Nacor consulting broj 04-05

CONSULTING POSNO STANDARDI

SADRŽAJ

EKSKLUZIVNO y

Upoznajte NACOR konsalting grupaciju

Korak po korak do sertifikata

Od stare plastike do novog kvaliteta

Šta donose novi pravilnici za reciklažu

Franšize 101: kako započeti i uspeti

Šta je novo za NVO

Internacionalni sveobuhvatni standard za udruženja

Kada sistem funkcioniše, on stvara prostor za igru – Stefan Trifunović o umetnosti, procesu i odgovornosti

U FOKUSU y

ISO 31000 kao saveznik u svetu neizvesnosti

Međunarodni standardi u turizmu i ugostiteljstvu

Veštačka inteligencija

Između inovacije i etike

Kada organizacija zastane, konsultant je pokrene

U FOKUSU y

Standardi u farmaceutskoj industriji

Standardi kao nevidljiva struktura našeg sveta

Unapređena IT bezbednost kroz novi pristup standarda ISO IEC 27001

Od ličnosti do standarda: karakter standarda kvaliteta

SADRŽAJ

STANDARDI U PRAKSI y

67 90 96 38 138 76 80 64 112

144

Primeri uspeha: Kako ISO 39001 unapređuje bezbednost u transportu

Agencija za sprječavanje korupcije

Sjajan primjer efikasnog i kvalitetnog rada

Elephant pharma

Snaga prirode, sigurnost kvaliteta

Chocolamma kao sinonim za kvalitet

Standardizacija kao podrška ekološkoj odgovornosti i cirkularnoj ekonomiji - Sekopak

Fondacija SOS Dečija sela

ISO standardi kao oslonac naše misije – da nijedno dete ne raste samo

Alati za uspešnu procenu i motivaciju zaposlenih

Saobraćajni fakultet – mesto gde standardi unapređuju znanje

Upravljanje otpadom po najvišim standardima: Regionalna deponija Pirot

Od otpada do resursa: kako izgleda odgovorno upravljanje neopasnim otpadom u praksi - Green Industry d.o.o.

40 134 102

Oznaka „POSNO“ stiže na rafove

HACCP u službi bezbednosti hrane namenjene deci

Dry age i bezbednost hrane

HRANA y

CONSULTING NACOR MAGAZIN

PREDSEDNIK UPRAVNOG

ODBORA I CEO

Milorad Vučković

ODGOVORNI UREDNIK

Iva Vučković

POMOĆNIK UREDNIKA

Miljana Grujić

FOTOGRAFIJA

Foto Studio Express fotostudio.co.rs

LEKTURA

Žarko Duškov

SARADNICI BROJA

Milorad Vučković, Nastasja Starović, Anđela Sorak, Andrijana Jašović, Katarina Momirović, Nikola Radoičić, Žarko Duškov, Bratislav Milošević, Aleksandra Pavlović

y Okviri koji oblikuju svet

Dragi čitaoci,

ŠTAMPA

Grafolik doo Beograd

Vojvode Stepe 375 11221 Beograd, Srbija

Telefon: +381.11.2463.855, 3970.567, 2492.752

E-mail: stamparija@grafolik.rs

IZDAVAČ

Nacionalni centar za održivi razvoj - NACOR

Jelene Varjaški 10 26300 Vršac

Dimitrija Tucovića 146 11000 Beograd

Telefon: +381 11 38 36 066 +381 66 96 999 99

web: www.nacor.co.rs

e-mail: info@nacor.rs

MESTO I PERIODIČNOST IZDAVANJA

Beograd, izdaje se na dve godine

SVA PRAVA ZADRŽANA copyright @2025

Dobro došli u novo izdanje našeg magazina posvećenog standardizaciji – prostor u kome se susreću znanje, praksa i savremeni zahtevi poslovanja. I u ovom broju nastojali smo da vam približimo ključne teme i koristi koje standardi donose organizacijama, ali i društvu u celini, u dinamičnom i sve složenijem okruženju u kojem živimo i radimo.

Ovog puta poseban fokus stavili smo na približavanje standardizacije svima – ne samo onima koji su već profesionalno vezani za ovu oblast, već i čitaocima koji sa standardima do sada možda nisu imali neposredan dodir. Naš cilj bio je da standardizaciju predstavimo onakvom kakva ona zaista jeste: kao pravilo po kome funkcioniše gotovo sve oko nas – od načina na koji radimo, komuniciramo i stvaramo, do toga kako upravljamo rizicima, kvalitetom i bezbednošću.

Kroz različite pristupe i perspektive, standarde smo u ovom broju posmatrali izvan uobičajenih tehničkih i formalnih okvira. Predstavili smo ih kroz umetnost, kroz jedan dan u životu običnog čoveka, upoređivali ih sa karakterima ličnosti i sagledavali njihovu primenu u različitim branšama koje od standardizacije imaju jasne i merljive koristi. Time smo želeli da pokažemo da standar -

IVA VUČKOVIĆ

ODGOVORNI UREDNIK

di nisu apstraktni dokumenti, već živi sistemi koji oblikuju svakodnevne procese i odluke.

U ovom izdanju predstavljamo i novu šemu sertifikacije posnih proizvoda, osmišljenu kako bi se obezbedila visoka usklađenost sa zahtevima kvaliteta i bezbednosti hrane za potrošače koji poste. Ova inicijativa odgovara na rastuće potrebe tržišta i istovremeno otvara dodatne mogućnosti za proizvođače i distributere da unaprede svoju ponudu i izgrade poverenje potrošača.

Naša misija ostaje ista – da vam pružimo pouzdane, relevantne i primenljive informacije koje mogu doprineti unapređenju poslovnih praksi, ali i boljem razumevanju sveta u kojem standardi imaju daleko širu ulogu nego što se na prvi pogled čini. Verujemo da ćete u ovom broju pronaći ideje i smernice koje će vas dodatno motivisati da standardizaciju sagledate kao alat za rast, konkurentnost i održivost, ali i kao deo svakodnevice.

Hvala vam na ukazanom poverenju. Nadamo se da će ovo izdanje biti korisno i inspirativno u vašem daljem profesionalnom radu.

Srdačno, Iva Vučković Urednik magazina

Naš prvi ti m

Milorad Vučković

CEO NACOR

Ekonomista, sa više od 25 godina iskustva u upravljanju poslovanjem i organizaciji rada, pre više od decenije, Milorad Vučković je preuzeo vođenje NACOR-a.

Njegova posvećenost napretku, liderstvo i odnos prema zaposlenima su inspirativni i motivišući za sve zaposlene.

Nastasja Starović

Viši konsultant i edukator

Master inženjer tehnologije, u domenu kontrole kvaliteta, sa fokusom na pružanje konsultantskih usluga u oblasti standardizacije. Pomaže organizacijama da usklade procese sa zahtevima međunarodnih standarda. Na osnovu bogatog iskustva u analizi i optimizaciji procesa, osmišljava održiva rešenja za kvalitet i efikasnost klijenata.

“Comingtogetherisabeginning;keeping togetherisprogress;workingtogetheris success.”-HenryFord

Iva Vučković

Osnivač NACOR i viši stručni konsultant

Više od 20 godina aktivno učestvuje u standardizaciji privatnog i javnog sektora u regionu. Sa preko 350 uspešno završenih projekata, uspešno se bavi kosultantskim aktivnostima u svim granama privrede, u domenu organizacije poslovanja. Po struci master menadžmenta kvalitetom.

Žarko Duškov

Viši konsultant i edukator

Specijalista inženjer organizacionih nauka sa višegodišnjim radnim iskustvom u oblasti organizacije i optimizacije poslovnih procesa. Ističe se proaktivnim pristupom radu, razvijenom sposobnošću prepoznavanja potreba organizacije i implementacije efikasnijih procedura usklađenih sa strateškim ciljevima kompanije.

Miljana Grujić

Organizacioni menadžer

Diplomirani filozof sa izuzetnim analitičkim i organizacionim veštinama, uspešno upravlja složenim procesima, timovima i internom komunikacijom među zaposlenima, čime doprinosi operativnim potrebama organizacije. Posvećena unpređenju organizacione efikasnosti i kontinuiranom doprinosu uspehu svog tima.

Nikola Radoičić Viši konsultant i edukator

Master menadžer Fakulteta organizacionih nauka sa razvijenim analitičkim i organizacionim veštinama, posvećen razvoju ljudi i unapređenju poslovnih procesa, kao i pronalaženju praktičnih rešenja koje unapređuju efikasnost, podržavaju saradnju i doprinose ukupnom uspehu organizacije.

Katarina Momirović

Konsultant i organizacioni asistent

Apsolvent biohemijskog inženjerstva i biotehnologije, pruža operativnu podršku poslovnim procesima, kao i konsultantske usluge. Njena uloga podrazumeva aktivnu komunikaciju sa klijentima, institucijama i partnerima, čime doprinosi kvalitetu usluga i uspešnoj realizaciji projekata.

Bratislav Milošević Stručni saradnik i tehnički ekspert

Dr sci Bratislav Milošević, jedan je od vodećih stručnjaka u oblasti standardizacije, akreditacije i sertifikacije u regionu. Sa više od 25 godina profesionalnog iskustva, učestvovao je u implementaciji, ocenjivanju i unapređenju sistema menadžmenta i sistema akreditacije u laboratorijama, sertifikacionim i inspekcijskim telima.

Jedan dan bez standarda

Zamislite svet bez pravila. Bez reda. Bez ijednog dogovora o tome kako uređaji treba da funkcionišu, kako da hrana bude bezbedna, kako da podaci budu zaštićeni, kako da znamo da je bolnica zaista bolnica, a lek zaista lek.

Zvuči kao haos? I jeste.

Ipak, većina nas uzima uređenje zdravo za gotovo. Ne razmišljamo o tome da iza svake funkcionalne svakodnevice stoji ogroman sistem dogovora – odnosno standarda. Standardi su tihi čuvari reda, sigurnosti i kvaliteta. Oni nisu ograničenja, već osnova poverenja između: proizvođača i potrošača, građana i institucija, radnika i poslodavaca.

U ovom izdanju časopisa, pokazaćemo vam kako standardi oblikuju svet oko nas – od zdravstva i industrije, preko IT sektora, pa sve do bezbednosti na radu. Kroz primere iz prakse, otkrićemo vam kako standardi nisu birokratska zavrzlama, već neophodna infrastruktura savremenog života.

Da biste zaista razumeli koliko su važni, hajde da uradimo jedan eksperiment.

Zamislimo jedan dan u svetu bez standarda.

Dobro jutro, haosu!

06:43 – Buđenje uz paniku

Telefon je u kvaru. U stvari, baterija je u lošem stanju, a punjač se tokom noći pregrejao i otopio plastiku na stolu. Električni uređaj je bez oznake CE - bez ikakve kontrole kvaliteta. Proizveden u firmi koja nema ni predstavu šta predstavlja „obezbeđenje kvaliteta“.

07:05 – Jutarnji ritual sa dodatkom teških metala

Voda je rđava. Doslovno. Takođe, miriše na sumpor. Lokalni vodovod ne primenjuje standarde za uzorkovanje vode, ni ISO/IEC 17025 za laboratorijsku proveru. Standardi?

Kažu – „Mi testiramo po potrebi.“ A danas očigledno nije bio taj dan.

07:30 – Doručak na sopstvenu odgovornost

Otvarate frižider. Mleko je bez deklaracije. „Domaće“, reče prodavac. Nema poreklo, nema datum, nema rok trajanja, a proizvođač nema ni HACCP. Tost? Prepun zrnevlja...peska. Mikrotalasna radi, ali proizvođač ne zna za ISO 22000 ili GMP. Ni Vi više ne znate šta zapravo jedete.

08:00 – Na putu do posla

Sivo nebo ne najavljuje kišu već još jedan dan u oblaku industrijskog dima. U daljini se nadvijaju oblaci iz fabričkih dimnjaka – neprečišćeni, neumereni, neregulisani. Niko ne meri emisije štetnih gasova, niko ne primenjuje ISO 14001. Udišete plitko, pažljivo i pitate se: „Da li se još neko seća kako izgleda disati čist vazduh?"

Standardinevidljiva struktura našeg sveta

08:45 – Posao: firme bez sistema

Ulazite u kancelariju. Papiri se gube, softver ne radi. Sistem za upravljanje dokumentacijom? Ne postoji. ISO 9001? „Imamo plan kvaliteta...negde u fioci.“ Kolega iz IT-ja viče: „Ne otvarajte mejlove! Virus!“ Kasno. Pola kompjutera je već zaključano. ISO 27001 nije tema – jer tema dana je da li firma uopšte može da radi.

12:00 – Ručak s posledicama

U obližnjem restoranu je na meniju piletina kao jelo dana. Ili možda nešto sa četiri noge. Bez sledljivosti porekla. Bez kontrole temperature skladištenja i pripreme. Bez HACCP sistema. Radnica kaže: „Imamo negde papir o ispravnosti, ali ne možemo da ga nađemo.“ Jedan kolega već šeta prema toaletu držeći stomak.

14:00 – Pogled sa prozora na propuste

Kroz prozor kancelarije posmatrate haotičnu scenu ispod jer nečiji vrisak para vazduh. Radnik je pao sa skele. Nema šlem, nema sigurnosni pojas, nema ni osnovnu zaštitu. Kažu: „Mi još nismo stigli da uvedemo ISO 45001.“ Niti da sprovedu obuku. Kutija prve pomoći? Prazna. Hitna pomoć stiže, ali bez nosila. Sve deluje kao improvizacija. Gledate kroz staklo i shvatate: nema sistema, nema bezbednosti - nema ni šansi. Samo posledice.

17:15 – Igra (ne) predvidivih posledica

Kod kuće dete otvara novu igračku – šarena je, plastika škripi pod prstima, a muzika koju proizvodi deluje kao da je greškom ubačena. Nema deklaracije, nema oznake uzrasta, a sadržaj podseća više na hemijski eksperiment nego na proizvod za decu. Nakon nekoliko minuta javlja se crvenilo, svrab, a potom i suzne oči. Igračka se raspada, a i Vaš mir s njom. Na pakovanju nema nikakvih informacija. Ni traga od EN 71 standarda.

19:30 – Odlazak kod lekara

U panici grabite jaknu i krećete ka ambulanti noseći dete u naručju – crvenog lica pokrivenog osipom. Ambulanta je otvorena. To je dobar znak, ali laboratorija je improvizovana. Epruvete stoje na prozoru. Niko ne zna šta je ISO 15189. Doktor gleda dete, klima glavom i kaže: „Možda je alergija, možda hemijska reakcija, možda sudbina.“ Pitate ga da li mogu da testiraju igračku. Odgovor je: „Mi nemamo akreditovanu laboratoriju. A i nismo nadležni.“

Zaključak dana:

Ležete u krevet (koji škripi i verovatno nije testiran na opterećenje). Gasite lampu (koja je već spržila prekidač). Razmišljate: „Možda standardi i nisu tako loša stvar.“

Standardi nisu samo papir. Oni su tihi čuvari naše sigurnosti, zdravlja, poverenja i kvaliteta života. Kad se primenjuju – ne primećujemo ih. Kad ih nema – primećujemo sve.

Dobro došli u svet standardizacije.

ISO 9001 u našem životu – kako praktično osećamo njegovu snagu

Iako retko razmišljamo o tome, svaki proizvod i usluga koju koristimo svakodnevno prolaze kroz sistem kontrole kvaliteta zasnovan na ISO 9001 principima. Ovaj standard postavlja jasna pravila i procedure kojima se obezbeđuje da ono što dobijamo zaista ispunjava očekivanja.

Evo nekoliko praktičnih primera:

Odeća koja traje i pristaje baš kako treba

Kada kupimo novu jaknu ili farmerke, želimo da materijal bude kvalitetan, šavovi čvrsti, a veličina odgovarajuća. Kompanije koje primenjuju ISO 9001 kontrolišu svaki korak u proizvodnji: od izbora tkanina, preko krojenja, do pakovanja. Ako se pojavi greška, sistem odmah detektuje problem i sprečava da neispravan komad stigne do nas. Zato ređe vraćamo stvari i uživamo u garderobi duže vreme.

Restoran gde hrana nije samo ukusna, već i sigurna

Restorani koji imaju ISO 9001 sistem upravljanja kvalitetom pažljivo prate sve procese od nabavke namirnica do pripreme i serviranja jela. To znači da se poštuju higijenski standardi, pravilno skladište namirnice i prati vreme pripreme, što smanjuje rizik od trovanja hranom. Zato možemo uživati u obroku bez brige da ćemo se razboleti.

Servis automobila koji ne pravi dodatne probleme

Kad odvezemo auto na popravku očekujemo da će posao biti urađen kako treba, već prvog puta. Servisi koji rade po ISO 9001 standardu imaju jasno definisane procedure za prijem vozila, dijagnostiku, zamenu delova i testiranje nakon popravke. Ako dođe do greške, sistem brzo otkriva uzrok i sprečava da nas isti problem ponovo zadesi. Tako štedimo vreme, novac i smanjujemo stres.

Lekovi koji su bezbedni i delotvorni

Farmaceutske kompanije koje primenjuju ISO 9001 prate svaki korak proizvodnje lekova, od sirovina do gotovog proizvoda. Strogi sistemi kontrole osiguravaju da lekovi sadrže tačnu količinu aktivnih sastojaka i da

nisu kontaminirani. Kada koristimo lek iz proverenog izvora možemo biti sigurni da će nam pomoći, a ne škoditi.

Usluge koje stižu na vreme i u skladu sa obećanim

Bilo da je reč o dostavi hrane, popravci kućnih aparata ili IT podršci, kompanije čije je poslovanje u skladu sa ISO 9001 standardom imaju jasno definisane procese praćenja vremena i kvaliteta usluge. To znači da će naš zahtev biti pravilno evidentiran, obrađen i isporučen u dogovorenom roku. Manje je kašnjenja, grešaka i frustracija.

Dakle, ISO 9001 nije samo skup pravila za firme – to je nevidljivi sistem poverenja koji štiti naše pravo da dobijemo kvalitetan proizvod ili uslugu

svaki put. Iako ga ne vidimo, njegove posledice osećamo svakom kupovinom odeće, pri svakom obroku, svakom servisu i svakoj isporučenoj usluzi.

U svetu bez ISO 9001, život bi bio pun neizvesnosti, grešaka i stresa. Sa njim, možemo da računamo na sigurnost, pouzdanost i miran dan.

Šta (ne) znamo o onome što jedemo

U pogonu jedne moderne mlekare, Ana, menadžer kvaliteta, započinje svoj dan uz jutarnji izveštaj iz noćne smene. Među redovima podataka u Excel tabeli primećuje da je temperatura hladnjače porasla za 3 stepena tokom 2 sata. Bez dodatne analize, to bi možda bilo zanemareno.

Ali, Ana zna da, kada je hrana u pitanju, ni najmanje odstupanje nije slučajnost, već alarm.

Incident se nije desio zahvaljujući standardima.

Ana, menadžer kvaliteta, u jutarnjoj analizi otkriva da je temperatura jedne rashladne komore porasla preko definisane minimalne temperature za čuvanje fermentisanih mlečnih proizvoda. To odstupanje automatski aktivira protokol predviđen u skladu sa međunarodnim standardima ISO 22000 i HACCP sistemima za upravljanje bezbednošću hrane. Ona tada postupa prema unapred definisanim koracima:

• Zaustavljanje isporuke te serije proizvoda.

• Mikrobiološka provera svih potencijalno ugroženih artikala.

• Analiza uzroka – u ovom slučaju, neispravna sonda.

• Zamena opreme i instalacija dodatnog temperaturnog senzora.

Zahvaljujući standardizovanom sistemu kontrole, nijedan rizičan proizvod nije napustio pogon. Kupci nikada nisu saznali da je potencijalno nesiguran proizvod bio pred isporukom jer su ISO 22000 i HACCP protokoli obezbedili da se greška identifikuje i otkloni na vreme.

To je snaga međunarodnih standarda u praksi – oni ne samo da štite proizvod, već i zdravlje potrošača i poverenje u brend.

Ana vodi i edukaciju zaposlenih. Svako u timu zna da nije dovoljno „da jogurt izgleda u redu“. Bezbednost hrane nije stvar utiska,

Proizvodi bi završili na rafovima, a zatim i na trpezama potrošača. Na prvi pogled sve bi delovalo u redu, ali neispravnost fermentisanih mlečnih proizvoda ne mora odmah da se vidi, niti da se oseti po ukusu.

Posledice?

Bezbednost hrane nije stvar utiska, već činjenica, merenja i praćenja. Zahvaljujući implementaciji ISO 22000, svi znaju svoju ulogu – od operatera na liniji do vozača koji prevozi gotovu robu.

već činjenica, merenja i praćenja.

Zahvaljujući implementaciji ISO 22000 svi znaju svoju ulogu – od operatera na liniji do vozača koji prevozi gotovu robu.

Pre uvođenja standarda, kaže Ana, oslanjali su se na „iskustvo“ i „praksu“. Danas imaju brojke. Procedure. Automatizovane alarme. Kada se radi o stotinama hiljada proizvoda, sistem ne samo da pomaže, već je neophodan.

Bez sistema kontrole kvaliteta i bez strogih standarda, kvar u rashladnoj komori možda ne bi bio ni primećen ili bi se zanemario.

Mogu se kretati od blažih stomačnih tegoba do ozbiljnijih trovanja, naročito kod dece, starijih i osoba sa oslabljenim imunitetom. Osim zdravstvenih rizika, narušava se i poverenje prema brendu, prodavnici, pa i celokupnoj industriji.

Jednom izgubljeno poverenje teško se vraća. Zato je primena standarda nevidljiva zaštita za svakog potrošača i ključ da ono što jedemo zaista bude bezbedno.

Jednom izgubljeno poverenje teško se vraća.

Zato je primena standarda nevidljiva zaštita za svakog potrošača – i ključ da ono što jedemo zaista bude bezbedno.

Bez st andarda, zdravs tvo bi bilo improvizacija

Milica, medicinska sestra u jednoj gradskoj bolnici, dolazi na posao u 6:45. U ordinaciji je tišina pre početka dana. Na stolu je plan operacija. Prva intervencija je zakazana za 08:00. Sve mora biti pripremljeno: sterilni instrumenti, rukavice, dezinfekcija, protokol za prijem pacijenta, dokumentacija.

Iza te rutine krije se nevidljiva mreža pravila, procedura i standarda – ono što često zovemo samo „protokolima“. U stvari, to su međunarodni standardi koji svaki dan štite nju, lekare, pacijente i nas.

Kad medicinska sestra otvori kutiju sa hirurškim instrumentima, ona ne razmišlja da li su sterilni, već zna da jesu, zato što u pozadini postoji ceo sistem kontrole kvaliteta.

- ISO 13485 je standard koji osigurava da se medicinski uređaji i pribor proizvode, čuvaju i koriste pod strogo kontrolisanim uslovima. Bez njega, pitanje sterilnosti bilo bi stvar poverenja, ne sigurnosti.

U drugom delu dana, Milica asistira pri uzimanju uzoraka za laboratoriju. Oznake na bočicama, način skladištenja, putanja uzorka –sve je propisano.

- ISO 15189 je standard koji laboratorijama

daje okvir da rade precizno i bez grešaka.

Greška u obradi uzorka može značiti pogrešnu dijagnozu, a pogrešna dijagnoza – pogrešan lek. Životna posledica.

Pre nekoliko meseci, zahvaljujući rutinskoj proveri, Milica je primetila da je u kontejneru za običan otpad završio deo infektivnog materijala. Zahvaljujući internoj proceduri koja je deo standardizovanog sistema upravljanja kvalitetom, otpad je izmešten i bezbedno uništen.

- ISO 9001, uz nacionalne smernice za medicinski otpad, omogućava da se ovakve stvari prepoznaju i rešavaju odmah.

Standardi ne misle umesto nas – oni nas podržavaju.

Milica ne zna napamet sve nazive standarda. Ona to i ne mora, ali poznaje proceduru. A procedura postoji jer neko jeste znao i pretočio to znanje u okvir koji svi mogu da primene.

U momentima kada nema prostora za grešku, standardi daju oslonac, jasne korake i proverene procedure.

Put vazduha od dimnjaka fabrike do naših pluća

Milan radi kao rukovodilac sektora zaštite životne sredine u jednoj fabrici koja se bavi preradom metala. Njegov dan ne počinje pregledom pristiglih e-mail poruka, već pregledom emisija, odnosno podataka sa mernih stanica koje prate kvalitet vazduha i vode oko pogona. Na ekranu su to brojke, grafikoni i alarmi. Na terenu su dimnjaci, filteri i uređaji za prečišćavanje.

U ovoj fabrici, svaka kap izlazne tečnosti i svaki kubni metar vazduha prolaze kroz sistem kontrole definisan putem ISO 14001, međunarodnim standardom za upravljanje životnom sredinom.

Jednog jutra, Milan primećuje blago odstupanje u vrednostima emisije čestica. Nije alarmantno jer je sve još uvek u granicama zakona, ali jeste izvan unutrašnjih ciljeva koje postavlja fabrika. Pokreće se interna procedura:

• Proverava se filter na liniji za galvanizaciju.

• Otkriva se začepljenje u sistemu automatskog ispiranja.

• Uređaj se zaustavlja, servisira, a uzorci se šalju u akreditovanu laboratoriju.

Sve se odvija po proceduri propisanoj ISO 14001: identifikacija ekoloških aspekata, kontrola opasnosti, pre -

vencija zagađenja i dokumentovanje svake reakcije. Bez tog sistema niko ne bi primetio malo odstupanje dok ne postane veliki problem.

ISO 14001 ne znači samo "manje zagađenja". On menja način razmišljanja u firmi: kako se postupa sa otpadom, koliko se energije troši, da li se može smanjiti upotreba hemikalija, kako da se poboljša efikasnost. Zaposleni dobijaju obuke, menadžment postavlja ciljeve, a lokalna zajednica dobija sigurnost jer fabrika ne radi samo ono što mora, već i ono što je ispravno.

Kada sistem ne funkcioniše, posledice ne ostaju unutar pogona. One izlaze kroz dimnjak, slivaju se u reke i raznose vetrom. To znači zagađeni vazduh koji udišu deca na putu do škole. To znači vodu koja ne može da se pije. Zemljište na kojem više ne raste povrće. I troškove sanacije koje na kraju plaća društvo, a ne oni koji su problem stvorili.

Za običnog čoveka ISO 14001 možda izgleda kao tehnički dokument, ali u stvarnosti, ovaj standard je garancija da neko brine o tome kakav vazduh udišemo, kakvu vodu pijemo i kakvu planetu ostavljamo generacijama koje dolaze. Standard ne spašava prirodu sam, ali bez njega priroda nema šansu.

Standard ne spašava prirodu sam, ali bez njega priroda nema šansu.

Bezbednost na četiri točka

Marko, vozač komunalnog vozila, svoj radni dan počinje u 5:30. Na papiru je navedena rutiska tura: gradski centar, a zatim industrijska zona. U stvarnosti prevoz hemikalija i medicinskog otpada zahteva potpunu koncentraciju, jer svaka greška može ugroziti zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Na sreću, Marko nije sam u toj odgovornosti. Svaki njegov korak definisan je međunarodnim standardima, pre svega ADR sporazumom (Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe) i ISO 39001standardom za upravljanje bezbednošću saobraćaja.

Kada prevozi kontejnere s hemijskim otpadom, vozač uvek zna: • šta se nalazi u vozilu,

• kako da reaguje u slučaju incidenta,

• gde da stane i koga da obavesti ako dođe do curenja.

To nije stvar lične procene, već rezultat propisanih procedura: označavanje vozila, posebne dozvole, obavezna oprema (protivpožarni aparati, zaštitna sredstva) i sertifikovana obuka. Svi ti elementi proizilaze direktno iz ADR-a.

Ali bezbednost ne staje tu. Njegova firma je uvela i ISO 39001 koji omogućava praćenje ponašanja vozača: broj naglih kočenja, prosečnu brzinu, potrošnju goriva i drugo. Ako neko vozi prebrzo ili često menja trake, sistem automatski šalje upozorenje. Ne da bi kaznio vozača već da bi unapredio praksu.

Zahvaljujući ovom pristupu broj saobraćajnih incidenata opao je za 40% u prve dve godine. Jednog dana, kolega iz druge smene, vozeći po istoj ruti, primetio je jak hemijski miris tokom istovara. Sistem mu je odmah sugerisao mogući problem – prema ADR-u, neke hemikalije ne smeju se skladištiti zajedno.

Bila je to greška u pakovanju, ali zahvaljujući pravilima i brzoj reakciji, sprečeno je curenje u kanalizaciju.

Bez jasno propisanih procedura, bez edukovanih vozača i sistema kontrole, takve greške bi prošle neprimećeno dok ne izazovu ekološki incident, ugroze zdravlje građana ili

izazovu saobraćajnu nesreću. Običan građanin možda nikada neće videti sadržaj Markovog vozila, ali će sigurno osetiti posledice ako sistem zakaže.

Zagađena voda, zagađen vazduh, opasan otpad na mestima gde ne bi smeo da bude – to su rizici koje standardi svakog dana uklanjaju. Zato su standardi u transportu više od papira – oni su nevidljiva sigurnost koju svakodnevno vozimo sa sobom.

Jedan dan bez šlema

Jovan je inženjer za bezbednost na radu na gradilištu. Započinje dan pre svitanja. Prvo pregleda izveštaje, a potom ide na teren. Njegova misija je jasna: obezbediti da svi radnici budu sigurni na visinama, u blizini mašina i u kontaktu s opasnim materijama.

Ali, da li bi radnici bili bezbedni bez Jovana? I bez svih procedura, protokola i standarda koje on mora da sprovodi svaki dan?

Danas je na gradilištu situacija alarmantna - jedan radnik je bez zaštitnog šlema. Jovan ne mora da se zapita šta treba da uradi jer on to zna. Prvo dolazi do njega i objašnjava mu zašto je šlem obavezan, a zatim sprovodi proveru cele ekipe.

ISO 45001 je standard za upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu. On zahteva da svaki radnik bude zadužen ispravnom zaštitnom opremom i da se striktno prate procedure za bezbednost. Bez ovog standarda, Jovan bi morao da se oslanja samo na ličnu odgovornost radnika, što u realnosti često ne daje rezultat.

Jedna od najvažnijih procedura na gradilištu je redovno ispitivanje opreme. Pre nego što bilo koja mašina krene sa radom, mora biti proverena. Svi radnici obavezni su da nose zaštitu za uši kada koriste bučne alate, a kad su na visinama, da koriste sigurnosne pojaseve.

OHSAS 18001, prethodnik ISO 45001, stvorio je okvir za sve te mere.

Međutim, standardi ne sprečavaju samo rizik od fizičkih povreda. Takođe se bave i psihološkim aspektima, kao što je prevencija stresa među radnicima.

zaradu, psihički stres za porodicu, pritisak na zdravstveni sistem i dodatne troškove za poslodavca. U najtežim slučajevima –znači nečiji život.

Bez jasno definisanih standarda, upravljanje rizikom se ne sprovodi, već se mogućnost povrede prepušta slučaju, a posledice najčešće snose upravo oni koji imaju najmanju zaštitu.

ISO 45001 je standard za upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu. On zahteva da svaki radnik bude opremljen ispravnom zaštitnom opremom i da se striktno prate procedure za bezbednost.

Jovan zna da je rad na gradilištu bezbedan samo kad se svi pridržavaju standarda. ISO 45001 nije uveden samo kao administrativna obaveza, već kao realna zaštita za svakog radnika, njegovu porodicu i zajednicu, jer povreda na radu nikada ne ostaje samo na radnom mestu. Povreda znači izgubljene dane, smanjenu

Zato je bezbednost na radu mnogo više od propisa – to je sistem koji svakodnevno čuva živote i to često neprimetno, dok mislimo da je "sve u redu".

Igračka nije igra

Marija radi kao kontrolor kvaliteta u kompaniji koja proizvodi plastične igračke za decu uzrasta do 3 godine. Na prvi pogled to su sam šareni konjići, kocke, zvečke. Ali iza svake boje i oblika, Marija vidi dimenzije, hemijski sastav, otpornost na lomljenje i rizik od gušenja.

Svaka igračka mora da prođe stroge testove pre nego što stigne u ruke deteta. Sve to nije stvar lične procene ili "zdravorazumskog" pogleda, već je definisano EN 71, evropskim standardom za bezbednost igračaka.

Jednog dana, tokom interne kontrole, otkriva se da se kod nove serije gumenih figurica pri istezanju lako odvaja mali deo koji je taman toliko veliki da ga dete može staviti u usta.

Marija odmah:

• obustavlja isporuku,

• pokreće test otpornosti prema EN 71-1 (mehanička i fizička svojstva),

• zahteva korekciju dizajna od razvojnog tima,

• inicira dodatne testove migracije teških metala iz boje prema EN 71-3.

Ni jedna od igračaka nije završila u prodaji. Roditelji nikada nisu ni znali da su potencijalno opasne igračke

mogle da se nađu u dečjim rukama jer su standard i sistem kontrole reagovali na vreme.

EN 71 propisuje sve - od veličine delova koje dete može da proguta, do dozvoljene količine olova u plastici. Takođe se testira zapaljivost materijala, stabilnost igračaka na točkićima i sigurnost vezova na odeći za lutke. Zahvaljujući tome, razvojni tim ne razmišlja samo o izgledu, već i o bezbednosti od samog početka.

Bez ovakvih standarda, pitanje nije da li će se desiti problem, već kada. Igračka koja se raspadne u rukama deteta može dovesti do gušenja, trovanja ili povrede. Roditelj, koji je verovao da kupuje bezbedan proizvod, ostaje sa osećajem krivice i besa. Povlačenje proizvoda dolazi prekasno – tek nakon što se nesreća dogodi.

Za običnog čoveka, oznaka CE na igrački možda deluje kao birokratski detalj, ali u stvarnosti ona znači da je neko proverio svaki šraf, svaku boju i svaki detalj pre nego što je stigla do deteta.

Standard EN 71 nije samo pravilo za fabrike, već je garancija da je igra bezbedna - a to nije igra.

Standard EN 71 nije samo pravilo za fabrike. On je garancija da je igra bezbedna - a to nije igra.

Zaštita u tišini – kako banke štite vaš novac

Jelena radi kao IT bezbednosni menadžer u jednoj velikoj banci. Svakog dana, njen tim ima isti zadatak: da omogući klijentima da uplate, prebacuju i podižu novac – bez razmišljanja o bezbednosti jer je ona već osigurana.

Dok korisnici ujutru otvaraju aplikaciju da plate račune ili provere stanje, Jelena i njen tim već su analizirali desetine pokušaja pristupa sistemu koji su zaustavljeni jer su prepoznati na vreme.

Banka u kojoj ona radi primenjuje ISO 27001, međunarodni standard koji definiše kako se upravlja bezbednošću informacija.

Ovaj standard ne reguliše samo antivirus softvere, već kompletan sistem:

• ko ima pristup osetljivim podacima i kada,

• kako se čuvaju lozinke i transakcioni podaci,

• kako se reaguje ako dođe do incidenta.

Zahvaljujući ovom standardu, banka zna tačno ko je pristupio kojoj bazi podataka, kada, sa kog uređaja i može da detektuje sumnjivu aktivnost u sekundi.

Jednog petka uveče, sistem je zabeležio pokušaj pristupa administratorskom nalogu sa lokacije van zemlje. ISO 27001 procedura je odmah aktivirana:

• sistem je blokirao pristup,

• korisnički nalozi su privremeno zamrznuti,

• forenzički tim je analizirao izvor pretnje,

• korisnici nisu osetili ništa jer se sve odigralo iza kulisa.

Banka je bila meta, ali ni jedan dinar nije nestao. Niko nije morao da menja karticu. Nije bilo naslova u novinama.

Bez standarda kao što je ISO 27001, banke bi bile izuzetno ranjive. Podaci o računima, kreditima, čak i lične informacije poput JMBG-a i adrese, mogu da završe u pogrešnim rukama. Za korisnika, to znači zamrznut račun, krađu identiteta ili neovlašćene transakcije. Za banku – pravne tužbe, milionske gubitke i, što je najgore, gubitak poverenja. A poverenje je valuta koju nijedna banka ne može da štampa.

ISO 27001 nije tehnički detalj – to je digitalna sigurnosna brava na sefu vašeg poverenja. Bez nje, sistem bi možda radio, ali ne bi bio bezbedan. A u svetu bankarstva bezbednost nije luksuz. To je osnovni uslov.

Standardi - tihi čuvari svakodnevnice običnog čoveka

Iako većina ljudi nisu stručnjaci za norme, tehničke specifikacije ili međunarodne propise, standardi nas svakodnevno okružuju i štite – i to tiho, bez pompe i velikih reči.

Većina ljudi misli da su standardi namenjeni samo inženjerima, menadžerima ili proveravačima. Međutim, istina je suprotna. Upravo zahvaljujući njima naš svakodnevni život funkcioniše pouzdano, sigurno i bez većih problema.

Standardi su kao arhitekte reda u svetu koji često deluje haotično. Oni definišu pravila igre za proizvode koje koristimo, usluge koje dobijamo i sisteme od kojih zavisimo. Oni ne vide svetla reflektora, ali njihov rad održava stabilnost i sigurnost koju često uzimamo zdravo za gotovo.

Zamislite da nema standarda. Voda kojom se tuširate mogla bi biti zagađena nepoznatim hemikalijama ili bakterijama.

Električni uređaji bi mogli biti opasni. Hrana koju kupujete mogla bi da bude neproverena, puna nevidljivih rizika za zdravlje.

Igračke za decu mogle bi da sadrže štetne supstance ili delove koje deca lako mogu da progutaju.

Radna mesta ne bi imala jasan sistem zaštite što bi dovodilo do nesreća i bolesti.

Informacije koje koristimo u poslovi -

ma i privatno mogle bi biti lako dostupne neovlašćenim osobama, ugrožavajući našu privatnost i bezbednost.

Upravo zato su standardi toliko važni – oni nisu samo pravila na papiru, već garant sigurnosti, kvaliteta i poverenja. Oni su ti koji osiguravaju da ono što koristimo bude bezbedno, pouzdano i da zadovoljava naša očekivanja.

ISO 13485 nas štiti od infekcija i komplikacija uzrokovanih neispravnim medicinskim uređajima.

ISO 15189 obezbeđuje tačnost dijagnoze i ispravnost terapije.

ISO 9001sprečava greške u proizvodnji i uslugama, štiteći nas od problema i neispravnih proizvoda.

ISO 22000 garantuje da hrana koju jedemo neće izazvati trovanje ili bolest.

HACCP otkriva i zaustavlja opasnosti pre nego što ugroze zdravlje.

ISO/IEC 17025 osigurava da voda i proizvodi koje koristimo nisu štetni.

ADR sprečava nesreće sa otrovnim materijama tokom transporta.

ISO 39001 smanjuje rizik od saobraćajnih nesreća i povreda na ulicama.

ISO 45001 nas štiti od povreda i bolesti na poslu.

ISO 14001 brine o čistom vazduhu, vodi i zemlji.

EN 71 sprečava da igračke povrede ili ugroze zdravlje dece.

ISO 27001 čuva lične i finansijske podatke od krađe i zloupotrebe.

Većina ljudi misli da su standardi namenjeni samo inženjerima, menadžerima ili proveravačima. Međutim, istina je suprotna. Upravo zahvaljujući njima naš svakodnevni život funkcioniše pouzdano, sigurno i bez većih problema.

Standardi u farmaceutskoj industriji

razvoj novih tehnologija i proizvodnih procesa ključan za održavanje na tržištu. Takođe, potrebno je pratiti i prilagoditi se zahtevima savremenih zdravstvenih sistema, koji se neprestano menjaju i evoluiraju.

U cilju suočavanja sa navedenim izazovima, farmaceutska industrija primenjuje različite standarde u svom poslovanju. Ovi standardi obuhvataju zahteve koji se odnose na kvalitet proizvoda, bezbednost procesa, upravljanje rizicima, kao i etičko poslovanje i transparentnost. Njihova primena omogućava farmaceutskim kompanijama da ispune regulatorne zahteve, obezbede visok nivo kvaliteta proizvoda i usluga, te zadrže konkurentnost na tržištu.

Farmaceutska industrija je jedna od najregulisanijih industrija na svetu. Osetljivo polje delovanja farmaceutskih proizvoda zahteva strogo propisivanje zahteva koji moraju biti ispunjeni. Ovi propisi obuhvataju gotovo sve aspekte delovanja, uključujući: istraživanje, razvoj, proizvodnju i distribuciju lekova. Ovakva stroga regulativa uspostavljena je sa ciljem obezbeđivanja efikasnosti i kvaliteta leka pre njegove primene kod pacijenata. Pored regulatornih izazova, farmaceutska industrija se suočava i sa izazovima rastuće konkurencije. Stoga je stalan

Shvatanje da je važno imati nezavisnu procenu lekova i pre nego što budu pušteni na tržište nije se razvijalo simetrično - stizalo je u različito vreme i u različitim regionima. Međutim, u mnogim slučajevima razvoj svesti bio je vođen tragedijama. Jedan od najznačajnijih primera posledica neadekvatne procene bezbednosti leka jeste slučaj talidomida u Evropi tokom 1960-ih godina. Lek je bio široko propisivan trudnicama za ublažavanje mučnine, bez prethodno sprovedenih odgovarajućih ispitivanja reproduktivne i razvojne toksičnosti. U to vreme, testiranja su bila ograničena na mali broj životinjskih modela, pri čemu nisu uočeni štetni efekti, delom

Autor: Nastasja Starović

zbog izraženih razlika u osetljivosti između vrsta. Naknadno je utvrđeno da talidomid ima snažan teratogeni potencijal kod ljudi, što je dovelo do pojave teških urođenih malformacija, naročito poremećaja razvoja ekstremiteta (fokomelije), pri čemu su se deca rađala sa znatno skraćenim ili odsutnim dugim kostima, često sa šakama ili stopalima direktno vezanim za trup. Period između 1960. i 1970. godine

razvoja

Istorija i put

standardizacje u farmaceutskoj industriji

karakteriše intenziviranje regulatornog okvira u većini zemalja, kroz uvođenje i proširivanje zakona, pravilnika i smernica za podnošenje i evaluaciju podataka o bezbednosti, kvalitetu i efikasnosti novih lekovitih proizvoda. Paralelno sa tim procesom, farmaceutska industrija je sve više poprimala međunarodni karakter, sa težnjom ka globalnom tržištu, dok je odobravanje i registracija lekova ostajala nacionalna regulatorna odgovornost.

Tako se javila potreba da se detaljni tehnički zahtevi za registraciju lekova usklade, kako bi jednostavnije mogli da se plasiraju na inostrano tržište i kako bi se troškovi ponavljanja ovih skupih procedura za testiranje sveli na minimum. Zabrinutost zbog rastućih troškova zdravstvene zaštite, eskalacija troškova istraživanja, kao i očekivanja javnosti, podstakli su hitnu racionalizaciju i harmonizaciju zakonske regulative.

Kako bi se utvrdila bolja uređenost i povezanost unutar kompanija, kao i saradnja među zemljama, a takođe i u cilju utvrđivanja bezbednosti i sigurnosti, bilo je neophodno uvesti odgovarajuće standarde. Svakoj primeni standarda u društvenim domenima prethodili su dugi razvoj i borba za ostvarivanje kvaliteta. Osnovno obeležje standarda je jedinstvo pojmova, definicija i postupaka, koji se uspostavljaju radi osiguranog kvaliteta krajnjeg proizvoda. Time su razvoj standarda i kvalitet međusobno neraskidivo povezani.

Standardi predstavljaju suštinski zahtev savremene farmaceutske industrije, s obzirom na to da je njihovo poštovanje od presudnog značaja za obezbeđivanje kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti lekova. U ovoj oblasti ne postoji prostor za odstupanja od propisanih standarda. U širem smislu, zahtevi koji uređuju poslovanje u farmaceutskoj industriji mogu se podeliti u tri osnovne kategorije:

1. Sistemi upravljanja, koji najčešće nisu zakonski obavezni, ali se u praksi podrazumevaju i koriste kao alat za unapređenje kvaliteta i poslovnih procesa (npr. ISO standardi).

2. Dobra praksa u proizvodnji lekova, koja je obavezna i normativno regulisana, i odnosi se na način na koji farmaceutske kompanije sprovode razvoj, proizvodnju i komercijalizaciju lekova (npr. GxP smernice).

nim oblastima, kao što su proizvodnja, distribucija, istraživanje i razvoj, kontrola kvaliteta itd. Kao takve, GxP smernice su specifičnog tipa, obavezne su i primenjuju se u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Osnovna svrha GxP smernica je uspostavljanje sistema koji će obezbediti da proizvođači plasiraju proizvode koji su bezbedni za upotrebu i koji služe svojoj osnovnoj nameni.

GxP obavezujući zahtevi se primenjuju u visoko regulisanim industrijama, a najčešća primena je u farmaceutskoj, prehrambenoj, kozmetičkoj industriji i industriji medicinskih sredstava. Ovi zahtevi, zajedno sa ISO standardima, predstavljaju okosnicu upravljanja kvalitetom u farmaceutskoj industriji.

Oni se mogu svrstati u četiri kategorije :

Standardizacija u farmaceutskoj industriji

3. Regulatorni i tehnički zahtevi za dokumentaciju i kvalitet lekova, koji su obavezni i propisani važećim zakonodavstvom, a uključuju farmakopeje, zakone i podzakonske akte.

ISO standardi u farmaceutskoj industriji

U farmaceutskoj industriji najčešće se primenjuju sledeće grupe ISO standarda:

• Opšti standardi sistema upravljanja, koji obuhvataju standarde za upravljanje kvalitetom (ISO 9001), zaštitu životne sredine (ISO 14001), bezbednost i zdravlje na radu (ISO 45001), društvenu odgovornost (ISO 26000), smernice za upravljanje rizicima (ISO 31000), kao i upravljanje bezbednošću informacija (ISO/IEC 27001).

• Farmaceutski i zdravstveni ISO standardi, koji uključuju standarde za ispitne i kalibracione laboratorije (ISO/IEC 17025), čiste prostore i kontrolisana okruženja (ISO 14644 i ISO 14698), ambalažu za lekove (ISO 15378) i medicinska sredstva (ISO 13485).

GxP smernice u farmaceutskoj industriji

GxP predstavljaju seriju smernica koje obezbeđuju uspostavljanje sistema upravljanja kvalitetom u različitim industrijama. GxP je akronim koji označava pojam dobre prakse (Good x Practice), kod kojeg je specifična oblast regulacije definisana srednjim slovom. Koriste se u cilju dostizanja odgovarajućeg nivoa standarda rada u raznim funkcional-

• Smernice Dobre proizvođačke prakse (Good Manufacturing Practice – GMP)

• Smernice Dobre kliničke prakse (Good Clinical Practice – GCP)

• Smernice Dobre laboratorijske prakse (Good Laboratory Practice – GLP)

• Smernice Dobre distribucione prakse (Good Distribution Practice – GDP)

Smernice Dobre proizvođačke prakse (Good Manufacturing Practice - GMP)

Dobra proizvođačka praksa (GMP) omogućava da se obezbedi doslednost proizvodnih procesa i kontrola u skladu sa standardima kvaliteta odgovarajućim za njihovu nameravanu upotrebu i zahtevima dozvole za stavljanje proizvoda u promet ili njihovim specifikacijama. Dakle, GMP se odnosi i na proizvodnju i na kontrolu kvaliteta. GMP poboljšava postojeći sistem menadžmenta bezbednošću farmaceutskog proizvoda. Ove smernice ne preciziraju operativne postupke proizvodnje, već su niz opštih principa koji se moraju poštovati prilikom izrade, a na proizvođaču je da odredi najefektivniji i najefikasniji proces kvaliteta. Dobra proizvođačka praksa se primenjuje u svim fazama proizvodnog ciklusa, počevši od proizvodnje leka namenjenog za kliničko ispitivanje, preko transfera tehnologije, komercijalne proizvodnje, do prestanka proizvodnje leka.

GMP smernice se temelje na principu integralne primene. Važeće GMP smernice se sastoje iz dva dela:

1. Prvi deo, koji obuhvata osnovne zahteve za proizvodnju lekova, kako u pogledu funkcionalnih oblasti, tako i u pogledu vrste proizvoda.

• Funkcionalne oblasti: upravljanje kvalitetom, osoblje, prostorije i oprema, dokumentacija, proizvodnja, kontrola kvaliteta, ugovorna proizvodnja, reklamacije i povlačenje proizvoda iz prometa i interne provere.

• Vrste proizvoda: sterilni lekovi, biološki lekovi, radiofarmaceutski lekovi, veterinarski neimunološki lekovi, veterinarski imunološki lekovi, medicinski gasovi, biljni lekovi, materijali za pakovanje, tečne forme, kreme i masti, preparati za inhalaciju, upotreba jonizujućeg zračenja, lekovi za klinička ispitivanja, lekovi dobijeni iz krvi i krvne plazme, kvalifikacija i validacija, odobrenje za puštanje serije leka u promet, parametarsko puštanje serije leka u promet i uzorci.

Good Manufacturing Practice - GMP

Smernice Dobre proizvođačke prakse

2. Drugi deo, koji obuhvata osnovne zahteve za proizvodnju aktivnih supstanci, čija je struktura i sadržina komplementarna zahtevima za proizvodnju lekova. Primenom GMP smernica, farmaceutske kompanije optimizuju svoje poslovne procese, bolje upravljaju dokumentacijom, vrše uštede u vremenu i troškovima, unapređuju svoju reputaciju kod svih partnera i ostvaruju niz drugih prednosti.

Smernice Dobre kliničke prakse (Good Clinical Practice - GCP)

Dobra klinička praksa u kliničkom ispitivanju predstavlja međunarodni etički i naučni standard kvaliteta za planiranje, sprovođenje, zapisivanje i izveštavanje pri ispitivanjima koja se izvode na ljudima. Poštovanje ovih standarda obezbeđuje uverenje javnosti da su prava, bezbednost i dobrobit ispitanika zaštićeni i u skladu sa principima proisteklim iz Helsinške deklaracije i da su podaci dobijeni u kliničkom ispitivanju verodostojni.

Smernice Dobre laboratorijske prakse (Good Laboratory Practice - GLP)

Dobra laboratorijska praksa (GLP) je sistem kvaliteta koji se odnosi na organizacione postupke i uslove u kojima se pretklinička ispitivanja bezbednosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu planiraju, obavljaju, nadgledaju, a potom

beleže, arhiviraju i o njima se izrađuju izveštaji. Principi Dobre laboratorijske prakse moraju se primeniti na sva pretklinička ispitivanja bezbednosti supstanci koje ulaze u sastav lekova za upotrebu u humanoj medicini, pesticida, kozmetičkih proizvoda, lekova za upotrebu u veterinarskoj medicini, dodataka hrani, dodataka hrani za životinje i industrijskih hemikalija. Supstance koje se ispituju najčešće su sintetske hemijske supstance, ali mogu biti i prirodnog ili biološkog porekla, a u nekim slučajevima i živi organizmi. Cilj ispitivanja ovih supstanci je prikupljanje podataka o njihovim karakteristikama i/ ili bezbednosti, poštujući zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu.

Smernice Dobre distributivne prakse (Good Distribution Practice - GDP)

Smernice dobre prakse u distribuciji (GDP) jesu deo obezbeđenja kvaliteta leka kojim se osigurava održavanje kvaliteta leka u svim etapama lanca snabdevanja od mesta proizvodnje do farmaceuta u apoteci ili drugog lica ovlašćenog za izdavanje lekova u skladu sa zakonom.

Standardi u farmaceutskoj industriji predstavljaju neizostavan okvir za osiguranje kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti lekova i drugih proizvoda

Ostali standardi u farmaceutskoj industriji

Pored GxP smernica, u farmaceutskoj industriji primenjuju se i druge dobre prakse koje dopunjuju regulatorni okvir i osiguravaju kvalitet, bezbednost i efikasnost lekova. Među njima su:

• Dobra apotekarska praksa (Good Pharmacy Practice - GPP), koja definiše smernice za pružanje farmaceutskih usluga i rukovanje lekovima;

• Dobra praksa farmakovigilance (Good Pharmacovigilance Practice - GVP), koja se odnosi na nadzor i upravljanje neželjenim efektima lekova;

• Dobra regulatorna praksa (Good Regulatory Practice - GRP), koja usmerava regulatorne procedure i usklađenost sa zakonodavstvom;

• Dobra praksa pregledanja (Good Review Practice - GRevP), koja propisuje protokole za evaluaciju i pregled dokumenata prilikom registracije i odobravanja lekova.

Primena ovih smernica i praksi omogućava farmaceutskim kompanijama dosledno ispunjavanje regulatornih zahteva i održavanje visokog nivoa kvaliteta u svim fazama životnog ciklusa leka.

Pored prethodno pomenutih standarda, u farmaceutskoj industriji primenjuje se i veliki broj drugih dokumenata i okvira koji regulišu specifične aspekte rada, kao što su priprema leka, priprema supstanci, projektovanje proizvodnih procesa, obeležavanje i pakovanje leka, ili standardizacija medicinskih sredstava. Među najvažnijima mogu se navesti: farmakopeja, standardi za supstance, standardi za procese, FIP standard dobre apotekarske prakse, CE znak i drugi.

• Farmakopeja predstavlja zbirku obavezujućih normi i specifikacija vezanih za lekove. Najstarijom srpskom farmakopejom smatra se Hilandarski medicinski kodeks, napisan još u srednjem veku. Kao članica Komisije za Evropsku farmakopeju, Srbija učestvuje u njenom kreiranju i obavezuje se na primenu njenih zahteva. Farmakopeja sadrži informacije o fizičkim, hemijskim i farmakološkim karakteristikama supstanci, kao i opšte i posebne metode čijom primenom se osigurava kvalitet leka. Farmakopeje se objavljuju od strane nacionalnih regulatornih tela ili farmaceutskih udruženja i postoje na nacionalnom i internacionalnom nivou.

• FIP (International Pharmaceutical Federation) razvija međunarodne standarde i smernice koji služe kao referentni okvir za farmaceutsku pro-

fesiju, obrazovanje i organizaciju farmaceutske prakse. Ovi standardi pružaju opšte principe i preporuke za unapređenje farmaceutskih usluga i profesionalnog razvoja farmaceuta. GPP (Good Pharmacy Practice), već spomenuta, predstavlja konkretan skup smernica koja primenjuje principe FIP standarda u svakodnevnom radu apoteka, sa fokusom na bezbednost pacijenata, pravilno savetovanje i optimalno rukovanje lekovima. Na taj način, GPP služi kao praktična implementacija FIP standarda, omogućavajući farmaceutskim ustanovama dosledno primenjivanje međunarodnih preporuka u lokalnom kontekstu.

• Standardi za supstance predstavljaju skup normi i kriterijuma koji definišu kvalitet, čistoću, identitet i farmakološke karakteristike hemijskih i bioloških supstanci koje se koriste u proizvodnji lekova. Njihova primena omogućava da sirovine zadovoljavaju stroge zahteve regulatornih tela i farmakopeja, čime se osigurava bezbednost i efikasnost finalnih farmaceutskih proizvoda. Ovi standardi regulišu načine testiranja, metode analize i kriterijume prihvatljivosti supstanci.

• Standardi za procese definišu postupke i metodologije koje se primenjuju tokom proizvodnje lekova i medicinskih sredstava. Njihova primena obuhvata planiranje, projektovanje, validaciju i kontrolu proizvodnih procesa, čime se osigurava doslednost, ponovljivost i kvalitet finalnog proizvoda. Standardizacija procesa je ključna za ispunjavanje regulatornih zahteva, smanjenje rizika i postizanje visokih standarda bezbednosti pacijenata.

• CE znak predstavlja oznaku kojom se potvrđuje da su proizvodi usklađeni sa zahtevima Evropske unije. Ovaj znak je neophodan uslov za prodaju proizvoda u EU, a među proizvodima koji podležu CE označavanju nalaze se i medicinska sredstva.

Primena različitih standarda i regulatornih okvira u farmaceutskoj industriji omogućava obezbeđivanje visokog nivoa kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti lekova i drugih proizvoda. Njihova implementacija doprinosi usklađivanju sa regulatornim zahtevima, razvoju inovativnih rešenja, optimizaciji procesa i jačanju poverenja svih učesnika u lancu snabdevanja, uključujući pacijente.

UNAPREĐENA IT BEZBEDNOS T

ISO/IEC 27001

Usvetu koji se neprestano menja, IT bezbednost postaje jedan od glavnih prioriteta za organizacije svih veličina i sektora. S obzirom na rastuću pretnju od kibernetičkih napada, curenja podataka kao i opasnosti od raznovrsnih oblika digitalnog kriminala, standardizovani pristupi zaštiti informacija postaju neophodni. ISO/ IEC 27001, jedan od najvažnijih međunarodnih standarda u oblasti IT bezbednosti, pretrpeo je značajne promene kako bi odgovorio na izazove digitalnog okruženja. U ovom tekstu, NACOR grupacija za standardizaciju istražuje šta je novo u IT bezbednosti i kako ove promene utiču na organizacije koje teže maksimalnoj zaštiti svojih informacija.

Evolucija IT bezbednosti i važnost

ISO/IEC 27001

IT bezbednost razvija se prateći brzinu razvoja tehnologije. U prošlosti, osnovni cilj bio je zaštita fizičke infrastrukture, kao što su serveri i računarske mreže. Međutim, sa rastom upotrebe cloud servisa, mobilnih uređaja i Internet of Things (IoT) tehnologije, granice IT bezbednosti postale su daleko fluidnije. Ovo je stvorilo potrebu za standardom koji ne samo da pruža osnovne smernice za zaštitu, već i fleksibilnost da se prilagodi dinamičnim rizicima koji mogu nastupiti.

ISO/IEC 27001 je upravo taj standard. On definiše zahteve za uspostavljanje, implemen-

taciju, održavanje i stalno unapređenje sistema menadžmenta bezbednosti informacija (ISMS). Sa najnovijim izmenama, ovaj standard sada obuhvata i najnovije aspekte digitalne bezbednosti, pružajući organizacijama robustan okvir za zaštitu njihovih informacija.

Šta je novo u ISO/IEC 27001?

Najnovija verzija ISO/IEC 27001 donosi nekoliko ključnih izmena koje imaju za cilj poboljšanje IT bezbednosti i prilagođavanje standarda savremenim pretnjama:

1. Proširene kontrole sajber bezbednosti: Nova verzija standarda uvodi dodatne kontrole koje se odnose na specifične aspekte sajber bezbednosti, kao što su: zaštita podataka u cloud-u, upravljanje bezbednošću IoT uređaja i poboljšane metode za otkrivanje i reagovanje na sajber incidente. Na primer, organizacije koje koriste cloud servise od sada imaju jasne smernice za efikasno upravljanje rizicima specifičnim za ovu tehnologiju.

2. Fokus na kontinuirano praćenje i unapređenje: ISO/IEC 27001 sada naglašava važnost kontinuiranog praćenja bezbednosnih mera i njihove efektivnosti. Umesto da se bezbednost postavlja i zaboravlja, standard poziva na stalnu evaluaciju i prilagođavanje kontrola kako bi bile u korak sa novim pretnjama i tehnološkim inovacijama.

3. Integracija sa drugim standardima: Jedna od najvažnijih novina je lakša integracija sa drugim standardima, kao što su ISO 22301

(upravljanje kontinuitetom poslovanja) i ISO 31000 (upravljanje rizicima). Ovo omogućava organizacijama da primene sveobuhvatan pristup upravljanju rizicima i da obezbede konzistentnost i efikasnost u sprovođenju svojih bezbednosnih politika.

4. Ažuriranje kontrolnih ciljeva:

Kontrolni ciljevi i kontrole iz dodatka A standarda su revidirani i ažurirani kako bi odražavali aktuelne pretnje. Na primer, dodatak A sada uključuje nove kontrole za upravljanje digitalnim identitetima, zaštitu informacija tokom prenosa i zaštitu poverljivih podataka prilikom korišćenja mobilnih uređaja.

5. Veći fokus na ljudski faktor: Iako tehnologija igra ključnu ulogu u IT bezbednosti, ljudski faktor ostaje jedan od najvećih izazova. ISO/IEC 27001 sada pruža smernice za edukaciju zaposlenih, podizanje svesti o rizicima i razvoj bezbednosne kulture unutar organizacije. Primeri uključuju redovne obuke o prepoznavanju fišing napada i pravila za bezbedno ponašanje na mreži.

Inspiracija za organizacije: ISO/IEC 27001 kao vodič za budućnost

Ove izmene i dopune ISO/IEC 27001 standarda ne samo da poboljšavaju zaštitu informacija, već služe i kao inspiracija za organizacije koje teže kontinuiranom unapređenju svojih bezbednosnih praksi. U svetu gde je svaka organizacija potencijalna meta,

implementacija ovog standarda postaje ključna za dugoročni uspeh i održivost.

Organizacije koje usvoje ISO/IEC 27001 ne samo da štite svoje podatke, već i grade poverenje među klijentima i partnerima. U današnjem poslovnom okruženju, reputacija i poverenje su neprocenjivi resursi, a ISO/IEC 27001 pruža okvir za njihovo očuvanje. Na primer, kompanija koja primenjuje ovaj standard može svojim klijentima dokazati da ozbiljno shvata zaštitu njihovih informacija, što može biti presudno u zadržavanju postojećih i privlačenju novih klijenata.

Najnovije izmene u ISO/IEC 27001 standardu odražavaju potrebu za sveobuhvatnim i fleksibilnim pristupom IT bezbednosti. Standard ne samo da pokriva tehnološke aspekte zaštite informacija, već i ljudske i organizacione faktore, što ga čini moćnim alatom za svaku organizaciju koja želi da zaštiti svoje podatke u sve složenijem digitalnom okruženju.

Kao NACOR grupacija za standardizaciju, ponosni smo što možemo da podržimo organizacije u implementaciji ovog standarda, pomažući im da se suoče sa izazovima i iskoriste mogućnosti koje pruža digitalno doba. Primena ISO/IEC 27001 nije samo tehnički zadatak; to je strateška odluka koja osigurava budućnost organizacije i njen uspeh na sve konkurentnijem globalnom tržištu. Izbor da se implementira ovaj standard je izbor da se preduzme kontrola nad budućnošću i osigura bezbednost u svakom aspektu poslovanja.

MEĐUNARODNI STANDARDI U

TURIZMU I UGOSTITELJSTVU

Savremeni turizam odavno nije samo pitanje lepog pogleda, dobrog hotela ili ljubaznog osoblja. On je složen ekosistem u kome se susreću očekivanja gostiju, odgovornost domaćina, lokalna zajednica, infrastruktura, bezbednost, održivost i reputacija destinacije. U tom prostoru, kvalitet više ne može biti prepušten improvizaciji.

Putnik današnjice ne traži samo iskustvo – traži sigurnost, doslednost i poverenje. Želi da zna da je smeštaj higijenski ispravan, da su procedure jasne, da se njegovi podaci čuvaju, da je hrana bezbedna i da se prema životnoj sredini postupa odgovorno. Sve su to „nevidljivi“ elementi boravka, ali upravo oni prave razliku između prosečne i vrhunske destinacije.

Zato se turizam sve više oslanja na sistemski pristup. Iza svake dobro organizovane recepcije, efikasnog check-ina, čiste sobe ili uređenog spa centra stoje jasno definisani procesi. Iza stabilnog poslovanja stoje upravljanje rizicima, obuka zaposlenih i stalno unapređenje usluga. Drugim rečima – stoji standardizacija, čak i onda kada je gost ne primećuje.

Standardi u turizmu ne postoje da bi opterećivali poslovanje, već da bi ga učinili predvidivim i održivim. Oni pomažu hotelima, restoranima, turističkim agencijama i destinacijama da usklade kvalitet usluge, smanje greške, unaprede bezbednost i izgrade poverenje tržišta. U praksi to znači manje ad hoc odluka, a više jasnih pravila rada; manje oslanjanja na pojedince, a više na sistem.

Posebno važan aspekt je održivost. Turizam ima moć da razvija lokalne zajednice, ali i da ih preoptereti. Upravo zato savremeni trendovi, koje promovišu i međunarodne institucije poput World Tourism Organization, sve više insistiraju na odgovornom upravljanju resursima, zaštiti životne sredine i uključivanju lokalnog stanovništva u turistički lanac vrednosti. Bez jasnih okvira i merljivih ciljeva, održivi turizam ostaje samo dobra namera.

Standardizacija tako postaje tiha podrška razvoju turizma. Ona povezuje operativni nivo (kako se radi), strateški nivo (zašto se radi) i reputacioni nivo (kako nas tržište vidi). Omogućava da se kvalitet ne meri subjektivnim utiskom, već konkretnim pokazateljima. Da se bezbednost ne podrazumeva, već dokazuje. Da se zadovoljstvo gostiju ne prepušta slučaju, već prati i unapređuje.

U vremenu kada se destinacije takmiče globalno, a gosti biraju pažljivije nego ikad, pitanje više nije da li je potrebno uvoditi standarde – već koliko brzo i koliko ozbiljno. Jer turizam koji se oslanja samo na prirodne lepote i dobru volju zaposlenih ima kratkoročni domet. Turizam koji se oslanja na sistem ima budućnost.

Na kraju, možda je najbolji pokazatelj uspešne standardizacije upravo to što je gost ne primećuje. On samo oseća da je sve „na svom mestu“. A iza tog osećaja stoji mnogo rada, strukture i odgovornosti.

CHOCOLAMMAsinonim za kvalitet

Na preporuku našeg tehnologa, odlučili smo da implementiramo HACCP sistem u našu proizvodnju, što je bila ključna odluka iz više razloga. Kao startup firma i mali proizvođač, želeli smo da se predstavimo kao ozbiljan i odgovoran subjekt u industriji sa jasno postavljenim ciljevima.

Verujemo da je upravo ovaj korak doprineo tome da naši proizvodi budu prepoznati i uvršteni u veće prodajne lance, poput DM drogerija, Mercatora, Idee Organic, kao i manjih radnji specijalizovanih

za zdravu ishranu.

Naša ambicija je bila da od samog starta obezbedimo kvalitet na najvišim nivoima, a to se odražava u svim aspektima naše proizvodnje. Trudili smo se da naši proizvodi budu ne samo od najkvalitetnijih sastojaka, već i inovativni u dizajnu, a takođe i u koraku sa trendovima na tržištu. Upravo zbog ovih nastojanja, verujemo da smo stekli poverenje naših kupaca i time otvorili vrata novim tržištima, čime

je naš brend dobio na značaju. Takođe, kao specijalizovani proizvođači crne čokolade, uvereni smo da će naši proizvodi biti još prepoznatljiviji zbog toga što ne sadrže gluten. Na temelju ove karakteristike, odlučili smo da sertifikujemo naše čokolade kao Gluten-free, što nam je omogućilo da se obratimo specifičnoj ciljnoj grupi – osobama sa posebnim nutritivnim potrebama. Ovaj sertifikat ne samo da nas izdvaja na tržištu, već

nam daje i konkurentsku prednost, jer kupci sa specifičnim prehrambenim zahtevima mogu biti sigurni u kvalitet naših proizvoda. Kao dodatni dokaz našeg opredeljenja za održivi razvoj i zdravlje, deo našeg portfolija crnih čokolada nosi i sertifikat Organic. Ovaj sertifikat potvrđuje da naš proizvod potiče iz ekološke proizvodnje, te da je svaki segment proizvodnog lanca u potpunosti praćen i sertifikovan. Naša posvećenost promociji zdravijeg načina života i očuvanju životne sredine, kroz korišćenje organskih sastojaka i ekološki prihvatljive procese, dodatno doprinosi imidžu našeg brenda kao lidera u oblasti zdravih slatkih proizvoda.

Sve ove inicijative, u kombinaciji sa našim visokim standardima kvaliteta, doprinosile su sticanju poverenja naših kupaca i pozicioniranju brenda Chocollama kao sinonima za kvalitet, inovativnost i odgovornost prema životnoj sredini i zdravlju potrošača.

Ana Todorović - Chocolamma

Dry-age i bezbednost hrane

Dry-aging (suvo zrenje) predstavlja tradicionalan način sušenja mesa koji omogućava postizanje mesnatog, intenzivnog ukusa i poboljšane teksture. Ovaj proces se obično primenjuje na komade junećeg mesa prve kategorije kao što su „T-bon“, „Ribaj“, kao i uvek popularni ramstek i biftek, i podrazumeva odležavanje mesa visokog kvaliteta u kontrolisanim uslovima, pod kojima prirodni enzimi razgrađuju proteine i masti, čineći meso mekšim i bogatijeg ukusa. Iako su prednosti ove metode očigledne, od suštinskog značaja za očuvanje bezbednosti hrane i kvaliteta proizvoda je poštovanje striktnih parametara zrenja, kao i implementacija standarda i smernica koji se tiču bezbednosti hrane, kao što je HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Points).

Na koji način DRY-AGING menja ukus i teksturu mesu?

Tokom procesa suvog zrenja sokovi se apsorbuju u meso i dolazi do hemijskog razlaganja proteinskih i masnih sastojaka, što rezultira intenzivnijim ukusom. Stručnjaci objašnjavaju da se tokom procesa suvog zrenja veliki molekuli koji su po sebi bez naročitog ukusa – poput Glikogena i DNK – razgrađuju na sitnije molekule koji potom postaju nosioci arome.

Cvetanje ukusa može se desiti na nekoliko načina: smanjenjem šećera, oslobađanjem slobodnih aminokiselina, peptida i razgradnjom ribonukleotida da bi se dobio IMP, GMP, inozin i hipoksantin. Enzimi u mesu prirodno razlažu proteine do peptida i slobodnih aminokiselina tokom dužeg starenja. Svi ti molekuli su relativno veliki i kada se razbiju pod dejstvom enzima formiraju fragmente koji su ukusniji od originalnih velikih molekula. Oslobođene alifatične aminokiseline odgovorne su za slatki ukus, dok su recimo one koje sadrže atom sumpora, kao što je metionin, i pored njega glutaminska i asparaginska kiselina, povezani sa ukusom umami, koji je sličan MSG-u, pojačivaču ukusa. Štaviše, ugljeni hidrati se razlažu na še ć ere koji daju sladak ukus, dok se masti razgrađuju do aromatičnih masnih kiselina. Svi ovi proizvodi razlaganja doprinose punijem, orašastom i aromatičnom ukusu dry-aged mesa.

Kakav je ukus DRY-AGED mesa?

Profil ukusa dry-aged mesa jedan je od glavnih razloga zašto ga ljubitelji hrane visoko cene. Ako nikada niste bili u prilici da probate, možda ć ete se zapitati po čemu se njegov ukus i tekstura razlikuju od običnog odreska.

Profil ukusa ove vrste mesa može da varira u zavisnosti od nekoliko faktora, kao što su vrsta mesa, dužina procesa starenja i uslova.

Proces Dry-aging: Parametri i izazovi u bezbednosti hrane

VREME STARENJA

Suvo zrenje može trajati između 14 i 70 dana, s minimalnim vremenom od 28 dana za postizanje željenih rezultata.

U tom periodu, prirodni enzimi razgrađuju proteine i masti, čime se postiže specifičan profil ukusa.

TEMPERATURA

Međutim, duže zrenje podrazumeva i veći rizik od mikrobiološke kontaminacije, ukoliko nisu ispunjeni odgovarajući higijenski uslovi.

Idealna temperatura za dry-aging je između -0.5 i +3°C, sa optimalnom temperaturom od 1.5°C. Temperatura iznad ovog opsega može izazvati rast buđi ili drugih patogenih mikroorganizama. Stoga je ključna kontrola temperature, koja mora biti konstantna tokom celog procesa zrenja.

VLAŽNOST I VENTILACIJA

Relativna vlažnost treba da bude u opsegu od 75-85%. Nedovoljna vlaga može izazvati prekomerno isušivanje mesa, dok prevelika vlaga povećava rizik od razvoja patogenih mikroorganizama. Osim toga, odgovarajući protok vazduha (0.2–0.5 m/s) omogućava ravnomerno sušenje i smanjuje rizik od mikrobiološke kontaminacije.

1 2 3 4

STERILIZACIJA

Korišćenje UV zračenja za sterilizaciju prostora unutar komora za dry-aging meso postavlja još jedan ključni aspekt u bezbednosti proizvoda. UV zračenje efikasno eliminiše bakterije i druge mikroorganizme koji mogu preživeti u kontrolisanim uslovima, smanjujući rizik od razvoja patogenih mikroorganizama.

Evo nekih od najčeš ć ih profila ukusa koji se nalaze u odresku nastalom procesom suvog zrenja:

• Orašasto i zemljano: Meso u suvom zrenju često ima profil ukusa orašastih ili zemljanih plodova, koji dolazi od razgradnje masti i proteina u mesu. Ovi ukusi su izraženiji kod odrezaka koji su vremenski duže odležali i često se opisuju kao slični lešnicima ili pečurkama.

• Umami: Umami predstavlja peti ukus. Uglavnom se opisuje kao mesnata i slana aroma koja produbljuje ukus. Suvo odležano meso ima jak profil ukusa umami koji se intenzivira procesom starenja.

• Slatko i karamelizovano: Kako se odrezak mesa suši tokom procesa zrenja, prirodni še ć eri u mesu postaju koncentrisaniji što rezultira slatkim i karamelizovanim ukusom, karakterističnim za odreske koji su kraće odležali.

• Ukus plavog sira: Odresci koji su tokom dužeg vremena izloženi procesu suvog zrenja mogu razviti složeniji profil ukusa koji je oštar i slan, sličan plavom siru koji je simbol dobrog ukusa i luksuza. Ovaj ukus potiče od razgradnje proteina mesa što stvara razna aromatična jedinjenja koja daju mesu jedinstvenost.

• Mineralni: Pojedine vrste dry-aged mesa mogu razviti profil ukusa sličan mineralu, ukusu poput gvožđa ili bakra. Ovaj ukus potiče od samih minerala u mesu i izraženiji je kod govedine iz slobodnog uzgoja.

Jedno je sigurno – dry-aged meso ima jedinstven i složen ukus koji se ne može postići nijednom drugom metodom.

Da li je DRY-AGING bezbedan proces i kakav je njegov uticaj na zdravlje?

Dry-aged meso je bezbedno za jelo sve dok je pravilno pripremljeno. Od presudne važnosti u tom smislu jeste nabavka od renomiranih dobavljača koji se pridržavaju odgovarajućih protokola o bezbednosti hrane. Na taj način se osigurava da je meso pravilno odležalo i dodatno se smanjuju potencijalni rizici. Koristeći dry-age komoru, uz cirkulaciju hladnog i suvog vazduha, meso je zaštićeno od štetnih bakterija. Cela površina mesa je izložena suvom vazduhu koji stvara zaštitnu koru, a nedostatak vlage otežava kvarenje mesa.

Suvo zrenje ima dodatne prednosti. Naime, kada prirodni enzimi deluju na meso tokom procesa zrenja, meso postaje mekše, te tako i lakše za žvakanje i varenje. Ovo može biti posebno korisno osobama koje imaju poteškoće sa varenjem. Kao i svako crveno meso, i ovako obrađeno može biti zdravo ukoliko se konzumira u umerenim količinama.

Komad mesa koje je prošlo kroz proces suvog zrenja sadrži mnoge važne mikronutrijente kao što su proteini, gvožđe, karnozin, kreatin, vitamini B, selen i cink. Različite studije promovišu konzumaciju crvenog mesa, koje ima pozitivan uticaj kako na fizičko, tako i na mentalno zdravlje.

Ekskluzivnostiluksuz:Dry-agedstekovinisusamokomadmesa–onisupravaposlasticazaljubiteljehrane.Mnogi proizvođačiističudajeovoiskustvosličnodegustacijivrhunskogvinaililuksuznogsira.Processušenjastvara jedinstvenearomeiteksturukojenemogudasedobijuuobičajenimnačinompriprememesa,zbogčegasečesto smatrajuekskluzivnimgurmanskimproizvodom.

Kako su određeni nivoi bezbednosti?

Stručnjaci EFSA-e (The European Food Safety Authority) istražili su trenutnu praksu i identifikovali relevantne patogene i bakterije koje se mogu razviti i preživeti tokom procesa suvog zrenja i koje mogu imati štetne posledice po zdravlje, uključujući E. coli (STEC) posebno u govedini, Salmonella, Staphylococcus aureus, Listeria monocytogenes, Yersinia Enterocolitica, Campylobacter spp. i Clostridium spp.

Stručnjaci su opisali uslove, stavljajući poseban akcenat na parametre vremena i temperature procesa suvog zrenja, pod kojima bi proizvodnja suvog odležanog mesa rezultirala istim nivoom bezbednosti kao i sveže meso. U slučaju dry-aged mesa, eksperti su takođe savetovali da temperatura ne prelazi 3°C tokom procesa. Razlog je to što na višim temperaturama buđ može rasti na površini mesa, a neke od ovih plesni prirodno proizvode mikotoksine - toksična jedinjenja koja mogu imati štetne posledice po zdravlje.

Bezbednost Dry-aged mesa:

Analiza rizika i implementacija HACCP

HACCP je sistem koji identifikuje, procenjuje i kontroliše opasnosti u svim fazama proizvodnje i obrade hrane, a suvo zrenje mesa je proces koji zahteva posebnu pažnju i striktno poštovanje higijenskih i bezbednosnih standarda. Kako HACCP funkcioniše kod dry-aged mesa?

1. Analiza rizika: Suvo zrenje mesa podrazumeva dug period skladištenja mesa u kontrolisanim uslovima (na niskoj temperaturi, odgovarajućoj vlažnosti i ventilaciji). Tokom ovog procesa mogu nastati različite biološke, hemijske i fizičke opasnosti, uključujući razvoj patogenih bakterija poput Listeria, Salmonella, i E. coli. HACCP analizira ove rizike kako bi se prepoznale kritične tačke koje zahtevaju posebnu pažnju.

2. Kontrola temperature i vlažnosti: Jedan od ključnih aspekata HACCP sistema kada je reč o dry-aged mesu je stroga kontrola temperature i vlažnosti. Ove kritične tačke moraju se neprekidno pratiti kako bi se sprečio rast mikroorganizama koji mogu ugroziti bezbednost mesa. Nepoštovanje ovih uslova može dovesti do kontaminacije, što je velika pretnja za bezbednost hrane.

3. Higijenski standardi: HACCP zahteva da prostorije za suvo zrenje budu izuzetno čiste i dobro održavane kako bi se smanjio rizik od kontaminacije. Svi radnici uključeni u proces moraju biti obučeni da poštuju stroge higijenske mere, uključujući pravilno pranje ruku, nošenje zaštitne

opreme i izbegavanje kontakta sa mesom na način koji može izazvati kontaminaciju.

4. Redovno testiranje mesa: HACCP podrazumeva redovno mikrobiološko testiranje mesa tokom i nakon procesa zrenja kako bi se proverila bezbednost proizvoda. Testiranja uključuju proveru prisustva štetnih bakterija i mikroorganizama. Ukoliko rezultati testova ukažu na povećan rizik, preduzimaju se mere da se meso povuče iz upotrebe ili da se dodatno obradi.

5. Sprečavanje fizičkih opasnosti: U dry-aged procesima takođe je važno kontrolisati fizičke opasnosti, kao što su kontaminanti poput delova opreme, čestica metala ili plastike, koji mogu dospeti u meso. HACCP sistem definiše kritične kontrolne tačke gde se proverava kvalitet mesa i sprečava ulazak fizičkih opasnosti u proizvod.

6. Dokumentacija i praćenje: HACCP zahteva preciznu dokumentaciju svih faza proizvodnje dry-aged mesa, uključujući podatke o temperaturi, vlažnosti, sanitarnim merama i rezultatima mikrobioloških testova. Ova dokumentacija je ključna za praćenje i osiguranje bezbednosti, ali i za dokazivanje usklađenosti sa standardima kada je potrebno.

Primena HACCP sistema obezbeđuje visok nivo sigurnosti hrane, sa krajnjim ciljem da finalni proizovod bude siguran za konzumaciju. Kada je konkretno reč o dry-aged mesu, ovaj sistem omogućava proizvođačima da prate svaki korak u procesu suvog zrenja i odmah reaguju ukoliko dođe do odstupanja u uslovima koji bi mogli ugroziti bezbednost mesa. Kod dry-aged mesa, dakle, HACCP je od suštinskog značaja jer pomaže u sprečavanju pojave zdravstvenih problema kod potrošača, dok se istovremeno garantuje visok kvalitet i ukus proizvoda.

WET-AGED ili DRY-AGED meso

Postoje dve glavne metode zrenja mesa: mokro i suvo. Ključna razlika između njih je način na koji je meso izloženo tokom procesa starenja.

• Wet-aging, odnosno mokro zrenje, jeste najčeš ć i metod koji se koristi u industriji mesa. Meso se stavlja u vaku-

umsku ambalažu, pomažu ć i da se zadrži vlaga i spreči rast bakterija. Period odležavanja mesa je oko 4-10 dana, u zavisnosti od željenog ukusa i meko ć e.

• Dry-aging je tradicionalniji i dugotrajniji proces. Meso je izloženo otvorenom vazduhu, koji omogućava prirodno sušenje mesa. Ovo izlaganje vazduhu pomaže da se koncentrišu ukusi i meso omekša. Suvo zrenje obično traje nedeljama ili čak mesecima da bi se postigao željeni rezultat.

Meso dobijeno procesom suvog zrenja je skuplje, ali dobija se nepogrešiv ukus i tekstura koja je znatno superiornija od mokrog zrenja. Zaljubljenici u ovu vrstu mesa smatraju da su prednosti daleko ve ć e od troškova. Na kraju krajeva, oni tvrde da je suvo zrenje za one koji traže novi nivo iskustva u ishrani i to je ono u šta zaista nema sumnje.

ZANATSTVO: Kod proizvođača dry-aged odrezaka često se naglašava zanatska veština iza svakog komada mesa. Meso se često ručno seče i pažljivo nadzire tokom celog procesa zrenja. Mnogi proizvođači ponosno ističu da se oslanjaju na tradicionalne metode koje su usavršavane generacijama, dodajući tom procesu lični pečat i strast.

PRIRODNA ČAROLIJA : Neki proizvođači opisuju proces dry-aging-a kao magiju prirode. Bez dodavanja ikakvih veštačkih sastojaka ili aditiva – samo vreme, vazduh i pažnja majstora transformišu meso u delikates. Ovakva praksa ukazuje na prirodnost proizvoda i njegovu autentičnost, što je sve važnije potrošačima danas.

EGZOTIČNI UKUSI I EKSPERIMENTISANJE : Proizvođači često eksperimentišu sa različitim vrstama mesa i uslovima zrenja kako bi dobili specifične ukuse. Na primer, neki dryaged odresci mogu imati note orašastih plodova, plavog sira ili čak sušenog voća.

Prirodnačarolija:Nekiproizvođačiopisujuprocesdry-aging-akaomagijuprirode.Bezdodavanjaikakvihveštačkih sastojakailiaditiva–samovreme,vazduhipažnjamajstoratransformišumesoudelikates.Ovakvapraksaukazuje naprirodnostproizvodainjegovuautentičnost,štojesvevažnijepotrošačimadanas.

ZANIMLJIVI DETALJI O PROCESU : Mnogi proizvođači suvo zrenje mesa opisuju kao proces koji zahteva strpljenje i ljubav, a postoji čak i izraz da je dry-aged meso kao odležano vino – što može da stvori intrigantan mentalni spoj između dve luksuzne namirnice. Primećene su razne nesvakidašnje i interesantne prakse kada je u pitanju dry-aging, kao što su specifične tehnike sušenja ili upotreba posebnih komora sa blokovima Himalajske soli.

Autor:NastasjaStarović

Nova zakonska regulativa

Posebnu pažnju tokom 2024. godine privukao je Pravilnik o vrstama otpada za koje se može podneti zahtev, dozvoljenim postupcima i tehnologijama tretmana za vrste otpada i drugim posebnim elementima za određivanje prestanka statusa otpada.

Od stare plastike do novog kvaliteta

Šta donose novi

pravilnici za reciklažu

Autor: Aleksandra Pavlović

U protekle dve godine svedoci smo brojnih izmena i novina zakonodavstva na polju zaštite životne sredine, sa posebnim akcentom na upravljanje otpadom. Počevši od Zakona o zaštiti životne sredine, čije poslednje izmene su stupile na snagu u novembru 2024. godine, Zakona o upravljanju otpadom koji je poslednji put izmenjen u decembru 2025. godine i mnogih drugih, koje prate brojne uredbe i pravilnici Vlade Srbije. Ove izmene imaju za cilj usklađivanje sa evropskim standardima i podsticanje cirkularne ekonomije. Međutim, za reciklere ovo predstavlja i nove izazove, posebno kada je u pitanju ukidanje statusa otpada i ispunjavanje tehničkih zahteva. Zakon o upravljanju otpadom utvrđuje vrste otpada i njegovu klasifikaciju, planiranje upravljanja otpadom, zainteresovane

strane, obaveze i odgovornosti u pogledu upravljanja otpadom, nadzor i mnoge druge relevantne aspekte upravljanja otpadom. Posebnu pažnju tokom 2024. godine privukao je Pravilnik o vrstama otpada za koje se može podneti zahtev, dozvoljenim postupcima i tehnologijama tretmana za vrste otpada i drugim posebnim elementima za određivanje prestanka statusa otpada (Pravilnik), koji donesen u skladu sa ovim Zakonom. Sam Zakon definiše uslove pod kojima pojedine vrste otpada koje su bile podvrgnute reciklaži ili drugoj operaciji ponovnog iskorišćenja prestaju da budu otpad, dok se Pravilnik fokusira na konkretnije tehničke zahteve za ukidanje statusa otpada.

Zašto i kako ukidamo status otpada?

Ukidanje statusa otpada je značajno jer se količine materija ili predmeta koje su prestale da budu otpad, uračunavaju u ukupne količine recikliranog i iskorišćenog otpada za potrebe ispunjavanja nacionalnih ciljeva reciklaže i ponovnog iskorišćenja. Drugim rečima, izveštaj o ukidanju statusa otpada jeste alat uz pomoć kojeg će biti moguće izračunati količinu recikliranog otpada. Kada je pitanju ambalažni otpad, na primer, Direktiva 94/62/ EC o ambalaži i ambalažnom otpadu predviđa da su minimalni ciljevi prema masenom udelu za reciklažu sadržane u ambalažnom otpadu do kraja 2030. godine: 55% plastike, 30% drveta, 80% crnih metala, 75% stakla, 85% papira i kartona. O prestanku statusa otpada Ministarstvo zaštite životne sredine obaveštava Evropsku komisiju u skladu sa posebnim propisima.

Iako nam je važno da znamo zašto, postavlja se i pitanje kako doći do izveštaja o ukidanju statusa otpada. Da li je ovo postupak koji dodatno opterećuje pravna lica i/ili preduzetnike koji se bave tretmanom otpada ili su u pitanju jasni koraci koji će suštinski doprineti ovoj grani tržišta?

Osnovni uslovi jesu svakako da se radi o materijalima za koje postoji određena potražnja na tržištu, jer u suprotnom njihova reciklaža bi predstavljala neracionalnu upotrebu resursa koji se koriste za tretman.

Sledeći zahtev koji se postavlja za sva pravna lica i preduzetnike koji se bave tretmanom otpada jeste primena sistema menadžmenta kvalitetom u poslovanju, koji je pogodan za dokazivanje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima i kriterijumima za otpad. Naravno, ispunjenje ovog zahteva omogućava se kroz sistem menadžmenta kvalitetom koji je sertifikovan u skladu sa ISO 9001, zato što on omogućava garanciju za konzistentnost kvaliteta reciklata.

Dalje, u zavisnosti od vrste otpada propisani su određeni tehnički zahtevi koji moraju biti ispunjeni. Kako bismo omogućili prikaz ovih zahteva fokusiraćemo se na preradu plastike, kao jednog najvećih zagađivača koji ima ogroman potencijal ponovne upotrebe. Takođe, kako se navodi u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022 – 2031. godine najčešće primenjen način tretmana ambalažnog otpada je recikliranje/prerada organskih materija koji se ne koriste kao rastvarači, a najčešće reciklirani otpadni materijali u Republici Srbiji su metalni otpad i ambalažni otpad - papir/karton, plastika/PET, drvo i staklo.

Tehnički zahtevi za mlevenu plastiku i plastični granulat

Otpad koji ulazi u postupak tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja se sakuplja odvojeno na mestu nastanka, i ne uključuje otpad koji nastaje izdvajanjem frakcije mešanog komunalnog otpada i ne sme biti zagađen materijama koje imaju neko od opasnih svojstava.

U startu ovaj zahtev smanjuje obim prerađenog otpada za koji je moguće podneti zahtev o ukidanju statusa otpada, naročito kada je u pitanju komunalni otpad, zato što u Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje i sortiranje komunalnog otpada. Iako je primarna separacija u Republici Srbiji utvrđena zakonom i predviđa odvajanje plastike, papira, stakla i metala u posebno označenim kontejnerima, odvojeno sakupljanje u praksi ne funkcioniše, osim u nekim lokalnim samoupravama. Takođe, Zakon omogućava promet otpadom samo između pravnih lica ili preduzetnika koja vode dokumentaciju o kretanju otpadom, a ne i sa fizičkim licima.

Naredni zahtev odnosi se na nedozvoljene materijale, pa tako nisu dopuštene strugotine i ostali plastični otpad zagađen uljem i/ili emulzijom, niti otpad od zdravstvene nege. Pravilnik propisuje i dozvoljene količine nečistoća u plastičnom, što se dokazuje primenjenim postupcima kontrole kvaliteta koji je zagarantovan uspešno primenjenim sistemom menadžmenta kvalitetom u skladu sa ISO 9001.

Najveća novina za srpske reciklere plastike jeste zahtev koji navodi da pravno lice koje vrši ponovno iskorišćenje otpada mora uspostaviti sastav sledljivosti u skladu sa evropskim standardom ISO 15343 Plastične mase – Reciklirana plastika – Sledljivost reciklirane plastike, ocenjivanje usaglašenosti i recikliranog sadržaja. Šta predstavlja ovaj standard i da li postoje izazovi u njegovoj implementaciji?

Ovim standardom se zapravo utvrđuju postupci za ostvarivanje sledljivost reciklirane plastike, što dalje daje osnovu za postupak izračunavanja recikliranog sadržaja u proizvodu. Imajući ovo na umu, jasno je zašto se Pravilnik oslanja upravo na ovaj standard. Sledljivost u proizvodnji nije nov pojam i godinama je prepoznata kao osnov dobre proizvođačke prakse. Sledljivost svih sastavnih elemenata proizvoda omogućava bolju kontrolu proizvoda, odnosno brže i efikasnije identifikovanje i uklanjanje neželjenih materija i neispravnih proizvoda sa tržišta. Osnovni elementi obezbeđivanja sledljivosti su: — kontrola ulaznih materijala, — kontrola procesa proizvodnje reciklata — karakterizacija plastičnog reciklata. Dokumentovanjem svih ovih procesa proizvođači proizvoda od plastike mogu pouzdano da koriste reciklirane materijale, a krajnjim korisnicima se pruža bezbedan proizvod.

Kontrola ulaznih materijala

Za razliku od drugih vidova proizvodnje, reciklaža plastičnog otpada se suočava sa posebnim izazovom kada je u pitanju kontrola ulaznih materijala, zato što je osnovna sirovina, odnosno otpad, u određenom vremenskom periodu izvan industrijske kontrole. Kod drugih sirovina moguće je od dobavljača dobiti potvrde o sledljivosti i usklađenosti, ali kada je plastični otpad u pitanju dolazi do korišćenja te sirovine u različite svrhe te dolazi do hemijskih ili strukturnih promena materijala, na koje ne utiče ni jedan od činilaca u lancu proizvodnje.

Prevazilaženje ovih problema je moguće adekvatnom primenom standarda ISO 15343, koji nudi različita rešenja re-

ciklerima i omogućava im da obezbede sledljivost, uspešno odgovore na nove zakonske propise i obezbede značajno povoljniji plasman na tržištu.

Kontrola procesa proizvodnje

Uz saradnju sa konsultantima koji imaju višedecenijsko iskustvo u implementaciji sistema menadžmenta kvalitetom u skladu sa zahtevima ISO 9001, ali načelima dobre proizvođačke prakse, na jednostavan i efikasan način je moguće uspostaviti dokumentovanu kontrolu procesa proizvodnje reciklata, koja je središnji i glavni mehanizam obezbeđivanja zahtevane sledljivosti. S toga, ovaj korak ne predstavlja poseban izazov za reciklere plastike.

Konsultantska podrška može biti ključna u usklađivanju sa novim

propisima

Karakterizacija plastičnog reciklata

Poslednji korak u obezbeđivanju sledljivosti jeste karakterizacija plastičnog reciklata u skladu sa relevantnim standardom koji zavisi od vrste polimera koji se obrađuje. Ove potvrde obezbeđuju akreditovane laboratorije, koje nažalost još uvek nisu dostupne u Republici Srbiji. Kako bi se prevazišao ovaj problem, ostvarili smo uspešnu saradnju sa akreditovanim laboratorijama iz Evropske Unije i svojim klijentima pružili mogućnost potpune implementacije ovog evropskog standarda. Time su ispunjeni svi zahtevi koji reciklerima plastike otvaraju put ka daljoj sertifikaciju u skladu sa standardom ISO 15343, ali i sticanje izveštaja o ukidanju statusa otpada.

Saradnju sa evropskim laboratorijama smatramo našim velikim uspehom, koji je tokom prethodne godine pomogao velikom broju reciklera da se usaglase sa novim zakonskim propisima i uspešno plasiraju svoj proizvod na tržištu. Međutim, nadamo se da će se u budućnosti prepoznati potreba za postojanjem akreditovanih laboratorija i na području Republike Srbije, jer će to omogućiti znatno brži i efikasniji proces implementacije, sertifikacije, ali i redovnije kontrole i adekvatno reagovanje u slučaju pojave neusaglašenosti.

Izazovi i očekivanja za budućnost

Verujemo da ove, ali i ostale novine u zakonodavstvu iz domena zaštite životne sredine značajno doprinose cirkularnoj ekonomiji i ciljevima održivog razvoja i nadamo se da će nastaviti usklađivanje sa evropskim propisima. Posmatrajući ovaj evropski standard i analizirani Pravilnik, ističe se jedna razlika, koja se i na terenu pokazala kao izazov prilikom ukidanja statusa otpada. Naime, kada se govori o tehničkim zahtevima za ukidanje Pravilnik najpre ističe vrste otpada koje se koriste kao ulazna sirovina za operacije reciklaže/ponovnog iskorišćenja. Ove vrste otpada su date kroz indeksne brojeve otpada iz Kataloga otpada koji klasifikaciju uvek započinje na osnovu izvora nastanka otpada i zatim aktivnosti iz kojih nastaje otpad. S druge strane, evropski standard posmatra različite polimere od kojih se sastoji plastični otpad. Prilikom tretmana plastičnog otpada izuzetno se vodi računa da se sirovina odvoji od različitih oblika nečistoća, a zatim i da se odvoje različite vrste plastičnih materijala. Različite vrste materijala se ovde odnose na različite vrste polimera, u skladu sa evropskim standardom, gde ne sme doći do mešanja polistirenskih, polietilenskih, polipropilenskih i ostalih reciklata. Na ovaj način se obezbeđuje monokompozitni reciklirani materijal i kao takav je u potpunosti adekvatan za dalju upotrebu u proizvodnji novih proizvoda od plastike. Međutim, naše zakonodavstvo ne prepoznaje ovakvu vrstu sortiranja materijala i fokusira se na gorepomenuti Katalog, kojem osnova razvrstavanja nije vrsta polimera već mesto nastanka otpada.

Kako bismo bolje opisali ovu problematiku koristićemo primer plastične flaše koja se može sastojati od nekoliko vrsta polimera: - polietilen tereftalat (PET) – što je najčešći materijal same boce i - polietilen (PE) ili polipropilen (PP) – što su najčešći materijali od kojih se izrađuju čepovi

Ukoliko posmatramo Katalog otpada cela plastična flaša pripada jednoj vrsti otpada sa indeksnim brojem 15 01 02, dok kao što vidimo, njeni kompozitni delovi spadaju u različite vrste materijala jer se sastoje iz različitih polimera.

Iako je dosadašnja regulacija napravila ogroman pomak u oblasti upravljanja otpadom, očekujemo da će neki naredni koraci, pored problema sakupljanja i primarnog sortiranja otpada, adresirati ovu vrstu neusklađenosti sa evropskim standardom i olakšati reciklerima plasiranje svojih proizvoda, što će doprineti kako cirkularnoj ekonomiji, tako i ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i zaštiti životne sredine kao njihovog sastavnog dela.

Konsultantska podrška može biti ključna u usklađivanju sa novim propisima, naročito kada je u pitanju implementacija sistema menadžmenta kvalitetom, uspostavljanje saradnje sa evropskim laboratorijama i priprema za sertifikaciju. Novi zakonski propisi predstavljaju izazov, ali i priliku za reciklere da unaprede svoje poslovanje i doprinesu održivom razvoju. Uz pravu podršku, ispunjavanje ovih zahteva može biti jednostavnije nego što se čini.

Razvoj ličnosti može se posmatrati slično razvoju organizacije, jer oba procesa zahtevaju planiranje, prilagođavanje promenama i kontinuirano unapređivanje. Kao što bi svaka osoba trebalo da nastoji da bude savesna, organizovana, obrazovana, društveno odgovorna, poštena i empatična, ali i oprezna i diskretna, tako bi organizacije trebalo da grade sisteme zasnovane na jasno definisanim pravilima, odgovornosti i etičkom delovanju.

Osobe koje razvijaju i neguju ove osobine prihvaćene su i prepoznate

predstavljaju mnogo više od tehničkih normi. Svaki od njih nosi sa sobom određeni sistem vrednosti, prepoznatljiv stil ponašanja i način razmišljanja. Drugim rečima, svaki ISO standard ima svoj „karakter“.

ISO 9001 se tradicionalno posmatra kao standard kvaliteta, ali takav pogled je danas suviše ograničen. Kvalitet proizvoda i usluga ne određuju isključivo poslovni procesi, već i faktori poput uticaja na životnu sredinu, bezbednosti zaposlenih, zaštite informacija i dr. Standardi poput ISO 14001,

opreznijom, analitičnijom i više fokusiranom na rizike.

Zajedno, ovi standardi grade i oblikuju celovit kvalitet organizacije. Njihova kompatibilnost kroz HLS strukturu (Annex SL) omogućava efikasnu integraciju u jedinstveni Integrisani sistem menadžmenta (IMS), u kome se različiti „karakteri“ standarda međusobno dopunjuju, a ne sukobljavaju.

u društvu kao pouzdani i odgovorni saradnici. Na isti način, organizacije koje primenjuju ISO standarde takođe se prepoznaju kao odgovorne i pouzdane, jer standardi podstiču kulturu stalnog unapređenja, usmerenosti na kvalitet i održivi razvoj, što na duži rok vodi ka dugoročnom uspehu i pojedinaca i organizacije.

Standardi se u praksi često doživljavaju kao skup zahteva, procedura i dokumenata, kao formalni okvir koji „mora“ da se ispuni. Međutim, posmatrani iz druge perspektive, ISO standardi

ISO 45001 i ISO 27001 imaju direktan uticaj na sveukupni kvalitet poslovanja i na poverenje zainteresovanih strana.

Primena ISO standarda ne utiče samo na procese, ona u potpunosti menja ponašanje zaposlenih i kreira prepoznatljivu organizacionu kulturu. Uvođenjem ISO 9001 organizacija postaje disciplinovanija i sistematičnija. Primena ISO 14001 pokazuje i dokazuje društvenu odgovornost, dok ISO 45001 razvija veću brigu za ljude i njihovu bezbednost. Isto tako, ISO 27001 i 31000 čine organizaciju

OD LIČNOSTI DO STANDARDA: KARAKTER STANDARDA KVALITETA

Ukoliko bismo standarde posmatrali kao ličnosti, postalo bi jasnije zašto se neki standardi u određenim organizacijama prirodno prihvataju, dok se drugi susreću sa otporom, nerazumevanjem ili se primenjuju samo formalno, bez stvarnog efekta. Analiza zahteva ISO standarda kroz prizmu osobina ličnosti omogućava nam da ih posmatramo ne samo kao tehničke dokumente, već kao „ličnosti“ sa specifičnim vrednostima, stilovima ponašanja i principima.

ISO 9001 – Perfekcionista u službi kvaliteta

ISO 9001 predstavlja oličenje visoko savesne i organizovane ličnosti. To je standard koji ne voli improvizaciju, već zahteva jasno definisane procese, odgovornosti i merljive ciljeve. Njegova priroda je procesno orijentisana, stabilna i strukturisana. ISO 9001 insistira na planiranju, merenju performansi i stalnim proverama i poboljšanju, sve u cilju očuvanja profesionalnog odnosa sa klijentima i doslednog ispunjavanja ugovorenih obaveza.

Vrednosti koje promoviše su disciplina, transparentnost, odgovornost i kontinuirano unapređenje. Organizacijama koje funkcionišu intuitivno ili ad hoc, ovaj standard često deluje „rigidno“, dok onima koje teže stabilnosti i kontroli predstavlja prirodno okruženje.

ISO 14001 – Vizionar sa osećajem

odgovornosti

Ovaj standard se može uporediti sa osobama koje imaju izraženu ekološku i društvenu svest. Primer je sistemski orijentisane ličnosti koja razmišlja dugoročno i ne donosi odluke bez sagledavanja posledica. Ovaj standard reaguje na zanemarivanje okruženja i zahteva da se uticaji na životnu sredinu prepoznaju, analiziraju i kontrolišu.

Vrednosti koje zastupa su održivost, odgovornost i planiranje. ISO 14001 ne postavlja pitanje samo „šta radimo danas“, već i „kakav trag ostavljamo sutra“. Organizacije koje ga primenjuju ne samo da unapređuju ekološke performanse, već jasno šalju poruku o svom društveno odgovornom poslovanju.

ISO 27001 – Promišljeni strateg

ISO 27001 funkcioniše slično kao „oprezno paranoična“ ličnost. Reč je o standardu koji nikada ne polazi od pretpostavke da je sve bezbedno. Naprotiv, on konstantno postavlja pitanja: „Šta može poći po zlu?“ i „Na koji način to možemo sprečiti?“

Ovaj standard odgovara profilu „ličnosti“ koja ceni kontrolu, poverljivost i integritet. Ne oslanja se na pretpostavke niti prihvata neproverena i improvizovana rešenja. Njegove vrednosti su sigurnost, diskrecija i analitički pristup pre donošenja odluka. U eri ubrzane digitalizacije i sve izraženijih digitalnih rizika, ISO 27001 postaje jedan od ključnih stubova kvaliteta, pouzdanosti i održivosti poslovanja.

ISO 45001 – Posvećeni zaštitnik ljudi

ISO 45001 personifikuje ličnost snažno usmerenu na ljude. Ličnost koja je oprezna, preventivna i stalno „osmatra teren“. Njegov fokus je na zdravlju i bezbednosti zaposlenih, prepoznavanju opasnosti i smanjenju rizika pre nego što dođe do povrede ili incidenta.

Vrednosti koje ovaj standard promoviše su briga, sigurnost, prevencija i odgovornost prema ljudima. Organizacije koje usvajaju ISO 45001 razvijaju veću bezbednosnu svest i kulturu u kojoj se rizici ne ignorišu, već se otvoreno komuniciraju i sistemski rešavaju.

ISO 22000 – Čuvar

poverenja potrošača

ISO 22000 je u velikoj meri uporediv sa pedantnom, opreznom, sistematičnom i analitičnom osobom, usmerenoj na detalje. Njegova snaga je u prevenciji problema pre nego što nastanu, kroz stalno praćenje procesa i identifikaciju kritičnih tačaka. Fokus mu je na održavanju poverenja potrošača i poštovanju svih standarda bezbednosti. Vrednosti koje zastupa su sigurnost, pouzdanost, doslednost i zaštita korisnika.

ISO 31000 –Analitičar koji smanjuje

neizvesnost

Po svojim karakteristikama, ISO 31000 funkcioniše kao racionalna, lucidna i strateški orijentisana ličnost. On ne podleže panici pred neizvesnošću, ali je ni u kom slučaju ne zanemaruje. Njegov osnovni fokus je na identifikovanju i razumevanju rizika pre donošenja odluka, uz stalno balansiranje između prilika i pretnji. Vrednosti koje zastupa su svest o riziku, sistemsko razmišljanje, odgovorno odlučivanje i organizaciona otpornost.

ISO 37001 – Čuvar etičkih

principa

Postoje značajne paralele između ovog standarda i moralno dosledne i principijelne ličnosti koja ne pravi kompromise sa integritetom. Ovaj profil ličnosti je posebno osetljiv na zloupotrebe moći, sukob interesa i neetičko ponašanje. Ne oslanja se slepo na „dobre namere“, već insistira na postojanju jasno definisanih

saobraćaja

ISO 39001 – Savesni dirigent

ISO 39001 je disciplinovana i preventivno orijentisana “ličnost” koja insistira na pravilima, kontroli i učenju iz iskustva (incidenata). “Ličnost” koja poseduje izraženu svest o posledicama ljudskog ponašanja u saobraćaju. Fokus ovog standarda nije kažnjavanje, već smanjenje rizika i očuvanje ljudskih života. Vrednosti koje promoviše su bezbednost, predvidivost i kontinuirano unapređenje saobraćajnog sistema.

Pored navedenih standarda koji čine osnovu IMS-a u većini organizacija, u zavisnosti od delatnosti kojom se organizacije bave, IMS može dodatno uključivati i druge standarde. Iz tog razloga, predstavićemo “karakter” i značaj sledećeih ISO standarda:

ISO 50001 –Racionalni planer potrošnje

pravila, kontrolnih procedura i mehanizama izveštavanja. Njegove ključne vrednosti su etika, transparentnost, odgovornost i nulta tolerancija na korupciju.

Ovaj standard se može uporediti sa ekonomičnom i analitičnom osobom, usmerenom na održive i dugoročne rezultate. Osobom koja ne rasipa energiju, ni doslovno ni metaforički. Ovaj standard stalno preispituje potrošnju, traži efikasnije načine rada i podstiče inovacije koje donose merljive uštede. Njegove osnovne vrednosti su energetska efikasnost, racionalno upravljanje resursima, održivost i odgovorno planiranje.

Ličnosti koje poseduju navedene osobine često se prirodno izdvajaju kao lideri, jer imaju razvijenu svest o značaju odgovornog upravljanja, planiranja i kontinuiranog unapređenja. Takvi lideri prepoznaju potrebu za implementacijom ISO standarda kao preventivnog alata koji doprinosi uspostavljanju reda, transparentnosti poslovanja i jačanju poverenja zaposlenih, klijenata i šire zajednice. Njihova lična usmerenost ka kvalitetu, kontinuiranom razvoju kompetencija i usavršavanju direktno se reflektuje na organizacije kojima rukovode, čineći ih održivim i konkurentnim.

U tom smislu, ISO standardi imaju snažnu vezu sa organizacionom psihologijom. Organizacije čija je kultura zasnovana na improvizaciji i oslanjanjanju na ad hoc rešenja imaju poteškoća u implementaciji ISO 9001. Takođe, organizacije koje zanemaruju značaj zaštite životne sredine i održivog poslovanja susreću se sa izazovima u efikasnoj primeni ISO 14001. Isto tako, organizacije koje ne posvećuju dovoljno pažnje zaposlenima i njihovoj dobrobiti nailaze na poteškoće u stvarnoj primeni ISO 45001. Standardi, kao i ljudi, najbolje funkcionišu u okruženju koje deli njihove vrednosti.

I za kraj, treba istaći da kvalitet organizacije ne predstavlja rezultat primene pojedinačnog standarda, nego skladnog odnosa između različitih „ličnosti“ koje zajedno grade njen karakter.

Autor: Žarko Duškov

Znanje koje oblikuje puteve, standarde i budućnost saobraćaja

Univerzitet u Beogradu – Saobraćajni fakultet i ISO 39001

Preko sedamdeset godina duga i bogata tradicija učinila je da Univerzitet u Beogradu - Saobraćajni fakultet danas predstavlja najznačajniju naučnu i visokoobrazovnu instituciju u oblasti saobraćaja, transporta, komunikacija i logistike, kako u Srbiji tako i u regionu jugoistočne Evrope.

U vreme kada je Saobraćajni fakultet u Beogradu prvi put otvorio vrata studentima, prevozna sredstva poput automobila, aviona, broda, voza izazvala su uzbuđenje. Dolazak poštara bio je posebna prigoda u svakom domu, a razgovor telefonom privilegija. Sedam decenija kasnije živimo

i radimo u vremenu neverovatne mobilnosti i progresu koji nam donosi ista takva uzbuđenja kao i našim precima. Mi smo generacija koja uživa u blagodetima dostignuća koja su u danima nastanka Saobraćajnog fakulteta bila deo naučnofantastičnih romana: autonomna vozila, pametni putevi, pametni gradovi… Saobraćajni fakultet je značajno doprineo razvoju i primeni različitih standarda u saobraćaju, uklјučujući i ISO 39001, koji je postao klјučni alat za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Saobraćajni fakultet u Beogradu, sa svojom dugom tradicijom i iskustvom, aktivno učestvuje u razvoju i implementaciji ovog

standarda, pružajući stručnu podršku i edukaciju novim generacijama inženjera i istraživača.

Projekti Saobraćajnog Fakulteta

Tokom svog postojanja, Saobraćajni fakultet je odškolovao više od 9.000 diplomiranih i master inženjera saobraćaja, oko 270 magistara saobraćaja i oko 200 doktora tehničkih nauka. Danas na 9 modula osnovnih studija, 11 modula master studija i na modulu Saobraćaj na doktorskim studijama, preko 2.000 studenata stiče najsavremenija naučna i stručna znanja u oblasti drum-

Saobraćajni fakultet je značajno doprineo razvoju i primeni različitih standarda u saobraćaju, uklјučujući i ISO 39001, koji je postao klјučni alat za unapređenje bezbednosti saobraćaja.

skog, železničkog, vodnog, vazdušnog, poštanskog, telekomunikacionog saobraćaja i logistike.

Pored savremenih studijskih programa, Saobraćajni fakultet karakterišu i istaknuti rezultati u naučnoistraživačkom radu, intenzivna saradnja sa privredom i vodećim domaćim i međunarodnim institucijama u oblasti saobraćaja. Saobraćajni fakultet je do sada realizovao preko 2.200 projekata, studija, ekspertiza, veštačenja, uključujući i učešće u 20 značajnih Evropskih istraživačkih projeka-

ta: 3 FP7 projekta, 12 projekata Horizon 2020 i 5 tekućih projekata iz programa HORIZON ERUROPE.

Saobraćajni fakultet je bio uključen u mnoge međunarodne projekte podržane od strane Svetske banke, Evropske investicione banke, IPA fondova itd. Takođe ima dugu tradiciju angažovanja u strateškim istraživačkim projektima u oblasti transporta, tehnologije i inovacija koje podržava Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. Na nacionalnom nivou, Saobraćajni fakultet ima blisku saradnju sa lokalnim vlastima, ministarstvima, vladinim agencijama, sudovima, tužilaštvima, auto-školama, kompanijama za upravljanje infrastrukturom i mnogim

drugim ključnim akterima u transportu i saobraćaju. Primena ISO 39001 standarda u ovim projektima doprinosi unapređenju bezbednosti i efikasnosti transportnih sistema, što je od ključnog značaja za postizanje visokih standarda kvaliteta i bezbednosti u saobraćaju.

Unapređenje bezbednosti saobraćaja

U poslednjih 11 godina, Saobraćajni fakultet je realizovao preko 100 projekata iz oblasti bezbednosti saobraćaja, što čini 28% svih projekata fakulteta, čime je značajno doprineo unapređenju saobraćajne infrastrukture i povećanju svesti o bezbednosti među učesnicima u saobraćaju. Projekti Saobraćajnog fakulteta iz oblasti bezbednosti saobraćaja predstavljaju značajan doprinos unapređenju saobraćajnog sistema Srbije. Kroz sveobuhvatna istraživanja, edukaciju, izradu strateških dokumenata i analize infrastrukture, fakultet kontinuirano radi na povećanju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Ovaj obiman rad ne samo da doprinosi smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, već i unapređuje kvalitet života građana kroz sigurniji i efikasniji saobraćajni sistem. Pored toga Saobraćajni fakultet svake godine izradi oko 100 veštačenja saobraćajnih nezgoda za potrebe sudova

i tužilaštva, čime nesumnjivo doprinosi razjašnjavanju okolnosti pod kojima su se saobraćajne nezgode dogodile i pomaže u procesu pravičnog i efikasnog pravosuđa.

Bezbednost saobraćaja u svetu i Srbiji

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, saobraćajne nezgode predstavljaju glavni uzrok smrti dece i mladih, izazivajući značajne zdravstvene, društvene i ekonomske posledice, posebno utičući na najproduktivnije godine života. Iako globalni trendovi naginju ka razvoju transportnih sistema koji favorizuju automobile umesto ljudi, bez osnovnog fokusa na bezbednost, postoje razlozi za nadu. Od 2010. godine, godišnji broj smrtnih slučajeva usled saobraćajnih nezgoda blago je opao sa 1,3 na 1,19 miliona, a više od polovine članica UN izveštava o smanjenju broja smrti. Napredak je uglavnom zabeležen u zemljama koje su primenile holistički pristup bezbednosti na putevima, stavljajući bezbednost i potrebe ljudi u središte. Ovaj pristup podstiče siguran, efikasan i održiv miks transportnih opcija, uključujući javni prevoz, te istovremeno štiti pešake, bicikliste i druge ranjive učesnike u saobraćaju, koji čine polovinu svih smrtnih ishoda.

U poređenju sa stanjem pre deset godina, bezbednost saobraćaja u Srbiji je značajno poboljšana. Smanjenje broja smrtnih slučajeva na putevima između 2012. i 2022. godine iznosi -19,6%.

Međutim, uprkos ovom napretku, rizik od smrtnog ishoda u saobraćajnim nezgodama u Srbiji je i dalje 1,8 puta veći u odnosu na prosečan rizik u Evropskoj Uniji, što ukazuje na značajne izazove i mogućnosti za dalje unapređenje bezbednosti saobraćaja. Šira i sveobuhvatnija primena ISO 39001 standarda može značajno doprineti daljem smanjenju broja smrtnih slučajeva i povreda na putevima u Srbiji, približavajući je evropskim standardima bezbednosti.

Standard ISO 39001

Shvatajući obim posledica stradanja u saobraćaju sa jedne strane i prednosti koje se mogu ostvariti uvođenjem i doslednom primenom standarda, najznačajnije svetske institucije među kojima su: Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Svetska banka (WB). Organizacija za ekonomsku kooperaciju i razvoj (OECD), Evropski savet za bezbednost transporta (ETSC), Globalno partnerstvo za bezbednost saobraćaja (GRSP). Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Evropu (UNECE) inicirale su kreiranje standarda ISO 39001 koji ima za cilj definisanje zahteva u pogledu unapređenja u upravljanju bezbednošću drumskog saobraćaja. Međunarodni standard ISO 39001 specificira zahteve za sistem upravljanja bezbednošću drumskog saobraćaja (BDS) kako bi omogućio organizaciji koja je u interakciji sa sistemom drumskog saobraćaja da smanji smrtnost i ozbiljne povrede u vezi sa saobraćajnim nezgodama na koje ona može uticati. Zahtevi standarda ISO 39001 obuhvataju izradu i sprovođenje odgovarajuće politike bezbednosti saobraćaja, izradu ciljeva i akcionih planova, koji uzimaju u obzir zakonske i druge zahteve na koje je organizacija pretplaćena, kao i informacije o elementima i kriterijumima koji se odnose na bezbednost saobraćaja koje organizacija identifikuje kao one koje može da kontroliše i one na koje može uticati.

Ako se posmatraju iskustva primene standarda upravlјanja kvalitetom ISO 9000, tada se jednostavno dolazi do zaklјučka da je ovaj standard postao nezaobilazan uslov koji mora biti ispunjen ukoliko se želi biti uspešan u poslovnoj korespondenciji, konkurentan na tržištu, uspešan na konkursima za kredite i sredstva međunarodnih institucija, kao i u drugim oblastima. U skoroj budućnosti se može očekivati da će i standard ISO 39001 postati nezaobilazan uslov za sve one koje imaju nameru da uspešno upravlјaju bezbednošću drumskog

saobraćaja, pa će i subjekti u lokalnim zajednicama morati da usaglase procedure prema standardu ISO 39001.

U kontekstu globalnih i nacionalnih napora, bezbednost saobraćaja ostaje ključna oblast gde se kontinuirano moraju primenjivati najbolje prakse i standardi poput ISO 39001. S obzirom na značajne izazove i postojeće rizike, jasno je da dalji napredak zahteva koordinisane akcije i posvećenost na svim nivoima. Unapređenje bezbednosti saobraćaja u Srbiji i širom sveta nije samo pitanje regulative, već i prioritet koji utiče na kvalitet života svakog pojedinca. Uspeh u ovom području znači spašene živote, smanjenje ekonomskih gubitaka i izgradnju bezbednijeg društva za buduće generacije.

Prof. Dr Dalibor Pešić

Prodekan za naučnoistraživački rad, 2024. godina Univerzitet u Beogradu – Saobraćajni fakultet

Primeri uspeha: Kako ISO 39001 unapređuje bezbednost u transportu

Bezbednost u saobraćaju danas predstavlja jedno od ključnih pitanja održivog i odgovornog poslovanja.

Organizacije koje upravljaju voznim parkovima, prevoze robu ili putnike, ali i lokalne samouprave, sve češće prepoznaju potrebu za sistemskim pristupom upravljanju saobraćajnim rizicima. Upravo takav okvir pruža ISO 39001, međunarodni standard za sisteme upravljanja bezbednošću u saobraćaju, čija je primena širom planete pokazala merljive i dugoročne rezultate.

U prethodnom tekstu ste mogli da pročitate kako Saobraćajni fakultet vidi potrebu za implementacijom standarda ISO 39001, što je u saradnji sa NACOR-om i učinio još 2024. godine, a nu nastavku vam dajemo primere iz sveta.

Prevoz robe: bezbednost kao deo poslovne strategije

Britanska infrastrukturna i transportna kompanija FM Conway bila je među prvim organizacijama u Evropi koje su sertifikovale svoj sistem prema ISO 39001. Upravljajući velikim voznim parkom i svakodnevnim isporukama na zahtevnim drumskim rutama, kompanija se suočavala sa povećanim rizikom od saobraćajnih incidenata.

Implementacijom ISO 39001, FM Conway je uspostavio strukturisan sistem upravljanja rizicima u saobraćaju, koji je obuhvatio obuku vozača, praćenje ponašanja u vožnji, optimizaciju ruta i analizu incidenata. Kao rezultat, zabeleženo je značajno smanjenje broja nezgoda i povreda zaposlenih, ali i smanjenje troškova povezanih sa oštećenjima vozila i prekidima u radu. Ovaj primer jasno pokazuje kako bezbednost u saobraćaju može postati sastavni deo ukupne poslovne strategije.

Autobuski prevoz putnika: poverenje počinje bezbednošću

U sektoru prevoza putnika, bezbednost ima direktan uticaj na poverenje korisnika. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Arabia Holdings Group, koja upravlja flotama autobusa i taksi vozila, primenila je ISO 39001 kako bi unapredila kontrolu bezbednosti u svakodnevnom saobraćaju.

Standard je omogućio uvođenje strožih procedura za zdravstvene preglede vozača, redovno održavanje vozila, praćenje brzine i radnog vremena, kao i jasne protokole za reagovanje u vanrednim situacijama. Nakon sertifikacije, kompanija je zabeležila pad broja saobraćajnih nezgoda i porast zadovoljstva putnika, uz istovremeno jačanje njenog imidža na tržištu kao pouzdanog i odgovornog prevoznika.

Međunarodna logistika: bezbednost i efikasnost idu zajedno

U oblasti logistike, gde su tačnost isporuka i kontinuitet poslovanja od presudne važnosti, ISO 39001 se pokazao kao snažan alat za unapređenje operativne efikasnosti. Kompanije sertifikovane kroz nacionalne akreditacione šeme, poput onih koje sprovodi Japan Quality Assurance Organization (JQA), koriste ovaj standard za sistemsko upravljanje rizicima u međunarodnom drumskom transportu.

Analizom rizičnih ruta, prilagođavanjem planiranja vožnje i dodatnim obukama vozača za specifične regione, logističke kompanije su uspele da istovremeno smanje broj nezgoda i povećaju pouzdanost isporuka. Ovakav pristup potvrđuje da ulaganje u bezbednost direktno doprinosi stabilnosti lanca snabdevanja i jačanju odnosa sa klijentima.

Gradski i komunalni transport: zaštita svih učesnika u saobraćaju

ISO 39001 sve češće pronalazi primenu i u javnom sektoru. U Velikoj Britaniji, kompanija Jointline, koja se bavi upravljanjem saobraćajem i radovima na putevima, sertifikovala je svoj sistem prema ovom standardu kako bi smanjila rizike za vozače, pešake i bicikliste u urbanim sredinama.

Primenom sistematskog pristupa identifikaciji opasnih zona, unapređenjem signalizacije i jasnim procedurama za rad na putu, Jointline je doprineo smanjenju incidenata i unapređenju bezbednosti u zonama sa povećanim saobraćajnim opterećenjem. Ovaj primer pokazuje da ISO 39001 može imati snažan pozitivan efekat i van klasičnog transportnog sektora.

Stvarni primeri iz prakse potvrđuju da ISO 39001 nije teorijski okvir, već primenjiv i merljiv alat za unapređenje bezbednosti u saobraćaju. Bilo da je reč o prevozu robe, putnika, međunarodnoj logistici ili urbanom saobraćaju, organizacije koje primenjuju ovaj standard beleže smanjenje broja nezgoda, veću zaštitu života i zdravlja ljudi, kao i bolje poslovne rezultate.

U savremenom okruženju, gde se bezbednost, odgovornost i održivost sve više vrednuju, ISO 39001 predstavlja pouzdan oslonac za organizacije koje žele

da dugoročno unaprede svoje poslovanje i doprinesu sigurnijem saobraćaju za sve.

Kada sistem funkcioniše, on stvara prostor za igru – Stefan Trifunović o umetnosti, procesu i odgovornosti

Bez vozača, ljudi u keteringu, ranera, šefova tona, rasvete, direktora fotografije, kostimografa, maskera, scenografa, rekvizitera, pomoćnika režije, vođa snimanja, reditelja i pisaca – ništa ne bi bilo moguće. Svi oni zajedno čine čvrstu, ali istovremeno „savršeno nesavršenu“ strukturu u kojoj je neophodno da svako bude kreativan i posvećen svom poslu, kako bi ceo mehanizam funkcionisao.

Na prvi pogled, umetnost i standardi deluju kao pojmovi koji stoje na suprotnim stranama istog spektra – sloboda naspram pravila, improvizacija naspram strukture. Ipak, praksa pokazuje da bez jasno postavljenih okvira nema ni istinske kreativnosti. Baš kao i u drugim kompleksnim sistemima, kvalitet u umetnosti ne nastaje slučajno, već kao rezultat procesa, doslednosti i odgovornosti svih koji u njemu učestvuju.

U razgovoru sa glumcem Stefanom Trifunovićem, otvara se upravo ta „nevidljiva“ strana umetničkog rada: sistem ljudi, odnosa, vrednosti i pravila koji omogućavaju da se na sceni ili pred kamerom dogodi sloboda. Kroz lična iskustva iz pozorišta, filma i porodičnog života, Trifunović govori o procesu, etici, timskom radu i posvećenosti – pojmovima koji su podjednako važni u umetnosti koliko i u svakom održivom sistemu.

Da li verujete da umetnost može postojati bez strukture ili je struktura njen tihi uslov opstanka?

Kao i u svakom drugom poslu, tako i u procesu stvaranja pozorišne predstave, filma ili serije, bez strukture je nemoguće dovesti stvari do kraja. Taj složeni sistem ne može da funkcioniše bez jasno definisanih uloga, preciznih zaduženja i strukture. Zato je važno istaći sve one ljude koji stoje iza kamere i veliko im hvala!

Naravno da postoje pravila i planovi snimanja koji moraju da se poštuju, ali upravo zahvaljujući toj strukturi mi, glumci, dobijamo prostor za onaj trenutak kreativnosti i slobode u radu. Sa druge strane, naš posao podrazumeva i posebna odricanja – radno vreme je nepredvidivo, često nema prostora za bolovanja, proslave ili privatne obaveze u toku snimanja. Zbog toga i mi moramo da poštujemo unapred dogovorene planove. Mnoge kolege su igrale predstave i snimale sa visokom temperaturom ili u složenim ličnim okolnostima.

Struktura je, u tom smislu, put do realizacije ideje. Nekada je dovoljna dobro osmišljena struktura u kojoj troje ljudi mogu da naprave izuzetno delo, čak i bez idealnih uslova. A nekada ni projekti sa stotinama ljudi i obezbeđenim resursima ne dovedu do željenog rezultata. Tako da je i improvizacija deo strukture – unapred smišljenog plana koji ostavlja prostor za slobodu.

Prema Vašem profesionalnom iskustvu, gde prestaje improvizacija, a gde počinje odgovornost?

U stvaranju umetničkog dela, ako uzmem za primer svoje iskustvo rada na filmu „Kelti“, sve je zapravo počelo improvizacijama. Na samom početku sam, naravno, pročitao scenario i razgovarao sa rediteljkom o ulozi, filmu i njenim idejama. To je bio prvi korak ka razumevanju priče i lika.

Vrlo brzo smo na probama ušli u proces kroz različite improvizacije –stavljali smo likove u situacije koje su nam pomagale da sagledamo njihove perspektive i razvijamo odnose. Naravno, sve te improvizacije bile su povezane sa okruženjem i temom filma, ali istovremeno i pažljivo osmišljene i planirane. Dakle, sloboda je uvek postojala, ali uz jasnu odgovornost prema priči koju pričamo. Lepota ovog poziva je u tome što se ponekad, tokom proba ili snimanja, dogodi trenutak koji ode u neplaniranom pravcu – i upravo tada može da se rodi nešto neočekivano, nešto potpuno novo. Ipak, iza svake slobode i improvizacije mora da stoji odgovornost prema drugima.

Etika je tu jako važna – jer gde nema etike, nema ni odgovornosti, ni poverenja. Možemo ponekad da skliznemo u nepredviđene situacije, da pogrešimo ili sebi damo prostor za neki lični trenutak, ponekada samo nama jasan, ali važno je ostati „odgovoran improvizator“ i biti čovek koga pokreću strast, ljubav prema poslu i neprekidnoj igri.

Da li smatrate da zrelost umetnika dolazi onog trenutka kada počne da razmišlja o procesu, a ne samo o rezultatu?

Koliko god strasti, posvećenosti, truda ili vremena uložimo u neki proces, često se dogodi da rezultat izostane ili ne bude onakav kakav smo očekivali. Upravo tada dolazi do izražaja zrelost – u trenutku kada postanemo svesni onoga što smo tokom tog procesa naučili, šta nam je doneo, ali i šta nam je oduzeo. Gde smo pogrešili, a gde smo se pomerili napred. Svest o procesu i uživanje u njemu, po mom mišljenju, najvažniji su deo svakog stvaranja. Sistem vrednosti danas je prilično upitan, pa je teško govoriti o merilima uspeha. Kada pomislim na reči „zrelost“ i „umetnik“, moram da se

Struktura je put do realizacije

nasmejem i da citiram i Pabla Pikasa: „Svako dete je umetnik. Problem je kako da ostane umetnik kada odraste.“ Zrelost umetnika bih zato uporedio sa zrelošću deteta.

Apsolutno

je nemoguće

dovesti posao

do kraja ako

svi ljudi ne funkcionišu kao tim

Sigurno postoje ljudi koji vide samo sebe, cilj i rezultat, ali za mene je najlepši deo svakog posla upravo proces – šta sam novo naučio, sa kojim kolegama sam radio, kako smo došli do rešenja neke scene. Radije se sećam trenutaka posle proba, razgovora uz piće, anegdota, a još ako je na kraju došlo i do velikog, ili nama očekivanog uspeha, pa to je onda kao proces iz snova.

Setio sam se i jedne priče koju je Miša Janketić ispričao Marku i meni, govoreći o ulogama koje je igrao. Nabrojao je možda pet sa kojima je zaista bio zadovoljan, iako je igrao u stotinama predstava. To govori o tome koliko su veliki umetnici poput njega samokritični i kako uvek vide prostor za napredovanje, igru i učenje nečeg novog.

Može li se kvalitet u umetnosti meriti ili se on pre svega prepoznaje kroz doslednost?

Upornost, istrajnost, vera u ono što radiš i jasan stav, uprkos promenama i izazovima, svakako su važni uslovi za uspeh. Kada radim na nekom liku, kroz proces otkrivam njegove stavove, odnose sa drugim likovima i unutrašnju logiku. Ali iskreno –bez strasti, želje i zaigranosti, možda je bolje i ne raditi ni ulogu ni posao.

Kriterijumi kvaliteta često zavise od pojedinca, odnosno od onoga ko vodi proces – producenta ili reditelja. Nekada zavise od ukusa ili izbora teksta komada i glumaca. Zato rezultat često zavisi od ličnog ukusa, što i jeste razlog zbog kog je teško

postaviti jasna merila uspešnosti jedne predstave, serije ili filma.

Ipak, verujem da su doslednost, trud, potpuna posvećenost, a pre svega iskrenost prema sebi – da radim ono što mi se zaista dopada i u šta verujem – put kojim bih uvek radije išao.

Postoji li u Vašem radu unutrašnji kriterijum ispod koga ne pristajete – čak i kada okolnosti to „opravdavaju“?

Postoje ljudske i moralne vrednosti koje nikada ne bih pogazio – i to je linija koju, kako u životu, tako i u poslu, ne prelazim bez obzira na okolnosti. Kada je reč o tehničkim stvarima, promenama tokom rada ili nepredviđenim situacijama, uvek sam spreman da proces dovedem do kraja i da pristupim maksimalno profesionalno i ljudski.

Ipak, postoje jasni kriterijumi po kojima biram ili prihvatam uloge. To je na početku tekst ili scenario – da li mi je priča uzbudljiva, da li otvara pitanja i teme kojima želim da se bavim. Zatim sama uloga koju igram: da li u njoj mogu da pronađem inspiraciju ili da se postavim u perspektivu koju do sada nisam imao priliku da istražim.

Maksimalno se trudim da ne učestvujem u površnim projektima. Iako vreme u kome živimo nije lako, smatram da glumac, kao i svaki umetnik, mora da sačuva sebe – jer samo tako može da traje.

Koliko je, po Vašem mišljenju, važna odgovornost umetnika prema publici?

Moj posao podrazumeva stalnu svest o tome da radim za nekoga – da će to što stvaram neko gledati i formirati svoj stav o tome. U tom smislu, do određene mere smo odgovorni i za edukaciju publike, jer se ukus kreira u odnosu na to kakav im sadržaj plasiramo. Zato je važno da publiku ne potcenjujemo i da se izborimo da ono što radimo ima stvarnu vrednost.

Pozorište i film su sistemi u malom. Šta se, po Vašem iskustvu, događa kada sistem funkcioniše, a šta kada zavisi od improvizacije pojedinaca?

Mi zapravo stalno stvaramo sistem u kome, recimo, troje glumaca mora da odigra svoje uloge dosledno

Improvizacija je deo strukture –unapred smišljenog plana koji ostavlja

prostor za slobodu

i precizno, kako bi onaj četvrti dobio prostor da ode u improvizaciju, zaigra se i poentira. Lepota je upravo u tome kako jedni drugima ostavljamo prostor za igru i kako postajemo dobri partneri — igrajući jedni za druge.

Svaka improvizacija koja služi predstavi ili kolegama je zdrava i potrebna, jer podržava igru i kontekst. Ali improvizacija koja nije svrsishodna, koja vodi neukusu ili samopromociji, nije dobra. Apsolutno je nemoguće dovesti posao do kraja ako svi ljudi ne funkcionišu kao tim.

Ponekad je dovoljno da u komunikaciji na setu dođe do tenzije, manjka razumevanja ili da neko jednostavno ne radi svoj deo posla kako treba — i to odmah utiče na proces i atmosferu, koja je neophodna da bi se postigao željeni rezultat. Zato je važno da svako zna svoj deo posla, kako bi sve funkcionisalo kao jedan savršen sistem koji apsolutno zavisi od ljudskog faktora. Predstava je čin koji se odvija uživo. Ako tonac zaboravi da pusti zvuk telefona, ili rekviziter ne ostavi pištolj na svom mestu, mi ćemo se nekako snaći

— ako nema pištolja, naći ću drugi način da „sredim“ kolegu — ali upravo ti trenuci podsećaju koliko zavisimo jedni od drugih.

Kako birate ljude sa kojima radite i koliko Vam je važno poverenje u sopstveni osećaj?

Uvek se radujem radu sa prijateljima i ljudima sa kojima delim stavove i volim način na koji promišljaju. Istovremeno, uzbudljivo mi je i izazovno da upoznajem nove ljude koji sa sobom donose dru-

gačije perspektive i nove načine razmišljanja. U poslednje vreme sve više se oslanjam na sopstveni osećaj i trudim se da imam poverenja u sebe — da ću umeti da donesem dobru odluku.

Vaša supruga je takođe glumica. Kako izgleda profesionalno razumevanje kada se susretnu dve snažne umetničke ličnosti?

Da, moja žena je glumica — za mene najbolja glumica. Divim se načinu na koji razmišlja, koliko je uključena u svaki proces i koliko je posvećena onome što radi, bez pravljenja kompromisa. Naša komunikacija je iskrena i bez sujete komentarišemo jedno drugom rad.

Ali sećam se da dok sam radio jednu predstavu, u toku probe, Ivana mi je slala govorne poruke. U jednom trenutku sam prekinuo probu i rekao svima da moram da izađem da ih preslušam — jer moja žena, očigledno, nije glumica i ne razume da ne mogu da slušam poruke dok sam na probi. Tako da, ponekad postoji razlika između privatnog i profesionalnog razumevanja, ali upravo u toj kombinaciji iskrenosti, podrške i humora leži snaga našeg odnosa.

Koliko su zajedničke vrednosti važnije od zajedničkog talenta?

Sistem vrednosti je sve problematičniji u poslednje vreme, kako u svetu tako i kod nas. Mislim da poči- njemo da živimo u svetu gde je apsolutno i jedino merilo uspeha novac ili popularnost, a ne ono što čovek nosi u sebi, kakav unutrašnji sadržaj ima. Ljudi mogu da budu beskrajno talentovani, ali da skrenu u neke jeftine i površne stvar, i da svoj talenat upro- paste zanemarivanjem vrednosti za koje treba da se bore. Mislim da se ljudi povezuju, kako u poslu tako i privatno, zbog vrednosti koje dele.

Kako detetu objašnjavate razliku između slobode i odgovornosti u životu, ali i u igri?

To je pitanje koje sebi postavljam gotovo svakog dana – kako i da li deci na pravi način dajemo slobodu da se izraze onako kako žele. Da ispoljavaju emo-

cije bez sramote, da budu dobri ljudi, empatični. A sa druge strane, da poštuju pravila u školi, na ulici, da budu odgovorni i da im, nenametljivo, objasnimo da ipak imaju svoje obaveze koje treba da ispune. Važno mi je da nikada ne zaborave da se igraju, da budu slobodni i da ostanu deca što je duže moguće. I istovremeno – da im hiljaditi put ponovimo: „Gledaj levo-desno kad prelaziš ulicu“, i sve one male stvari koje čine svakodnevnu brigu i ljubav.

Da li verujete da deca najviše uče iz onoga što ponavljamo, a ne iz onoga što govorimo?

Najveća odgovornost je u načinu na koji se ponašamo. Dok se deca formiraju, dok su još mala, ona poput sunđera upijaju naše reči, stavove i doslednost. Ponavljanje je, čini mi se, onaj poseban i neizbežan deo roditeljstva – često je potrebno svakog dana govoriti iste stvari. Ali jednako je važno da stalno budemo svesni da smo upravo mi ogledalo u koje gledaju dok ne odrastu.

Šta, po Vašem mišljenju, ostaje iza umetnika: uloge, utisak ili način rada?

Mislim da je sve to međusobno povezano. Iza glumca ostaju uloge – i naravno da velikane pamtimo upravo po njima, ali podjednako je važno i kako funkcionišemo u samom procesu. Ta međusobna saradnja je presudna, jer bez obzira na krajnji rezultat, važno je kakav je neko kao kolega. A glumac, kao i svaki čovek, ima i druge uloge u životu – on je nečiji prijatelj, nečije dete, roditelj, brat, sestra, rođak. Zato mislim da je na kraju najvažniji onaj trag koji ostavljamo u ljudima.

Ako biste svoj profesionalni i porodični život posmatrali kao jedan sistem, šta je u njemu ključno da bi trajao?

Pre svega – ljubav. Ona je najvažnija. Ali i razumevanje posla kojim se bavim, što u mom slučaju nije problem, jer se supruga i ja bavimo istim pozivom. Izazov predstavlja to što su ritmovi i obaveze često različiti i nepredvidivi – nekada smo na sto strana, zatrpani poslom, a nekada postoje periodi zatišja. Upravo to međusobno razumevanje i ljubav po-

mažu nam da često budemo uključeni u ono što onaj drugi radi, da budemo podrška jedno drugom, da razmenimo mišljenje ili stav o nekom budućem po- slu i da pomognemo jedno drugom kada se pojave dileme ili nedoumice.

Kada bi se Vaš rad kao umetnika, partnera i roditelja posmatrao kroz jednu vrednost, koja bi to bila i zašto?

Mislim da je jedna reč koja povezuje posao, porodicu i prijateljstvo – posvećenost. Bez privrženosti i ljubavi nije moguće funkcionisati, kako u odnosima sa najbližima, tako i sa prijateljima. Teško mogu da zamislim sebe da radim nešto što ne volim; verujem da je to tihi uslov za uspeh.

Naravno, nisam uvek „zaljubljen“ u sve što radim, ali se trudim da ljubav ostane važan faktor u odabiru nekog posla.

Sagovornik: Stefan Trifunović, glumac Razgovor vodila: Iva Vučković Fotografije: Firefly Productions

ISO standardi kao oslonac naše misije –

da nijedno dete ne raste samo SOS Dečija sela Srbija

Humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija, od svog osnivanja pre 20 godina, radi po jasno definisanim standardima za oblast socijalne zaštite, međunarodnim standardima propisanim UN konvencijom o pravima deteta i drugih aktima koji uređuju ovu oblast. Naš rad podrazumeva visoku odgovornost prema životima, bezbednosti, zdravlju, obrazovanju i razvoju dece, mladih i porodica koje pomažemo, kao i prema ukazanom poverenju naših donatora, kompanija i građana i zajednica u kojim delujemo.

Jedna smo od retkih, ako ne i jedina humanitarna organizacija, koja u Srbiji direktno realizuje velike i različite programe i projekte koji podrazumevaju konstantan rad i dugotrajnu podršku, deci, mladima i porodicama u krizi uz angažovanje skoro 200 zaposlenih i ekster-

nih saradnika i pet partnerskih organizacija. Svake godine pomognemo više od 2000 dece, mladih i odraslih, i više od 600 ugroženi porodica, a programe i aktivnosti imamo u 13 gradova i opština u Srbiji.

Stoga smo, od samog početka, bili svesni da uvođenje ISO standarda postavlja temelje za poboljšanje kvaliteta, sigurnosti, zaštite životne sredine i efikasnosti svake, pa i naše organizacije. Međunarodni standardi su strateški alati i predstavljaju smernice u najzahtevnijim izazovima modernog poslovanja. ISO standardi treba da osiguraju da naš rad bude što efikasniji, da povećaju produktivnost i da pomognu našoj organizaciji u pristupu novim tržištima korporativne filantropije. Ovo je izuzetno važno danas, kada se stalno suočavamo sa sve većim izazovima nepredvidivih i brzih globalnih promena i kriza, koje se reflektuju i na naše okruženje i koje zahtevaju brz i fleksibilan odgovor, prilagođavanje i odlučivanje, koje mogu dati samo stabilne i dobro ustrojene organizacije. Mi smo posebno ranjivi na ove izazove, kao humanitarna organizacija koja u najvećoj meri zavisi od resursa koje jedno društvo, privreda i građani mogu da odvoje za pomoć najugroženijima. Sa druge strane, baš u ovakvim vremenima potrebe za našim radom su najveće, jer se povećava broj i problematika ugroženih sugrađana.

ISO standardi nam omogućavaju da održimo i unapredimo kvalitet rada sa jasno uspostavljenim smernicama za svaki segment našeg poslovanja. Unapredićemo efikasnost, smanjiti greške i imaćemo bolji uvid u upotrebu i raspoloživost resurse organizacije. Značaj uvođenja ISO standarda u segment programskog rada je višestruki i oslanja se na postojeće standarde za naše programe, usluge, projekte i procese. Fokusirajući se na procese upravljanja kvalitetom, implementacija ovih standarda pomaže u definisanju jasnih procedura, odgovornosti i kriterijuma za svaki deo procesa. To osigurava da svi članovi tima znaju šta se od njih očekuje i utiče na povećanje efikasnosti u smislu boljeg planiranja, organizacije i praćenja rada. Takođe, utiče na poboljšanje komunikacije i saradnje, zbog dokumentovanja procesa i procedura, jer svi imaju pristup istim informacijama. Standardizovani procesi olakšavaju saradnju i sa spoljnim partnerima, jer svi razumeju iste principe i procedure. Standardi ujedno podstiču kontinuiran rad na poboljšanju procesa,

što se postiže redovnim internim revizijama, analizom podataka i povratnim informacijama od korisnika i zainteresovanih strana. Implementacija ISO standarda utiče na poboljšanje odnosa sa korisnicima, podstiče veće zadovoljstvo i omogućava povratne informacije, koje vode ka daljem unapređenju usluga i povećava poverenje učesnika u našim programima i partnera.

Uloga uvođenja ISO standarda sa aspekta ljudskih resurse je višestruka. S obzirom da se veliki deo HR procesa oslanja na zakonsku regulativu, ISO standardi pomažu da se te odredbe sistematizuju kroz procedure, upustva i druga dokumenta. Time se postiže kontinuitet i kvalitet rada, jer prati sve obavezne korake, kao i odgovornosti zaposlenih i postoji jasna podela obaveza i odgovornosti u svakom procesu. ISO standardizacijom ostalih procesa iz domena ljudskih resursa daje im se dodatni značaj. Postaju deo obavezne dokumentacije i postupanja, detaljno regulišu sve korake i obaveze poslodavca prema svakom zaposlenom, čime se izbegava proizvoljnost i svima se daju jednake mogućnosti. Korisna je i za obuku novih članova tima i osigurava kontinuitet u radu. ISO standardi podržavaju razvoj zaposlenih i podižu ga na viši nivo. Sve ovo vodi povećanju zadovoljstva zaposlenih,

jer svi prolaze kroz jasne i pravične procedure, od selekcije i zapošljavanja, razvoja, obuka i karijernog puta zaposlenih. Kako primena ISO standarda omogućava stalno preispitivanje uspostavljenih procedura, od suštinskog značaja je osnaživanje zaposlenih da daju povratnu informaciju o upotrebljivosti zadatih formata zapisa koje će koristiti u svakodnevnom radu. Sa promocijom kulture kvaliteta rada svi će biti osnaženi za otvorenu komunikaciju, što će direktno unaprediti internu komunikaciju u našoj organizaciji.

Iz ugla prikupljanja sredstava i eksterne komunikacije, ISO standardi igraju ključnu ulogu jer osiguravaju da organizacija prati najbolje prakse i održava visoke standarde kvaliteta i transparentnosti. Oni mogu pomoći organizaciji da poboljša svoje procese, smanji rizike i izgradi poverenje donatora, partnera i šire javnosti. ISO standardizacija rezultira i većom efikasnošću i boljim rezultatima u prikupljanju sredstava. Komuniciranjem postojanja ovih standarda organizacija se u javnosti percipira kao pouzdanija i profesionalnija, što pozitivno utiče na reputaciju i distinkciju od ostalih, koji ove standarde u svom radu ne primenjuju. Shodno ukazanoj mogućnosti, Fondacija SOS Dečija sela Srbija bila bi prva nevladina

O nama

Fondacija SOS Dečija sela Srbija je proslavila dve decenije postojanja i isto toliko godina posvećenih brizi i podršci najugroženijim kategorijama stanovništva – deci, mladima i porodicama. Kroz različite programe, pomogli smo više od 116.000 dece, mladih i odraslih iz osetljivih društvenih kategorija. U toku godine kroz naše redovne programe pružamo podršku za više od 2000 dece i mladih iz 600 porodica, kako bi ostale na okupu, kao i za 200 ugroženih mladih, u zapošljavanju i osamostaljivanju. Samostalno ili kroz podršku partnerskim organizacijama, trenutno radimo u 13 opština i gradova. Trenutno realizujemo pet programa na devet lokacija širom Srbije.

Da bi ostvarili održive promene u životima dece, mladih i porodica, da se osnaže, osamostale i da mogu da na adekvatan način brinu o sebi, potrebno je vreme i intenzivna podrška. Zbog toga nam je neophodna i kontinuirana podrška donatora – građana i društveno–odgovornih kompanija.

Naša poruka – nijedno dete ne treba da raste samo i bez porodice

Kada si dete, potreban ti je neko ko te vidi - neko ko stoji uz tebe bez obzira na sve. Ipak, danas je jedno od desetoro dece u svetu odvojeno od svoje porodice, napušteno, zanemareno ili primorano da živi u nasilnom okruženju. Svi oni odrastaju bez podrške koja im je neophodna da bi u budućnosti razvili svoj pun potencijal. Ovo se dešava u svakoj zemlji - razvijenoj ili nerazvijenoj, u svakom gradu i u svakoj zajednici. Posledice prate dete i mladu osobu kroz ceo život, kreirajući začarani krug negativnog uticaja i trauma, koje se prenose iz generacije u generaciju.

Fondacija SOS Dečija sela Srbija je tu da ovo promeni. I vi možete pomoći u tome. Više informacija o nama i našim kontaktima na našem sajtu https://sos-decijasela.rs/.

i neprofitna organizacija sa ISO 22320:2018 standardom, kao i NGO Best practice 2022 rev.3, što bi nas moglo profilisati kao lidera na tržištu, kada je u pitanju sveobuhvatni sistem ISO standarda i pomoći nam da se izdvojimo od konkurencije i dati nam prednost u privlačenju donacija i podrške.

Kako je naš rad specifičnog karaktera, sama izrada internih procedura je izazovna jer naš ultimativni cilj nije profit već kvalitetno pružanje usluga krajnjim korisnicima koji pripadaju ranjivoj populaciji našeg društva, kao i odgovorno vođenje svih procesa koji u svakom momentu moraju biti dokumentovani. Ovom zadatku smo pristupili veoma ozbiljno, uz angažovanje svih ključnih segmenata i organizacionih delova. Zaposleni su prošli obuku, formiran je tim za uspostavljanje Integrisanog menadžment sistema i imenovan je koordinator ovog procesa. Do sada je kreirano dvadeset pet setova procedura i petnaest politika koje vode našu organizacija u postupku uvođenja Sistema kvaliteta ISO 9001:2015, kao i uvođenja ISO 14001:2015 Sistema za zaštitu životne sredine, ISO 45001:2018 Sistema menadžmenta zdravljem i bezbednošću na radu i ISO/ IEC 27001:2022 Sistema sveobuhvatnog upravljanja bezbednošću informacija.

Krajem 2025. godine je naša organizacija dobila sertifikat za ISO 31000:2018 Sistem upravljanja rizikom i ISO 37001:2016 Sistem za borbu protiv korupcije.

Ovo je zahtevan proces koji nosi i različite izazove. Naš rad je zasnovan na visokim standardima Međunarodne mreže SOS Dečijih sela, kao i zakonodavstu Republike Srbije koji reguliše pojedine oblasti našeg rada (direktan rad sa korisnicima iz domena socijalne zaštite i obrazovanja, radno pravo, finansije, bezbednost zaposlenih i dr.). Bilo je izazovno prebaciti već postojeće politike, pravilnike i procedure u novi sistem sa obavezom evidentiranja svakog zapisa koji dokazuje kvalitet našeg rada. Svi su morali da odvoje dodatno vreme i steknu nova razumevanja i znanja iz ove oblasti, pored svog redovnog posla. Kao i u svakom procesu promena i uvođenja novina, bilo je i otpora, ponavljanja procesa, pomeranja rokova, stalnog rada na razumevanju ciljeva i dugoročnih benefita ovih promena. Zaposleni su pokazali i veliki entuzijazam, svesni su obima posla, ali i koristi koju će svi imati od ovog procesa. Verujemo da će pristup održavanja integrisanog menadžment sistema i kontinuirano usklađivanje sa zahtevima ISO standarda kroz sistematski pristup, redovne revizije i unapređenje postojećih procedura obezbediti dugoročnu usklađenost i održivost poboljšanja. To će dovesti i do mogućnosti da, uz unapred planirane resurse, sagledamo sve rizike u kojim naša organizacija može da se nađe i da na njih adekvatno odgovorimo.

Želimo da se od srca zahvalimo timu NACOR-a na izuzetnom razumevanju specifičnosti našeg rada, nemogućnosti da za ovu namenu odvojimo dovoljno resursa, i na tome što su uložili veliki dodatni trud i vreme, kao i vlastite resurse da nam pomognu i omoguće da kroz ovaj proces uspešno prolazimo i da, uz simboličnu naknadu, dobijemo izuzetno vrednu sertifikaciju koja će trajno unaprediti naš položaj na tržištu i kvalitet rada. Nadamo se da će ovo motivisati i druge organizacije, institucije i kompanije da ulože u kvalitet i održivosti, kroz uvođenje ISO standarda.

Alati za uspešnu procenu i motivaciju zaposlenih

Neophodno je da evaluacija bude u službi motivacije

Vršenje procene zaposlenih je nužno za razumevanje posvećenosti poslu i ciljevima organizacije. Periodično davanje upitnika, vršenje procene radnog učinka i vođenje razgovora sa zaposlenima može poslodavcu pružiti dobar uvid u celokupnu klimu u radnom okruženju.

Ključno je ispitati koliko su zaposleni motivisani, a da bi procena bila uspešna neophodno je razumeti unutrašnje i spoljašnje pokretače kod svakog zaposlenog ponaosob. U različitim životnim fazama, osnovne pokretačke snage se mogu menjati, stoga je važno redovno ponavljati procene, jer i individualni rezultati mogu značajno varirati u različitim periodima.

Promene treba pažljivo osluškivati, jer one mogu uticati na celokupnu dinamiku tima, pa posledično i na kvalitet poslovanja.

Naravno, vršenja procena i praćenja trendova govori samo o trenutnom stanju unutar organizacije, ali ne i šta je tačno potrebno učiniti da se to promeni. Neophodno je da evaluacija bude u službi motivacije, što uključuje razvijanje strategije za motivaciju zaposlenih na osnovu izvršene identifikacije kritičnih tačaka, problema i prostora za njihovo rešenje i poboljšanje.

prepreke koje mogu uticati na njihov radni učinak .

procena koje se tiču bihevioralnih sklonosti i kompetencija, poslodavci mogu bolje razumeti šta pokreće njihove zaposlene , kao i

radnom mestu. Kroz redovno praćenje, putem upitnika, procene radnog učinka od strane nadređenog ili kolega, intervjua i raznih

Sprovođenje procena zaposlenih obezbeđuje poslodavcu bolje razumevanje individualnih motivacionih faktora i angažovanja na

Alati za procenu zaposlenih

Upitnici za zaposlene

Kao moćan alat za procenu zaposlenih standardno se koriste različite vrste upitnika, koji se mogu ticati posvećenosti, motivacije ili zadovoljstva poslom uopšte. Obično se sastoje od niza tvrdnji vezanih za posao, na koje zaposleni odgovara zaokruživanjem jednog od brojeva na skali u zavisnosti od ličnih osećanja i stavova, od izrazitog neslaganja do potpunog slaganja sa iznetom tvrdnjom.

Ovakvim upitnicima može se ispitati da li zaposleni jasno razume svoja zaduženja, da li ima pristup potrebnoj radnoj opremi, da li je nedavno dobio priznanje za svoj rad, da li oseća da je cenjen od strane kolega ili nadređenih, da li dobija potrebnu podršku i da li se njegovo mišljenje uvažava. Takođe, mogu se istražiti stavovi zaposlenog o ravnoteži između poslovnih obaveza i privatnog života. Pitanja se isto tako mogu ticati toga kako zaposleni doživljava svoj status unutar organizacije, da li mu ciljevi organizacije koje je deo daju osećaj važnosti svog posla, kao i da li smatra da mu trenutni posao pruža mogućnosti za rast i profesionalni razvoj.

Procena radnog učinka

Samoprocena

Za razliku od upitnika, čiji je cilj prikupljanje informacija o iskustvima zaposlenih, zadovoljstva poslom i radnim okruženjem, samoprocena učinka se odnosi na stav zaposlenog o ispunjenju konkretnih ciljeva, identifikovanje konkretnih prepreka u radu i služi kao priprema za dogovor o daljim koracima i strategiji za prevazilaženje određenih problema koji su uočeni, kao i mogućnostima za dalji rast i razvoj.

Pre svake procene radnog učinka, važno je ispitati mišljenje zaposlenog o sopstvenom angažovanju i razvoju, a zatim uporediti beleške sa procenom nadređenog. Zaposleni bi trebalo da razmotri šta je postigao u prethodnom periodu, da li su postavljeni ciljevi ostvareni, kao i da proceni sopstveni razvoj, postignuća, kao i mogućnosti za dalji napredak i da razmotri razloge zbog kojih neki ciljevi nisu ispunjeni. Zaposleni može dati i sugestije za poboljšanje, ukazati na prepreke u radu, kao i na korisne i olakšavajuće okolnosti. Dodatno, zaposleni treba da proceni saradnju sa nadređenim i kolegama, da iznese svoje mišljenje o tome da li su mu dužnosti jasno definisane, kao i da uz obrazloženje pruži sugestije šta bi trebalo dodati ili izostaviti, odnosno da ukaže na eventualne potrebe za revidiranjem opisa posla.

Ovo je trenutak kada zaposleni treba da iznese određene predloge i da se izjasni o novim ciljevima koje smatra da treba da postigne u narednom periodu, da proceni uslove za njihovo ostvarenje i potrebnu podršku – u vidu obuke, ukoliko smatra da mu nedostaje određeno znanje, ili u vidu podrške od strane kolega, tako što će delegirati određene obaveze ili formirati radni tim, ukoliko procenjuje da je dodeljeni obim posla veliki.

Alati za uspešnu procenu i motivaciju zaposlenih

Procena radnog učinka od strane nadređenog

Nadređeni treba da proceni individualni radni učinak u definisanom periodu (npr. jednom ili dva puta godišnje), tako što će razmotriti u kojoj meri su ispunjeni osnovni zahtevi posla i prethodno dogovoreni ciljevi, koje su mere preduzete da se unaprede određene poslovne veštine, koja su ključna dostignuća i doprinosi, kao i najveći primećeni izazovi i prepreke. Isto tako, valjalo bi proceniti kakva je komunikacija i saradnja sa ostalim zaposlenima, kao i odnos zaposlenog sa nadređenima. Vrlo je važno da se pri ovim procenama nadređeni doseti konkretnih primera koji bi ilustrovali izneta zapažanja, kako bi procena bila što realnija i objektivnija prvenstveno, a zatim i da bi zaposlenom mogao da ukaže bolje na eventualne nedostatke, kako bi lakše definisali konkretne korake za poboljšanje.

Ukupna procena radnog učinka treba da uključi pregled utvrđenih radnih ciljeva, procenu nivoa samostalnosti zaposlenog, odgovornost, inicijativu, kao i sposobnost prilagođavanja promenama. Nakon procene, neophodno je definisati oblasti za razvoj i unapređenje kroz konkretne zadatke i primere, te postaviti nove ciljeve za

određeni period koji se jasno definiše u dogovoru sa zaposlenim. Ovo je trenutak kada se u opisu posla mogu izvršiti određene korekcije, ukoliko su u međuvremenu nastale dodatne odgovornosti.

Dok se upitnici za zaposlene distribuiraju velikom broju zaposlenih kako bi se razumela radna klima unutar organizacije i pratili stavovi zaposlenih i njihovo angažovanje tokom vremena, procene radnog učinka su individualne i uglavnom se vrše između zaposlenog i njegovog direktno nadređenog. Obično se vrše po unapred dogovorenom rasporedu, vezane su za specifične ciljeve, kao i za revidiranje opisa radnog mesta i plate. Važno je da ciljevi budu jasno formulisani i da period u kome oni treba da se ostvare bude jasno definisan, nakon čega se procena ponavlja.

Upitnik po metodi 360°

Procena po metodi 360° podrazumeva prikupljanje informacija o radnom učinku zaposlenog iz više različitih izvora – od nadređenih, ali i podređenih, kao i od strane kolega. Takođe, neretko su uključene i samoprocene, odnosno upitnici u kojima zaposleni sami procenjuju

sopstveni učinak i kompetencije, kao i u nekim delatnostima neizostavni utisci klijenata ili kupaca, posebno ukoliko je pozicija zaposlenog takva da dolazi u direktan dodir sa njima.

Prednost ove metode leži u tome što ona pruža celovit uvid, jer se utisci i komentari o zaposlenom dobijaju iz više različitih perspektiva, što može doprineti boljem razumevanju njegovog uticaja na čitavu organizaciju.

Pored upitnika, procene se mogu vršiti i na osnovu informacija dobijenih putem intervjua sa zaposlenima. Međutim, iako je generalno poželjno podsticati otvorenu komunikaciju sa zaposlenima, valjalo bi opredeliti se za ankete i da upitnici koji se tiču kolega i nadređenih budu anonimni, posebno ako se ovakve procene sprovode prvi put. Na taj način, vrlo je verovatnije da ćete dobiti iskrenije odgovore, posebno ako već postoje problemi, koje će se zaposleni ustručavati da iznesu otvoreno, strahujući od neprijatnosti, moguće konfrontacije ili ugrožavanja sopstvenog radnog mesta ili radnog mesta kolege.

Unapređenje profesionalnih veština i radnog učinka na osnovu dobijenih rezultata treba da

bude krajnja svrha procene. Takođe, zaposleni može da dobije dragocene uvide koji se tiču sopstvenih veština i mana, kao i sopstvene percepcije sebe, tako što će svoje samovrednovanje uporediti sa procenom svojih kolega. To zaposlenog može osnažiti ili mu ukazati na neka ponašanja ili nedostatke, kojih možda prethodno nije bio svestan.

Ostali alati

Još neki od alata koje je vredno pomenuti jesu fokus grupe. One predstavljaju male grupne diskusije koje omogućavaju zaposlenima da otvoreno dele svoja mišljenja i osećanja o motivaciji i zadovoljstvu poslom. Isto tako, tu su i intervjui jedan-na-jedan, odnosno individualni razgovori sa zaposlenima. Ovi razgovori omogućavaju dublje razumevanje individualnih motivacija i problema.

Dragocena je takođe i procena bihevioralnih kompetencija, koja podrazumeva procenu ličnih osobina i radnih stilova zaposlenih. Iako ova procena može pružiti značajne uvide o individualnim sklonostima i stilovima, na osnovu kojih se opis radnih zaduženja može prilagođavati i na taj način izvlačiti maksimalna efikasnost zaposlenih, treba biti pažljiv. Procena može biti podložna subjektivnoj interpretaciji, može izazvati otpor zaposlenog koji je predmet posmatranja, može oduzimati mnogo vremena, a da pritom dobijena slika odudara od stvarne. Može se desiti da zaposleni npr. u stresnim situacijama ili kada radi pod pritiskom ne pokazuje svoje tipično ponašanje i sklonosti. Zato je možda brže i efikasnije držati se procene radnog učinka, kao i razgovarati sa zaposlenima i pustiti ih da iskažu svoje stavove pri podeli radnih zadataka.

Šta motiviše

zaposlene – ključevi motivacije

Smisao

Jako je važno da zaposleni pronalazi smisao u obavljanju radnih zadataka, a osećanje smisla se suštinski tiče unutrašnje strasti koju gaji prema poslu koji obavlja. Taj osećaj je vrlo individualan i može se vremenom značajno menjati, te je neophodno da poslodavac konstantno osluškuje klimu u svojoj organizaciji. Na primer, zaposleni koji su na početku svoje karijere će se uglavnom fokusirati na dokazivanje poslodavcu da su sposobni da se nose sa odgovornostima koje su im poverene, ali se to vremenom može promeniti, sa stečenim iskustvom i samopouzdanjem, zaposleni će često razmišljati o dubljem značenju i tražiti lično ispunjenje u svojoj karijeri.

Često će unutrašnja ispunjenost i posvećenost radnim zadacima zavisiti od toga koliko su oni u skladu sa ličnim afinitetima, koji dosta zavise od ličnih životnih iskustava zaposlenog. Zato bi organizacije trebalo da upoznaju svoje zaposlene, njihove različitosti i da ih uvek imaju u vidu pri raspodeli konkretnih zaduženja. Takođe, jako je važno da se lični afiniteti i vrednosti kojima se vodi zaposleni u što većoj meri poklapaju sa vrednostima organizacije, jer će u tom slučaju zaposleni videti mogućnost da doprinese cilju koji i sam smatra važnim, a samim tim pronaći svrhu u onome što radi.

Autor teksta: Miljana Grujić

Šta motiviše zaposlene – ključevi motivacije

Autonomija

Zaposlenom je potreban takođe određeni stepen autonomije, odnosno samostalnog donošenja odluka. Bez slobode izbora i donošenja odluka, zadaci mogu delovati suvoparno i ne preterano značajno. Sa druge strane, zaposleni će osećati ličnu odgovornost po pitanju posledica postupaka za koje su se sami odlučili, tako da će mudrije i birati i pažljivije obavljati posao, jer su oni ti koji nose teret odgovornosti.

Konstantno kontrolisanje može da izazove samo nezadovoljstvo, što nužno vodi do smanjenja učinka i demotivacije, ukoliko se posao obavlja samo po naredbi, a ne iz uverenja da je to najbolji način ili potez u tom trenutku. Pritom treba imati u vidu da to ne znači da poslodavac treba prepustiti zaposlenima da vode kompaniju i skinuti odgovornost sa sebe, već da zaposlenima treba upravljati, a ne kontrolisati ih. Upravljanje podrazumeva i saradnički odnos, gde je mišljenje zaposlenog takođe važno i gde rukovodstvo u određenim segmentima poklanja svoje poverenje zaposlenom, a zaposleni nastoji da to poverenje i opravda, jer zna da su njegove veštine i trud prepoznati.

Osećaj kompetentnosti

Svest zaposlenog o sopstvenoj kompetentnosti je još jedan važan faktor kada govorimo o motivaciji. Ona proističe iz dobrog obavljanja radnih zaduženja i pohvale od strane nadređenih, a praćena je prijatnim osećanjima, pozitivnom slikom o sebi i željom da se daljim angažovanjem održi i eventualno dodatno poboljša kvalitet rada. Pored pozitivnih povratnih informacija od strane nadređenih ili kolega, zaposleni takođe ovaj osećaj može da crpi iz zadovoljenja svojih unutrašnjih standarda pri efikasnom obavljanju zadataka, što opet govori o značaju poklapanja vrednosti pojedinca i organizacije.

Osećaj napredovanja

Osećaj napredovanja kod zaposlenog se ne sme preskočiti kada je reč o motivaciji, zato što će zaposleni biti još predaniji radu kada prepozna da se bliži svom cilju. Koliko god se vrednosti organizacije poklapale sa vrednostima pojedinca unutar nje i koliko god zaposleni delovao posvećeno, jedino kontinuirani osećaj napredovanja održava entuzijazam pojedinaca kada su u pitanju ciljevi i smisao njihovog rada. Ako neko vreme napredak nije vidljiv, to lako može dovesti do frustracije, što ima poguban uticaj po zadovoljstvo i produktivnost. Poslodavac bi trebalo da prepozna kada zaposlenima manjka osećaj da napreduju i da ispita zašto se to dešava. Nerealno postavljeni ciljevi, loša strategija, neravnoteža privatnog i profesionalnog života zaposlenog, veliki obim posla ili loša raspodela zaduženja jesu samo neki od potencijalnih razloga.

Kako evaluaciju staviti u službu motivacije

Motivacija zaposlenih na individualnom nivou, kao i njen uticaj na uspeh organizacije, ključna je za dobro poslovanje. Da bismo razumeli šta tačno motiviše zaposlene, odnosno koji su unutrašnji i spoljašnji faktori koji ih podstiču, neophodno je sprovesti procenu. Na osnovu rezultata ove procene, možemo identifikovati šta je potrebno kako bi se zadovoljile individualne potrebe zaposlenih i pokrenuli ih ka većem angažovanju i uspehu.

Uloga povratnih informacija

Stvorite sigurnu atmosferu za iznošenje mišljenja i podstaknite kulturu otvorene komunikacije. Otvoren i prijateljski stav prema zaposlenima znači da ćete u svakom trenutku znati kakva klima vlada u vašoj organizaciji, jer će zaposleni biti spremniji da iznesu svoje mišljenje, kritike, probleme sa kojima se suočavaju ili dati određene sugestije. To važi kako na svakodnevnom nivou, tako i kada su u pitanju formalne procene i upitnici, te ćete imati verodostojne povratne informacije, na osnovu kojih možete da delujete u najboljem interesu svoje organizacije – bilo direktno ili posredno, odnosno preko svojih zaposlenih.

Kreirajte prilike za rast i razvoj karijere

Evaluacija omogućava prepoznavanje individualnih potencijala i oblasti za unapređenje, na osnovu kojih zaposlenima možete obezbediti relevantne obuke, koje su u skladu sa njihovim osobinama i interesovanjima. Važno je podsticati i negovati kulturu kontinuiranog učenja i pružiti zaposlenima priliku da nakon pohađanja određenog kursa ili obuke praktično primene novostečena znanja. Zaposleni će na taj način osećati da napreduje, i to u skladu sa sopstvenim afinitetima i vrednostima, pa će prirodno dobiti na samopouzdanju i biće motivisaniji, dok će novostečena znanja imati direktan uticaj na poslovanje.

Redovno vršite procene i prilagođavajte ove obuke na osnovu veština i potreba zaposlenih koje ste prepoznali kroz upitnike, intervjue i povratne informacije od strane drugih članova tima ili klijenata. Ohrabrite deljenje znanja unutar organizacije, jer na taj način pored direktnog pozitivnog efekta na samo poslovanje, možete poboljšati i interpersonalne odnose, odnosno saradnju i komunikaciju u kolektivu, a samim tim i motivaciju.

Osnažite svoje zaposlene

Imajte poverenja u svoje zaposlene, pa im obezbedite autonomiju po određenim pitanjima u sferama u kojima su se dobro pokazali, tako što ćete ih uključiti u donošenje odluka i delegirati im određene zadatke za koje smatrate da su spremni da preuzmu.

Nikada ne kritikujte ličnost zaposlenog, već postupke i uočene šablone nepoželjnog ponašanja. Predložite konkretne korake za poboljšanje i jasno iznesite svoja očekivanja. Izbegavajte javne i nekonstruktivne kritike, koje bi mogle da posrame zaposlene pred svojim kolegama i koje mogu delovati demotivišuće. Saslušajte zaposlene i negujte podržavajući odnos, tako što ćete im pružiti podršku i konstruktivnu kritiku, koja će im ukazati na nedostatke, ali i način za njihovo prevazilaženje.

Naravno, ne dozvolite da propustite i da pohvalite zaposlenog kada primetite njegov trud i doprinos. Pohvala može imati jaku motivacionu snagu, posebno zaposlenima koji su na početku svoje karijere, ali i iskusnijim radnicima omogućava da vide u kojoj meri doprinose, osete da napreduju i da se njihovo zalaganje isplati.

Prepoznajte i nagradite

Pored pohvale, važno je izgraditi sistem nagrađivanja, te prepoznati trud i nagraditi. Nagrada može biti povišica, fleksibilno ili skraćeno radno vreme ili isplata bonusa. Pored unutrašnjeg osećaja napredovanja i ponosa zbog vlastitog doprinosa, zaposlenima je takođe važno da dobiju nešto opipljivo kao posledicu svog zalaganja, što ima direktne pozitivne efekte na zadovoljstvo i dalju radnu motivisanost.

Zaključak

Sprovođenje procena zaposlenih obezbeđuje poslodavcu bolje razumevanje individualnih motivacionih faktora i angažovanja na radnom mestu. Kroz redovno praćenje, putem upitnika, procene radnog učinka od strane nadređenog ili kolega, intervjua i raznih procena koje se tiču bihevioralnih sklonosti i kompetencija, poslodavci mogu bolje razumeti šta pokreće njihove zaposlene, kao i prepreke koje mogu uticati na njihov radni učinak.

Međutim, procena zaposlenih nije samo alat za praćenje trenutnog stanja, već predstavlja osnovu za razvoj strategija koje će poboljšati motivaciju i radni učinak. Tako da istinsko interesovanje za potrebe, afinitete i vrednosti zaposlenih, udruženo sa podsticanjem njihove autonomije, osećaja smisla, kompetentnosti i napretka ima nesagledive pozitivne efekte, kako na blagostanje zaposlenih, tako i na interese organizacije. Kultura otvorene komunikacije, prepoznavanje zalaganja uz adekvatan sistem nagrađivanja, kao i kreiranje prilika za razvoj karijere dodatno motivišu zaposlene da daju svoj maksimum i ostvare bolje rezultate. Dakle, na osnovu dobijenih rezultata procene, a imajući u vidu nekoliko glavnih dimenzija motivacije uopšte, poslodavac može kreirati konkretan plan za prevazilaženje uočenih problema, i da kroz povećanje zadovoljstva, motivacije i kreiranje optimalnije radne atmosfere, dovede do efikasnijeg postizanja ciljeva same organizacije i njenog celokupnog uspeha.

Autor teksta: Miljana Grujić

Agencija za sprječavanje korupcije

- sjajan primjer efikasnog i kvalitetnog rada

Zahvaljujući donaciji Ambasade SAD-a u Podgorici i konsultantskoj organizaciji „NACOR“ iz Budve, Agencija za sprječavanje korupcije (ASK) je polovinom 2022. godine otpočela implementaciju „ISO 9001:2015“ Sistem menadžmenta kvalitetom, u cilju unapređenja rada i usklađivanja sa međunarodnim standardima.

U periodu od maja do novembra 2022. godine, uz kontinuirani rad sa konsultantkinjom „NACOR“-a Tatjanom Graorinov, pripremljeno je preko 130 procedura koje se odnose na ključne aspekte rada ove institucije.

Nakon intenzivnog rada i sertifikacione provjere od strane akreditovanog društva za sertifikaciju i nadzor „CESNA“ iz Beograda, Agencija je 25. novembra 2022. stekla sertfikat „ISO 9001:2015“.

Tim povodom, u Agenciji je organizovana prigodna svečanost, 13. febuara, kojoj su ,pored menadžementa i službenika ASK-a, prisustvovali gđa. Džesika Karl, direktorica Biroa za borbu pro-

tiv međunarodne trgovine drogom i sprovođenje zakona (INL) iz Ambasade SAD–a u Podgorici, predstavnica NACOR-a, Tatjana Graorinov i predstavnica „CESNE" Sofija Jokić koja je i uručila sertifikat direktorici Agencije Jeleni Perović.

Perović je na svečanosti izrazila zahvalnost svim akterima ovog projekta, a posebno predstavnicima Ambasade SAD-a, dugogodišnjem, pouzdanom partneru Agencije, i istakla da uvođenje ISO standarda predstavlja važan čin za Agenciju, budući da učvršćuje njenu profesionalnu poziciju u društvu i daje dobar primjer od kakvog je značaja sistem menadžmenta kvalitetom u svim njegovim segmentima.

Gđa. Karl je čestitala Agenciji na sertifikaciji i istakla da je ovo kamen temeljac koji se mora nadograditi napornim radom za njegovu implementaciju.

Fotografije i tekst:

Agencija za sprječavanje korupcije

SERTIFIKACIJA

U vremenu u kome se poverenje ne podrazumeva, već gradi, sertifikacija prestaje da bude formalni zahtev i postaje promišljen proces uređenja poslovanja.

U savremenom poslovnom okruženju, sertifikacija se često pogrešno doživljava kao poslednji korak: dokument koji se dobija, znak koji se postavlja ili formalnost koja se ispunjava. U stvarnosti, sertifikacija je proces sazrevanja sistema.

Ona zahteva zastajanje, promišljanje i spremnost organizacije da sagleda sopstveni način rada, ali ne kroz prizmu forme, već kroz suštinu.

U tom procesu, uloga sertifikacionog tela nije samo da „proveri“, već da razume. Upravo na toj tački se prepoznaje pristup koji neguje CESNA – kao partner koji vodi organizaciju kroz jasan, stru-

AUTOR Iva Vučković

kturisan i smislen put ka pouzdanom sistemu upravljanja.

Osnovno polazište u radu CESNA-e jeste razumevanje da svaka organizacija ima svoju priču, specifične procese i jedinstvene izazove. Zato se sertifikacija ne posmatra kao formalna provera, već kao proces u kome klijent tačno zna šta ga očekuje, zašto se pojedini koraci sprovode i kako da unapredi sistem pre nego što se donese konačna sertifikaciona odluka.

PROCESSERTIFIKACIJE

Dve faze, jedan cilj: pouzdan sistem

Proces sertifikacije CESNA sprovodi kroz dve faze, ali njihova svrha nije puka podela postupka. One predstavljaju dva pogleda na isti sistem: prvi – analitički i reflektivan, drugi –praktičan i stvaran. Zajedno, ove faze omogućavaju celovito sagledavanje sistema onakvog kakav je zamišljen i onakvog kakav zaista funkcioniše.

Već od trenutka prihvatanja ponude i potpisivanja ugovora, klijent ima jasan uvid u naredne korake. CESNA tada dostavlja Plan provere koji se usaglašava sa klijentom, čime se obezbeđuju transparentnost i dobra priprema, jer kvalitetna sertifikacija počinje dobrom organizacijom.

Prva faza - razumevanje sistema

Prva faza sertifikacione provere nije test, već dijalog.

To je trenutak u kome CESNA sistem posmatra iznutra: kroz dokumentaciju, definisane procese i način na koji je organizacija zamislila sopstveni rad.

U ovoj fazi ne traži se savršenstvo, već jasnoća. Ne ocenjuje se forma, već spremnost.

Cilj je da se sagleda da li dokumentovani sistem ima logiku, doslednost i potencijal da zaživi u realnim uslovima rada. Zato se ova faza često doživljava kao svojevrsno ogledalo: organizacija u njemu vidi koliko su njene namere, pravila i praksa zaista usklađeni.

Ukoliko je sistem već bio sertifikovan, prethodni izveštaji i iskustva pomažu u sagledavanju kontinuiteta i zrelosti sistema. Rezultat prve faze je izveštaj

sa jasnim nalazima i preporukama, koji organizaciji daje sigurnost da u drugu fazu ulazi pripremljeno i informisano.

Druga faza: Sistem u realnom okruženju

Ako je prva faza bila razumevanje, druga faza je potvrda. U ovom koraku sistem menadžmenta izlazi iz okvira dokumenata i pokazuje se u svakodnevnom radu: kroz procese, ljude i odluke koje se donose u realnom vremenu.

Ovo je trenutak kada se vidi da li sistem zaista živi u organizaciji: - da li zaposleni razumeju svoju ulogu, - da li procesi funkcionišu dosledno, - da li su zahtevi standarda postali deo poslovne kulture.

Završni sastanak ima posebno važnu ulogu jer on je prostor otvorenog dijaloga o nalazima, snagama sistema i eventualnim neusaglašenostima. Ako su korektivne mere potrebne, one se jasno definišu, sa ciljem unapređenja sistema, bez nejasnoća i skrivenih zahteva.

Sertifikat kao rezultat, ne kao cilj

Sertifikat je često najvidljiviji deo procesa, ali on nikada nije njegov suštinski cilj.

On je rezultat prethodno uloženog rada, promišljanja i uređenja sistema, odnosno potvrda da organizacija ne funkcioniše slučajno, već svesno, kontrolisano i odgovorno.

Zato sertifikat ima težinu samo onda kada iza njega stoji sistem koji se svakodnevno primenjuje i koji može da izdrži proveru i danas i sutra.

Uz sertifikat, organizacija dobija znak sertifikacije, pravila za njegovo korišćenje i promotivne materijale, jer sertifikat ima i komunikacionu vrednost, posebno kada su u pitanja međunarodno akreditovana tela za sertifikaciju sa sjajnom reputacijom kakvu ima CESNA.

Nadzor i resertifikacija – kontinuitet koji gradi poverenje

Upravljanje sistemom se ne završava dobijanjem sertifikata. Naprotiv, tada počinje faza u kojoj se sistem proverava kroz vreme. Godišnje nadzorne provere i proces resertifikacije služe da potvrde kontinuitet, ali i sposobnost organizacije da se prilagođava promenama i novim izazovima.

Razlika između formalne i kvalitetne sertifikacije ne leži u standardu, već u pristupu.

Kada sertifikaciono telo razume da je svaka organizacija jedinstven sistem, sertifikacija

prestaje da bude provera i postaje alat za unapređenje.

U tom smislu, sertifikacija uz CESNA-u nije obaveza, već postaje strateška odluka.

ELEPHANT PHARMA – snaga prirode, sigurnost kvaliteta

Preduzeće ELEPHANT PHARMA je osnovano 1988. godine i danas je među vodećim preduzećima u oblasti proizvodnje dodataka ishrani kroz svoju robnu marku STRONG NATURE™ i kroz pružanje usluga (uslužne proizvodnje) preduzećima u Srbiji i drugim zemljama.

Pored toga, preduzeće je poznato i po snabdevanju srpske farmaceutske industrije želatinskim kapsulama, ambalažnim staklom i farmaceutskim mašinama.

Sistem menadžemanta kvalitetom, misiju, viziju i strategiju za ostvarivanje poslovnog uspeha i razvoja preduzeća smo ustanovili u skladu sa međunarodnom zakonskom regulativom, sprovođenjem odgovarajućih zakona, propisa i normativnih dokumenata koji se odnose na proizvodnju dijetetskih suplemenata.

Poslovanje smo uobličili vodeći se smernicama i principima sledećih standarda:

• Menadžment kvalitetom (ISO 9001:2015)

• Međunarodni kodeks sa osnovnim principima higijene hrane i sistema analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (CAC/RCP 1-1969, Rev.2022, HACCP sistem)

• Usaglašavanje sa zahtevima Dobre Proizvođačke Prakse (DPP)

• Usaglašavanje sa principima Kaizen-a i Lean-a

• HALAL sertifikat za značajan broj proizvoda.

Kroz svakodnevni rad i preispitavanje, težimo unapređenjima na svakom nivou. Shodno takvoj strategiji nije bilo teško doneti odluku o implementaciji GMP smernica. Prilagođavanje procesa i poslovanja kako bismo proizvodne procese, njihovo praćenje, kontrolu i analizu doveli na viši nivo, rezultiralo je i većim kvalitetom naših proizvoda.

Vrlo je bitno naglasiti da je GMP praksa prepoznata na svetskom nivou, a u nekim zemljama je i obavezna za proces registracije. Bez GMP-a u mnogim zemljama nije moguće stavljati u promet dodatke ishrani.

Benefiti implementacije GMP smernica u našoj proizvodnji i preduzeću su sledeći:

• Najviši nivo kontrole ulaznih materijala za proizvodnju, procesa i procedura

• Veća bezbednost i sigurnost u kvalitet proizvoda

• Unapređenja po pitanju načina praćenja svih procesa unutar proizvodnje, njihove kontrole i sledljivosti

• Povećanje svesti zaposlenih na svim nivoima organizacije i operativne proizvodnje

• Kontinuirano unapređenje procesa i načina rada

• Uštede kroz optimizaciju procesa kao direktan rezultat primene standarda

• Veća prepoznatljivost naših proizvoda i usluga

• Veća mogućnost plasmana proizvoda i usluga na drugim tržištima.

Fotografije i tekst:

Prateći dalji razvoj preduzeća, primenjujući smernice GMP-a i druge standarde, planiramo dalja unapređenja:

• Procesa - kroz kontinuirano preispitivanje i podizanje na viši nivo kvaliteta

• Kontrole – svih delova proizvodnje i preduzeća

• Kvaliteta – kvalitet, bezbednost i stabilnost proizvoda

• Prostora – povećanje proizvodnog i magacinskog prostora

• Održivosti – korišćenje izvora obnovljive energije, reciklabilnih materijala, dobijanje statusa „zelenog proizvođača“

• Širenje prisutnosti na novim tržištima.

Upravljanje rizicima ne treba da bude formalna obaveza, već sastavni deo organizacione kulture, svesti i odgovornog donošenja odluka na svim nivoima.

ISO 31000 kao saveznik u svetu neizvesnosti

U savremenom poslovnom okruženju, upravljanje rizicima predstavlja ključni preduslov održivog i uspešnog razvoja svake organizacije

U vremenu kompleksnih i nepredvidivih uslova, koji stvaraju turbulentno poslovno okruženje, upravljanje rizicima predstavlja jedan od ključnih preduslova održivog i uspešnog razvoja svake organizacije. Savremeni rizici prevazilaze finansijske i operativne okvire, i sve češće obuhvataju strateške, reputacione, digitalne, normativne i bezbednosne izazove koji mogu imati značajan uticaj na ostvarenje poslovnih ciljeva.

Upravljanje rizicima u organizaciji ne bi trebalo da predstavlja obavezu koja proizilazi iz zakonskih normi ili zahteva nadležnih institucija. Naprotiv, ono treba da bude prirodna posledica formalnog i neformalnog obrazovanja, razvijene svesti i poslovnog iskustva rukovodilaca i zaposlenih, kao i primene primera dobre prakse. Snažna podrška rukovodstva, strateško planiranje, kao i jasna i pravovremena komunikacija, predstavljaju preduslov za uspešnu i održivu integraciju upravljanja rizicima u organizaciji.

Upravo iz tog razloga, ISO 31000 namenjen je organizacijama koje žele da sistematski upravljaju različitim vrstama rizika, nudeći univerzalni okvir koji se može integrisati u celokupan sistem upravljanja.

U prošlosti su se rizici često posmatrali izolovano, po sektorima i bez međusobne koordinacije. Danas smernice ISO 31000 nude univerzalnu metodu za identifikaciju, analizu i tretman svih vrsta rizika, bez obzira na delatnost ili veličinu organizacije. Ove smernice koncipirane su tako da budu primenljive tokom čitavog životnog ciklusa organizacije i da pruže podršku procesu

donošenja odluka na svim nivoima upravljanja.

Za razliku od brojnih standarda koji nude “krute” kontrolne liste i formalne zahteve, ISO 31000 nudi skup principa i jasno definisan, ali fleksibilan okvir za upravljanje rizicima. Njegova suština ne ogleda se u puko formalnoj usklađenosti, već u razvoju organizacione kulture i načina razmišljanja koji podstiču zaposlene da razumeju rizike i da, u skladu sa tim, donose odgovorne odluke.

Kvalitetno upravljanje rizicima, zasnovano na doslednoj primeni ISO 31000, podstiče organizacije da razumeju sopstveno interno i eksterno okruženje, da se prilagode sopstvenim potrebama i razvijaju sposobnost kritičkog mišljenja. Kao takav, ISO 31000 predstavlja ključni instrument za uspešno poslovanje i održivost organizacije, a njegova primena donosi niz koristi, među kojima se posebno ističu:

• Razvoj svesti o rizicima koje određene odluke nose i blagovremeno preduzimanje odgovarajućih mera predostrožnosti;

Rizik je

• Smanjenje negativnih posledica neadekvatnog reagovanja i obezbeđenje sveobuhvatne zaštite organizacije;

• Jačanje poverenja i kredibiliteta kod zainteresovanih strana, što doprinosi jačanju reputacije i unapređenju stabilnosti organizacije;

• Efikasnija alokacija resursa, kroz prioritizaciju rizika i fokusiranje na najkritičnije oblasti;

• Poboljšanje organizacione kulture i komunikacije (ISO 31000 naglašava važnost otvorene komunikacije i zajedničkog razumevanja rizika u organizaciji).

Upravljanje rizicima ne podrazumeva potpuno eliminisanje rizika . Rizik može predstavljati pretnju, ali i neplaniranu priliku. U tom kontekstu, rizik se ne izbegava po svaku cenu, već se prihvata, ublažava ili svesno koristi kao prilika.

Rizik kao sastavni deo svakodnevnog odlučivanja

Implementacija ISO 31000 ne podrazumeva isključivo tehničko prilagođavanje postojećih procedura, već predstavlja suštinsku promenu u načinu na koji organizacije percipiraju rizik i integrišu ga u procese donošenja odluka i svakodnevne poslovne aktivnosti.

U svetu u kojem i najmanji previd može ugroziti čitav proces, ovaj standard pretvara rizik iz potencijalne pretnje u instrument unapređenja. Fokus na risk-based thinking ne predstavlja formalni zahtev, već odražava razumevanje savremenih trendova u upravljanju, budući da kvalitet bez efikasnog upravljanja rizicima postaje ranjiv i neodrživ. Kada se ovakav pristup integriše u kulturu organizacije, upravljanje rizicima prestaje da bude formalnost, a postaje sastavni deo načina razmišljanja, oslonac svim sistemima menadžmenta i temelj održivog uspeha.

Da bi se potencijalni negativni uticaji sveli na minimum, proces upravljanja rizicima treba da bude usmeren na identifikaciju, analizu i tretman rizika. Ipak, ne postoji univerzalno rešenje primenljivo na sve organizacije. S toga, proces upravljanja rizicima mora biti prilagođen njihovim specifičnostima, veličini, složenosti, kulturi i ciljevima. Ovakav pristup omogućava kvalitetnije donošenje odluka i značajno doprinosi ostvarivanju unapred definisanih strateških ciljeva.

Upravo zato, ISO 31000 ne treba posmatrati kao još jedan standard koji se „implementira“, već kao zajednički jezik koji povezuje ljude, procese i sisteme. On daje okvir u kojem zaposleni razumeju svrhu svojih aktivnosti, uticaj rizika na ostvarivanje ciljeva, kao i način na koji se mogu donositi odluke zasnovane na analizi, činjenicama i proceni rizika.

Suština upravljanja rizicima leži upravo u razvijanju sposobnosti organizacije da neizvesnosti i rizike blagovremeno prepoznaje, upravlja njima i koristi ih za ostvarivanje svojih strateških ciljeva.

“Ne tražite savršenog lidera – izgradite savršen tim”

ISO 31000 ne polazi od pretpostavke da postoji „savršen“ lider koji će svojim znanjem i autoritetom eliminisati sve rizike. Naprotiv, ovaj standard indirektno ukazuje na to da je oslanjanje na jednog pojedinca samo po sebi izvor rizika. Primarni rizik može proizaći iz dominacije lidera ili njegovih ličnih interesa, dok preterana centralizacija moći predstavlja ozbiljan sistemski rizik za organizaciju. U takvom okruženju, odluke se donose u uskom krugu, informacije se filtriraju, a sposobnost organizacije da prepozna i reaguje na promene značajno se smanjuje.

ISO 31000 upravo zato stavlja snažan akcenat na integraciju upravljanja rizicima u kulturu organizacije. Fokus nije na pojedincima, već na sistemu, na jasno definisanim procesima, otvorenoj komunikaciji, razmeni informacija i zajedničkom razumevanju ciljeva i rizika. Organizaciona kultura u kojoj je dozvoljeno postavljati pitanja, iznositi sumnje i ukazivati na potencijalne probleme, predstavlja temelj odgovornog i efikasnog upravljanja rizicima.

Kako ističe veliki broj stručnjaka u ovoj oblasti, rizik je istovremeno ljudski i sistemski, a ne samo tehnički. Upravo iz tog razloga, upravljanje rizicima ne obuhvata samo identifikaciju i procenu opasnosti, već i razumevanje ponašanja zaposlenih, njihovih odluka i međusobnih odnosa unutar organizacije. Stavovi zaposlenih, stil liderstva i organizaciona kultura, direktno utiču na način na koji se rizici prepoznaju, tumače i tretiraju, zbog čega ovi faktori moraju biti uzeti u obzir u svakoj fazi procesa upravljanja rizicima. Stil vođenja bi trebalo da bude prilagođen fazi u kojoj se organizacija nalazi, kao i uslovima internog i eksternog okruženja. Dok jedan pristup može biti delotvoran u stabilnim uslovima, krizne ili tranzicione faze zahtevaju potpuno drugačiji način donošenja odluka i raspodele odgovornosti.

U tom kontekstu jasno se vidi razlika između „snažnog lidera“ i snažnog tima. Efikasan lider ne preuzima rizike umesto organizacije, već razvija njenu sposobnost da ih samostalno prepoznaje i upravlja njima. To se postiže kroz kontinuirani razvoj zaposlenih, jačanje njihove odgovornosti i stvaranje kompetentnih donosilaca odluka. Kada su znanje, ovlašćenja i svest o riziku raspoređeni širom organizacije, rizici se identifikuju ranije, a odluke postaju kvalitetnije i otpornije na moguće propuste pojedinaca. Iz svega navedenog, možemo zaključiti da je upravljanje rizicima kolektivna sposobnost organizacije, zasnovana na ljudima, međuljudskim odnosima i kulturi. Umesto oslanjanja na pojedinca, organizacije koje teže dugoročnoj stabilnosti i uspehu treba da razvijaju tim koji razume rizike, deli odgovornost i donosi odluke u skladu sa zajedničkim vrednostima i strateškim ciljevima.

Autor: Žarko Duškov

Za razliku od reaktivnih pristupa, koji se zasnivaju na saniranju posljedica, HACCP sistem je usmjeren na prevenciju. Njegova osnovna vrijednost ogleda se u analizi svih faza procesa – od nabavke i prijema sirovina, preko skladištenja, pripreme i termičke obrade, do serviranja i čuvanja gotovih obroka.

HACCP kao prevencija

HACCP u službi

bezbjednosti hrane namijenjene

deci

Autor: NACOR consulting doo Budva

Bezbjednost hrane kao društvena odgovornost

Bezbjednost hrane predstavlja temeljni element zaštite javnog zdravlja i jedan od ključnih pokazatelja odgovornog upravljanja u ustanovama koje pružaju usluge ishrane. U dnevnim centrima i vrtićima, gdje se svakodnevno pripremaju obroci za djecu, ovaj aspekt dobija poseban značaj. Djeca spadaju u najosjetljivije kategorije stanovništva, zbog čega i najmanji propusti u rukovanju hranom mogu imati ozbiljne zdravstvene posljedice. U tom kontekstu, primjena sistemskog i preventivnog pristupa bezbjednosti hrane postaje neophodna. HACCP sistem (Hazard Analysis and Critical Control Points) predstavlja međunarodno

priznat okvir koji omogućava identifikaciju, procjenu i kontrolu opasnosti koje mogu ugroziti bezbjednost hrane tokom cijelog procesa njenog pripremanja i distribucije.

Uloga

HACCP sistema u ustanovama za brigu o djeci

U dnevnim centrima i vrtićima, HACCP omogućava sistematično prepoznavanje potencijalnih bioloških, hemijskih i fizičkih opasnosti, kao i definisanje mjera kojima se ti rizici drže pod kontrolom. Posebna pažnja posvjećuje se kritičnim kontrolnim tačkama (CCP), kao što su kontrola temperature, higijena prostora i opreme, kao i lična higijena zaposlenih.

Standardizacija procesa i usklađenost sa propisima

Istovremeno, HACCP omogućava usklađenost sa važećim zakonskim propisima i relevantnim međunarodnim smjernicama u oblasti bezbjednosti hrane. Time se smanjuje regulatorni rizik i jača povjerenje roditelja, osnivača i šire zajednice u rad ustanove.

Povjerenje roditelja i značaj za zajednicu

Primjena HACCP sistema ima i širi društveni značaj. Roditelji dobijaju dodatnu sigurnost da se ishrana njihove djece priprema u kontrolisanim i bezbjednim uslovima, dok ustanove jačaju svoj profesionalni i odgovorni imidž u zajednici.

Bezbjedna ishrana u dnevnim centrima i vrtićima nije samo tehničko ili administrativno pitanje, već dio ukupne brige o razvoju, zdravlju i dobrobiti djece.

Primjeri dobre prakse

Implementacija HACCP sistema u dnevnim centrima i vrtićima predstavlja dugoročnu investiciju u zdravlje djece i kvalitet rada ustanova. Sistematskim pristupom upravljanju rizicima, standardizacijom procesa i stalnom edukacijom zaposlenih, obezbjeđuju se stabilni i pouzdani uslovi za pripremu bezbjedne hrane.

Za ustanove poput JU Dnevni centar za djecu i omladinu sa smetnjama i teškoćama u razvoju „Biseri“ – Budva, JU Dnevni centar za djecu i omladinu sa smetnjama i teškoćama u razvoju „Sirena“ – Ulcinj, JU Dnevni centar za djecu i mlade sa smetnjama i teškoćama u razvoju – Tivat, kao i vrtić Maštolend u Budvi, primjena HACCP-a predstavlja potvrdu posvjećenosti najvišim standardima bezbjednosti hrane i odgovornog odnosa prema najmlađim korisnicima.

Upravljanje rizicima

Efikasno upravljanje rizicima predstavlja srž HACCP sistema. U praksi, to znači jasno definisane postupke, odgovornosti i kriterijume kontrole za svaku fazu rada sa hranom. Kontrola temperature tokom skladištenja i termičke obrade, pravilno razdvajanje sirovih i gotovih namirnica, kao i redovno čišćenje i dezinfekcija radnih površina, predstavljaju osnovne mjere za sprječavanje kontaminacije.

Primjenom HACCP-a, ustanove dobijaju alat za kontinuirano praćenje procesa i pravovrjemeno reagovanje u slučaju odstupanja. Na taj način se rizik od pojave bolesti izazvanih hranom značajno smanjuje, a bezbjednost obroka podiže na visok i stabilan nivo.

Značaj dokumentovanja i obuke zaposlenih

Jedna od ključnih prednosti HACCP sistema je jasno strukturisan sistem dokumentacije. Evidencije o prijemu sirovina, praćenju temperatura, sprovedenim higijenskim mjerama i korektivnim aktivnostima omogućavaju transparentnost i kontrolu svih procesa. Pored toga, HACCP podrazumijeva kontinuiranu edukaciju zaposlenih. Obučeno osoblje koje razumije rizike i zna kako da ih spriječi predstavlja najvažniji faktor uspješne primjene sistema. Redovne obuke i osvježavanje znanja doprinose jačanju svijesti o značaju bezbjednosti hrane i smanjenju mogućnosti ljudske greške.

Primjena HACCP sistema doprinosi standardizaciji procesa pripreme i distribucije hrane, čime se obezbjeđuje doslijednost u radu i jednak kvalitet obroka za sve korisnike. Standardizacija je naročito važna u ustanovama sa većim brojem djece, gdje se svakodnevno obavlja veliki obim aktivnosti.

Neprofitne organizacije (NVO) igraju ključnu ulogu u globalnom društvu baveći se humanitarnim pitanjima, zaštitom ljudskih prava, zaštitom životne sredine, kao i pružanjem podrške ugroženim zajednicama. Uloga ovih organizacija je nezamenjiva, ali sa povećanjem broja NVO širom sveta i sve složenijim društvenim izazovima, postaje očigledno da postoji potreba za standardizacijom njihovog rada.

To je dovelo do razvoja sveobuhvatnog internacionalnog standarda za udruženja NGO Best practice (2022 rev. 3) – prvog globalnog okvira za rad neprofitnih organizacija.

Šta je novo za NVO? Internacionalni sveobuhvatni standard za udruženja

RAZUMEVANJE STANDARDA NGO BEST PRACTICE

NGO Best practice je razvijen kao odgovor na rastuće zahteve za većom transparentnošću, odgovornošću i efikasnošću u radu NVO. Ovaj standard pruža smernice o upravljanju, etičkim načelima, prikupljanju sredstava, komunikaciji sa donatorima, ali i o merenju uticaja projekata na zajednice. Ovaj sveobuhvatni okvir omogućava NVO da poboljšaju svoj rad i prilagode se globalnim izazovima, dok istovremeno osiguravaju da njihove aktivnosti budu u skladu sa najvišim standardima.

Takođe, NVO sektor se u poslednje vreme susreće sa obimnijim zahtevima i strožim uslovima za apliciranje kod donatora. Donatori očekuju da udruženje ima razvijene metode i sisteme za upravljanje rizicima, kontinuitet poslovanja, antikorupcijski menadžment i drugo, a udruženja često nemaju ni kapaciteta ni vremana da za svaki poziv donatora pripremaju ozbiljne studije koje zahtevaju mnogo vremena i znanja.

Iz navedenih razloga razvijen je i međunarodno prihvaćen standard NGO Best practice (2022 rev. 3).

Za razliku od upitnika, čiji je cilj prikupljanje informacija o iskustvima zaposlenih, zadovoljstva poslom i radnim okruženjem, samoprocena učinka se odnosi na stav zaposlenog o ispunjenju konkretnih ciljeva, identifikovanje konkretnih prepreka u radu i služi kao priprema za dogovor o daljim koracima i strategiji za prevazilaženje određenih problema koji su uočeni, kao i mogućnostima za dalji rast i razvoj.

Ključni principi NGO Best practice (2022 rev. 3)

NGO Best practice (2022 rev. 3) je dizajniran da obuhvati nekoliko ključnih oblasti koje su od vitalnog značaja za uspešan rad NVO:

1. Transparentnost i odgovornost

Jedan od glavnih problema s kojim se suočavaju NVO jeste manjak transparentnosti u vezi s upravljanjem sredstvima i donošenjem odluka. NGO Best practice (2022 rev. 3) postavlja smernice koje osiguravaju da sve aktivnosti i finansijski tokovi budu jasno dokumentovani i dostupni donatorima i javnosti.

2. Upravljanje i liderstvo

Efikasno vođenje NVO je osnova za ostvarenje ciljeva organizacije. Standard definiše najbolje prakse za izgradnju snažnog upravljačkog tima, postavljanje strateških ciljeva i implementaciju politika koje omogućavaju održivost.

3. Etika i integritet

U središtu rada NVO mora biti etika. NGO Best practice (2022 rev. 3) pruža okvir za osiguranje da sve aktivnosti organizacije budu u skladu sa etičkim standardima, uključujući prikupljanje sredstava, pružanje usluga korisnicima i rad sa partnerima.

4. Prikupljanje sredstava

Odgovorno prikupljanje sredstava ključan je element za održavanje poverenja donatora. NGO Best practice (2022 rev. 3) standardizuje metode za transparentno prikupljanje donacija, osiguravajući da prikupljeni resursi budu upotrebljeni isključivo za predviđene svrhe.

5. Upravljanje ljudskim resursima

Efikasno upravljanje ljudskim resursima u ovom sektoru ključno je za postizanje strateških ciljeva organizacije. Proceduralni pristup omogućava pravovremenu obuku, razvoj zaposlenih i volontera, te jasno definisanje odgovornosti, čime se obezbeđuje optimalna produktivnost i angažovanje.

6. Odgovorno korišćenje infrastrukture i opreme

NVO često raspolažu ograničenim resursima, stoga je odgovorno upravljanje infrastrukturom i opremom važno za smanjenje troškova, produženje trajanja opreme i ekološku održivost. Primena zahteva iz ove oblasti obezbeđuje transparentnost i odgovornost u korišćenju ovih sredstava.

7. Antikorupcijske politike

Korupcija može ozbiljno narušiti reputaciju NVO, ugroziti finansiranje i smanjiti poverenje donatora i zajednice. Mere za prevenciju korupcije osiguravaju poštovanje etičkih standarda, transparentnost u radu i odgovornost, čime se štiti integritet organizacije.

8. Upravljanje kontinuitetom poslovanja

Kontinuitet poslovanja osigurava da NVO može neprekidno pružati podršku zajednicama čak i u slučaju nepredviđenih okolnosti. Usvajanje procedura za kontinuitet poslovanja omogućava organizaciji da planira unapred i minimizira prekide u radu, obezbeđujući stabilnost i dugoročnu održivost.

9. Upravljanje rizicima

NVO često funkcionišu u nestabilnim okruženjima, gde se suočavaju sa različitim operativnim i finansijskim rizicima. Proceduralno upravljanje rizicima omogućava identifikaciju, procenu i kontrolu potencijalnih pretnji, čime se smanjuju štetne posledice po organizaciju i korisnike njenih usluga.

10. Upravljanje vanrednim situacijama

U kriznim situacijama, kao što su prirodne katastrofe ili društveni nemiri, brza i efikasna reakcija NVO je ključna za zaštitu zajednica kojima služi. Razvijene procedure za upravljanje vanrednim situacijama omogućavaju pravovremenu i koordinisanu akciju, smanjujući posledice krize.

11. Zaštita životne sredine

NVO često rade u oblastima gde je očuvanje životne sredine prioritet. Proceduralni pristupi upravljanju ekološkim aspektima rada organizacije doprinose smanjenju negativnog uticaja na prirodu, podržavajući globalne ciljeve održivosti.

12. Bezbednost, sigurnost i zaštita zaposlenih

NVO često deluju u rizičnim ili teškim uslovima, što zahteva adekvatne procedure za zaštitu zaposlenih. Pravilno upravljanje bezbednošću osigurava fizičku sigurnost osoblja i smanjuje mogućnost povreda, što je ključno za operativnu efikasnost i etičnost organizacije.

13. Bezbednost i očuvanje informacija, kao i zaštita informacija o ličnosti NVO rukovode velikom količinom osetljivih podataka o korisnicima i donatorima. Proceduralne politike zaštite podataka i informacija sprečavaju zloupotrebu, gubitak ili krađu informacija, čime se štite prava pojedinaca i osigurava poverenje u organizaciju.

14. Merenje uticaja

Da bi NVO mogle da opravdaju svoje postojanje i dobiju podršku, moraju biti sposobne da kvantifikuju svoj uticaj na zajednicu. ICSA uključuje alate i metodologije za merenje društvenog, ekonomskog i ekološkog uticaja projekata koje NVO sprovode.

Zašto je standardizacija važna za NVO?

NGO Best practice predstavlja novi korak ka profesionalizaciji sektora neprofitnih organizacija na globalnom nivou

Rad NVO širom sveta često je fragmentiran, bez univerzalnih pravila koja regulišu sve aspekte poslovanja. Uprkos značaju njihovih aktivnosti, često se suočavaju sa kritikama zbog netransparentnosti ili neučinkovitosti.

Uvođenjem NGO Best practice standarda, NVO dobijaju priliku da se bolje pozicioniraju na međunarodnoj sceni, povećaju poverenje javnosti i donatora, i unaprede svoje unutrašnje kapacitete.

Povećanje poverenja donatora: Jedan od glavnih izazova za NVO je zadržavanje poverenja donatora, pogotovo kada su u pitanju veliki fondovi.

NGO Best practice osigurava da su finansijski tokovi i upravljanje resursima transparentni, čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe sredstava. Organizacije koje implementiraju

NGO Best practice imaju veću šansu da privuku dugoročne donatore jer standardizovani procesi obezbeđuju poverenje u njihov rad.

Efikasnija unutrašnja struktura: Pored povoljnog spoljnog uticaja, NGO Best practice pomaže NVO da bolje organizuju svoje unutrašnje procese. Jasnije definisane odgovornosti, bolje upravljanje rizicima i postavljanje strateških ciljeva doprinose efikasnosti rada. To znači da organizacije mogu postići veći uticaj sa manjim resursima, što je ključno u vremenu kada su budžeti često ograničeni.

Implementacija NGO Best practice standarda

NACOR je trenutno jedina licencirana organizacija u našem regionu koja

pruža usluge implementacije ovog standarda. NGO Best practice za sada primenjuju najveća udruženja u Srbiji, ali je u toku implementacija i u malim udruženjima koja streme ka tome da apliciraju za obimnije projekte. Bez obzira na to da li NVO poseduje radne procedure ili bilo kakvu dokumentaciju iz navedenih oblasti, NACOR stručnjaci mogu da postignu punu usklađenost sa zahtevima standarda, što omogućava i internacionalnu sertifikaciju.

Izazovi u implementaciji NGO Best practice standarda

Standardizacija može delovati previše restriktivno za pojedine organizacije koje funkcionišu na lokalnom nivou i imaju specifične operativne modele. Ipak, NGO Best practice je osmišljen tako da bude fleksibilan, omogućavajući prilagođavanje različitim po-

trebama, dok istovremeno osigurava minimum zahteva za etičnost i transparentnost.

NGO Best practice predstavlja novi korak ka profesionalizaciji sektora neprofitnih organizacija na globalnom nivou. Ovaj internacionalni sveobuhvatni standard pruža okvir koji omogućava NVO da poboljšaju svoje operacije, povećaju poverenje donatora i pokažu merljiv uticaj na društvo. Iako implementacija standarda može biti izazovna, dugoročne koristi koje on donosi čine ga vrednim ulaganja za organizacije koje teže održivom i odgovornom radu. Sa NGO Best practice standardom, NVO su korak bliže tome da postanu ključni akteri u stvaranju pozitivnih promena u svetu.

Upravljanje otpadom po najvišim standardima: Regionalna deponija Pirot

Regionalna deponija Pirot već više od decenije predstavlja primer savremenog i odgovornog upravljanja neopasnim otpadom u Srbiji.

Regionalni centar za upravljanje otpadom – Regionalna deponija Pirot osnovan je 2012. godine sa jasnim ciljem: da obezbedi trajno, bezbedno i ekološki odgovorno zbrinjavanje otpada na području Pirotskog okruga. Danas ovaj centar uspešno opslužuje Grad Pirot i tri opštine – Pirot, Dimitrovgrad, Babušnicu i Belu Palanku – i predstavlja jedan od ključnih sistema u oblasti zaštite životne sredine u jugoistočnoj Srbiji.

Od samog početka rada, poslovanje preduzeća zasniva se na primeni savremenih tehnoloških rešenja, poštovanju važećih propisa i stalnom unapređenju procesa. Regionalna deponija Pirot nije samo mesto za odlaganje otpada - ona je moderan centar za tretman, selekciju i smanjenje količina otpada koje završavaju na telu deponije, uz stalnu brigu o zaštiti vode, vazduha i zemljišta.

SAVREMENI PRISTUP I INOVACIJE U UPRAVLJANJU OTPADOM

Značajno mesto u radu Regionalnog centra zauzima već uspostavljen sistem primarne selecije otpada, koji se stalno unapređuje. Već nekoliko godina unazad, domaćinstvima se distribuiraju posebne kante i kese za odvajanje reciklabilnog otpada, čime se građani aktivno i redovno uklju-

čuju u proces zaštite životne sredine. Ovaj sistem omogućava značajno smanjenje količine otpada koji se odlaže na deponiju, kao i povećanje udela materijala koji se vraćaju u ponovnu upotrebu.

Važan segment predstavlja i linija za sekundarnu separaciju otpada, koja je u punoj funkcijji i omogućava dodatno razdvajanje korisnih frakcija – papira, plastike, metala i drugih reciklabilnih materijala – nakon sakupljanja. Zahvaljujući savremenoj opremi i obučenom kadru, postiže se veća efikasnost procesa, smanjuju se operativni troškovi i znatno povećava količina otpada koji se upućuje na recikažu, umesto na trajno odlaganje.

Regionalna deponija Pirot je u okviru kontinuiranog unapređenja poslovanja uspešno implementirala međunarodne ISO standarde ISO 9001, ISO 14001, ISO 45001 i ISO 31000. Ovim je obezbeđen viši nivo kvaliteta usluga, unapređena zaštita životne sredine i bezbednost zaposlenih, kao i sistemsko upravljanje rizicima. Primena ISO standarda potvrđuje usklađenost rada Centra sa savremenim evropskim praksama i najvišim profesionalnim standardima u oblasti upravljanja otpadom.

KOMPOSTANA I RAZVOJ CIRKULARNE EKOMONIJE

Jedan od najznačajnijih iskoraka u unapređenju sistema predstavlja razvoj savremenog sistema za kompostiranje, koji se trenutno nalazi u

EDUKACIJA I SARADNJA SA GRAĐANIMA

fazi probnog rada. Kompostana predstavlja važan korak ka smanjenju količina biorazgradivog otpada koji završava na deponiji, ali i ka stvaranju korisnog proizvoda – komposta, namenjenog uređenju zelenih površina i unapređenju kvaliteta zemljišta. U toku ove godine planirana je intenzivna primena sistema primarne selekcije biorazgradivog otpada. Individualna domaćinstva dobiće posebne kante za odvajanje biootpada, dok će stambene jedinice biti opremljene namenskim kontejnerima. Sav prikupljeni biorazgradivi otpad dopremaće se u Regionalni centar, odnosno u kompostanu, gde će se vršiti njegov dalji tretman i prerada.

„Ulaganjem u kompostanu, edukaciju i novu infrastrukturu, Regionalna deponija Pirot postavlja temelje cirkularne ekonomije u ovom delu Srbije.“

Posebna pažnja posvećuje se edukaciji i uključivanju građana u sistem odgovornog upravljanja otpadom. U tom smislu, Regionalna deponija Pirot aktivno učestvuje u kampanji „Očisti svoj dom, izbaci sve što ti smeta“, koja ima za cilj podizanje svesti o značaju pravilnog odlaganja otpada i uklanjanja kabastog i nepotrebnog otpada iz domaćinstva. Ova akcija, u saradnji sa lokalnim samoupravama, doprinosi čistijem okruženju i većoj uključenosti građana u očuvanju životne sredine.

Važan segment saradnje sa građanima predstavlja i akcija podele kesa za primarnu selekciju otpada domaćinstvima, kao i podela specijalizovanih kanti obrazovnim i drugim javnim ustanovama na teritoriji Grada Pirota. Na ovaj način građanima se obezbeđuju konkretni uslovi za pravilno razdvajanje otpada na mestu nastanka, dok se u ustanovama dodatno unapređuju sistemi sakupljanja reciklabilnih i biorazgradivih frakcija otpada.

Poseban doprinos edukativnim aktivnostima predstavlja tradicionalni konkurs koji JKP “Regionalna deponija Pirot” organizuje povodom 5. juna – Svetskog dana zaštite životne sredine. Ove godine konkurs se sprovodi po deveti put, sa ciljem da se deca i mladi podstaknu na kreativno razmišljanje o zaštiti prirode i pravilnom upravljanju otpadom, čime se dugoročno gradi ekološka svest najmlađih generacija.

„Bez aktivnog učešća građana nema uspešnog sistema upravljanja otpadom – edukacija je jednako važna kao i infrastruktura.“

PLANOVI RAZVOJA I INVESTICIJE U 2026. GODINI

Godina pred nama biće u znaku značajnih infrastrukturnih i tehnoloških ulaganja. Uveliiko su u toku radovi na izgradnji druge ćelije tela deponije, čime se obezbeđuje dugoročni kapacitet i kontinuitet bezbednog odlaganja otpada za sve opštine korisnika. Finansiranje izgradnje druge ćelije tela deponije obezbeđeno je suverenim zajmom od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Francuske razvojne agencije (AFD), u okviru „Srpskog programa za čvrsti otpad“.

Istovremeno započinje dogradnja Edukativno-obrazovnog centra, kao i izgradnja postrojenja za tretman građevinskog otpada, čime će se omoFotografije: Branislava Colić, master inženjer zaštite životne sredine www.pirotskevesti.rs

gućiti dodatno smanjenje količina otpada koje se odlažu, kao i ponovno korišćenje određenih frakcija u građevinskoj industriji. Ovo postrojenje će biti izgrađeno u okviru projekta MOBICCON PRO. Poseban tehnološki iskorak predstavlja planirano uvođenje sistema reversne osmoze za tretman procednih voda, čime će se dodatno unaprediti zaštita podzemnih i površinskih voda i podići ekološki standardi rada centra na najviši nivo. Regionalna deponija Pirot danas je mnogo više od infrastrukturnog objekta – ona je primer dobre prakse, pouzdan partner lokalnim samoupravama i važan činilac održivog razvoja regiona.

SARADNJA SA JAVNIM I PRIVATNIM SEKTOROM

Regionalni centar za upravljanje otpadom od 2021. godine ostvaruje kontinuiranu saradnju sa subjektima iz javnog i privatnog sektora u oblasti otkupa sekundarnih sirovina, kao i sa operaterima za tretman otpada, čime se obezbeđuje efikasno upravljanje reciklabilnim materijalima. Zahvaljujući partnerstvu sa operaterima za tretman otpada ostvaruje se smanjenje emisija štetnih gasova, unapređuje upravljanje otpadom i primenjuju čiste tehnologije. Posebno se izdvaja odnos sa nacionalnim operaterom za upravljanje ambalažnim otpadom, kompanijom Sekopak, sa kojom Regionalna deponija Pirot već petu godinu zaredom uspešno posluje. Kroz ovaj vid partnerstva ostvaruju se merljive uštede emisije ugljen-dioksida (CO₂) na godišnjem nivou, potvrđene sertifikatima koje dodeljuje Sekopak, što predstavlja jasan pokazatelj doprinosa zaštiti životne sredine i razvoju cirkularne ekonomije.

"Stalna koordinacija sa javnim i privatnim sektorom, operaterima tretmana otpada i nacionalnim operaterom Sekopak ima za rezultat povećanje reciklaže i godišnje uštede CO₂."

Autor: Branislava Colić, master inženjer zaštite životne sredine Koautor: Violeta Antić, master menadžer javih nabavki

Franšizing je idealna opcija za one koji traže sigurnost i izvesnost u poslovanju, pružajući podršku kroz već dokazane poslovne sisteme, u isto vreme ostavljajući prostor za preduzetnički duh i potencijalni uspeh.

Franšize 101: kako započeti i uspeti

Franšiza je poslovni aranžman između nezavisnih preduzetnika, gde davalac franšize pruža svoj "know-how" i brend u zamenu za naknadu od primaoca franšize, omogućavajući mu da koristi dokazanu poslovnu ideju. Ovaj oblik poslovanja podrazumeva pravno obavezujući dokument između davaoca i primaoca franšize, gde davalac pruža podršku i savete u vođenju poslovanja, dok primalac koristi brend i znanje davaoca.

Ključni elementi franšize uključuju prava na korišćenje zaštitnog znaka i znanja (knowhow) davaoca franšize, uz podršku i savete za vođenje poslovanja, što se reguliše dugoročnim ugovorom između nezavisnih preduzetnika.

Osim prava na brend, franšiza podrazumeva sistemski prenos znanja o poslovanju, uključujući obuke, podršku u nabavkama, finansijama, marketingu i prodaji. Primalac franšize plaća različite naknade, uključujući ulaznu, redovnu i marketinšku, za korišćenje znanja i podrške davaoca franšize u sopstvenom poslovanju.

U franšiznom poslovanju, ključni principi koji se moraju poštovati obuhvataju jasno

definisane obaveze i prava kako davaoca tako i primaoca franšize. Primalac franšize zadržava samostalnost kao preduzetnik, ali poštuje definisane obaveze i principe saradnje prema franšiznom ugovoru. Davalac franšize pruža podršku kroz transfer znanja i kontinuiranu obuku. Ovi principi omogućavaju uspešnu implementaciju poslovnog modela i održavanje standarda kvaliteta u franšiznoj mreži.

Franšizni paket

Franšizni paket je ključni element franšiznog sistema, obuhvata sve aspekte poslovnog koncepta koji davalac franšize nudi primaocu. Standardni franšizni paket uključuje zaštićeni znak ili brend koji se ustupa primaocu, znanje odnosno knowhow o vođenju posla pod franšizom, operativni priručnik sa detaljnim procedurama poslovanja unutar franšiznog sistema, podršku koju davalac franšize pruža primaocima, kao i franšizne naknade koje primaoci plaćaju davaocu. Implementacija ISO 9001 može osigurati da ovi elementi budu standardizovani i dosledni širom franšizne mreže, što doprinosi reputaciji brenda i poverenju potrošača.

Zaštićeni znak, ili brend, predstavlja identifikacioni simbol koji davalac franšize ustupa primaocu kako bi se roba ili usluga razlikovala od konkurencije, zaštićen zakonom o žigovima i obično je registrovan kod nadležnih institucija.

Know-how obuhvata stručna znanja i iskustva o tehnologiji, poslovanju i proizvodnom procesu koji se prenose od davaoca franšize primaocu, uključujući komercijalne i tehničke aspekte.

Operativni priručnik pruža detaljne smernice i procedure za vođenje posla unutar franšiznog sistema, osiguravajući doslednost i standardizaciju poslovnih operacija.

Franšizne naknade

Franšizne naknade su ključni finansijski element franšiznog poslovnog modela, koje davalac franšize naplaćuje primaocima franšize u zamenu za pravo korišćenja brenda, znanja i podrške sistema. Postoje tri osnovne vrste franšiznih naknada:

• ulazna franšizna naknada,

• redovna franšizna naknada i

• naknada za zajednički marketinški fond.

Ulazna franšizna naknada se plaća davaocu franšize prilikom pristupanja sistemu i njen iznos zavisi od brojnih faktora.

Redovna franšizna naknada je obično izražena kao procenat od prihoda primaoca franšize i predstavlja glavni izvor prihoda za davaoca, pokrivajući troškove podrške i razvoja sistema. Naknada za zajednički marketinški fond se koristi za finansiranje promotivnih aktivnosti celog franšiznog sistema i može biti i deo redovne franšizne naknade.

Visina ovih naknada može zavisiti od različitih faktora, uključujući prirodu podrške koju davalac pruža, reputaciju i vrednost brenda, kao i geografsku oblast na kojoj će primaoci voditi posao. Takođe, davalac mora pažljivo balansirati između postavljanja naknada na nivou koji privlači potencijalne primaoce franšize, ali istovremeno osigurava održivost i razvoj sistema.

I u ovom slučaju ISO 9001 može poslužiti kao referentna tačka za postavljanje standarda u vezi sa transparentnošću i odgovornošću u na-

plati franšiznih naknada. Dok sertifikacija može dodatno povećati poverenje primaoca franšize u pravednost i pravilnost plaćanja naknada.

Franšizni ugovor

Pravna i zakonodavna regulativa franšiznog poslovanja oblikuje osnove odnosa između davaoca i primaoca franšize. Ovi odnosi su često definisani ugovorom o franšizingu, koji nije posebno regulisan zakonom, već se oslanja na opšte zakonske principe. Iako su strane relativno slobodne u oblikovanju sadržaja ugovora, ograničenja postoje kako bi se osigurala zakonitost, javni poredak i poštovanje dobrih običaja. Ugovori o franšizingu mogu uključivati zahteve koji se odnose na upravljanje kvalitetom i odgovornost, a koji su usklađeni sa zahtevima ISO 9001. Ovo osigurava da obe strane poštuju standarde integriteta i transparentnosti u poslovanju. Specifičnosti svakog franšiznog sistema zahtevaju prilagodljivost, ali je jako važno i poštovanje osnovnih principa, koji su opisani kroz Evropski etički kodeks franšiznog poslovanja.

Evropski etički kodeks franšiznog poslovanja predstavlja ključni dokument koji definiše

standarde ponašanja i odnosa u franšiznom poslovanju. Usklađen s nacionalnim zakonodavstvom i propisima Evropske unije, ovaj kodeks postavlja osnovna načela za davaoce i primaoce franšize. To uključuje obavezu davaoca da pruži potrebnu podršku i know-how primaocima, poštujući njihovu nezavisnost i tretirajući ih kao partnere. S druge strane, primaoci franšize obavezuju se na lojalnost, transparentnost i odgovorno poslovanje unutar franšiznog sistema. Kroz jasne smernice o selekciji primaoca franšize, promociji, poštovanju poverljivosti informacija i ostalim aspektima, ovaj kodeks osigurava integritet i održivost franšiznog modela širom Evrope. S toga predstavlja ključni dokument sa kojim je potrebno upoznati se pre upuštanja u franšizno poslovanje.

PREDNOSTI

Prenos znanja i iskustva

Franšizni model omogućava primaocima da dobiju specifična poslovna znanja i dokazane procedure od iskusnih davalaca franšize, smanjujući rizik od početničkih grešaka.

Podrška i obuka

Primaoci franšize imaju pristup kontinuiranoj podršci, uključujući obuku osoblja, pomoć pri izboru lokacije i marketinške strategije, što olakšava pokretanje i vođenje poslovanja.

Prepoznatljiv brend

Kupovinom franšize, preduzetnici dobijaju pristup prepoznatljivim brendovima koji već imaju utvrđenu reputaciju na tržištu, povećavajući šanse za uspeh i privlačenje klijenata.

Nabavka

Franšizni sistemi omogućavaju primaocima pristup proverenim dobavljačima i boljim uslovima nabavke robe i usluga, zahvaljujući velikoj kupovnoj moći franšizne mreže.

Udruženi marketing

Primaoci franšize imaju koristi od udruženih marketinških kampanja koje sprovodi davalac franšize, što omogućava efikasnu promociju brenda na nacionalnom nivou.

ZABLUDE MANE

Finansijski teret

Kupovina franšize nosi sa sobom ulazne i redovne franšizne naknade, kao i troškove otvaranja poslovnice, što može biti značajan finansijski teret za primaoca franšize.

Gubitak autonomije

Primaoci franšize moraju slediti striktne standarde i procedure davaoca franšize, što može ograničiti njihovu autonomiju i kreativnost u vođenju poslovanja.

Zavisnost od davaoca franšize

Primaoci franšize zavise od podrške i odluka davaoca franšize, što može ograničiti njihovu sposobnost prilagođavanja promenama na tržištu ili u industriji.

Rizik od neuspeha brenda

Iako franšizni brendovi imaju utvrđenu reputaciju, postoji rizik da promene u poslovanju ili loše odluke vlasnika brenda mogu negativno uticati na poslovanje primaoca franšize.

Geografska ograničenja

Primaoci franšize često su ograničeni na određeno geografsko područje u kojem mogu poslovati pod franšiznim brendom, što može ograničiti njihovu ekspanziju ili konkurentnost.

Vlasništvo nad brendom

Kupovinom franšize, primaoci ne postaju vlasnici brenda, već samo stiču pravo na korišćenje brenda i poslovnog modela pod određenim uslovima.

Vođenje poslovanja

Davalac franšize ne vodi direktno poslovanje primaoca franšize, već pruža podršku i obuku, dok je odgovornost za svakodnevno vođenje biznisa na primaocu franšize.

Cena franšize

Postoji širok raspon cena za franšize, nisu sve franšize finansijski nepristupačne. Troškovi zavise od brenda, obima podrške i drugih faktora, tako da postoji mogućnost pronalaženja pristupačnih opcija za svaki budžet.

Potreba za prethodnim iskustvom

Franšizni sistemi mogu biti prilagođeni i za manje iskusne preduzetnike, a obuka i podrška su deo saradnje, što omogućava čak i početnicima da uspešno vode franšizno poslovanje.

Garancija uspeha

Kupovina franšize nije garancija za uspeh, već pruža priliku za uspeh uz odgovarajuću posvećenost, rad i pravilno vođenje poslovanja.

Davaoci franšiza su ključni igrači u procesu širenja franšiznih sistema. Njihova uloga je ne samo da prenesu poslovni model i znanje primaocima franšize, već i da ih podrže tokom celog procesa.

Postoje različiti modeli franšiznog poslovanja, poput direktnog franšizinga, master franšizinga, ćerka-firme ili sestra-kompanije, zajedničkog ulaganja i regionalnog zastupništva. Razumevanje svakog modela pomoći će davaocima da odaberu onaj koji najbolje odgovara njihovim potrebama i ciljevima.

Postoji mnogo različitih vrsta franšiza i oblika širenja, koji se mogu kombinovati na različite načine. Zato je važno da, pre donošenja odluke o tome koji će model izabrati, davalac detaljno istraži sve opcije ili da u te svrhe angažuje stručnog konsultanta koji će svojim znanjem i iskustvom doprineti pravljenju pravog izbora.

Davaoci franšiza koji implementiraju ISO 9001 pokazuju svoju posvećenost kvalitetu i kontinuiranom poboljšanju, što može povećati privlačnost njihovog franšiznog sistema za potencijalne primaoce franšize. ISO 9001 može takođe pomoći davaocima da efikasnije upravljaju franšiznom mrežom i smanje rizike.

Pored ovoga, davaoci franšiza treba da procene kapacitet svog poslovanja za širenje na nova tržišta. To uključuje analizu snage brenda izvan matičnog tržišta, navike potrošača na ciljanim tržištima i jedinstvenost njihovog koncepta u odnosu na konkurenciju. Ova procena pomoći će davaocima da odrede koliko jedinica treba otvoriti na novim tržištima i kako prilagoditi svoj poslovni model tim tržištima.

Da li ste spremni da postanete davalac franšize?

i prilagođavanje legislativnim i kulturološkim razlikama. Sposobnost efikasnog upravljanja mrežom ključna je za uspeh franšiznog sistema na internacionalnom nivou.

Zatim, davaoci franšiza moraju da budu sposobni da pruže adekvatnu pomoć primaocima franšize u obliku obuke, know-how-a i marketinške podrške. Pružanje pomoći je ključno za uspeh franšizne mreže, jer pomaže primaocima da uspešno implementiraju poslovni mo- del i ostvare profit.

Davaoci franšiza su ključni igrači u procesu širenja franšiznih sistema. Njihova uloga je ne samo da prenesu poslovni model i znanje primaocima franšize, već i da ih podrže tokom celog procesa.

Konačno, davaoci franšiza treba da budu spremni da neprestano unapređuju svoj poslovni model i prilagođavaju se promenama na tržištu. To zahteva kontinuirano praćenje trendova i tržišnih uslova, kao i fleksibilnost u prilagođavanju poslovnih strategija. Isključivo na taj način će davaoci franšiza moći da ostvare dugoročni uspeh i rast svoje franšizne mreže.

Takođe, davaoci franšiza moraju da budu sposobni da efikasno kontrolišu mrežu franšiznih jedinica van matičnog tržišta. To uključuje održavanje kvaliteta proizvoda ili usluga, pravovremeno snabdevanje mreže

ULOGA KONSULTANTA U RAZVOJU FRANŠIZNOG SISTEMA: PROCES KOJI SE NE VIDI, ALI ODLUČUJE O USPEHU

Razvoj franšize se često posmatra kao administrativni korak – niz ugovora, pravila i dozvola. U stvarnosti, to je dubinski proces prevođenja jednog uspešnog biznisa u sistem koji može da funkcioniše bez svog osnivača. Upravo tu nastaje prostor za konsultantski rad: tamo gde iskustvo mora da postane struktura.

U praksi, taj proces prolazi kroz nekoliko ključnih faza.

1. Dijagnostika poslovnog modela

• Analiza profitabilnosti, troškova i organizacije rada

• Procena stabilnosti poslovanja kroz vreme

• Sagledavanje zavisnosti sistema od pojedinaca

Ova faza služi da se odgovori na jedno ključno pitanje: da li je poslovanje zaista spremno za umnožavanje? Mnogi biznisi funkcionišu dobro zahvaljujući ličnom angažovanju osnivača, ali upravo tu leži rizik. Konsultantski zadatak je da identifikuje šta je održivo, a šta mora biti sistemski redefinisano pre nego što se krene u franšizu.

2. Standardizacija procesa – srce franšize

• Mapiranje svih operativnih koraka

• Definisanje „jedinog ispravnog načina rada“

• Dokumentovanje procedura koje se ponavljaju

Standardizacija nije birokratija – ona je zaštita identiteta brenda. Ako proces nije zapisan, on će se neminovno menjati od lokacije do lokacije. U franšizingu, razlika u

kvalitetu nije sitna greška, već reputacioni rizik. Konsultantski posao ovde podrazumeva prevođenje prakse u jasne, razumljive i primenjive procedure.

3. Izrada operativnih i franšiznih priručnika

• Operativni priručnik (svakodnevni rad)

• Priručnik za obuku zaposlenih

• Priručnik za upravljanje kvalitetom i brendom

Priručnici nisu dokumenti koji stoje u fioci – oni su temelj autonomije primaoca franšize. Što su jasniji, to je sistem otporniji na greške, fluktuaciju kadra i različite interpretacije. Uloga konsultanta je da obezbedi da ovi dokumenti budu praktični, razumljivi i prilagođeni realnim uslovima rada, a ne samo teorijski spisi.

4. Pravna struktura i zaštita sistema

• Franšizni ugovor

• Pravila korišćenja brenda i vizuelnog identiteta

• Zaštita know-how i intelektualne svojine

Pravni okvir ne služi samo da „zaštiti davaoca“, već da postavi jasna pravila igre za obe strane. Dobro postavljen ugovor sprečava nesporazume, nerealna očekivanja i konflikte u budućnosti. Konsultantski rad u ovoj fazi podrazumeva blisku saradnju sa pravnicima, ali i prevođenje pravnog jezika u poslovno razumljive obaveze.

5. Model obuke i podrške primaocima franšize

• Inicijalna obuka pre otvaranja

• Kontinuirana edukacija i mentorstvo

• Sistem podrške u prvim mesecima rada

Franšiza bez obuke nije franšiza, već licenca bez garancije uspeha. Primalac franšize mora znati ne samo šta da radi, već zašto se to radi na određeni način. Konsultantski posao ovde ima edukativnu ulogu: izgradnju programa koji osigurava da znanje ne zavisi od usmenog prenosa ili improvizacije.

6. Pilot faza i testiranje sistema

• Provera standarda u realnim uslovima

• Testiranje komunikacije između davaoca i primaoca

• Korekcije pre šireg širenja mreže

Ova faza često se preskače – i upravo tada nastaju problemi. Pilot faza omogućava da se sistem „provoza“ pre nego što se pusti u promet. Konsultanti u ovoj fazi prate šta funkcioniše, a šta ne, i prilagođavaju sistem pre nego što se greške umnože.

7. Kontinuirani nadzor i unapređenje

• Praćenje KPI pokazatelja

• Redovne provere i evaluacije

• Unapređenje standarda kroz vreme

Franšiza nije statičan sistem. Tržište se menja, očekivanja klijenata rastu, tehnologija napreduje. Konsultantski posao se ovde ne završava, već prelazi u ulogu dugoročnog partnera koji pomaže da sistem ostane relevantan, konkurentan i dosledan.

PRIMER IZ PRAKSE: "PRINCESS LASER CENTAR" KAO SISTEM, NE

SAMO SJAJAN BREND

Razvoj franšize Princess Laser centra iz Beograda pokazuje kako se savremeni estetski biznis, zasnovan na naprednim tehnologijama i visokom nivou poverenja klijenata, može razvijati isključivo kroz sistem, a ne kroz improvizaciju.

Princess je od samog početka pozicioniran kao brend koji ne prodaje samo estetsku uslugu, već kontrolisano iskustvo kvaliteta, bezbednosti i profesionalnosti.

Iza brenda stoji jasna vizija vlasnica, usmerena ka dugoročnom razvoju, a ne kratkoročnom širenju. Umesto da rast zavisi od ličnog prisustva ili pojedinačnog tima, strateška odluka bila je da se znanje, praksa i odgovornost pretoče u standardizovan poslovni model. Upravo ta odluka predstavljala je prelomnu tačku u razvoju Princess-a iz uspešne pojedinačne lokacije u franšizni sistem.

U saradnji sa NACOR-om, fokus nije bio na brzom umnožavanju lokacija, već na strukturnom oblikovanju kompletnog sistema. Razvijene su detaljne operativne procedure, jasno definisana pravila rada, modeli obuke

zaposlenih, kao i mehanizmi interne kontrole i praćenja kvaliteta. Posebna pažnja posvećena je usklađivanju procesa sa međunarodno priznatim zahtevima sistema menadžmenta, što je rezultiralo uvođenjem i primenom ISO standarda kao temelja poslovanja.

ISO sertifikacija u ovom kontekstu nije posmatrana kao formalna potvrda, već kao alat za disciplinu i doslednost. Standardi su omogućili da se zahtevi u vezi sa kvalitetom usluga, bezbednošću klijenata, upravljanjem procesima i kontinuiranim unapređenjem integrišu u svakodnevni rad svih lokacija.

Time je obezbeđeno da franšizni partneri ne dobiju samo pravo na korišćenje brenda, već i jasan, proverljiv i održiv okvir poslovanja.

Princess je na taj način postao primer kako franšiza, kada je pravilno razvijena, ne zavisi od jedne adrese, jednog tima ili jedne osobe.

Njena snaga leži u sistemu koji funkcioniše samostalno, ali dosledno – sistemu u kojem svaka nova lokacija ne predstavlja potencijalni rizik za reputaciju, već njen logičan i kontrolisan nastavak.

Franšiza nije poslovna odluka koja se donosi iz želje za rastom, već iz spremnosti na red i sistem. Ona traži disciplinu, vreme i spremnost da se znanje podeli i uobliči. Ali zauzvrat nudi ono što retko koji poslovni model može: kontrolisan, održiv i predvidiv razvoj.

Zato je razvoj franšize uvek i razvoj organizacije.

A konsultantski posao u tom procesu nije sporedna uloga, već ključni most između ideje i sistema.

oslonac organizacijama u dinamičnom i nepredvidivom okruženju.

Kao i kod svakog poslovnog ili profesionalnog putovanja, pređene etape otvaraju nova pitanja , izazove i prilike za dalji napredak. Vizija ostaje jasna: biti pouzdana podrška i kompetentan

NACOR grupacija Priča o jednom profesionalnom putovanju

Svaki ozbiljan poslovni i profesionalni razvojni put započinje pitanjem. Ne velikim. Ne nužno strateški definisanim niti savršeno formulisanim. Ali svakako opreznim, praktičnim i, u tom početnom trenutku, presudnim: kako ostati relevantan i kompetentan u okruženju koje se neprestano menja, a istovremeno očuvati kvalitet, sigurnost poslovanja i poverenje klijenata?

Za NACOR to pitanje postavljeno je još 2007. godine, u periodu kada je standardizacija na ovim prostorima predstavljala izuzetak, a ne ustaljenu poslovnu praksu.

Prvi koraciSve je počelo idejom

Inicijalno pokrenut 2007. godine, a zvanično registrovan pre petnaest godina, NACOR je nastao kao odgovor na potrebu da se domaćim i organizacijama u regionu približe međunarodni standardi upravljanja. Od samog početka, cilj je bio da se standardi ne predstave kao administrativna ili normativna obaveza, već kao strateški alat za unapređenje stabilnosti, efikasnosti, rasta i održivosti poslovanja.

U trenutku pretežno lokalno orijentisanog poslovnog okruženja, NACOR je prepoznao budući pravac kretanja i razvoja tržišta: ka internacionalizaciji poslovanja i međunarodnoj saradnji, regulatornom usklađivanju i procesu evropskih integracija.

Kako je ideja prerasla u sistem

Početna ideja, iako jasna u nameri, zahtevala je više od entuzijazma da bi postala održiva u praksi. Bilo je neophodno razviti strukturisan pristup koji će omogućiti doslednu primenu međunarodnih standarda, ali i njihovo prilagođavanje konkretnim potrebama organizacija u lokalnom okruženju.

Kroz razvijanje metodologije rada i internih procedura, kao i kontinuiranog ulaganja u znanje i kompetencije tima, inicijalna vizija je postepeno prerasla u funkcionalan i pouzdan sistem. Sistem koji predstavlja praktičan okvir za unapređenje poslovanja, zasnovan na razumevanju realnih izazova sa kojima se organizacije svakodnevno suočavaju.

Prekretnica - standardi kao nužnost, a ne opcija

Sa intenziviranjem međunarodne poslovne saradnje i postupnim približavanjem Evropskoj uniji, primena međunarodnih standarda postala je neizostavan preduslov za konkurentnost organizacija, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. U tom kontekstu, NACOR započinje novu razvojnu fazu, koju karakterišu ubrzan rast, širenje portfolija usluga i produbljivanje stručne ekspertize.

Postalo je jasno da generička rešenja nisu

dovoljna.

Kao odgovor na ove izazove, NACOR formira široku mrežu stručnjaka koji, pored temeljnog poznavanja ISO i drugih relevantnih standarda, poseduju i specifična znanja o delatnostima, poslovnim procesima i drugim važnim i aktuelnim izazovima klijenata.

Put kroz region - globalni standardi, lokalno prilagođena rešenja

Otvaranjem poslovnica u Republici Srbiji (Vršac i Beograd), Republici Crnoj Gori (Podgorica i Budva), Republici Srpskoj (Banja Luka), kao i razvoju poslovnih aktivnosti u širem regionu, NACOR je postepeno izgradio poziciju regionalnog centra za standardizaciju i korporativni konsalting.

Konstantu ovog razvoja predstavlja jasno definisan pristup zasnovan na sledećim principima:

• primena globalno priznatih standarda uz njihovo prilagođavanje lokalnom kontekstu;

• oslanjanje na međunarodnu praksu uz puno uvažavanje domaće regulative i specifičnosti poslovnog okruženja;

• potpuna posvećenost zahtevima klijenata i optimizaciji svih poslovnih procesa u skladu sa dinamikom savremenog tržišta.

Znanje koje se deli, mreža koja raste

Posebno poglavlje u razvoju NACOR-a

zauzima izgradnja i širenje mreže znanja. Standardi se ne posmatraju kao statični skup zahteva, već kao dinamičan sistem koji zahteva razumevanje, prilagođavanje i kontinuirano unapređenje.

Kroz organizaciju obuka, seminara i stručno usmerenih treninga za zaposlene, kao i kroz izdavanje specijalizovanog časopisa, NACOR aktivno doprinosi razvoju kulture kvaliteta i standardizacije. Časopis „Nacor Consulting“ je osmišljen kao platforma za razmenu iskustava, primera dobre prakse i praktičnih

NACOR grupacija

Priča o jednom profesionalnom putovanju

smernica koje organizacijama omogućavaju efikasnu primenu standarda u svakodnevnom poslovanju.

Rezultati kao potvrda pravca

Više stotina uspešno realizovanih projekata širom regiona, čiji kvalitet su potvrdila renomirana sertifikaciona tela iz Srbije, Nemačke, Španije, Švajcarske, Velike Britanije, Austrije, Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja, danas predstavljaju jasnu potvrdu kvaliteta rada NACOR-a i ispravnosti izabranog puta.

Iza navedenih pokazatelja ne stoje isključivo sertifikati, već organizacije koje danas posluju stabilnije, sigurnije i konkurentnije u odnosu na period pre započinjanja saradnje.

Pouzdan partner, ne samo konsultant

Danas NACOR prevazilazi ulogu konsultantske kuće i pozicionira se kao dugoročni partner u razvoju održivog poslovanja, stabilnih i efikasnih organizacionih sistema. Bilo da je reč o ISO standardizaciji, korporativnom konsaltingu, razvoju franšiza, stručnim edukacijama, optimizaciji poslovnih procesa ili usklađivanju sa zahtevima različitih šema u prehrambenoj i drugim industrijama, pristup poslovanju ostaje isti: temeljan, prilagođen potrebama klijenata i usmeren ka održivim rezultatima.

LOKACIJA

NACOR SRBIJA

Adresa: Beograd, Dimitrija Tucovića 146

Adresa 2: Vršac, Jelene Varjaški 10

NACOR CRNA GORA

Adresa: Budva, Trg Sunca 4

Adresa: Podgorica, 13. jula 35

Iskustvo stečeno kroz saradnju sa više od 1000 klijenata iz različitih sektora oblikovalo je poslovnu filozofiju u kojoj „dobro“ nikada nije dovoljno, a svaki novi poslovni izazov predstavlja narednu etapu zajedničkog profesionalnog putovanja.

Pogled unapred

Razvojni put NACOR-a nije završen. Kao i kod svakog poslovnog ili profesionalnog putovanja, pređene etape otvaraju nova pitanja, izazove i prilike za dalji napredak. Vizija ostaje jasna: biti pouzdana podrška i kompetentan oslonac organizacijama u dinamičnom i nepredvidivom okruženju.

U NACOR-u se polazi od uverenja da je uspeh klijenata istovremeno i sopstveni uspeh, i upravo takva filozofija nastavlja da bude pokretačka snaga ovog profesionalnog puta, korak po korak, ka izvrsnosti.

KONTAKT

NACOR SRBIJA

tel: 066 96 99 999 tel: 011 38 36 066

email: info@nacor.rs web: nacor.co.rs

NACOR CRNA GORA

tel: 068 664 288 tel: +381 66 96 99 999

email: office@nacor.me web: nacor.me

Autori: Žarko Duškov, Iva Vučković

Kada organizacija zastane, konsultant je pokrene

Zastoj ne treba posmatrati kao neuspeh. Naprotiv, on često ukazuje na rast. Organizacija je prerasla postojeći način funkcionisanja, ali još uvek nije izgradila strukturu koja može da iznese novi nivo složenosti, odgovornosti i očekivanja.

Zastoj u organizaciji retko dolazi naglo i dramatično. On se razvija tiho, gotovo neprimetno. Prvi znaci su suptilni: sastanci traju sve duže, a donose sve manje odluka; isti problemi se vraćaju iz meseca u mesec; energija zaposlenih troši se na održavanje modela rada koji više ne daje očekivane rezultate. Ljudi su zauzeti, aktivnosti se sprovode, ali stvarni učinak izostaje.

Takav trenutak ne treba posmatrati kao neuspeh. Naprotiv, on često ukazuje na rast. Organizacija je prerasla postojeći način funkcionisanja, ali još uvek nije izgradila strukturu koja može da iznese novi nivo složenosti, odgovornosti i očekivanja. U toj fazi, umesto da se ubrzava po svaku cenu, neophodno je stati, sagledati širu sliku i uspostaviti novi, održiv ritam.

Upravo tada postaje jasno da je potreban drugačiji pogled na sopstveni način rada. Kako organizacija sazreva, fokus se prirodno pomera sa pojedinačnih problema na razumevanje i usklađivanje šire slike njenog funkcionisanja. Zastoj se posmatra kao signal narušene ravnoteže između strategije, strukture, ljudi i organizacione kulture. Suština takvog angažmana nije u brzom „popravljanju“, već u tome da se ta ravnoteža učini vidljivom, da se uvede disciplina odlučivanja i organizaciji vrati sposobnost samoregulacije. Tek kada se ta sposobnost obnovi, promene prestaju da zavise od spoljnog pritiska i postaju deo unutrašnje logike rasta.

Spoljašnja podrška ne dolazi sa gotovim odgovorima, niti u ulozi spasioca. Njena vrednost je u stvaranju distance, prostora u kojem organizacija može da sagleda sebe jasnije, bez buke svakodnevice. U tom procesu, prava pitanja

postaju važnija od brzih rešenja: gde se energija gubi, zašto se odluke ne donose na vreme i koje tačke ograničavaju kretanje napred. Tek tada postaje vidljivo šta organizaciju nosi, a šta je koči.

Jedan od najčešćih uzroka zastoja jeste oslanjanje na neformalne modele rada i „nezamenjive“ pojedince. Znanje postoji, ali je zarobljeno u glavama ljudi. Dok su svi prisutni, sistem nekako funkcioniše. Kada ključni zaposleni izostanu, procesi se usporavaju ili potpuno staju. U takvim okolnostima, organizacija se oslanja na entuzijazam, improvizaciju i iskustvo pojedinaca, što kratkoročno može davati rezultate, ali dugoročno vodi iscrpljivanju.

Kada organizacija zavisi od pojedinaca, zastoji su neminovni. Kako organizacija raste i složenost poslovanja se povećava, postaje jasno da se dosadašnji način rada ne može više oslanjati na neformalne obrasce i lična tumačenja.

Standardizacija uvodi drugačiju logiku: sistem treba da nosi ljude. Jasni procesi, dokumentovani tokovi informacija i definisane odgovornosti stvaraju okruženje u kojem zaposleni rade sa manje stresa i više poverenja u organizaciju. U tom trenutku, ono što se do juče doživljavalo kao problem postaje signal koji ukazuje da je postojeći način rada dostigao svoje granice i da je vreme za zreliji, stabilniji model funkcionisanja.

Svaka promena izaziva otpor. Strah da će nova pravila značiti dodatnu kontrolu, gubitak autonomije ili opterećenje administracijom potpuno je prirodan. Iskusan pristup ne zanemaruje ove strahove, već ih prepoznaje i sa njima se otvoreno suočava.

Autor: Nikola Radoičić

U tom kontekstu, i sama standardizacija se često pogrešno doživljava kao birokratija i formalizam. U stvarnosti, ona je alat za jasnoću. Poput ormara koji se godinama puni bez reda, dok je malo stvari snalaženje je lako. Kako sadržaj raste, haos postaje pravilo, a frustracija svakodnevica. Isti mehanizam postoji i u organizacijama: procesi koji nisu jasno definisani vremenom postaju zamršeni, opterećuju ljude i smanjuju efikasnost.

Jedna od najvećih zabluda u vezi sa standardizacijom jeste da ona služi nadzoru i kontroli ljudi. Standardi i procedure ne služe da kontrolišu ljude, već da urede procese. Njihova svrha nije ograničavanje, već olakšavanje svakodnevnog rada. Kada su pravila jasna, smanjuje se nesigurnost, odluke se donose brže, a zaposleni dobijaju više prostora da se bave suštinom svog posla.

Međunarodni standardi i dobre prakse nude proverene okvire koji pomažu organizaciji da „posloži svoj ormar“, jasno definišući procese, odgovornosti i tokove informacija u skladu sa svojom delatnošću, kulturom i ciljevima. U tom procesu, neformalno znanje se prevodi u održiv sistem: kvalitet se razume i unapređuje, rizici se prepoznaju pre nego što prerastu u problem, a odgovornosti postaju jasne i deljive. Takva promena neminovno pokreće i niz ličnih pitanja i nedoumica.

Kroz razgovore, radionice i praktične primere, promene prestaju da budu apstraktne. One dobijaju smisao tek onda kada ljudi razumeju zašto se uvode i kako im konkretno pomažu u svakodnevnim situacijama.

Suština zrelijeg pristupa ogleda se u stvaranju sistema koji rasterećuje ljude, umesto da se oslanja isključivo na njihovu snagu i izdržljivost. Savremeno poslovanje često favorizuje brzinu, ali bez jasnog pravca. Strukturirani konsultantski pristup pomaže organizaciji da razdvoji hitno od važnog, da postavi prioritete i da se fokusira na mala, ali dosledna poboljšanja. Umesto naglih rezova, sistem se gradi postepeno kroz učenje, merenje i prilagođavanje.

Kada organizacija prepozna potrebu za jasnim pravcem i pouzdanim osloncem, NACOR se pojavljuje kao partner koji razume i širi kontekst i realne izazove poslovanja.

Kroz konsultantsku podršku u oblasti standardizacije, upravljanja rizicima i unapređenja sistema, NACOR pomaže organizacijama da trenutke zastoja pretvore u priliku, uvodeći red bez rigidnosti, strukturu bez opterećenja i sistem koji podržava ljude, a ne sputava njihov razvoj.

Zato se može reći: kada organizacija zastane, konsultant joj ne vraća brzinu, već jasnoću i pravac.

Oznaka "POSNO" stiže na rafove

Sertifikacija posnog proizvoda donosi veći stepen informisanosti potrošača o proizvodu, veću pouzdanost u njegov sadržaj i povećano poverenje u proizvođača i njegov brend

Post u pravoslavnoj tradiciji predstavlja jednu od temeljnih duhovnih praksi, sa jasno definisanim pravilima koja se odnose na način života, ponašanje i ishranu. Izbor hrane tokom posta nije samo nutritivno pitanje, već izraz lične vere, discipline i poštovanja crkvenog predanja. Upravo zbog toga, za vernika je od presudne važnosti da namirnice koje koristi budu zaista posne, u skladu sa pravilima posta, ali i bezbedne za konzumaciju.

U tradicionalnom okruženju, kontrola posnosti hrane bila je jednostavnija – namirnice su se pripremale u domaćinstvu, sa jasno poznatim poreklom i sastavom. Dok se danas u savremenom društvu većina prehrambenih proizvoda dobija industrijskom preradom, pitanje "da li je nešto zaista posno" postaje znatno složenije nego ranije. Posebno se to odnosi na proizvode koji su deklarisani kao biljni, ali u svom sastavu, tehnološkom procesu ili kroz kontaminaciju mogu sadržati tragove sastojaka animalnog porekla.

U takvim uslovima, krajnji potrošač često nije u mogućnosti da sa sigurnošću proceni da li je određeni proizvod u potpunosti usklađen sa pravilima posta.

Ne sme se zanemariti i razlika između proizvoda koji

Autor: Katarina Momirović

su posni i onih koji su posni na vodi, jer se dodatno naglašava potreba za jasnim i proverljivim kriterijumima. Tradicionalnim načinom pripreme ova razlika se lako uočavala, dok današnji prehrambeni dodaci kao što su aditivi, emulgatori i enzimi često nisu razumljivi krajnjem potrošaču, čak ni uz detaljno čitanje deklaracija.

Poseban izazov predstavlja prisustvo alergena animalnog porekla. Njihovo nenamerno unošenje, bilo kroz zajedničke proizvodne linije ili nedovoljno kontrolisane dobre proizvođačke prakse, predstavlja ne samo religijski, već i zdravstveni rizik. Zbog toga savremeni potrošač očekuje više od same deklaracije – očekuje sistemsku garanciju.

U tom kontekstu, razvijanje nove sertifikacione šeme "posno" i "posno na vodi" nameće se kao logičan i neophodan korak. Takva šema treba da objedini verske principe sa savremenim standardima bezbednosti hrane, obezbeđujući strogo kontrolisane uslove proizvodnje, potpunu sledljivost sirovina i eliminaciju rizika od kontaminacije sastojcima animalnog porekla.

Oznaka "Posno" predstavlja mnogo više od jednostavne izjave. Ova oznaka garantuje da je proizvod prošao laboratorijsko testiranje na životinjske aminokiseline, te da ne sadrži iste. Specifično razvijenom šemom sertifikacije proizvodnog procesa, ovo testiranje omogućava nam da svoju izjavu o sadržaju proizvoda potkujemo ne samo proizvođačkom praksom već i testiranjem izlaznog proizvoda. Sertifikacija posnog proizvoda zato donosi veći stepen informisanosti potrošača o proizvodu, veću pouzdanost u njegov sadržaj i povećano poverenje u takvog proizvođača i njegov celokupni brend. Ona ne predstavlja samo administrativni alat, već mehanizam izgradnje poverenja koji omogućava proizvođačima da se jasno diferenciraju na tržištu,

a potrošačima da donose ispravne odluke u skladu sa svojim verskim i zdravstvenim uverenjima.

Iz ovog razloga je Cesna razvila sertifikacione šeme "posno" i "posno na vodi" – jer je to pre svega potreba savremenog tržišta i predstavlja odgovornost prema potrošaču.

CESNA nije stala samo na definisanju kriterijuma, već je samostalno razvila kompletnu metodologiju sertifikacije, uključujući jasne zahteve za sirovine, procese, kontrolne tačke i označavanje proizvoda.

CESNA je trenutno jedino sertifikaciono telo u regionu koje poseduje sopstvenu, formalno uspostavljenu i zaštićenu šemu za "posno" i "posno na

vodi", čime je postavila standard tamo gde on ranije nije postojao.

Ono što ovu inicijativu izdvaja jeste činjenica da sertifikat nije nastao kao marketinški dodatak, već kao odgovor na realnu potrebu tržišta – potrebu da se pojmu „posno vrati značenje, doslednost i kredibilitet. Kroz precizno definisane zahteve i nezavisnu proveru, proizvođačima se omogućava da svoje proizvode jasno pozicioniraju, dok potrošači dobijaju pouzdanu garanciju da deklarisana tvrdnja ima stvarno uporište u praksi.

Time sertifikacija postaje više od formalnosti: postaje alat za unapređenje kvaliteta, transparentnosti i odgovornog poslovanja.

Standardizacija kao podrška ekološkoj odgovornosti i cirkularnoj ekonomiji

Vođenje sistema upravljanja ambalažnim otpadom u praksi

Upravljanje ambalažnim otpadom u Srbiji zasniva se na jasno definisanom zakonskom okviru i principu produžene odgovornosti proizvođača. Taj sistem podrazumeva da proizvođači i uvoznici ambalaže snose odgovornost za ambalažni otpad koji nastaje nakon upotrebe proizvoda, dok je uloga operatera sistema da obezbede njegovo funkcionisanje u praksi - kroz organizaciju sakupljanja, reciklaže, izveštavanja i saradnje sa svim relevantnim akterima u skladu sa zakonskim okvirima delovanja operatera sistema. Sekopak, kao operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom, svoju ulogu ne posmatra kao formalno ispunjavanje obaveza, već

kao odgovornost prema sistemu u celini, životnoj sredini i društvu. Upravo zbog složenosti ovog sistema, standardizacija ima važnu ulogu kao podrška upravljanju procesima, unapređenju transparentnosti i obezbeđivanju kontinuiteta u radu.

Ekološka odgovornost kao polazna tačka sistema

Cilj sistema upravljanja ambalažnim otpadom nije primena standarda, već ostvarivanje stvarnog ekološkog doprinosa – povećanje količina sakupljenog i recikliranog otpada, smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i razvoj funkcionalne infrastrukture.

U tom smislu, aktivnosti Sekopaka usmerene su na investicije u razvoj i unapređenje infrastrukture za sakupljanje ambalažnog otpada, saradnju sa lokalnim samoupravama i javno-komunalnim pre-

duzećima, povezivanje sakupljača i reciklera u stabilan operativni sistem, kao i kontinuiranu edukaciju građana i privrede. Kako bi se ovakve aktivnosti sprovodile planski i dosledno, uz jasno definisane odgovornosti i mehanizme kontrole, standardizacija ima ulogu alata za upravljanje rizicima i obezbeđivanje stabilnosti sistema, čime se sprečava akumulacija sistemskih poremećaja i ulazak EPR sistema u krizne režime.

Standardi kao alat za upravljanje složenim sistemom Upravljanje ambalažnim otpadom uključuje veliki broj partnera, različite tokove otpada i stalne promene u regulatornom i operativnom okruženju. U takvim uslovima, međunarodni standardi omogućavaju da se procesi jasno definišu, rizici prepoznaju na vreme i obezbedi kontrola nad ključnim segmentima sistema. Sekopak već dugi niz godina primenjuje ISO 9001 (sistem menadžmenta kvalitetom) i ISO 14001 (sistem menadžmenta zaštite životne sredine) kao upravljački okvir za dosledno vođenje procesa i praćenje ekološkog učinka.

Ubrzo nakon njihovog objavljivanja, Sekopak je među prvima u Srbiji usvojio i nove međunarodne standarde u oblasti cirkularne ekonomije ISO 59004 i ISO 59010. Time su principi cirkularne ekonomije dodatno integrisani u postojeće upravljačke i operativne procese, kao nadogradnja postojećeg sistema, sa ciljem da se efikasno korišćenje resursa, smanjenje otpada i zatvaranje materijalnih tokova jasnije povežu sa svakodnevnom praksom.

Standardi na ovaj način ne definišu ciljeve sistema, već pomažu da se oni ostvaruju strukturirano i merljivo.

Poverenje, transparentnost i dugoročni razvoj sistema

Standardizovan pristup upravljanju doprinosi i većem poverenju između svih učesnika sistema – privrede, institucija, lokalnih zajednica i građana. Jasno definisani procesi, praćenje rezultata i interna kontrola omogućavaju stalno unapređenje rada i prilagođavanje promenama u sistemu.

Ovakav način rada dodatno je osnažen uključivanjem u međunarodne okvire odgovornog poslovanja, kao što su EcoVadis ocenjivanje, u okviru koga je Sekopak svrstan među 5% najodrživijih kompanija na globalnom nivou, Globalni dogovor Ujedinjenih nacija i ESG izveštavanje, čime se dodatno doprinosi transparentnosti i sagledavanju šireg uticaja sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

U praksi, iskustvo pokazuje da bez razvijene infrastrukture, edukacije i saradnje nema održivog sistema, dok standardi predstavljaju važan alat koji pomaže da se takav sistem vodi stabilno, odgovorno i dugoročno.

“Sekopak je do sada poslao

Veštačka inteligencija ima potencijal da potpuno promeni ekonomski sistem kakvim ga poznajemo, te su pitanja koja ona otvara složena i duboko ukorenjena u moralnim dilemama.

Veštačka inteligencija –između inovacije i etike

Dvadesete godine novog veka dovele su na tržište veštačku inteligenciju - inovaciju u obradi informacija za koju se s pravom smatra da je bez presedana.

Međutim, njeno uvođenje, kao što je slučaj i kod prethodnih revolucija u tehnologiji, povlači veliki broj moralnih pitanja i potrebu za pažljivom regulacijom.

Pametne mašine već dugo postoje u mitologiji i književnosti, a tokom 19. i 20. veka zauzimaju posebno mesto u tim disciplinama. Ambicije da se zaista napravi pametna mašina, sa umom nalik ljudskom, počele su da postaju naučna stvarnost na samoj polovini dvadesetog veka. Ciljevi veštačke inteligencije menjali su se u skladu sa promenama u razumevanju toga šta to zapravo čini ljude posebnim ili čini ljudsku inteligenciju onakvom kakvu je poznajemo. Na taj način su ciljevi evoluirali od učenja i obrade podataka, preko ljudske mimike i govora, do stvaranja umetničkih dela i emocionalnog doživljaja sveta. Tako, pedesetih godina prošlog veka od mašina se očekivalo da rešavaju matematičke zadatke i pokazuju samosvest, ili, kako je to opisao Tjuring, da razlika između razgovora čoveka i mašine postane nevidljiva.

Današnji AI može da odgovara na pitanja o temama o kojima ima opsežne informacije, da savetuje, pravi društvo kroz beskrajne razgovore, ali i da bude umetnik – generišući vizuelne sadržaje, govoreći i pevušeći glasom gotovo identičnim ljudskom. Isto tako, AI može da programira kada mu postavimo zadatak i da ispravi greške kada mu ukažemo na njih; može biti vredan ili lenj, a sposoban je i da plasira netačne ili nepotpune informacije.

Zbog svega navedenog, mnogi autori su proglasili AI novom tehnološkom revolucijom. Iako je ovo

možda preterana ocena trenutnih mogućnosti, jasno je da veštačka inteligencija ima ogromne primene. Ipak, ona ne može da funkcioniše bez nadzora i provere podataka kojima rukuje. Iako sam nije tehnološka revolucija, široko dostupan AI zaista jeste revolucionarna tehnologija - kao nadgradnja i evolucija tehnologija mikročipa, interneta i baza podataka. Međutim, sva dostignuća u ovoj oblasti dolaze uz moralna pitanja o načinu na koji je postignut napredak, kao i o uticaju na vrednost ljudskog rada u budućnosti.

Više pitanja nego odgovora: etika vs. AI

Više pitanja

Veštačka inteligencija ima potencijal da potpuno promeni ekonomski sistem kakvim ga poznajemo, te su pitanja koja ona otvara složena i duboko ukorenjena u moralnim dilemama. S obzirom na to da AI koristi baze podataka koje se oslanjaju na postojeće radove i informacije, postavlja se pitanje kako na pravi način uključiti autore u ove baze i kako i koliko ih kompenzovati. Uspeh mnogih AI alata, uključujući ChatGPT, bazira se upravo na tome da se izbegne ova kompenzacija, pa se postavlja pitanje - da li to treba smatrati kažnjivim?

nego

odgovora:

etika vs. AI

Ako AI preuzme poslove koje sada obavljaju ljudi, kako će izgledati ta tranzicija? Šta će biti s radnicima, koje obaveze imaju kompanije, a koje država? Ko će imati korist od ovakvog načina rada? Da li će se rad AI-a oporezivati na isti način kao dosadašnji rad? I kako se nositi s lažnim predstavljanjem AI alata?

Još jedan problematičan aspekt je marketing. Od samog početka promocije veštačke inteligenci-

Uprkos zakasnelim zakonskim rešenjima i neuređenosti koja može podsećati na digitalni divlji zapad, međunarodni standardi nude rešenja koja omogućavaju da se odgovori na izazove vezane za ko rišćenje veštačke inteligencije na siguran i odgovoran način, uz poštova nje etičkih načela.

je kao široko dostupnog, pa čak i besplatnog proizvoda, njene mogućnosti su često preuveličavane, pa i lažno predstavljane potencijalnim korisnicima. AI je promovisan kao jeftin radnik budućnosti, sposoban da uradi sve što mu se zatraži. Međutim, to je daleko od stvarnih mogućnosti, naročito imajući u vidu situaciju od pre nekoliko godina. Danas je AI postao sastavni deo mnogih radnih mesta, a korisnici su ubrzo uočili njegove granice, kako u znanju, tako i u sposobnosti da izvede određene zadatke. Naime, čak i kada AI generiše sadržaj, manuelna prerada i finalizacija ostaju neizbežni, a uspeh svakog AI modela u velikoj meri zavisi od nadzora i provere od strane ljudskih radnika. Ipak, AI bum je stvorio prostor za dezinformacije, čak i među velikim organizacijama.

Lažni AI je takođe postao problem. Naime, 2021. godine, kompanija Amazon je lansirala svoj AI supermarket u Ujedinjenom Kraljevstvu, predstavljajući ga kao trgovinu budućnosti, potpuno automatizovani sistem koji prepoznaje lice kupca i naplaćuje sve što iznese iz radnje. Ispostavilo se da nikakva automatizovana tehnologija ne stoji iza toga, već su radnici u Indiji pratili kupce putem kamera, dodavali proizvode u njihove korpe i obavljali naplatu. Iako se delom zaista oslanja na pametne tehnologije, zapravo je reč o neiskrenom plasiranju usluge. Nakon ovog fijaska, Amazon se preusmerio ka razvoju pametnih korpi za kupovinu koje koriste automatizovano čitanje bar kodova.

Moderacija nasilnog sadržaja takođe predstavlja izazov. AI kompanije se pozicioniraju kao da nude kompletno i spremno automatizovano rešenje, što u praksi jednostavno nije slučaj. Težak teret moderiranja sadržaja, kao i obučavanje veštačke inteligencije da razgraniči dobro i zlo u moralnom smislu, obavljaju jeftini radnici iz zemalja trećeg sveta. Tako je, na primer, Open AI svoj razvoj sadržaja, selekciju i monitoring preneo na firmu u Keniji. Radnici su zarađivali svega 2 dolara po času, dok su

S obzirom na to da AI koristi baze podataka koje se oslanjaju na postojeće radove i informacije, postavlja se suštinsko pitanje kako autore na pravičan način učiniti vidljivim u tim sistemima i na koji način adekvatno vrednovati njihov doprinos.

stalno bili izloženi nasilnom i negativnom sadržaju koji AI, uključujući i Chat GPT, generiše, trenirajući ga da ne proizvodi takav sadržaj za korisnike. Imajući u vidu da je svaki radnik bio izložen prijemu i obradi i do 250 AI misli, a da one sa elementima nasilja nisu bile retkost, postavlja se pitanje kakve posledice ovakav posao ima po psihološko zdravlje radnika.

Kada je reč o autorskim pravima, odmah po pojavi prvih AI generatora slika, pojavilo se pitanje narušavanja tih prava. Mnogi slikari, fotografi i digitalni umetnici su se našli u situaciji da su njihova dela bez njihovog znanja ili želje ušla u baze podataka koje AI koristi za generisanje svojih slika, što je omogućilo veštačkoj inteligenciji da generiše nova umetnička dela na osnovu tih radova. Umetnici koji su koristili društvene mreže i druge dostupne prostore kao svoj lični portfolio našli su se u situaciji da AI kompanije zarađuju koristeći njihova dela, a da oni na to nisu pristali, niti su o tome uopšte bili obavešteni. Kako je autorsko pravo zaštićeno nacionalnim pravom, ovi umetnici nisu u mogućnosti da se pravno zaštite pokretanjem procesa protiv AI giganata čija se godišnja ulaganja broje u milijardama. Vizuelni umetnici odgovorili su korišćenjem raznih anti-AI žigova i metoda koje loše utiču na algoritme koji apsorbuju njihov rad.

I, na kraju, AI uči pisanje kroz uvid u postojeća autorska dela novinara, pisaca i naučnika iz Google pretraga, prikupljajući tekstove sa interneta i privatnih baza podataka novinskih agencija, a stalan priliv i pristup kvalitetnim tekstovima neophodan mu je kako bi održao kvalitet usluge.

Potreba za regulacijom: zakonodavstvo i međunarodni standardi

Zakonodavstvo se, zbog prirode demokratskog procesa donošenja odluka, razvija polako i u skladu sa zahtevima različitih društvenih činilaca – udruženja, kompanija, lobija. Ovo je jedan od razloga, ali ne i najvažniji, zašto zakonodavstvo često zaostaje za brzim razvojem tehnologije.

Na nivou Evropske Unije, AI Akt je usvojen početkom 2024, a ova regulativa još uvek čeka da uđe u punu primenu. Neke obaveze su već počele da se primenjuju od 2025, dok će pun opseg obaveza za visokorizične AI sisteme i drugi važni elementi postati obavezni najkasnije do 2. avgusta 2026/2027. Od donošenja je AI Akt bio na meti kritika relevantnih udruženja i zastupnika civilnog društva, prvenstveno zbog brojnih propusta u zaštiti ljudskih i građanskih prava. Akt nije odgovorio na pitanja vezana za upotrebu veštačke inteligencije u policijskom nadzoru i bezbednosnim službama, a takođe je primetan nedostatak zabrane korišćenja AI za dekodiranje emocija, što direktno ugrožava pravo na privatnost. Države članice EU same će odlučiti koje telo će sprovoditi ovu regulativu, a takođe je osnovana i Evropska kancelarija za veštačku inteligenciju.

Nasuprot zakonodavstvu, standardizacija može brže adekvatno odgovoriti na industrijske promene i inovacije. Standardi često nude gotova i temeljna rešenja koja zakonodavci mogu koristiti, zasnovana na iskustvima iz prakse. Tako, Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) već nudi nekoliko standarda koji pomažu organizacijama da upravljaju AI uslugama.

ISO/IEC 42001:2023 Sistem menadžmenta veštačkom inteligencijom je standard namenjen organizacijama koje nude AI proizvode i usluge ili se oslanjaju na veštačku inteligenciju u svom poslovanju. Ovaj sistem odgovara na jedinstvene izazove koji idu uz veštačku inteligenciju, uzimajući u obzir specifičnosti industrije i veličinu same organizacije. Standard uspostavlja odgovorno i bezbedno korišćenje veštačke inteligencije kao prioritete i odgovara na rizike koje upotreba veštačke inteligencije može doneti organizaciji.

ISO/IEC 23894:2023 Informacione tehnologije – Veštačka inteligencija – Upravljanje rizicima je standard koji pruža smernice za upravljanje specifičnim rizicima vezanim za AI, a namenjen je organizacijama koje se bave razvojem, proizvodnjom i korišćenjem AI proizvoda, sistema i usluga. Upravljanje rizicima ključno je za aktivnosti povezane s veštačkom inteligencijom, a primena se prilagođava potrebama i kontekstu same organizacije.

ISO/IEC 23053:2022 Okvir za sisteme veštačke inteligencije u mašinskom učenju opisuje komponente i sve funkcije unutar AI ekosistema. Ovaj okvir je primenljiv na sve vrste organizacija: javne i privatne kompanije, državna i lokalna tela, neprofitne organizacije, kao i na sva udruženja koja primenjuju ili se oslanjaju na AI sisteme.

U nedostatku čvrstog zakonodavstva, pored međunarodnih standarda dobro je voditi se i etičkim smernicama. Doneto je nekoliko značajnih etičkih smernica za AI usluge: Savet Evrope doneo je mnoštvo uputstava i preporuka u različitim oblastima, UNESCO je smernice doneo 2021. godine, a Vlada Srbije iznela je 2023. svoje etičke smernice za AI u nacionalnim okvirima.

Uprkos zakasnelim zakonskim rešenjima i neuređenosti koja može podsećati na digitalni divlji zapad, međunarodni standardi nude rešenja koja omogućavaju da se odgovori na izazove vezane za korišćenje veštačke inteligencije na siguran i odgovoran način, uz poštovanje etičkih načela.

Sledljivost otpada je mehanizam zaštite

i za životnu sredinu i za poslovanje

Autor: Ivana Stakić, COO Green Industry d.o.o.

OD OTPADA DO RESURSA

GREEN INDUSTRY DOO

Kako izgleda odgovorno upravljanje neopasnim otpadom u praksi

Upravljanje otpadom u Srbiji poslednjih godina prolazi kroz intenzivne promene, vođene usklađivanjem sa evropskim zakonodavstvom i principima cirkularne ekonomije. Izmene Zakona o upravljanju otpadom, kao i donošenje novih pravilnika koji detaljnije uređuju dozvoljene postupke tretmana, tehnologije obrade i uslove za prestanak statusa otpada, značajno su uticale na način na koji kompanije danas pristupaju ovoj oblasti.

Za mnoge privredne subjekte, ovi propisi predstavljaju izazov –ne samo zbog dodatnih administrativnih zahteva, već i zbog potrebe da se uspostavi jasna kontrola nad tokovima otpada. Istovremeno, nova regulativa otvara prostor za unapređenje prakse, veću transparentnost i efikasnije korišćenje resursa. U tom kontekstu, reciklaža prestaje da bude sporedna aktivnost i postaje integralni deo odgovornog i održivog poslovanja.

Upravljanje neopasnim otpadom – od obaveze do sistema

U praksi se i dalje često susreće pristup u kome se neopasan otpad posmatra kao problem koji treba „ukloniti“ sa lokacije, bez dubljeg razumevanja procesa koji sledi nakon preuzimanja. Međutim, savremeni zahtevi jasno ukazuju da ad hoc rešenja više nisu dovoljna. Upravljanje neopasnim otpadom mora biti organizovano kao sistem, sa jasno definisanim koracima i odgovornostima.

Green Industry svoj rad zasniva upravo na takvom sistemskom pristupu. Proces započinje analizom vrsta otpada koje nastaju kod klijenata, učestalosti njihovog generisanja i postojećih procedura. Na osnovu toga, uspostavlja se model sakupljanja, selekcije i dalje obrade otpada, u skladu sa važećim propisima i realnim potrebama kompanija.

O vakav pristup omogućava da se otpad pravilno razvrsta već na mestu nastanka, čime se povećava njegov reciklažni potencijal i smanjuju troškovi daljeg tretmana. Istovremeno, kompanijama se obezbeđuje jasno razumevanje sopstvenih obaveza i uloge u celokupnom procesu.

Sledljivost i dokumentacija kao ključna tačka

Jedan od najznačajnijih aspekata novih propisa odnosi se na sledljivost otpada i dokazivanje da je određeni materijal prošao propisani tretman. Posebno u kontekstu prestanka statusa otpada, dokumentacija postaje ključni element koji potvrđuje da je materijal bezbedan za dalju upotrebu ili plasman na tržište. U praksi, nedovoljno vođena evidencija ili nejasni tokovi otpada mogu dovesti do ozbiljnih pravnih i finansijskih posledica za kompanije koje ga proizvode. Zbog toga se uloga reciklera značajno menja – on više nije samo operativni izvršilac, već partner koji snosi deo odgovornosti za zakonitost i transparentnost procesa. Green Industry u svom radu poseban akcenat stavlja na uredno vođenje dokumentacije, jasnu evidenciju kretanja otpada i pot-

punu sledljivost materijala. Time se klijentima omogućava sigurnost u poslovanju, ali i olakšava komunikacija sa nadležnim institucijama i inspekcijskim organima.

Sekundarne sirovine i realni dometi cirkularne ekonomije

Jedan od osnovnih ciljeva savremenog sistema upravljanja otpadom jeste vraćanje materijala u proizvodne tokove. Plastika, papir, karton i metali, kada se pravilno sakupe i obrade, postaju vredne sekundarne sirovine koje mogu zameniti primarne resurse i smanjiti pritisak na životnu sredinu.

Međutim, cirkularna ekonomija ne funkcioniše sama od sebe. Ona zahteva dobro organizovanu infrastrukturu, tržište sekundarnih sirovina, ali i visok nivo poverenja među učesnicima u lancu – od proizvođača otpada do krajnjih korisnika materijala. Upravo zato je kvalitet selekcije i obrade od presudnog značaja. Green Industry svoj doprinos cirkularnoj ekonomiji vidi u povezivanju svih ovih elemenata u funkcionalan sistem. Kroz pravilnu selekciju, baliranje i pripremu materijala za dalju reciklažu, omogućava se da otpad dobije novu vrednost i realnu primenu, umesto da završi kao teret za deponije.

Izazovi u praksi i značaj partnerstva

Iako je regulatorni okvir sve jasniji, praksa pokazuje da se kompanije i dalje suočavaju sa brojnim izazovima – od nedovoljne informisanosti zaposlenih, preko neadekvatnih internih procedura, do ograničenih kapaciteta za privremeno skladištenje otpada. U takvim uslovima, saradnja sa pouzdanim partnerom postaje ključna.

Umesto jednokratnih usluga, sve veći broj kompanija traži dugoročna rešenja koja će im omogućiti stabilnost i usklađenost sa propisima. To podrazumeva ne samo operativnu podršku, već i savetodavnu ulogu, prilagođavanje sistema i kontinuirano unapređenje prakse.

U savremenom poslovnom okruženju, odgovorno upravljanje neopasnim otpadom predstavlja važan deo ukupne održivosti kompanija. Novi propisi jasno definišu obaveze, ali istovremeno pružaju priliku da se otpad sagleda kao resurs, a ne isključivo kao trošak.

Iskustva iz prakse pokazuju da sistemski pristup, uz jasnu dokumentaciju i sledljivost, donosi korist ne samo životnoj sredini, već i samom poslovanju. Reciklaža, kada je pravilno organizovana, postaje faktor stabilnosti, usklađenosti i dugoročnog razvoja.

Upravljanje otpadom više nije tehničko pitanje, već strateški segment poslovanja

Otvoren novi Dom zdravlja

Family Medica na Novom

Beogradu – mesto

poverenja za zdravlje

vaše porodice

Family Medica je lanac domova zdravlja, poliklinika i ordinacija, prisutan na više od 50 lokacija širom zemlje. Kontinuiranim rastom težimo da pružimo dostupnost naših usluga sugrađanima od severa do juga Srbije.

Naša misija je da svakom pacijentu obezbedimo sveobuhvatan i personalizovan pristup zdravlju, uz podršku stručnog tima i najsavremenije medicinske opreme. Težimo da kroz svaku fazu dijagnostike i lečenja izgradimo poverenje i pružimo pouzdanu podršku našim pacijentima. Raspolažemo savremenom medicinskom opremom i timom lekara opšte prakse, specijalista, subspecijalista i profesora. Naš stručni tim čine iskusni lekari i medicinske sestre sa dugogodišnjim kliničkim iskustvom, među kojima su: prof. dr Ljiljana Mirković, prof. dr Vojislav Perišić, prof. dr Ivana Nedeljković, dr Nina Ristić i dr Miroslava Popović.

U saradnji sa sistemom Aqualab laboratorija, u našim domovima zdravlja, poliklinikama i ordinacijama možete uraditi preko 4.000 visoko specifičnih analiza. Otvaranjem Doma zdravlja Family Medica na Novom Beogradu, na adresi Bulevar Mihajla Pupina 115a, proširena je ponuda zdravstvenih usluga iz kojih izdvajamo:

MEDICINA RADA

U našoj službi medicine rada sprovodimo sve vrste pregleda koji su zakonom propisani i koji omogućavaju očuvanje zdravlja zaposlenih, kao i bezbedno obavljanje radnih zadataka. Briga o zdravlju zaposlenih znači i briga o kvalitetu života, produktivnosti i zadovoljstvu svakog pacijenta. Usluge koje nudimo: prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih, lekarska uverenja za zasnivanje radnog odnosa, vanre-

dni lekarski pregledi, pregledi za vozače svih kategorija, pregledi vida i oftalmološki pregledi za rad za računarom, mišljenje o posebnim zdravstvenim uslovima za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom.

VASKULARNA HIRURGIJA

U okviru vaskularne hirurgije dostupna je savremena dijagnostika i lečenje oboljenja arterijskog i venskog sistema, uz individualan pristup svakom pacijentu. Terapija obuhvata zbrinjavanje proširenih vena, tromboza i hronične venske insuficijencije, kao i izvođenje minimalno invazivnih i hirurških intervencija na perifernim krvnim sudovima.Usluge koje nudimo: pregled vaskularnog hirurga, dopler krvnih sudova, kreiranje fistula i graftova, trombektomija, ugradnja Hickman katetera i ugradnja PORT-a za hemioterapiju. Cilj primenjenih metoda je poboljšanje cirkulacije, ublažavanje simptoma i unapređenje kvaliteta života pacijenata.

ORL

U oblasti otorinolaringologije dostupni su kompletni ORL pregledi, dijagnostika sluha, kao i hirurške intervencije koje se u najvećem broju slučajeva izvode u lokalnoj anesteziji. Dijagnostika i lečenje obuhvataju oboljenja sinusa, krajnika, glasnih žica i sluha. Pacijentima su na raspolaganju kompletni ORL pregledi, audiometrija, timpanometrija, kao i širok spektar ORL intervencija, koje se u najvećem broju slučajeva izvode u lokalnoj anesteziji.

ESTETSKE PROCEDURE

U ponudi su estetske hirurške intervencije, poput otoplastike i blefaroplastike, kao i nehirurške estetske procedure uz primenu botoksa, hijaluronskih filera i lifting niti. Dostupni su tretmani korekcije mimičnih bora svih regija lica, Nefertiti lift, korekcija brade, terapija hiperhidroze, nehirurška korekcija nosa, Radiesse i Lanluma tretmani, lipoliza, kao i savremeni lifting tretmani nitima, uključujući „fox eyes“, jawline i zatezanje kompletnog lica.

Family Medica je mesto gde se stručnost, savremena medicina i posvećenost pacijentima spajaju u brigu o zdravlju cele porodice.

ПОСНИХ

email: info@cesna.rs web: posno.rs cesna.rs