Ujka ili o vaspitanju

Miodrag \ur|evi} Ujka ili o vaspitawu ŠKreativni centar 2004

Biblioteka Svet je jedan kwiga deseta drugo izdawe

Urednik: Dejan Begovi} Ilustracije: Milan Pavlovi} Lektura i korektura: Nata{a Markovi} Redaktor: Violeta Babi} Dizajn korica: Du{an Pavli} Prelom: Neboj{a Miti} Izdava~: Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 244 06 59 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu

Za izdava~a: mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa: Publikum Tira`: 2.000 ISBN 978-86-7781-270-6

2

Miodrag \ur|evi}

Svaka porodica ima neku svoju pri~u.

To su pri~e koje se pri~aju gostima i onda svi govore uglas i jedan drugog ispravqaju, „nije bilo tako, nego ovako“, i dopuwavaju, ali kod nas je stvar sasvim jasna, iako se tata i mama, tako|e, prepiru kad je i kako je sve to sa ujkom po~elo, {to nije ni ~udo, po{to jedino ja znam ta~no celu pri~u, jer je ujka jedino meni ujka, a wima nije, i najva`nije stvari su i ~uli od mene, i ja znam kad je sve to po~elo... Oni misle da pri~a po~iwe kad se ujka pojavio ili ne{to pre toga, iako, u stvari, po~iwe mnogo ranije, jo{ kad sam se ja rodio, pa mo`da ~ak i kad se ujka rodio, ali ja o tome ne mogu da pri~am, ne mogu da pri~am ni kad sam se ja rodio mada sve znam: i koliko sam bio te`ak, i da sam ro|en u bolnici, i {ta su lekari rekli mami – to je bila na{a prva porodi~na pri~a sve do dolaska ujke, a onda je ujka postao glavni. – Ali pri~a

5

Miodrag \ur|evi}

po~iwe mnogo ranije, jer, mada je ujka mamin ujka, odnosno wen brat, ipak je tata ujku izmislio, jer pri~a o ujki je pri~a o vaspitawu, a onda je jasno da je to vi{e wegov nego mamin ujka, jer otkako ga znam on pati od vaspitawa i on je ujku izmislio, vide}e se na koji na~in...

Moj tata nosi nao~ari i slu`benik je, ali nije neki obi~an mastiqar, prvo, {to onda ipak ne bi bio moj tata, a drugo, ima i on svoje bubice i niko ne bi rekao da na televiziji najvi{e voli da gleda boks, mada sam ka`e da se nikad nije potukao u `ivotu. Takav je on.

Toga dana – a to nije onaj dan o kojem wih dvoje pri~aju, oni pojma nemaju, ovo je bilo mnogo ranije! – tata je u{ao u moju sobu. Ja sam ~itao neke stripove, tata je protiv stripova, ali ne pravi veliko pitawe, me|utim, toga dana bio je nervozan, ~ekao je na ru~ak i ja sam to znao, jer sam ~uo razgovor s mamom u kuhiwi i zato sam stripove brzo gurnuo u fioku i, kao, po~eo da pi{em zadatak! I onda me je tata upitao (a ja sam stalno znao da bi on mnogo radije klopao nego da sa mnom pri~a!): „U~i{?“, a stalno je oslu{kivao {ta se u kujni doga|a! „Pi{em zadatak“, objasnio sam mu i za trenutak otkrio ono {to sam na brzinu na`vrqao.

Po{to nas mama nikako nije zvala na ru~ak, tata je imao vremena da odr`i malu govoranci-

6

Ujka ili o vaspitawu

ju: „Zar ne vidi{ kako su ti redovi krivi i kako je sve ukrma~eno? Uop{te ne mo`e da se pro~ita {ta pi{e!“ „Ja mogu“, odgovorio sam i uop{te mu nisam ni pokazivao svesku. „Sramota je da takav zadatak poka`e{ nastavnici“, i tako daqe, nastavio je tata. „U na{em razredu ima ih koji pi{u mnogo gore“, odgovorio sam jedva ~ekaju}i da nas mama pozove. Onda je tata dodao da je najlak{e uzimati za primer najgore i da }u, ako sad ne naviknem da pi{em ~itko, tako pisati i kad odrastem, a ja sam na to wemu objasnio da }u tada, kao i on, kucati na pisa}oj ma{ini! Tata je progutao knedlu i upitao otkud znam da }u imati ma{inu kad porastem. „Ti }e{ mi dati svoju“, rekao sam. „Zamisli da ti je ne dam“, uzvratio je tata. „Obe}ao si“, podsetio sam ga ja.

I, evo, kako je dosadno na `enski na~in pri~ati {ta je ko sve rekao, a kako onda ispri~ati a da se vidi {ta je ko stvarno rekao?!

I ko bi rekao da je to tako! „Mogu misliti“, re~e tata, „kakve sve gluposti pi{e{ ovako na brzinu, umesto da si prvo razmislio!“ Objasnih mu da brzo pi{em zato {to sam prvo razmislio! „Mogu misliti“, re~e opet na to on, i mama nas je ve} pozivala na ru~ak, ali tata nije hteo da poka`e da mu je ru~ak va`niji od vaspitawa, pa sam se zato i ja

7

Miodrag \ur|evi}

pravio lud i gledao ga kako se vrpoqi, ali tada se on doseti i viknu u pravcu kuhiwe: „Ostane sam u ku}i, pa nema ko da ga kontroli{e!“, i tako, nastavqaju}i vaspitawe, pre|e i na klopawe, ali da bi pokazao kako mu je vaspitawe ipak va`nije, nastavi i u kuhiwi: „A prawe ruku? Ruke su ti od flomastera!“ „Posle ru~ka moram da zavr{im zadatak“, poku{ah da iskoristim podvalu sa zadatkom, ali to mi nije uspelo i morao sam ipak da operem ruke. „Mogu li da ne jedem supu?“, upitah zatim da bar malo dobijem u vremenu, a mama upita: „Za{to?“ „Zato {to je vru}a!“ Mama mi re~e da duvam, a tata ovo jedva do~eka za novu govoranciju: „Eto“, re~e tata, koji je pre mene u{ao u kuhiwu, „nije prao ruke i ve} je zavr{io supu; kako jedna aqkavost povla~i drugu: nije na vreme napisao zadatak i sad mora navrat-nanos da jede!“ (Presko~io sam to da mi je jo{ u sobi govorio da se zadaci na pi{u pred {kolu, nego blagovremeno.) Zatim se tata obrati meni: „Za{to ne duva{ kao {to mama ka`e?“ „Vi{e nije vru}a!“ Tata izvadi cigarete, ali po{to i nad popom ima popa, ume{a se i mama: „Ne}e{ vaqda usred ru~ka da pu{i{?!“ Tata objasni kako to ~ini stoga {to sam ga ja iznervirao, a zatim, ~ekaju}i da i ja zavr{im sa supom i da ne bude jedan nula za mene, (mama!)

8

Ujka ili o vaspitawu

na|e i za mene primedbu skre}u}i mi pa`wu na to da ne sedim pravilno za stolom, {to tata ponovo jedva do~eka: „Kao da je od pihtija!“ Ja sam tada jo{ bio kliwa u ~etvrtom razredu, uspravih se, ali vi{e nisam mogao ni da duvam, ni da jedem supu: „Kako sedeti k'o roda i jesti vru}u supu?“ „Savij se“, re~e tata gledaju}i jelo na {poretu, „ali neka ti telo stoji uspravno!“ Tata ustade i nabi mi pesnicu u le|a: „Tako treba sedeti! Sutra kad bude{ ~ovek, ne}e imati ko da te ispravqa“, i tako daqe. Za{to ka`em i tako daqe? Zato {to je tata nastavio da govori o detiwstvu i o tome koliko je va`no sve to nau~iti blagovremeno. I tako daqe. Zatim me, kad sam po~eo da jedem, ponovo napade kako sam tvrdoglav...

„Kakve veze ima sve ovo s ujkom?“, upita}e neko, pa bi to mo`da ~ak i mama u~inila, jer se ujka pojavio mnogo kasnije, ali zato ja i znam pravu pri~u i znam da je pri~a, u najmawu ruku, po~ela tog dana. A mi smo jo{ kod supe! Da pri~am na `enski na~in, pri~a nikad ne bi stigla do kraja po{to bi sve trajalo onoliko koliko je stvarno trajalo i onda nikad ne bismo ni stigli do ujke! Ja pri~am samo najva`nije: tata

9

„Obed treba da je sve~anost u ku}i i niko nema pravo drugima da ga kvari!“

Ujka ili o vaspitawu

je tada jo{ rekao kako pravilno dr`awe mora da mi u|e u krv, pa ~ak i u snu da se dr`im tako, iako je ~ovek u snu polo`en i nije uspravan.

Ali, ova istina tatu ponovo dovede do besa: „Ni pona{awe, ni radne navike, ni{ta, samo viceve ume da pravi, a ako ga ja ne uzmem u ruke, u}i }e u `ivot kao bogaq!“ Preska~em {ta je jo{ sve bilo za vreme ovog ru~ka! Uglavnom, jedu}i meso, tata me napade – iako sam se trudio da sedim pravo – za oblapornost, obja{wavaju}i mi da hrana ne}e pobe}i i ne shvataju}i da `urim u {kolu! „Obed treba da je sve~anost u ku}i i niko nema pravo drugima da ga kvari!“...

Tada je tata, daju}i mi primer, jeo kao nikada dotad, zalogaj po zalogaj, ~ude}i se kako neko mo`e da ima toliko mana, i toga dana nisam stigao ni da se zaustavim u dvori{tu, a kamoli da se poigram, nego sam, ono {to najvi{e mrzim, sa ulice morao pravo u razred...

Eto, tako je, u stvari, sve po~elo – zato {to je ru~ak zakasnio – i ja mislim da je u tom trenutku tata ve} zamislio ujku! Ne ka`em izmislio, jer tad jo{ ni{ta nije znao o wemu, ali ga je zamislio. – Zamislio je nekog ujku koji je mo`da bio sasvim druk~iji nego {to }e biti stvarno, iako to niko ne bi rekao, sude}i po onom {to je daqe bilo...

11