Trtko i velika krađa potoka

Naslov originala: Rune Belsvik DUSTEFJERTEN OG DET STORE BEKKERØVERIET Copyright © J. W. Cappelens Forlag a·s 1991 Za izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar 2007 Biblioteka Svet je jedan kwiga trideset prva prvo izdawe Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa mr Qiqana Marinkovi} Ilustracije i dizajn korica Du{an Pavli} Redakcija prevoda Sofija Bilanxija Nata{a Ristivojevi}-Rajkovi} Mirna Stevanovi} Lektura Ivana Igwatovi} Priprema za {tampu Neboj{a Miti} Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: infoªkreativnicentar.co.yu Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 3.000

Превод је део пројекта практичног рада студената скандинавистике на Филолошком факултету у Београду; пројектом је руководио лектор Торстеин Стиглер Сeим. Редакцију превода урадили су сарадници Групе за скандинавистику Филолошког факултета у Београду.

Kњига је објављена уз финансијску подршку Агенције NORLA.

Rune Belsvik

С норвешког превели:

Маша Ћетковић Николета Косовац Наташа Манов Игор Медан Софија Тодић

Кад неко дозива упомоћ Оног дана када се Тртко саплео о лопату много т ога с е про менило и постало другачије него иначе. То с е че сто дешава. Идемо т амо-амо путем који најбоље познајемо, а онда се једног дана спотакнемо и све почнемо да гледамо из мало другачијег угла. Неки морају у болницу. Некима мора да по могне странац к оји т уда про лази, а други, опет, морају први пут у животу да закрпе рупу на панталонама.

5

Rune Belsvik

Дан када се Тртко саплео о лопату почео је сасвим обично. Пробудио га је детлић к оји је куцкао кљуно м о дрвени зид куће. Детлић је че сто доручковао на ст арој Т ртковој кући. У даскама су становале неке ситне живуљке и детлић их је на тај начин терао да изађу напоље. Тртко је устао и пребацио јорган преко прозора да с е изветри. Неко време је стајао и гледао кроз прозор да би видео какво је време. Лишће на јабукама било је жут о, црвено и смеђе, у сваком случају – понајмање зелено. Сунчеви зраци предивно с у обасјав али све те боје. Т ик испод воћњака текао је диван поток, мирно и лепо, на путовању ка мору и рибама. Био је то, дакле, леп дан. Само неколико облака на неб у и ничег сумњивог на видику. Ускоро ће се мирис пецив а раширити из пекаре посластичарнице Лијана Киф лијана, па ако би по желео, могао би да oде до тамо, купи кифлицу и поприча мало о потоку, на пример. Лијан Кифлијан је волео да прича о потоку. И он је могао да га види из своје рупе. Наравно, Тртко није знао да ће се т ог дана спотаћи о нек у т амо лопа ту. Није уопште имао појма о томе да ће му се цео живот променити до краја дана.

6

Trtko i velika kra|a potoka

Зато је, к ао и обично, отишао до к ухињског стола да би видео да ли му је о стало м ало пудинга од претходног дана. Био је гладан, а баш му се пудинг јео. У великој браон чинији чекала га је лепа мала светложута гомилица. То је и очекивао. Фина мала порција пудинга, која му је без проблема склизнула низ грло. Али онда више није било пудинга. Мораће да направи нову џиновску порцију м ало касније, у току дана. Прашка за пудинг има довољно. Само ће морати да скупи остале састојке. Питао с е да ли би прв о т ребало да с е подухвати посла око свог јарка. Копање јарка таман је довољно напоран посао. Од тога се човек и смири и огладни, а и веома је добро за сан. Јарак је почињао одмах испред куће, скретао око стабала јабука и завршавао се на падини која се спуштала ка потоку. Али, иако је сунце сијало, доле је било баш блатњаво, а и последњи пут када је копао јарак затурио је лопату. Ако данас намерава да копа, мораће да обује дубоке чизме, а онда да је по тражи. Док он т о све уради, дан би могао и да се заврши. Можда би било боље да на тражење лопате потроши неки кишни дан. Данас свакако мора да прави пу динг. Осим т ога, крај потока скоро да није било бућ-каменчића. И ако, уз то, хоће још и до Лијана Кифлијана, онда...

7

Rune Belsvik

Осећао је да ће то бити још један дан пун обавеза. Није могао више да седи за кухињским столом и да размишља. Није било друге, морао је да изађе пре него шт о с е сети још нечега шт о би требало да уради. Доле, крај по тока, лежа ли су по следњи бућ-каменчићи на г омилици и светлуцали, обли и лепи. Али о стало их је тако мало да с е, у прин ципу, више нису могли назвати гомилицом. Само три каменчића. Један који је био баш бео. И два обичнија, која су била сивкастоцрна. Узео је један сивкастоцрни, а детлић је, као и обично, збрисао чим је Тртко подигао каменчић. Каменчић је био згодан за држање. Није био онако топао као што каменчићи могу бити лети. Умеју да буду топли чак и увече, након заласка сунца, тако да се топлота излива у Трткову руку. Али није био ни хладан као зимски каменчићи. Они су упијали топлоту из његове руке чим би их додирнуо.

– У по ток, наг лавачке, к аменчићу на т ачке! – рече Тртко. – Кад подигнем те ја, бућ – и нема шта! И онда је бацио каменчић. И чуло се бућ. Лепо мало бућ. А онда је бацио и други сивкастоцрни. И док је држао бели каменчић у руци, с друге стране по тока изненада је наишао Њушкало.

8

Trtko i velika kra|a potoka

– Тако, дакле, бацаш каменчиће? – рече Њушкало.

– Ма то су ти ови бућ-каменчићи – рече Тртко.

– Најбоље је бацати их кад је сунчано. Кад пада киша, ионако стално бућка.

– Како ти т о не досади кад имаш и лопату и све о стало? Требало би да ископаш један добар јарак.

– О, па већ сам почео – рече Тртко. Морао је да баци пог лед на Њушк ала. Т ај се увек трудио да делује паметно. К ао да зна мног о више од осталих. Живео је на једном месту нешто даље уз поток, али нико тамо никад није био. Сви су се по мало боја ли Њушк ала иако није био ни огроман нити нарочито снажан.

– Не, не могу да стојим овде и траћим време. Морам кући да урадим нешто – рече Њушкало. – Да, да, морам свашта да средим. Тртко се размишљао да ли да га пита шта је сад то свашта. Али је закључио да је најбоље говорити што мање како би Њушкало отишао и како би он на миру могао да баци по следњи каменчић.

– Да, да, немој се исцрпљивати – ре че Њушкало. Затим се грохотом насмејао и о тишао једнако брзо као што је и дошао. Тртко је стајао држећи бели каменчић у руци. Мирис пецив а допловио је из пек аре Лијана

9

Rune Belsvik

Кифлијана. Да ли је боље да оде да купи кифлицу, а да по следњи каменчић о стави за к асније? Дан је ионако тек по чео, а за новим б ућ-каменчићима требало је ићи све даље и даље. Стајао је крај потока и размишљао. Поток је текао жуборећи, као и увек. На дну је било много бућ-каменчића. Али били су пре далеко. К ад би загазио у воду да о де по њих, могао би да трчи и трчи, и можда би се зауставио тек кад би стигао у далеки свет. То му се баш и није радило. Било му је сасвим лепо ту где је био. Почела су да му крче црева. Ако је Лијан Кифлијан добро расположен и ако му је тесто нарасло, било би лепо да се прошета до посластичарнице. Ставио је бели каменчић у џеп и кренуо. Ишао је заобилазним путем, ок о јарка, да би видео оно што је урадио. И док је стајао и гледао у блато, све је почело да се мења. Прво, неко је дозивао упо моћ. Др уго, спо такао се о лопату. Изненада с е зачуо позив упомоћ. Допирао је из правца потока. Тртко није могао ништа да види. Такође, никада раније није чуо т акав узвик. Можда је малко подсећао на Октаву, госпођу која је живела мало ниже, али је тако слабо подсећао на Октаву да је био скоро сасвим сигуран да то ипак није била она. Али, к ада нек о в ећ дозив а упомоћ, рачунао је да тај неко то и мисли. Дао се

10

Trtko i velika kra|a potoka

у трк. Преко јарка и право кроз траву, најкраћим путем до потока. А из траве је вребала лопата. Трас! Тртко је по летео у ваздух с но сем на пред и треснуо о земљу. Лопата, помислио је у лету. Е, пронашао сам лопату! Устао је и прет рчао задњих неколико корака до потока. Тамо се патка љуљала на води. Пливала је узводно, сва задихана.

– Упомоћ! – застења.

– Хоћете ли да вам помогнем?! – упита Тртко.

– Шта?! – рече патка.

– Каква вам је помоћ потребна?

– Јури ме птица грабљивица! Велик а грабљивица која хоће да ми узме јаје!

– Овде нема никакве грабљивице.

– Хоћете ли да ми помогнете да изађем из воде?

– Чекајте! Сад ћу да донесем алат. Тртко је о трчао по лопату. Требало би да њоме мо же да с е по могне једној па тки. Г урнуо је врх лопате у воду, захватио патку и лепо је извукао на траву. Борила се да дође до даха. Јадна патка! Мора да је дуго пливала. Али зар птице нису завршиле с јајима за ову годину? Обично не легу јаја овако касно у јесен.

11