АДАПТАЦИЈА УЧЕНИКА ПЕТОГ РАЗРЕДА ПРЕЛАЗАК СА РАЗРЕДНЕ НА ПРЕДМЕТНУ НАСТАВУ школска 2020/2021. година
У октобру 2020. године спроведена је анкета међу ученицима петог разреда, о адаптацији на предметну наставу и проблемима у вези са прилагођавањем ученика. Ове године, с обзиром на ванредне околности, настава се одвија према комбинованом моделу, који подразумева да су ученици подељени у групе и да наставу прате једне недеље на даљину, а друге похађајући непосредан рад у школи. Узимајући у обзир све наведене околности и ова анкета је спроведена онлајн. Анкетом је обухваћено 97 ученика распоређених у четири одељења– 31 дечак и 66 девојчица. У одељењу 51 од 28 ученика, анкету је попунило 27, у 52 анкету је попунило свих 26 ученика, у одељењу 53 анкету је попунио 21 ученик од 27, и у одељењу 54 анкету је попунило 23 од 26 ученика.
Следе резултати анкете по питањима: 1. Прелазак из четвртог у пети разред сам доживео/ла као: укупно
51
52
53
54
малу промену
10
12
9
7
38
39,2%
велику промену
17
11
11
15
54
55,7%
без промене
0
3
1
1
5
5,1%
Као што се може видети из табеле, највећи број ученика (55,7%) прелазак из четвртог у пети разред је доживео као велику промену, затим следе ученици који су прелазак доживели као малу промену (39,2%), док је најмањи број ученика рекао да прелазак у пети разред за њега није представљао никакву промену (5,1%). 2. Да ли ти прелаз из четвртог у пети разред причињава тешкоћу? 51
52
53
укупно
54
бр
%
бр
%
бр
%
бр
%
бр
%
ДА
6
22,22
5
19,23
4
19,05
1
4,35
16
16,5
НЕ
6
22,22
10
38,46
8
38,1
10
43,48
34
37,1
ДЕЛИМИЧНО
15
55,56
11
42,31
9
42,86
12
52,17
47
46,4
Од свих ученика петог разреда, процентуално највећи број ученика (46,4%) наводи да му прелаз из четвртог у пети разред делимично причињава тешкоћу, затим следе ученици који (37,1%) наводе да немају тешкоће приликом преласка из четвртог у пети разред, а 16,5% ученика наводи да имају тешкоће при преласку у пети разред. 3. У петом разреду сам се најтеже навикао/ла на: укупно
51
52
53
54
Велики број наставника који нам предаје
10
8
5
2
Нове предмете
13
9
9
6
Онлајн наставу
17
16
13
15
Начин рада на часу
2
3
2
1
Велики број обавеза (домаћи задаци, писмене провере, велики број часова)
6
4
6
9
25 25,8%
Лако сам се навикао/ла на све
3
7
4
4
18 18,6%
25 25,8% 37 38,1% 61 62,9% 8 8,2%
Највећи број ученика (62,9%) најтеже се навикао на онлајн наставу, што је и разумљиво, с обзиром да је то нови облик рада, са којим се до сада нису сусретали, као и да су у веома
кратком временском периоду морали да овладају вештинама праћења наставе на тај начин, које раније нису поседовали. Затим, следе нови предмети (38,1%), велики број наставника и велики број обавеза (25,8%). Све наведено представља велику промену приликом преласка са разредне на предметну наставу и стога резултати нису неочекивани. Такође, један број ученика наводи да се лако навикао на све, и претпоставка је да су то ученици којима прелаз у пети разред није причињавао тешкоће. Најмањи број ученика, најтеже се навикао на начин рада на часу. 4. Какав успех очекујеш у петом разреду: укупно
51
52
53
54
бољи
7
9
11
8
35
36,1%
исти
19
16
7
11
53
54,6%
лошији
1
1
3
4
9
9,3%
Највећи проценат ученика (54,6%) очекује да ће имати исти успех као и у четвртом разреду. Као разлоге очекивања (питање бр. 5) наводе да и даље уче истим интензитетом и да се труде исто колико су се трудили од првог до четвртог разреда – редовно уче, раде домаће задатаке на време, прате и записују на часу. Затим следе ученици који очекују да ће имати бољи успех него у четвртом разреду (36,1%). Највећи број ученика наводи да ће се више трудити и учити него раније, јер им је важно да касније могу да упишу средњу школу која им се допада, и такође јер имају више
нових предмета које би требало савладати, затим, сматрају да су сада зрелији и одговорнији и не желе да покваре досадашњи успех. Најмањи проценат ученика (9,3%) очекује да ће имати лошији успех. Разлози због којих очекују такав исход односе се на повећање броја предмета, на предмете са којима се раније нису сусретали, већу количину обавеза, као и тешкоће савладавања градива због новонасталих околности (кратко трају часови, градиво се брзо прелази). 6. Да ли мислиш да си у прва четири разреда стекао/ла довољно знања да би могао/ла да пратиш наставу у петом разреду?
Као што се може видети на сликовном приказу, највећи проценат ученика сматра да је стекао довољно знања у претходним разредима, за успешно праћење наставе у петом разреду, док јако мали проценат (2,1%) сматра да није стекао довољно знања. Као предмети из којих нису стекли довољно знања ученици су навели углавном нове предмете које су добили у петом разреду попут биологије, историје, географије, немачког језика, мада су се ту нашли и математика и енглески језик. 7. Од понуђених одговора заокружи оне који се односе на тебе:
ПОНУЂЕНЕ ТВРДЊЕ БРОЈ ОДГОВОРА Тешко ми је да се концентришем на градиво када учим 14 Имам превише обавеза 20 Наставници су строги и захтевни 3 Градиво је тешко и обимно 16 Потребна ми је помоћ око учења 21 Други ученици из одељења ме не прихватају 1 Тешко се сналазим са праћењем онлајн наставе 42 Тешко ми пада што наставу не пратим сваке недеље у 72 школи Ништа од наведеног се не односи на мене 13
ПРОЦЕНТУАЛНИ ПРИКАЗ Тешко ми је да се концентришем на градиво када учим Имам превише обавеза
6,44%
Наставници су строги и захтевни
6,93% 9,90% 1,49%
7,92%
36%
10,40%
1%
Градиво је тешко и обимно
Потребна ми је помоћ око учења Други ученици из одељења ме не прихватају Тешко се сналазим са праћењем онлајн наставе
20,79% Тешко ми пада што наставу не пратим сваке недеље у школи Ништа од наведеног се не односи на мене
Код овог питања може се видети да највећем броју ученика најтеже у петом разреду пада то што наставу не могу да прате сваке недеље у школи и да се тешко сналазе са праћењем наставе онлајн. Поред тога одређен број њих сматра да има превелики број обавеза па се тешко сналазе, градиво им је тешко и обимно, имају проблем да се концентришу на оно што уче и стога им је и потребна помоћ у учењу. На наредном графичком приказу, могу се видети одговори који се односе на то чија им је помоћ најпотребнија:
7. Ако ти је потребна помоћ при учењу, чија ти је помоћ потребна?
18,18% 26
22% 31
Предметног наставника Родитеља
9,10% 13
Старијег брата/сестре
2,79% 4 12 8,39%
Друга другарице Приватног наставника
57
Није ми потребна помоћ
39,86%
Када је у питању помоћ која им је потребна у учењу највећи број ученика, скоро 40% њих очекује помоћ родитеља. Поред тога већи број њих сматра да им је потребна помоћ предметних наставника. Једна петина њих (18,18%) мисли да им помоћ није неопходна. Део ученика се определио за помоћ старијег брата или сестре (8,39%) или помоћ другог наставника ван школе (9,10%), док најмањи број њих помоћ очекује од друга или другарице (2,79%). 8. Које је твоје мишљење о настави на даљину? Ове школске године ученицима петог разреда посебан изазов у прилагођавању на предметну наставу представљају и околности у којима се тренутно одвија ова школска година. Велики број њих истакао је да им изузетно тешко пада немогућност да сваке недеље прате наставу у школи и то што једне недеље наставу прате онлајн од куће. Највећи број ученика, тачније 91,75% њих има лоше мишљење о настави на даљину, па су исказали своје незадовољство оваквим видом рада. Као главна образложења наводе да је градиво много јасније када га објашњавају наставници у школи, када постоји директна, жива комуникација са њима. Праћењем наставе од куће ученици су у пасивном положају. Сматрају да имају много више обавеза и да онлајн не могу да науче колико би научили да стално прате наставу у школи. Истичу да градиво, када прате наставу преко РТС-а, није довољно објашњено и да је преопширно, да оно понекад касни у односу на оно што су радили у школи и да би часови на РТС-у, баш из свих ових разлога, могли трајати по 45 минута. Они ученици који су исказали позитивно мишљење о настави на даљину, њих 8,25%, као разлоге због којих им се она допада наводе да имају више времена за себе, те да им се свиђа што сваке недеље не долазе у школу.
Као закључак свега може се извести да ученици ипак сматрају да настава на даљину не може заменити наставу у школи. 9. Изазови у праћењу наставе на даљину?
Добро се сналазим, немам никаквих проблема
25
Немам могућност да питам своје наставнике за помоћ
21
Не добијамо материјале и задатке који се раде са групом која наставу те недеље прати у школи
16
Наставници шаљу превише задатака
4
Не сналазим се у раду на компјутеру
5
Не разумем градиво које наставници предају на РТС-у
27
Имам више обавеза него иначе
48 0
10
20
30
40
50
60
Највећи изазов у праћењу наставе на даљину ученицима представља велики број обавеза, на које су се у петом разреду такође најтеже навикли. С обзиром да великом броју ученика изазов представља разумевање градива које наставници предају на РТС-у, јасно је зашто им је неопходна помоћ предметних наставника приликом савладавања наставних јединица. Затим један број ученика нема никаквих проблема и добро се сналази, и они могу представљати важан ресурс подршке другим ученицима који имају тешкоће приликом адаптације на новонастале услове рада. Затим следе ученици који сматрају да немају могућност да питају наставнике за помоћ, и да не добијају материјале и задатке од друге групе. Најмањи број ученика као изазовно у праћењу наставе на даљину наводи несналажање у раду на компјутеру и превише задатака које наставници шаљу, што се може подвести под велики број обавеза који им представља највећи изазов.
10. Који предмет највише волиш и зашто? ПРЕДМЕТИ
51
52
53
54
МАТЕМАТИКА
8
3
9
5
БИОЛОГИЈА
2
6
6
8
ИНФОРМАТИКА
7
5
2
1
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
6
0
4
4
МУЗИЧКА КУЛТУРА
3
5
2
1
СРПСКИ ЈЕЗИК
1
4
2
2
ЛИКОВНА КУЛТУРА
1
4
0
3
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
5
0
1
1
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
0
1
4
1
ГЕОГРАФИЈА
3
1
1
1
ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
1
2
0
0
ИСТОРИЈА
1
1
0
0
укупно 25 20% 18 14,4% 15 12% 14 11,2% 11 8,8% 10 8% 8 6,4% 7 5,6% 6 4,8% 6 4,8% 3 2,4% 2 1,6%
Избор предмета донекле зависи од одељења, а на нивоу генерације највише пута као омиљени предмети наведени су математика (25%) и биологија (14,4%),затим информатика (12%) и немачки језик (11,2%). Током анализе примећено је да се ученици неких одељења опредељују за омиљени предмет између осталог и на основу тога шта им предаје одељенски старешина, па се то може видети из табеле. Омиљени предмет ученици најчешће бирају према својим интересовањима и вештинама („добра сам у томе, иде ми”, „желим да студирам тај предмет”), према начину рада наставника који умеју да их заинтересују, добро и занимљиво предају, умеју добро да објасне, који су забавни и опуштени, као и према атмосфери која је присутна на часу („забављамо се, гледамо филмове, слушамо музику” – у циљу едукације).
11. Који предмет ти је најтежи (најмање га волиш) и зашто? ПРЕДМЕТИ
51
52
53
54
укупно
ИСТОРИЈА
12
0
8
7
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
5
3
3
8
МАТЕМАТИКА
0
10
0
1
ГЕОГРАФИЈА
1
2
2
2
БИОЛОГИЈА
2
3
1
0
ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
0
0
3
0
СРПСКИ ЈЕЗИК
0
0
3
0
ИНФОРМАТИКА
0
1
0
1
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
0
0
0
1
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
0
0
0
0
0
ЛИКОВНА КУЛТУРА
0
0
0
0
0
МУЗИЧКА КУЛТУРА
0
0
0
0
0
27 34,18% 19 24,05% 11 13,92% 7 8,86% 6 7,59% 3 3,8% 3 3,8% 2 2,53% 1 1,27%
И избор најмање омиљеног предмета разликује се донекле, од одељења до одељења, а на нивоу целе генерације као најтежи предмети наведени су историја (34,18%), немачки језик (24,05%) и математика (13,92%). Разлоге за овакво опредељење ученици објашњавају следећим факторима: тешко, обимно и донекле неразумљиво градиво, нов предмет са којим се до сада нису сусретали, начин рада и став наставника (строг наставник, учење напамет, честе контролне вежбе), начин рада у ванредним околностима („не виђамо наставнике сваке недеље”), као и фактори које ученици приписују себи – „не учим довољно”. Оно што је интересантно јесте да су предмети који су у претходном питању оцењени као омиљени, математика и немачки језик, уједно оцењени и као најтежи за савладавање. Наравно, ово зависи од индивидуалних интересовања, склоности и вештина којима ученици сматрају да располажу, односно не располажу.
12. Шта ти се највише свиђа у петом разреду и зашто? Највећи број ученика у 5. разреду наводи да им се у школи допадају – наставници – 41,33% (добро објашњавају, занимљиво предају, добри су према њима, нису строги), нови предмети – 30,67% (занимљиво и разноврсно градиво, прилика за стицање нових, проширених знања), као и то што нису подељена одељења након 4. разреда – 16%, а поједини ученици наводе и да им се допада: дружење, одељенски старешина, уџбеници и настава у школи. 13. Да можеш, шта би променио/ла у петом разреду и зашто? Највећи број ученика каже да би укинуо онлајн наставу, и вратио редовну наставу (59,3%). Враћање редовне наставе би им било важно јер им је тешко да прате онлајн наставу, не сналазе се најбоље са предавањима на даљину, волели би да поново буду спојена одељења, да часови трају 45 минута, јер се за 30 минута градиво брзо прелази и не стигну све да разумеју, као и да поново могу да се друже неометано, без ношења маски и одржавање физичке дистанце. Проценат ученика који ништа не би мењао је 18,6%. Затим следе ученици који би волели да имају кабинетску наставу - 8,14% (с обзиром на новонасталу ситуацију, ученици не мењају кабинете, свако има своју учионицу). Поједини ученици наводе и да би волели да имају мање писмених и усмених провера и домаћих задатака, затим ормариће у које би остављали ствари као и мање предмета и градива. На основу прегледа одговора, закључак је да се ученици петог разреда теже него претходних година прилагођавају на промене и другачију организацију рада због новонасталих околности. С обзиром да ученици у највећем проценту (91,75%) имају негативан став према настави на даљину, онда је очекивано и да се теже прилагођавају на тренутни начин рада.
педагог Милица Војић Марковић психолог Невена Лучић педагог Милица Милановић