Pojam učenja

POJAM UČENJA

Postoji vise shvatanja pojma učenje. Tradicionalno shvatanje ovog pojma kaže da učenje obuhvata sledeće karakteristike: - učenje je svesna i namerna aktivnost - svrha mu je sticanje znanja ili veština - uglavnom se vezuje za namerno ponavljanje

Učenik koji sedi na času i čita knjigu primer je osobe koja uči. Tradicionalno shvatanje učenja nije pogrešno, međutim veoma je usko i savremena psihologija pojam učenja tumači dosta šire. Danas učenju obuhvata sve ono što je čovek za vreme svog života stekao. Pojmovi sticanje, uticak sredini i uticaj iskustva se manje više izjednačavaju sa pojmom učenja. Učenje i nasleđe određuju prirodu čoveka, njegov razvoj kao i njegovo ukupno ponašanje. Zanimljivo je da se psihički poremećaji smatraju pogrešnim načinima ponašanja koji se leče psihoterapijom to jest učenjem ispravnih načina ponašanja i delovanja.

Definicija učenja danas je mnogo šira i glasi: učenje je trajna, ili bar relativno trajna

promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenoj

aktivnosti i koja je rezultat prethodne aktivnosti individue. Učenje se smatra trajnom ili relativno trajnom promenom individue da bi se moglo razlikovati od privremenih i kratkotrajnih promena do kojih dolazi usled bolesti, alkoholisanja, narkomanije, slabe motivacije... Za učenje se kaže da je to rezultat prethodne aktivnosti individue kako bi se ono moglo razlikovati od spontanih promena usled fizičkog sazrevanja organizma. Učenje se od sazrevanja teško razlikuje. Za razvoj nekih urođenih funkcija potrebno je iskustvo. Primer za to je pile koje od prvog dana zna da kljuca zrnevlje hrane i svakim danom to radi sve bolje zahvaljujući iskustvu. Međutim, ako se to isto pile u prvih petnaest dana bude lišilo vidnog uskustva ono više neće znati da kljuca zrnevlja i bez obzira na to sto ima hranu ispred sebe neće znati šta da čini sa njom. Dakle pile će gladovati ukoliko ne podleže navedenom iskustvu.

Kaže se da su rano iskustvo i rana stimulacija neophodni za svaki razvoj pa tako i za razvoj nekih biološski predodređenih funkcija.

Psihologija danas poznaje mnogo vrsta učenja. Navešću nekoliko najbitnijih i najpoznatijih: - senzitizacija i habitulacija - klasično uslovljavanje - instrumentalno učenje - učenje uviđanjem - učenje po modelu - sticanje senzo- motornih veština - verbalno učenje

Senzitizacija je povećana osetljivost organizma na intenzivne i opasne draži koje se često ponavljaju što dovodi do toga da osoba počinje da reaguje brže i snažnije kao i da reaguje na draži na koje ranije nije reagovala. Habitulacija je obrnut način reagovanja i predstavlja sve slabije reagovanje na draži koje se često ponavljaju, a nisu od značaja. Klasično uslovljavanje je dodir dve draži u vremenu.

zvuk

hrana lučenje pljuvačke

Instrumentalno učenje ćemo detaljno obraditi na sledećim stranicama. Rešavanje nekog problema uviđanjem jeste rešavanje problema mišljenjem to jest rešavanje pomoću inteligencije. Greške u rešavanju se ne ponavljaju. Učenje po modelu vezuje se za imitiranje i identifikaciju sa uzorom. Sticanje motornih veština ogleda se u posmatranju uzora od koga se uči. U brojnim ponavljanjima kao i u dobijanju povratne informacije. Kod sticanja motornih veština učestvuju instrumentalno učenje, učenje po modelu... Verbalno učenje se odnosi na učenje verbalnog gradiva i može biti učenje napamet ili učenje s razumevanjem.