Rista T. Nikolic

УНИВЕ ЕРЗИТЕТ У БЕОГР РАДУ ФАКУЛ ЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

С САВРЕМЕ ЕНА ИСТ ТОРИЈА СРБИЈЕ С С СЕМИНАР РСКИ РА АД

П Професор: : П Проф.др М Момчило о Павловић С Студент : А Александр ра Трајк ковић 1099/11

Беооград, јан нуар 20144.

Садржај: Увод ....................................................................................................................................3 Живот и дело Ристе Т. Николића .................................................................................4 Детињство и школовање ...............................................................................................4 Суплент Риста Николић ................................................................................................6 Професор Риста Николић .............................................................................................8 Ратне године Ристе Николића ....................................................................................15 После смрти Ристе Николића .....................................................................................19 Закључак .........................................................................................................................21 Литература: .....................................................................................................................22

2

Увод

Многе личности су заслужне за развитак Србије у научном, културном, политичком

и привредном погледу крајем 19. и почетком 20. века. Међу великим

научницима тог времена посебно место заузима Риста Т. Николић који је на пољу географије оставио велика дела, незаобилазна у даљем изучавању географске науке и њених огранака. О Ристи Т. Николићу, професору II београдске гимназије; антропогеографу; етнографу;, се врло мало зна. Текстове који постоје су писали његови савременици и поштоваоци његовог рада, одајући му почаст за сав његов труд и рад за живота. Нажалост, не постоји пуно сачуваних документа у архивама и библиотекама који нам могу дати податаке о животу овог великог научника. Током Првог светског рата су архив и библиотека у Врању уништени, па и оно мало што се сачувало је током Другог светског рата спаљено од стране Немаца. Све што постоји се чува у приватним архивама старих врањанских породица, далеко од државних институција и недоступно за проучавање и даље истраживање научника. Значајне тесктове о Ристи Николићу су писали: Емило Ј. Цветић (1921), Павле Вујевић (1928), Риста Симоновић (1934,1968), Миљана Радовановић (1968). Детаљне анализе његовог рада и истраживања је спроводио нико други до сам Јован Цвијић. По писању многих, па и самог Ј. Цвијића, Риста је био његов најбољи и омиљени ученик. Критике је писао и научник Јевто Дедијер, а оно што је Риста започео и није стигао да заврши, јер га је смрт спречила, завршио је Е. Ј. Цветић (1924). Све оно што је сачувано о животу и раду Ристе Николића, код нас и у иностранству, је незаобилазан документациони материјал о развитку географске науке на овим просторима и представља значајну подлогу другим научницима у изучавању и истраживању овог поља.

3

Живот и дело Ристе Т. Николића

Детињство и школовање Риста Т. Николић је рођен 5. априла 1877. године у Врању од оца Томе, родом из Преображења1, и мајке Тодоре, кћи Јање Влајинца2. Живео је у породичној кући у Влајинском сокаку (у центру Врања) са родитељима и сестром Јованком. Као дете из угледне породице у Врању, знало се да мора да буде образован. Завршио је Основну школу у Врању заједно са рођаком Миланом Влајинцем3, Бором Станковићем(иако

је

Бора

био

3

године

старији,

због

сиромаштва је касније уписао школу), Миланом Стајићем4, Риста Николић

Ристом Цветковићем, Петром Миленковићем и Ристом Јанковићем -

Лунгом. Ова златна генерација је завршила и 7 разреда гимназије у Врању. Пошто је Врањска гимназија била непотпуна 7 – разредна, последњи разред гимназије и матуру су положили у Нишу школске 1895/1896. Да би наставио школовање, Риста напушта своју родну кућу и одлази у Београд где уписује Филозофски факултет на Великој школи, историјско - географски

Родна кућа Ристе Николића

одсек. Током школовања је био солидан студент. Није показивао никакву одређену склоност ка некој географској науци ни у Географском заводу

ни

иначе.

Тек

са

појавом

ужег

Географског

семинара,

с

почетком

антропогеографских испитивања, био је међу првим студентима који су надахнуто извршавали своје задатке. Брзо је напредовао, толико да је могао самостално да ради и чак друге да упућује у посао. Током истраживања Риста је пронашао своју страст – антропогеографију. Ништа му није било тешко.

1

Преображење је пре Првог светског рата било угледна варошица, а данас има нешто више од 50 становника 2 Јања Влајинац је био угледни врањски трговац и индустријалац. У првој половини 19.в. име Врања пронео је по целом Балканском полуострву и даље. На Лондонској изложби 1871.г. одликовани су били врањски мутавџијски радови.

3

Милан Влајинац је био професор пољопривредно-шумарског факултета у Београду, служио је у Министарству пољопровреде, у Савезу земљорадничких задруга, проучавао је у Данској задругарство 4 Мајка Милана Стајића је била Софка (тетка Ристе Николића по мајци), а отац Митке Стајић који су централни ликови у делу ,,Коштана" Боре Станковића

4

О његовом вредном раду сведоче и записници са седница ужег Семинара који нам говоре да је био најактивнији и највише запослен око сређивања папира разних истраживања, који су му пристизали у великом обиму. Још током школовања бива награђен од стране београдске општине првом Видовданском наградом 1899.за дело ,,Трговачки центри и путеви по српским земљама у средњем веку и у турско доба5” које је писао са Јованом Ердељановићем. О овом делу је др Јован Цвијић рекао: ,,Има наговештаја о новим, важним погледима, из којих би се могле развити ваљане антропогеографске студије“ . Ова престижна награда као резултат њиховог рада, и коментар њиховог професора Јована Цвијића је овим младим научницима (тада су имали свега 21. годину) био ветар у леђа и потврдио им да се налазе на правом путу у свету науке. Ништа не препуштајући случају, др Јован Цвијић се лично побринуо да млади научници наставе путем којим су пошли. Видевши да они заиста могу много, давао им је и задатке који су захтевни, али које су они оберучке прихватали и извршавали. Др Јован Цвијић је водио јединствену едицију монографија области у одељењу ,,Насеља и порекло становништва"

у

склопу

,,Српског

етнографског зборника“. У оквиру те едиције Риста Николић је вршио антропогеографска испитивања на основу Цвијићевих упутстава. И самом Цвијићу је било невероватно колико је он исцрпно, прецизно и темељно вршио истраживања, да је о појединим одељцима монографија могао написати читаве студије.

25.марта 1898. др Јован Цвијић је својим студентима,

у

оквиру

антропогеографских

истраживања, приредио прву екскурзију по селима у околини Београда ради прикупљања

Карта Околине Београда по којој је Риста Николић радио истраживања

материјала за њихову обраду. Професор је желео да својим студентима на терену покаже како треба вршити испитивања, и да им пренесе бар део свог знања. Током екскурзија професор је пратио студенте који се највише залажу и препознао таленат у њима, те им је препустио највећи део посла.

5

Трговачки центри и путови по српској земљи у средњем веку и у турско доба, издање београдске општине, 1900. Београд

5

Чак и пропусте које су други студенти правили, Риста је марљиво исправљао попуњавајући њихове празнине и сам прикупљао потребан материјал. Сав прикупљени материјал, као што је поменуто, је припао Ристи на анализу. Вредан, пожртвован и амбициозан Риста Николић је на школском распусту 1899. године вршио испитивања и по Врањској Пчињи, за потребе вођења студија ,,Насеља српских земаља“. Од 1898. до 1900. године професор је организовао 20 екскурзија, од којих Риста ниједну није пропустио. Из тих разлога је 1902.године, у својој расправи ,,Антропогеографски проблеми Балканског полуострва“, Јован Цвијић истакао да је Риста са Јованом Ердељановићем примио на себе знатан део посла у вођењу тих студија.

Суплент Риста Николић Под туторством др Јована Цвијића, Риста Николић завршава географију и антропогеографију као његов највреднији ученик, јуна 1900. По завршетку студија добија звање филозофа. Поред матерњег српско - хрватског, говорио је немачки, француски, руски и арапски језик6. Наставио је да се усавршава читајући страну литературу.

1. августа 1900. године Риста је ступио као ђак у стални кадар

ради

одслужења

једногодишњег рока у војсци. Пред крај војног рока шаље писмо

Министру

Просвете

и

Црквених послова и моли га да га распореди у службу у једној од државних

гимназија,

што

Министар и чини. Риста бива распоређен Писмо Ристе Николића Министру Просвете и Црквених послова

1.септембра

1901.године у гимназији Вук

Стефановић Караџић у Београду, као професорски приправник, са годишњом платом од 960 динара.

6

Међу његовим приватним стварима су пронађене књиге и речници на овим језицима као и писма

6

Не одвајајући се ни тренутка од свог професора др Јована Цвијића, Риста Николић се ангажује у писању Цвијићеве периодичне публикације ,,Преглед географске литературе о Балканском полуострву“, која означава почетак систематских, на најширем плану заснованих, балканолошких студија код нас. У свесци IV, Прегледа, за године 1898 - 1900, Риста пише реферат о раду В. Кночева, Света Гора7.

Пошто је његов професор др Јован Цвијић препознао у Ристи таленат и страст за антропогеографијом, поставља га 6. марта 1902. године за асистента у Географском заводу Велике Школе, не желећи да пусти да лута већ жели да га усмери и направи од њега Визиткарта Ристе Николића као суплента из његове приватне архиве

великог научника. Већ 1.јуна 1902.године се укида звање приправника, те Риста постаје

суплент гимназије Вука Стефановића Караџића за географију.

1903. године је др Ј. Цвијић у књигама ,,Насеља српских земаља“ објавио две монографије Ристе Николића: ,,Врањску Пчињу у сливу Јужне Мораве8“ и ,,Околину Београда9“. Неуморни Риста је током свог годишњег одмора, када није имао обавезе у гимназији, прикупљао материјал за своје наредне монографије. Тако је 1902. и 1903. током летњег распуста, проучавао Пољаницу и Клисуру и прикупљао грађу за наредно дело. Услед болести професора Косте Петровића и принудног одсуства, Министар Просвете даје Ристи прилику да се докаже и упућује га да држи наставу професора Петровића и разрешава га дужности асистента Географског завода Велике Школе од 19.априла 1904.године. Већ 29.априла, као професорски кандидат, Риста је одржао предавање пред Сталном комисијом за професорске испите, одсека из географије, на тему: Земља као физичко тело. Да би стекао професорско искуство и почео самостално да размишља морао је да учи од старијих професора.

7

В. Кночев, Света Гора - Преглед географске литературе о Балканском полуострву, том IV за 1898-1900, издање Државне штампарије краљевине Србије, 1901. Београд 8 Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве – Насеља српских земаља, издање Српске академије наука, II, 1903. Београд 9 Околина Београда – Насеља српских земаља, V, издање Српске академије наука, 1903. Београд

7

Тако је Ристта са профеесором Миррком Попо овићем и Михајлом М Недељковић ћем водио ђаке V разреда р на екскурзијуу Мачва – Поцеринаа од 16.до 19. маја иссте годинее. 4 дана дружењаа и учења је ј Ристи пууно значилло. Он је наа свим ексккурзијама уживао ску упљајући грађу и истраживаајући дато подручје у ком се нашао. Тако су токком ове еккскурзије обишли Шабац, Ми ишар, Леш шницу на Дррини, Чокеешину, Вид дојевицу, Н Ново село, Прњавор, П 1 Рибаре, Петловачу П и Змињак10 .

Пррофесор Риста Р Никколић 1. јану уара 1905.ггодине, укказом Краљ ља, Риста Ни иколић посстаје проф фесор земљ љописа и историје гим мназије Ву ука Стефан новића Каараџића, ко оја мења наззив у II бео оградска ги имназија. Ри иста одмах х добија и раззредно стар решинство над одељеењем I2. Уч ченици су га много вол лели, ценилли и пошттовали. Увеек је био корректан, при ивржен посслу и својим м ђацима је излазио у сусрет би ило да им м требају: додатни и часови, објјашњења гр радива, оп правдање и изостанака или, пак, доб бра реч. Те Т годинее Риста оррганизује мноштво ексскурзија заа свој разреед, али овоог пута сам мостално. Указ Краљ ља о постављању Ристе Никол лића за професоора

Па

је

ђац цима

с са н на

пролеће, у оквиру једнодневних излетаа, обилазиоо манастир Раковиц ца, Торлакк, смедереввским друумом до Ашиковоог брда (Веелики Моккри Луг), а дводневн на екскурзи ија је билла на Коосмају. На Н седници Професоррског Саветта, добио је и

Писсмено оправдањ ње изостанака и из Ристине архи иве

нова задуужења: посстаје члан Ђачке Ђ задрруге11 и стал лни члан комисије к заа пријемни испит.

10

Грађа и деело написан но током ове екскурзијее су објављени након Р Ристине смр рти: Тодор Радивојеви ић У Мачви и Поцерини, Југославија Ј у речи и слици и, I Србија, изздање Геце К Кона , 1927. Београд Б 11

Задаци Ђачкке задруге су били да: фин нансира екску урзије, помаж же школским м потребама, потпомаже сиромашне ученике од делом

8

Иако је разрешен дужности асистента Географског завода, Риста није престао да ради са др Јованом Цвијићем. Већ у следећој свесци Прегледа12 труд и рад Ристе је много запаженији, те доноси

приказе историјскогеографских, антропогеографских, и

етнографских радова објављених на бугарском, немачком и српскохрватском језику: •

Радослав Марковић, Православна српска парохија у Инђији крајем 1900

•

Сима Тројановић, Цигани 1902.

•

К. Герсин, Македонија и турски проблем

•

Јордан Георгијев, Село Арбанаси

•

Јордан Георгијев, Град Елена

•

Јордан Георгијев, Град Враце

•

Др Рудолф Перингер

•

В. Атанасов, Прилог за изучавање на наше народно стопанство

•

Јован Ердељановић, Немци на Словенском југу

•

Емило Цветић, Стара Јагодина

•

Др Карл Острајх, Македонија

•

Л. Милетић, Нови документи по миналото на нашит павликани

•

А. Вајсбах, Србохрвати и Славонци

•

Т. Ђорђевић, Валакоње

•

Т. Петров, Изложение за санитарното и економическо и састојање на Орхаијска околија кроз 1902. и 1903.

•

Г. Занетов, Једно путовање од Цариграда до Јаша у Молдавији зими 1875.

•

Ј. Пајскер, Српска задруга

•

Еуген Оберхунер, Константинопол

Ту невероватну годину Ристине каријере је заокружило и завршавање монографије ,,Пољаница и Клисура13,” коју Цвијић објављује у својим студијама ,,Насеља српских земаља.“

12

Преглед географске литературе о Балканском полуострву, том V , 1901 – 1905, издање Државне штампарије, 1908. Београд 13

,,Пољаница и клисура‫ – ײ‬Насеља српских земаља, издање Српске академије наука, III, 1905.

Београд

9

Риста

је антропогеографски испитивао Пољаницу и Клисуру, ветерничку у

врањском округу, додирујући овалне области: Виногорје, Иногоште, Лесковачко поље, Јабланицу и околину Врања. Следећи упутства која је добио од свог тутора за време школовања Риста је наставио да детаљно испитује сва насеља у којима се нашао. Посебну пажњу је Риста посвећивао топонамистичким испитивањима, па у својим делима има студиозно обрађене одељке о топономастици14. Наглашавао је и етнографску страну тих области: етничко порекло, предања, легенде, одлике материјалне културе, психичке особине становништва и све што је карактеристично за одређено место. Веран приказ тога можемо видети и у одломцима из дела ,,Пољаница и Клисура“ •

предања – Чума у големом селу – Прича се да је у селу некада било 90 кућа, па је ударила чума15 и уништила цело село. После чуме су, око села, два брата, два вола близнака изорали бразду, па се чума више није вратила.

•

пословице – Не свирај у празну шупељку – Празан разговор

•

загонетке – Мртва кобила, а жива црева – Кућа и у њој људи

•

приче о настанку имена села – Пољаница – Име је добила по жени Пољани која је однекуд добегла у ово село

Емило

Цветић

коментарисао

Ристу

је

овако

Николића:

,,Вечито тачан, до најмањих ситница, у своме приватном животу, он је такав и

у

овим

својим

највећим

оригиналним радовима; - за области, Фотографија поља и кућа села у Пољаници (из Ристине архиве)

које је Риста прошао и испитао,

немамо шта више у овоме погледу очекивати од другога16“.

14

места

Топономастика – наука о именима места, наука која испитује порекло и значења имена појединих

15

Чума је српски народни назив за кугу – према народном веровању је то стара и ружна жена буљавих очију и рашчупане косе, која обично долази ноћу са тавана или кроз димњак. Такође према веровању не ваља остављати прљаве судове по ноћи, јер долази чума и гребе их својим ноктима и тиме их затрује 16 Емило Цветић, Гласник Српског географског друштва, свеска 5, Београд 1921. стр.308-309

10

На својим путовањима Риста се није одвајао од свог фотоапарата. Све што је могао фотографисао је или, ако није био у могућности да фотографише, цртао је. На основу великог

броја

фотографија кућа, села је сврставао у типове; на основу фотографија ношњи,

могао

је

писати о култури тога Фотографија куће са путовања Ристе Николића(из његове архиве)

насеља.

Цртеж куће са путовања Ристе Николића (из његове архиве)

Свака фотографија је морала имати своју сврху, јер се није скупљала грађа за коју се није знало чему служи. То су била упутства његовог професора.

Фотографија женске ношње и полеђина слике на којој је Риста обележио следеће: Женска ношња у селу дивљи (радомирско, имена женских с десна на лево: Катинка, Васка, Спасена, Младенка, Марија, Доца)

Неретко је фотографисао и оне који су му помагали да направи етнографску грађу места у ком се налазио. Једном приликом је записао део песме коју је чуо, јер се у то време певала у Пољаници о држању вере и побожности: -

-

,,Ајде, ајде џан-Стојанке, Ајде, ајде потурчи се, Потурчи се, не мучи се, Ће ти купим свилен појас. Нећу, нећу да се турчим, Главу давам, веру не давам. Пуче пушка, џан-Стојанка паде“ 11

Наилазио је на одличан пријем људи, сви су му радо излазили у сусрет и са великом чашћу му причали легенде, предања, пословице, загонетке, певали песме и све оно што би у најбољем светлу представило њихово родно место.

Фотографија из Ристине архиве, и њена полеђина, на којој је забележио: Ђорђе Ивановић из Бабине Пољане (Шаинци), а девојчица је (Даринка Сотировић) из Криве Веје

Детаљи, опште чињенице, занимљивости, ништа није могло Ристи да промакне. Свако село је доживљавао као живо биће. Желео је да их представи таквима какве јесу, са њиховом душом и свим врлинама и манама, зато је придавао огроман значај етнографској структури. У његовим радовима је сваки предео живео, имао своје особине, разликовао се од других.

Фотографија из Ристине архиве и њена полеђина на којој је забележио: Девојке и жене из Криве Веје, (прве пет с десне стране Божика,Божана и трећа жена, Младенка и Љубица девојке, сестре) и Мусуља (Божа, Сара, Тасица или Таска и још једна девојка – VI с десна непознатог имена) Крајња је жена с леве стране из Тетова

Како је 1905. година за Ристу била јако плодна, он решава да следеће године за нијансу успори темпо. Те је 1906. године одвео ђаке на излет, у фебруару и марту, до Ашиковог брда и Авале, па затим у априлу узео одсуство од 4 месеца. Тада га Министар разрешава дужности у Ђачкој задрузи и у Комисији за пријемне испите за ту годину. Са новом, 1907., годином Риста постаје енергичнији и планира нове екскурзије са његовим одељењем, сад већ II2. Тако опет у мају води ђаке у нова географска истраживања по Авали и Космају.

12

Враћа се у Комисију за пријемни испит за 1907. и 1908. годину. Пошто је био много цењен од стране Министра и међу колегама, 8. октобра те, 1908., године је постављен за члана Комисије, за израду Правилника за екскурзије

у

средњим

стручним

школама,

са

професорима Миленком Вукићевићем и Чедомиром Марјановићем. Међутим, од 16. фебруара до 7. априла 1909.године Риста је био на војној вежби као резервни официр. Али већ по повратку са вежбе води своје ђаке на Обрачун плате Ристе Николића за месец март 1906.

излет на Бањицу и Топчидер, па затим и на Космај. Са колегама Николом Ранојевићем и Павлом Павловићем је у

мају организовао и петодневну екскурзију на Суву планину. Током те екскурзије су обишли: Ниш, Нишку бању, долину Јелашначке реке, Пољанске реке, гребен Суве планине, превој Бабин гроб, највиши врх Трен (1822м), Вета, Вргудинце и Белу Паланку.

1910.године, када су ђаци његовог одељења навршили IV разред и уписали V, Риста по потреби бива службено премештен за професора земљописа и историје у Богословију Светога Саве. Те, 1910., године заједно са својим, већ, великим пријатељем и Управа Српског географског друштва

професором др Јованом Цвијићем оснива Српско географско друштво и добија место благајника у управи. Само оснивање једног таквог друштва је говорило пуно о њему. Критичари су имали само речи хвале, а његово име је било познато широм Европе.

1912.године, у првом броју Гласника српског географског душтва17 објављује своја студиозна дела:

17 18

•

Глацијација Шар - планине и Кораба18

•

Пењање на Шар - планину

•

Пењање на Кораб

Гласник српског географског друштва, 1, 1912.Београд Глацијација Шар-планине и Кораба, Глас Српске академије наука, 36, 1912.

13

По објављивању првог броја Гласника, Емило Цветић је рекао да је дело Глацијација Шаре и Кораба ,,крупан успех за нашу научну Географију.“ Одушевљен озбиљним приступом Ристе овом научном гласнику, др Јован Цвијић је био поносан на свог студента са Велике Школе и великог пријатеља. За Ристу су чули сви озбиљни географи тога времена, и то лично од др Јована Цвијића. Исте године, Риста завршава своју монографију ,,Крајиште и Власина19” коју, такође

Цвијић

објављује

у

својој

публикацији ,,Насеља српских земаља“. У

овој

монографији

Риста

је

расправљао и о веома сложеним научним проблемима,

какви

су

проблеми

Фотографија запрежних кола на селу у Крајиштуиз тог периода која подећају данас на санке (из Ристине архиве)

етногенезе, ендогамог орођавања, специфичних етничких одлика становништва ових области и сл. С обзиром на периферијски положај Крајишта и Власине , посебно се бавио специфичностима у веровањима

становништва

(о

природи,

имагинарним бићима) користећи компаративну методу. Огромни

Фотографија гробља из једног од испитаних насеља

значај има и само постављање ових проблема, при чему се морао користити комплексни

приступ

њиховом

решавању

–

са

историјског, етнографског и социолошког становишта. Риста је у својим монографијама обрадио укупно 178 насеља. Јевто Дедијер је у критици написао: ,, Г. Фотографија мушке ношње (из Ристине архиве)

Николић улази и у питања којима се може да одреди етничка култура и национални карактер овог становништва,

које се налази на веома осетљивој етничкој граници између Срба и Бугара. Писац улази и у то питање и излаже га са пуно проматрања и пуно детаља. Његова су излагања објективна и пажљива."

19

Крајиште и Власина – Насеља српских земаља, издање Српске академије наука, VIII, 1912.

Београд

14

Ратне године Ристе Николића Службовање у Богословији Светог Саве је прекинуто због ратова који су вођени на Балкану.

Риста

је

у

оба

балканска

рата

учествовао као борац, резервни официр у I пешадијском пуку. Из балканских ратова се враћа 1913.године и доноси фотографије страже на Мусуљу20. Риста није пропустио ниједну екскурзију а да географски не истражи место у ком се налази. Изузетак нису били ни ратови. Као

резервни

официр

је

имао

велике

одговорности, али га то није спутавало да у данима одмора он гледа, памти и испитује околину. О ономе што је видео, доживео и истражио Риста је писао. Вративши се у Београд пише и објављује чланак за Гласник: Сумњиви глечерски трагови на Сувој планини.21 Необјављена фотографија Ристе Николића као војника (из његове архиве)

Није стигао ни да се одмори од ратова, а већ га је чекао нови задатак. Када је требало

Фотографија из Првог светског рата (из Ристине архиве) на којој је забележио: Српска стража Мусуљ (на бугарској граници). Крајњи је стражар с леве стране бугарски.

подизати Јужну Србију, др Јован Цвијић шаље Ристу у Скопље да организује рад око научног истраживања нових територија и отвори Народни музеј у Скопљу. За нешто више од годину дана, Риста је успео да пропутује све области, да их проучи, прикупи знатан број предмета за музеј и почетком 1914.године постаје и први управник Народног музеја у Скопљу и тамо отпочиње и оснивање Научног друштва.

20

Мусуљ је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. За време балканских ратова је био у саставу Краљевине Бугарске, као и током I светског рата, да би тек 1918.године према Нејском мировном уговору припао Србији 21 Сумњиви глечерски трагови на Сувој планини – Гласник српског географског друштва, 2, 1913. Београд

15

У то време, за следећи број Гласника22 Риста шаље у Београд Цвијићу оно што је писао током ратова: •

Ширење Арнаута у српским земљама

•

Глечерски трагови на Копаонику

•

Сумњиви глацијални трагови на Старој планини

•

Новији железнички пројекти у Босни, Лици и Далмацији Проблем музеја

је

Народног

био

што

је

одабрана зграда за смештај музеја

била

незавршена.

Тада је Риста Николић, као управник,

тражио

од

Министра

Просвете

и

Црквених послова зајам за реновирање

зграде

Куршумли Хана, где треба бити

смештен

одобрење

да

музеј,

и

привремено

сместе музејске предмете у сутерен тамошње гимназије. Министар

20.

јуна

1914.године одобрава зајам из буџета за потребе музеја, не Писмо Ристе Николића упућено Министру Просвете и Црквених послова од 20. јуна 1914. године

слутећи

шта

ће

се

догађати само неколико дана касније.

Али

све

Ристине

активности око Народног музеја и Научног друштва трајно је прекинуо I светски рат, а сав прикупљени материјал је, нажалост, пропао.

22

Гласник српског географског друштва, свеска 3 – 4, 1914. Београд

16

Након што се јавио у службу за одбрану земље 28. јула 1914.године, Риста бива распоређен у Прву армију Моравске дивизије II позива као резервни потпоручник. Недуго после Церске битке, а мало пре Дринске, Риста је са својом дивизијом учествовао у борбама на Чавчићима 26. и 27. августа о којима пише и дневник који никада није објављен. У свом дневнику он говори са таквом прецизношћу о догађајима из борби, као и све што је писао, и са страшћу и поносом што учествује у одбрани своје земље. Писао је: ,,.... борба се све јаче развијала и Чавчићи су изгледали, као да су у огњу. Прскале су гранате и пушили се шрапнели по целоме билу Чавчића; у колико су наши више надијали, у толико је ватра била јача. Ипак се наш војник на све то није обазирао, јурио је напред, пребацивао се на супротну страну Чавчића и улазио у крваву борбу.“ Затим каже: ,,Ама баш онда, када је успех био ту, када су сви изгледи били на даљи покрет ка Дрини, почеле су се кретати читаве колоне непријатељске у правцу Велике реке ради обиласка нашег левог крила, где није било борачких јединица. Услед тога је дошло наређење да се са Чавчића повучемо на Мачков Камен. Свакога је од нас обузела туга приликом напуштања Чавчића: Али ми смо се повукли као победници и у толико је свакоме, од најмањег до највишег, било теже кренути се натраг, а нарочито овим борачким јединицама, који не знају за повлачење, и ако по наредби.“ Након тога је уследио краћи одмор, па пораз у бици на Дрини, и велика, невероватна победа у бици на Колубари у којој је тактика Живојина Мишића, прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију, (која је била развучена по целом фронту) одјекнула свуда у свету23. Пошто је то команданту аустријских снага, Поћореку, био трећи пораз, из врховне команде су му поручивали да изврши самоубиство, на шта је он одговорио: ,,Када доживим да један аустријски војсковођа победи српску војску, тада ћу то учинити“.24Са том битком су се завршиле борбе током 1914.године. У јесен 1915.године Србију истовремено нападају Немачка, Аустроугарска и Бугарска војска, те су српску војску приморали на повлачење преко Косова и Албаније до Грчке.

света

23

Данас се тактика Живојина Мишића, у бици на Колубари, изучава на Војнима академијама широм

24

http://tamoiovde.wordpress.com/2012/11/16/vreme-heroja-i-smrti-kolubarska-bitka/

17

Док су прелазили Косово, код Сијарине и Криве реке, десиле су се борбе на Кривој реци ради спречавања продора Бугара на Косово и осигурања преласка преко Албаније, о којима Риста пише дневник. Затим је уследило повлачење преко Албаније које је било јако исцрпно и крајње мучно, али се о предаји није не размишљало. Завладали су глад, умор, немоћ, болести, смрт. Непријатељи су покушали да Одломак дневника Ристе Николића о борбама на Кривој реци

стигну изнемоглу српску војску у Албанији, али им је то онемогућила црногорска војска која их је напала. Тада се

одиграла Мојковачка битка између црногорске и непријатељске војске (аустријске и немачке). Након тога, Црна Гора је капитулирала. Преживели српски војници стижу почетком 1916.године на обалу Јонског мора. Са албанских обала изморене српске војнике француски бродови су превезли на ,,острво спаса“ – Крф. После опоравка од пута преко Албаније, Риста даје свој дневник, о бици на Кривој реци, дописништву Српских новина на Крфу, који га и објављују25. Српска војска се затим придружује савезницима на Солунском фронту овог пута под командом Петра Бојовића26. Риста Николић је био распоређен на Меглен27, непосредно уз главну линију Солунског фронта. Уследила је бугарска офанзива 17. августа 1916., али је убрзо заустављена и српска војска започиње контранапад 14. септембра када су вођене битке на Кајмакчалану, на појасу око Битоља и у самом Битољу, српска војска је полако напредовала и коначно су 19. новембра српска и француска војска заузеле Битољ. Током боравка на Меглену, Риста је географски, етнографски и фолклорно истражио до детаља ту област. Риста Николић је погинуо на Солунском фронту 17.априла 1917.године, приликом бомбардовања фронта Тврђава Меглен

од стране непријатеља. Сахрањен је у порти драгоманске

црквице, на Меглену. Тиме се трагично завршава живот овог великог научника, пријатеља, професора, ратника, али најпре човека.

25

Борбе на Кривој реци, Српске новине 11. и 17. мај 1916. Крф Петар Бојовић је био командант I армије, али је током битке на Дрини рањен и заменио га је командант Живојин Мишић 27 Меглен је административна област у Средишњој Македонији у Грчкој, на граници са Републиком Македонијом 26

18

После смрти Ристе Николића Смрт Ристе Николића је снажно погодила научно друштво у Србији. За њим су жалили сви који су га познавали, а и они који нису а слушали су о њему. Свима је било јасно да је ово хендикеп за српску науку. Др Јован Цвијић је хтео да га управо Риста замени на катедри када се пензионише, али сви планови су пали у воду након његове смрти. Већ у следећем броју Гласника,28 1921.године Емило Цветић, који наслеђује Ристу на место благајника Српског географског друштва, објављује чланак о Ристи Т. Николићу у ком јавно говори о жалу за таквим научником. Грађа коју је Риста скупљао током боравка на Меглену, нажалост није очувана цела. Сачуване су само две белешке о етнографско-фолклорној грађи Меглена које Е. Цветић објављује у IV књизи ,,Прилога за књижевност, језик, историју и фолклор“, 1924.године. У једној белешци су дати примери мегленског говора, а друга указује на традицију о војводи Момчилу и Меглену која се поклапа са српском народном песмом Женидба краља Вукашина. Недуго после тога и Павле Вујевић, директор и академик Географског института ,,ДрЈован Цвијић“, објављује текст о Ристи Николићу у Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој професора Станојевића29.

1934.године његов савременик Риста Симоновић, који је имао свега 9 година када је

Риста

Николић

погинуо,

објављује

чланак

у

Врањским

новинама

о

седамнаестогодишњем помену Ристе Николића, који ставља његова сестра Јованка.

1968.године Риста Симоновић објављује и књигу30 у којој спомиње овог великог научника, као и др Миљана Радовановић која обрађује у неколико страна живот и рад31 Ристе Николића. После дописа да је Риста погинуо на ратишту, родитељи Ристе Николића одлазе из своје куће у Влајинском сокаку. Целу Ристину архиву остављају рођаку који је живео у истој улици, јер је нису могли носити са собом, а од туге су морали да оду одатле. Данас се та архива налази у истој кући где је и остављена, јер је сачувана с колена на колено.

28 29

стр.82

Гласник српског географског друштва, свеска 5, Београд, 1921. стр. 308-309 Ст. Станојевић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига III, Загреб, 1928.

30

Риста Симоновић, Људи и дела, библиотека Државног архива, Врање, 1968. стр.50-52 Др Миљана Радовановић, Антропогеографски и етнографски рад Ристе Николића, Врањски гласник, Врање, 1968.

31

19

У његовој архиви се налазе и песме које је сакупљао, а никада није објавио због преране смрти.

Без наде Гледе људи овог света красе, Гледе, гледе оне звезде јасне. А ја бедник грлим ове стене, Стене ове, ове груди ледне Гдено немам наде нити трунка, Доли леса и надгробног хумка. Ако умрем понесите ме крају, Крају милом моме завичају. Гдено расте цвеће свакојако, Где почива мој мили бабајко, Где ми деди снију санак свети Тамо, тамо моја душа лети! Манастир Св. Прохор Пчињски32, Монах Данило Бадовинац

32

Манастир Св Прохор Пчињски се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, 30км јужно од Врања

20

Закључак

Риста Т. Николић је у свом кратком животу, од само 40 година, по много чему задужио Србију. Он је несебично давао себе да дигне науку у држави на један виши ниво. У томе је и успео заједно са својим професором др Јованом Цвијићем. Своју енергију, знање и снагу је усмеравао на вредности и идеале у које је до последењег тренутка веровао . Ничега се није плашио, ни од чега није презао идући ка свом циљу. Свој живот је дао за Србију. А данас је један од заборављених научника о коме се врло мало зна. Требало би знати да је његово име, име за доброту, част, несебичност, патриотизам, храброст и поштовање. У свему је видео само добро, никада није клонуо духом, ма шта му се дешавало. У његовом животу није постојао ниједан бескорисно проведен тренутак. Сваког тренутка је радио нешто конструктивно: истраживао, учио, борио се за своју земљу.

Нажалост, није стекао породицу, није оставио никога после себе ко би

препричавао његове приче и са радошћу га се сећао. Намеће се питање шта би све овај научни див урадио да је поживео још коју годину. Причу о Ристи Николићу бих завршила цитирањем професора Јањића, када је говорио о делу Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве: ,,Онако како је Бора Станковић овај крај, људе, менталитет,

увео у

књижевност и уметнички транспоновао, тако је Риста Николић овај крај увео у науку.“

21

Литература:

1. Годишњи извештаји Немањине гимназије, Архив Србије Сигн. 379.156 инв.бр. 6997 2. Годишњи извештаји Врањске гимназије, Архив Србије Сигн. 379.156 инв.бр. 7037 3. Годишњи извештаји гимназије Вука Стефановића Караџића, Архив Србије Сигн. 379.156 инв.бр. 6999; 19532; 1898 – 1902 год.

4. Годишњи извештаји II београдске гимназије, Архив Србије Сигн. 379.156 инв.бр. 6982; 3222; 1903 – 1910 год.

5. Државни календар Краљевине Србије 1899 – 1912 год., Архив Србије 6. Документ од 23.07.1901, Архив Србије Сигн. 17/125, 1901 7. Документ од 20.06.1914., Архив Србије Сигн. 5/129, 1914 8. Гласник Српског географског друштва Београд, 1912 – 1914, 1921., Дигитални архив Народне библиотеке Србије 9. Приватни архив Ристе Т.Николића 10. Српске новине 13.10.1910. Београд, Дигитални архив Народне банке Србије 11. Српске новине 04.01.1905. Београд, Дигитални архив Народне банке Србије 12. Српске новине 17.05.1916. Крф, Дигитални архив Народне банке Србије 13. ДрЈован Цвијић: Антропогеографски проблеми балканског полуострва, 1902.

14. Риста Т.Николић: Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве,– Насеља српских земаља, издање Српске академије наука, II, 1903. Београд 15. Риста Т.Николић: Околина Београда – Насеља српских земаља, издање Српске академије наука, II, 1903. Београд 16. Риста Т.Николић: Пољаница и Клисура – Насеља српских земаља, издање Српске академије наука, III, 1905. Београд 17. Риста Т.Николић: Крајиште и Власина – Насеља српских земаља, издање Српске академије наука, VIII, 1912. Београд 18. Ст.Станојевић: Нар.енциклопедија српско-хрватско-словеначка, III књига, 1928. Павле Вујевић стр. 82 22

19. Др Миљана Радовановић: Антропогеографски и етнографски рад Ристе Николића, Врањски гласник 1968. Врање 20. Јевто Дедијер: приказ Крајиште и Власина, Гласник српског географског друштва, бр 3 – 4 1914. Београд 21. sr.wikipedia.org/wiki/Bosilegrad 24.01.2014.

22. http://tamoiovde.wordpress.com/2012/11/16/vreme-heroja-i-smrti-kolubarskabitka/ 24.01.2014.

Захваљујем се: Архиву Србије, Архиву Врања, породицама Јовановић, Јовић, Стошић и Дејановић и господину Миодрагу Влајинцу, без којих овај рад не би могао бити урађен.

23