ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО
28. новембар 2020. | година I | број 39
маске ФЕНОМЕН ПРОМЈЕНЕ ПОЛИТИКЕ
Љубави бивше
Политичка историја Црне Горе обилује таквим примјерима. Поготово новија политичка историја Црне Горе послије 1918. године, која је у ствари – историја великих љубави које су постале бивше. Они упућенији у ову проблематику знају за примјер предсједника црногорске владе Андрије Радовића, који је од послушника краља Николе постао главни оперативац његове политичке дискредитације и елиминације. Или за примјер краљевог министра Секуле Дрљевића, који је 1914. године у црногорској Скупштини предлагао унију Црне Горе и Србије, дајући тиме подршку присајединитељским плановима српске владе, а послије 1918. израстао у лидера црногорског суверенистичког покрета. Недосљедност у политици ипак није њихов највећи гријех, већ однос према политици коју су прије преобраћања заступали. И такође, однос према идолима којима су се у претходном политичком дјеловању клањали. Још је драстичнији примјер Милована Ђиласа, који је половину живота потрошио глорификујући идеју комунизма, а другу половину на њену дискредитацију.
ISSN 2704-5226
У чему је морални прекршај Радовића, Дрљевића, Ђиласа и многих других црногорских преобраћеника? Понајвише у њиховом односу према политичкој идеји којој су припадали и идолима које су напустили, а не у томе што су изабрали неку другу идеју и новог идола. Страна у политици се може промијенити и наклоност се са једне политике може пренијети на другу, али није морално прихватљиво када своју претходну политичку страст, више мрзите од оне која то никада није била. Већина оних који су промијенили страну најружније говоре управо о онима којима су припадали и о идолима којима су вјерно служили.
НЕСТАНАК РУКОЉУБА Сви који су се занимали за историју Црне Горе послије 1918. године, знају колика се лавина сручила на
Историју имали су заједничку партијску организацију. Најприје је секретар наше партијске организације био професор (асистент) са Марксизма, а затим са Историје. Партијски секретар са одсјека Марксизам стално је теоретисао о изворном (Марксовом) комунизму, а овај са Историје о правилном односу према национализму, хвалећи се да је предавао на партијској школи у Кумровцу, те да је његово излагање о национализму објавила ,,Политика“! Што је после било? Овај партијски секретар са Марксизма је већ 1990. постао један од првака новоформиране Демократске странке, а партијски секретар са Историје је 1988. године отишао на наКОНВЕНЦИЈА „ДА – ЗА ЦРНУ ГОРУ КОЈУ ВОЛИМO“ Подгорица, мај 2006. ционалистички, прочетнички и промилошевићевски митинг у Никшићу. ,,Никшићке новине“ су тада пренијеле његову изјаву: ,,Дошао сам данас овдје због солидарности, због велике ствари, због Југославије. Митинзи отварају очи, прије свега, руководству. Не дамо Југославију. Разобличићемо руководство“. Партијски секретар са Марксизма завршио је каријеру као професор Богословског факултета у Београду, а партијски секретар са Историје, таА сада мало у новије дашњи борац против надоба. Сви који дуже памционализма, завршио је те, сјећају се како су се међу националистима и многи чланови Савеза клерикалцима. Чак се, комуниста Црне Горе подвадесетак година након слије 1990. године окомируковођења партијском ли на своју бившу партиорганизацијом, јавно хвају. Одједном су почели да ПРОСЛАВА ПОБЈЕДЕ КОАЛИЦИЈЕ „ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ“ Подгорица, август 2020. лио: ,,Истина је да се насе жале како су у комулазим на бањском лијеченизму били прогоњени, њу у новопазарској бањи како је угрожаван њихов национал- воли четнике, националисте, ре- о Партији и идеологији чија су слу- и да сам 27. ноћи клањао на тргу ни и вјерски идентитет, те како су лигиозне..., тако да они који су осје- жинчад били, говорили све најго- са 15.000 Пазараца...“ Мислим да им цркве биле закључане. Као да их ћали идентитетско гушење, нијесу ре, а сви заједно су скривали да су нема историчара који би могао обје неко на силу учланио у Партију морали да се прихватају чланства. Партији икада припадали. За оне који јаснити како се са никшићког трга и као да је неко умјесто њих одлуне знају – нема угледнијег опозици- тако лако дође до новопазарског. чивао које су вјере и нације. онара и националисте послије 1990. ПУТ „ДЈЕЦЕ КОМУНИЗМА“ године а да није био члан Савеза ко- Послије црногорских избора 30. Био сам члан Савеза комуниста А управо они који су послије 1990. муниста Црне Горе! Изузетна би се августа и смјене вишедеценијске Црне Горе од 1984. до 1987. годи- највише причали о комунистичкој историјска монографија могла на- власти, засигурно ће се из редова не, и знам да сви који тако прича- тиранији, углавном су се за вријеме писати о путањи црногорске ,,деце њених досадашњих присталица ју – лажу. Они који су приступили комунизма такмичили ко ће бити комунизма“ након нестанка тог си- и подржавалаца формирати нова Партији чинили су то са увјерењем већи марксиста, партизан, интерна- стема. Зачудили бисте се како су не- група критичара, која ће јој налада је чланство привилегија која ционалиста, атеиста... Они од чијег вјероватни путеви политички. За крај зити мане и бацати на њу анатеприпада одабранима и најбољима, се марксизма и атеизма није могло овог текста само два примјера о ко- ме. Наговјештаја да се ова колона или са увјерењем да им партијска опстати на партијским састанцима, јима бих могао свједочити. прогоњених праведника формира књижица може користити прили- први су се након увођења вишепарвећ има. Историчари који долазе ком запошљавања или напредова- тизма преобратили у четнике, ве- Док сам био студент-комуниста на имаће доста занимљивог материња на послу. Сви који су улазили лике вјернике, националисте, тобо- Филозофском факултету у Никшићу, јала за новију историју црногору Партију знали су да Партија не жње демократе... И многи од њих су одсјек за Марксизам и одсјек за ског менталитета. БОЈАНА ЋУПИЋ
У
политици, као и у животу, постоје бивше љубави: припадате некој политици или јој показујете наклоност, па онда се опредијелите за неку другу. Разлози су различити и легитимни. Имате право да бирате, па ако хоћете, можете и да тргујете том припадношћу и опредјељењем, јер је политика једна врста акционарског пословања. Разлика је само у циљевима који су предмет тог пословања. Зато, када се промијене циљеви политике којој припадате или се промијене ваши циљеви – ви промијените политику.
бившу власт. Изгледало је да је краљ Никола деценијама владао уз мањинску подршку, а лијепу ријеч о њему, коју је због много чега заслуживао, изрицао је мали број људи. Гдје несташе сви они рукољуби и изјаве о поданичкој вјерности и захвалности? Зачудо, најљепше странице о краљу након силаска с власти није написао ни његов министар ни бригадијер, већ његов собар Илија Бјелош. Он признаје да је плакао за бившим господаром и да је сузе ,,утирао са оба рукава“. А плакао је за господаром причајући са господаревим унуком, краљем Александром Карађорђевићем, и то приликом аудијенције у Београду. Господаревом унуку је 1925. направио и славолук, када је преко Илијиног села (Бјелоша) ишао на Ловћен. Илија Бјелош је тиме показао да поштује новог господара, али ипак није блатио бившег. Дакле, можете промијенити господара, али немојте пљувати на оног коме сте служили или на оне који су наставили да му служе. Чудан смо ми народ када нам је узор политичког понашања један собар, а не војводе, министри и сердари из бољих кућа.
СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ
Живко АНДРИЈАШЕВИЋ
Послије црногорских избора 30. августа и смјене вишедеценијске власти, засигурно ће се из редова њених досадашњих присталица и подржавалаца формирати нова група критичара, која ће јој налазити мане и бацати на њу анатеме. Наговјештаја да се ова колона прогоњених праведника формира већ има