Issuu

4. ART SALON 2012

O'ZVUČENJE Ritmovi, posredovani doživljaji, osećanje prirode na početku novog milenijuma belo, belo...

C 20 M 20 Y 20 K 100

C 52 M 29 Y 30 K 78

BUSHMILLS BLACK

PANTONE 425 C

PANTONE® PROCESS BLACK

Kolekcija savremene umetnosti Wiener Stadtishe osiguranje

Kreativni trag – vodič u budućnost Mi, u Wiener Städtische osiguranju, verujemo da dela govore više od reči. Naša kompanija, kroz stručnost, kreativnost i timski rad, usmerena je ka jednom cilju – pružanju vrhunske usluge. Dostizanje ovog cilja pretpostavlja ne samo razumevanje društva i društvenih odnosa, već i aktivan i odgovoran odnos prema njemu. Iako se u svom poslovanju bavimo bazičnim pitanjem čovekove egzistencije, potrebom za sigurnošću, smatramo da nas posvećenost razvoju društva, obavezuje da se neizostavno posvetimo i sferama čovekovog kreativnog i umetničkog poslanja. Jedna od naših dugoročnih akcija, kojom želimo da naglasimo našu ulogu u društvu u kojem živimo i radimo, je stvaranje Wiener Städtische Kolekcije savremene umetnosti. Kolekciju smo počeli da formiramo 2010. godine, sa ciljem da podstaknemo umetničku produkciju i stvaralaštvo u Srbiji, posebno među mladim umetnicima čija dela u ovoj kolekciji čine znatan deo. Takođe, ova akcija učinila je naš radni prostor humanijim i toplijim, a time i radno vreme prijatnijim i kreativno stimultivnim. Pokrećući ovaj projekat želimo da ukažemo da vrhunska umetnička produkcija i produkcija mladih pomaže i našu misiju da stvaramo održive vrednosti, a kreativnost i inovativnost su neizostavan deo tog procesa. Izložba o'zvučenje, kojom predstavljmo deo naše umetničke kolekcije, je deo naše strategije da otvoreno komuniciramo sa društvom i podstaknemo i druge kompanije da podrže ovdašnje umetnike, obzirom na izazove tranzicije u kojoj se nalazi naše društvo, a koji iskušavaju i veru i talenat. Isto kao život, i dobro delo će naći svoj put, a na nama je da ga u tom podvigu podržimo. Nosilac ovog projekta su autori i njima se zahvaljujemo. Pokretačka snaga njihovih dela, ostavljajući kreativni trag danas, predstavlja naš zajednički vodič u budućnost.

Branko Krstonošić Generalni direktor Wiener Städtische osiguranje

Nova biznis klasa na Novom Beogradu

VIG Plaza je građena po standardima A klase, a to podrazumeva maksimalnu funkcionalnost, vrhunski kvalitet i jasnu svrhu – uspeh u poslovanju njenih stanara.

Ovo poslovno okruženje nudi mnogo više od kancelarijskog prostora. Da bi poslovanje moglo da se odvija lako i eﬁkasno, u zgradi postoji moderna konferencijska sala, sa svom pratećom opremom.

Za formalne, ali i neformalne razgovore, idealan prostor je velika terasa sa pogledom na Dunav, a ukoliko je potrebno organizovati poslovni ručak ili večeru, restoran Valcer, koji se nalazi u okviru zgrade, pružiće vam istinsko uživanje u bogatstvu ukusa. VIG Plaza se kvalitetom izdvaja kao zgrada nove biznis klase u Beogradu, stvorena da obezbedi višu vrednost i novu funkcionalnost.

VIG Plaza, Trešnjinog cveta 1, Beograd www.vigplaza.rs

Arhitektonika neba Tijana Fišić je magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i postala član ULUS-a 1993. godine. Dve njene slike nalaze se u vlasništvu Narodnog muzeja u Beogradu (iz 1999. i 2001. godine). Autor je 27 samostalnih izložbi, od kojih je 13 održano u Beogradu, a dve u inostranstvu (Kulturni centar u Parizu i predstavnik jugoslovenske umetnosti u Beču). Učesnik je više od 70 kolektivnih izložbi. Dobitnik je nagrada „Zlatna paleta“, „Mileševski anđeo“, „Gran-pri“ na Desetom bijenalu „Milena Pavlović-Barilli“. Na Fakultetu za umetnost i dizajn Megatrend univerziteta u Beogradu je od osnivanja, 2005. godine, u statusu vanrednog profesora na predmetima Crtanje i Slikanje. Od 2008. do 2010. bila je prodekan za nastavu i autor akreditacione dokumentacije, a od 2009. je redovni profesor na predmetima Crtanje sa ljudskom anatomijom, Slikanje klasičnim i kombinovanim tehnikama, Večernji akt, i mentor je na doktorskim studijama iz oblasti likovnih umetnosti.

Lestvice u nebo, 40x70 cm, ulje na platnu, 2010.

Već sam naziv izložbe slika Tijane Fišić – „Vatra, voda, vazduh“, na poetsko-simboličkom nivou predstavlja prag unutarnjeg otkrovenja, neizbežnog za svakog konzumenta njene umetnosti. Etimologija reči „umetnost“ vodi poreklo od „Uma“, nevidljivog generatora svega postojećeg, čiji tek puki odraz emanira u umovima smrtnih ljudskih bića. Sivi horizont svakodnevice, oličene u materijalističkom shvatanju i doživljavanju sveta, obojen je zatamnjenim nijansama svesti o konačnosti svega postojećeg, o neprekidnoj promeni svega što nas okružuje i životno uslovljava. To nas ispunjava zebnjom nesigurnosti usled nedostatka bilo kakvog čvrstog oslonca. Ljudska duša je ispunjena prirodnom čežnjom za večnošću, harmonijom i lepotom. Oni su nužni svakom čoveku, ali su nedostižni u okvirima permanentnih prostorno-vremenskih vibracija, koje svako ispoljavanje poretka mira i sklada čine nestalnim i nestvarnim. Slikarstvo Tijane Fišić predstavlja traganje za kvintesencijom, ispoljavajući se u prodoru sadržaja večnog sveta ideja u materijalnu stvarnost. Njena platna okupana su svetlošću što iskri širom azurnoplavog neba, susrećući se sa oblacima, talasima i fantazmagorijama „himera uma“ – letećim brodovima i tvrđavama, lebdećim školjkama pravilno spiralnog oblika, i nebeskim lestvama. Svet Tijane Fišić je svet „vatre, vode, vazduha“, zemlja je poništena, baš kao ovom principu svojstveni gravitacija i materijalizam. Sve leti i lebdi po prozračnom eteru (vaz)duha, spajajući razigranu esencijalnu kreativnost što potiče od kosmičkog Uma sa našim svetom ovde i sada. Zato nam preostaje samo da, iluminirajući otkrovenjem velikog deteta u sebi, odustanemo od tmurnog crno-belog sveta i sami iznutra isijavamo radost boja solarno blještavog neba sa slika Tijane Fišić. Miša Vasić

Tenis iz dva ugla, 120x32 cm, ulje na platnu, 2012.

Vatra voda vazduh (triptih), 75x75 cm (x3), ulje na platnu, 2012.

Ploveća tvrđava, 35x35 cm, ulje na platnu, 2011.

Reč urednika

vogodišnje izdanje tradicionalne manifestacije art salon – Salon lepih umetnosti, posvećen je pomalo netradicionalnoj temi – odnosu umetnosti i zvuka sa posebnim akcentom na potrebu da se savremena umetnost ozvuči i približi javnosti. Želeli smo da svako novo izdanje ove manifetacije predstavi javnosti nove stilske i poetske izraze sa aktuelne scene tako da se kroz dela petnaestak umetnika, uglavnom mlađe generacije, može pratiti savremeni izraz u domenu slikarstva. Pošto nismo zaobišli ni prostorne forme tu će biti i par iznenadjenja kojima će se publika radovati. Ovom izložbom manifestacija art salon se uključuje u borbu protiv diskriminacije lica

sa invaliditetom, te su radovi nekolicine autora ravnopravno predstavljeni na izložbi. U toj našoj akciji podržalo nas je Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, a mi ovim želimo da podstaknemo i druge institucije, manifestacije i galerije da se priključe i stvore još više uslova za lica kojima iz mnogo razloga nije lako da se automatski uključe na scenu. Poseban kuriozitet izložbe jeste saradnja sa kompanijom Wiener Stadtishe osiguranja čiji je deo kolekcije predstavljen na ovoj izložbi kako bi se pokazao društveno odgovoran odnos kompanije koja je otkupljujući radove za kolekciju pomogla mladim umetnicima u vreme ekonomske krize da prebrode neke svoje bure i probleme.

Bjanka Jovićević

O'ZVUČENJE Ritmovi, konstrukcije, posredovani doživljaji, osećanje prirode na početku novog milenijuma, belo, belo... Već na početku predstavljanja umetničke produkcije objedinjene zajedničkim nazivom o'zvučenje, potrebno je reći da su polazišta ove izložbe realnost umetničke scene, a ne neka idealizovana pretpostavka mogućih tokova umetnosti. Time se želi ukazati na činjenicu da postoji više paralelnih i relevantnih realnosti od kojih je, čini se i na žalost, realnost same umetnosti najmanje važna. Realnost koju predstavljamo sačinjena je od tri bitna elementa sistema umetnosti: umetničke produkcije, javnog mnenja i krajnjih korisnika. Ja sam u nekoliko navrata isticao, a i danas to ponavljam: umetničko delo se konačno konstituiše tek u sferi javnosti i te činjenice bi trebalo da budu svesni svi, i umetnici i kritičari i publika. Što je opšti nivo javne svesnosti spremniji da prihvati savremena i savremenija rešenja umetnosti to su šanse za dinamičniji razvoj umetnosti veće što opet, uzročno-posledično, čini društvo kvalitetnijim. U protivnom, dakle ukoliko društvena stvarnost prolazi nezainteresovano i nesvesno pored umetničke produkcije, može se desiti da vredna, čak kapitalna umetnička dela nikada ne budu konačno konstituisana. Možda se baš zbog toga toliko umetničkih dela i projekata danas bave samim društvom i onim njegovim aspektima koje je samo putem zgusnutih umetničkih poruka moguće osvetliti, odnosno i ozvučiti, kao što to ova izložba predlaže. Izložba o'zvučenje pokušava da istraži onu konstelaciju koju čine umetnička produkcija, javna recepcija i krajnji korisnici, dakle onu konstelaciju koja bar delimično i fragmentarno, funkcioniše u praksi kao ostvarena, a ne utopijska relacija. Pri tome moram reći da je svaka konstelacija danas, bilo ona koja se generira sa najvišeg mesta umetničkog sistema, dakle iz muzeja i profilisanih galerija, iz domaćih i međunarodnih manifestacija, odnosno prestižnih kustoskih projekata izložena veoma često nestručnim i krajnje umornim odnosom javnosti što stvara velike probleme u konačnom konstituisanju i dovršavanju produkata umetnosti. Posledice permanentnog odlaganja i nedostatka volje da se taj proces dovrši čini samu

scenu nepreglednom i konfuznom, a korisnike nesigurnim što kod njih stvara potrebu za prizivanjem starih dobrih vremena i povratak u okrilje jasne i sigurne tradicije. To je osnovni razlog što izuzetne manifestacije međunarodnog karaktera, poput Oktobarskog salona ili nekih drugih značajnih kustoskih projekata, ne uspevaju da konstituišu čvrstu platformu sa koje bi se polje umetnosti moglo sagledavati jasnije i stručnije. Izložbe poput ove, mogu na sebe preuzeti određene terete nesporazuma pa time i osloboditi prostor za efektnije i efikasnije funkcionisanje savremenijih koncepcija jer se bave praktičnim, a zanemarenim oblastima umetničkog sistema, kolekcionarstvom i publikom. Zato je, možda, ovo prilika da se pojasni šta bi to u praksi značila realna konstelacija i koji su to činioci u međusobnoj relaciji. Time dolazimo i do pitanja kako je ova izložba nastala i šta je njen sadržaj. Pre toga možda je razumno objasniti naziv izložbe i sekcije kojima se bavi. U stvari, sva ova pitanja su u međusobnoj vezi pa su i odgovori uslovljeni činiocima koji su međusobno povezani. Recimo, ako je dominantni sadržaj izložbe slika odnosno slikarstvo, odgovor se ne može tražiti samo u sklonosti selektora prema slikarstvu, već prevashodno u činjenici da je dominantni sadržaj ove izložbe nastao kao potreba kompanije Wiener Stadtishe Osiguranje da svoje poslovne prostore funkcionalno oplemeni umetničkim delima, što već samim tim znači da tu možda nema puno mesta za prostorne instalacije, performanse, video radove i video instalacije, ulične akcije ili slične radove. Na putu od dekorisanja i oplemenjivanja poslovnog prostora do stvaranja kolekcije nalazi se izložba koja osvetljava rad umetnika i selektora čineći ga javno dostupnim kako bi se možda i na taj način odgovorilo i na pitanje šta čini razliku izmedju opreme poslovnog prostora i javne kolekcije. Iako su, dakle, dela sakupljena pod zajedničkim krovom sa namerom da se zadovolji dvostruka funkcija - opremanja prostora i začetak kolekcije savremene umetnosti, sama izložba pokazuje ambicije da nezavisno od ovih funkcija deluje kao autonomni subjekt umetničke scene. Ona ne afirmiše samo estetski aspekt dela već objedinjuje korpus paralelnih tokova savremene umetnosti (u vreme bez glavnog toka)

čija je zajednička osobina potreba da se za umetnost čuje (u vreme kulturnog zatišja). Stoga naziv o'zvučenje, inspirisan nazivom rada Ane Knežević (Sounded) i trubom Živka Grozdanića, tematizuje tu potrebu kroz niz ambivalentnih i kontradiktornih primera, pokušavajući da ih harmonizuje kroz izložbenu postavku. Izložba takođe, razmatra mesto, ulogu i mogućnosti slikarstva u epohi dominacije proširenih medija, tehnologije i digitalizacije. Dakle, izložba reprezentuje odnose, prožimanja, uslovljenosti i perspektive slikarstva, politike, zvuka, estetike i percepcije prirode s jedne i društvene realnosti s druge strane putem direktnog ili posredovanog artikulisanja. o'zvučenje, sa ironično upotrebljenim apostrofom koji omogućava dvostruko značenje - zvučno ili bučno akcentiranje prostora umetnosti prema javnosti, i zvučenje kao vibrantno trajanje izložbe, postavljeno je sa namerom da se o umetnosti čuje i govori ali i da se prepoznaju zvučni, odnosno višemedijski potencijali izloženih dela. Tematski i poetski raspon izloženih dela čini pokušaj ukazivanja na bitne čvorišne tačke koje određuju razvoj savremene umetnosti kod nas od kojih je ona prva locirana u šezdesete godine i reprezentovana delima Mire Brtke i Đorđa Ivačkovića, govori o zapletu u sferi apstraktne umetnosti, odnosno stalnoj napetosti između upotrebe geometrijskih formi sa jedne i lirske apstrakcije sa druge strane. Radovi ova dva umetnika govore o bogatstvu scene, o tome da je bilo moguće paralelno trajanje artikulisane energije apstraktnog ekspresionizma kod Ivačkovića na jednoj strani i strukturnog minimalizma kod Mire Brtke na drugoj strani. Iako apstrakcija i nedostatak lako prepoznatljive forme nikada kod nas nisu bili predmet izrazite naklonosti šireg auditorijuma, već je to bila figuracija i varijetet pariske škole, različiti načini apstraktnog govora prisutni su i danas, te je ukazivanje na blistave primere iz šezdesetih argument podrške svim onim umetnicima poput Ane Knežević, Anite Bunčić, Dušice Pejić i Žolta Kovača koji koriste, naravno sa posve specifičnim razlozima, model apstrakcije kao osnovnu podlogu na kojoj iznose i razvijaju svoje aktuelne vizuelne i mentalne stavove.

A, otkrivanje njihovih razloga, ne samo za apstrakciju već generalno za slikarstvo jeste izazov koji ova izložba postavlja pred publiku. Kada već govorimo o šezdesetima potrebno je naglasiti da je upravo ta decenija, nakon rasprave o varijetetima apstrakcije, stvorila ozbiljne preduslove za dekonsturkciju glavnog toka scene, za decentralizaciju i paralelno trajanje mnoštva različitih umetničkih diskurzivnosti. Najrazličitiji modeli apstrakcije, figuracije, poparta, fluksusa, minimalizma te pojava konceptualne umetnosti široka je platforma sa koje umetnici i danas crpe produkcionu energiju. Osnovni rasplet na ovoj platformi desio se u odnosu prema prirodi i mimezisu. Odjednom umetnost i priroda su ponovo bili u mogućem odnosu bez banalnih posledica po umetnost stoga što je u novoj konstelaciji taj odnos posredovan medijima i kontekstualnim strategijama. Tu se fotografija pojavljuje kao dvostruko propusna membrana koja povezuje realnosti spoljnjeg sveta sa umetničkom zbiljom čime postaje nezaobilazni deo svake izložbene postavke i kolekcije. Ova izložba reprezentuje posve novi doživljaj okoline od onoga Mrđana Bajića koji se bavi urbanim socio environmentom do digitalno posredovanog doživljaja prirode grupe distruktura. Ili kao neiscrpan resurs za pronalaženje gotovih umetničkih objekata koje priroda izdašno nudi u slučaju Nenada Bračića. Izložba o'zvučenje nije samo izložba umetničkih dela. Ona predstavlja dela koja žive unutar jednog novog poslovnog prostora, ona predstavlja jednog novog kolekcionara koji je odgovorno, svesno i savesno odgovorio na izazove vremena imajući u vidu baš napred iznetu činjenicu da se umetnička dela lako zagube u prašumi nepažnje. Kompanija Wiener Stadtishe Osiguranja je pokazala dobru volju prema umetnosti sa namerom da ona dinamično i aktivno živi i kao novi kolekcionar, time šalje i onu tako važnu poruku društvu i javnosti - umetnost je moćno oruđe na svim frontovima napretka pa time njihov slogan kreativni trag – vodič u budućnost dobija svoj puni smisao. Naravno, ova izložba ne isključuje ni brojnu publiku kao neophodnog učesnika u kulturnom životu kako bi se pomenuta konstelacija potvrdila kao realna. Slavko Timotijević

www.erstebank.rs Erste telefonÚ 0800 201 201, 060 79 79 000

Erste keš krediti

Može više, uz kamate niže.

Dinarski keš kredit Erste Banke je odlično rešenje za Vaše trenutne finansijske potrebe. Ispunite svoje želje i iskoristite dodatnu pogodnost - kreirajte kamatnu stopu po svojoj meri! Niže kamate na veće iznose kredita ili uz korišćenje nekog od dodatnih proizvoda banke i to uz period otplate do 72 meseca.

Mrđan Bajić Rođen 1957. godine u Beogradu. 1976/1983. – Završio osnovne i postdiplomske studije na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila. Profesor je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Predstavljao je Srbiju na venecijanskom Bijenalu 2007. Izlagao na mnogim značajnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dela mu se nalaze u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama.

Mrđan Bajić: Priez de n'est pa tocher; 2011. 91 x 78 cm; kolaž i akrilne boje na ručno rađenom papiru 12

Mrđan Bajić: Gradsko sunce; 2011. 91 x 78 cm; kolaž i akrilne boje na ručno rađenom papiru 13

Mrđan Bajić: Ja volim Ameriku i Amerika voli mene; 2011. 96 x 78 cm; kolaž i akrilne boje na ručno rađenom papiru 14

Mrđan Bajić: Ja volim Ameriku i Amerika voli mene; 2011. 96 x 78 cm; kolaž i akrilne boje na ručno rađenom papiru 15

Živko Grozdanić Gera Prva truba srpske umetničke scene Truba je istrument koji se obično upotrebljava za obeležavanje glavnih trenutaka života ili najavljivanje velikih istorijskih i kosmičkih čuda. Truba ima moć evociranja uspomena, ona simbolizuje važno poklapanje kosmičkih elemenata i događaja. Truba koju je napravio umetnik Živko Grozdanić je anđeoskog karaktera isto toliko koliko je i anđeoski karakter umetnika. Njen zastrašujući zvuk koji se isčekuje sa posebnom zebnjom, predstavlja početak velike bitke za ulazak u Srpsku istoriju savremene umetnosti. Ova truba je umetnički istrument od velike važnosti za umetnika jer ona, pre svega, predstavlja umetnika Živka Grozdanića kao prvu trubu srpske umetničke scene. Autor, 2004

Živko Grozdanić Gera: Prva truba srpske umetničke scene; 2006. 160 x 500 + (500 do 2000 cm); aluminijum, okitensko crevo, livena glava afrodite, jastuk 16

Žolt Kovač Umesto biografije Prazno vreme Mi gotovo da nemamo prazno vreme, i jurimo od jedne aktivnosti do druge jer ne uspevamo da uspostavimo odnos prema praznom vremenu. Paradoksalno, to do vrha popunjeno vreme često nam izgleda strašno prazno kada se kasnije osvrnemo na njega. Laš Fr. H. Svensen, Filozofija dosade, 1999. Gde je život koji smo izgubili živeći? Gde je mudrost koju smo izgubili u znanju? Gde je znanje koje smo izgubili u informacijama? T. S. Eliot, refren iz Stene, 1934.

Žolt Kovač: Glupa slika 13; 2009. 92 x 92 cm, uljana boja na aluminijumu 18

Ĺ˝olt KovaÄ?: Glupa slika 16; 2009. 92 x 92 cm, uljana boja na aluminijumu 19

Ĺ˝olt KovaÄ?: Kaktusi; 2008. 100 x 100 cm; uljana boja na aluminijumu 20

Ĺ˝olt KovaÄ?: Mrtva priroda sa kineskom lampom; 2008. 100 x 100 cm; uljana boja na aluminijumu 21

diSTRUKTURA Milica Milićević (1979) i Milan Bosnić (1969), vizuelni umetnici iz Beograda. Diplomirali i magistrirali na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu. Od 2005. rade na zajedničkim projektima u razičitim medijima (slika, fotografija, video, instalacija… ) u kojima istražuju svoje pozicije u okviru savremenog pejsaža.

diSTRUKTURA: Face to Face (Cairo 1); 2006. 93 x 305 cm; digitalni print na platnu nategnutom na blind ram 22

diSTRUKTURA: Veneto 1; 2010. 120x120 cm; oil on canvas 24

diSTRUKTURA: South of Seville; 2010. 120x180 cm; oil on canvas 25

diSTRUKTURA: Face to Face (Missing Hill 1); 2005. 90 x 127 cm; lambda stampa na aluminijumu 26

diSTRUKTURA: Ostrvo sa pogledom; 2010. 190 x 130 cm; ulje na platnu 27

Nenad Bračić Rođen u Sisku, 17. 02. 1955. Osnovnu školu završio u Beloj Crkvi, srednju Školu za Primenjenu umetnost u Sarajevu 1976. (odsek zidno slikarstvo). Diplomirao na Akademiji Lepih Umetnosti BRERA u Milanu 1981. Specijalizirao al'fresko slikarstvo u studiju Gienaro Francese Breša Italia. Član ULUS-a od 1983. sekcije za Proširene medije. 1995- Osniva Metafizički Muzej. Učestvovao na međunarodnom simpozijumu Samotraki, Grčka. Član je upravnog odbora ULUS-a. Godine 2006. dobija status istaknutog umetnika. Učestvuje na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Beogradu i Beloj Crkvi.

Nenad Bračić: Spirofleks; 1998. 12 x 24 x 8 cm; kombinovana tehnika 28

Nenad BraÄ?iÄ‡: Man Ray; 1998. 11 x 24 x 14 cm; kombinovana tehnika 29

Nenad Bračić: Lulaflex (Profesor); 2007. 24 x 12 x 8 cm; kombinovana tehnika 30

Nenad BraÄ?iÄ‡: Plazma Sory; 2004. 84 x 115 x 8 cm; freska, cigle, drvo 31

Nenad Bračić: Dobar dan g. Braciću; 1984. 50 x 70 cm; lambda print 32

Nenad BraÄ?iÄ‡: Utopista; 1984. 50 x 70 cm; lambda print 33

Đorđe Ivačković Horgoš 1930 – Pariz 2012. Diplomirao je na Arhitektonskom fakukltetu u Beogradu. Izlagao na Pariskom Salonu mladih i velikih 1972 godine i na mnogim značajnim domaćim i međunarodnim izložbama. Ivačković će se prvi put zainteresovati za slikarstvo na izložbi savremene francuske umetnosti održanoj u Beogradu 1952. godine. Početne stvaralačke impulse u njemu probudiće Hartung, Sulaž, Šnajder, Zao Vu Ki i drugi slikari čija dela su predstavljala vrhunac francuske lirske apstrakcije. Četiri godine kasnije na izložbi Savremena umetnost SAD fasciniraće ga De Kuning, Klajn, Rotko, Polok, Rajnhard i drugi apstraktni ekspresionisti.

Đorđe Ivačković: Slika, 26. VIII. 1986. 150 x 150 cm; ulje na platnu 34

Đorđe Ivačković: Slika, 29. IX. 1991. 150 x 150 cm; ulje na platnu 35

Biljana Willimon Biljana Villimon o sebi: Kad je čovek kreativan na jedan način, onda on nosi mogućnost da bude kreativan na mnogo načina, u svakom trenutku i u svakom pogledu. Kreativnost je i gajiti cveće onako kako ga ja gajim u svom ateljeu. Neko može kreativno da kuva i za mene je kulinarstvo vrhunac kreacije, iako sama ne kuvam, sto baš i nije normalno pošto inače mnogo jedem. Ne mogu sebe da komentarišem kao atraktivnu osobu, jer sebe tako ne vidim. A da sam kreativna, jesam. Da sam probijala neke zidove ovde, narocito na televiziji, i to je tačno. Ali, i to je zato što sam kreativna, a ne zato što sam atraktivna. Probijala sam i tvrđe i jače zidove ovde nego što je bio onaj Berlinski. Bilo mi je drago što sam time prokrčila put i drugima, ne samo ženama već i muškarcima, da se u svom ponašanju, a pogotovo u radu, oslobode predrasuda, i mogu da kažem da nije boleo, čak i kad jeste.

Biljana Willimon: Iz ciklusa Impulsi; 1990. 60 x 220 x 50 cm; popliptih, bojeni kamen 36

Biljana Willimon: Niti, Iz Ciklusa Niti; 1980. 140 x 140 cm; olovka na papiru 37

Dušica Pejić Rođena 1976. godine u Beogradu. Diplomirala na Akademiji umetnosti Novi Sad 2004. godine, slikarski odsek, klasa prof. Milana Blanuše. Član ULUS-a od 2005. Na Specijalističkim studijama na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu, klasa prof. Gordana Nikolića 2006. godine. Samostalne izlozbe: Galerija DA, Studentski kulturni centar Novi Sad Galerija 73, Beograd Aprilski Susreti, intervencija u prostoru – Dušica Pejić i prof. Vladeta Jerotić, SKC, Beograd

Dušica Pejić: Nepoznati parametar XII; 2004. 220 x 220 cm, poliptih; kombinovana tehika 38

DuĹĄica PejiÄ‡: Nepoznati parametar IV; 2004. 160 x 140 cm; kombinovana tehika 39

Dušica Pejić: Utisak; 2011. 90 x 200 cm, diptih; kombinovana tehika 40

Dušica Pejić: Enter I; 2012. 160 x 280 cm, diptih; kombinovana tehnika 42

Anita Bunčić Rođena 1976. godine, u Beogradu 2000. diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo 2001. član Udruženja likovnih umetnika Srbije 2003. magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu; smer slikarstvo; mentor prof. Slobodan Roksandić Samostalne izložbe: 2011. “Čudni atraktori”, Galerija Doma kulture Studentski grad, Bgd 2009. “Let”, Galerija Stara kapetanija, Zemun 2008. “Neba”, Galerija SULUJ, Beograd 2003. “Skok”( magistarska izložba), Galerija FLU, Beograd 2002. “Kreuzungen”, Galerija “Off ener kreis”, Salzburg 2002. Galerija “Cite internationale des arts“, Pariz 2000. Nagrada za slikarstvo Fondacije Galerije Pero 2000. Nagrada za pejzaž iz Fonda “Marić” Stipendije: 2002. Stipendija Republičke Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka

Anita Bunčić: Dodir 1; 2003. 80 x 100 cm; ulje na platnu 44

Anita BunÄ?iÄ‡: Nebo 4; 2005. 100 x 100 cm; ulje na platnu 45

Anita Bunčić: Izranjanje; 2003. 112 x 220 cm, ulje na platnu 46

Aleksandar Cvetković Aleksandar Cvetković rođen je 1947. godine u Aleksincu. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1973. godine i postdiplomske studije na istoj akademiji 1975. godine na odseku za slikarstvo. Izlagao je na značajnim domaćim i međunarodnim izložbama. Dela mu se nalaze u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama.

Aleksandar Cvetković: Crteži iz ciklusa Paganska litija, 2000. 50 x 70 cm; akrilik na papiru 48

Aleksandar CvetkoviÄ‡: CrteĹži iz ciklusa Paganska litija, 2000. 50 x 70 cm; akrilik na papiru 49

Aleksandar CvetkoviÄ‡: Tramontana; 2005. 160 x 220 cm; akrilik/asamblaĹž na platnu 50

Aleksandar CvetkoviÄ‡: Partitura; 2005. 160 x 220 cm; akrilik/asamblaĹž na platnu 51

Aleksandar CvetkoviÄ‡: Panama; 2009. 120 x 140 cm, akrilik na platnu 52

Aleksandar CvetkoviÄ‡: Piano with the chair; 2005. 30 x 50 cm; crtez/kolaz na papiru 53

Kees de Goede Kees de Goede je holandski umetnik srednje generacije koji je učestvovao krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih u prevratu koji je nazvan Nova slika. Veoma često je izlagao u Srbiji u okviru programa Studentskog kulturnog centra.

Kees de Goede, Holandija: Vladimir Horowitz astral; 1992. 48,5 x 65 cm; sitoštampa na Arš (Arches) papiru 54

Kees de Goede, Holandija: Clocks; 1992. 48,5 x 65 cm; sitoštampa na Arš (Arches) papiru 55

Saša Stojanović Saša Stojanović je vizuelni umetnik, performer i aktivista. Svoj rad zasniva na afirmaciji politike ljubavi i komunikacije, kao i kritičkog i autorefleksnog odnosa prema životu, društvenoj stvarnosti i institucijama. Značajan deo njegovog stvaralaštva čine performansi realizovani tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih godina koji su bili deo konteksta angažovane alternative. Ti radovi su kritikovali vrednosti koje je promovisao dominantni režim. Praksa Saše Stojanovića, nakon dvehiljaditih, usmerena je protiv potrošačkog društva i neoliberalnog kapitalističkog društva koje pokreću ekonomski interesi manjine i koje proizvodi siromaštvo, seksizam, marginalizacije, institucionalizovano nasilje i subordinacije svih vrsta. Deo aktivnosti Saše Stojanovića je i serija predavanja pod nazivom "Sepi Dru sluša ploče i razgovara sa ljudima", na kojima se sluša psihodelična muzika manje poznatih grupa iz perioda 1966-1969. Autor je plakata i omota za album "Sva sreća general voli decu" grupe Obojeni program. Likovno je opremio knjigu "Tri čvora na trepavici" Ljubivoja Ršumovića. Član je ULUS-a.

Saša Stojanović: Turoristička agencija; 2011, 80 x 120 cm; ulje na platnu 56

SaĹĄa StojanoviÄ‡: Hotel Ambasadror; 2007. 120 x 80 cm; ulje na platnu 57

Saša Stojanović: Ako ne mogu da plešem ne reba mi vaša revolucija; 2011. 80 x 120 cm; ulje na platnu 58

Saša Stojanović: Oslobodite životinje; 2011. 80 x 120 cm; ulje na platnu 59

Saša Stojanović: Terač straha; 2006. 80 x 60 cm; ulje na platnu 60

BUSHMILLS

™

Bushmills irski viski proizvodi se u najstarijoj destileriji u Irskoj, i dan danas pravi se manuelnom metodom u malim količinama kako bi se postigao taj prepoznatljiv fini ukus.

lavna varijanta u porodici Bushmills je Bushmills Original. U pitanju je trostruko destilovan malt viski u blendu sa laganijim irskim žitnim viskijem. Ovaj proces daje jedan prijemčiv viski bogatog i prepoznatljivog ukusa u kome se prepoznaju arome svežeg voća i vanile.

BLACK BUSH™ Zavodljive arome i odgovarajućeg imena, Black Bush je specijalan blend u porodici. On predstavlja kombinaciju u kojoj dominira malt viski koji zri u buradima u kojima je pre toga ležao Oloroso šeri, u blendu sa slađim žitnim viskijem koji se destiluje u malim količinama. Ovaj jedinstven recept daje Black Bushu njegove bogate voćne note i dubok, intenzivan karakter, izbalansiran do savršene finoće.

Najstarija destilerija u Irskoj Bushmills irski viski pravi se u najstarijoj destileriji u Irskoj – još davne 1608. godine kralj Džejms I dodelio je Bushmills regiji licencu za proizvodnju viskija. U to vreme proizvodnja viskija bila je vrlo rasprostranjena u toj oblasti, ali je bila ilegalna i držala se u tajnosti, bila je to “zanimacija” lokalnih farmera.

Specijalan recept Stara Bushmills destilerija je jedina destilerija u Irskoj koja koristi isključivo ječmeni slad (malt) u proizvodnji

viskija koji se tri puta destiluje. Ovaj proces daje taj bogati, fini i prepoznatljiv ukus koji je zaštitni znak kuće.

Stručnost u procesu zrenja Stara Bushmills destilerija koristi samo najkvalitetnije odabrane hrastove bačve za zrenje viskija. Ova burad nabavlja se od odabranih dobavljača: iz Španije dolaze bačve u kojima je ležao šeri, iz Amerike – iz Kentakija – dolaze bačve u kojima je ležao burbon, a bačve iz Portugala i sa Madeire daju izraženu aromu ovom viskiju.

Poreklo i posvećenost Bushmills viski proizvodi lokalna zajednica u selu Bushmills, okrug Antrim, na udaljenim severnim obalama Irske. Četiri veka kontinuirane proizvodnje viskija u ovoj oblasti dokaz je veštine i posvećenosti lokalnog stanovništva ovoj industriji. Ti ljudi su su u samom srcu destilerije, viskija i robne marke Bushmills. Ove veze stvarane vekovima su ono što Bushmills čini superiornim proizvodom. Mnoge poznate ličnosti koje neguju individualni stil priključile su se promociji ovog brenda kroz kampanju Bushmills Brothers, među njima i kanadski elektrofank duo Chromeo. Bushmills je piće u kome se prepoznaju svi oni koji vole društvo i zabavu, dok pritom razvijaju svoj individualni stil.

Zanimljivosti iz istorijata brenda 1850-te Ovih godina uvedena je taksa na proizvodnju malta (ječmenog slada) koja je drastično poskupela cenu proizvodnje u irskim destilerijama. Dok su neki proizvođači (kao što su na primer Jameson i Power’s) počeli da zamenjuju deo ječmenog slada običnim ječmom – što im je omogućilo da smanje takse i proizvedu veće količine – Stara Bushmills destilerija nastavila je da koristi isključivo ječmeni slad, jer se tako postiže superioran kvalitet viskija.

1880-te - Rane 1900-te Old Bushmills “celebrated malt whisky” osvojio je brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima, uključujući i zlatnu medalju u viski kategoriji na Pariskoj izložbi 1889. godine, kada se na naslovnim stranama novina našao zajedno sa “privremenim eksponatom” – Ajfelovim tornjem.

2008 Bushmills proslavlja 4 veka postojanja. Ovaj jubilej obeležen je odlukom Banke Irske da se ilustracija Stare Bushmills destilerije nađe na svim novim novčanicama.

Damir Mumbašić Mumbašić na najbolji mogući način svedoči da su elementi kreativnog rada, materijal i stvaralački proces nedeljivi. Tome je potrebno vraćati se posebno danas kad su poruke i dosetke preplavile umetnost. Mumbašićev pozdrav iskrenosti korišćenja materijala i pretvaranje lične energije u likovna dela pozicionira se u vremenu. Očita netendencioznost proizlazi iz ostvarene želje za povratkom elementarnom i iskrenom oblikovanom iskazu. A, upravo je to i jedna od najsvežijih intencija savremene umetničke prakse. Damir Mumbašić rođen je u Mostaru (BiH) 8. maja 1980 godine. Srednju školu likovnih umetnosti “Gabrijel Jurkić” u Mostaru pohađa od 1997-2001. godine u vajarskoj klasi prof. Ljubka Antunovića i prof. Željka Marića. Na Univerzitetu Džemal Bijedić u Mostaru upisuje Pedagošku Akademiju – likovni smer te godine 2008. diplomira pod vođstvom prof. Mirsada Begovića. Član je ULUF – Udruženje likovnih umetnika, Format, Mostar. Živi i radi u Mostaru (BiH).

Damir Mumbašić: Jedinka u kontrastu; 2012. 100 x 100 cm; akril 62

Damir Mumbašić: Dodiri spajanja; 2012. 100 x 100 cm; akril 63

Selena Vicković Rođena u Beogradu 1958. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1982, gde je i magistrirala 1988. Kao stipendista francuske vlade je na specijalizaciji na Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arts u Parizu 1984-86. Predaje na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, asistent, zatim docent od 1989 do 1999, zatim odlazi u Pariz. Član je Ulusa od 1984, Maison des Artistes od 1993. 1999. Nagrada Salona savremene umetnosti Montrouge 2011. Promocija monografije “Selena Vicković”, Kulturni centar Grad, Beograd Samostalno izlaže od 1984. u Beogradu (SKC, Galerija Kulturnog centra Beograd, Haos, Zvono), Parizu (Galerija Studio Kostel, Katja Martinez Agency), Rimu (galerija Atelier), Kopenhagenu (Kulturni centar Srbije), Azerbejdžanu (Francuski kulturni centar), i na mnogobrojnim grupnim izložbama i salonima u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Italiji..

Selena Vicković: Konjić; 2006. 24 x 36 cm; uljani pastel na papiru 64

Selena Vicković: Zeleni konjić; 2008. 180 x 180 cm; ulje na platnu 65

Bogdan Jovanović Umetnik-dvanaestogodišnjak je koji se izražava u mediju crteža, kompjuterskog crteža i objekata/crteža od papira. Mentor mu Nenad Bračić akademski slikar. Izlagao je više puta samostalno. Od strane stručne kritike radovi su mu povoljno ocenjeni.

Bogdan Jovanović: Kornjača; 2009. 50 x 70 cm; Kompjuterski crtež, Lambda print 66

Bogdan Jovanović: Selonjak; 2009. 50 x 70 cm; Kompjuterski crtež, Lambda print 67

Ana Knežević Rođena 1976. u Beogradu, diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2002, studirala slikarstvo na MFA program na Massachusetts College of Art u Bostonu 2003/04, bavi se svetlosnim instalacijama i “public artom”.

Ana Knežević: Sounded 1; 2002. 160 x 120 cm; akrilik na platnu 68

Ana KneĹževiÄ‡: Sounded 2; 2002. 160 x 120 cm; akrilik na platnu 69

Ana KneĹževiÄ‡: Sounded 5; 2002. 160 x 120 cm; akrilik na platnu 70

Mira Brtka Mira Brtka rođena je u Novim Banovcima 1930. godine. 1955. godine diplomira u Beogradu na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost – danas Akademija umetnosti – odsek filmske režije u klasi profesora Slavka Vorkapića. 1956. režira u Subotičkom pozorištu predstavu Staklena menažerija Tenesi Vilijamsa. 1957 – 1958. godine sarađuje sa Nikolom Majdakom na realizaciji prvog filma Beogradske škole crtanog filma pod nazivom Solista za koji je napisala scenario. 1959. godine odlazi u Rim gde Nikola Majdak podiže nagradu Feranija koja joj je dodeljena za snimateljski rad na dokumentarom filmu Svet maraka. 1964. godine diplomira na odseku slikarstva kod profesora Franka Đentilinija i Mina Makarija... 1967. godine sa profesorom, slikarom, Japancem, Nobuja Abeom koji više puta boravi u Jugoslaviji – pripremajući izložbu Bogumilskih stećaka za izložbu u Tokiju - osniva internacionalnu likovnu grupu pod nazivom ILLUMINATION. Izlagala na mnogim najznačajnijim izložbama u svetu. 2012 osnovala Fondaciju Mira Brtka.

Mira Brtka: La superfisie mossa 1; 1966. 90 x 90 cm; ulje na platnu 72

Mira Brtka: Construction L; 1969. 80 x 50 cm; ulje na platnu 73

Gera Urkom Gera Urkom je rođen 1940. godine u Skorenovcu, Jugoslavija. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1971. godine. Zajedno sa Marinom Abramović, Nešom Paripovićem, Zoranom Popovićem, Erom Milivojevićem i Rašom Todosijevićem član je neformalne grupe "Šestorice" koja je delovala u okviru likovnog programa SKC-a. Od 1973. godine živi i radi u Londonu. Od nedavno u Londonu i Vrnjačkoj Banji. Izlagao je na mnogim značajnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Gera Urkom: Bez naziva; 2003. 109 x 87 cm; permanent marker na platnu 74

Gera Urkom: Molitva; 2012. 185 x 100 cm; crni i zlatni poliester na platnu 75

Svetlana Knežević Svetlana Knežević (rođena u Beogradu, Srbija 1953.) Živi i radi u Beogradu. 1984. magistrira slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti. 1971-1985. studira filozofiju, Filozofski fakultet Beograd. Saradnik kluba mladih pisaca Doma omladine. Osnivač časopisa FLU pri Fakultetu likovnih umetnosti. Član udruženja Likovnih umetnika. Korsnik ateljea u Site international des arts. Radila je mnoge projekte u okviru nezavisne alternativne radionice NAR. Izlagala na mnogim znacajnim domacim grupnim izlozbama i samostalno u Beogradu i Zagrebu.

Svetlana Knežević: Bez naziva 2; 2012. 100 x 85 cm; ulje na platnu 76

Svetlana Knežević: Letnja rasprodaja sećanja; 2012. 91 x 76 cm; Fotografija asamblaža/ lambda print 77

IMPRESUM

Izdavači:

Art salon – Salon lepih umetnosti Palmotićeva 33, 11000 Beograd, Srbija Tel/fax: +381 11 337 00 26

Rams Gallery Sarajevska 43, 11000 Beograd, Srbija Tel/fax: +381 11 264 44 54;

Direktor projekta: Mario Vujičić Glavni i odgovorni urednik: Bjanka Jovićević Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Jasmina Petrović PR menadžer: Sandra Novak Selektor: Slavko Timotijević Art direktor: Nikola Žigon Art urednik: Jelena Kršić Dizajn: Art Fama Foto: Vlada Popović Saradnici: Angelina Balaban, Svetlana Miletić Lektura i korektura: Dušica Balaban Umetnici: Mrđan Bajić, Živko Grozdanić Gera, Aleksandar Cvetković, Žolt Kovač, diSTRUKTURA (Milica Milićević i Milan Bosnić), Gera Urkom, Nenad Bračić, Đorđe Ivačković, Biljana Willimon, Dušica Pejić, Svetlana Knežević, Damir Mumbašić, Kees de Goede, Saša Stojanović, Anita Bunčić, Selena Vicković, Bogdan Jovanović, Ana Knežević, Mira Brtka Štampa: Cicero, Jovana Žujovića 8, Beograd, tel. 2667 632 Distiribucija: Art Salon i Rams Galerry Galerija: Progres Knez Mihailova 27, 11000 Beograd, Srbija Izdavači zadržavaju pravo izmene sadržaja

Naslovna strana: Živko Grozdanić Gera Prva truba srpske umetničke scene Foto: Živko Grozdanić Gera

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 73/76 ART salon / glavni i odgovorni urednik Bjanka Jovičević. - God. 1, br. 1 (jun 2010). - Beograd : Art salon : Rams Gallery, 2010- (Beograd : Cicero). - 36 cm Godišnje ISSN 2217-270X = Art salon COBISS.SR-ID 176014604

Generalni sponzor

Srebrni sponzor

Bronzani sponzor

Zahvaljujemo se prijateljima projekta, umetnicima, saradnicima na svesrdnoj podršci u realizaciji ovog projekta.

KALEMEGDANSKA TERASA Restoran Kalemegdanska terasa smešten je u najlepšem delu Beograda, utkan u veličanstveni ambijent Kalemegdanske tvrđave, sa jedinstvenim pogledom na Dunav i Savu. U prijatnom enterijeru restorana možete uživati u širokom asortimanu nacionalnih i internacionalnih specijaliteta, kao i velikom izboru pića. Radno vreme restorana je od 12 do 01 č svakog dana tokom cele godine, a u večernjim satima možete provesti ugodne trenutke uz živu muziku.

Telefon + 381 11 328 30 11 + 381 11 328 27 27 www.kalemegdanskaterasa.com

Restaurant Kalemegdanska terasa is placed at the most beautiful part of Belgrade, inwrought into a magnificent ambient od the Kalemegdan fortress, with a unique view at the Danube and Sava rivers. In the plesant interior, you can enjoy various local and international specialties, as well as a wide range of drinks. Working hours 12.00 – 01.00 every day, whole year. In the evening, you can spice up your meal with some live music.