Zar opet, Alis!?

Наслов оригинала Judi Curtin ALICE AGAIN Copyright © Judi Curtin 2006 First published by The O’Brien Press Ltd., Dublin, Ireland, 2006 Published in agreement with The O’Brien Press Ltd. За издање на српском језику © Креативни центар 2009 Библиотека Свет је један књига четрдесет друга прво издање Уредник библиотеке Дејан Беговић Уредник издања Слађана Илић Илустрације Андреј Војковић Лектор Виолета Бабић Дизајн корица Душан Павлић Припрема за штампу Небојша Митић Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел. 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача мр Љиљана Маринковић, директор Штампа Графостил Тираж 3.000 ISBN 978-86-7781-743-5

Џуди Кертин

С енглеског превела

Данијела Михић

Прво поглавље

Изненада се зачуо гласан звиждук и чула сам како се напољу, у ходнику воза, врата затварају уз шиштав звук. Махнула сам мами и сестрици Роузи, које су стајале на перону. Мама је руком посегнула према отвореном прозору и стиснула моју. „Ћао, Меган. Лепо се понашај код Алис“, рекла је. „И не заборави – овог пу та без шашавог сакривања испод кревета!“ Застењала сам. Мама ми никако не дозвољава да заборавим оно што се десило прошле године. Помислио би човек да сам опљачкала банку, или 5

Џуди Кертин

убила некога, или послала компју терски вирус широм света, урадила нешто толико лоше. А све што се десило било је то да сам покушала да помогнем својој другарици кад јој је моја помоћ била потребна. Видите, ево шта се заправо догодило: моја нај, најбоља другарица Алис преселила се са својом мамом и братом из Лимерика у Даблин, јер су се њени родитељи раздвојили. Наравно да смо Алис и ја стварно биле потресене због тога, тако да је, кад је дошла у посету тати за Ноћ вештица, Алис смислила потпуно невероватан план. (Она је иначе специјалиста за потпуно невероватне планове!) Неколико дана се скривала у мојој кући у нади да ће се њени родитељи толико престрашити да ће то натерати њену маму да се врати у Лимерик, па да ће потом сви живети срећно до краја живота. Наравно да се то није догодило. Алисина мама није хтела да се пресели из Даблина, а Алис је жестоко надрљала. С друге стране, Алисина мама јој је дозволила да чешће долази у Лимерик, па изгледа да је њен луди план на неки чудан збркан начин ипак упалио. Било како било, од тад је прошло много времена и свако је успео то да заборави, осим моје маме која има памћење као слон. Стигао је пролећни распуст и кренула сам на пут у Даблин, где ћу провести шест дивних дана са Алис.

6

Зар опет, Алис?!

Тада се зачуо ужасан, крештав звук и воз је кренуо. Сасвим изненада Роузи је почела да плаче. Испружила је своју дебелу ручицу према мени и крокодилске сузе почеле су да јој се сливају низ образе. Испрва сам помислила да плаче зато што ћу јој недостајати и била сам у исто време и поносна и тужна. А онда сам закључила да је вероватно љубоморна што ја пу тујем возом, а она не. Приљубила сам лице уз стакло. „Не плачи, Роузи!“, повикала сам. „Брзо се враћам и донећу ти бомбоне. Много, много бомбона. Само за Роузи.“ Мама је одмахула главом и упу тила ми један од својих надалеко познатих љу титих погледа. Да се она пита, бомбоне би биле потпуно забрањене. Роузи се, међу тим, одједном орасположила. Престала је да плаче и погледала ме сва озарена. „Бомбоне за Роузи“, рекла је. Насмејала сам се. Роузи је баш слатка, углавном. Воз је убрзавао. Мама је узела Роузи у наручје и ужурбано пошла упоредо с возом. Желела сам да стане! Било је то толико понижавајуће, а обично се у таквим тренуцима појави Мелиса, најзлобнија девојчица из мог одељења. Као да ми већ није доста понижења. Воз се кретао све брже и брже. Убрзо је мама скоро трчала поред њега и махала као луда. Помислио би човек да идем за Америку на сто година, а не у Даблин на само недељу дана. Јадна Роузи! Изгледала 7

Џуди Кертин

је помало уплашено док је поскакивала, чврсто се држећи за мамин врат. Мама се била сва зајапурила и ознојила, а шнала јој се откачила и коса јој је млатарала по лицу. Хтела сам да викнем да престане да трчи и да не прави будалу од себе и, што је још горе, од мене. Али нисам могла. Нисам хтела да је повредим. Одједном сам се сетила да је грозна Мелиса отишла на острво Ланзарот преко распуста, па тако бар није било опасности да се појави и после свима у школи исприча још једну причу о мојој шашавој мајци. Нисам се више толико лоше осећала. Мама је почела да успорава. Нагла сам се кроз прозор и видела да јој понестаје перона. Убрзо, ако пожели да настави, мораће да трчи дуж празног колосека. А чак ни моја мама није толико луда. Коначно се зауставила. Стајала је мирно, с веома тужним изразом лица. Воз се није заустављао и ускоро су мама и Роузи биле две сопствене минијатурне верзије на удаљеном перону. Махнула сам последњи пут, а онда села на своје седиште. Коначно – слобода! *** Нисам могла да верујем да се све ово дешава. Чини ми се као да је јуче било кад су ми дозволили да сама одем до локалне продавнице. А до града 8

Зар опет, Алис?!

сам могла да одем тек пошто бих провела пола сата обећавајући да ћу бити добра. А види ме сад – у возу за Даблин, потпуно сама. Дошло ми је било да се уштинем само да бих се уверила да не сањам, а онда сам схватила да то раде само ликови из књига, па сам се суздржала. Уместо тога, завалила сам се и смешкала, и смешкала док нисам видела да ме старица од преко пу та чудно посматра. Престала сам да се осмехујем и она се вратила свом плетиву. Штрикала је џемпер од одвратне светлонаранџасте вунице. Изгледао је кру то и грубо. „Неко сирото дете мораће да га носи“, помислила сам. Сад имам два разлога да будем срећна. Као прво – провешћу целих шест дана у Даблину са Алис. Друго – плетиља није моја бака. Завукла сам руку у џеп од капу та и извукла мејл који ми је Алис послала пре неколико дана. Већ сам га сто пу та прочитала. Почела сам да га читам поново, полако, уживајући у свакој речи. Ћао Мег, Не могу да верујем да ћу те убрзо видети. И бићемо заједно целих шест дана!!! Има да се проведемо боље него икад!!! ИКАД!!!!! ИКАД!!!!! Све сам испланирала. Уштедела сам гомилу пара и сваки дан ћемо да радимо нешто 9

Џуди Кертин

посебно. Ићи ћемо у биоскоп најмање двапут. Ићи ћемо и у град да средимо нокте на једном супер месту које знам. А постоји и продавница где сам можеш да направиш плишане играчке по жељи. Ја ћу направити зеку за Џејмија (знаш и сама колико он воли зеке!), а ти можеш да направиш меду за Роузи. А има и једно место где можеш да нађеш њам-њам топлу чоколаду с брдом шлага одозго – баш је укусна и пенушава – ни налик на ону што се прави код куће. И мама каже да можемо да одемо на оно ново модерно место Квазар, недалеко од нашег стана. Има да се такооооооо дооообро проведемо! Љубим те, Ал Насмејала сам се у себи. Баш ми је било драго што Алис овог пу та није смислила никакав невероватан план. Живот се увек веома закомпликује када Алис упадне у оно што ја зовем „стање за невероватне планове“. Једино што желим јесте да проведемо неколико дана заједно. Неколико дана без еколошки произведеног поврћа и маминих покушаја да спасе свет. Једино што желим је неколико дана забаве.

10

Зар опет, Алис?!

Склопила сам очи и помислила на све оне дивоте о којима ми је Алис писала. Алис увек има најбоље идеје. Одједном сам сва устрептала и узбудила сам се. Ово пу товање баш ће да буде супер. Просто знам. Пресавила сам Алисин мејл и вратила га у џеп. А тамо се налазио још један лист папира. Уздахнула сам док сам га вадила. Био је то папир који ми је мама угурала у шаку док сам се пела у воз. Отворила сам га и поново уздахула. Нешто попут десет божјих заповести, само што их је било скоро сто, написаних маминим екстра уредним рукописом, на целе две стране великог листа папира. Мама се ослања на листе – што дуже, то боље – а овог пу та баш се занела. Не разговарај с непознатим људима. Немој да заборавиш да преседнеш на Лимериковом чвору. Помажи око кућних послова. Облачи капут кад изла зиш – још увек је фебруар. Носи шал и рукавице. (Ово нисам могла да послушам све и да сам хтела јер сам извадила рукавице и шал из торбе док мама није гледала и сакрила их на дно ормана.) Немој да једеш превише нездраве хране. Ако нема никакве здраве хране, купи себи мало воћа сваког дана.

11