Žuta minuta

Biblioteka Svet je jedan kwiga osamnaesta Darko Macan @uta minuta drugo izdawe Copyright Š Darko Macan 2005 Copyright Š za izdawe na srpskom jeziku Kreativni centar 2006 Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa Sla|ana Ili} Ilustracije Tihomir ^elanovi} Prevod i lektura Ivana Igwatovi} Dizajn korica Du{an Pavli} Priprema za {tampu Qiqana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum, Beograd Tira` 2.000 ISBN 978-86-7781-491-5

Rock’n’roll bajka

Milanu, koji nikad nije mislio da je poseban

1

@uti igra. @uti ne igra ni naro~ito lepo, niti naro~ito zanimqivo: zabacuje laktove na svaki udar iz zvu~nika, obara glavu i podi`e desno koleno (uvek samo desno) gotovo do brade. Dok devojke i mladi}i oko wega igraju da bi ih videli ili da bi se svideli, @uti vi{e nego i~emu nalikuje nekakvom indijanskom vra~u za koga svet ne postoji dok u transu priziva oluju.

Samo {to @uti ne igra kako bi prizvao oluju. @uti igra kako bi se oslobodio oluje u samom sebi.

Upitate li bilo koga iz sredwo{kolskog centra Andrija Maurovi} o @utom, malo je verovatno da }ete ~uti bilo {ta lo{e. Malo je verovatno, zapravo, da }ete ~uti i{ta odre|eno. @uti je, naime, od onih de~aka (posle i qudi) koje nikom nije mrsko videti, ali koga }e se malo ko setiti da pozove na ro|endan ili mu poslati razglednicu s letovawa. Nije se jednom dogodilo da ga znanac koji sam pije kafu srda~no pozove za sto, sre}an {to napokon ima kome zbog ne~eg da se hvali, samo da bi posle toga nestao, ostavqaju}i @utom da plati ra~un.

Ne pakosti niko od poznanika @utom namerno, ve} ne{to u wima jednostavno zna kako im @uti takve previde ne}e zameriti; da }e ih i nakon ro|endana na koji nije bio pozvan pozdraviti, 5

Darko Macan

verovatno im ~estitati, sasvim sigurno im pozajmiti pet kuna za pquge, a mo`da i pokloniti CD koji im je za ro|endan spr`io, kad ve} na samoj proslavi nije imao priliku da im ga da. @uti je, drugim re~ima, ro|eni dobrica. @uti je, tre}im re~ima, ro|eni otira~. @uti zna sva{ta i ve{t je u mnogo ~emu, pa stoga nije retkost da mu i znani i neznani kucaju na vrata mole}i za uslugu, tra`e}i pomo}.

– @uutii! – zaorilo se tako pre nedequ dana pod balkonom @utog. – Upooomooo}!

Bio je to Goran, frontmen Gluvih lasta, najboqeg benda u bar tri okolne {kole, i mo`da najboqi prijateq @utog. Jedini, u svakom slu~aju, koji ga je ikad pozvao na ro|endan i jedini koji mu je pisao s mora, iako uglavnom kako bi se `alio da mu je grozno. Za Gorana je @uti bio jedan od {a~i~ice qudi za koje nije sumwao da spletkare protiv wega, dok je i @uti, koji je pre~esto velikodu{no svakog zvao prijateqem, znao da je Goran ipak donekle naro~it. Prijateqi, dakle.

A wihovo prijateqstvo po~elo je jo{ u vrti}u, i to ovako.

Goran je – i tada i sada zvani Gogo – na radijatoru u vrti}u prona{ao ~eki} koji su zaboravili majstori i u tome ugledao svoju bogomdanu priliku da kona~no privu~e pa`wu uobra`enih ribica iz akvarijuma u vrti}u. @uti ga je, s prstom u nosu i sre}nim osmehom ispod nosa, gledao kako neve{to ali predano mlati po staklu.

Samu su buku ribe – gluve kao ribe – ignorisale. Vibracije {to su se sa stakla prenosile na vodu ve} su ih zaintrigirale, dok im je labavu 6

@uta minuta

pa`wu nesumwivo privukao trenutak u kojem je staklo akvarijuma prslo i zelena se voda, s wih blesavih dvanaestak, na{la na tapisonu. Mo`da su jo{ na~as sawale da su lososi, a onda su po~ele da se gu{e.

Vaspita~ice su, naravno, dojurile za trenutak prekasno i propisno usplahirene. Jedna je hitro po~ela da skupqa qigave, pra}akave ribe s tapisona i da ih trpa u priru~nu no{u, dok je druga, starija, prvo pregledala oba de~a~i}a kako bi proverila da li su ~itavi, a onda ih strogo uhvatila za ramena, zagledala im se u o~i i upitala: – Onda? Gogo? @uti? Ko je to u~inio?

Gogo je, mokar do ko`e i svejednako dr`e}i u maloj {aci ~eki} s kojeg je kapalo, istog ~asa upro ka`iprstom u @utog i dreknuo: – Zuti! @utog je to toliko smelo da nije ni odgovorio.

Zapravo, i smelo ga je i uzbudilo. Jesam li ja stvarno razbio akvarijum, upitao se, premda je ~itavom doga|aju prisustvovao. Jesam li zaista ja bio taj koji je u~inio ne{to tako neobi~no i uzbudqivo?

Dok je tako razmi{qao, s prstom u nosu, a op~iwen ~udesno{}u doga|aja i svoje uloge u wemu, ve} je bio ka`wen: poslat u }o{ak, dok je starija vaspita~ica telefonirala wegovoj mami.

Gogo se posle re{io ~eki}a (majstorima je trebalo pola sata da bi ga izglavili iz klozetske {oqe) i po~eo da se ose}a pomalo krivim. Nedovoqno krivim da bi i{ta priznao, jasno, ali dovoqno krivim da bi po~eo malo vi{e da se dru`i sa @utim. @utom je to godilo (batine i 7

Darko Macan

grdwe zbog akvarijuma davno je zaboravio), a Gogo je to smatrao korisnim jer mu je pri ruci uvek bio neko na koga je mogao uprti ka`iprstom kada bi napravio idu}u sviwariju.

Nije to Gogo ~inio namerno; on je jednostavno bio takav: upadao je u vi{e nevoqa nego prose~an klinac i ~inilo mu se pravednim da ne{to od posledica rasporedi onima koji su za to bili uskra}eni. A i @uti je to smatrao dobrom pogodbom: u zamenu za malo nevoqa dobio je ne{to pa`we i prvog prijateqa.

Prijateqa koji mu je ba{ cvileo pod prozorom.

– @uutii! Gde si, @uutii?! @utom je bio potreban jedva minut da bi presko~io diskove nagomilane izme|u kompjutera i balkonskih vrata i da bi se probio izme|u zamrziva~a (jedinih o~evih stvari koje je majka zadr`ala) i xakova krompira i kupusa naslaganih na balkonu. Do tada je Gogo ve} ~upao dugu svetlu kosu od nervoze.

– [ta je, Gogo? – doviknuo mu je @uti, s jednom nogom jo{ u kaci kupusa.

– Pomagaj, @uti! – vrisnuo je Gogo. – Umre}u!

To nije bilo ni{ta novo. Gogo ne bi `iveo kad zbog koje~ega ne bi triput dnevno umirao. @uti mu mahnu: – Okej, do|i gore!

– Gore?! – u`asnuo se Gogo. – Na prvi sprat? Bez lifta? Do|i ti dole! @uti je uzdahnuo, iskobeqao se iz kace, na{ao patike i spustio se do ulaza, gde ga je, sede}i na stepenicama, ~ekao Goran, odmeravaju}i ga sumwi~avo.

8

@uta minuta

– [’a? – prebacio mu je odmah. – ’De ti je ne{to za pi}e?

Pa se @uti vratio u stan po dva litra koka-kole, a onda su zajedno sedeli na stepenicama dok je Gogo pio i podrigivao.

– I? U ~emu je problem? – upitao je @uti.

– Kluuub! – podrignuo je Gogo tu`no. – Moram da sviram u tom klubu! @utom je, naravno, odmah bilo jasno o kojem klubu Goran govori. Na ~istini kraj naseqa godinama je stajao niz {upa koje su pre desetak godina gradske vlasti sru{ile i na tom mestu sagradile kulturni centar. Sve te godine kulturni centar nije radio, jer, izgleda, nikom nije bio potreban, pa su pojedine prostorije bile iznajmqene video klubu, obli`wem kafi}u za skladi{te, a nekim gra|anima koji su imali veze i kao {upe.

Kona~no je, pro{log meseca, dvorana za priredbe jeftino iznajmqena i preure|ena u klub, nazvan – neizbe`no – Shoopa.

Shoopa je bila novo mesto i dobro mesto, s dobrim razglasom, jeftinim pi}em, i bila je – {to je najva`nije – mesto koje jo{ nikom nije pripadalo, pa su novi klinci mogli da ga prisvoje.

Novi klinci u publici i novi klinci na stejxu.

Gogo je ~eznuo za nastupom na tom stejxu i zato je utapao tugu u koka-koli koju je doneo @uti.

– Pa… – po~e{ao se @uti po temenu. – Jesi li razgovarao sa Asteriksom?

Goran nije razgovarao sa Asteriksom. Goran se pomalo bojao Asteriksa. Zato je i do{ao @utom, koji je sa Asteriksom bio dobar. Na putu ka @utom Goran je smi{qao kako }e se pred @utim 9

– Kluuub! – podrignuo je Gogo tu`no.

– Moram da sviram u tom klubu!

@uta minuta

baciti na kolena i prekliwati ga da Gluvim lastama kod Asteriksa sredi bar jedan mali nastup u Shoopi, jedan sasvim mali nastup, mo`e i kao predgrupa. Gogo je samog sebe uverio u to kako }e @utom ponuditi svoja najve}a bogatstva (kad ih bude imao) u zamenu za tu uslugu, ganuo se do suza tom mi{qu, ali sad je, na stepeni{tu, molba iz wegovih usta iza{la ~udno, nalik na zapovest.

– Ti ga pitaj! – rekao je Gogo, uz rekordno dugo podrigivawe.

Pa je @uti tog poslepodneva, kad se Shoopa otvarala, pomalo preko voqe po{ao da pita Asteriksa da li bi uvrstio Gluve laste u program.

Asteriks se obradovao @utom. Poznavali su se tek nekoliko meseci, ta~nije od drugog dana preure|ivawa budu}e Shoope, ali je Asteriks u `utokosom klincu koji je, ~im je ~uo da se tu pravi rock’n’roll klub, do{ao da pita da li mo`e nekako da pomogne – prepoznao neke svoje crte.

Na prvom mestu, tu je bila iskrena i potpuna qubav prema svemu {to je povezano s rokom, po`rtvovana qubav koja ne pita za cenu; zatim voqa za radom i ona pomenuta uro|ena dobrota. @uti je prekliwao da bude iskori{}en i Asteriks, koji se dobro se}ao {ta to zna~i biti otira~, odlu~io je da ga za{titi.

Asteriks – koji je nadimak dobio zbog toga {to je bio `mirkav, nosat i brkat kao junak ~uvenog stripa – `iveo je za rok, ali je nau~io da to nikom ne pokazuje. Dok je jo{ bio klinac, napustio je nekoliko bendova onda kada su hteli da prodaju ideale za pare i pro~uo se kao dobar svira~, ali i 11

Darko Macan

veliki gwavator. Prihod od nekih pesama koje je napisao i koje su postale mawi hitovi bendova {to ih je napustio ulo`io je u tonski studio i desetak se godina bavio produkcijom, s umerenim uspehom, jer se i daqe tvrdoglavio ne pristaju}i na to da snima ni tehno ni narodwake, a bogami ni sve one koji su mu se nekada zamerili.

Do Shoope je do{ao slu~ajno. Jedan biv{i roker, Asteriksov frend iz prvog benda, koji se roka ostavio kada se zasitio svirki i devojaka, ali koga su ponekad no}u grizli mladala~ki ideali, postao je zamenik ministra kulture. Nekoliko trgova~kih lanaca nudilo mu je sasvim pristojno mito za iznajmqivawe neiskori{}enog kulturnog centra, ali je on odlu~io da ovog puta u~ini pravu stvar i pozvao je Asteriksa: – Ho}e{ klub?

– Za rok?

– Za rok.

– Ho}u.

Na{li su se posle jednom, na kafi (zamenik) i pivu (Asteriks), i jo{ jednom da bi se papiri potpisali i ispe~atirali. Zamenik se potom vratio svojoj karijeri, ali je spavao mnogo mirnije, dok je Asteriks prvi put u `ivotu probdeo nekoliko znojnih no}i pitaju}i se u {ta se uvalio.

Onda je posetio budu}u Shoopu i ve} je lak{e disao. Bi}e tu dosta posla, znao je, ali, ako on – sa skoro ~etrdeset godina rock’n’rolla u u{ima – ne zna kako jedan pravi klub treba da izgleda, ko zna? Uzeo je metlu i u tom trenutku primetio visokog i {trkqastog `utog klinca na ulazu u salu.

12

@uta minuta

– Mogu li nekako da pomognem? – upitao je @uti.

– Ne mogu da ti platim – rekao je Asteriks.

– Ovde }e biti rok klub? – @uti je razgledao prostoriju sa sjajem u o~ima.

Asteriks je klimnuo: – Rok klub.

– Nema veze za lovu – rekao je @uti, izvukao kesu iz xepa, navukao je na {aku i po~eo da skupqa pacovska govna i stare {priceve.

Asteriks i @uti nisu sve sami uradili – majstori su obavili svoje – ali su se ose}ali kao da jesu. Asteriks se pobrinuo za tehniku, @uti za ispisiva~e grafita, Asteriks za {ank, @uti za plakate, Asteriks za iskustvo, @uti za entuzijazam.

Na otvarawu Shoope @uti je bio prvi u redu pred blagajnom. Asteriks ga je spazio i namr{tio se: – Mali, {ta }e{ ti tu? Pa vaqda zna{ da ima{ upad!

– Ho}u da Shoopa uspe! – nasmejao se @uti. – Nije mi bedak da platim.

Asteriks se malo uzrujao, ali je @uti bio uporan, pa ga je Asteriks na kraju pustio da plati, ali ga je ~astio. Sokom, kad @uti ve} nije hteo pivo. I te su ve~eri wih dvojica skakali i igrali u publici, urlali kô dva majmuna i rock’n’roll je bio `iv. @uti je posle bio na skoro svakom koncertu i svaki put je pla}ao kartu. Asteriks je {ankeru rekao da @uti pije za xabe, ali bi @uti ponekad iskoristio gu`vu i platio. Tako bi imao utisak da je zaslu`io radost koju mu je donosila igra.

13

Darko Macan

– Ej, mali! – pozdravio ga je Asteriks onog popodneva kad se @uti do Shoope dovukao s bremenom misije koju mu je Gogo natovario. – [’a ima?

– Sve okej – rekao je @uti, mo`da mrvicu prebrzo. – Ko svira idu}e nedeqe?

Asteriks, koji je iz malog fri`idera ba{ vadio sok (za @utog) i pivo (za sebe), ~udno se zagledao u @utog.

– Ti mene pita{? Zar nisam ja taj koji obi~no zaboravi ko svira u sredu idu}e nedeqe? Zar nisi ti taj koji napamet zna na{u satnicu do Nove godine?

– Da – @uti je vrteo sok po rukama – ali mislio sam…

Asteriks je svojim kratkim oksericama u kaubojskim ~izmama zajahao stolicu i nalaktio se na naslon. Nosina mu je ciqala nebrawena prsa @utog.

– [ta te mu~i, mali? I nemoj da ka`e{ „ni{ta“, jer te ne{to mu~i… Nisi ni CD stavio otkako si u{ao. @uti je bio na sto muka. Zapravo, na jednoj muci, ali stostrukoj. Bio je obe}ao Goranu – iako se nije se}ao kada mu je ta~no obe}ao, jer je Gogo sa zapovesti direktno pre{ao na {turo zahvaqivawe – kako }e Asteriksa zamoliti da ubaci Gluve laste u raspored, ali… Ali to nije bio na~in!

Tako se u roku ne radi! Svira se, i onda se bude dobar, i onda te primete i zovu u male klubove, i onda u ve}e, i onda snimi{ CD, pa ide{ na stadione, i onda se navu~e{ na drogu ili postane{ mistik i… Ali ne `ica{ nastup u klubu preko 14

@uta minuta

prijateqa! Veze i vezice – to je na~in na koji razmi{qaju odrasli! Tome u roku nema mesta!

– Mali… – tiho ga je pozvao Asteriks. – Ajde, reci.

Pa mu je @uti rekao. Rekao mu je sve ono {to se u wemu celog dana kuvalo: i {ta ga je Gogo pitao, i kako misli da to nije u redu, i da li bi Asteriks ubacio Laste, i da, ako ne}e, ne mora, nikako ne mora da ih ubaci zato {to je @uti pitao, nego samo ako su dobre.

Asteriks je i daqe sedeo na stolici koju je opkora~io, slu{ao i potezao levi brk palcem i ka`iprstom. Kada je @uti zavr{io, uzdahnuo je i zagledao se u pod.

– Quti{ se? – @uti se skupio u svojoj stolici.

Nadao se da nije naqutio tog jedinog odraslog izvan svoje porodice s kojim je bio na ti. Bojao se da jeste.

– Jesu li dobre? – tiho je upitao Asteriks gledaju}i u pod i uvr}u}i brk.

– Ko? – zbunio se @uti.

– Te … Glupe laste.

– Gluve… Zovu se Gluve laste – dahnuo je @uti.

– Svejedno. Jesu li dobre? – Asteriks je podigao pogled i sad je netremice posmatrao @utog. – Jesu li dobre? @uti je progutao knedlu. Znao je da je to ispit wihovog prijateqstva. Asteriks je hteo da on zaboravi sve {to zna o Gogi i Lastama i da mu odgovori, kao roker rokeru, vaqaju li oni zaista.

Prijateq }e uvek stati na stranu prijateqa, ali roker o roku ne sme da muqa.

15

Darko Macan

@uti se zamisli, odvrte u glavi sve svirke Gluvih lasta na kojima je ikad bio i, na sopstveno iznena|ewe, za~u sebe kako izri~e misli za koje nije ni znao da su mu u glavi.

– Gogo … Goran je mawe ve{t nego {to misli, ali ima onu energiju. Ni pesme mu nisu lo{e.

Martina je odli~na. Marko je vrlo dobar. Ivu malo ponese kad su lepe devojke u publici, ali ima dobar glas. @uti primeti kako ga Asteriks i daqe gleda, pa sabra sve re~eno.

– Dobre su – klimnu.

– Kao Druga predgrupa? – u Asteriksovom tonu ni{ta se nije moglo ~uti, ali je @uti znao da test jo{ traje i da nema veze to {to mu je Gogo frend.

– Ne – rekao je. – Ne kao Druga predgrupa. Niko od novih nije dobar kao Druga predgrupa.

– Kao Martin i gusari?

– O, mnogo boqi! – @uti se nasmeja. Martin je ipak bio kreten. – Tehni~ki su mnogo boqi od Gusara i publika ih vi{e voli.

Asteriks klimnu i otpi pivo.

– Imam dobru vest i lo{u vest – re~e.

– Daj prvo lo{u – re~e @uti, koji se ve} ose}ao mnogo boqe. Rekao je istinu, nije izneverio rok, on i Asteriks su opet bili kul.

– Ne}e mo}i – zavrte glavom Asteriks. – Dobra je vest da su mi Formule 2 otkazale… Riki je slomio kuk, a Doks mora na operaciju mrene, tako da je idu}a sreda prazna. Razgovarao sam s Mandracima, ali im ni{ta nisam obe}ao… @utom srce radosno posko~i. ^inilo se da je u~inio uslugu i Gogi i Asteriksu!

16

@uta minuta

– A lo{a vest je – Asteriks ponovo srknu pivo – da se bojim za tebe, mali.

– Za mene? – sva radost i{~ilela je iz @utog.

Tri Asteriksove re~i i radije bi na Marsu udisao atmosferu sa sedam posto kiseonika nego pu{tao Asteriksa da se boji za wega.

– Kad sam ja bio klinac – rekao je Asteriks gledaju}i u pivo – nisam nikad ni{ta pitao. Ako je trebalo svirati, svirao sam. Uskakao sam tamo gde je trebalo. Kad bi mi dali sto dinara, bio bih sre}an. Ako bi mi dali dva piva, opet bih bio sre}an. Ako mi ne bi dali ni{ta… Ma opet bih bio sre}an, samo nek se svira. @uti klimnu. Razumeo je sve.

– E, ali onda skapira{ – nastavqao je Asteriks – onda skapira{ da su po~eli da te zovu jer radi{ za pivo. Da ti dobija{ sto, a oni dvesta, ne znam … petsto. Soma. I onda ka`e{: „Momci, ono, jesam klinac, al’ mislim da nije fer.“ I onda te vi{e ne zovu.

Asteriks je pio pivo, dva `edna gutqaja do dna. @uti je ose}ao kako bi morao ne{to da ka`e.

– Ja ne sviram – rekao je.

Asteriks je klimnuo.

– Ali pu{ta{ da te… – hteo je re}i „gaze“, ali re~ mu se u~inila prejakom. Kona~no, {ta je @uti u~inio? Uslugu frendu? Da nije bilo frenda zamenika, ne bi bilo ni Shoope. Istina i revolucija i rok su lepe zamisli, ali su neke stvari uvek iste. Zato nije rekao „gaze“. Rekao je: – Slu{aj, nema veze, samo ka`em da ponekad ~ovek mora da misli i na sebe. Okej?

17