ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
БРОЈ 2, НОВЕМБАР 2018.
НАШ ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС У ДРУГОМ БРОЈУ ПРЕДСТАВЉА: УВОДНА РЕЧ НАШИ НАЈМЛАЂИ НАШИ НАЈБОЉИ
Моје је право да живим срeћно и здраво Растко Трипковић 53
ПОСЕТИЛИ СМО БИБЛИОТЕЧКИ КУТАК ЂАЧКИ КУТАК СТРАНИ ЈЕЗИЦИ ИЗ ЂАЧКОГ ЖИВОТА
СРЕЋАН ДАН ШКОЛЕ!
Крила Уз своју маштовитост и крила могла бих такве бајке да напишем и да будем боља од свих добрих вила, чинећи да се нахране сви сиромашни и избаве из рата сви зараћени. Нагледала бих се лепота далеких земаља, такмичила се са облацима и правила разна чуда која не могу ни да се замисле. Размишљајући о томе схватила сам да ми стварно имамо крила, али не стално. Крила добијамо кад нас похвале и награде, када се наставник осмехне и упише петицу. Ширимо та своја крила када добијемо диплому или медаљу за успех на такмичењу, а у очима родитеља видимо понос и понеку сузу радосницу. Задовољни смо њима и када бројимо лајкове на друштвеним мрежама где су објавили наш успех. Крила добију и одрасли повишицом плате, наградом, осмесима и лепим речима. Сви волимо та своја крила и желели бисмо да их чешће има. Она нас носе кроз живот у лепшу будућност. Чине нас срећним и још напреднијим, дајући нам шансу да испунимо жеље и снове. Дају нам наду и подстрек да се више трудимо и да успемо. Зато свима, од свег срца, желим што чешће још лепша и већа крила!
Ивана Радосављевић 72
СТРАНА 2.
ПРВАЦИ ЕКО-ГЕНИЈАЛЦИ Циљ одраслих јесте да едукују децу како би стекла навике да штеде струју и чувају животну средину. "Build Energy Team - BET" са Амбасадом Аустралије, а уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Секретаријата за образовање и дечју заштиту Града Београда, Секретаријата за заштиту животне средине града Београда, као и општине Палилула, оганизовао је занимљиве радионице – ЕКО ГЕНИЈАЛЦИ – за прваке наше школе. Ученици постају екогенијалци, а тај генијалац ће у будућности да зна и да су ветар, вода и сунце обновљиви извори енергије и биће одлучан да чува природу. Кроз ову радионицу, наши најмлађи ђаци имали су прилику да науче или да се подсете како да штеде струју: да гасе светла кад никог нема код куће а уређаје када их не користе, да шерпа треба да буде поклопљена када се кува а фрижидер не држе дуго отворен. Ученици су на радионицама показали велико интересовање за сваки сегмент о ком се разговарало. Учитељи првог разреда
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
Поводом Дана здраве хране, ученици 13 одељења и предшколци наше школе донели су разно поврће и воће. Уз много маште и идеја стварали су фантастичне ликове које смо касније изложили у трпезарији. Најслађи део био је прављење пите са јабукама, коју смо уз помоћ тета Љубинке испекли и појели. Учитељица Александра Перић, васпитачица Надица и тета Љубинка
СТРАНА 3.
СТРАНА 4.
Ученици млађих разреда обележили су Дечју недељу кроз низ различитих радионица. У гостима су нам били и наши драги ПРЕДШКОЛЦИ из све четири предшколске установе.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 5.
У организацији Пријатеља деце београдске општине Палилула ученик Растко Трипковић 53 освојио је треће место - рад на тему Народна ношња, а ученица Софија Кавазовић 32 специјалну награду за ликовни израз. Такође, ученица Јована Николић 54 освојила је треће место на општинском такмичењу поводом Дечје недеље.
СТРАНА 6.
На општинском литерарном такмичењу на тему Поносим се својим прецима, у организацији Пријатеља деце београдске општине Палилула, ученик Илија Милићевић 42 , учитељица Бранка Вујиновић, освојио је треће место.
Поносим се својим прецима „Село је прва узданица у миру и последња нада у рату“. Ово су речи омиљеног ми јунака и војника Живојина Мишића. Дрхтао сам од узбуђења када сам гледајући позоришну предтаву „ Време части и поноса“ угледао глумца који веома подсећа на војводу Живојина Мишића. Имао сам прилику тада и да чујем омиљене ми одломке које сам прочитао о војводи Мишићу. Струганик, село близу Ваљева у коме се 1855. године родио Живојин Мишић, од мајке Анђелије и оца Радована, познато је по храбрости и умећу овог великог војсковође. Живојин Мишић посветио је сав свој живот непрекдном и дубоком проучавању рата и ратне вештине. У ратовима од 1912. године до краја 1918. године, вођеним за слободу и уједињење на челу српске војске, поред војводе Путника, војводе Степановића, војводе Бојовића на челу војске је био и војвода Мишић. Био је учесник Српско – турског рата, Српско-бугарског рата, Првог и Другог балканског рата и Првог светског рата. После Кумановске битке унапређен је у чин генерала. Посебно се истакао битком на Брегалници. Великом заслугом током Колубарске битке, унапређен је у чин војводе. Био је командант и приликом пробоја Солунског фронта. Док сам читао аутобиографију Живојина Мишића, стекао сам утисак да је и поред сиромаштва, незаслужног удаљавања из војске два пута, и мноштва тешких момената у његовом животу, био веома храбар, досетљив и бистар човек. Имао сам прилику да посетим његову родну кућу у Стругаонику. Тамо сам видео и нека од одликовања која је добио током живота, Орден Карађорђеве звезде са мачевима, Орден белог орла, Орден легије части и остале. Био сам веома поносан што сам се нашао у кући таквог човека. По мом мишљењу, војвода Живојин Мишић био је част и понос српског народа. Поред љубави према војсци, имао је још једну велику љубав, супругу Луизу Мишић. Имали су шесторо деце, три сина и три ћерке. Живојин Мишић је преминуо 20.1.1921. године. „Ко сме, тај може, ко не зна за страх, тај иде напред“. Живојин Мишић
СТРАНА 7.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
На општинском литерарном такмичењу на тему Поносим се својим прецима, у организацији Пријатеља деце београдске општине Палилула ученица Мина Јаковљевић 63 освојила је треће место .
Поносим се својим прецима У мојој породици негују се сећања на наше претке. Бака ми веома често прича о њима. Највише волим да слушам причу о својој аскурђели Љубици Милинковић. Са четрнаест година удала се за мог аскурђела Радислава. Заједно су имали шесторо деце, а бринули су о још двоје који нису имали родитеље. У двадесет осмој години Љубица је изгубила мужа који је ратовао за Србију. Погинуо је у Једрену 1912. године. Вест о његовој смрти дошла је и до ње. Чувши страшне вести упрегла је пар волова и, преко Србије, Бугарске и Грчке, дошла до гроба свог мужа. Понела је његове посмртне остатке са собом и сахранила га у Србији, у родном крају.
Било јој је све теже да издржава многочлану породицу. Пожалила се суду, али узалуд – нису јој одобрили пензију. Љубица се није помирила са њиховим одговором. Једне зоре кренула је пешке из Сопота, дошла до Белог двора и почела да дозива краља Петра. Стража је није пустила, али краљ ју је чуо. Када се појавио пред њом, успела је да му изнесе свој проблем и искаже муке. Краљ је саслушао и дао јој пензију да може да одгаја децу. Веома сам поносна на своју аскурђелу Љубицу. Због огромне храбрости и пожртвованости жена као што је она, наш народ је успео да се ослободи свих невоља и зла и преживи.
СТРАНА 8.
ПЛИВАЊЕ У уторак 30.10.2018. на базену 11.април одржано је градско такмчење у пливању. Наше шампионе Нину Шаренац 82 и Растка Трипковић 53 и ове године красила је златна медаља. Велики успех постигао је и Крџалин Вања 61, освојивши 5. место. Честитамо нашим шампионима! Наставница Јасмина Митић
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 9.
АТЛЕТИКА—ПРВАЦИ ОПШТИНЕ Данас су нас на градском такмичењу из атлетике на стадиону Завода за спорт и медицину спорта Републике Србије на Кошутњаку, представљали наши прваци општине: Тијана Јакшић 51 (вис), Ена Кукољац 54 (даљ) и Вук Вукелић 61 (даљ). Честитамо и желимо много успеха у даљем спортском дружењу и такмичењима! На општинском првенству основних школа у рукомету у Спорској хали „Падинска скела“ прво место освојили су наши дечаци, ученици петог и шестог разреда. Коста 53, Вања, Вук и Александар 61,, Урош, Лазар 62, Антоније, Никола, Василије, Петар, Александар 63. СВЕ ЧЕСТИТКЕ НАШИМ ПРВАЦИМА!
Наставница Јасмина Митић
СТРАНА 10.
СТАРИ ТАМИШ – ПОСЕТА ЕДУКАТИВНОМ ЦЕНТРУ Ученици млађих разреда наше школе су у четвртак, 18.10.2018. године, уживали у незаборавном дружењу са животињама, а захваљујући тиму стручњака са фарме Стари Тамиш, наши ђаци су имали прилику да се упознају са процесима настанка „Моја Кравица“ млека. Ово је била јединствена прилика за најмлађе да по први пут виде фарме крава, ергеле коња, музеј коњских запрега, језера са пернатим животињама, фарме оваца, беби фарме и мини зоо врт. Имање Стари Тамиш простире се на 1.100 хектара и представља највеће газдинство у Алмеx систему. Од прошле године изграђен је туристички комплекс у оквиру којег грађани могу да се упознају са животом на фарми. На Старом Тамишу налази се фарма крава са око 2.500 говеда и ергела која је изграђена 1978. године и која поседује 33 коња липицанера, пореклом из Липица, Ђакова и Карађорђева. Фарма Стари Тамиш и Тамишки Конаци, као све посећенија туристичка дестинација, већ трећу сезону је у прилици да угости децу и делегације из различитх крајева земље, па и из иностранства. Учитељ Милан
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 11.
СТРАНА 12.
Ја се с књигом дружим
Дружењу с књигом и читаоцима присуствовало је више од тридесет ученика. Ученици су представили књиге најразличитијих садржаја и жанрова, од оних из препоручене лектире, научне фантастике, књига о лепом понашању, па све до оних чија је тема одрастање у нарушеном социјалном миљеу. Неке од предложених наслова, билиотекарка ће уврстити у колекцију наше библиотеке. Библиотекарка Марина
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 13.
ПОЕТСКО СТВАРАЛАШТВО ПРВАКА
Школа Школа нам је важна, у школи учимо. У школи певамо, тууутууу,
на великом одмору трчимо. Школа није страшна, школа није опасна. Драга децо моја, школа је сјајна. Петра Живановић 12
Бака Моја бака воли цвеће, ускоро ће пролеће. Мали лептир лепрша, па на цвет дотрча. Искра Ђорђевић 12
СТРАНА 14.
Наши ученици петог и шестог разреда обележили су Европску недељу програмирања и, уз подршку наставнице информатике Дарине Пољак, опробали се у кодирању преко већ познатог портала code.org.
ПЕТАЦИ
ШЕСТАЦИ
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
Ученици наставница дефектолога Катерине Стаменковић и Маријане Марковић учили су ново градиво на креативан и маштовит начин! На часовима српског језика, а у корелацији са ликовном културом, кроз цртеже су представили врсте речи, службу речи у реченици, као и управни и неуправни говор.
СТРАНА 15.
СТРАНА 16.
На часовима историје, уз помоћ и подршку наставнице Деје Петковић Телесковић, ученици петог и шестог разреда представили су градиво на креативан начин - израдом сјајних макета! Ученици 52 (Елена Кошпић, Ивона Симчетовић, Стеван Отовић, Матеја Стевановић, Лазар Станковић) направили су веродостојне примере праисторијског оруђа и оружја. Ученици 6 1, 62 и 63 (Вања Крџалин, Јанко Летица, Филип Филиповић, Лазар Андрић, Урош и Вукашин Гујаничић, Иван Ђурђев, Александар Петковић) осмислили су макете средњовековних феудалних поседа и утврђених градова, египатских пирамида, хијероглифа, као и фигуре из словенске митологије и Лепенског вира. Браво за труд и креативност!
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 17.
ЕКСКУРЗИЈЕ СЕДМАКА И ОСМАКА Извештај са екскурзије Седмаци су у понедељак 29.10.2018. године кренули на екскурзију. Прво место које смо обишли била је Смедеревска тврђава. Након тога пут нас је повео ка Пожаревцу где смо обишли галерију слика Милене Павловић Барили, наше чувене сликарке. У центру Пожаревца имали смо и сат слободног времена за шетњу. На путу ка Ђердапској клисури стигли смо у Кладово и сместили се у хотел „Ђердап“. Увече смо били у дискотеци и сјајно се провели! Следећег дана обишли смо и сам Ђердап и, након шетње, увече кренули за Београд. У повратку кући обишли смо Лепенски вир који је оставио најјачи и најлепши утисак на мене. Стигли смо кући живи и здрави и на овом путовању проширили своја знања из историје и географије. Петар Патафта 71
Екскурзија седмака Први пут су овогодишњи седмаци ОШ "Стеван Дукић" кренули на дводневну екскурзију 29.10. и 30.10.2018. у Кладово. Прво путовање са ноћењем у хотелу и одласком у дискотеку нас је учинило зрелијим и одговорнијим. Прва дестинација је била Смедеревска тврђава, где смо сазнали о историји некадашње престонице српске деспотовине. Потом смо посетили Пожаревац, где смо шетали прелепим улицама и посетили музеј-кућу Милене Павловић Барили, наше познате сликарке, чија дела су у стилу романтизма настала између два светска рата. Пут нас је даље водио кроз Ђердапску клисуру, један од најлепших призора које природа наше земље нуди, где Дунав мења своју ширину и кривуда градећи моћну клисуру високих стеновитих литица. Пратећи Дунав, стигли смо у Кладово и наш хотел. Вече смо провели забављајући се и опуштајући у дискотеци. Сутрадан смо обишли ХЕ Ђердап, где су нам објаснили како и када је настала. Хидроелектрана је и гранични прелаз са Румунијом и преводница за бродове. Прошетали смо се Кладовом, дивили старој тврђави Фетисламу, прелепом кеју и парковима овог дивног градића. На повратку за Београд обишли смо Лепенски вир, 8000 година старо неолитско насеље. Препуни утисака и одушевљени доживљајима, наш Матеја Максимовић је направио мини филм, у жељи да сачува успомену и дочара лепоту наше екскурзије. Ивана Радосављевић 72
СТРАНА 18.
73 НА ЕКСКУРЗИЈИ Први дан екскурзије смо провели шетајући најпре Смедеревском тврђавом, а потом и Пожаревцем. Након посете галерији „Милена Павловић Барили“ наше одељење је у Пожаревцу село на сок у један локални кафић. Док смо пили сокове причали смо где ћемо се шетати и проводити слободно време. Неки од нас су се шетали по продавницама, а неки се шетали по оближњем парку. На путу ка Кладову у аутобусу смо пуштали музику и дружили се. Атмосфера у аутобусу је била опуштена и веома весела. У Кладову смо се сместили у наше собе и ишли смо једни код других и дружили се. Касније смо отишли на вечеру и било је лепо то што смо док смо вечерали сви сели за један сто и дружили се као да смо породица. У дискотеци смо сви били весели и забављали се. И они од нас који не слушају ту врсту музике која се пуштала су плесали и лепо су се провели. Повратак у хотел и дружење до одласка на спавање чине најлепша и најсмешнија сећања са екскурзије. Дечаци су се шалили са девојчицама и понекад би нас и уплашили из шале. Ујутру, кад смо се скоро сви пробудили, одлучили смо да одемо у малу шетњу око хотела и до продавнице. Било је рано и заједно смо гледали излазак сунца над Дунавом. Касније тог дана посетили смо археолошко налазиште Лепенски вир. У аутобусу смо препричавали све значајне моменте ове екскурзије и причали како смо се провели. Надамо се да ћемо и у осмом разреду имати овако занимљиву екскурзију. Николина Радовановић 73
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 19.
81
82
83
СТРАНА 20.
Репортажа о екскурзији осмака У недељу 21.10.2018. године, током раних јутарњих часова, почела је екскурзија осмих разреда. Иако сви још увек помало поспани, пустили смо гласну музику и певали. Весела атмосфера и добро расположење красили су наш пут. Убрзо смо стигли на Чегар, место чувене битке храбрих Срба, неуморних бранилаца отаџбине против Турака. Тог дана јуначком смрћу је погинуо Стеван Синђелић са још пар хиљада јунака која се никад не предаше Турцима. Након тога добили смо слободно време у центру Ниша. Свако га је искористио за себе – неко да прошета, неко да купи сувенир или поклон својим ближњима. Ниш на мене није оставио посебан утисак, био је то град по свему сличан сваком другом. Након паузе посетили смо Ћеле-кулу, кулу изградјену од лобања српских јунака који погинуше на Чегру. Сама кула сведочи о тужној српској судбини, али грађевина сазидана око саме куле како би је сачувала од утицаја времена на њу, врло је трошна, и не заслужује као таква да буде део тако велике приче. Спремала се посета цркви Лазарици у којој почивају мошти кнеза Лазара. Црква својим пуним сјајем сија пред очима посетилаца. Одише топлином и добротом каква се само у цркви може осетити. Потом смо стигли у хотел „Цептер“ у Врњачкој Бањи, чак и након напорног дана имали смо енергије за дружење по собама и ходницима. На самом крају дана била је организована дискотека којој су се сви радовали и жељно је ишчекивали. Следећег јутра имали смо слободно време до ручка које је неко искористио да шета, неко да спава, а неко да одмори у хотелу; потом смо ишли у обилазак Моста љубави где је већина окачила свој катанчић и по обичају бацила кључ у реку. Обишли смо и двор Белимарковић у ком се налазила изложба, као и део сталне поставке. Затим смо обишли прелеп Јапански врт у ком се налази споменик глумца Драгана Николића. Обишли смо и манастир Љубостињу у ком се налазе мошти кнегиње Милице. На мене је он није оставио утисак ни приближно као Лазарица. По повратку у Врњачку Бању добили смо још нешто слободног времена током ког је већина поново посетила Мост љубави да, можда крадом, закачи још понеки катанчић. Увече је поново била организована дискотека у којој је било весело и занимљиво као и прво вече. Последњег дана била је организовна посета музеју Шумарице, који је посвећен људима које су немачки војници држали затворене, а потом и стрељали у Другом светском рату. Видели смо њихове слике, неке од њихових личних ствари и њихова последња писма које су писали када су схватили да ће бити убијени. Обишли смо и споменик ђацима чију смрт опевала Десанка Максимовић у песми „Крвава бајка“, када су стрељани недужни ђаци једне основне школе. За крај смо обишли Природњачки центар Свилајнац. Упознали смо се са начином живота прачовека, слушали смо приче о диносаурусима, видели њихове кости, као и скелет мамута. Ту је био крај нашег путовања. Иако уморни и исцрпљени од непроспаваних ноћи и напорних дана у аутобусу и даље смо били бучни и весели чиме су наше разредне биле „одушевљене“. Певали смо и смејали се све до самог момента напуштања аутобуса и његовог возача Ћире с којим смо се спријатељили током ова три дана. Уна Богићевић 83
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 21.
Екскурзија осмака У недељу, 21. октобра 2018. године, ученици Основне школе „Стеван Дукић” кренули су на екскурзију. Прва дестинација била је Ниш, тамо су обишли споменик на Чегру и одслушали занимљиво предавање Селимира Марковића, чувара споменика. Прошетали су се прелепим улицама града Ниша и обишли историјску знаменитост Ниша, Ћеле кулу. Ћеле кула је споменик из Првог српског устанка, који је турска власт изградила од лобања погинулих српских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у боју на Чегру. После обиласка Ниша, пут су наставили до Крушевца где су обишли цркву Светог Првомученика Стефана, познатију као Лазарицу, коју је подигао кнез Лазар. Своје путовање првог дана завршили су у Врњачкој Бањи. Другог дана екскурзије обилазили су Бању, где су видели мост љубави, за који је везана несрећна љубавна прича, затим су обишли замак културе, који је један од најстаријих и најрепрезентативнијих објеката Врњачке Бање. Део дана ученици су провели у јапанском врту који је нови понос парка. Обилазак Врњачке Бање завршен је обиласком манастира Љубостиња, задужбине кнегиње Милице која је као и монахиња Јефимија сахрањена у њему. Данас је Љубостиња женски манастир који чува и одржава око педесет монахиња. Последњи дан екскурзије ђаци су провели у Крагујевцу и Свилајнцу. У Крагујевцу су обишли Шумарице где се налази споменик подигнут у знак сећања на жртве немачког окупатора. Саставни део спомен парка је и музеј „21. октобар”. Последња дестинација прелепог путовања је град Свилајнац, где су ђаци обишли Природњачки центар Србије; ту су могли да виде Геолошки времеплов, Свет диносауруса, Свет минерала и стена и Биодиверзитет Србије. Посебно су уживали у шетњи кроз дино парк који садржи бројне реплике диносауруса у природној величини. Ова екскурзија је испунила сва очекивања ђака, јер су поред прелепог дружења и забаве обишли многе знаменитости Србије. Катарина Абрамовић 81
СТРАНА 22.
Ученици седмог разреда учествовали су у супер финалу из физике! Уз подршку наставнице физике Снежане Ивановић успешно су представили примену трећег Њутновог закона. Најбољи међу њима - Сава Смиљковић 71 - подигао је победнички пехар!
Ученице 63, Александра Комарица и Мина Јаковљевић, осмислиле су сјајан пано на часовима Технике и технологије. Уз подршку наставнице Марије Јовановић, на едукативан и креативан начин, представиле су културу становања.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 23.
FABLE - LA FABLE - БАСНЯ English corner Aesop The Travellers and the Plane Tree Two travellers, walking in the hot sun, sought the shade of a large tree to rest. As they lay looking up among the pleasant leaves, they saw that it was a plane tree. "How useless is the Plane!" said one of them, "it bears no fruit whatever, and only serves to litter the ground with leaves." The plane tree interrupted him with quiet dignity, "Shame on you, ungrateful creatures. You come and take shelter under me from the scorching sun, and then, in the very act of enjoying the cool shade of my foliage, you call me good for nothing!" Don't forget: our best blessings are often the least appreciated!
Glossary: plane (tree) – without fruit to litter – to make rubbish dignity – self –respect scorching sun – burning sun foliage – vegetation, greenness blessing – thanks appreciated - valued
СТРАНА 24.
LE COIN FRANÇAIS Jean De La Fontaine La Cigale et la Fourmi La Cigale, ayant chanté
Tout l'été, Se trouva fort dépourvue Quand la bise fut venue : Pas un seul petit morceau De mouche ou de vermisseau. Elle alla crier famine Chez la Fourmi sa voisine, La priant de lui prêter
Quelque grain pour subsister Jusqu'à la saison nouvelle. "Je vous paierai, lui dit-elle, Avant l'Oût, foi d'animal, Intérêt et principal. " La Fourmi n'est pas prêteuse : C'est là son moindre défaut. Que faisiez-vous au temps chaud ? Dit-elle à cette emprunteuse.
N’OUBLIE PAS: Il faut travailler pour survivre et pour assurer son avenir!
- Nuit et jour à tout venant Je chantais, ne vous déplaise. - Vous chantiez ? j'en suis fort aise. Eh bien! dansez maintenant.
Lexique : Depourvu,e- qui ne possède pas qqch ; privé La bise- l’hiver Prier- demander Subsister- survivre Le défaut-le manque Déplaire- ne pas aimer
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 25.
Русский уголок Лисица и виноград - басня Крылова
Голодная кума Лиса залезла в сад; В нем винограду кисти рделись. У кумушки глаза и зубы разгорелись; А кисти сочные, как яхонты, горят; Лишь то беда, висят они высоко: Отколь и как она к ним ни зайдет, Хоть видит око, Да зуб неймет. Пробившись попусту час целый, Пошла и говорит с досадою: "Ну что ж! На взгляд-то он хорош, Да зелен - ягодки нет зрелой: Тотчас оскомину набьешь".
Не забывай: Не можешь иметь все что хочется!
Глоссарий: Залести в сад – войти в сад Рдеться – быть румяным Яхонты – драгоценные камни Попусту – провести время ничего не делая На взгляд-то - оно выглядить Ягодки – зерна винограда Оскомина – когда что-то, как нпр. зерна винограда терпкие
СТРАНА 26.
Моја нова школа Када сам се доселила у Београд, уписала сам се у Основну школу „Стеван Дукић“. Првог дана школе моја разредна одвела ме је до одељења. Била сам уплашена и нервозна – како ћу се уклопити, како ће ме сви прихватити… Али, то је био неоснован страх! Сви су ме лепо поздравили, као и ја њих. Била сам пресрећна! Добровољно се јавила једна девојчица да седи са мном и понудила ми своју помоћ. Полако сам учила где се шта у школи налази, уз помоћ другара то сам лако савладала. У школу идем с осмехом на лицу! Веома сам срећна што су ме другари прихватили као и ја њих. Много ме радује што имам овако дивне другове! Драгана Марковић 61
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
Најважнија места школског дворишта кроз објектив ученика Младен Денчић 71,Урош Врачар 71
Прво место у шутирању тројки у част Дана школе освојио је Василије Стојковић 63. Браво!!!
СТРАНА 27.
СТРАНА 28.
НА КРИЛИМА ПРИЈАТЕЉСТВА ИМАМ КРИЛА САКРИВЕНА КАД РАШИРИМ КРИЛА На литерарном конкурсу одржаном поводом Дана школе награђени су: млађи ученици 1. награда Немања Максимовић 41 2. награда Тоза Тодоровић 33 3. награда Јана Марјановић 32 старији ученици 1. награда Радмила Лукић 52 Равноправна 2. награда Сара Селимоски 63 и Иван Ђурђев 62 3. награда Младен Денчић 71 Похваљени ученици: Урош Врачар 71, Јован Косовац 81, Јована Илић 81, Јелена Љубинковић 63, Светлана Жарковић 53, Божидар Ђорђевић 53, Растко Трипковић 53 Мина Јаковљевић 63, Бојана Лукић 63, Слободан Марковић 32, Лена Ђорђевић 32, Милица Матић 33, Ђорђина Бобић 22, Миа Кукољац 22, Маша Хоџић 22, Петра Андрић 22, Александра Митровић 61, Драгана Марковић 61, Софија Кавазовић 32, Тамара Арсенијевић 33, Ксенија Арсић 33, Милица Поштић 32, Теодора Гаврановић 41, Лазар Шућуровић 42 и Софија Ћосић 42.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 29.
I награда Немања Максимовић 41 На крилима пријатељства Видите, пријатељи некада не морају бити сличних или истих година, не морају волети исте ствари и не морају имати иста интересовања. Ако сумњате у ово, ја ћу Вам рећи: „Погледајте моји Милену и мене!“ Чудна је то прича, али је пријатељство право. Да Вам објасним. Ја имам десет година. Волим играчке, трчање, скакање… Волим спорт, галаму, гужву… Милена има скоро шездесет година. Воли мир, тишину, цвеће, топли кревет… И моја је прва комшиница. И дуго сам Милену поздрављао само у пролазу. А онда, једне вечери, ја пронађем мало штене. Отрчим, наравно, код својих родитеља, а они ми кажу да штене вратим тамо где сам га и нашао. Ужас! Ја тада позвоним Милени. И замислите. Иста љубав сијала је у њеним и у мојим очима. Тако Милена и ја одлучимо да задржимо штене док се не појави боље решење. Заједно смо се борили против комшија, чистили зграду и заједно га шетали. И мало по мало, постанемо нас двоје веома драги једно другом. Повремено бих одлазио код Милене, играо се са њеним мачкама и причао бих јој свашта, а сада се код ње осећам као код своје куће. Знам чак и шта има у ормару. И од свих кексића, оловки и гумица које ми поклања, најдражи ми је њен смех. Она је мој добри, искрени пријатељ. Разумите ме! Пријатељ није само ваш вршњак са којим делите ужине. Пријатељ је неко кога волите из душе. Не бира то пријатељство ни изглед, ни године. Не тражи од Вас ништа. Само далеко летите на крилима пријатељства. А ако ми и даље не верујете, само ћу Вам рећи: „Погледајте само моју Милену и мене!“
СТРАНА
II награда Тоза Тодоровић 33 Имам крила сакривена Имам крила сакривена, у срцу, у души, некад су велика, некад су малена, ал' кад сам тужан, оно ме гуши. Имам крила сакривена, кад их раширим, летим до Сунца, али не шире се сваког трена, већ само поред пријатеља, друга.
Кад видим лице мога друга, крила ми се рашире, јер никад ми се он не руга, а крила неће да се смире. Ех, шта бих ја без тих крила, не бих могао ишта, не бих био прави друг, јер живот би ми био ништа.
III награда Јана Марјановић 32 На крилима пријатељства
Има једна новост на крилима пријатељства, где се свако са свима дружи, и кад се неко посвађа друга прилика мора да се пружи. Кад се играш и кад учиш, пријатељ ти треба, да постигнеш слогу
и да је дигнеш до неба. На крилима пријатељства, срећа нека цвета и лети високо изнад целог света. И тако нека буде, важно је знати, пријатељство спаја људе и треба га чувати.
30.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 31.
I награда Радмила Лукић 52 На крилима пријатељства Само би се ти смејао овом листу чудном, само би ме твојом причом одржао будном. Док сам са тобом сигурна сам ја, да наше Сунце жарко сја. Једино ти можеш да протумачиш сваку моју сузу и сваки мој смех, једино ти ми можеш опростити сваки грех. Сваку моју сузу обрисао си ти, уз тебе мој осмех је најлепши. Није ми чудно, јер знам да нисам једина шашава и луда, није ми чудно, јер и у твојој глави има триста чуда. Подршка моја увек си ти, уз тебе сваки дан у смеху пролети. Моју сваку тајну олакшаш ти, јер много је лепше, кад се са неким коме верујеш подели. Да тебе није било, никада не бих пронашла своје другарско крило.
СТРАНА 32.
II награда Иван Ђурђев 62 Кад раширим крила Сви ми људи прерано одустајемо од својих циљева мислећи да смо немоћни, да то не можемо постићи. Не схватамо да је то тек половина наших могућности. Оно што нам треба јесте самопоуздање. Сви смо ми у ствари птице. На почетку смо сићушни и слабашни, учимо из утисака које стекнемо у окружењу. Затим напредујемо, неспретним корацима покушавамо да остваримо свој циљ. Долазе први падови, тренутно одустајање. Онда, уз мало воље, вере и самопоуздања, настављамо да се боримо за своје жеље. И тада узлетимо. Слободни смо, самоуверени и неуништиви. Спокојно лутамо док се наша хитра, моћна крила вијоре. Пуни смо нове, велике, неописиве енергије која нам даје снагу, гони нас да идемо даље. То је једини и прави пут за успех. Сви имамо успоне и падове, али никада не смемо да помислимо да нисмо способни да остваримо свој циљ. Ако је то нешто што волимо, нешто у чему бисмо истински волели да успемо, нема разлога за бригу. Да бисмо раширили своја крила, потребан је само труд и мотивација.
II награда Сара Селимоски 63 Имам крила сакривена Свако има своја „крила“ и треба да зна да их покаже, као и када је прави тренутак за то. Крила која људска бића имају су сакривена, али га ипак красе или представљају у лошем смислу. То све зависи од човека и његовог васпитања. Неко има мала и тамна крила о којима се далеко чује, а неко има велика и бела крила о којима се чује још даље. Људи чија су крила тамна и мала труде се да не испољавају много своја крила која нико не воли, али им то не иде за руком, јер се види да имају много беса и негативне енергије. Они који имају велика и бела крила нису хвалисави и, баш зато, њихова крила се виде, просто осећају да ће да полете и животна жеља им је да науче да лете и помажу људима широм света. Они са малим крилима исто желе да полете и на лош начин дарују људе широм света својим злим мислима. Укратко, разлика између позитивних и негативних људи је у томе што позитивни људи покушавају да наговоре равнодушне људе да имају крила попут њихових и уче их томе, а „црни“ људи обрнуто. Чак и деца као мали, а велики људи, формирају своја крила у младости и детињству, а њихови родитељи су велики и снажни попут орлова или ситни и слабашни попут гавранова – какви су родитељи, таква ће бити и деца. Људска крила су одраз човека, то су његова осећања, начин размишљања, поступци… Крила увек „говоре“ о људима! Ја се трудим да покажем своја бела крила, своје врлине, а они који имају црна крила не треба да се труде да их сакрију, него да раде на томе да она постану бела. Када неко рашири своја крила, то значи да показује своје врлине и мане, свако, па и ја ИМА КРИЛА САКРИВЕНА!
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА
33.
III награда Младен Денчић 71 На крилима пријатељства Пријатељство је важно у људским животима. Још од давнина људи су се удруживали и тако лакше обављали своје послове. Пријатељства се дуго граде и што се дуже граде обостраним врлинама, то ће дуже трајати. Ако се у пријатељству добро осећамо и можемо да уживамо у поверењу свога друга, осећамо се као у рају, као на крилима. Људи одређују своје пријатеље према богатству, нацији, боји коже, али то није прави начин. Прави пријатељ се може само срцем пронаћи. Човеку је пријатељство потребно да некоме ода тајну, пријатељ је ту да бодри, помогне и буде увек спреман да се нађе другу у невољи. Пријатељи су наша друга породица коју допуњујемо цели живот јер „колико имаш пријатеља, толико си богат“. Иако су понекад километрима далеко, са пријатељима се можемо виђати преко друштвених мрежа. Као што моји пријатељи помажу мени, ја сам спреман да им узвратим. Немогуће је замислити људски живот без пријатељства. На послу, на улици, чак и код куће можемо пронаћи правог, верног пријатеља за читав живот.
СТРАНА 34.
КРИЛА - тема овогодишњег ликовног конкурса у част Дана школе Ученици су били инспирисани и, уз подршку наставнице Иване Ћирић, осмислили и представили сјајне радове! Честитамо награђеним и похваљеним ученицима! Димитрије Габоров 11 Александар Гаврановић 12 Вук Дмитровић 22 Лана Милојевић 22 Софија Кавазовић 32 Лена Ђорђевић 32 Растко Трипковић 53 Душан Марчетић 54 Тијана Јакшић 51 Нина Стефановић 62 Катарина Радовановић 61 Богдан Дејановић 63 Николина Радовановић 73 Ива Дончић 72 Исидора Пантовић 72 Ирена Сретеновић 81 Александар Митровић 81 Специјална награда за креативност: Василија Пуповац 14
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 35.
СТРАНА
36.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 37.
СТРАНА
38.
РЕДАКЦИЈА: МАЛИ: Драгана Марковић 61 Младен Денчић 71 Урош Врачар 7! Максим Бејте 72 Уна Богићевић 83 ВЕЛИКИ: Марина Новаковић Дукић, библиотекарка Данијела Јанковић, наставница српског језика Марија Давидовић, наставница енглеског језика Александра Костов Дојчиновић, наставница српског језика Милан Филиповац, учитељ Сарадници: ученици, наставници и учитељи
ИЗДАВАЧ: ОШ „Стеван Дукић“ АДРЕСА: Дантеова 52, Београд
КОНТАКТ: krilaossd@gmail.com