rijetkom intervjuu razgovarao s glumcem Alekom Boldvinom o svojoj karijeri i svojoj novoj knjizi „Zero Gravity“, zbirci humorističnih eseja. - Mnogo uzbuđenja je nestalo. Kada bih nekada snimio film, on bi išao u bioskope širom zemlje. Sada snimite film i dobijete nekoliko nedjelja u bioskopu,

a onda ide na striming ili plaćanje po gledanju… meni to ne predstavlja užitak – rekao je Alen. On nije iznio detalje o svom novom filmu, koji će mu biti pedeseti. Oskarom nagrađen četiri puta, Alen je više puta demantovao optužbe da je 1992. zlostavljao svoju usvojenu ćerku Dilan Farou. Mnoge slavne osobe u Holivudu distancirale su se od Alena nakon što je pokret #MeToo postao globalan 2017. i skrenuo pažnju na seksualno nedolično ponašanje. HBO je ponovo razmotrio optužbe protiv Alena u seriji „Alen protiv Farou“ iz 2021. R. K.

„Dobri čovjek“ u Kolašinu KOLAŠIN - Kratke priče su put kojim dolazimo do dobrog čovjeka. Kratke priče su okvir kojim ne damo dobrog čovjeka. Kako je sve to u svojoj prvoj knjizi zamislila Gordana Vuković, kako je povezala kratke priče u skoro završnu formu romana, objasniće promocija knjige „Dobri čovjek“ koja će biti održana večeras, u 20 sati, u Velikoj sali Doma kulture. O knjizi će govoriti Snežana Šćepanović-Đurasović, Radmila Jovićević i autorka knjige. Priče će čitati Nikola Lića Šćepanović. Organizator promocije je JU Centar za kulturu. Dr. D.

Treće veče festivala „Odakle zovem“ u znaku savremene češke književnosti

Ženski rodoslov u ambijentu srednjoevropske smirenosti

PODGORICA - Alena Morštajnova, jedna od najpopularnijih savremenih čeških književnica, biće večeras gošća međunarodnog festivala „Odakle zovem, Podgorica 2022“. Sa njom će u 20 sati na platou ispred knjižare Karver razgovarati Jasna TatarAnđelić.

Morštajnova je tim povodom juče na konferenciji za novinare govorila o interesovanju za njenu književnost i odnosu čitalaca prema književnosti u Republici Češkoj.

NACIJA ČITALACA

Roman „Hana“ Alene Morštajnove je preveden na 14 jezika i osvojio je nekoliko vrlo važnih nagrada. Narodno pozorište u gradu Brno od juna 2019. godine prikazao je pozorišnu adaptaciju ove knjige. „Tihe godine“, četvrti roman ove autorke, istraživanje je porodičnih odnosa i tajni, roman o komplikovanom odnosu između oca i kćerke. Do sada je prodato više od 600 hiljada primjeraka njenih naslova.

- Sa svakom prodatom knjigom povećavalo se interesovanje ljudi koji su čitali knjigu. Možemo reći da je Češka nacija čitalaca. Takođe mogu reći da veliki broj ljudi prati i čita ne samo češku literaturu već i svjetsku. U češkoj literaturi veoma važnu riječ i glas imaju žene, prije svega u posljednje vrijeme – rekla je Morštajnova. Sve do njene posljednje knjige „Listopad“ su reakcije čitalaca i kritičara bile izuzetno pozitivne. - Od onda sam dobila i par nekih negativnih kritika koje se ne odnose na moj način i stil pisanja već na temu koju obrađujem. Jer kod nas i danas, 30 godna nakon Plišane revolucije, i dalje postoje ljudi koji na režim koji joj je prethodio gledaju sa određenom dozom sentimentalizma i nostalgije. I upravo su se te kritike pojavile u nekim čitalačkim recenzijama – rekla je Morštajnova. Kritički stavovi nijesu stvorili otpor kod publike prema njenim djelima. - Naglasila bih da kod nas imamo slobodu pisanja i možemo

Alena Morštajnova

u stvari objaviti i napisati što god želimo, naravno u zakonskim okvirima, tako da tu priliku kod nas dosta pisaca i koristi i obrađuje dosta široke teme – rekla je Morštajnova.

VRIJEDNOSTI

Jasna Tatar-Anđelić istakla je da joj je drago što Češko predsjedavanje Savjetom Evrope počinje upravom predstavljanjem kulture. - Svima nama Evropa treba da donese vrijednosti, a naše zajedničke evropske vrijednosti počivaju na kulturnim i društvenim vrijednostima, a ne na briselskim, strazburškim i ostalim sastancima i mislim da je ovo sjajna poruka Češke nama u Crnoj Gori i uopšte Evropskoj uniji – rekla je Anđelić. To što je Morštajnova profesorica engleskog jezika i književnosti i prevoditeljka, pre-

Kultura gura društvo u bolju budućnost Ambasadorka Češke u Crnoj Gori Janina Hrebičkova rekla je da joj je čast što po drugi put u istoriji moderne, demokratske, slobodne i dostojanstvene Češke Republike predsjedavaju Savjetom Evropske Unije, a u Crnoj Gori se ova rotacija poklapa ne samo sa gostovanjem Alene Morštajnove već i sa otvaranjem KotorArt-a na kome je sinoć izvedena opera „Crnogorci“ Karela Bendla. - Mi promovišemo simultano političku diplomatiju između Crne Gore i Češke, promovišemo i multilaterarnu diplomatiju zato što Crna Gora i njena vlada, ali i vi svi koji živite ovdje,

morate napraviti sve reforme da bismo vam mogli pomoći da uđete ranije i brže u našu vrjednosnu familiju EU – rekla je Hrebičkova za Pobjedu. Kultura je, prema njenim riječima, najvažniji faktor u procesu građenja demokratije, slobode i dostojanstva jednog društva. - Nije dovoljno da ima društvo dobre zakone koji su primarno važni, dobre i nezavisne sudove i sudije, institucije, već i da ima duboku zrelost i saznanje o kulturi zato što kultura gura društvo naprijed i u bolju budućnost – rekla je Hrebnikova.

Možemo reći da je Češka nacija čitalaca. Takođe mogu reći da veliki broj ljudi prati i čita ne samo češku literaturu već i svjetsku ma mišljenju Tatar-Anđelić, nije samo biografska crta ove autorke. - Mislim da to jako dobro objašnjava kako ona putuje kroz jezik i da svoje teme promišlja jako dugo, iako je u spisateljski poduhvat krenula u zrelom dobu. I to je ta neka tipično ženska priča, iako ja ne spadam u one koji vjeruju u žensko pismo – objasnila je ona i dodala da autorka u svojim romanima „Hana“ i „Tihe godine“ kroz jedan ženski rodoslov u ambijentu srednjoevropske smirenosti priča o jako važnim političkim događajima, prepliće ljudske i istorijske tragedije. Pored gostovanja Alene Morštajnove, treće veče festivala „Odakle zovem“ biće obilježeno predstavljanjem knjiga „Smrtni ishod atletskih povreda“ Milice Vučković i „Blank“ Feđe Štukana, kao i razgovorom sa pozorišnim kritičarem Aleksandrom Milosavljevićem. Svi razgovori će se voditi na platou ispred knjižare Karver, a programi počinju od 18.30 sati. D. ERJAVŠEK

Novi roman Momčila Zekovića Zeka objavljen u izdanju „Džepa sa tajnama“

Ljubav kao potraga za izgubljenom polovinom PODGORICA - Novi naslov Momčila Zekovića Zeka pod nazivom „Lavanda“, koji je objavljen u izdanju „Džepa sa tajnama/Svila production“, na pola puta je od produžene novele do romana. „Lavanda“ je pripovijest o komplikovanom odnosu koji na temelju beskonačne bliskosti, u trenucima kad kulminira, spontano se sprema za sunovrat. Zekovićeva novela ubrzava protok vremena, nonšalantno se naslanja na putopis, poziva

na filozofiju, sudara se sa modernom psihološkom produženom pripovijetkom, lirična i jednostavna za čitanje. Zeković piše sugestivnu ljubavnu priču koja će rasteretiti svijest ali i podgrijati podsvijest, kao i svaka priča u kojoj junakinja na granici svetog i prokletog dominira narativom i pripovjedačevim univerzumom. Gradovi nijesu materija već posveta književnosti, a ljudi su dekorativne prirode, osim ako su mrtvi, a slavni. Prema pisanju književnika i

kritičara Vladimira Arsenića, „Lavanda“ je nastavak traganja započetog u ranijim knjigama u kojima Zeković pokušava da opiše ljubav. - Ljubav kao strast, ali i ono tinovsko pobratimstvo bića u svemiru, platonovsku potragu sa svojom izgubljenom polovinom s kojom, tek spojeni, činimo cjelovitost, činimo biće s velikim B, ali i ljubav kao patnju, kao nemogućnost konačne ispunjenosti, kao naviku i paniku (da iskoristim popularnu TV seriju) kao drogu koje ni-

kad dosta nije ali koja nas uvijek – već ostavlja u čežnji – zapisao je Arsenić u predgovoru ovoj noveli. D. ERJAVŠEK

16 Svijet

Subota, 2. jul 2022.

STO DVADESET OSMI DAN INVAZIJE NA UKRAJINU: Ruske snage pojačale ofanzivu na istočnom frontu, tvrde da Ukrajinci bilježe velike gubitke

Pogođena stambena zgrada u Odesi, najmanje 20 mrtvih KIJEV/MOSKVA – U ruskom raketnom napadu na Odesu juče su pogođeni jedna stambena zgrada i odmaralište u blizini tog lučkog grada, usljed čega je nastradalo najmanje 20 osoba, dok ih je na desetine povrijeđeno, saopštili su ukrajinski zvaničnici.

Do napada je, kako je juče saopšteno iz ukrajinskog ministarstva za vanredne situacije, došlo oko jedan sat iza ponoći u noći sa četvrtka na petak. Ruski projektil je, kako navode, pogodio devetospratnicu i odmaralište u mjestu BilgorodDnjestrovski, u blizini Odese. Portparol regionalne administracije u Odesi Sergij Bračuk rekao je ukrajinskoj državnoj televiziji da je organizovana spasilačka operacija, jer su neki ljudi ostali zakopani ispod ruševina. On je kazao i da su u napadu na odmaralište poginule najmanje tri osobe, uključujući i jedno dijete. Agencija Rojters prenosi kako juče nije bila u mogućnosti da ove navode provjeri iz nezavisnih izvora. Ubrzo su se oglasili i iz Kremlja demantujući navode ukrajinske strane da su ruske rakete pogodile civilne objekte u blizini ukrajinske crnomorske luke Odesa. - Ruska vojska tokom sprovođenja specijalne vojne operacije u Ukrajini izbjegava da pogađa civilne objekte kako bi u potpunosti bila fokusirana na vojne ciljeve i mjesta za obuku plaćenika – saopštio je medijima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Ruski projektil je, kako navode u Kijevu, pogodio devetospratnicu i odmaralište u mjestu Bilgorod-Dnjestrovski, u blizini Odese, prilikom čega je ubijeno najmanje 20 ljudi. Iz Kremlja, sa druge strane, tvrde da nijesu gađali civilne objekte u blizini ukrajinske crnomorske luke

On je podsjetio i na izjavu ruskog predsjednika Vladimira Putina, koji je u više navrata naglasio da mete ruske operacije nijesu civilni ciljevi i civilna infrastruktura, prenosi Rojters. Kada je riječ o borbama na istočnom frontu, iz ruskog ministarstva odbrane juče je saopšteno kako ukrajinska odbrana bilježi velike gubitke u Lisičansku i kako je u svega dva naselja tog grada nastradalo najmanje 190 ukrajinskih vojnika. Iz tog resora tvrde i kako njihova vojska nastavlja uspješnu ofanzivu na području Lisičanska i kako je u posljednja tri dana preuzela kontrolu nad rafinerijom nafte u Lisičansku, rudnikom „Matroska“ i jednom fabrikom u mjestu Topolevka. Tvrde i kako u ukrajinskoj vojsci raste broj dezertera zbog neuspjeha Oružanih snaga Ukrajine na bojnom polju. Generalštab ukrajinske vojske

Ruski projektil pogodio devetospratnicu blizu Odese

juče nije komentarisao navode ruskog ministarstva odbrane, ali su potvrdili da Rusi pokušavaju da, sa juga i zapada, opkole njihove oružane snage u oblasti Lisičanska. Navedeno je i da u pravcu

Nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer je u autorskom tekstu za list „Spektejtor“ procijenio kako bi se ukrajinska kriza mogla završiti na tri načina. Prema njegovom mišljenju, prvi scenario podrazumijeva kontrolu Rusije nad većim djelom Donbasa, sa glavnim industrijskim i poljoprivrednim regionom i pojasom zemlje duž Crnog mora.

- Ako se ona zaustavi na trenutnim pozicijama, to će biti pobjeda za Rusiju. U tom slučaju, uloga NATO-a neće biti toliko odlučujuća kako se ranije smatralo –ocjenjuje Kisindžer. Drugi scenario bi, kako objašnjava, bio pokušaj da se Rusija „istisne“ sa Krima. Kisindžer smatra da bi taj scenario mogao da dovede do eskalacije sukoba. - Ukoliko se vojna dejstva nastave, poveća-

Korona se vraća na velika vrata

- Pošto su zemlje širom Evrope ukinule mjere koje su bile na snazi, virus će cirkulisati na višim nivoima ovog ljeta – rekao je direktor SZO za Evropu Hans Kluge. Dodao je i da virus neće nestati zato što su zemlje prestale da ga nadziru, već da će nastaviti da se širi i da se mijenja. Podstaknuti podsojem omikorna BA.5 broj slučajeva zaraze u oko 50 zemalja koje obuhvata SZO Evropa dosti-

Ističu i kako u pravcu Harkova i Slavjanska ruske snage granatiraju položaje ukrajinskih jedinica, ali i pojedina naselja, te kako su pojačali vojne operacije u pravcu Kramatorska. Ranije donijeta odluka vlade u

Kisindžer: Sukob u Ukrajini se može završiti na tri načina

SZO upozorava na rast kovid infekcija tokom ljeta u Evropi

ŽENEVA - Svjetska zdravstvena organizacija saopštila je kako očekuje visoke nivoe kovida-19 ovog ljeta u Evropi i pozvala da se pažljivo prati virus s obzirom na to da je zabilježen utrostručen broj novozaraženih dnevno u posljednjih mjesec dana.

Donjecka ruske snage glavne napore usmjeravaju na opkoljavanje ukrajinskih trupa u oblasti Lisičanska sa juga i zapada i na uspostavljanje potpune kontrole nad Luganjskom oblašću.

gao je ove nedjelje blizu 500 hiljada novozaraženih dnevno, dok je taj broj iznosio oko 150 hiljada dnevno krajem maja, navode podaci svjetske organizacije. Pošto je registrovano između 4.000 i 5.000 smrtnih slučajeva od kovida dnevno tokom dobrog dijela zime, broj umrlih sada ostaje na niskom nivou od 500. Gotovo sve evropske zemlje bilježe veliki porast broja slučajeva, a po broju novih slučajeva vode Portugal, Luksemburg, Francuska, Grčka, Kipar, Njemačka i Austrija, prenosi AFP. - Nadamo se da opsežni programi vakcinacije koje je većina zemalja imala kao i prethodne infekcije znače da ćemo izbjeći najteže posljedice koje

će se rizik za Zapad da se sam nađe u ratu sa Rusijom – istakao je Kisindžer. Treći scenario, prema mišljenju čuvenog američkog diplomate, predviđa povratak na situaciju do 24. februara ove godine kada je počeo rat u Ukrajini. - Neriješena pitanja će se moći riješiti pregovorima. Situacija će, vjerovatno, biti zamrznuta na neko vrijeme – zaključio je Kisindžer.

Kijevu o ukidanju bezviznog režima za državljane Rusije juče je stupila na snagu. Šef Državne granične službe Ukrajine Sergej Dejneko kazao je kako ni viza ruskim državljanima ne garantuje nesmetan ulazak u Ukrajinu. - Putovanje bez vize je privilegija za građane razvijenih demokratija koji ne ubijaju civile i ne zadiru u suverenitet drugih država. Rusija očigledno nije na toj listi – napisao je Dejneko na Fejsbuku. On je ocijenio i kako će vizni režim povećati bezbjednost države. U ukrajinskom parlamentu juče se putem video-linka obratila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ističući kako ta zemlja sada ima „veoma jasnu evropsku perspektivu“, ali i kako će „dug put ka članstvu u EU zahtijevati naporan rad“. - Ukrajina sada ima veoma jasnu evropsku perspektivu. Zemlja je kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, što je prije samo pet mjeseci izgledalo gotovo nezamislivo – rekla je predsjednica EK. Ursula fon der Lajen je rekla, takođe, da će Evropa biti na strani Ukrajine na svakom koraku, koliko god bude potrebno i napomenula da su potrebne mnoge ključne reforme što je prije moguće. Lideri Evropske unije su prošle nedjelje odobrili Ukrajini status kandidata, čime je formalno otvoren proces za koji se očekuje da može potrajati godinama prije nego što zemlja postane punopravna članica bloka koji sada čini 27 država.

Kineski predsjednik na obilježavanju 25. godišnjice povratka Hongkonga pod kinesku upravu

Si: „Jedna zemlja, dva sistema“ se pokazalo kao dobro rješenje

smo imali u pandemiji – rekao je Kluge. SZO poziva Evropljane da nastave da se izoluju u slučaju respiratornih simptoma, da provjere da li im je vakcina ažurirana i da nose masku na mjestima sa mnogo ljudi. Kluge je pozvao evropske zemlje da povećaju nivo vakcinacije. - Visok imunitet u stanovništvu i izbor da se smanji rizik za starije osobe će biti ključni da spriječe dodatni mortalitet ovog ljeta – rekao je on.

HONGKONG – Predsjednik Kine Si Đinping prisustvovao je juče obilježavanju 25. godišnjice od povratka Hongkonga pod vlast Pekinga, nakon 156 godina britanske kolonijalne vladavine, i tom prilikom ocijenio kako nema razloga za promjenu formule upravljanja u Hongkongu „jedna zemlja, dva sistema“.

Si je, prisustvujući polaganju zakletve novog lidera Hongkonga Džona Lija, ocijenio kako činjenice pokazuju da „jedna zemlja, dva sistema“ ima snažnu vitalnost i da je u stanju da obezbijedi dugoročan prosperitet i stabilnost u Hongkongu, kao i blagostanje hongkonških sunarodnika, prenosi Rojters.

Poručio je da je riječ o dobrom uređenju, te da će budućnost Hongkonga biti ljepša ukoliko se nepokolebljivo insistira na njemu. - A Hongkong će sigurno dati novi i veći doprinos podmlađivanju kineske nacije – dodao je Si. Kineski predsjednik je zajedno sa suprugom u četvrtak doputovao u Hongkong kako bi prisustvovao obilježavanju 25. godišnjice povratka bivše britanske kolonije pod vlast Pekinga i inauguraciji novog lidera Džona Lija. Svi zvaničnici su na ceremoniji nosili maske i držali udaljenost od jednog metra, a nijesu se ni rukovali zbog strogih epidemijskih mjera usljed porasta kovid infekcija u Hongkongu.

Novi izvršni direktor Specijalnog administrativnog regiona Hongkonga Džon Li, bivši policajac koji je kao načelnik bezbjednosti grada nadgledao uvođenje novog zakona o nacionalnoj bezbjednosti, poručio je da je vladavina prava osnovna vrijednost za globalni finansijski centar i da je taj zakon donio potrebnu stabilnost nakon antivladinih protesta 2019. godine. Si Đinping je posljednji put u Hongkongu boravio 2017. godine, kada je odlazeća liderka Keri Lam polagala zakletvu. Hongkong je predat Kini 1. jula 1997. godine, nakon 156 godina britanske kolonijalne vladavine. Priredila: Đurđica ĆoriĆ

Hronika Podgorice

Subota, 2. jul 2022.

Direktor Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice o rekonstrukciji više saobraćajnica u gradu

Kašnjenje pri rekonstrukciji te ulice bilo je uslovljeno uglavnom nepouzdanim katastrom podzemnih instalacija, zbog čega je bilo situacija da se pravo stanje stvari moglo sagledati tek po otkopavanju neke dionice. Problem se tada morao rješavati u hodu, što je iziskivalo dodatno vrijeme Kašnjenje radova na rekonstrukciji Hercegovačke ulice bilo je uslovljeno uglavnom nepouzdanim katastrom podzemnih instalacija, kazao je direktor Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice Srđan Raičević. Gostujući na Gradskoj RTV, Raičević je kazao da je zbog toga bilo situacija da se pravo stanje stvari moglo sagledati tek po otkopavanju neke dionice, a onda se problem morao rješavati u hodu, što je iziskivalo dodatno vrijeme. - Najveći dio problema je riješen i rekonstrukcija ulice je pri kraju. Ostalo je još postavljanje 200 kvadratnih metara kamenih ploča, tako da će za desetak dana biti završena kompletna

rekonstrukcija Hercegovačke ulice – kazao je Raičević. On je komentarisao i radove u Njegoševoj ulici, podsjećajući da je rekonstrukcija započela polovinom januara. - Planirani rok od pola godine za rekonstrukciju Njegoševe ulice definitivno će biti probijen, ali očekujem da ona bude završena polovinom avgusta. Problemi su skoro pa identični kao i u slučaju Hercegovačke – rekao je Raičević i naglasio da duguje zahvalnost građanima ovog dijela centra grada na razumijevanju i strpljenju koje imaju zbog probijanja rokova za završetak rekonstrukcije ulica. Direktor Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice najavio je da

I. MANDIĆ

U Hercegovačkoj preostalo postavljanje 200 kvadratnih metara kamenih ploča

Srđan Raičević

Konačno završeni radovi u gornjem dijelu Hercegovačke ulice

je u pripremi projekat za rekonstrukciju još jedne saobraćajnice u strogom centru grada, Ulice Miljana Vukova (od Trga nezavisnosti do Ulice Marka Miljanova), ali i da u ovoj fazi radova neće otpočinjati najavljenu rekonstrukciju Balšića ulice.

- Ove ulice će u prvoj fazi biti kolsko-pješačke, ali Podgorica ide u tom pravcu da dobije samo pješačku zonu u centru – kazao je Raičević, uz napomenu da nije izvjesno kada će taj plan biti u potpunosti realizovan. Govoreći o bulevaru na Starom aerodromu, Raičević je kazao

Ministarstvo prosvjete realizuje program dostupnog, kvalitetnog i pravičnog ranog učenja za svu djecu

da su radovi skoro završeni u smislu da je u drugom bulevarskom dijelu sve spremno za asfaltiranje, upućujući zahvalnost kompaniji Gradnja promet koja je radove privela kraju. - Glavni grad je do sada u više navrata inicirao sastanke sa Upravom javnih radova, pisali

smo dopise, pravili konkretne prijedloge na koji način da prevaziđemo situaciju u kojoj nijesmo bili finansijski adekvatno praćeni. Nažalost, od kolega iz UJR-a nijesmo uspjeli da dobijemo nikakav odgovor – kazao je Raičević. On je istakao da je održan sastanak sa novim ministrom finansija, koji je bio iznenađen stavom Uprave javnih radova i preduzeo je korake i mjere da to pitanje što prije bude riješeno. H. P.

Povećan iznos koji će Glavni grad izdvojiti za podršku žetvi žitarica i berbi kukuruza

Otvoriće interaktivne službe u Berima, Subvencije za proizvodnju Grbavcima, Piperima i na Barutani deficitarnih proizvoda Od juče dežurna tri vrtića

Obuka vaspitačica za rad u interaktivnim službama

Ministarstvo prosvjete otvoriće u Podgorici i još nekim gradovima nove interaktivne službe, u okviru kojih će vaspitači putem kućnih posjeta ili u organizovanom lokalnom prostoru sprovoditi aktivnosti učenja i razvoja djece iz udaljenih gradskih naselja i sa seoskih područja. Novi punktovi koji će biti adekvatno adaptirani, a za koje

su prostor ustupile mjesne zajednice, škole i druge javne ustanove, biće otvoreni na Barutani, u Berima, Grbavcima i Piperima, kao i u Beranama (naselje Donje Luge), Bijelom Polju (Bistrica) i Budvi (Lastva Grbaljska). - Interaktivne službe od ranije postoje u 17 crnogorskih opština sa ciljem da povećaju uključenost djece iz osjetljivih grupa u predškolsko vaspita-

U dvije podgoričke javne predškolske ustanove juče je otpočeo ljetnji režim rada, odnosno dežurstava. U JPU „Ljubica Popović“ u toku jula i avgusta radiće dvije vaspitne jedinice – ,,Suncokrili“ i „Ljubica Popović“. Djeca su raspoređena u 36 vaspitnih grupa, a juče je u vrtićima boravilo 705 djece. - Ukoliko bi se povećao broj djece svakako bi bila otvorena još jedna vaspitna jedinica, ali bi ona bila u istom dijelu grada zbog potrebe sanacije objekata. Sve vaspitne jedinice, pogotovo „Bajka“, „Palčica“ i ,,Pčelica“, zahtijevaju sanacije krovova, vodovodnih i kanalizacionih cijevi, molersko-farbarske i druge intervencije koje je nemoguće odlagati, ali ni raditi u periodu boravka djece, pa je ljeto jedini period kad je to izvodljivo – naveli su iz Ministarstva prosvjete. U JPU „ Đina Vrbica“ dežurna vaspitna jedinica u julu i avgustu je „Poletarac“ u Ulici Radosava Burića, u kojoj će boraviti mališani iz tog objekta i vrtića „Mogli“ i „Ljubović“. Juče je u toj vaspitnoj jedinici boravilo 273 djece, a za dežurstvo ih je prijavljeno 633.

nje. Cilj strategije „Dostupno, kvalitetno i pravično učenje“, koje se sprovodi u partnerstvu sa kancelarijom Unicefa u Crnoj Gori, jeste povećanje broja opština i punktova gdje će djeca boraviti više puta nedjeljno i na duži vremenski period – saopšteno je iz Ministarstva prosvjete. U sklopu ovog projekta održana je i trodnevna obuka vaspi-

tačica iz javnih predškolskih ustanova koje po prvi put osnivaju interaktivne službe, kao i za one koji planiraju širenje punktova. Obuku, koju su realizovale vaspitačice Gordana Knežević i Katarina Zečević, u saradnji sa savjetnicom za predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Ministarstvu prosvjete Vesnom Pejović, završilo je 24 vaspitača. H. P.

55 odsto više nego lani

Glavni grad je, imajući na umu globalnu nestašicu hrane kao i ubrzan rast cijena, pokušao da posredstvom Službe za podršku poljoprivredi pruži dodatnu podršku poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije Podgorice. – Kroz sporazum o saradnji sa Opštinom u okviru Glavnog grada – Golubovci, ove godine je povećan iznos subvencije za podršku žetvi žitarica i berbi kukuruza. Tako će poljoprivrednici sa cijele teritorije glavnog grada biti u obavezi da za ralo požnjevene pšenice plate 15 eura, dok je preostalih 15 eura obuhvaćeno subvencijom. Kada otpočne berba kukuruza, poljoprivrednici će biti u obavezi da po ralu obranog kukuruza plate 15 eura, a ostatak od 25 eura biće subvencionisan. Kroz podršku od 50 odsto za žitarice i 65 odsto za kukuruz, stimulišemo proizvodnju deficitarnih proizvoda sa preko 55 odsto više sredstava u odnosu na prošlu godinu – saopšteno je iz Glavnog grada. Rukovodilac Službe za podršku poljoprivredi Glavnog grada Dušan Radonjić posjetio je više poljoprivrednika iz Zete i prilikom obilaska imanja konstatovano je da žetva teče nesmetano. – Površine pod zasadima slične su kao i prethodne godine, ali prinos je nešto manji zbog činjenice da mnogi poljoprivrednici nijesu đubrili parcele ili su to uradili mnogu skromnije nego prethodnih godina zbog enormnih cijena vještačkog đubriva. Ukoliko vremenske prilike budu ovakve i narednih dana, žetva će na teritoriji glavnog grada biti okončana tokom naredne dvije sedmice – saopšteno je iz Glavnog grada. Svim zainteresovanim poljoprivrednicima upućen je poziv da se ovim povodom na vrijeme jave vršiocima žetve ili službama za poljoprivredu Glavnog grada i Opštine u okviru Glavnog grada – Golubovci. H. P.

Arena

18 Vaterpolo

Subota, 2. jul 2022.

NAPAD OPET ZAKAZAO: Crnogorski vaterpolisti poraženi od Srbije, sa Mađarima za sedmo mjesto na Svjetskom prvenstvu

ANNA FEHER

Nova generacija, stari problemi

Bazen ,,Alfred Hajoš“. Gledalaca: 2.00.

Crna Gora

Sudije: J. Stavridis (Grčka) i D. Gomes (Španija) Igrač više: Crna Gora 9-6, Srbija 13-5 Peterci: Crna Gora 1 (1), Srbija 1 (1)

Rezultat po četvrtinama:

2:2, 2:3, 2:3, 1:2

Srbija

CRNA GORA

SRBIJA

Lazović ..................................................... Mršić ....................................................1 (1) Vučurović ................................................ Averka ....................................................... Čučković .................................................. Popadić ...................................................2 Radović .................................................... Đurđić ......................................................3 Perković ..................................................1 Banićević ................................................. Matković .................................................. Petković ................................................... Tešanović .....................(12 odbrana)

Dobožanov .................(6 odbrana) Mandić ................................................... Subotić....................................................Ranđelović........................................... Lazić ....................................................... 1 Vico ......................................................... 1 S. Rašović ............................................ 3 Lukić........................................................ Jakšić .................................................... 3 Radulović ...................................... 1 (1) Drašović ................................................ V. Rašović ............................................. 1 Mitrović ........................(4 odbrane)

Selektor: Vladimir Gojković

Selektor: Savić

Za Arenu iz Budimpešte:

Neđeljko KOSTIĆ

Iz mog ugla I u godinama kada je imala šutere svjetske klase, vaterpolo reprezentacija Crne Gore mučila se u napadu i zbog toga gubila brojne mečeve za medalju na velikim takmičenjima. Asovi su sišli sa scene, problem naslijedila nova generacija i nastavila ,,tradiciju“, s tim da njen kvalitet nije na nivou prethodnih. ,,Ajkule“ su se tokom cijelog Svjetskog prvenstva ,,tražile“ u ofanzivi (ne računajući rutinu sa Brazilom), ništa se nije promijenilo ni u duelu sa Srbijom. Tim Vladimira Gojkovića poražen je 10:7, pa će u neđelju igrati za sedmo mjesto sa Mađarskom koja je nakon peteraca (15:16) izgubila od SAD. Od sedam golova koje je dala dvostrukom uzastopnom olimpijskom šampionu, Crna Gora je šest postigla s igračem više i jedan iz peterca. Nedostaci u igri su očigledni, ,,ajkule“ osim Bogdana Đurđića nemaju raspoloženog šutera u Budimpešti, s tim da se na meču sa Srbijom ,,pojavio“ i Vlado Popadić... Njih dvojica postigla su zajedno pet pogodaka. Činjenica je da u našoj reprezentaciji nema dva najbolja ljevaka, Alekse Ukropine i Đura Radovića, da bi s njima napad vjerovatno izgledao tečniji i ubojitiji, a koliki će napredak biti postignut vidjeće se već krajem ljeta na Evropskom prvenstvu. Istina, Radovića zbog suspenzije od strane Svjetske plivačke federacije još neko vrijeme neće biti u bazenu... Uporna je Crna Gora bila u namjeri da do pobjede nad Srbijom stigne igrom na centre. Često je lopta ,,spuštana“ na Miroslava Perkovića i Dušana Banićevića, a prvi od njih dvojice izborio je peterac iz kojeg je Marko Mršić donio izjednačenje poslije gola Strahinje Rašovića iz kontre. ,,Ajkule“ su se odlično branile, Srbija mučila da dođe u pozicioni napad, ali je Nikola Jakšić našao rješenje da povisi na 2:1. Odgovor je stigao od najboljeg

Iz ovakve baze teško je biti u vrhu

Sa jučerašnje utakmice Crna Gora - Srbija u Budimpešti

smo u drugoj četvrtini Gojković: Pitanje je koje su mada imali tri-četiri kontranapada koja iskoristili. Čim smo ušli nam mogućnosti u napadu nijesmo u statičnu igru ,,jedan na jedan“,

to je bilo ono što odgovara timu koji je individualno jači – rekao je Gojković. ,,Ajkulama“ je ostao još jedan meč na SP. – Probaćemo da se pripremimo, mada imamo nekoliko igrača koji su baš istrošeni. Da uradimo sve da izvučemo najbolje iz posljednje utakmice – dodao je Gojković.

Šest mečeva odigrala je do sada Crna Gora na SP, u svakom pokazala lošu realizaciju. – Pitanje je koje su mogućnosti našeg napada u ovom momentu, ali stvarali smo i promašivali šanse, pogotovo s dva metra. Tokom cijelog prvenstva – rekao je selektor Vladimir Gojković, koji od raspoloženih napadača ima samo Bogdana Đurđića.

Budvanin je protiv Srbije dao tri gola. – On ima napadački potencijal i pokazao ga je u svakom meču ovdje, prokomentarisao je Gojković. Što je sve pokazao meč sa Srbijom? – Nijesmo plivali onako kako smo željeli. Igralo se u ritmu u kojem smo znali da smo slabiji,

Tešanović: Godinama ista boljka

Savić: Nije bio lijep vaterpolo, čestitke Crnoj Gori na svemu

Petar Tešanović vratio se na gol Crne Gore u meču sa Srbijom, upisao 12 odbrana, ali nije mogao da spriječi poraz ,,ajkula“. – Imao sam povredu vrata, ali uspio sam brzo da se vratim – rekao je Tešanović, kojeg je u protekla četiri meča odlično zamijenio Dejan Lazović. Golman Breše detektovao je probleme u igri Crne Gore. – U odbrani smo odigrali dobro jer primiti deset golova od Srbije, tima s takvim individualcima, dobra je stvar. Ali napad je godinama naša boljka, sada još više izražena, nemamo napadački kvalitet, a u današnjem vaterpolu teško možete da pobijedite ako postignete sedam golova. Moraćemo mnogo da radimo na tome – naveo je Tešanović.

crnogorskog igrača na prvenstvu, Bogdana Đurđića, što je i bio rezultat na kraju uvodnih osam minuta. Selektor Vladimir Gojković je za meč sa Srbima na gol vratio

U ovakvim utakmicama pobjeđuje tim koji se brže oporavi od šoka u četvrtfinalu, rekao je selektor Srbije Dejan Savić. – Bilo je izjednačeno prve dvije četvrtine, nije viđen lijep vaterpolo i nije bio ritam kakav smo navikli da gledamo – ni Crne Gore kao protiv Španije, ali ni naš – kazao je Savić crnogorskim novinarima na bazenu ,,Alfred Hajoš“ u Budimpešti. Srbija je meč prelomila krajem treće četvrtine. – Uhvatili smo tempo s nekoliko uzastopnih odbrana i kada smo se odvojili bilo je lakše da dođemo do pobjede. Čestitam mladom timu Crne Gore, kao i Vladimiru Gojkoviću na svemu što su pokazali, na velikoj borbenosti i želim im sreću u pripremama za Evropsko prvenstvo – izjavio je Savić.

Petra Tešanovića, koji je zbog povrede vrata u drugom kolu ustupio mjesto odličnom Dejanu Lazoviću. Tešanović je na startu drugog perioda ,,skinuo“ zicer Viktoru Rašoviću, a Perković iz napada s igračem više donio prvu prednost našoj selekciji. Trajalo je kratko jer je Đorđe Lazić šraubom izjednačio 17 sekundi kasnije, a nova šansa za vođstvo propuštena je kada je Uroš Vušurović u zicer poziciji šutirao u Branislava Mitrovića. Srbi su rješenje za probleme u napadu u prvom poluvremenu nalazili u Jakšiću, dok je u našoj selekciji odgovornost po pravilu preuzimao Đurđić. Poslije njihovih pogodaka bilo

Veljko Uskoković bivši kapiten „ajkula“ Srbija nas je pobijedila, ali se viđelo da više nije tako dominantna u odnosu na nas i ostale reprezentacije kao što je bio slučaj prethodnih godina. Mi smo u većem dijelu utakmice pokazali možda i ravnopravnu igru. Protivnik je iskoristio neke svoje prednosti, efektnije koristio igrača više i trijumfovao sa tri gola razlike (10:7). Od raspoloženih momaka, imali smo samo Bogdana Đurđića, a to je nedovoljno u ovakvim mečevima. Falio nam je šuter spolja. Centri su odigrali solidno na šampionatu i sa njihovim učinkom možemo da budemo zadovoljni. Ostao nam je još jedan duel. Naravno da je bolje biti peti ili šesti, nego sedmi ili osmi, za što ćemo se na kraju boriti. Ovo bi bila naša realnost. Sa ovoliko ulaganja, sa ovakvom infrastrukturom, a to pričam i ponavljam godinama, teško da možemo da se upustimo u borbu za najveći plasman. To može da se desi ponekad, sporadično, ali da budemo stalno u vrhu – iz ovakve baze je nemoguće. Hrabri činjenica da se budi vaterpolo u Nikšiću i pogotovo Podgorici, ali za sada je to nedovoljno. Meč za sedmo mjesto je revijalan. U takvim utakmicama je najlakše pružiti ono najbolje što možeš. Nadam se da će se naši momci motivisati i dati sve od sebe da pobjedom završe turnir. Vjerujem da izdanje protiv Španije nije bilo slučajno i da možemo ponoviti takvu partiju.



Italija i Španija igraće reprizu finala Svjetskog prvenstva iz 2019. godine. ,,Setebelo“ je u polufinalu u Budimpešti pobijedio Grčku 11:10 (4:2, 2:3, 1:1. 4:4) i trofej će braniti protiv ,,crvene furije“ koja se u četvrtfinalu provukla protiv Crne Gore (7:6), a juče deklasirala Hrvatsku – 10:5 (3:3, 2:0, 2:2, 3:0). Finale je na programu sjutra od 20 sati, duel za treće mjesto igraće se od 17.

je 4:4, da bi Crna Gora u finišu dobila napad s igračem više da povede. Nije pomogao tajm-aut Vladimira Gojkovića, pa je kazna stigla osam sekundi prije kraja četvrtine preko Viktora Rašovića u trenutku kada je ,,delfina“ bilo više u vodi. Nekadašnji crnogorski reprezentativac Nemanja Vico otvorio je treći period golom za prvo vođstvo srpske selekcije od dva razlike, a Srbija je

još dva puta u toj dionici imala identičnu prednost. Popadić i Đurđić vraćali su Crnu Goru na minimalni zaostatak, a 8:6 za Srbiju bilo je čak i podnošljivo jer je Tešanović u finišu treće četvrtine upisao odbranu u napadu ,,delfina“ s igračem više. Tešanović je s dvije sjajne odbrane na startu posljednjeg perioda držao Crnu Goru u životu, ali je moralo nešto da se uradi i na drugoj strani bazena.

Birana su loša rješenja, što je iskusnija selekcija Srbije iskoristila da preko Strahinje Rašovića ode na ,,plus 3“ – 10:7. Uzvratio je Popadić, takođe s igračem više, a nada u povratak otišla je golom Marka Radulovića iz peterca na 2,43 do kraja... ,,Ajkulama“ ostaje meč za sedmo mjesto na svijetu, što je i realnost u ovom trenutku. Za nešto više treba vremena, strpljenja i veći kvalitet.

Arena

Subota, 2. jul 2022.

Košarka 19

Košarkaši Crne Gore savladali Francusku u prvom meču posljednjeg „prozora“ prve runde kvalifikacija za SP

Herojski do pobjede Dva puta su se provukli u prethodna dva meča, po jednom u kvalifikacijama za Evropsko i Svjetsko prvenstvo, ali ne i treći put – košarkaši Crne Gore su, konačno, prvi put pobijedili Francusku, jednu od najvećih košarkaških sila Evrope i svijeta. Zahvaljujući velikoj želji, borbenosti, srcu, ali i pametnoj igri u odlučujućim trenucima, slavili su izabranici Boška Radovića 70:69, i napravili veliki korak za plasmanu na Mundobasket. Osim što su i matematički osigurali plasman u naredni krug kvalifikacija (i zbog poraza Portugala u gostima od Mađarske sa 69:68), naši košarkaši imaju šansu da pobjedom u Portugalu, u poneđeljak, prenesu četiri pobjede i tako steknu realne šanse da se bore za novi plasman na Svjetsko prvenstvo. Sada je najbitnije da „zaborave“ na trijumf protiv Francuske, jer bodovi iz meča sa Portugalom imaju veliki značaj. A za nauk je poraz od Mađarske u „Bemax areni“, nekoliko dana nakon ubjedljive pobjede u gostima protiv istog rivala...

PROMAŠAJI NA STARTU Prvo poluvrijeme je bilo izuzetno neefikasno sa obje strane, posebno u šutu za tri poena. Crna Gora je pogodila samo jednu trojku iz 11 pokušaja (Nemanja Radović), dok su Francuzi promašili svih šest. Iako visinski inferiornija, Crna Gora je u prvih 20 minuta uspjela da nadskoči protivnika (1915), posebno u ofanzivnom skoku (8-4), što je našoj selekciji, uz nešto bolji šut za dva poena (43,8 – 41,7 odsto) omogućilo da ima i rezultatsku prednost na polovini

Grupa E (5. kolo) Mađarska – Portugal Crna Gora – Francuska 1. Francuska 2. Crna Gora 3. Mađarska 4. Portugal

5 5 5 5

4 3 3 0

69:68 70:69 1 2 3 5

383:303 387:366 359:388 324:396

9 8 8 5

6. kolo (4. jul): Portugal – Crna Gora, Francuska – Mađarska.

meča, iako je početkom druge četvrtine izgledalo da će biti drugačije. Početak meča obilježio je veliki broj promašaja sa obje strane, pa je Crna Gora prvi koš postigla nakon skoro tri minuta, kada je Nikola Ivanović pogodio flouter za 2:1. Duže su na koš iz igre čekali gosti, a prvi se upisao korpulentni Vensan Poirije nakon četiri minuta i 34 sekunde, kada je Francuskoj donio vođstvo od 5:2. Nakon trojke Radovića (5:5), na polovini dionice, do kraja četvrtine se, maltene, igralo koš za koš, iako su „trikolori“ na tri minuta prije kraja imali dva posjeda prednosti (9:5). Vladimir Mihailović i Nikola Ivanović su poravnali (9:9), a neriješeno je bilo i na kraju kvartala (15:15). Francuska je bolje otvorila drugu četvrtinu, u kojoj su Aleksa Ilić dva puta i Fedor Žugić jednom digli publiku na noge atraktivnim zakucavanjima. Serijom 6:0, gosti su nakon nešto više od dva minuta poveli 21:15 i primorali Boška Radović da zatraži tajm-aut, Čuvali su Francuzi prednost od šest poena i u naredna dva minuta (25:19). Tada je stigao odgovor naše selekcije, prvo je zakucao Ilić, potom je dva puta uzastopno precizan bio Žugić, drugi put zakucavanjem za izjednačenje na 25:25, na četiri minuta i 10 sekundi prije kraja. Do poluvremena

Sa sinoćnjeg slavlja u ,,Morači“

se igralo koš za koš, a posjed prednosti našoj selekciji donio je Radović, sedam sekundi prije odmora...

HLADNA GLAVA U FINIŠU Tek u trećoj četvrtini je Džona Radebau, novi naturalizovani Amerikanac, počeo da šutira na utakmici, ali i da pogađa, pa je ubacio devet poena (tri dvojke i jednu trojku). Jedan koš je pogodio u seriji Crne Gore od 8:0, u kojoj je Radović dva puta bio precizan, a seriju je „zaključio“ Ilić, novim sjajnim zakucavanjem u kontri, nakon što mu je odlično asistirao Mihailović. Ta serija je donijela Crnoj Gori vođstvo od osam poena (52:44), najveće na meču, koje su „crveni“

Boško Radović: Igračima ,,skidam kapu“ Selektor Crne Gore Boško Radović je čestitao igračima na velikoj pobjedi. - Ne samo da bi im čestitao, nego im ,,skidam kapu“. Jer, u ovakvom sastavu, bez pet-šest značajnih igrača, ostvariti takvu pobjedu protiv tima poput Francuske, je za svaku pohvalu. Zapravo, pohvala je malo. Naravno, hvala navijačima. Drugo nijesmo bili u ,,Morači“, zbog korone i ovih ,,prozora“, igrali smo u ,,Bemax areni“ a, uz sve poštovanje prema toj dvorani, ,,Morača“ kad se napuni je grotlo i svakome, pa i najvećim ekipama, je teško igrati – rekao je selektor Crne Gore. Boško Radović je dodao da je ekipa uradila ono što je bilo dogovoreno. - Ključ utakmice je bila kontrola igre. Mislim da smo 37-38 minuta kontrolisali igru, uz neki minut, dva negdje, što je i normalno, poneki pad. Dobro smo trčali u odbrani. Utakmica nije bila lijepa za gledanje, već prava takmičarska, tvrda. Mi smo drugo poluvrijeme držali pod kontrolom, ali u jednom momentu dođe do izražaja taj ekstra kvalitet NBA i evroligaških igrača Francuske, i nije bilo za očekivati da mi utakmicu dobi-

jemo sa 15 razlike. Kad je krenula posljednja četvrtina, znali smo da će to biti utakmica na jedan posjed i ovoga puta smo potpuno zasluženo pobijedili. Imali smo ih dva puta u prethodna dva meča, ali evo treća sreća. Ponavljam, hvala navijačima, mom stručnom štabu i igračima na sjajnoj pobjedi – dodao je selektor Crne Gore.

sačuvali do kraja četvrtine (56:48).. Francuska je serijom 8:0 na početku posljednje dionice, za tri minuta, anulirala prednost Crne Gore (56:56). Naša selekcija je vodila 59:56 i 61:59, ali su „trikolori“ preko Okoba preokrenuli na 63:61 i natjerali Radovića da potroši pretposljednji minut odmora na 2,57 do kraja. Mihailović je poravnao ulazom, a Radebau preokrenuo trojkom 112 sekundi prije kraja (66:65). Francuzi su dva puta izjednačili, a potom i preokrenuli 43 sekunde prije kraja jednim od dva bacanja Žaitea. Tada je odgovornost preuzeo Radović, koji je 27,4 sekunde prije kraja flouterom vratio prednost (70:69). Selektor Francuske Vensan

Dvorana: „Morača“ Gledalaca: 4.100. Sudije: Maconi, Pursanidis i Kalatrava.

Ilić ................................6 Mihailović ............11 Pavlićević .............2 Baćović ..................2 Radović ................15 Radebau .............12 Nikolić .....................2 Ivanović ..............10 Spasojević ...........2 Drobnjak .................Popović ..................2 Žugić ........................ 6

(15:15, 18:16, 23:17, 14:21)

77% (14-11) 52% (48-25) 17% (18-3)

za 1 za 2 za 3

62% (32-20) 55% (42-23) 7% (15-1)

Skokovi 35 (10+25) 41 (13+18) Blokade 2 1 Asistencije 16 15 Ukradene lopte 8 5 9 Izgubljene lopte 9 Faulovi 22 15

Kole je uzeo tajm-aut, nakon kojeg su njegovi igrači čak tri puta imali šansu da pogode za preokret, možda i za pobjedu,. Dva puta je pokušao Maledon, na kraju i Okobo troj-

Okobo................... 14 Mbaje .........................Maledon ..............16 Žaite ........................12 Lang ............................Poirije .....................18 Albisi .........................5 Tarpi............................ Kuatara ..................2 Kornel ....................... 1 Lakomb ...................Laberi .......................1

kom, ali je fortuna bila na strani košarkaša Crne Gore koji su dugo nakon meča proslavljali veliku pobjedu sa navijačima... S. JONČIĆ Foto: D. MALIDŽAN

Nemanja Radović: Hvala navijačima U večeri đe su svi bili sportski heroji, Nemanja Radović je postigao pobjedonosni koš, ali i bio najefikasniji sa 15 poena. - Želim da se zahvalim našim navijačima što su došli na ovih 50 stepeni u Podgorici. Znamo da to nije lako, nije moglo da se diše u sali, ali, stvarno, svaka im čast, nosili su nas čitavu utakmicu, bili su uz nas i to je davalo ekstra podršku nama koji smo se borili na terenu. A pobjeda protiv ekipe kao što je Francuska je naš način da se zahvalimo navijačima. Mislim da su ovakve utakmice važne da se ljudi opet ,,priključe“ reprezentaciji, da pravimo neku lijepu priču. Imali smo taj kiks protiv Mađarske, ali nijesmo ni mi mašine, roboti, već ljudi i imamo pravo na kiks. Na kraju krajeva, mi smo mala zemlja, mala reprezentacija, sa ne puno igrača, stalno neko nedostaje. Mislim da izvlačimo maksimum i dajemo sve od sebe – rekao je Radović. Slijedi važan duel sa Portugalom. - Moramo odmah da zaboravimo na ovu

pobjedu. U prošlom ,,prozoru“ smo odigrali ,,brutalnu“ utakmicu u gostima protiv Mađarske, a onda smo kod kuće izgubili. Moramo da se uozbiljimo i odigramo muški. Ako ne bude tako, pobjeda protiv Francuske pada u vodu. Imamo mnogo težak put do Portugala, bićemo ,,nagrđeni“ od umora, ali moramo da izvučemo naš maksimum – dodao je Nemanja Radović.

Arena

20 Sportski miks Mlada košarkaška reprezentacija od danas do poneđeljka na turniru u Podgorici

Generalka za EP

PODGORICA – Dvije sedmice su do početka Evropskog prvenstva u Podgorici (16–24. jula), a pred mladom košarkaškom reprezentacijom Crne Gore je generalna provjera. Izabranici Dušana Dubljevića, naime, igraće od danas do poneđeljka na međunarodnom turniru u ,,Bemax

areni“, na kojem će rivali ,,crvenih“ redom biti Srbija, Hrvatska i Izrael. Svi mečevi naše selekcije počinju u 19 časova. Mlada selekcija je u dosadašnjem toku priprema odigrala tri utakmice, i sve tri je dobila. Prvo je u Prištini savladala Kosovo 70:50, a onda je u dva

Raspored turnira SUBOTA Hrvatska – Izrael Crna Gora – Srbija NEĐELJA Izrael – Srbija Crna Gora – Hrvatska PONEĐELJAK Hrvatska – Srbija Crna Gora – Izrael

U Beču održan žrijeb za EHF Ligu šampiona rukometa

(17 sati) (19) (17) (19) (17) (19)

meča u Podgorici bila bolja od Sjeverne Makedonije (80:69, 80:75). Dubljević na raspolaganju ima 14 igrača, a to su Luka Bogavac, Andrija Grbović, Đorđe Jovanović, Aleksandar Bulatović, Filip Anđušić, Janko Bulajić, Dimitrije Mališić, Marko Kljajević, Ilija Varajić, Danilo Ivanović, Zoran Vučeljić, Lazar Radetić, Milun Mićanović i Nikola Rakočević. Po završetku obaveza sa seniorskom reprezentacijom u kvalifikacijama za Mundobasket, mladoj selekciji će se priključiti Fedor Žugić. Crna Gora će na Evropskom prvenstvu A divizije za mlade košarkaše igrati u grupi D sa Njemačkom, Turskom i Poljskom. S. J.

Paklena grupa za Podgoričanke PODGORICA – Rukometašice Budućnosti Bemax u novoj sezoni EHF Lige šampiona igraće u grupi B sa Đerom, Mecom, Rapidom iz Bukurešta, Storhamarom, Esbjergom, Kastamonuom i Lokomotivom iz Zagreba, odlučeno je na žrijebu u Beču. „Plave“ su bile u drugom šeširu, a za rivale dobile tri tima koja su učestvovala na finalnom turniru elitnog takmičenja ove godine. To su aktuelni vicešampion Đer, francuski Mec i danski Esbjerg. Nova sezona elitnog takmi-

Glavni grad preuzeo MRK Budućnost

Sa jučerašnjeg potpisivanja ugovora u Opštini Podgorica

još većoj mjeri, bude mjesto okupljanja mladih ljudi, koji će se formirati u jednom zdravom sportskom duhu, i sjutra biti dobri ljudi, doprinositi našoj društvenoj zajednici, bez obzira na to hoće li na kraju biti profesionalni sportisti – istakao je Vuković uz uvjerenje da je pred muškim rukometnim klubom u Podgorici svijetla budućnost. Pomoćnik sekretarke za kulturu i sport Miloš Antić je izrazio zadovoljstvo zbog uspješnog preuzimanja još jednog sportskog kluba, te posebno istakao važnost formiranja tima u mlađim kategorijama. – Čeka nas dosta posla i sada, moramo da jačamo rukovodeći, stručni, igrački kadar, i siguran sam da imamo znanja i mogućnosti za to. Gradska uprava će uraditi sve da tim klincima i prvom timu obezbijedi

sve moguće uslove da funkcionišu onako kako treba i sigurni smo da će Rukometni klub Budućnost u godinama koje dolaze postati jedan od sportskih brendova grada – naglasio je Antić. Jedan od osnivača kluba Abaz Džafić je istakao da je ovo važan dan za podgorički rukomet i prenio zahvalnost igrača, nekoliko selekcija i uprave. – Jako nam je drago da Glavni grad preuzima ovaj klub. Gradonačelniku lično upućujem zahvalnost uprave, zbog toga što je u vrijeme, kada to nije morao, prepoznavao naš rad, i u mjeri mogućeg, pružao podršku. Jedanaest godina je bilo predugo bez muškog rukometnog kluba i zahvalni smo jer ste otvorili vrata jednom velikom broju mladih ljudi – zaključio je Džafić. R. P.

„Lavice“ osvojile 10. mjesto Japan je, osim u uvodnih desetak minuta, bio bolji rival i zasluženo došao do pobjede, pa su mlade „lavice“ morale da se zadovolje 10. mjestom, nakon zapaženog nastupa na planetarnoj smotri, na kojoj su ostvarile četiri pobjede (Argentina, Italija, Francuska

fazi će se igrati u okviru dvije grupe sa po osam timova. U nokaut fazu će se plasirati šest prvoplasiranih timova

Ćavi se odrekao četvorice Ćavi Ernandes je četvorici igrača Barselone već poručio da moraju da traže nove klubove ovog ljeta i da ne mogu više računati na status prvotimca u timu.

Svjetsko juniorsko prvenstvo za rukometašice

PODGORICA – Crna Gora je nastup na Svjetskom juniorskom prvenstvu za rukometašice do 20 godina u Sloveniji završila na 10. mjestu – izabranice trenera Igora Markovića u meču za plasman poražene su od Japana 35:27 (18:12).

čenja počinje 10/11. septembra. Kao i u prethodne dvije sezone Lige šampiona, u prvoj

Slavni Španac nastavlja rekonstrukciju ekipe Barselone

Ivan Vuković najavio širenje ,,plavo-bijele“ porodice

PODGORICA – Gradonačelnik Podgorice dr Ivan Vuković potpisao je sa osnivačima Muškog rukometnog kluba Budućnost Podgorica ugovor o preuzimanju. Tom prilikom, Vuković je izrazio zadovoljstvo zbog novog partnerstva i širenja sportske porodice Podgorice, te istakao da je, na neki način, stavljen pečat na dogovor da u narednom periodu brigu o funkcionisanju muškog rukometnog kluba Budućnost preuzme Glavni grad. – Naša ,,plavo-bijela“ sportska porodica, kojom se ponosimo, jedan od simbola Podgorice, postaje bogatija za jednog člana. Rukomet u Podgorici je stvar sportske tradicije, ponosa, nešto po čemu se Podgorica prepoznaje, ne samo u Crnoj Gori i regionu nego i šire – kazao je Vuković i dodao da je gradska uprava, imajući u vidu ukupan sportski potencijal i talenat koji stanuje u glavnom gradu, a i činjenicu da je muški rukomet u Crnoj Gori veoma popularan, prepoznala potencijal da se priča o rukometu u Podgorici, u narednom periodu, pored ženskog rukometa, u mnogo većoj mjeri veže i za muški rukomet. Gradonačelnik je zahvalio osnivačima na tome što su, vrlo često djelujući i izvan onoga što im je bila obaveza, a svakako preko mjere realnih mogućnosti, uspjeli da održe ovaj klub u životu, i da ne dozvole da se muški rukomet u Podgorici ugasi. – Želim da vas uvjerim da je ovaj klub u sigurnim rukama, da ćemo i u narednom periodu učiniti sve što je u našoj mogućnosti, finansijski i na svaki drugi način, da obezbijedimo sve neophodne pretpostavke za razvoj muškog rukometa u Podgorici, pogotovo imajući u vidu potrebu razvoja mlađih kategorija. Želimo da muški rukometni klub u narednom periodu, u

Subota, 2. jul 2022.

i Hrvatska), te doživjele tri poraza, jer su prethodno izgubile od Danske i Norveške. Nađa Kadović je ponovo bila najefikasnija u našem timu sa pet golova, bez promašaja, dok je Ana Radović postigla četiri. Mela Mehmedović, Andrijana Krivokapić

i Anastasija Krivokapić po tri puta su zatresle protivničku mrežu, dok su se po dva puta u strijelce upisale Anastasija Marsenić, Gordana Marsenić i Ivana Đurović. Po gol su postigle Milica Anđušić, Sara Gugač i Bojana Racković. Jovana Kadović je upisala pet, a Milena Vujisić četiri odbrane. R. P.

Na taj način proslavljeni Španac i trener katalonskog kluba ubrzao je proces rekonstrukcije ekipe, s namjerom da već u narednoj sezoni konkuriše za titulu u španskoj Primeri. Kako su objavili katalonski mediji, Barsu ovog ljeta treba da napuste klupski talenti Riki Puig i

Oskar Mingueca, kao i Martin Brejtvajt i Samuel Umtiti. Slučaj Francuza Umtitija je posebno interesantan – još 2016. štoper je doveden u klub kao veliko pojačanje, a samo u uvodne dvije sezone igrao je redovno i dobro. U posljednje četiri sezone nastupio je u svega 41 meču španskog šampionata, opterećen brojnim povredama i lošom formom. Odlaskom defanzivca Umtitija Barsa će značajno rasteretiti budžet za plate. Nekada talenat Liona zarađuje čak 300 hiljada eura sedmično. R. A.

Portugalac prvo pojačanje prvaka Lige 1

Pari Sen Žermen doveo Vitinju

PODGORICA – Vitinja (22), vezista portugalske reprezentacije, novi je igrač Pari Sen Žermena, potvrđeno je iz šampiona francuske Lige 1. Jedan od najboljih fudbalera Porta je nakon šampionske sezone zavrijedio ugovor u jednom od najjačih klubova na kontinentu. Za ovaj transfer pariski ,,sveci“ platili su oko 40 miliona eura obeštećenja. Posljednjih 11 godina Vitinja je proveo u Portu, a prije dvije go-

dine debitovao je za prvi tim. Iza njega je sezona potpune afirmacije u novom šampionu portugalske Primeire. Za Porto u svim takmičenjima na 47 mečeva četiri puta bio je strijelac. Ove godine Vitinja je debitovao za reprezentaciju Portugala i odigrao tri meča za nacionalni tim. Važi za inteligentnog i požrtvovanog fudbalera, dobrih tehničkih karakteristika, pouzdanog u oba pravca igre. R. A.

Arena

Subota, 2. jul 2022.

Sportski miks 21

Crnogorski reprezentativac nastavlja karijeru u Mađarskoj

ašica, Budućnost Bemax saznao rivale

Đuranović pojačao Kečkemet PODGORICA – Uroš Đuranović je igrao u Crnoj Gori, Srbiji, Češkoj, Poljskoj i Rumuniji, a fudbalskoj karijeri sada je dodao i angažman u Mađarskoj.

– po dva prvoplasirana idu u četvrtfinale, dok će se timovi plasirani od trećeg do šestog mjesta, sastati u plej-of rundi.

Grupa A: Odenze, Vajpers, Krim, Bitighajm, Brest, FTC, Banik Most, CSM Bukurešt. Grupa B: Đer, Mec, Rapid Bu-

kurešt, Budućnost Bemax, Storhamar, Esbjerg, Kastamonu, Lokomotiva Zagreb. R. P.

Na pripremama reprezentacije biće 25 igrača

Perišić okuplja kadete

PODGORICA – Selektor kadetske fudbalske reprezentacije Crne Gore Goran Perišić objavio je spisak igrača koji će boraviti na pripremama u Podgorici i na Zlatiboru. Perišić se odlučio za 25 igrača – golmani: Stefan Nenezić (Budućnost), Ivan Božinović (Grbalj), Vuk Dragović (Čukarički, Srbija); odbrana: Tomislav Turović, Lazar Martinović (OFK Titograd), Bodin Tomašević, Lazar Maraš, Zarija Kumburović (Budućnost), Aleksa Karadžić (Iskra), Miloš Vračar (Podgorica), Lazar Šekularac (Jezero), Bojan Damjanović (Sutjeska); Stefan Đukanović, Danilo Vukanić, Andrej Camaj (Budućnost), Andrija Bulatović (Kom), Nemanja Radević, Andrija Skrobanović (OFK Titograd), Slobodan Popović (Kom), Luka Filipović (Mladost DG), Pavle

Pićurić (Sutjeska), Nemanja Bojanić (Arsenal), Lazar Zlatičanin (Mornar); napad: Lazar Vujisić (Podgorica), Marko Tadić (OFK Titograd). Prvi dio priprema, od 4. do 7. jula, biće odrađen u Podgorici, nakon čega slijedi rad na Zlatiboru do 21. jula. R. P.

Reprezentativac našeg najboljeg državnog tima potpisao je ugovor sa Kečkemetom. – Zadovoljstvo mi je da objavim da sam potpisao ugovor sa Kečkemetom. Nadam se da je ovo početak jedne dobre priče – objavio je Đuranović na društvenim mrežama. Kečkemet je prošle sezone izborio povratak u elitni rang mađarskog kluba. Na premijeri 30. jula igraće sa Vašašom, koji je takođe novi-stari prvoligaš. Uprava do tada pokušava da pojača ekipu, a izbor u napadu je dvadeset osmogodišnji Crnogorac. Đuranović u redove ,,ljubičastih“ stiže kao najbolji igrač i prvi strijelac Kolubare sa 13 golova. Skrenuo je pažnju dobrim partijama, imao nekoliko ponuda, a na kraju se dogovorio sa

klubom čiji su dres nosili naši internacionalci – golman Vukašin Poleksić, te Vladan Savić, Marko Vukasović i Boris Bulajić. Đuranović je za ,,hrabre sokole“ debitovao u martu u prijateljskoj utakmici sa Jermenijom u Jerevanu. Od tada je upisao tri nastupa za

,,crvene“. Snažni golgeter je nastupao za Mogren, Javor, Iskru, Dečić, Duklu iz Praga, Koronu Kijelce, Radnički Niš i rumunsku Politehniku. Prošle sezone je upisao 34 ligaška meča za Kolubaru i bio ključni igrač u borbi za očuvanje prvoligaškog statusa. D. K.

Šampion nastavlja da formira tim za narednu sezonu

Kalezić novo pojačanje Sutjeske PODGORICA – Sutjeska nastavlja sa pojačanjima za novu sezonu – Miloš Kalezić je novi igrač šampiona Crne Gore! Pouzdani vezista (28) svoju profesionalnu karijeru počeo je 2010. godine u ekipi Budućnosti, gdje je proveo tri godine. Nakon toga je igrao za Mogren i Grbalj, prije nego što će uslijediti prvi inostrani angažman u slovačkom Šamorimu. Odigrao je oko 300 utakmica, a igrao je još za Iskru, Slobodu iz Tuzle, Petrovac, OFK Titograd, Vlazniju i na kraju Novi Pazar. Kalezić je takođe prošao sve mlađe selekcije reprezentacije Crne Gore. R. P.

Mladi crnogorski golman Ivo Marović sa PAOK-om na pripremama u Holandiji PODGORICA – Crna Gora je uvijek bila prepoznatljiva po sjajnim čuvarima mreže. Nakon što su fudbalske karijere završili Vukašin Poleksić, Mladen Božović, Srđan Blažić, nemamo kao ranije mnogo golmana po Evropi. Ali, stiže novi biser. Osamnaestogodišnji Ivo Marović iz Podgorice u januaru je potpisao prvi profesionalni ugovor i to sa PAOK-om, a koliko vjeruju u grčkom gigantu u njega najbolje svjedoči podatak da je paraf stavio do juna 2025. godine. Ivo Marović je iz Podgorice, gdje je kao klinac počeo da trenira u FK Arena, a već sa 13 godina prešao je da živi u Atinu, gdje je bio član Valensijine Akademije. Od prošlog ljeta je u PAOK-u, a čim je postao punoljetan potpisao je i ugovor. – Do saradnje sa PAOK-om je došlo nakon turnira u Solunu prošle godine. Imali smo utakmice protiv omladinaca Olimpijakosa i PAOK-a, a učestvovala je još jedna ekipa iz Soluna. Bio sam MVP turnira i na sve tri utakmice imao ,,clean sheet“. Poslije turnira mi je prišao direktor akademije PAOKa i pozvao me na probu koja je trajala mjesec. Nakon mjesec, klub je bio zadovoljan mnome i dogovorili smo se da ostanem u PAOK-u. Morao sam da sačekam nekoliko mjeseci da postanem punoljetan i odmah potom sam potpisao profesionalni ugovor na tri i po godine. Do sada je sve išlo kako

Želim da se nametnem za prvi tim, ,,A“ reprezentacija najveća želja

Ivo Marović ima velike ambicije

treba, napredujem dobro i iz dana u dan učim sve više, uz pomoć stručnog štaba – kaže na početku razgovora za Pobjedu Ivo Marović. Mladi crnogorski golman brani za B tim PAOK-a, koji igra Drugu ligu Grčke, a trenutno je sa prvim timom na pripremama u Holandiji.

– Prošlo ljeto sam bio na pripremama sa B ekipom i to je bilo je jedno lijepo iskustvo za mene. Ove godine sam pozvan na pripreme sa prvim timom i jako sam srećan zbog toga. Ovo je veliko iskustvo za mene jer treniram sa kvalitetnim i iskusnim igračima. Mnogi su reprezentativci svojih zemalja i sigur-

no da to govori o njihovim kvalitetima. Trenutno smo u Holandiji, treniramo vrijedno. Pred nama su četiri prijateljske utakmice koje će nam pomoći da se uigramo za sezonu – kaže Marović. PAOK je gigant koji u svojim redovima ima izuzetno kvalitetne igrače. Ali, i pored paklene konkurencije, Marović vjeruje u sebe. – Sigurno da je velika konkurencija ovdje u B ekipi, a pogotovo u prvom timu. Mada mene to nikad nije plašilo, nego na neki način motivisalo da treniram više i jače. Vjerujem da uvijek treba dati sve od sebe, i dobro će ti se vratiti. Vrijedno treniram i svakodnevno pokušavam da napredujem, vjerujem da će stručni štab primijetiti moj napredak i u jednom momentu ga nagraditi – optimista je Marović. Marović potiče iz sportske porodice, a njegov đed Dragan Perović bio je poznati golman, koji je ostavio dubok trag kako u našoj zemlji, tako i u Grčkoj. Zbog toga Marović nema dilemu na pitanje ko mu je pomogao da već sada bude dio ekipe kakav je PAOK. – Mnogo sam zahvalan mom treneru Milošu Krstajiću, sa kojim sam du-

go trenirao. Puno mi je pomogao da usavršim golmansku tehniku i davao mi kvalitetne savjete. Takođe, Srđan Blažić mi je mnogo pomogao u golmanskom usavršavanju. S obzirom na to da je on imao lijepu karijeru širom Evrope, takođe bio i reprezentativac ,,A“ selekcije, ima mnogo iskustva. Uvijek kad imam priliku da budem sa njim, on njegovo iskustvo pokušava da na mene prenese da bi napredovao kao golman. Takođe sam jako zahvalan đedu Draganu Peroviću, koji je isto bio golman. Stalno mi pomaže, daje savjete i prati moje utakmice. Vjerujem da ću brzo dostići njegov golmanski nivo, isto tako i prevazići ga – rekao je Marović. Kada su u pitanju ciljevi, Ivo ih je već postavio… – Sebi sam postavio ciljeve za narednu sezonu – želim da što više treniram sa prvim timom i branim za B ekipu koja se takmiči u Drugoj ligi Grčke. Vjerujem da bi jednog dana mogao biti član naše ,,A“ reprezentacije. To mi je jedna od najvećih želja u fudbalu – podvukao je na kraju Ivo Marović. R. PEROVIĆ

Arena

22 Sportski miks

Subota. 2. jul 2022.

Mediteranske igre u Alžiru

Srebro za Gojković, Savković zbog povrede odustao Selektor odbojkašica Krunić u Pljevlja Pripreme za kvalifikacije za EP počinju 10. jula

PODGORICA – Crnogorski bokseri u jednom danu donijeli su našem timu još dvije medalje – dva srebra. Stefan Savković odustao je od finala zbog povrede, dok je sjajna Bojana Gojković imala sjajan nastup protiv svjetske šampionke Hatidže Akbaš, ali nije mogla do senzacije.

Članica BK Budva je u finalu kategorije do 54 kilograma djelovala odlično. U prvoj rundi bila je možda čak i bolja, oduševljavala lakoćom poteza, eskivažom, ali je trojica sudija dala prednost Turkinji 10:9. U drugoj rundi je Akbaš bila za nijansku bolja, pa je bilo jasno da je Bojani potreban nokaut. Od toga nije bilo ništa, pa je na kraju na sve tri liste bilo 30:27. Ono što je bilo gotovo izvjesno nakon polufinala, dobilo je zvaničnu potvrdu – Stefan Savković zbog povrede nije mogao da nastupi u finalu. Savković je ostvario tri pobjede – prvo je savladao Kipranina Rafaila Pafiosa, zatim Italijana Salvatorea Kavalaroa, da bi jednoglasnom pobjedom u polufinalu nad Egipćaninom Omarom Elsajedom stigao do finala. Ipak, nije se borio protiv Alžirca Jugurta AitBeka, zbog povrede, odnosno rasjekotine na glavi, koju je zaradio u nehotičnom udarcu laktom u četvrtfinalu. Kako ne smije da se bori sa koncima, član BK Zlatičanin skinuo ih je pred duel sa Egipćaninom Omarom Elsajedom, a onda

vodi 20 igračica

PODGORICA – Ženska seniorska odbojkaška reprezentacija Crne Gore okupiće se u nedjelju, 10. jula i istog dana u Pljevljima početi pripreme uoči kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Bojana Gojković na ceremoniji dodjele medalja

mu se povreda pogoršala, tako da nije postojala šansa da nastupi u finalu.

PEKOVIĆ STALA U MEČU ZA BRONZU

Jedina crnogorska predstavnica u džudou Jovana Peković nije uspjela da se domogne bronze. Peković je prva u četvrtfinalu kategorije do 78 kilograma. Iako je imala vazari prednosti, sjajna Nikšićanka je izgubila na ipon poslije tri minuta i 38 sekundi od domaće takmičarke Kautar Ualal. Ali Peković je imala šansu da se domogne bronze u repasažu. U njemu je imala sreće, jer

je Linda Politi odustala zbog povrede, pa se za bronzu borila sa Hrvaticom Petrunjelom Pavić, koja ju je pobijedila pulogom.

PRESTUP IZAZVAO BURU

Jedriličari su dobili slobodan dan, ali je tokom njega praktično nastavljena borba koja nije završena na regatnom polju. Naime, protesta je bilo mnogo u vezi sa Milivojem Dukićem, koji je sedmu regatu završio kao prvi, ali je zbog prestupa diskvalifikovan. Odluka nije donijeta do kraja dana, da bi juče sudije ostale dosljedne odluci koju su donijele, iako je bio ma-

Vimbldon – Pobjede favorita

Đoković i Alkaraz bez greške

Duel srpskih tenisera u 3. kolu Vimbldona završen je pobjedom prvog favorita turnira – Novak Đoković je dominantno slavio protiv Miomira Kecmanovića i plasirao se u osminu finala. Novak je pobijedio sa 3:0, a prvi set je riješio za 24 minuta, ne prepustivši rivalu ni gem (6:0). Kecmanović je jači otpor pružio u nastavku, ali nedovoljno da meč uvede u bilo kakvu neizvjesnost – 6:3, 6:4. Đoković će u neđelju igrati sa Holanđaninom – Timom van Rajthovenom, koji je u seriji od trijumfa. – Počeo sam veoma dobro, sa fokusom i intenzitetom. Znam Miomira dobro, treniramo dosta zajedno jer dolazimo iz Srbije. Nadam se da ćemo igrati još mečeva na Centralnom terenu – rekao je Đoković, koji

sovni prestup, diskvalifikovana su trojica jedriličara, među kojima je nažalost bio i Dukić. Dukić je osmu regatu završio kao treći, pa je uoči posljednja dva dana i završne tri regate na sedmom mestu. Samo jedno mjesto iza njega je Ilija Marković. Bodovna razlika nije velika, Dukić i Marković mogu da se bore za medalju, mada bi Dukić, da nije donijeta ovakva sudijska odluka, već bio treći ili četvrti. U generalnom plasmanu, lidersku poziciju drži Žan Baptis Bernaz iz Francuske, drugi je Žoel Rodrigez Perez iz Španije, a treći Đovani Kokulato iz Italije. R. P.

Novi selektor ženske seniorske odbojkaške reprezentacije Crne Gore Milorad Krunić objavio je spisak djevojaka koje će u Pljevljima odraditi pripreme i igrati mečeve kod kuće u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Okupljanje je 10. jula u Podgorici, a istog dana će naša selekcija otputovati za Pljevlja. Krunić je širi spisak skratio sa sedam imena, ali će i na pripremama imati veliki broj igračica (20), što i ne čudi, s obzirom na to da je tek imenovan za selektora i da mu je potrebno da bolje upozna sve igračice. Bosanskohercegovački stručnjak je odredio i stručni štab, u kojem su još pomoćni treneri Mladen Miladinović, Vladan Šaraba i Luka Bogojević, kondicioni trener Vladan Mihailović, statističar Đorđe Nahod, fizioterapeut Aleksandar Stanišić i tim-menadžerka Nataša Marković.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo održaće se od 21. avgusta do 10. septembra ove godine, a Crna Gora je u grupi sa Češkom, Finskom i Islandom. Plasman na EP izboriće dvije prvoplasirane ekipe. Za pripreme su pozvani tehničari Evgenija Milivojević (Krajova, Rumunija), Marija Šušić (Tent, Srbija), Tijana Tvrdišić (Stinca Bakau, Rumunija), primači servisa Tatjana Bokan (Potsdam, Njemačka), Jelena Cvijović (Krajova, Rumunija), Dušanka Petrović (Luka Bar), Simona Petranović (Ub, Srbija), Marija Tuševljak (Spartak, Srbija), Milena Burzanović (Nim, Francuska), Danijela Džaković (Aragona, Italija), korektori Nikoleta Perović (BJB, Indonezija), Dijana Vuković (Voluntari, Rumunija), Nevena Vukčević (Partizan, Srbija), srednji blokeri Saška Đurović (Tent, Srbija), Mina Dragović (Srem, Srbija), Katarina Budrak (Sans volej 89, Francuska), Maša Dragojević (Galeb Liko Soho Group), Mia Ražnatović (Luka Bar), te libera Lana Labović (Galeb Liko Soho Group) i Gordana Madžgalj (Jedinstvo). S. J.

Evropske igre mladih paraolimpijaca je stigao do 330 pobjeda na grend slemovima. – Znači da sam igrao jako dobro. Blagosloven sam da sam u poziciji da se takmičim, upisujem nove pobjede. Ponosan sam na konstantnost na velikim turnirima. Igram sve bolje kako turnir napreduje. Znam da mogu još bolje i radujem se sljedećem izazovu – ističe Đoković. Nova teniska nada, devetnaestogodišnji Karlos Alkaras, pokazao je moć protiv Oskara Otea. Španac je vladao terenom, a trijumf je ostvario za sat i 40 minuta. Meč je gotov u tri seta – 6:3, 6:1 i 6:2. Alkaraz će u narednoj rundi igrati sa Janikom Sinerom, koji je bez većih problema savladao Džona Iznera (6:4, 7:6, 6:3). Prošao je i David Gofan koji je bio bolji od Uga Umbera (3:1 u setovima), a uspješni su bili i Džek Sok, Tomi Pol i Francis Tiafo. U ženskoj konkurenciji slavile su Jelena Ostapenko, Ons Žaber, Karolin Garsija, Žule Nijemer, Heder Votson, Tatjana Marija, Elis Mertens i Mari Buzkova. D. K.

Gugolj među osam najboljih PODGORICA – Stonoteniser Uroš Gugolj izborio je plasman među osam najboljih na Evropskim igrama mladih paraolimpijaca, koje se održavaju u finskom Pajulahtiju, a koje su okupile 450 sportista iz 27 država, koji se takmiče u devet sportova. Gugolj je u direktnom, neizvjesnom meču za četvrtfinale u klasi S8 bio bolji od Portugalca Eurika Silve 3:2 (11:8, 8:11, 11:7, 2:11, 11:8). Prethodno je u grupi 4 poražen od Hrvata Zohila Borne 3:0 (11:7, 12:10, 11:9). Četvrtfinalni meč za medalju je na programu danas. Plivačica Iskra Dedivanović (kategorija S9) je u spojenim kategorijama nastu-

pila u disciplini 100 metara prsnim stilom, gdje je osvojila 15. mjesto. Takođe, u spojenim kategorijama nastupila je i u disciplinama 100 metara leđno i bila 24, dok je osvojila 21. mjesto u trci na 50 metara slobodnim stilom. Drugi predstavnik u plivanju Andrija Đurović, takođe kategorija S9, nastupio je na 50 metara slobodno u spojenim kategorijama, gdje je u kvalifikacijama osvojio 35. mjesto. U trci na 100 metara prsnim stilom Đurović je osvojio 17. mjesto od ukupno 39 plivača. Danas će Dedivanović plivati 100 metara slobodnim stilom, dok će Andrija Đurović nastupiti u disciplinama 100 metara delfin i 100 metara slobodno. R. P.

Kvalifikacije za odbojkaško Evropsko prvenstvo

Juniorke poražene od Austrije Crna Gora Austrija

1 3

PODGORICA – Dvorana ,,Verde“. Gledalaca: 150. Sudije: Georgidas (Grčka) i Barev (Bugarska). Rezultat po setovima: 25:14, 22:25, 21:25, 21:25. CRNA GORA: Krivokapić, Rudan, Krunić (libero), Vlaović 10, Jovović 15, Madžgalj (libero), Dragojević 10, Davidović 3, Đukić, Božović 10, Popović, Ražnatović 3.

AUSTRIJA: Holcinger 9, Brandhofer 12, Graf, Garibovic 10, Mog 11, Truner 11, Hintereger (libero), Dizl, Rab 2, Micic 14, Simić, Krofl. Ženska juniorska odbojkaška reprezentacija Crne Gore porazom je startovala na turniru u Podgorici, u trećoj rundi kvalifikacija za Evropsko prvenstvo – izabranice Zlatka Ćaćića su osvojile prvi set, ali su na kraju poražene od Austrije sa 3:1. Crna Gora večeras (20 sati) igra sa Finskom, koja je u prvom kolu poražena od Francuske sa 3:2. Samo pobjednik kvalifikacionog turnira u Podgorici izboriće vizu za EP. S. J.

Feljton 23

Subota, 2. jul 2022.

Osamdeset godina od formiranja 5. crnogorske proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade » Piše: Slobodan SIMOVIĆ POBJEDONOSNI POHOD PETE CRNOGORSKE BRIGADE U PRAVCU BIOČA, KUČA, VJETERNIKA U punom sastavu, 5. brigada je razbila četnike u Morači i Rovcima, a od 8-10. novembra 1943. četnici su na teritoriji Kuča doživjeli takav poraz da su razbijeni kao organizovana formacija. Nalazeći se u sastavu 3. udarne divizije (komandant Radovan Vukanović) Peta brigada je sve više preuzimala inicijativu u svoje ruke da bi krajem 1943. i početkom 1944. uspješno zatvarala pravac njemačkog nastupanja od Podgorice prema Spužu i Danilovgradu. Na ovom pravcu su bile angažovane Šesta i Sedma crnogorska brigada. PETA CRNOGORSKA BRIGADA U DOLINI ZETE I MORAČE Peta crnogorska brigada je 1943. nanijela teške poraze četnicima u Piperima (Radovče, Kopilje), u Morači, Rovcima, Vjeterniku, a naročito teški poraz četnici su doživjeli u Kučima 10. novembra 1943. da su uništeni kao organizovana formacija. Uspjesi 5. crnogorske brigade u borbi s četnicima u jesen 1943. i njen organizovani i smjeli pokret u dolini Zete i Morače bio je od ogromnog značaja za dalji razvitak događaja (prije svega onemogućavanja izvlačenja njemačkih snaga iz Podgorice prema Spužu i Danilovgradu). Krajem 1943. i početkom 1944. na sprječavanju izlaska Njemaca iz Podgorice, uz Petu crnogorsku brigadu angažovane su Šesta i Sedma crnogorska omladinska brigada, kao i djelovi Zetskog NOO odreda. Doline Zete i Morače su pružale povoljnost za odbranu od neprijatelja kao i za eventualno izvlačenje u pravcu sjevera (Radovče, Kamenik, Vukotice, Komovi). Početak 1944. zatekao je Treću udarnu diviziju u dolini Zete. Osim Pete crnogorske proleterske brigade i Zetskog NOP odreda, u sastav je ušla i Sedma omladinska brigada, a od aprila 1944 i Deveta crnogorska brigada. Zbog strateškog značaja komunikacije Podgorica-Danilovgrad-Nikšić Njemci su u dolini Zete skoncentrisali 363 puk, 118 diviziju i jedan bataljon italijanskih crnih košulja i četnika Jakova Jovovića. Kontrolisali su sva uzvišenja na lijevoj

Brigada je razbila četnike u Kučima u novembru 1943. Krajem marta 1944. vođene su teške borbe na komunikaciji Danilovgrad-Nikšić jer je neprijatelj ulagao krajnje napore da se probije ka Nikšiću i deblokira svoj garnizon u Nikšiću. Pošto su se uvjerili u nemogućnost prodora prema Nikšiću, komandant njemačkog 21. armijskog korpusa, odlučio je 22. novembra 1944. da se proboj iz okruženja izvrši pravcem: Bioče-Mateševo-Kolašin-Mojkovac



Radoje Dakić

obali Zete (Doljanska glavica, Trijebač, Kaznovica, Spuška glavica), koja dominiraju ovim prostorom i od velikog su značaja za kontrolu saobraćajnice Podgorica-Nikšić i dalje prema Mostaru i Sarajevu. Težište operacija Treće udarne divizije (oko 3.000 boraca) je bio upravo skoncentrisan na komunikaciji koja je bila predviđena za izvlačenje njemačke balkanske grupe “E” iz Grčke i Albanije. U proljeće 1944. jedinice NOVJ na Balkanu vezivale su za sebe 5 njemačkih divizija i oko 10.000 kolaboracionista. VŠ NOVJ i Drugi udarni korpus su 23. februara 1944. formiralli Primorsku operativnu grupu (komandant Radomir Babić) u čiji sastav su ušle: Šesta crnogorska brigada, Prvi bataljon Pete crnogorske brigade, Druga

Peko Dapčević (prvi s lijeva) i Mitar Bakić (prvi s desna) sa sovjetskim oficirima 1944. godine

dalmatinska brigada i Prvi bataljon Bokeljskog NOP odreda. Ova grupacija je dobila zadatak da svoju aktivnost usmjeri prema crnogorskom primorju, južnoj Hercegovini i da istovremeno sa zapadne strane vrši napad na neprijateljske položaje na desnoj obali Zete. Krajem marta 1944. vođene su teške borbe na komunikaciji Danilovgrad-Nikšić jer je neprijatelj ulagao krajnje napore da se probije ka Nikšiću i deblokira svoj garnizon u Nikšiću. U ovim borbama neprijatelj je pretrpio velike gubitke: zaplijenjen je jedan teški bacač, jedan laki bacač, jedan mašingever, 260 granata za bacač, i znatna količina pušaka, municije, ratne opreme. Rezultati borbe Pete crnogorske, Šeste crnogorske, Sedme omlaldinske brigade,



Fašisti su u Bjelopavlićima 23. jula 1944. na Lazinama strijeljali 52 osobe, od čega 48 omladinaca i omladinki. U Velici i Gornjoj Ržanici, jedinica albanske divizije ,,Skenderbeg“ izvršila je zločin nad pravoslavnim stanovništvom, kojom prilikom je ubijeno oko 400 osoba. U pivskom selu Doli, njemačka divizija ,,Princ Eugen“, ubila je i spalila 450 osoba, među kojima 107 đece

Četnici i Njemci u Podgorici 1944. godine (Jakov Jovović drugi s lijeva)

Zetskog partizanskog odreda, Primorske operativne grupe krajem 1943. i početkom 1944. bili su uspješni. Njemački prodor iz Podgorice ka Nikšiću i dalje je zaustavljen uz znatne gubitke u ljudstvu, naoružanju i opremi. JAČANJE ANTIHITLEROVSKE KOALICIJE Na svim frontovima vojno-politička situacija se stalno mijenjala u korist Antihitlerovske koalicije: u aprilu 1944. probijen je njemački front u Italiji. Dugo pripremano iskrcavanje saveznika u Normandiji počelo je 6. juna 1944. Crvena armija je nezadrživo napredovala prema Rumuniji. Njemačka grupa armija “E” sve teže se izvlačila iz Grčke i Albanije, zbog rasplamsavanja NOB-e u Makedoniji i Srbiji. Sredinom 1944. jedini-

ce NOB pod komandom Peka Dapčevića i Koče Popovića prodrle su u Srbiju i otpočele pripreme za napad i oslobođenje Beograda u kojemu su učestvovale i jedinice Crvene armije. U junu 1944. Ivan Šubašić (najmanje zamjereni građanski političar), potpisao je na Visu sredinom 1944. sporazum s Titom, odao priznanje NOB, osudio kolaboracioniste i priznao sve demokratske promjene u Jugoslaviji (odluke, Drugog zasijedanja AVNOJ-a i odluke pokrajinskih antifašističkih vijeća među kojima pripada i ZAVNO Crne Gore i Boke (15/16. novembra 1943 u Kolašinu, đe je obnovljena država Crna Gora). Razmah NOP-a nijesu mogli zaustaviti niti stanovništvo zaplašiti zločini koje su fašisti počinjeli u Bjelopavlićima kada

Komandant Drugog udarnog korpusa Radoje Dakić izvijestio je komandante jedinica Drugog udarnog korpusa da ,,je grupa jačine oko tri njemačke divizije sa nešto domaćih izdajnika opkoljena sa svih strana na prostoru Skadar-Podgorica – Danilovgrad - Nikšić i da se postepeno uništava“

su 23. jula 1944. na Lazinama strijeljali 52 osobe, od čega 48 omlaldinaca i omladinki. U Velici i Gornjoj Ržanici, jedinice albanske divizije “Skenderbeg” (albanska divizija u sastavu njemačkih snaga) izvršila je zločin nad pravoslavnim stanovništvom, kojom prilikom je ubijeno oko 400, osoba među kojima je bilo i đece. A u pivskom selu Doli, njemačka divizija “Princ Eugen”, izvršila je masakr na civilnim stanovništvom, kojom prilikom (uoči bitke na Sutjesci) je ubijeno i spaljeno 450 osoba, među kojima 107 đece. Saveznici su od druge polovine 1944. izvršili ofanzivu na svim frontovima. Tito se 30. avgusta 1944. obratio svim kvislinzima da se priključe NOVJ ističući da će svi kvislinzi koji se poslije 15. septembra budu zatekli u neprijateljskim formacijama biti izvedeni pred ratni sud i da će kao izdajnici naroda biti najstrožije kažnjeni. NJEMCI ODUSTAJU OD PROBOJA PREMA NIKŠIĆU 2. NOVEMBRA 1944. Situacija za Njemce na sektoru Skadar-Podgorica-Danilovgrad-Nikšić se stalno pogoršavala. Operacije “Ribecal” je posljednji pokušaj njemačkih i četničkih snaga da unište NOP u Crnoj Gori i Sandžaku. Komandant Drugog udarnog korpusa Radoje Dakić izvijestio je komandante jedinica Drugog udarnog korpusa da ,,je grupa jačine oko 3 njemačke divizije sa nešto domaćih izdajnika opkoljena sa svih strana na prostoru Skadar-Podgorica – Danilovgrad - Nikšić i da se postepeno uništava“. Rame uz rame sa jedinicama Drugog udarnog korpusa borila se i Šesta albanska divizija, koju je predvodio nepokolebljivi duh generala Rahmana Parlahua. U borbama na pravcu Nikšića Njemci su imali oko 400 mrtvih. (Nastavlja se)

24 Marketing

Subota, 2. jul 2022.

Oglasi i obavještenja 25

Subota, 2. jul 2022.

JAVNI IZVRŠITELJ BRANKA SAMARDŽIĆ BROJ:I-556/2019 Javni izvršitelj Branka Samardžić, sa sjedištem u Kotoru, Zgrada Lovćen osiguranja –Šuranj bb,u izvršnom predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA ,na osnovu izvršne isprave Ugovora o kratkoročnom kreditu broj 0801/2323 od 12.08.2008.godine I Ugovora o kreditnoj hipoteci br.0801/2324 od 12.08.2008.godine, I na osnovu pravosnažnog rješenja o nasleđivanju Notara Danila Jovanovića iz Tivta Posl.br.O-n 76/21(URP 12/2021) od 25.03.2021.godine ,protiv izvršnog dužnika GILJAČA GORANA, radi naplate novcanog potrazivanja , donosi shodno čl.168 ZIO-a, ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI I ODREĐUJE SE OSAMNAESTA PRODAJA putem usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti izvršnog duznika i to: - u listu nepokretnosti broj 50 KO LJEŠEVIĆI na kat.par.br.827 u naravi šume 3.klase površine 1434 m2 II Određuje se ročište za osamnaestu prodaju za dan 21.07.2022.godine u 10:00 časova u prostoriji Javnog izvrsitelja , kancelarija broj 33 , prvi sprat , zgrada Lovćen osiguranja ,Šuranj bb, Kotor, na koju se pozivaju izvrsni povjerilac , izvrsni duznik i lica koja imaju zakonsko pravo prece kupovine, založni povjerioci, kao i sva zainteresovana lica. III Navedena predmetna nepokretnost izvrsnog duznika navedene u st.1.ovog Zakljucka je predmet prodaje po rjesenju o izvrsenju I.br.556/2019 od 24.05.2019.godine i po rješenju o nastavku postupka izvršenja I-556/2019 od 28.05.2021.godine , radi naplate glavnog potrazivanja u iznosu od 39.625,54 eura sa zakonskom zateznom kamatom od 06.05.2019.godine do konacne isplate, troskova izvrsnog postupka, troškova Javnog izvršitelja, advokatskim troškovima ,kao i ostalih troskova izvrsnog postupka koji ce biti naknadno obracunati. IV Vrijednost predmetne nepokretnosti opisanoj u tacki prvoj ovog zakljucka utvrdjena je nalazom sudskog vjestaka iz oblasti građevinske struke Slobodana Pavlovica iz Kotora od 20.11.2019.godine i nalazom sudskog vještaka iz oblasti geodetske struke Čepić Miladina od 25.11.2019.godine, i Rješenjem o utvrđivanju vrijednosti ovog Javnog izvršitelja posl.br. I-556/2019 od 05.12.2019.godine, koja vrijednost predmetne nepokretnosti ukupno iznosi 26.529,00 eura (slovima dvadeset pet hiljada pet stotina dvadeset devet eura ) V Nepokretnosti navedene u tač.1 imaju upisanih tereta u „G“ listu nepokretnosti. VI Prodaja nepokretnosti vrsi se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom javnom pogodbom, a izvrsni duznik i izvrsni povjerilac se tokom cijelog postupka javnog nadmetanja mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje. VII Na osamnaestom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja ,a prodaja na prethodnom javnom nadmetanju nije uspjela ,nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja ,samo uz prethodnu saglasnost izvršnog I založnog povjerioca. VIII U javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su prethodno položila jemstvo koje iznosi 1/10 utvrdjene vrijednosti nepokretnosti i novcana sredstva uplatiti na racun jemstva Javnog izvrsitelja broj 520-22186-59 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, a od polaganja jemstva oslobođeni su izvrsni povjerilac, ako njihova potrazivanja dostizu iznos jemstva i ako se sa obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti taj iznos mogao namiriti iz kupovine cijene. Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vratiti ce se jemstvo odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. Kod prodaje neposrednom pogodbom, kupac polaze jemstvo licu sa kojim je zakljucio ugovor neposredno prije zakljucenja istog. IX Kupac je duzan da cijenu polozi u roku od 8 dana od dana prodaje, a u suprotnom Javni izvrsitelj ce proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvace drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne polozi cijenu koju je ponudio ,Javni izvrsitelj ce pozvati treceg ponuđača da kupi nepokretnost , a u slucaju da sva tri ponuđača sa najvisom ponudom ne poloze ponuđenu odnosno prodajnu cijenu u roku Javni izvrsitelj ce odrediti ponovnu prodaju. X Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz cijene, duzan je da na ime cijene položi samo razliku između potrazivanja i postignute cijene. XI Ovaj zaključak o prodaji objavljuje se u dnevnim novinama Pobjeda. Kotor, 29.06.2022.godine Javni izvršitelj Branka Samardžić JAVNI IZVRŠITELJ BRANKA SAMARDŽIĆ

I.br.1848/2017

Javni izvršitelj Branka Samardžić ,sa sjedištem u Kotoru, Zgrada Lovćen osiguranja –Šuranj bb ,u izvršnom predmetu izvršnog povjerioca NOVICA KAŠĆELAN ,na osnovu izvršne isprave Notarskog zapisa o potvrdi privatne isprave (vansudsko poravnanje) UZZ br.1050/2017 od 12.12.2017.godine I izvršne isprave Notarskog zapisa o potvrdi privatne isprave Anex vansudskog poravnanja UZZ br.1500/2018 od 21.11.2018.godine , sačinjenih kod Notara Kovačević Irene iz Kotora ,protiv izvršnog dužnika MONTEVERDI DOO KOTOR,radi naplate novčanog potraživanja, donosi, ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI I ODREĐUJE SE DRUGA PRODAJA putem usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti izvršnog dužnika i to: • U listu nepokretnosti 218 KO ĐURIĆI : -kat.parc.br.400/6 ,u naravi šume 3.klase ,površine 906m2 -Kat.parc.br.400/7 ,u naravi šume 3.klase ,površine 1811m2 II Određuje se ročište za drugu prodaju za dan 21.07.2022.godine u 11:00 časova u prostoriji Javnog izvršitelja , kancelarija broj 33 , prvi sprat , zgrada Lovćen osiguranja ,Šuranj bb, Kotor, na koju se pozivaju izvršni povjerilac, izvršni dužnik i lica koja imaju zakonsko pravo preče kupovine, založni povjerioci, kao i sva zainteresovana lica. III Navedene predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st.1.ovog Zaključka su predmet prodaje po rješenju o izvršenju I-1848/2017 od 21.12.2017.godine i po dopunskom rješenju o izvršenju I-1848/2017 od 29.11.2018.godine, radi naplate novčanih potraživanja glavnog duga u iznosu od 20.000,00 eura sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom ,troškovima izvršnog postupka ,kao i ostalih troškova koji će biti naknadno obračunati. IV Vrijednost predmetnih nepokretnosti opisanoj u tački prvoj ovog zaključka utvrđena je nalazima vještaka iz oblasti građevinske struke Slobodana Pavlovića od 31.05.2019.godine i od 06.08.2019.godine ,i rješenjem o utvrđivanju vrijednosti nepokretnosti I-1848/2017 od 22.08.2019.godine ,koja ukupna vrijednost predmetnih nepokretnosti iznosi 41.740,00 eura (slovima četrdeset jedna hiljada sedam stotina četrdeset eura) ,I to: •Kat.parc.br.400/6 površine 906 m2………………………………..........................................…………18.120,00 eura •Kat.parc.br.400/7 površine 1811 m2…………………………………..........................................…….23.620,00 eura V Nepokretnosti navedene u tač.1 imaju upisanih tereta u „G“ listu nepokretnosti. VI Prodaja nepokretnosti vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom javnom pogodbom, a izvršni dužnik i izvršni povjerilac se tokom cijelog postupka javnog nadmetanja mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje. VII Na drugom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti. VIII U javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su prethodno položila jemstvo koje iznosi 1/10 utvrđene vrijednosti nepokretnosti i novčana sredstva uplatiti na račun jemstva Javnog izvršitelja broj 520-22186-59 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, a od polaganja jemstva oslobođeni su izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako se , obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti ,taj iznos mogao namiriti iz kupovine cijene. Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vratiti će se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Kod prodaje neposrednom pogodbom, kupac polaže jemstvo licu sa kojim je zaključio ugovor neposredno prije zaključenja istog. IX Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana od dana prodaje, a u suprotnom Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio ,Javni izvršitelj će pozvati trećeg ponuđača da kupi nepokretnost , a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu odnosno prodajnu cijenu u roku Javni izvršitelj će odrediti ponovnu prodaju. X Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene. XI Ovaj zaključak o prodaji objavljuje se u dnevnim novinama Pobjeda. Kotor, 27.06.2022.godine Javni izvršitelj Branka Samardžić

Direkcija za imovinu Opštine Nikšić na osnovu člana 29 stav 1 i 2, člana 30 stav 2 i člana 31 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini ( »Službeni list CG« , broj 44/10) i člana 2 Odluke o raspisivnju oglasa za davanje u zakup javnim nadmetanjem poslovnih prostora vlasništvo opštine Nikšić (»Sl. list CG« - opštinski propisi broj 13/22), o b j a v lj u je JAVNI POZIV za davanje u zakup javnim nadmetanjem poslovnih prostora vlasništvo opštine Nikšić I Zakupodavac - Opština Nikšić II Predmet zakupa je: -poslovni prostori vlasništvo opštine Nikšić, ukupne površine 144 m2, koje čine poslovni prostor u vanprivredi, poseban dio 1, površine 72 m2, poslovni prostor u vanprivredi, poseban dio 2, površine 36 m2 i poslovni prostor u vanprivredi, poseban dio 3, površine 36 m2, svi u prizemlju objekta broj 3 koji se nalazi na katastarskoj parceli broj 1412/1, upisan u »V« listu lista nepokretnosti broj 2774 KO Nikšić, u ulici Narodnih Heroja br.8. III Početni iznos zakupnine za poslovne prostore iz stava II iznosi 10,00 EUR po m2 sa uračunatim PDV-om, odnosno za površinu od 144 m2 – 1440,00 EUR mjesečno sa uračunatim PDV-om, u skladu sa procjenom urađenom od strane Komisije formirane rješenjem predsjdnika opštine Nikšić broj 02-0311547 od 12.04.2022.godine. IV Poslovne prostore iz stava II ovog javnog poziva daje se u zakup u viđenom stanju, na period do 5 (pet) godina, računajući od dana zaključenja ugovora o zakupu. Budući zakupac je obavezan da na poslovnim prostorima koji je predmet zakupa organizuje i izvede sve neophodne radove, u cilju stavljanja u funkciju ovih poslovnih prostora. Uložena sredstva za radove iz prethodnog stava neće se uračunati u cijenu zakupa. Sva prava i obaveze iz zakupnog odnosa utvrdiće se ugovorom o zakupu. V Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju sva pravna i fizička lica. Učesnici javnog nadmetanja su dužni da uz prijavu dostave lične podatke za fizičko lice (ime i prezime, adresu stanovanja, matični broj odnosno broj lične karte ili pasoša), a za pravna lica naziv i sjedište, potvrdu o registraciji iz Centralnog registra privrednih subjekata. Sva priložena dokumentacija dostavlja se u originalu ili ovjerenoj kopiji. Učesnici javnog nadmetanja su dužni da u postupku javnog nadmetanja uplate iznos depozita u visini od jednog mjesečnog zakupa, odnosno 1.440,00 €, u korist računa SO Nikšić broj 535-1140-54 koji se vodi kod Prve Banke Crne Gore AD Podgorica i da dokaz o uplaćenom depozitu podnesu zajedno sa prijavom u zapečaćenoj koverti. VI Prijave po Javnom pozivu podnose se u zapečaćenom omotu Direkciji za imovinu, najkasnije do dana 11.07.2022. godine do 10 časova isključivo na arhivi opštine Nikšić - Građanski biro, sa obaveznom naznakom »Prijava po javnom pozivu za davanje u zakup javnim nadmetanjem poslovnih prostora– ne otvaraj«. Nepotpune i neblagovremene prijave se neće razmatrati. Učesniku javnog nadmetanja koji ne uspije u postupku, vratiće se uplaćeni depozit u roku od 10 dana nakon sprovedenog postupka javnog nadmetanja. Učesniku javnog nadmetanja, sa najpovoljnijom ponudom uplaćeni iznos depozita uračunat će se u cijenu zakupa poslovnih prostora. Učesnik javnog nadmetanja, sa najpovoljnijom ponudom, koji odustane od zaključenja ugovora o zakupu gubi pravo na povraćaj uplaćenog depozita. VII Postupak javnog nadmetanja smatrat će se uspjelim i u slučaju kada je podnesena jedna ispravna prijava, a podnosilac prijave se registruje i prisustvuje javnom nadmetanju, u kom slučaju se lice koje je steklo status učesnika na javnom nadmetanju proglašava zakupcem, a početna cijena je zakupna cijena. Ako učesnik odbije da prihvati zakupnu cijenu gubi pravo na povraćaj depozita. VIII Poslovni prostori iz stava II ovog javnog poziva dobiće u zakup učesnik javnog nadmetanja koji ponudi najveći iznos zakupnine. IX Učesnik javnog nadmetanja koji ostvari pravo na zakup poslovnih prostora nema pravo da poslovne prostore izdaje u podzakup, niti da izvodi bilo kakve radove na poslovnim prostorima bez posebne saglasnosti Opštine. Radovi na poslovnim prostorima koji omogućavaju njihovu redovnu upotrebu, mogu se vršiti samo na osnovu predmjera i predračuna koji odobri nadležni organ opštine Nikšić i Zakupac nema pravo da mu se ova sredstva uračunaju na ime plaćanja zakupnine predmetnih poslovnih prostora. Troškovi na ime naknada za utrošenu vodu, struju, komunalne, PTT usluge, poreze, doprinose, takse i ostale obaveze padaju na teret zakupca za vrijeme trajanja zakupnog odnosa. Zakupac koji odustanu od zakupa, nema pravo na povraćaj eventualno uloženih sredstava u zakupljene poslovne prostore. X Najpovoljniji ponuđač dužan je da uplati ponuđeni iznos zakupnine u roku od 7 dana od dana dobijanja Obavještenja sa odlukom o izboru najpovoljnijeg ponuđača,u protivnom smatraće se da je odustao od zakupa poslovnih prostora, uz gubitak prava na povraćaj uplaćenog depozita, a isti će se ponuditi sledećem licu sa liste prvenstva. XI Javno nadmetanje za poslovne prostore iz stava II ovog javnog poziva održaće se dana 11.07.2022. godine, sa početkom u 12 časova u prostorijama opštine Nikšić, sala broj 1. Obavještenje sa odlukom o najpovoljnijem ponuđaču dostaviće se učesnicima postupka u roku od 8 dana od dana održavanja javnog nadmetanja. Učesnici javnog nadmetanja imaju pravo prigovora na odluku Komisije u roku od 5 dana od dana dobijanja obavještenja o rezultatima javnog nadmetanja. Zainteresovani učesnici mogu izvršiti razgledanje poslovnih prostora iz stava II ovog javnog poziva, svakog radnog dana od 04.07.2022. godine do 08.07.2022.godine, u periodu od 10 do 13 časova. XII Sva bliža obavještenja i informacije u vezi sa Javnim pozivom mogu se dobiti na telefon 040 243 - 732 ili neposredno u prostorijama Direkcije za imovinu –Sektor za imovinsko-pravne, normativne i opšte poslove, ulica Dragice Pravice bb. OPŠTINA NIKŠIĆ DIREKCIJA ZA IMOVINU CRNA GORA VLADA CRNE GORE AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list RCG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Nosiocu projekta „TROJAN“ d.o.o. iz Bara, Zaljevo bb, donijeto Rješenje, broj: 03-UPI-848/6 od 21.06.2022.godine, kojim se utvrđuje da je potrebna izrada Elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu za površinski kop tehničko-građevinskog kamena „Velja Gorana“, na dijelu katastarske parcele broj 235/2 KO Velja Gorana, u obuhvatu PPPNOP („Sl. list CG“, br. 56/18), Opština Bar. U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi procjene uticaja na životnu sredinu za predmetni projekat, utvrđeno je da će se izradom Elaborata procjene uticaja obezbijediti nedostajući neophodni podaci, detaljno utvrditi stanje kvaliteta segmenata životne sredine, predvidjeti negativni uticaji projekta na životnu sredinu, utvrditi odgovarajuće mjere zaštite životne sredine i definisati program praćenja uticaja na životnu sredinu u toku funkcionisanja projekta kao i u slučaju havarije. „TROJAN“ d.o.o. iz Bara, može, shodno odredbama člana 15 ovog Zakona, podnijeti Agenciji za zaštitu životne sredine zahtjev za određivanje obima i sadržaja elaborata procjene uticaja na životnu sredinu. „TROJAN“ d.o.o. iz Bara, je dužno, shodno odredbama člana 17 ovog Zakona, podnijeti Agenciji za zaštitu životne sredine zahtjev za davanje saglasnosti na elaborat procjene uticaja na životnu sredinu najkasnije u roku od dvije godine od dana prijema rješenja o potrebi procjene uticaja. Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u roku od 15 dana od dana objavljivanja

26 Oglasi i obavještenja

Subota, 2. jul 2022.

Ivm. broj 1420/20-27 Danilovgrad, 01.07.2022. godine Javni izvršitelj Mato Jovićević, rješavajući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “PRVA BANKA CRNE GORE” AD, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Praščević Krsta, iz Danilovgrada, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 5.478,15 €, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice BB 1809005, od 02.10.2018. godine, donio je Z A K LJ U Č A K O P R O D A J I ODREĐUJE SE četvrta prodaja, usmenim javnim nadmetanjem, pokretne stvari – putničkog motornog vozila, u svojini izvršnog dužnika: “Peugeot”, 206, 2.0 HDI, 66Kw, 1997 cm³, godina prozvodnje 2005. Ukupna vrijednost navedenog PMV, iznosi 718,50 €. Na četvrtom ročištu za prodaju, pokretne stvari se mogu prodati ispod procijenjene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ponuđači su dužni da, prije početka nadmetanja, polože jemstvo u depozit Javnog izvršitelja, broj računa 540-795254 koji se vodi kod „Erste banka“ a.d. Podgorica, u iznosu od 71,85 €, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti pokretne stvari, a od polaganja jemstva oslobođeni su izvršni povjerilac i založni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost pokretne stvari, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Najbolji ponuđač – kupac je dužan da cijenu plati i stvar preuzme odmah po zaključenju javnog nadmetanja, odnosno prodaje neposrednom pogodbom. Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene. Četvrto ročište za prodaju predmetne pokretne stvari održaće se dana 27.07.2022. godine, u 13.00 časova, u službenim prostorijama Javnog izvršitelja Mata Jovićevića, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad. JAVNI IZVRŠITELJ Mato Jovićević Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Oglasi i obavještenja 27

Subota, 2. jul 2022.

Mali oglasi

Tužni, u nevjerici opraštamo se od naše drugarice

Posljednji pozdrav našoj

NEKRETNiNE PRODAJEM plac uAndrijevici,u gradu 20m od magistrale 114m2.tel.067/175-856. 1

RazNo

JELENE JAUKOVIĆ

MILUŠI – TETI ŽUGIĆ

U naše planove i rezultate utkala je svoje znanje, čovjekoljublje, čestitost. Jelina odlučnost ostaje nam za uzor, njena borbenost za inspiraciju, njena nepokolebljivost za podstrek.

Bila si i ostaćeš neizbrisivi dio naših najljepših sjećanja. Za svu ljubav, pažnju, brižnost i toplinu zauvijek smo ti zahvalni.

NVU NAŠE DOBA

Tvoji: GARA, IVO i NINO

OTČEPLJENJE kanalizacije i svih vodovodnih

cijevi , popravka i zamjena instalacija. Non stop ! Begović

Tel. 067/579-709 , 069/269-550 2 OTČEPLJENJE sve vrste kanalizacija el.sajlom. Dolazim odmah NON-STOP. Sitne vodoinstalaterske opravke. Pregled cijevi kamerom. Begović Tel.069/747-204, 069/424-150, 067/473-367 3 STRUČNO i savjesno radim skoro sve građevinske poslove adaptacije, popravke krovova, dimnjaka i ostalo- Podgorica. Tel: 069/926-382, 020/629-558 4 POTREBNI radnici pomoćni kuvar/ica higijeničarka Uslovi dobri, restoran Elit, Capital Plaza Podgorica Tel.067/877-677 5

130

126

28 Oglasi i obavještenja

Subota, 2. jun 2022.

Dana 30. juna 2022. godine napustila nas je naša voljena i nikad prežaljena

Posljednji pozdrav našem voljenom

Dana 30. juna 2022. napustio nas je, u 91. godini, naš voljeni otac, đed i prađed

DUŠANU ĐURIŠIĆU

JELENA JAUKOVIĆ

DUŠAN Novice ĐURIŠIĆ Cijeli jedan vijek satkan od pjesama, ljepote, mašte i ljubavi!

Hvala ti za nesebičnu ljubav i pažnju kojom si nas stalno darivala. Putuj naš anđele, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Sahrana je obavljena 1. jula na podgoričkom groblju Čepurci, u krugu uže porodice. Sin DEJAN, snaha TATIJANA i unuka HAJDANA

Tvoji: VERA i PAVLE RADOVIĆ sa DUBRAVKOM i njenom porodicom

Ožalošćeni: sin DEJAN, ćerka SANJA, snaha TATIJANA, zet NEBOJŠA, unučad UROŠ, TINA, LUKA, DANILO, HAJDANA i ostala rodbina 129

114

Draga

Dragi naš

113 Posljednji pozdrav dragom bratu

JELO

DUŠAN ĐURIŠIĆ Tragove koje si na nama ostavila su besmrtni. Hvala ti što si naše živote učinila ljepšim i bogatijim. Nemjerljivo je. „Vežite se, polećemo“!

MIŠKU VUKOVIĆU

Počivaj u miru! Tvoji te stihovi čuvaju od zaborava!

JELENA i MARKO JAUKOVIĆ

Neka tvoja plemenita duša počiva u vječnom miru. Uvijek voljen, nikad zaboravljen.

127

Tvoji: kćerka SANJA, zet NEBOJŠA, unuci UROŠ i DANILO

Draga

MILOŠ, VUKO, MILIJANA i SLAVICA sa porodicama

JELO Ne šaljemo ti posljednji pozdrav, već poruku da ćeš uvijek biti dio nas. Hvala ti za svu iskrenu i nesebičnu podršku i radosti koje si nam dala.

115 Posljednji pozdrav dragom ujaku

123

SANJA, ISKRA, TODOR i MARKO JAUKOVIĆ 128

Opraštamo se sa tugom i poštovanjem od dobre i drage žene

MIŠKU VUKOVIĆU SANDRA, TAMARA i STRAHINJA FATIĆ 124

BRANKE VLAHOVIĆ

Posljednji pozdrav dragom stricu

Hvala ti za svaku lijepu i blagu riječ koju si mi uz iskrenu podršku dala!

MIŠKU VUKOVIĆU VLADAN BULATOVIĆ sa porodicom MILJAN, MIRKO i TIJANA 122

125

Oglasi i obavještenja 29

Subota, 2. jul 2022.

Opraštamo se od naše drage

Dana 30. juna 2022. godine, iznenada nas je napustila naša voljena sestra i tetka Упокојио се у Господу дана 30. јуна 2022. године наш драги супруг, отац и брат

JELENE JAUKOVIĆ

Tuguju,

JELENA Mićunova JAUKOVIĆ

Kremacija će se obaviti u Beogradu, a datum će biti naknadno objavljen. Kuća žalosti: Karađorđeva br. 5, Podgorica.

РАЈКО Миладинов РАЈКОВИЋ Саучешће примамо у градској капели Чепурци дана 1. јула од 10 до 15 часова и дана 2. јула од 10 до 14 часова. Сахрана ће се обавити истог дана у 15 часова на мјесном гробљу у Рогамима.

Brat DRAGAN, sestra BOSA, snahe SNEŽANA i DRAGANA, bratanići NIKOLA i MIĆUN, bratanične BILJANA i MARIJA i sestrić OGNJEN

ОЖАЛОШЋЕНИ: супруга ГРАНИЦА, син МИЛАДИН - МИЋО, ћерка МИЛИЦА, брат РАДОМИР - ЋАКА, сестра РАЈКА, снаха АНКА - ГАРА, сестрић ЛУКА, сестрична АНА, браћа од стрица БРАНИМИР - БРАНО, МИОДРАГ - МИЋО и ПЕТАР - ПЕЂА, сестра од стрица, САЊА, ујак БОГДАН, тетка РАДА и ОЛГА, ујна БУДИСЛАВА, браћа и сестре од ујака и тетака и остала родбина РАЈКОВИЋ и ЋЕТКОВИЋ

118

116

S osobitim poštovanjem i tugom opraštamo se od

S ljubavlju, poštovanjem i zahvalnošću opraštamo se od naše drage

Posljednji pozdrav dragom bratu, šuri i ujaku

BILJANA, MIHAILO i ANDRIJA MARIĆ

JELENE JAUKOVIĆ

RAJKU

JELENE Mićunove JAUKOVIĆ

Sa velikim bolom i nevjericom...

VOJO, SLAVKA, ANA i SAŠA STANIŠIĆ

Strina LJUBINKA, VELJO, VESNA, MATIJA i DAVID JAUKOVIĆ

Sestra RAJKA, DRAGAN, LUKA i ANA ĆUPIĆ

119

117

Ne postoje riječi koje mogu opisati tugu

Dragi

Posljednji pozdrav dragom bratu

SAVO

SAVO Počivaj u miru, anđele naš.

Putuj nebeskim prostranstvima i ne brini, čuvaćemo tvoju Maju uz sjećanje na vašu ljubav i zajedničke uspomene.

RAJKU M. RAJKOVIĆU

Otišao si tiho i dostojanstveno kako si i živio. Ostaćeš u lijepim sjećanjima tvojih sestara od tetke

Tetka MILKA sa porodicom 108

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

MIA, FAHRETA, JOVANA i BOŽICA

DRAGICE, RAJKE, MIRE, TANJE i LJILJANE sa porodicama

020-202-455, 020-202-456 102

121

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 2. jul 2022.

POMENI

Posljednji pozdrav dragom sestriću

Ljepotice naša, danas je trinaesti rođendan od kad ne slaviš sa nama

RAJKU Miladina RAJKOVIĆU

IVANA Radojeva VUJOVIĆ

Duboko nas je potresao tvoj iznenadni odlazak. Hvala ti na pažnji i ljubavi koju si gajio prema tvojoj ujčevini. Uvijek ćemo te nositi u srcu. Tvoj ujak BOGDAN i tetke OLGA i RADA 79

БОШКО МИЛОЊИЋ Прође шест мјесеци од смрти нашег драгог и вољеног Бошка. Ни вријеме које пролази не може никад избрисати нашу љубав и сјећање на тебе. По добру ћемо те памтити и са поносом помињати и од заборава чувати.

Posljednji pozdrav našem voljenom

Pegice: 29 svijeće gore dolje, dok ti sa Anđelima slaviš gore. Bol za tobom ne jenjava, nekad srećan, danas tužan dan, srećan ti, Ivana rođendan. Neutješni otac RADOJE, majka SNEŽANA, brat IVAN-Meca-Život-Tvoj 88 Rano tetkina

Твоја супруга СТАНКА, ВАЊА и ВЛАДИЦА са породицама

IVANA

RAJKU Miladina RAJKOVIĆU Bolan je ovaj prerani i iznenadni rastanak od tebe. Zauvijek ćemo te pamtiti po osmijehu i dobroti.

Srce boli, krvari, trinaest godina sa Anđelima rođendan slaviš. Bolu našem nema kraja, srećan ti rođendan, Ivana. Počivaj u miru, Anđele. Tetke LJILJANA, BILJANA sa porodicama 89

Tvoja ujna BUDA, brat DRAŽEN i sestra VLADANA ĆETKOVIĆ

Navršava se četrdeset dana od kako nije sa nama naša voljena

БОШКО МИЛОЊИЋ

80 Posljednji pozdrav našem voljenom

Драги тата, прође шест мјесеци без тебе. Много нам недостајеш. Био си наш понос. Са неизмјерним болом и тугом пролази нам вријеме без тебе. Твоју љубав и доброту као и пажњу вјечно ћемо носити у нашим срцима и чувати од заборава.

SONJA ĐURAŠKOVIĆ Твоја кћерка ВАЊА, унуци БАЛША и ДАНИЛО

RAJKU Miladina RAJKOVIĆU Zatečeni smo i tužni zbog tvog preranog odlaska. Neka tvoja dobra i plemenita duša nađe vječni mir. Čuvaćemo uspomenu na tebe.

Draga Soke, ubjeđivala sam i tebe i sebe da nada posljednja nestaje i ako još uvijek moja bol ne prestaje. Niko ne odlazi zauvijek a ti si našla svoj spokoj tamo đe više nema bola i patnje. Prevelika je moja tuga i bol da bi u sve ove kratke riječi stale.

Četrdeset je dana od smrti

VLADAN i KSENIJA ĆETKOVIĆ 81

Posljednji pozdrav bratu, đeveru i stricu

VASILIJA PUJA VUKOTIĆA

Tvoja sestra DADA

Nikad te neću zaboraviti, moj veliki Pujo. Sin PETAR

110

107 40 dana je od smrti naše drage

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

VITOMIR JOKOVIĆ

Sa velikim žalom i nevjericom se opraštamo od tebe. Ostaju nezaboravne uspomene na tvoj častan život. S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspomenu na tebe.

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

Dana 3. jula 2022. godine navršava se četrdeset tužnih dana od smrti našeg dragog

RADMILE K. KLJAJIĆ Zaborav ne postoji za one koji su te iskreno voljeli. KLJAJIĆ OGNJEN sa porodicom

1111

VLAJKO, DUŠANKA, VANJA, VLADAN , ŽELJKO, NIKOLINA i SANJA

MOMIRA ČOLOVIĆA

Toga dana u 10 časova posjetićemo njegovu vječnu kuću na groblju Vrbice – Dobrota. OŽALOŠĆENA PORODICA

111

e-mail: oglasno@t-com.me

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 2. jul 2022. Prošlo je četrdeset dana od smrti našeg voljenog supruga, oca i djeda

Навршава се пола године од смрти моје мајке

Дана 3. јула 2022. године навршава се 6 мјесеци од смрти нашег драгог

РАДМИЛЕ ВЕШКОВИЋ

Dr VASILIJA – NANA J. ZEC

ДУШАНА Ђуричина МАРКОВИЋА

Драга Рале, док год ја будем живио живјећеш и ти у мом сјећању. Памтићу твоју племениту душу и мио осмијех и сваку ријеч и савјет који си ми дала за живота. Porodica će u nedjelju u 10.30 časova posjetiti njegovu vječnu kuću. Твој син НЕШО 100 Ožalošćena PORODICA

Već 40 dana nije sa mnom, moja voljena sestra

Заувијек у нашим срцима и мислима.

78 Šest mjeseci je bez naše voljene

VIOLETA VUKČEVIĆ Твоја ПОРОДИЦА Anđele moj, bezbroj puta sam se pitala, zašto? Pretpostavljam da je ovaj svijet postao previše tmuran za tvoju nasmijanu dušu. Utjehu nalazim u mislima da gore nisi sama, jer si sa sobom odnijela dio mene. Ti si bila i ostaćeš moja inspiracija, borac i zvijezda vodilja. Violeta, tvoja sestra će te voljeti zauvijek.

MARINE VUKIĆEVIĆ

Tvoji: VANJA, MARLENA, MATIJA i ZLATKO

rođene Velimirović

Dragoj

Dragi naši

Neizmjernom ljubavlju obilježila je naše živote. Njen osmijeh, toplina i dostojanstvo su naši znakovi pored puta.

4. 3. 2006.

NEBOJŠA

BORISLAV

VIOLETI

PORODICA

Vrijeme prolazi ali ne i bol za tobom. Imala si sve najljepše što čovjek posjeduje. Zato smo još više ponosni što smo te takvu imali. Neka ti naše suze ne remete mir, a naša ljubav će te čuvati od zaborava.

2. 7. 2001.

Сјећање на наше вољене родитеље

SEKULOVIĆ Počivajte u miru, dragi naši, jer živite u našim srcima i mislima tugujući doživotno za vama. Vole vas vaši

RAJKA, SLAVEN, KSENIJA i TIJANA NAJMILIJI

ИКЕ БЕЋИР

Dragoj

Navršava se godina dana od kada nije sa nama naš voljeni

КРСТО БЕЋИР

1911–1906.

1910–1982.

брату

VIOLETI

MIODRAG - LJEKA LJEŠKOVIĆ

ИЛИЈА Крста БЕЋИР Наш мили брате, пола године је од када се угасила свјетлост у твојим очима. То јутро никад нећемо заборавити. Душа нам за тобом пати. Почивајте у миру.

Postoji ljubav koju smrt ne prekida i tuga koju vrijeme ne liječi. Nema dana kada te ne spomenemo sa sjetom u srcu i suzom u oku. Počivaj u miru, anđele naš.

Ваше ожалошћене ћерке и сестре

Tetka JELENA i sestra MICA

Tvoje postojanje je bilo naša snaga i sigurnost, tvoje časno ime naš ponos, a tvoj odlazak naš bol zauvijek. U neđelju 3. jula 2022. u 10 časova, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Tvoji VJERA, IVAN, IVANA, ĐOKO i MILICA sa porodicama

ЉУБИЦА, МИЛИЦА и ДРАГЕ 120

101

32 Oglasi i obavještenja U nedjelju, 3. jula, navršava se četrdeset tužnih dana od kada nas je iznenada napustila naša draga

Subota, 2. jul 2022. U nedjelju 3. jula se navršava četrdeset dana kako nije sa nama naša draga voljena supruga, snaha, strina, sestra i tetka

Dana 4. jula 2022. godine se navršava 40 najtužnijih dana u mom životu, kako me je napustila moja draga, cijenjena i mnogo voljena supruga

DESANKA Brankova IVANČEVIĆ rođena Duletić

DESANKA Brankova IVANČEVIĆ

Mnogo nam nedostaješ. Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

rođ. Duletić 1942–2022.

JASNA i DRAGAN DULETIĆ sa porodicom 103 U nedelju, 3. jula, navršava se četrdeset tužnih dana od kada nas je iznenada napustila naša draga

DESANKA Brankova IVANČEVIĆ rođ. Duletić 1942–2022.

Umjesto četrdesetodnevnog pomena, porodica prilaže novčanu pomoć za održavanje i uređivanje groblja na Brajićima i u Lastvi Grbaljskoj. Uža porodica će obići njen vječni dom i okititi ga cvijećem i zaliti suzama.

Ožalošćene porodice IVANČEVIĆ i DULETIĆ

DESANKA Brankova IVANČEVIĆ rođena Duletić

Draga moja Deso, ljudi koji imaju tvoje kvalitete: ljudskost, čovječnost, čestitost i pravičnost nikad ne umiru. Neka te Anđeli čuvaju, a ja ću u mom napaćenom srcu i duši biti uvijek sa tobom.

S poštovanjem i ponosom čuvamo uspomenu na tebe.

82 Porodica ARMENKO 104

Draga naša voljena

Voli te tvoj BRANKO

U nedjelju, 3. jula, navršava se četrdeset tužnih dana od kada nas je iznenada napustila naša draga

DESANKA Brankova IVANČEVIĆ

rođ. Duletić 1942–2022.

rođena Duletić

73 Danas je pola godine od kada je preminuo moj brat

Zauvijek ćeš ostati u našem sjećanju kao jedna srdačna, dobronamjerna i iskrena osoba. MARINA i ZORAN DULETIĆ sa porodicom 105

Prošlo je 40 dana od tvog odlaska. Stalno si u našim mislima. Tvoja dobrota, plemenitost i ljubav koju si nam pružila i briga za našu porodicu će uvijek biti u našim srcima.

DRAGUTIN – DRAGO VUKIĆ

U nedjelju, 3. jula, navršava se četrdeset tužnih dana od kada nas je iznenada napustila naša draga

Hvala ti za bratsku ljubav i odnos prema mojoj porodici.

Vole te tvoje Riječanke TEUTA, ANTICA i ASTRIO MIĆO sa LOLOM i KSENIJOM

DESANKA Brankova IVANČEVIĆ rođena Duletić

Ostala je praznina u srcu i sjećanje na tvoju dobrotu, iskrenost i pažnju. Počivaj u miru.

Navršava se četrdeset dana od kada nije više sa nama naša voljena

Tužno sjećanje na moje voljene

Brat KRSTO DULETIĆ 106

DRAGICA - BEBA Dragova KRIVOKAPIĆ Rođena Banović

MILENA JARAMAZ Sjećamo se sa velikom ljubavlju naše drage majke i babe.

Dostojanstveno i hrabro, velikog srca i plemenite duše koračala si kroz život. Sa ponosom ćemo čuvati uspomenu na tebe i vječno te nositi u srcu. Neka tvoja duša počiva u miru. Dana 3. jula 2022. godine (neđelja) u 11 časova porodica će posjetiti njenu vječnu kuću na mjesnom groblju kod crkve Sv. Petra i Pavla u Risnu.

Tvoji NAJDRAŽI 109

majku

oca

SAKA R. MURATAGIĆ

NURIJA R. MURATAGIĆ

RAMIZ C. MURATAGIĆ

1. 7. 2020 – 1. 7. 2022.

28. 11. 2006.

19. 1. 2003.

Na mezarju tišina... u srcu čežnja, tuga i osjećaj praznine, ali i lijepa sjećanja. Nedostajete...

Vaš ISMET MURATAGIĆ sa porodicom

OŽALOŠĆENA PORODICA 77

brata

Oglasi i obavještenja 33

Subota, 2. jul 2022.

Navršava se 40 dana od smrti naše voljene

Dana 2. jula navršava se pet godina od iznenadne smrti našeg oca, đeda i supruga

LJILJANE BOKAN

JOVANA – JOZA Ilije POPOVIĆA

rođena Lekić

2. 7. 2017 – 2. 7. 2022.

Svojom ljubavlju i dobrotom obilježila si naše živote i ostavila neizbrisiv trag. Bila si naš oslonac i podrška, naš vjetar u leđa u svim koracima koje smo napravili. Svojim časnim i dostojanstvenim životom učinila da te se sa ponosom sjećamo. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te s ljubavlju čuvati od zaborava. Zauvijek ćeš živjeti u našim srcima. U nedelju, 3. jula 2022. godine, u 10 časova posjetićemo njenu vječnu kuću na seoskom groblju Bukovik.

Danas je pet godina otkako nijesi sa nama. Otišao si tiho i dostojanstveno, kao što si i živio. Nemoćni pred sudbinom koju smrt ne prekida. Živjećeš vječno u našim srcima. Bio si nam velika podrška i oslonac. Počivaj u miru. A mi te čuvamo od zaborava.

Sinovi ALEKSANDAR i STEVAN, ćerka TATJANA, snahe DANICA i TATJANA, unučad LUKA, LARA, TEODORA i SARA

112

Tvoja PORODICA

Pola godine je od smrti našeg brata, đevera i strica

LJUBA Vukova PERIŠIĆA Bio si porodični oslonac, sigurnost i stožer bratskog okupljanja. Otišao tiho kao što odlaze plemenite duše. Tvoj životni put je satkan od najljepših ljudskih vrijednosti. Zaslužuješ da te žalimo. Počivaj u miru. Parastos će se održati dana 3. jula u 10 časova, Grab-Cuce. PORODICA PERIŠIĆ

6 mjeseci

6 i po godina

LJUBO

GOLUB

У недјељу, 3. јула навршава се осам година од смрти наше вољене маме, баке и таште

Vukova PERIŠIĆA

МИЛИЦЕ ВАРАГИЋ удате Каришик дипл. правнице у пензији

Tužno je sjećanje na vas. Tužna je pomisao da vas nema među nama. Bol i tuga nijesu u riječima već u našim srcima. Vrijeme prolazi, ali bol, tuga i sjećanje na vas zauvijek ostaju. Sa ponosom vas pominjemo, a sa tugom bez vas živimo.

Поносни смо и захвални што смо те имали. У нашим си мислима и срцима.

91 Sestra VUKICA sa porodicom

Помен ће се обавит на гробљу у Загоричу у кругу уже породице.

Vječnaja pamjat 90 Šest mjeseci je od smrti našeg strica Кћерке: СНЕЖАНА и СЛОБОДАНКА, унуке АНЂЕЛИКА и СОФИЈА и зет МЛАДЕН

IKE Veljkova RAIČEVIĆ rođena Đuričković

Dvije godine kako smo se rastali sa tobom na pragu tvoje vječne kuće. Ponekad me zovneš i u vazduhu vidim tvoju sjenku pružaš tvoju čistu ruku što je bilo rijetko takve čistote u naše stare krajeve... S vjerom u boga uvijek ćemo bit zajedno.

LJUBA Vukova PERIŠIĆA Striko, pamtićemo tvoju dobrotu, plemenitost, pažnju i ljubav koju si nam poklanjao.

U žalosti ćerka SLAVKA 93

VUKO, ALEKSA, LUKA, IVANA i MILICA

34 Oglasi i obavještenja Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Subota, 2. jul 2022.

Poslovni broj: I.br. 806/19. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca I reda Novaković Slobodan i izvršnog povjerioca II reda Novaković Branimir, oboje iz Bara, Mišići bb, koje zastupa Marunović Vladimir, advokat iz Bara, protiv izvršnog dužnika Tucović Zoran iz Užica, ul. Železnička br. 107, Republika Srbija, na osnovu izvršne isprave - pravosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Baru P.br. 654/17 od 28.12.2018. godine i pravosnažnog i izvršnog rješenja o ispravci Osnovnog suda u Baru P.br. 654/17 od 28.03.2019. godine, radi nenovčanog potraživanja, dana 01.07.2022. godine, donio je

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog Javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Tucović Zoran iz Užica, ul. Železnička br. 107, Republika Srbija, na osnovu izvršne isprave – pravosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Baru P.br. 654/17 od 28.12.2018. godine i pravosnažnog i izvršnog rješenja o ispravci Osnovnog suda u Baru P.br. 654/17 od 28.03.2019. godine. Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena u vidu zaključka o ročištu za izlazak na lice mjesta koje je bilo zakazano za 18.07.2019. godine, pa se ročište za izlazak na lice mjesta zakazuje za dan 18.07.2022. godine u 10,00 časova. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od 8 dana obrate ovom Javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom, dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim danom posljednjeg objavljivanja. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnici. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović

Bar, 01.07.2022. godine

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

IVM - 316/2021 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE OSNOVANA 1901. GODINE A.D., PODGORICA, ul. BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG BR. 141 , PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika JOVO RAFAILOVIĆ, BUDVA, radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik Jovo Rafailović, Budva, rođen 03.09.1968. godine kao i suvlasnici nepokretnosti koje su predmet prodaje Rafailović N. Jovo, Kočović Aleksandar, Dumić Deana, Stojković M. Dragan, Rafailović N. Željko, Vera A. Ivanković, Kažanegra Branko, Kalađurđević Zoran u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za X prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava neuspješnom i Zaključka o XI prodaji nepokretnosti koja će se održati dana 28.07.2022. godine u 10:00 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja sve Posl oznake IVM - 316/2021 od 30.06.2022. godine , jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik i suvlasnici ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 30/06/2022 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

Subota, 2. jul 2022.

Marketing 35

36 Marketing

Subota, 2. jul 2022.

2. јул 2022. | година III | број 122

ИЗМЕЂУ ДВИЈЕ БИТКЕ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ISSN 2704-5226

ир је крхко стање на овим просторима. Нека врста колебљивог предаха између двије битке којима се изгубио траг у времену, онако како се у болесним и халуцинантним стањима губи свијест о почетку и крају. Бескрајним продукцијама нових „маса хајке“ и непрекинутим низом хомогенизација по основу непријатељства расту и стасавају и нове генерације у малим државама Западног Балкана. Заправо, вјечито смо у рату, ријечима или дјелима, и те рововске подјеле, нажалост успјешније него знања о наукама, умјетностима и вриједностима, преносимо и на своју дјецу. У међувремену, о говору мржње написано је много студија, урађена су истраживања са различитим циљним групама у виртуелном и стварном поретку, али смо, парадоксално, на већину ових манифестација постали равнодушни, тек спорадично резигнирани, осим ако и сами нисмо предмет обраде мрзитеља. Прича о потреби спречавања говора мржње, који је препознат као онај који подстиче, оправдава или велича дискриминацију на основу расе, етничке, полне, вјерске, језичке или било какве друге различитости, почела је прилично давно, 1945. године, усвајањем Повеље Уједињених нација, која чланом 55. обавезује све чланице на „поштовање људских права и основних слобода за све, без разликовања расе, пола, језика или вјере“. Наставила се потом Универзалном декларацијом о људским правима Уједињених нација и Пактом о грађанским и политичким правима из 1966. године, у којем се експлицира: „Законом ће се забранити свако заговарање националне, расне или вјерске мржње, која представља подстицање на дискриминацију, непријатељство или насиље“. Прије тога је Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације, основним документом Уједињених нација у борби против расизма и дискриминације, прецизирано да „државе чланице осуђују сваку пропаганду и све организације које се руководе идејама или теоријама заснованим на супериорности

неке расе или групе лица извјесне боје или извјесног етничког поријекла, или које желе да оправдају или подрже сваки облик расне мржње или дискриминације“. Овим документом из 1965. године, који је на снази и данас, државе чланице се обавезују да без одлагања усвоје позитивне мјере којима је циљ да укину свако подстицање на овакве облике дискриминације, а нарочито се обавезују да утврде као кривично дјело свако ширење идеја заснованих на супериорности или расној (и етничкој) мржњи, да изјаве да су незаконите и да забране организације и активности организоване пропаганде као и сваку другу врсту пропагандних активности које подстичу дискриминацију, да изјаве да је учешће у овим организацијама и њиховим активностима кажњиво дјело, и да не дозволе јавним властима нити јавним националним или локалним установама да дискриминацију подстичу или да је помажу. Уз напомену у члану 7. да су образовне, информативне и културне институције у обавези да предузму мјере за борбу против предрасуда, као и да промовишу разумијевање, толеранцију и пријатељство међу народима и расним и етничким групама. Ови документи имају обавезујућу правну снагу за све државе које су их ратификовале. На самиту шефова држава и влада држава чланица Савјета Европе, одржаног у Бечу октобра 1993. године, формулисана је препорука државама чланицама о говору мржње која га дефинише као „сваки облик изражавања који шири, распирује, подстиче или правда расну мржњу, ксенофобију, антисемитизам, или остале облике мржње засноване на нетолеранцији, укључујући ту и нетолерантност изражену у форми агресивног национализма и етноцентризма, дискриминације и непријатељства, против мањина, миграната и особама са имигрантским поријеклом“. Препорука налаже да владе држава чланица треба да успоставе и одржавају цјеловити правни оквир који се састоји од грађанских, кривичних и управно-правних одредаба о говору мржње, који ће омогућити „државним и судским властима да у свим случајевима ускладе поштовање слободе с поштовањем људског достојанства и заштите угледа права других“.

ЈОВАНА МУГОША

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

А ИЗМЕЂУ ВЈЕЧНИХ РАТОВА РИЈЕЧИМА, МУРАЛИМА, НАТПИСИМА И СКРНАВЉЕЊИМА СПОМЕНИКА И СЦЕНА ВЕСЕЉА УЗ ПЈЕСМЕ КОЈИМА СЕ СЛАВЕ И ОЖИВЉАВАЈУ ПОКОЉИ И ЕТНИЧКА ИСТРЕБЉЕЊА ДЕВЕДЕСЕТИХ, ПЕРИОДИЧНО СЕ ДОГАЂАЈУ И „ПРОГРАМСКЕ ИЗЈАВЕ“ ПОЛИТИЧАРА… ЈЕДНА ОД НАЈНОВИЈИХ ЈЕ И ОНА КОЈОМ МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАР ВУЛИН, У БУКОВЦУ КОД НОВОГ САДА, ПОДСЈЕЋА ДА ЈЕ „СТВАРАЊЕ СРПСКОГ СВЕТА ПРОЦЕС КОЈИ СЕ НЕ МОЖЕ ЗАУСТАВИТИ“ Као посебно заборављена препорука, чини нам се она којом се налаже да владе држава чланица, као и органи управе на националном, регионалном и локалном нивоу, али и државни службеници, имају нарочиту одговорност да се „у медијима уздрже од изјава које могу да се схвате као говор мржње, или као говор који би могао да произведе ефекте оправдавања, ширења или подстицања расне мржње, ксенофобије и осталих облика дискриминације засноване на нетолеранцији“. Чак и након овако површног увида у основне међународне документе о људским правима, јасно је да у већини земаља насталих након ратног распада Југославије, вјечно и вјешто подгријевани говор мржње у цјелокупном свом мотивацијском спектру остаје мање или више прећутно аболиран и тумачен углавном популистичким заносима, пропагандом и дезинформацијама. И

свакако и упорно недовољно правно санкционисан. У супротном, било би готово немогуће да се на школским приредбама, као што се то управо догодило у једној основној школи у Новом Саду, уз звуке и ријечи националистичких пјесама (у конкретном случају ријеч је о пјесми „Не волим те Алија, зато што си Балија“, којом се величају ратни злочини над бошњачким становништвом током рата у Босни и Херцеговини) веселе заједно и учитељица и ученици. У супротном, не би било могуће да аутори графита мржње у Црној Гори (рецимо, у општини Пљевља, у којој је на зиду освануо натпис „Ратко Младић“) ни до данас не буду идентификовани, а да тужилаштво процијени да „у том случају“ нема елемената кривичног дјела. Заштитник људских права и слобода Црне Горе каже да је таквих случајева у протеклих неколико година било много, а да су се на мети скрнављења и

напада нашле и Хаџи Исмаилова џамија у Никшићу, просторије Исламске заједнице у Пљевљима, Османагића џамија у подгоричкој Старој вароши, црква Вазнесења Господњег у Подгорици, капије Цетињског манастира, канцеларија одбора Исламске заједнице у Бару, Табија у Сутомору, споменик хероју из Другог свјетског рата Љубу Чупићу… А између вјечних ратова ријечима, муралима, натписима и скрнављењима споменика и сцена весеља уз пјесме којима се славе и оживљавају покољи и етничка истребљења деведесетих, периодично се догађају и „програмске изјаве“ политичара… Једна од најновијих је и она којом министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин, у Буковцу код Новог Сада, подсјећа да је „стварање Српског света процес који се не може зауставити“. Не личи на слику за миран сан. Више на нешто налик трајном кошмару, за дјецу и одрасле… Између двије битке… 

2. јул 2022.

О АНТИЦРНОГОРСКИМ НАМЈЕРАМА

„НЕ ВИДИМ НИШТА СПОРНО“

ЗАР ЈЕ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС ДРЖАВЕ ЦРНЕ ГОРЕ ДА НАЈЈАЧА ВЈЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА У ДРЖАВИ НЕ ПРИЗНАЈЕ ПОСТОЈАЊЕ НАЈБРОЈНИЈЕ ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, И ДА СЕ ПРЕМА ЦРНОГОРЦИМА ОДНОСИ СА ОЧИГЛЕДНОМ НАМЈЕРОМ ДА ИХ УТОПИ У СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ КОРПУС? ЈЕ ЛИ МОГУЋЕ ДА ПОЛИТИЧАРИ НА ОДГОВОРНИМ ПОЛОЖАЈИМА У ДРЖАВИ НЕ ПРЕПОЗНАЈУ МЕСИЈАНСКУ УЛОГУ СПЦ У АСИМИЛАЦИЈИ ЦРНОГОРАЦА И НЕ ВИДЕ РЕЗУЛТАТЕ „ВЈЕРСКЕ“ СЛОБОДЕ КОЈА ЈОЈ СЕ ОМОГУЋАВА? МАРКО ШПАДИЈЕР

Темељном уговору између државе Црне Горе и патријаршије Српске православне цркве је ових дана све речено. Уговор је очигледно, диктирала СПЦ, а црногорски владин тим направио козметичку лектуру наводног прилагођавања уставном уређењу државе. Просрпски „умивени“ политички корпус у Црној Гори камуфлира ову очигледну антицрногорску намјеру демократским флоскулама о равноправности вјерских заједница, вјерским правима и слободама грађана. Црногорски Срби „са дна каце“ ликују и нескривено стају на страну цркве. Они грађани који Црну Гору доживљавају као суверену секуларну државу и једину домовину виде у „усаглашеним“ ставовима издају Црне Горе, историјски фалсификат, продају националних историјских и културних добара на милост другој држави... Црногорска Влада овим уговором уводи државу Црну Гору у поданички положај у односу на Српску православну цркву и омогућава овој вјерској организацији да постане носилац државне религије и да несметано настави да предводи превођење Црне Горе у „српски свет“. Сврха овог текста је да покуша разумјети оне црногорске политичке лидере, а у првом реду предсједника Владе, који изјављују да у тексту тог Уговора „не виде ништа спорно“ и да су заштићени национални интереси Црне Горе. Зар је национални интерес државе Црне Горе да најјача вјерска заједница у држави не признаје постојање најбројније етничке заједнице, и да се према Црногорцима односи са очигледном намјером да их утопи у српски национални корпус? Је ли могуће да политичари на одговорним положајима у држави не препознају месијанску улогу СПЦ у асимилацији Црногораца и не виде резултате „вјерске“ слободе која јој се омогућава?

Зар се држава може одрећи бриге о чувању културно-историјских споменика на којима почивају темељи њене државности, па их препушта Цркви и другој држави које их претварају у своје „светиње“ и симболе своје власти? Зар наши политичари са екипама учених савјетника и толике научне литературе на ту тему, не знају да су трајање православља на овим просторима одржавале црквене организације разних назива и надлежности условљене историјским приликама, као и да је до 1918. године постојала Црногорска православна аутокефална црква? Поданичким прихватањем империјалних фалсификата о хиљадугодишњем континуитету СПЦ на овим просторима, не уважава се ни службени став државе Србије да црква под тим називом постоји од 1920. године. Ако су амбиције овог уговора да се покаже православни карактер Црне Горе, онда је потписник могао бити Цариградски патријарх. Нијесу се уважиле „тековине“ митрополита Амфилохија да се уговори однос државе са Црногорско приморском митрополијом. Изгледа да се на Уговор гледа као на корак за српску Црну Гору. Зар је национални интерес да се једним актом преда историја Црне Горе другој држави, а њено аутентично духовно и историјско трајање утопи у светосавске митове. Толика инфериорност и повлађивање једној ратоборној вјерско-политичкој организацији је затварање очију пред реалношћу и могла би се схватити за доба Француске револуције, али послије толико искуства секуларизма и државотворне традиције дјелује анахроно. Враћам се на питање са почетка овог текста. Зар је могуће да данас неко печобразно може изјавити да „не види ништа спорно“ у Темељном уговору државе Црне Горе са СПЦ. Очигледно то није само далтонизам или слобода мишљења. Ту има нешто труло у темељима схватања националног интереса. У исправљању те свијести не помаже офтамолог, а бојим се ни психијатар. 

СТРАДАЊЕ ПО ДРИТАНУ

ЧУДО НЕВИЂЕНО РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ма ли милитантнијег вјерника цркве Србије, бар у Црној Гори, која у посљедње вријеме просто кипти од поплаве српских вјерских залуђеника, од црногорског националног Албанца, господина Дритана Абазовића који је спреман да због своје вјерности Српској православној цркви пострада, да не кажемо можда жртвује своје не мале изгледе на успјех, а темељно обрадује свога омиљеног чика Порфирија? Високу љубав и наклоност коју Дритан осјећа према господину Порфирију, или боље рећи бојазан од могућег неиспуњавања властитог врућег обећања да ће лично потписати темељни са Српском православном црквом, господин Дритан држи толико изнад воде као да се ради о животу или смрти. Не уважавајући ничије разлоге који бише могли противурјечити његовој намјери, господин Дритан сјекирачки деликатно све ћутка у круг. Но, господин Дритан Абазовић, тврдоглаво инсистирајући на потпису темељног уговора са Српском православном црквом, обавља и за Вучића и Порфирија много важнији задатак: циљ је одвојити мањинске народе у Црној Гори од њихових традиционалних пријатеља и заштитника, можда прецизније рећи сапатника Црногораца, а то значи извући испод Демократске партије социјалиста основну супстанцу којом ова партија, прије свега због вјерности својих бирача држави, редовно добија изборе. Први су успјешни кораци поменуте Дританове и Вучићеве стратегије остварени недавним изборима, тачније формирањем власти у Улцињу.

Због тога стратешког циља, дакле разбијања јединства националних Црногораца, најчешће партијски артикулисаних у ДПС

ЕДИН СМАИЛОВИЋ

ма један дио земље у Авганистану који се зове Кафиристан. У преводу кафир значи невјерник, отпадник, тако да Кафиристан можемо превести као земљу невјерника, отпадника. Кроз историју је било пуно оних који су називани кафирима у свим дјеловима свијета. Под тим изговором су вјешани, черечени, спаљивани. А шта је био највећи гријех оних које су звали кафирима? Погађате, била је то сумња. Сумња да је оно што је представљено као коначни поредак ствари добро. Кафири су непрекидно помјерали љествицу напретка људског рода и зато плаћали највећу овоземаљску цијену. Ону која се плаћала главом. Јер поредак све трпи осим потирања догме да је то што се тренутно има најбоље. У Црној Гори су ових дана опет активни лешинари… Нападају немилосрдно већ оглодану лешину. Погађате, лешина је наша Црна Гора. И то боли све нас који смо Црногорци, Бошњаци, Срби, Албанци, Роми, Хрвати, без интереса. Нападају је они који рекоше да су Црногорци, Срби, Бошњаци, Албанци итд. Рекоше да су они

ЧИЊЕНИЦА ДА ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ МОЖЕ БИТИ И ИЗ РЕДОВА ЈЕДНЕ ОД ЊЕНИХ МАЊИНСКИХ ПОПУЛАЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ НЕ ИЗАЗИВА НИКАКВЕ РЕЗЕРВЕ ИЛИ НЕДОУМИЦЕ, БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ШТО У ДОСАДАШЊОЈ ПОЛИТИЧКОЈ ПРАКСИ ЦРНА ГОРА НИЈЕ ЗАБИЉЕЖИЛА СЛИЧНО ИСКУСТВО. НО, ДА ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ КОЈИ НЕДВОСМИСЛЕНО РЕПРЕЗЕНТУЈЕ АЛБАНСКУ МАЊИНУ У ЦРНОЈ ГОРИ, НЕЗАВИСНО ОД ТОГА КОЛИКО ИНСИСТИРА НА ВЛАСТИТОМ НАЦИОНАЛНОМ ИДЕНТИТЕТУ, БУДЕ ВЕЛИКОСРБИН, ВИШИ И ОД АНДРИЈЕ МАНДИЋА ИЛИ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА, БЕЗ СУМЊЕ ПРЕДСТАВЉА ЧУДО НЕВИЂЕНО, ПОЛИТИЧКИ ФЕНОМЕН НАДРЕАЛНИХ ДИМЕНЗИЈА, БАР ЗА БАЛКАНСКЕ ПРИЛИКЕ

-у, и мањинских заједница у Црној Гори, Демократски фронт са одговарајућом пратећом компасеријом српских странака, јасно упозорен од власти Србије и Српске православне цркве, за сада ћути. Не пада му на памет да руши Дританову владу која значи изневјеравање њихове свете изборне воље остварене 30. августа 2020. године? Наравно, још мање им се мањинска руши због евентуалног угрожавања интереса Фронту омиљене Српске православне цркве која се, управо Дритановим силеџијством поводом темељног уговора, само високо уздиже изнад Устава и закона државе Црне Горе. Да Дритану, као очигледно самодршцу, у какву се улогу са задовољством већ уживио, грубо прекидајући свакога чија му бесједа није по вољи, дувају повољни вјетрови и из Владе Србије и Београдске патријаршије, још и од домаћих црногорских фронтовско клерикалних наципартија и котерија – видљиво је на сваком кораку. Поставља се, ипак, питање колико је тако надритани Дритан, уз још свој освједочени недостатак минимума емпатија према формално већинском народу у Црној Гори, у сагласности са наводно и његовим циљем, то јест евроатлантским правцем развоја Црне Горе? Како се силеџијским потписива-

њем темељног уговора очигледно урушава грађански животни модел и принципи секуларне државе, а при том показује наводна блискост Европи није баш једноставно схватити. Има Дритан и на то одговор и то извучен из властитог искуства. Он добро зна да док је такозвана Квинта сконтала да Кривокапићева и Дританова влада, коју су одмах по изборима од 30. августа 2020. године поменуте земље здушно подржале, не води никаквом прогресу него фашизацији и назадовању, бројни послови су на путу европских интеграција били заустављени, земља у својим амбицијама повучена назад. Има ту, мисли Дритан, довољно простора за свакојаке дриблинге, тим прије што Запад још није до краја схватио злочиначку улогу Српске православне цркве као московске шпијунске филијале и најјачег дестабилизирајућег фактора на Западном Балкану. Све док Запад коначно не схвати да му је Дритан, као његов омиљени играч, давно продат интересима хиперклерикалне и познате нацишовинистичке фаланге, простора за свакојаке фолиранције још има. Ипак је тешко претпоставити да евроатлантске интеграције иду заједно са темељним уговором иако то није једноставно схватити. 

ЗАПИСИ ИЗ КАФИРИСТАНА: РОПСТВО ДОГМИ

ПУТ У МРАК једини легитимни да оглођу све до кости. А легитимни су јер је партија закључила да само они могу и требају то да раде. Ми остали требамо да аплаудирамо. Ко буде аплаудирао и њему ће дати да мало глође оно што остане иза њих. Ко не буде аплаудирао или не дај Боже се побунио, пошто нема Голог отока даће му се алтернатива: може да умре од глади или да се исели одавде. При томе ће га сви прозивати за кафирски гријех отпадништва. Јер довео си у питање одабир Бога, пардон, одабир партије. Довео си у питање догму на којој почива цијели овај накарадни систем. Треба бити срећан онај кога у Црној Гори данас назову кафиром. Њему су џенетска врата широм отворена. И нека га не брине то што га зову кафиром. Јер су га тако назвали људи а не Бог. Оно што брине јесте што се људи позивају на Бога углавном кад највише лажу или када се ближе критичној тачки очаја. Код нас се одавно лаже, а све смо очајнији.

Чекамо само да послушни партијски пси докрајче ово мало што је остало. Тада ће сви говорити истину, али то више никоме ништа неће значити. Слобода ће бити потпуна јер лаж и послушност неће доносити никакав бенефит. Они најближи лидерским задњицама искакаће из њих. Из њихових пак задњица они нижи чиновници и партијски полтрони. Све док не стигнемо до оних који су улизице за џабе, за не дај Боже да се не замјере. Ти су највише криви, јер их је највише и јер се овај зли полтронски поредак на њима заснива. И сви су у овом поретку криви. Сви осим кафира. Оних који нису вјеровали да им по било коме Бог шаље поруку зато су хтјели директну комуникацију са Богом. И Бог им рече: „Ја сам вас све створио једнаки да будете“. Нажалост, већина вјерује партијским гласницима. И зато похвала кафирима. Без њихове сумње никада не бисмо знали колико нас владари у сваком вакту и земану лажу. 

2. јул 2022.

ФОТО КОЛАЖ: ИВАНА БОЖОВИЋ

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ТУ СМО…

одакле друго започети овај текст осим са мјеста „злочина“. Д. Ивановић СНП: „Уговор са СПЦ остаје приоритет, вјерујем да ће превладати разум“. Не, ако се то деси завладаће безум! Пориви су исти, (ка препис оригинала) који су започели рат у Украјини. Иста мета, исто одстојање. Засад искључиво, из НАТО разлога, се неће моћи лако пријећи црногорска граница са амбицијом; ‚ајде да харамо, иако је Црна Гора обилно похарана! Иначе, Црном Гором влада рурална свијест забачених крајева. Тамо се, ако нешто посију, уздају једино у случај, дако им из неба кане? Ако их случај изневјери, пресахли су. Једнако тако се и ова пасивна држава узда у туризам. Ако нам кану туристи, кану... Ако не, и бог се од нас оканио. Нестају и посљедњи остаци остатака предузећа која су колико-толико запошљавала. Данас само партије запошљавају. Држава као сточне јасле. У прошлом броју сам писао како Црна Гора не зна за реформу као легални институт промјене. Сад се чини да не зна ни за елементарни услов сваког дјелања; подјелу рада, коју је познавао и најнижи облик друштва, Првобитна зједница. Живот се спуштио на... не, од данас до с́утра, већ само на данас, па ако се издура до довече. С́утра је већ озбиљна будућност. Раднице дреждећи пред Владом ишту помоћ од ње, која им обећава све осим себе. Онда је на сцену ступило гориво и заступило живот! Бензинске пумпе су биле под опсадом. Запосједнуте, оне ноћи до поноћи, кад је гориво поскупило без граница. То је доказ како се не очекује ништа од с́утра осим поскупљења која ће вртоглаво кренути у инфлацију свега, осим живота. Усред тога „ништа“ Влада се латила темељног уговора! Зашто „темељни“ само са СПЦ? Хоће ли се тиме рећи да су остале

РАЈКО ПЕРОВИЋ

вропа је на ногама. Криза је већ ту, а најаве су да ће бити све горе и горе. Почело је са короном. Двије године закључавања, регула, терапије, бола и смрти. Мало ко је из овог лудила изашао неокрзнут. Економија цијелог свијета је стењала. У почетку су радили само они који су производили маске и респираторе, касније су се разрадили и произвођачи вакцина. И таман кад смо помислили да се полако све враћа у нормалу, букнуо је рат у Украјини. Излијечио нас је од короне, али нам је донио страхоте и разарање украјинских градова. Свакодневно гледамо терор, разарање и смрт. Страдају стари, жене и ђеца, пате недужни. А Европу притисли проблеми избјеглица, нафте, гаса, хране… У свој овој муци, Европа је почела да размишља у правом смјеру. Сво то зло и та патња, изњедрила је наду не само за Украјину, него и за Молдавију и Грузију, да се на мала врата примакну Европској унији. Да се неке, не баш неопходне процедуре, прескоче или одложе. Да процес учлањења не траје деценијама. Била је то шанса и за Црну Гору. За нас који смо отворили сва поглавља и били надомак Европске уније, далеко испред осталих кандида-

ГОРИВО

БЕНЗИНСКЕ ПУМПЕ СУ БИЛЕ ПОД ОПСАДОМ. ЗАПОСЈЕДНУТЕ, ОНЕ НОЋИ ДО ПОНОЋИ, КАД ЈЕ ГОРИВО ПОСКУПИЛО БЕЗ ГРАНИЦА. ТО ЈЕ ДОКАЗ КАКО СЕ НЕ ОЧЕКУЈЕ НИШТА ОД С́УТРА ОСИМ ПОСКУПЉЕЊА КОЈА ЋЕ ВРТОГЛАВО КРЕНУТИ У ИНФЛАЦИЈУ СВЕГА, ОСИМ ЖИВОТА. УСРЕД ТОГА „НИШТА“ ВЛАДА СЕ ЛАТИЛА ТЕМЕЉНОГ УГОВОРА!

заједнице вјерске (осим српске) неутемељене и звјерске!? Дритан се као какав клипан, пред пут у Београд, разметао обећањима и амбицијама, ваљда да га тамо дочекају успјешније него обореног Кривокапића. У том смислу прословио је и о положају Срба

у Црној Гори: „Није тешко бити Србин у Црној Гори колико се то жели представити. Тешко је бити и Црногорац, Албанац, било шта, зато што су економски услови такви какви јесу“. Као да је хтио рећи ко буде Србин имаће, ко не буде заостаће! *ебе се њему ка-

кав је положај Црногораца у Србији… Коштуницу родила мајка Црногорцима. Говорећи на самиту у Бриселу о „Отвореном Балкану“, посланица Европског парламента из редова Зелених Виола фон Крамон је оцијенила да је то иницијатива која није заснована на принципима, стандардима и критеријумима ЕУ, додајући да би, уколико се она настави, то могло поткопати процес приступања Европској унији свих који још дубље балканизују овај простор. Сва су гласила, поводом самита, осванула с насловима „Крах у Бриселу!“ Не, крах је на Балкану, али се то тако не зове... кад други одлучују о теби... А Дритан влада па им повлађује. Два су црногорска политичара, од којих је један Дритан, у вријеме кад су узрастали, изјавила да би хтјели кад порасту да буду по-

литичари. Такви, којима је политика амбиција а не учинак стижу упорно. Неколицина их је пропало, Дритан је оста да води Српска посла. Такви би Балкан по сваку цијену, ЕУ ни по коју. Корона, Украјина, Гориво, Суша, Глад. Библијска Апокалипса има мање категорија зла, од ових која чекају овај устајали народ. Оваква политика га је ослијепила за сваку очигледност. Ако је тако, а изгледа да јесте, онда ово није народ, ово је сточни фонд. Све нам се већ десило да више нема што ни да нам се понови. Ишчиљела свијест о свему. Креће партија Европа сад… Креће из истијех стопа у којим је Балкан на’ви час! Црногорске партије све номадског карактера, не држи их мјесто. Могу са сваким и ни са ким, само не са собом... И с никовићима кад не знају чеговићи су? Зато народ третирају као сточни фонд, за чобаном у скитњу па ако ђе набасају, ако не, награбусиће. Нема наде за номаде, али ни за ове што не мрдају с мјеста. Ово су године опште суше. Све ће стати само ће сеx опстати без обзира на сушну годину. Та фабрика инсана опстаје у свим условима рата и мира, реда и нереда, даћа и недаћа. Секс има само два производа - ђецу и новац, па ко се за што опредијели. Није незамијећено да једна серија црногорских политичара упражњава не(ре)продуктивни секс… Дају се за новац у политику а тамо је то једини производ. Политика као курва очигледна. Уочи пута у Београд Александар Вулин је припремио Дритана изјавом: „Стварање српског света је процес који се не може зауставити!“ Тако је Дритану приређен дочек какав Здравко није дочекао. Онај је клекнуо, овај ће тек да поклекне. Тек ће виђети Абаз у какав је националистички баз’ заброждио! Отворени Балкан је отров! P.S. Овоме се Црна Гора одупријети мора... али нема горива за покрет отпора! М.Р.Ш. 

ПО ДУБИНИ ИЛИ

МАЈБАХ ЈЕ КРИВ ЗА СВЕ та. То је шанса која се не смије пропустити. Да као мали уђемо у Европску унију, будемо примјер цијелом Западном Балкану како треба и нада свима осталима да не одустају од европског пута. Мисли ли ко о томе? Шанса је ту, а ђе смо ми? Ми смо заглављени у политичким надмудривањима, домунђавањима и трулим компромисима. Не само да нам Европа не пада на памет, него нико не помиње свакодневна поскупљења горива и животних намирница, што за собом неминовно носи и скок цијена свега осталог. Све то подразумијева амбисање животног стандарда. Политичари се понашају као да то са њима нема никакве везе. Главне теме су рушење локалних предсједника општина од стране увријеђеног СНП-а и јуриш са 300 ухљеба, на већ празне јасле ЦЕДИС-а. За прегруписавање политичких кадрова по дубини или појачавање привилегија политичарима, увијек имају потпуни консензус. Нема нико против, 81 је за, само да виде ђе ће ко. Власт је заборавила на Европу и због тога што је у први план ставила одлучивање о томе чије су црногорске

МРЧНИ НАРОД И ДАЉЕ ЧЕКА НЕКЕ КОЈИ ЋЕ ИНТЕРЕСЕ ЦРНЕ ГОРЕ И СВИХ ГРАЂАНА СТАВИТИ ИСПРЕД ЛИЧНИХ И ПАРТИЈСКИХ ИНТЕРЕСА. ИМА ЛИ ТАКВИХ? ИМА ЛИ КО ДА НАС ТРГНЕ И КОНАЧНО КРУПНИМ КОРАЦИМА ПОВЕДЕ КА ЕВРОПИ? ИЛИ ЋЕМО ОСТАТИ ЗАГЛАВЉЕНИ У ОВОЈ БАЛКАНСКОЈ БАРУШТИНИ? ОЂЕ ЂЕ СВЕ ФУНКЦИОНИШЕ ПО ПРИНЦИПУ ПОЛИТИЧКИХ КОМПРОМИСА И ВРАЋАЊА ПОЛИТИЧКИХ ДУГОВА цркве. У исто вријеме нас плаши реториком преузетом из комшилука о беспарици, љутој зими и неизбјежној глади. Поручујући нам да их много не сјекирамо, јер нам без њих спаса нема. Са њима нам нема зиме, како год то ко схватио.

Народ јесте желио промјене, али сигурно не овакве. Чекао је нове, способне и поштене политичаре. Оне који ће да испуне обећања и врате у буџет украдене паре о којима су мјесецима прије избора причали. Оне који су рекли да нема више партијског запошљавања и бахаћења народним парама. Оне који су рекли да ће прво мајбахе да продају. Изгледа да су мајбаси за све криви. Јер кад се засјело у мајбаха, јадо мој. Па је ту кожа, масажери у сједиштима, изолација од буке, аудио систем, фрижидер, преграда за боцу… Више ништа није исто.

Обрне се свијест у мерцедесу. Ту су и остала аута, спремна за службена путовања. Све то прате посланичке плате и остале привилегије. Заборави се народ, ка да га никад није ни било. Наравно, нијесу се заборавили рођаци, кумови и пријатељи, сви они њихови који су без посла или им нешто треба. „Подсјети ме што то бјеше народ и бар на трен бити досљедан“, био би данас хит Оливера Драгојевића. Види народ да су ови исти ка они прије њих, и размишља ђе се ђедоше они његови за које су гласали. Они који су се у Скупштини заклели. Изгледа да су рад, искреност, поштење и брига за малог човјека остали заборављени далеко, далеко иза нас, неђе у предизборним обећањима. Мрчни народ и даље чека. Упоредо покушава да докучи да ли се политичари рађају бахати

или их власт начини таквима. Да ли су баш сви само пред изборе јагњад, а послије избора вуци који длаку мијењају. Ипак, народ не губи наду. Очекује да га неко пробуди из овог кошмара и поведе у бољи живот. Чека нове, другачије, чека неке боље или неке старе који су схватили ђе су гријешили. Чека неке које нико не држи у шаци, који мисле својом главом, неке који никоме ништа не дугују. Чека храбре и карактерне. Неке које мајбах не може да промијени. Чека неке који ће интересе Црне Горе и свих грађана ставити испред личних и партијских интереса. Има ли таквих? Има ли ко да нас тргне и коначно крупним корацима поведе ка Европи? Или ћемо остати заглављени у овој балканској баруштини? Ође ђе све функционише по принципу политичких компромиса и враћања политичких дугова. 

2. јул 2022.

СЛОБОДА И ПИСЦИ

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

ного приче око „Отвореног Балкана“ међу нама и око нас. Али није то прича Балкана у његовој пуноћи, географској, историјској или симболичкој. То је прича за државе и друштва која припадају новом политичком појму Западни Балкан који је окружен земљама које су постале у различитим периодима дио Европске уније. Како изгледа практична разлика између нас и њих, довољно је кренути на пут, па осјетити квалитет саобраћајница или посматрати количину отпада поред тих истих путева. Један је пут посебно занимљив за путовање, оронула дионица када пређете границу Црне Горе и Босне и Херцеговине, путовање преко Шћепан Поља ка Сарајеву, преко Фоче. Пут који преко три деценије довољно говори о компетенцијама свих оних који су задужени за тај пут, и још пуно сличних путева и путељака на простору који сада зовемо Западни Балкан. Него, није да нема на Западном Балкану и ауто-путева, старих и нових, као и заобилазница, али све некако на пола или до пола. Али чврста повезница или одсуство прекида јесте количина отпада која се мало мање види када све озелени. На све то само нам још треба „Отворени Балкан“, да још отвореније истичемо своје разлике између нас и њих, да се име Европе ни случајно не намеће, а одавно не фигурише ни појам југоистока Европе. А на том истом Балкану, или у свим његовим верзијама живе и стварају неки дивни

ГРАНИЦЕ КОЈЕ СЕ ПРЕЛАЗЕ људи, живе и стварају упркос политичким елитама које јесу одговорне како за лоше путеве, тако и за смеће поред пута, и колико тога још. И колико год било тешко суочити се изнова са стањем које је више од тридесет година непромијењено посматрајући неке конкретне ствари, као поменути пут од Шћепан Поља до Фоче, издржиш то све јер дођеш до неких важних људи. Као на скорашњем путовању до босанскохерцеговачког писца Семездина Мехмединовића чије књиге су најљепша интимна хемија мозга. Из Сарајева доносим Семездинове књиге за себе и пријатеље, романе Ово вријеме сада и Мем’мед, црвена бандана и пахуљица. Такве везе и књиге јесу Балкан коме не треба никакво отварање у режији овдашњих елита које ништа и не читају. Јер да читају, можда би им приоритети били подршка развоју, издаваштва, преводилаштва, књижарства или формирање агенције за књигу, попут словеначког примјера институције која систематично брине о свим важним стварима за пут књиге, јер како каже Мехмединовић, на једном мјесту у својим романима, књиге су усамљеније од људи. Тако би се осим потрошачким корпа-

ма, бавили и културним. Културна корпа би можда била најтачнији показатељ стања, стања коме сва шминка политичког ПР-а не помаже. Да млади не читају, или што умјесто књига за Лучу добијају иконе, подсјећа рад графичког дизајнера Борута Вилда, плакат за изложу ИМАМ(О) ПРОБЛЕМ у оквиру изложбе Дизајнер: Аутор или универзални војник. Да наше дијете не чита и да због тога Имам(о) проблем говори и текст плаката на коме се за читање наводи: Слојевитост је досадна. Суптилност је невидљива. Пропитивање је заморно. Сумња је непожељна. Усредсређеност је passé. Труд је презрен. Промишљање је непотребно. Посвећеност заслужује подсмех. Јединственост је недостижна. Осећања су оut. Бити сам са собом је хорор. Читање је прошлост. За оне без будућности. А плакат смо видјели још једном у оквиру овогодишњег ФЛУИД дизајн форума на Цетињу, под називом Lego ergo sum. Једна од тема уводног панела поставила је и питање хиперпродукције информација, дисплеја културе, фрагментиране стварности и низа других феномена умреженог друштва који подривају традиционалну културу читања, мијењају обрасце и моделе односа према тексту. И да се

вратим Семездиновим књигама, два посљедња романа у издању сарајевске издавачке куће Buybook заиста имају своје добро читање и од графичких дизајнера. Књиге су лијепе и као да сте их купили у некој европској књижари, а не на неком усамљеном острву како изгледају ријетке добре књижаре за Западном Балкану. А на том истом Западном Балкану пуна уста приче су и приче о људским правима, али, како истиче Амисхаи Маргалит, без културе нема пристојности, као ни грађанског друштва нити суштинског поштовања људских права. Извјесно је да ће једног дана нестати из употребе и термин Западни Балкан, као што су и многи други појмови нестајали из употребе, као прича о томе како се мијењала Европа у својим борбама и потрагама за пристојношћу. И ту се увијек враћамо култури, макар и утопистички, и поред идеје као заблуде да би умјетници и људи посвећени култури морали бити отпорнији на глупости или предрасуде исковане на политичком сметлишту историје, како то лијепо каже Велимир Ћургуз Казимир, као и на клерикалним основама са којима се ми у Црној Гори посебно суочавамо данас.

БАЛКАН И ЊЕГОВЕ ИМАГИНАРНЕ ГРАНИЦЕ, КОЈЕ СТВАРАЈУ ДОБРИ ПИСЦИ И УМЈЕТНИЦИ И ЊИХОВА ПУБЛИКА ПРЕДСТАВЉАЈУ НАЈСМИСЛЕНИЈЕ ПОВЕЗИВАЊЕ, УКОЛИКО ЗАИСТА ЖЕЛИМО ДА ЧИТАМО ЈЕДНИ ДРУГЕ И НА ТАЈ НАЧИН СПОЗНАМО ИСТЕ ИЛИ СЛИЧНЕ ПРОБЛЕМЕ КОЈИ ТАКО УПОРНО ОСТАЈУ НЕРЈЕШЕВИ. ЈЕР МОЈ ЈЕ И АЛЕШ ДЕБЕЉАК, МОЈ ЈЕ И СЕМЕЗДИН МЕХМЕДИНОВИЋ, БАШ КАО И ВЛАДИСЛАВ БАЈАЦ ИЛИ ГОРАН ФЕРЧЕЦ, КАО ШТО СУ МОЈИ „НАШИ“ ОГЊЕН СПАХИЋ ИЛИ ИЛИЈА ЂУРОВИЋ Балкан и његове имагинарне границе које стварају добри писци и умјетници и њихова публика представљају најсмисленије повезивање, уколико заиста желимо да читамо једни друге и на тај начин спознамо исте или сличне проблеме који тако упорно остају нерјешеви. Јер мој је и Алеш Дебељак, мој је и Семездин Мехмединовић, баш као и Владислав Бајац или Горан Ферчец, као што су моји „наши“ Огњен Спахић или Илија Ђуровић. Границе које они прелазе, показују још једну важну одредницу умјетника, како то лијепо каже исто мој из далеког Јапана Харуки Мураками, да је он прије свега слободан човјек, па тек онда писац. 

ГЛАС ИЗ ФАБРИКЕ КЊИГА

Дејан ИЛИЋ

Тек што је дете из Прибоја напунило шест месеци, а добило је позив из Новог Сада да тамо похађа основну школу. Читалац се сећа, добро, не баш тог детета, него његовог оца полицајца. Отац се с колегама радовао свом тек рођеном сину тако што је цупкао и поцикивао на српску кољачку песму о Сребреници („Сребренице тако си ми мила / Дабогда се трипут поновила“). После се отац извинио и то тако да би боље било да није. Онда се и Вучић огласио и то исто тако да би боље било да није. А онда је све пало у дубоки заборав. До ове недеље, када је на прославу рођења сина у Прибоју подсетила прослава краја школске године у Основној школи „Васа Стајић“ у Новом Саду. Ако смо се запитали где би (српски) син из Прибоја могао да учи школу и крене стопама свога оца и његових колега полицајаца, сада знамо. У школи у Новом Саду деца су славила поново радосно призивајући смрт несрећних Бошњака. Хоће ли Вучић сада у посету Новом Саду као што је ишао у Прибој да тобоже смирује крволочне страсти? Како их је смирио, гледамо из дана у дан. На испаду из Прибоја научили смо да је у Србији много тога могуће, али не и подићи моралну панику око позива да се кољу или на неки други начин немилице убијају или силују чланови друге етничке заједнице. На ту врсту уз-

буне овде се у најбољем случају гледа као на морализаторско цепидлачење. Нека буде да цепидлачимо, али се мора рећи – потресно је гледати раздрагану децу како поцупкују и поцикују на стихове мржње и призивање крвопролића. Весели возић с учитељицом на челу славио је – смрт. Када види децу у возићу, носталгични читалац тренутно се сети стихова чувеног југословенског дечјег песника Драгана Лукића: „Из куће је излетео/ на улицу Ива,/ сав задихан, захуктао,/ ко локомотива.// Видели га другови/ па за њим и они,/ потрчали, захуктали,/ ко прави вагони.// Сад улицом тако јури/ та чудна колона,/ то воз Ивин путује/ са седам вагона.“ Сећа се читалац, запевао је у себи док је читао стихове, и да је песму потом отпевао некада омиљени Драган Лаковић. А за Лаковићем и данас вољени Влада и Гиле. Генерације стасале у југословенским седамдесетима и осамдесетима, као новопечени родитељи бранили су своје потомке од националистичког лудила у деведесетима пуштајући им управо песме с албума „Рокенрол за децу“ Владе и Гилета из 1989. Али, шта су песме спрам ратне машинерије у пуном погону у Србији већ више од три деценије. Ове 2022, као уосталом и свих претходних година, а од 2012. поготово, гледамо резултате. Некада, па чак и у тим ноторним деведесетима, децу су стиховима Драгана Лукића у возић позивали Драган Лаковић и Колибри,

ИВАНА КАРИЋ / pescanik.net

ЋИХУ, ЋИХУ, ЋИХУХУ

те Влада и Гиле. Данас их у школама – нека ми читалац опрости што сумњам да је ОШ „Васа Стајић“ из Новог Сада једина где се тако слави – у националистички строј постројава Баја Мали Книнџа (БМК), а на челу строја као стројовође поносно скакућу учитељице и учитељи. Нека читалац стегне стомак и погледа снимак – ко не би за своју децу пожелео тако опуштену и драгу учитељицу? Нека испаднем сад елитиста – иако је смехотресна и сама помисао да би елитиста могао бити неко ко се позива на популарну културу (за децу) – али хајде да упоредимо. С једне стране, Лукић, Лаковић, Влада и Гиле, а с друге, БМК: кога вам је лакше да замислите у школи? Или: кога бисте више

волели за васпитача своје деце? Питања нису реторичка. Она су цивилизацијска. Читалац је на кривом трагу ако мисли да се овде циља на квалитет музике или певања БМК-а. Реч је о вредностима. С једне стране – упростимо и поопштимо ствари до краја, колико год се то некоме могло учинити натегнутим – имамо просветитељски модернизам у разним својим верзијама од Лукића до Владе и Гилета; а с друге стране… Заиста, шта имамо с друге стране? Да питамо учитељицу: колегинице, када певају песме БМК-а, с којим се вредностима деца идентификују? Колегиница је, међутим, побегла. Сакрила се од питања. Узнемиреним родитељима је одговорила – био је то дечји дан,

деца су сама бирала песме. Подсетимо се, полицајац из Прибоја рекао је – нисам ја, YouTube је бирао песме. Али, слаб је то изговор, јер одмах следи друго питање: колегинице, шта ви радите у школи ако деца кад су најрадоснија бирају да слушају БМК-а. Да закључимо, БМК у школи – то је вишедеценијски учинак српског национализма. Ако неко сад мисли да бих само да кажем да је БМК истиснуо Лукића и Лаковића из школе, те Владу и Гилета из популарне културе за децу изван школе, те да је то тај велики пад – греши. И тај несрећни/злочиначки српски национализам у тим огавним деведесетима умео је деци да понуди више од БМК-а. БМК је у деведесетима био дубоки underground и за окореле националисте. Његовим делом се тада озбиљно бавио само далековиди Иван Чоловић. Дакле, у тим деведесетима (1998) Светлана Велмар Јанковић објавила је своју „Књигу за Марка“ – узорно националистичко штиво и свеједно добра књига прича за децу. Ове 2022. српски национализам може само да сања да понуди деци једно такво дело. Дакле, нисмо само цивилизацијски деградирали као заједница, него је и главни виновник те деградације – српски национализам – ретардирао у односу на неке своје раније варијанте. Једино што је остао без силе, па не може да прави штету уоколо. Али, може да трује децу, чекајући боље дане или чекајући Путина, свеједно. 

2. јул 2022.

У ЖУДЊИ ЗА ЈУГОМ...

бично се каже, имаш двије домовине. Ону у којој си рођен и ону у којој живиш… Или, ону у којој си рођен и Италију, како то духовито каже Сјенкијевич. Али, није ли већ помало напорна сјеверњачка жудња за Југом, тежња некој апсолутној свјетлости? На Југ сам навикла као оно тврдоглаво магаре с обала Скадарског језера свезано уз дебло дуда, да чека своју матару с водом, у врео љетни дан око Преображења. Не дође та вода одмах, не. Стари пастир састаде на води некога од мојих предака Благотића и распреде причу од Књаза до царских Русија. Ето, таква је моја прва интернационала: сиромаха из четири нахије које су чиниле стару Црну Гору. Њихове физиономије не говоре колико и њихови древни брзи језици, да су одасвуд: Метеризи, Мареза, Релеза, Рашеза, Фармаци, Корнет. Нису ли ти топоними свједочанства хеленске епохе, а латински натписи на Дукљанској крајини о земљи која бјеше Doclea између два декадентна хеленизма, грчког и латинског и касније уз бок земљи илирској, с дивљим и осветољубивим племенима. Зато и придјевак Љешанска у називу очеве нахије долази од топонима Лес, албанскога града, некад сјајне повијести. На путу за Бизант, из Венеције, морао си проћи кроз Црну Гору. Била је неизбјежна, као судбина. Што год значило то судбинско у њеном знаку. Јер у вријеме мога одрастања могло је значити и истокрачни ортодоксни крст, и издуљени латински криж, и полумјесец, и можда менору. На морачким обалама Старе вароши укрштали су се стари зетски говори с турскима и малисорскима, а цигански се говор мијешао са сицилијанскима, које брбљаху не без патетике, преостали војници из рата. Сви су имали своје мјесто под оном жарком опеком небеском: постолари и трговци вуном, кројачи и кафеџије, ковачи и стрводери, учитељи и писари, чудаци и зналци свих фела. Толико је била разнолика варош и тако многослојна, и Стара и Нова, да ниси могао проћи улицом а да не видиш булу у димијама, понекад и с фереџом, или Малисорку у модрозеленим кафтанима, обучену и љети и зими у хаљетке и капуте, са златном брокатном марамом на глави испод које провирују катрански црне и коврчаве шишке. . . Или да не сусретнеш Цигане како узвикују чистећи улице, неке само њима разумљиве ријечи; убацивали би их као у врео котао. Најчешће задиркивања дјевојци, намирисаној и урешеној за вечерњи корзо.

МИРИС ПО АВИЈАЦИЈИ Касније, касније долазе плавокосе стјуардесе праве живе Барбике у ЈАТ-овим авионима ДЦ-3, на редовној линији Загреб-Титоград. Којим те летом као пакет шаљу повјеравајући те златокосим луткама. У авиону ти дају мјесто поред кабине и понуде те тврдим зеленим бомбонима. Све мирише по авијацији: и пресвлаке на меканим сједиштима, и уплетени везови појаса, и стјуардеса кад се нагне да ти помогне око уметања појаса у металну копчу, и зрак који ти пуштају над главом док алуминијски кит пропада подрхтавајући увијек на истим мјестима, око Мостара и над кршем херцеговачким. И људи који путују, сви су од не-

ДВОЛИСТ, ТРОЛИСТ, ЧЕТВОРОЛИСТ

ПРИВАТНА АРХИВА

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ-ВУЧУРОВИЋ

УЛИЦА

Лидија Вукчевић-Вучуровић

ког свјетског мириса по бизнису: раскопчали су прво дугме на кошуљи и мало развезали кравату, носе актн-ташне и као немарно, читају новине. А ти лијепо видиш како се зноје иако су намирисани и избријани. Један се од њих мучи својим англо-црногорским: Ја роуђен сан у California, али ја работам у Melbournu, ја направи фарму у моује сеило, гдје су моји старy роуђени, у Пифу. Други је разрогачио очи тако јако код слијетања, кад су зарулали велики гумени котачи да си мислила, ево сад ће му испасти кликери од очију као на твојој тршћанској лутки. У часу си се сјетила да су те родитељи први пута водили у Трст, на излет. И да си изабрала лутку што преврће очима и има велики чипкасти жипон у боји љубичица, круту као кринолину. Твој се отац љутио на мајку што ти попушта умјесто да купу нешто практично, поучно. И како сте покисли враћајући се на аутобус, и како су се тати одлијепили ђонови на лијепим новим мокасинама у боји коже, а маму нажуљале нове платнене ципеле са сировом гумом, које је купила за штрапац, и како их је послије изула у вожњи. А тата је рекао једва гласно: -Штогод ми говорили против капитализма, виђе ли ти како свако вози макар cinquecento, сви добро обучени и насмијани, стрпљиви трговци, што ми се то допало, а не код нас, само што не бију. Био је мало чудан у ономе шушкавцу модром као ујакова ваздухопловна униформа. А кад је бус јако закочио, замало му се разлио Chianti из оплетене боце, што ју је купио да би сипао своје јужно вино из праве бутеље.

КАСНО ИСКУСТВО А двадесет година послије, сама ћеш одлазити у праву талијанску метрополу, ону сјеверну, милан-

ску, да радиш на Универзи. Четири лијепе године међу странцима свих фела, од Questure до Леонардових канала поклониле су ти прво право искуство капитала и наднице, интереса и бурзе, раскоши и оног фелинијевски пригушеног сиромаштва које је показивала свака улица, piazza свака. Већ тада многа неевропска, махом азијска лица, Африканци што продају сувенире низашто и низакога, огромни Mercato Papignano на отвореном, са својом тисућу и једном лажи и паралажи, Циганке што гледају у куглу око St. Ambroggia, четири миланска свеучилишта, стотину цијена бензина, милијарде проневјерених лира, скандали, падови влада, до зуба наоружани чувари пред блискоисточним конзулатима, и посвуда, у центру града, гдје си становала, мирис каве и сластица, macchiata и croissanta. И наравно, твоје разнородно талијанско друштво суботом, које чињаху махом лијеви 68-аши и понеки, наизглед охоли Ломбард. Посебна су сторија руски и пољски колеге, њихова подозривост и присност у исти мах, суздржана стотинама дизгина-исприка. А крајем семестара и љети, она теби најдража, самоборска средина. Неупитна типично средњоеуропска curiosite, трачеви испод гласа, caffei и каване, суботњи плац с цикламама и шафранима, самоборски древни њемачки Жидови и преостали наполеонски војници у француским презименима, њихови домороци и дотепенци, њихов смисао за хумор, матошевски болан, плех музика и карневали, самоборски богатуни и социјални случајеви, Жумберчани и Словенци, лоша вина и добри ликери, апотекари и академици, легенде и антилегенде, отрови и протуотрови, амбиције и непреводиви gemutlicht, тако

У МЕЂУВРЕМЕНУ КОЈЕ ТРАЈЕ ДВА ДЕСЕТЉЕЋА НА ЈУГУ И У Еx-ЈУГИ, ВЕЋ СУ ЗАВРШЕНЕ НЕСЛАВНЕ ДИОБЕ. СВАТКО СЕ ОД СВАКОГА ОТЦИЈЕПИО И СТВОРИО СВОЈУ НЕЗАВИСНУ, САМОСТАЛНУ, НЕДЈЕЉИВУ, НЕУПИТНУ ДОМОВИНУ. НА СВЈЕТСКОЈ СЦЕНИ СЕЦЕСИОНИСТИ СЕ ПРОГЛАШАВАЈУ ЖРТВАМА И ПРЕДСТАВЉАЈУ ОПАСНОСТ ЈЕДНИ ЗА ДРУГЕ. ДОЈУЧЕРАШЊА БРАТЈА ПО ЖИТУ, НАФТИ ИЛИ ОЛОВУ. СВИЈЕТ СЕ УСКОМЕШАО У НОВОЈ ТРЕЋОЈ ДЕЦЕНИЈИ И НИКАД НИЈЕ БИО БЛИЖИ ПРОПАСТИ прецизан као односи ванилије и цимета у штрудли од мака. То је немогуће приопћити, тај црнохуморни жаргон, ту малу творницу утопија у којој су најзапосленији нишкористи, nullafaccioni. Осјећај за дигнитет и кад се посрће и кад се пада, солидарност недавнога сиромаштва и јал пропале буржоазије. Још и сад се читави квартови града зову по презименима некадашњих власника - Баховчево, Шверово, Дулчићево. Уз то и цијели лабораториј пропалих обрта, заната: стакла, дрвета, коже и коњске опреме, тапетари, ременари, кристалобрусачи, четкари, кројачи познатији од хаику пјесника или архитеката...

СВИЈЕТ ЗА СТОЛОМ А у Греноблу, у алпској пријестолници, већ је читав свијет за столом: француски сиреви, алжирска вина, тунишке паштете од датуља, скандинавска харинга. Но кад у бусу гласно говорите свој језик сви су у чуду, а најприје мали мелези. Тако су слатки да бисте најрадије украли једнога и понијели га дома као живе чаробне играчке. Један такав једног јутра - а одмах сте процијенили да је најљепши garcon Греноблеа - окреће оним црномодрим очи-

ма, и као, стиди се. Јоана - тако се наиме жива лутка зове - зезате да сте чули на радију како је он најљепши дјечак читаве регије, и да ће јутрос точно у десет проћи аутобусом 32. И он се љути, каже Non, non, а послије, кад излазите на сљедећој станици, жалосно гледа за вама. Запажате, као успут, да осим возача, само је још један путник Француз. Мислите се послије је ли фамозна експресија о уједињењу, значила и Пролетери свих земаља, помијешајте своје мирисе, своје сокове? И могу ли се, питате се, ујединити више око иједног програма, лумпенпролетери свих меридијана? Ове сцене збивају се на почетку нове миленијске ере. У међувремену које траје два десетљећа на југу и у еx-Југи, већ су завршене неславне диобе. Сватко се од свакога одцијепио и створио своју независну, самосталну, недјељиву, неупитну домовину. На свјетској сцени сецесионисти се проглашавају жртвама и представљају опасност једни за друге. Дојучерашња братја по житу, нафти или олову. Свијет се ускомешао у новој трећој деценији и никад није био ближи пропасти: јучер covid, данас Украјина. За сутра ћемо свакако тражити дозволу за дисање од неке невладине организације… 

2. јул 2022.

ХРИШЋАНСКИ КУЛТОВИ У ЦРНОЈ ГОРИ (I- XVIII ВИЈЕК) ПЕТРА ЛЕКИЋА, У ИЗДАЊУ МАТИЦЕ ЦРНОГОРСКЕ

КОМПЛЕТНА СЛИКА О САКРАЛНОМ НАСЉЕЂУ

посљедњих неколико година, једна тема која највише заокупља пажњу црногорског друштва је питање Цркве и њеног положаја. Превише ријечи, много просутог мастила и још пуно других различитих „активности“, поћерало је црногорско друштво у два наизглед непомирљива табора. Кроз ово питање почела се прожимати цјелокупна црногорска култура, њено културно и сакрално насљеђе, чак и цивилизацијске вриједности које баштинимо. Наравно, свако сврставање у таборе довело је до диферентних и екстремних ставова, који су се углавном водили неким чудним резонима, легендама и слиједили различите митолошке матрице. У свој тој великој галами, (и буци ни око чега!) своје парче славе добијали су бројни жреци, вајни експерти, видовњаци, једино је изгледа струка ћутала. Управо кроз њено, превише гордо, ћутање, провукло се ово, најмање вјерско, а много више профано и овоземаљско питање, све до најситнијих пора и слојева нашега друштва. И што се више проблем вукао преко опскурних медија и кафанских прича до уличних поворки, то је наука упорније ћутала и повлачила се пред овим проблемом. Читави вал нагађања, олако

ДРАГАН МИЈАТОВИЋ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ПРИВАТНА АРХИВА

ДАЛЕКО ОД ОЛУЈЕ УЛИЧНИХ И ПОЛИТИКАНТСКИХ ПОВИКА, КОЈА НАС ОБАВИЈА ВЕЋ ДУЖЕ ВРЕМЕНА, АУТОР СЕ ПОСВЕТИО ОБРАДИ ЈЕДНЕ СЛОЖЕНЕ И ЗАХТЈЕВНЕ ТЕМЕ, СА СТРИКТНО НАУЧНИМ ЗАНИМАЊЕМ И МЕТОДОМ. СТОГА, ДОБИЛИ СМО, ПО ПРВИ ПУТ У ЦРНОГОРСКОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ, ДЈЕЛО КОЈЕ СА ОВОГ АСПЕКТА ПРИЛАЗИ АНАЛИЗИ И ОПИСУ ЈЕДНОГ ЗНАЧАЈНОГ ПИТАЊА НАШЕГ КУЛТУРНОГ НАСЉЕЂА

ДУКЉА

узетих чињеница, изокренутих митова, измишљених обичаја и традиција запљуснуо је Црну Гору, у којем се умало нијесмо удавили. Одједном, питање положаја једне вјерске организације постало је горуће и доминантно у нашој

свакодневици. Ријетки гласови разума, који су покушавали говорити кроз какве-такве аргументе о овоме, углавном су били у коријену сасијецани и утапани у општу какофонију бенављења друштвених мрежа.

Коначно, скоро је на црногорску научну сцену изашла, у издању Матице црногорске, књига која представља контрапункт већ устаљеној хистерији око вјерских питања. Ради се о дјелу младог црногорског историчара Петра

Лекића „Хришћански култови у Црној Гори (I – XVIII вијек)“ која је свјетлост дана угледала у мају ове године. Далеко од олује уличних и политикантских повика, која нас обавија већ дуже времена, аутор се посветио обради једне сложене и захтјевне теме, са стриктно научним занимањем и методом. Стога, добили смо, по први пут у црногорској историографији, дјело које са овог аспекта прилази анализи и опису једног значајног питања нашег културног насљеђа. Полазећи од чињенице да сама ријеч култура долази од коријена култ, што значи поштовање одређеног мјеста или догађаја од стране људи који прате устаљене церемоније, аутор се труди да проникне у најстарије трагове постојања хришћанства на овом простору. Преко култа и његовог постојања у одређеној заједници има намјеру да читаоцима представи развој саме духовности и традиција које се уз њих вежу. Огромно сакрално насљеђе Црне Горе, јединствено је уткано на једном релативно малом простору и прожима цијелу територију државе. До сада се у нашој науци овим насљеђем бавило само фрагментарно, па су студије које су настајале на ову тему обрађивале само појединачне цјелине и регије. У томе лежи један од разлога важности овог дјела Петра Лекића, јер по први пут се неко свеобухватно бави култовима на територији

НЕКОЛИКО ЦРТИЦА О ГОГОЉУ, ЊЕГОВОМ НОСУ И МИЗОГИНИЈИ

РАТКО РАДУНОВИЋ

ери кад се калила руска нација, језик и култура – током и након владе Петра Великог – Гогољ је, одмах послије Пушкина, словио за образац онога што руски (намјенски) реализам треба да буде и коме да служи (народу/сељацима). Фин примјер за то је псеудохомеровска новела и Скотом инспирисани Тарас Буљба, романтични портрет алтернативног руског етноса, Козака са украјинске границе у вјечитом конфликту са Татарима и Пољацима. С друге стране, Набоков је држао да су сви ти Гогољеви рани радови махом неважни, док је Толстој, неминовно слиједећи Буљбине суре, написао можда и своје најбоље дјело, Хаџи Мурата. А. Н. Вилсон у студији о Толстоју лијепо примјећује да појава великих руских писаца у 19. вијеку у историји књижевности једино има преседан у феномену енглеских пјесника за вријеме Елизабете I. Оним конструкторима руске нације што су Гогоља хвалили у погледу скица о провинцији и тамошњем баналном животу, није требало много времена да га бржебоље изопште из националне културе као „проповједника кицоштва, апостола незнања, и поборника сујевјерја и мрачњаштва“. Уосталом, сâм аутор је вјеровао да је несвакидашњи дар за писање прозе добио од Ђавола, а

НЕСУЂЕНИ ОТАЦ МАГИЧНОГ РЕАЛИЗМА њега су само молитва, пост и ропска приврженост свом душебрижном свештенику могли да прочисте и зацијеле. Штавише, човјек је, подстрекаван од стране Оца Матеја Константиновског, постио тако задрто да је умро 1852, у четрдесет трећој години, рекло би се, у драстичном чину егзорцизма. Исти вражији калуђер га је претходно наговорио да спали трећу верзију другог дијела Мртвих душа, започетог на имању Лава Толстоја 1848, а оно што је сачувано умногоме је беживотно, ако не и недјелотворно. У фрагментима се јасно назире очајнички покушај да се таленат доведе у склад с властитом савјешћу. Поријеклом Малорус (Украјину су тада звали Мала Русија), Гогољ се преселио у Санкт Петербург гдје је хтио да се искаже и да служи у власти. Али оно што је затекао у пријестоници малтене га је шокирало; практично се радило о мелодији старој колико и тзв. цивилизација: о људима се судило према статусу, а не према карактеру – ријечју, оно чему тепамо да је људско, лако је било закључити да се радило о претенцио-

зној, ако не и бизарној, фасади. Овиме се уједно сумирају теме којима је Гогољ био посвећен у другом дијелу својег живота, кад је већи дио времена избивао из Русије – као, рецимо, у Паризу, гдје је „само танани површински сјај скривао амбис хохштаплераја и незаситости“. Примјера ради, кицоштво и мрачњаштво спочитани у приповијеци о скупом шињелу (или најбољој причи икада написаној, према Набокову), а који убогом Акакију Акакијевичу омогућава да се, чак и у смрти, као дух, понаша као покондирене особе којима је таква кабаница обично намијењена. Док се у Носу, насловни дио тијела одмеће од власника, а онда, унеколико, и од аутора, те и од саме приче, и попут којекаквог фантома – али и као државни савјетник – тумара улицама Санкт Петербурга. Гогољ је био фасциниран, или згађен, својим дугачким носем, па је тај лајтмотив предњачио у збиркама прича Арабеске и Мирогород (обје публиковане 1835). Абнормално осјетљив на мирисе, издашно их је анализирао и описивао, а протагонисте је намјер-

но метао у олфакторне амбијенте. Други лајтмотив биле су жене поистовјећене са свеприсутним Ђаволом. Анри Тројат, француски биограф, цитирајући писма упућена вољеној мајци, показује да је она била вјероватно једина и најдоминантнија женска фигура у Гогољевом животу. Осим тога, само се може нагађати да ли је он икада имао интимне односе са женама, или је, науштрб своје могуће импотентности, носевима несвјесно придавао сексуалну конотацију. Извјесно је да на крају Носа, чим се власник, Коваљов, састави са одбјеглим дијелом, он одмах одлази у град да јури „женскадију, кокошији народ“. И доиста, једино што код Гогоља није функционисало су женски ликови. Константно их тривијализујући и представљајући као караконџуле или као спектакуларно наочите, с њима није знао да изађе на крај. Томазо Ландолфи (1908-79), преводилац Гогоља и других руских мајстора на италијански, није без потребе у својој најпознатијој апсурдистичкој причи „Гогољева супруга“ великом аутору

за брачног партнера додијелио – лутку на надувавање. Апропо тога, овдје се не поставља питање Мелвилове неизбјежне проблематике – ако се то уопште може назвати „проблемом“ – да је можда био прикривени хомосексуалац. Наизглед Гогољ, макар на хартији, једноставно није природно реаговао на жене. „Виј“, парадигматични примјер његове мизогиније, је, по моме мишљењу, можда и најефектнија прича страве, иако, парадоксално, почиње као типична гогољевска комедија. Приповијеци је кумовао Пушкин, који му је такође дао идеју и за Мртве душе (1842). Колико ли је јадних мушкараца, мисли Николај, одлучило да се препусти искушењу и постане Хома Брут на кога вјештица онда баци клетву? Женска душа је, по обичају, крволок; а лице је анђеоско. Оне своје зло шире по ноћи, док по дану сијају од бјелине и честитости. Стога мушкарац увијек кредом треба да исцрта круг око својих ногу прије него што погледа у жену. (И не, Свето место није добар филм.) У генералном погледу, Гогољ није измишљао теме за своја дјела, већ

2. јул 2022.

смо представу о обиму и значају хришћанства на овом простору и начин на који је дјеловање Христовог учења преобразило и цивилизовало овај простор. У читавом преплету култова који су умрежавали црногорско тло, аутор налази мјеста и за више домаћих светитеља и мјеста њиховог штовања. Полазећи од најстаријег словенског свеца на Балкану, Св. Владимира Дукљанског, за кога недвосмислено утврђује постојање и јаку традицију слављења у нашем народу, доноси нам податке за култове Св. Петра Цетињског, Св. Василија Острошког, Св. Стефана Пиперског, који чине духовну вертикалу православног народа у Црној Гори. Осим њих, Лекић у овој књизи доноси податке и за неке блаженике, попут, бл. Ђура, бл. Антуна, Озане и других, који су поријеклом са овог поднебља и које је локална католичка традиција упамтила и штовала током вјекова. Не само далеко, већ можемо рећи и дијаметрално супротно, од данас свеобухватне буке и хистерије око „вјерског“ питања у Црној Гори, стоји дјело „Хришћански култови у Црној Гори (I – XVIII вијек)“. Иако не толико волуминозно, колико би се дало очекивати према озбиљности теме ова монографија доноси цјеловите податке и чињенице о распрострањености светачких култова у Црној Гори. Са озбиљним приступом и уз стриктно поштовање научног метода, аутор је приступио овом истраживању, што је на крају преточио у дјело које по први пут у нашој историографији гради комплетну слику о сакралном насљеђу нашег народа. Управо због тога, ова књига стоји на најбољем путу „помирења“ и спознаје величине црногорског културног насљеђа, за разлику од многих декларативних наклапања. 

их је узимао из традиционалног фолклора и украшавао на свој начин. Међутим, тај третман је био изразито комплексан, а то потврђује и Набоков који га је јамачно читао на руском, и сматрао импозантним стилистом. Наоружан увећавајућом лупом, изоловао би детаљ или два – црту лица, одору или нечију индивидуалност – а онда би је дословно оживио у позадини. И тако настављајући с фотографским прецизностима, све се више приближавао халуцинаторним изобличавањима. Јер што се више трудио, све је био даљи од „истине“. Наизглед га ништа није толико занимало колико да скрене с главне џаде и изгуби се на странпутицама. У ствари, слиједио је Пушкиново правило – као тезгу коју треба одрадити, при том не слиједећи никаква писана и неписана правила о руској културној свијести. „На неку моју окончану пјесму гледам попут шустера који загледа

пар чизама“, вели Пушкин, „продајем је због зараде“. Свака поема – да не кажем, приповијетка – представљала им је нови проблем у погледу имагинације и техничке имплементације. „Баш необично“, написао је Гогољ пријатељу, „но ја сам у потпуности немоћан да пишем ако сам осуђен на самоћу, ако немам с ким да прозборим по коју ријеч или да узгред опослим неку споредну занимацију. Зато ме је Пушкин увијек фасцинирао, јер он мора добрано да се отуђи како би писао“. Критичар Џон Бејли се у рецензији сабраних прича разумно запитао због чега Гогољ није утемељен као отац магичног реализма, но тада даје и одговор да је Гогољева писанија константно у покрету и дозлабога двосмисленија од конвенционалних упражњаватеља тог жанра. „Реализам је“, да цитирам Бејлија, „[за Гогоља] само још један аспекат и извор вербалне магије“. 

ПРИВАТНА АРХИВА

Црне Горе и креће од самих почетака Христовог учења. Показујући да хришћанска вјера има утемељеност на црногорском тлу од самих својих почетака, Лекић нам на себи својствен начин доказује да коријени вјеровања и култа у Црној Гори су много дубљи, него што то могу и да наслуте, разне митолошке матрице. У ту сврху, доноси читаоцима прикупљене податке о 135 светачких култова који су заступљени на нашем тлу. Све њих, аутор сврстава у три групе, општи култови, чисто православни и чисто католички култови, чиме на најбољи начин разбија увријежена, али погрешна мишљења, предрасуде и стереотипе. Тиме показује велику традицију хришћанства на овим просторима, као и чињеницу да је она настајала у доба прије подјеле Цркве 1054. године, јер огромну већину чине општи култови. Својим радом, проучавањем великог броја извора и различите литературе из којих црпи податке за ову монографију Лекић се труди да објасни настанак и развој бројних култова и појављивање мјеста њиховог штовања. За многе од њих, право је откровење да видимо да су једнако заступљени на југу као и на с́еверу државе. Спајајући бројне податке, топониме и називе цркава или одавно заборављених црквишта, аутор гради јединствену мрежу духовности и побожности на овом простору, која се простире у свим правцима. И то нијесу само општепознати и устаљени култови, попут Св. Николе или Богородице, већ бројни други који нијесу толико присутни у нашој колективној свијести. Најбољи примјер за то су култови Св. Мартина, Св. Евстахија или Св. Текле, који се сријећу по цијелој Црној Гори. Кроз култове и хагиониме црногорског поднебља, овим дјелом, добили

storiadellamusicafiore.com

A TEMPO

Музички салон аристократије XVIII вијека

КУЛТУРА КОШТА, СВЕ ОСТАЛО ЈЕ БУКА

ЕМИНА СМАИЛБЕГОВИЋ

бестселеру „Остало је бука: слушање двадесетог вијека“ (хр. издање: Школска књига, 2018), музички критичар New York Timesa и музиколог Алекс Рос интерпретирао је кључне моменте и симболичка дјела музичких праваца прошлог вијека. Од Штраусове Саломе у Бечу на почетку стољећа, преко Шонбергове атоналности и дванаестотонске музике, а затим Дармштата, па све до Бритена, Џона Кејџа и минималистичких покрета, аутор је, не задржавши се тек на животописима композитора и описима њихових дјела, третирао и јавно мнијење, мецене и друштвене контексте који су одувијек обликовали музичке изразе. Без посљедњих елемената, „Остало је бука“ била би сасвим пристојна, чак и људима без практичног знања о њој, приступачна „минијатурна хисторија музике“. Међутим… Кроз опис европског система финансирања умјетности – меценаштво, црква, држава – аутор истиче све оно што у том систему (или системима) није добро. Амерички умјетник, односно композитор, који израста у тржишног дива који ће продати на стотине хиљада плоча, диже се са самог дна друштвене љествице, у околностима које европски композитор никада није био присиљен спознати. Знате ли да су свјетски популарни творци минималистичке музике, Филип Глас и Стив Рајх, уз компоновање радили и послове скромне попут оних о којима нам говоре холивудске звијезде када се присјећају своје тешке младости: возили такси и конобарисали. Не, америчком умјетнику у помоћ неће притећи држава, онако како неће притећи нити једном свом грађанину када оболи, но она му исто тако неће ни судити, јер на то, јасно, има право једино његова публика. Европски систем финансирања, који је до деветнаестог вијека и појаве ауторских права био искључиво ствар мецена и цркве, а сада је у надлежности државе (стипендије, фестивали, натјечаји), у успоредби са прекооцеанским, не познаје, тврди аутор, слободу, те је стога музика која у њему настаје подложна контроли. Или можда горе: корупцији. Затим ће, детаљно образложивши оно што је у овом тексту поједностављено у пет реченица, Џона Кејџа, човјека који је музички израз свео на празан папир и

КУЛТУРА, ХОЋУ ВАМ РЕЋИ, КОШТА. ЗА КУЛТУРУ, МА ШТА ВАМ РЕКЛИ, МОРАТЕ ПЛАТИТИ. И ТО МАСНО. ДРУШТВО КОЈЕ КУЛТУРУ ПОМИЈЕША СА ЗАБАВОМ, ПОСЉЕДИЦЕ ЋЕ ОСЈЕЋАТИ ВЈЕКОВИМА КАСНИЈЕ. КУЛТУРА ЈЕ СЕРВИС ПО ВАЖНОСТИ ЈЕДНАК ЗДРАВСТВЕНОМ

перформанс, прогласити највећим америчким композитором. Ако мене питате, Кејџ је најмање важан у цијелој причи. Оно што је у његовој визији проблематично своди се на једно: култура без новца. Такво што не постоји. Испричаћу вам једну причу. Једну од стотина истинитих прича о меценатству. 1810. године у Венецији, старосједилац и патрициј Леонардо Гримани, по узору на своје претке, одлучио је у граду који тоне у културни мрак, основати Филхармонијски институт. Породица Гримани је у претходна два стољећа већ посједовала неколико театара (Сан Бенедето, Сан Ђовани Гризостомо, Театро Гримани) у Венецији. Иста породица је граду на води дала чак три дужда. Леонардо Гримани, обожаватељ опере и сам пјевач дилетант, при Институту ће, до 1818. године организовати чак шездесет и два концерта. У дванаест година свог дјеловања, Институт ће пружити мноштво прилика талентованим Венецијанцима да добију музичку едукацију, а потом наступе у салама важних театара, између осталих и оне великог театра Ла Фениче. Поред тога, у склопу ове институције, настале по узору на Музички конзерваториј у Милану, појављиваће се имена тадашњих најважнијих опериста, попут Ђузепеа Фаринелија и Валентина Фијоравантија, или пак оних за које се слутило да ће то тек постати – in primis млади Росини. Он ће, у периоду у којем ће у Венецији представити своје прве опере (фарсе), за Гриманија написати неколико дјела, међу којима и један Miserere и непознату арију. По Росинијевој каснијој кореспонденцији може се закључити да је са меценом Гримани-

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

јем остао у контакту и у вријеме своје највеће славе у Европи. Концерти о којима ће рецензије исписивати све важније новине регије Венето, као и ангажман композитора, од 1810. до 1822. године, биће у потпуности финансирани од стране Леонарда Гриманија. Финансијска помоћ хабсбуршке нестабилне власти над Венецијом, при покушају да се Институт претвори у јавну институцију и коначно добије статус Музичког конзерваторија, посве ће изостати. Но, то неће бити препрека да се при њему образује и стекне прво искуство скоро стотину музичара и неколицина лирских пјевача. Неће, јер је, вриједи поновити, Леонардо Гримани изнио баснословне трошкове набавке инструмената, поставке опера, плаћања маестра и композитора, партитура, закупа простора… Напокон, два су питања која се, након прочитаног, намећу, чак и онима далеким од музичког свијета. Прво: Је ли Гримани, плативши Росинија, тежио да буде судија у смислу стила у којем ће комади њему посвећени бити компоновани? Одговор гласи: не знамо. Друго: Да ли би Росини био већи да је као млад и непознат аутор, умјесто да пише за венецијанског патриција, одабрао да си егзистенцију обезбиједи наплаћујући улазнице на вратима Ла Фениче? Одговор гласи: не би. Што не значи да по Росу не би био етички исправнији, дакле сличнији Гласу и Рајху, које би својом величином дакако помео и прерано зауставио њихово „уздизање“ на друштвеној љествици. Но, Росини је велик и зато га не треба успоређивати. Шта је са свим оним музичарима и пјевачима којима је Гриманијево меценатство помогло да изграде каријере при оркестрима диљем Италије или Европе? Је ли и њихова умјетничка „слобода“ стављена под упитник? Није ли било боље да су сами покушали… Култура, хоћу вам рећи, кошта. За културу, ма шта вам рекли, морате платити. И то масно. Друштво које културу помијеша са забавом, посљедице ће осјећати вјековима касније. Култура је сервис по важности једнак здравственом. Занимљиво како су они у сваком друштву обрнуто пропорционални: тамо гдје је државно здравство лоше, културе, примијетит ћете, скоро да никако и нема. Нисмо ли тиме довољно рекли о нама, али и о друштву њујоршког аутора? 

2. јул 2022.

ОД РАНОГ ХРИШЋАНСТВА ДО ДОМИНАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВЉА

Дио културног насљеђа неповратно изгубљен НајдраматичНију судбиНу имала је књига, посебНо у бурНим времеНима ослободилачких ратова у другој половиНи 19. вијека. горјела је На ломачама безумља, отуђиваНа На разНе НачиНе. често Нијесу помагале опомеНе преписивача у записима На књигама у којима моле читаоце да опросте за НеНамјерНе грешке, а љуто куНу ако се ко усуди да их отме из мјеста НастаНка

ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

Вјекови црногорске историје

Манастир Савина ЛАЗАР ПЕЈОВИЋ

ако је велики дио културног насљеђа неповратно изгубљен, оно што је сачувано у манастирима Црне Горе, заслугом мудрих и храбрих игумана и монаха, има непроцјењиву вриједност. Приликом приближавања опасности, у циљу спашавања драгоцјености довијали су се на разне начине. Склањали су их у специјалне скривнице, као у Пиви, закопавали их по пећинама или носили са собом у збјегове. У метежима немирних времена некима се губи сваки траг, као што се догодило са ризницом манастира Добриловине. Сличну судбину доживјеле су драгоцјености Богородичиног манастира, које је Ђурађ Црнојевић привремено однио са собом у Млетке, 1496. године, остављајући опоруком аманет супрузи Јелисавети да их врати манастиру Св. Марије на Цетињу. Тестамент Ђурђа Црнојевића, осим што је дирљиви опроштај и књижевно занимљиво штиво, представља истовремено и инвентар из којег се тачно виде врсте обредних предмета којима су располагали средњовјековни манастири. У ратним метежима и пожарима највише су били угрожени предмети сачињени од материјала органског поријекла – иконе, књиге и текстил. О страдањима ризница и библиотека сачувана су потресна казивања. У пожару, који је задесио Савину 1807. године, записано је: “...Све то изгоре и у пепео се претвори многа златоткана одјејанија црковна, крсти оковани, књиге од велике важности, многа сребрна кандила...“ Када су Французи срушили цркву Св. Николе у Прасквици 1813. године, уништили су велики дио манастирске библиотеке. О овом догађају Стефан Митров Љубиша биљежи: “војска манастиру свакојаку штету нанесе...књиге старинске подера...Тешко је вјеровати, али је цијела истина била да су се по путу од манастира до Будве распросути листови црковних књига виђали“. Пожар је захватио Тројицу Пљеваљску 1859. године, када су за два сата изгорјеле све манастирске ћелије, а и сама црква је била угрожена. Спашена је библиотека, али је ватра прогутала “многе иконе, као и темпло (иконостас) нагорјело“. Као што

Кула и одбрамбени зид манастира Подмаине

се може закључити, најдраматичнију судбину имала је ипак књига, посебно у бурним временима ослободилачких ратова у другој половини 19. вијека. Горјела је на ломачама безумља, отуђивана на разне начине. Често нијесу

Манастир Косијерево на првобитној локацији

помагале опомене преписивача у записима на књигама у којима моле читаоце да опросте за ненамјерне грешке, а љуто куну ако се ко усуди да их отме из мјеста настанка. Многи примјерци су завршили у великим свјетским библиотекама и тако су барем сачувани за научну јавност. Познато је да је Гиљфердинг, руски конзул у Босни, однио из запустјеле Довоље књига “...што је могао понијети (особито писане на кожи) али још много да их је остало...“ Након Гиљфердингове посјете Довоља је срушена. Вук Караџић је долазио до старих књига из Црне Горе и Херцеговине преко свог сарадника Вука Поповића, надомјештајући их новим руским издањима. У каквом су се стању књиге најчешће налазиле, Поповић сликовито каже: “без репа и без главе, баш праве рутине или купусњаче“. Како је био сложен и неизвјестан пут књиге види се из судбине тринаест књига Цетињског манастира, које су се, послије похаре Махмут-паше Бушатлије 1785. године, обреле у Скадру. Откупио их је један хришћанин, остављајући о томе исцрпан запис. Да су, стицајем сурових историј-

Четворојеванђеље Старчеве горице рукопис с почетка XV вијека библиотека Марциана, Венеција

ских околности, страдале и од самих Црногораца говори Његош у предговору Шћепана Малог, гдје каже: “Докумената слабо се код нас налази, јербо по недостатку хартије често пута и листови светих књига за фишеке су се употребљавали.” Велики манастирски центри, које су заобишла ратна разарања, одиграли су још једну важну културну мисију. Поред тога што су сачували своје ризнице, прикупљали су предмете и са простора који им је гравитирао, нарочито из запустјелих или угрожених манастира. Стицајем историјских околности, у Савини се чувају драгоцјености из Милешеве, Бање и херцеговачког Тврдоша; у Никољцу из Равне Ријеке – Мајсторовине и Добриловине; а у Цетињском манастиру из Пиве и Стањевића. Оно што карактерише све манастире у Црној Гори, без обзира на вријеме настанка, јесте промишљено одабрана локација. Подизани су на мјестима погодним за духовни живот и медитацију. Бирани су скровити, осунчани про-

Културно-историјско и духовно насљеђе сачувано у православним манастирима Црне Горе обухвата скоро девет вјекова њене историје и просторно покрива све области, од приморја до крајњег сјевера. У архитектури, сликарству, примијењеној умјетности, преписивачкој и штампарској дјелатности која се у њима одвијала, остварени су значајни домети који на достојан начин стављају Црну Гору у културни контекст Југоисточне Европе. У књизи „Православни манастири у Црној Гори“ сабране су најважније информације о 50 православних манастира, које ћемо, највећим дијелом, представити јавности Црне Горе.

планци, заклоњени од хладних вјетрова, смјештени у рјечним долинама, у близини морске обале, на острвцима језерa. Овим погодностима придруживао се још један основни предуслов, постојање живе воде. Рачунало се и на друге предности, које су омогућивале вођење манастирске економије. Зависно од климатских услова и положаја, манастири су посједовали ливаде, шуме, њиве, воћњаке, маслињаке, пчелињаке и воденице. Својевремено се до њих долазило тешко приступачним стазама и та свјесно одабрана забитост била је, истовремено, и одбрана од непријатеља. У случајевима гдје сâм положај није пружао довољну заштиту, имамо појаву наглашеног одбрамбеног карактера комплекса. Подострог, Стањевићи и минијатурни манастир Ваведења Богородице на острву Жањице, поред масивних зидова са утврђеним капијама, имају и одбрамбене угаоне куле. Првобитна идилична манастирска окружења данашње вријеме је често сурово деградирало пробијањем модерних саобраћајница, урбаним растом и другим дјелатностима савременог живљења. Некада су се маслињаци Прасквице пружали до морске обале, Савина се није могла видјети од густе шуме, залеђе Мораче чувале су окомите камене литице. С друге стране, на малом простору Црне Горе, да би се задовољиле потребе за електричном енергијом, у три задње деценије 20. вијека измјештена су три манастира, уступајући простор за воде акумулационих језера. Косијерево, Пива и Дубочица ишчупани су из романтичних рјечних долина на нове локације, безводне и, најчешће, без чари. Иако осиромашени, у смислу нарушавања изворне хармоније са природом, манастири су, углавном, задржали основне квалитете непосредног кружења који и даље импресионирају.  Из књиге „Православни манастири у Црној Гори“, аутора Татјане Пејовић и Александра Чиликова