Srpski jezik 5

9 788652 905621

СРПСКИ ЈЕЗИК за пети разред основне школе

Креативна школа

Симеон Маринковић

СРПСКИ

Уџбеник за пети разред основне школе

ЈЕЗИК

5

школа Креативнашкола Креативна

Симеон Маринковић

СРПСКИ

Уџбеник за пети разред основне школе

ЈЕЗИК

5

Водич Граматика Правопис Језичка култура Процена нивоа задатака одређена на основу наставничког искуства: сновни ниво – задаци у којима ученик препознаје основне појмове о и примењује знања у једноставним ситуацијама с редњи ниво – задаци у којима ученик примењује стечена знања у сложенијим ситуацијама апредни ниво – задаци који од ученика захтевају способност н уочавања, упоређивања и језичко стваралаштво Важно је знати Обрати пажњу За оне који желе више да знају Занимљивости о речима и језику Значења речи Кључне речи

Драги петаци, У овој књизи говори се о правилима по којима се речи користе у говору и писању. Речи су најмоћнији човеков дар. Речима се људи могу утешити, охрабрити и развеселити, али и растужити. Речима се могу стећи и изгубити пријатељи. Речима се стиче знање, шире љубав, слобода и правда, али, нажалост, и нетрпељивост и мржња.

Објасни значење ових народних пословица: Речи горе посеку него сабља. Испеци, па реци. Лепа реч и гвоздена врата отвара. Боље је поклизнути ногом него језиком. Порани мишљу, а покасни језиком; нећеш се покајати.

Народи света говоре и пишу на много различитих језика. Сваком је човеку матерњи језик најдражи. На том језику изговарамо прве речи. Матерњим језиком говоре наши родитељи и другови. На том језику слушамо и читамо прве песме и приче и учимо да казујемо своје мисли, исказујемо осећања и описујемо доживљаје. На матерњем језику почињемо да откривамо свет. Језик је најсавршеније средство којим човек изражава своје мисли и осећања и којим се споразумева с другим људима. Матерњи језик српског народа је српски. Сваки језик има своја правила. Та правила проучава наука која се назива граматика. Да бисмо знали законе и правила свога језика, потребно је да познајемо граматику. Усвојена граматичка правила помажу нам да правилно говоримо и пишемо и да се споразумевамо с другима. Граматика је наука о језику и његовим законима и правилима. Вештина писања Реч граматика потиче од грчких речи grammatike- (téchne-), што значи вештина писања. Прву граматику српског језика написао је Вук Караџић 1814. године и назвао ју је Писменица сербскога језика. Кључне речи: граматика

3

1. Сети се граматике из четвртог разреда. Састави и реши граматичку укрштеницу.

еч kоја означава Р особину нечега 2. Г лаголско време (чувао сам) 1.

9

ê

1è

именица (брашно, со)

7.

с у б ј е к а т 4è

4. В рста

Д опуна глагола која показује на коме или на чему се врши радња

2è 3è

3.

6.

5è

л и ч н е

6è 7è

5.

8.

В рста речи (чувати)

П рилошка одредба за… (засветлуца у оку)

9. И менује

радњу коју врши субјекат

8è

2. Настави започету причу: (наслов)

Враћали смо се из школе. Као и обично, разговарали смо о ономе што се догађало на часовима. Изненада је пред нас однекуд истрчало црно кученце. Почело је да цвили и маше репом. Хтело је нешто важно да нам каже.

4

Граматика Променљиве и непроменљиве речи

У следећој реченици запази речи које су се промениле, као и оне које су остале исте.

О, наравно, уђи одмах у наше друго али радознало одељење. узвик речца глагол прилог предлог заменица број везник придев именица

О, наравно, уђите одмах у наша друга али радознала одељења. Ако упоредиш речи у овим реченицама, видећеш да неке мењају облик, то јест да су променљиве. Неке речи увек остају исте, што значи да су непроменљиве. У српском језику постоји десет врста речи. Пет врста је променљиво: именице, заменице, придеви, бројеви и глаголи. Пет врста је непроменљиво: прилози, предлози, везници, узвици и речце. Прочитај следеће реченице и обрати пажњу на то како се мења именица учионица. То је наша учионица. Уђите у учионицу. Моји другари су у учионици. Из учионице се види двориште. Кад се мења променљива реч, не мења се цела, већ само један њен део. Део који се не мења (учиониц-) назива се граматичка основа речи. Део који се мења назива се наставак за облик речи (-а, -у, -и, -е итд.). Кључне речи: променљиве и непроменљиве речи

5

1. Из следеће реченице издвој променљиве и непроменљиве речи и упиши их у табелу. Ух, ала овај ветар дува и разноси лишће свуда по улицама. Променљиве речи

Непроменљиве речи

2. Упиши следеће: а) Како се називају издвојени делови речи? б) Који је део речи променљив, а који непроменљив? улиц- -а улиц- -у улиц- -и улиц- -о а)

б)

3. И здвој наставке за облик истакнутих именица у следећим реченицама: У мом стану је пријатно. С прозора видим улицу. С мојим станом граничи се Марков стан, па смо нас двојица добри суседи.

4. Допуни реченице одговарајућим обликом именице школа. Моја

је лепа. У

стижем међу првима.

На одмору не разговарамо о

. Из

се враћам с друштвом.

5. Допуни овај започети низ: Од десет врста речи у нашем језику променљиве речи су: именице, , 6

,

.

,

Променљиве речи Именице Прочитај следеће реченице. Пронађи у њима све именице. У шуми је владала тишина. Протрчао је зец и уплашио птице и ловца Петра. Да се подсетимо: Именице су променљиве речи које именују бића, предмете, материју и појаве. Врсте именица су: ВЛАСТИТЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ЗБИРНЕ ГРАДИВНЕ МИСАОНЕ ГЛАГОЛСКЕ • Именују • Именују • Именују • Именују • Именују • Именују појединачнe бића, предмете скуп, неку осећања, радњу, стање појмове и појаве са мноштво материју особине, или збивање (људе, заједничким бића или или грађу нешто што животиње, особинама предмета се замишља географске исте врсте појмове, небеска тела) Милица, Дунав Београд, Авала

мајка, река, облак, пут

лишће, браћа, деца, прасад

шећер, злато, вода, песак

радост, лепота, нада

севање, трчање, вожња

Најдуже и најкраће речи Најдужа реч у српском језику која се може наћи у нашим речницима има 22 слова (гласа) и то је реч седамдесетогодишњакиња, жена која има 70 година. Најкраће речи састоје се само од једног гласа (слова). То су везници или узвици а, и; предлози или узвици у, о итд. Најкраћи називи места у Србији су Уб и Ба. Најдуже називе имају Власина Стојковићева (19 слова), Банатско Карађорђево (19 слова) и Мачвански Причиновић (19 слова). Кључне речи: врсте именица

7

1. Именице из наведених реченица разврстај у табели према врсти. Поред Саве и Дунава расту врбе, али има и шибља и другог дрвећа. Песак и камен засипају обале, па кад у шетњи газиш босим ногама, осећаш радост и задовољство. Властите

Заједничке

Збирне

Градивне

Мисаоне

Глаголске

2. Овде напиши имена оних које волиш и називе онога што волиш. Обрати пажњу на правила о писању великих и малих слова.

лично име

град

књига

нади­мак

улица

новине

име живо­тиње

село

филм

3. Откриј називе градова који се овде крију. ујецрКагва

довиСаН

уЛањаБак

еовмСдере

4. Распореди именице из наведеног текста према врстама. Дуња је с радошћу обукла нову хаљину на цветове. Брзо је појела хлеб с медом, а онда – брзо ходање у нади да не закасни. Кроз грање високог дрвећа видело се светлуцање крова школе. Чула се дечја граја. Убрзо је сустигла Душана и његовог пса Жућу. властите

8

заједничке

збирне

градивне

мисаоне

глаголске

Род и број именица Именице могу бити мушког рода (Дунав, кров, ветар), женског рода (лутка, вода) и средњег рода (дете, око). Род се лакше препознаје помоћу показне заменице: тај (град) за мушки род, та (река) за женски род, то (село) за средњи род. Именице имају категорију броја, а то значи да могу бити у једнини и у множини (дечак – дечаци, девојчица – девојчице, село – села). Властите, градивне и збирне именице немају множину. Има изузетака: Све три Мораве су надошле од кише. – Због јаких киша надошле су воде. Збирне именице обликом једнине означавају мноштво (лишће, грање). Неке именице обликом множине означавају једнину и назване су pluralia tantum (врата, маказе, Карловци). Да ли су маказе једно или два?

Писање властитих имена Великим словом пишу се: Називи предузећа, установа, организација (ако има више речи, само прва реч)

Називи Вишечлана предузећа, имена установа и континената, организација држава, градова (ако се у називу и села: свака налази властита реч (осим именица, везника и онда и она) предлога) Матица српска, Основна школа Северна Америка, Уједињене нације „Стеван Сремац” Петровац на Млави

Вишечлана имена океана, мора, језера, река, планина, равница, клисура – прва реч Јадранско море, Палићко језеро

Ако се у саставу вишечланих географских имена налази властито име, онда и оно Јужна Морава, Мали Јастребац

O писању великог слова види на страни 144. Кључне речи: род и број именица, властита имена

9

1. Означи три грешке у писању великих слова у следећој реченици: С родне Фрушке Горе, заједно са ђацима основне школе „Јован Јовановић Змај”, пошао сам долинама Велике мораве и других река да проведем лето у Петровцу на Мору.

2. Одреди род и број именица у табели као што је започето. Именица књиге зидови

Род женски

Број множина

Именица девојче гуска

руке

кљунови

петао

море

Род

Број

3. У следећем низу именица подвуци оне које обликом множине означавају једнину (pluralia tantum). Дивчибаре, реке, градови, леђа, ноге, санке, оловке, клешта, чаше, гусле, биљке, маказе.

4. Исправи четири грешке у писању великих слова код именица у следећем тексту. Лето смо провели на Копаонику, близу села Криве реке. Одатле смо правили излете до Панчићевог врха и Ћелијског Језера, које се налази на реци Расини. У повратку с Копаоника прошли смо кроз Јанкову клисуру, а онда смо долином реке Топлице, Јужне и Велике Мораве стигли у наш град смедеревску Паланку. На том путу прошли смо кроз град Прокупље, поред градова Ниша, Алексинца, Параћина, Ћуприје, Јагодине и Велике Плане. У Прокупљу смо посетили Основну школу „Ратко Павловић ћићко”.

5. Напиши писаним словима следећа називе. Пази на писање великог слова. РЕПУБЛИКА СРБИЈА БАНАТСКО НОВО СЕЛО НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО СРЕДОЗЕМНО МОРЕ ВЕЛИКА МОРАВА Следи прва контролна вежба, Контролни листови, стр. 3–4.

10

Промена именица по падежима (деклинација) Прочитај следећи текст. Размисли о томе зашто се у тексту мења облик именице Мира. Мира је дошла. Од Мире узимам оловку често, па дајем Мири у срцу престо. Сад сањам Миру. Дозивам: „Миро!”

Дружим се с Миром. Причам о Мири. И ја се мењам уз мука триста, а она ништа, остала иста.

Ако не мењамо облик именице Мира, односи међу речима биће нејасни, а реченица неразумљива. Именице су променљиве речи. Мењају се по падежима и у једнини и у множини. Падежима се изражавају различити односи речи у реченици. У претходном тексту запажамо да се приликом промене именице Мира појављују њен непроменљив део Mир- и наставци за облик (-а, -е, -и, -у, -о и др.). Сталан, непроменљив део речи назива се граматичка основа речи. Променљив део речи који додајемо на граматичку основу назива се наставак за облик. У српском језику постоји седам падежа. Назив падежа

Питања

Једнина Множина Једнина ж. род

КО или књиг-а ШТА? КОГА или 2. Генитив књиг-е ЧЕГА? КОМЕ или 3. Датив књиз-и ЧЕМУ? КОГА или 4. Акузатив књиг-у ШТА?

5. Вокатив ХЕЈ! (узвик) књиг-о С КИМ или 6. Инструментал књиг-ом ЧИМЕ? О КОМЕ, О ЧЕМУ књиз-и 7. Локатив или ГДЕ?

1. Номинатив

ж. род

м. род

Множина Једнина Множина м. род

с. род

с. род

књиг-е

дечак

дечац-и

сел-о

сел-а

књиг-а

дечак-а

дечак-а

сел-а

сел-а

књиг-ама дечак-у

дечац-има сел-у

сел-има

књиг-е

дечак-а

дечак-е

сел-о

сел-а

књиг-е

дечач-е* дечац-и

сел-о

сел-а

књиг-ама дечак-ом дечац-има сел-ом

сел-има

књиг-ама дечак-у

сел-има

дечац-има сел-у

* Приликом промене именица по падежима понекад долази до промена неких гласова ради лакшег изговора (дечак – дечаче – дечаци); о томе ћете учити у шестом разреду.

Кључнe речи: падежи, граматичка основа речи, наставак за облик

11

Номинатив (КО? ШТА?) Назив номинатив потиче од латинске речи nomen, што значи име, те га можемо назвати и падеж имена. Добија се на питање КО? (за именице које означавају живо) и ШТА? (за именице које означавају неживо). На пример: за људе – Ко се смеје? Дете се смеје; за предмете – Шта шкрипи? Врата шкрипе. Прочитај следећи текст. Издвој именице које добијаш као одговор на питање КО? или ШТА? Коју службу имају те именице у реченици?

Марко игра. Он је кошаркаш. Девојчице гледају. Оне су му другарице. Јелена га храбри. Она му је симпатија.*

СУБЈЕКАТ

ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА

СЛУЖБА

Именице које смо добили на питање КО? или ШТА? стоје у номинативу. Номинатив је основни облик именица (и других именских речи). Њиме се именују бића, предмети и појаве. Именице у номинативу у реченици најчешће имају службу субјекта, aли и именског дела предиката (види стр. 84–86). Именице се наводе у речнику у номинативу једнине (види стр. 143). Такође се именицом у номинативу најчешће обележавају наслови књига (Хајдуци, Бела Грива), називи филмова, прича, песама итд. (Црвенкапа, Пепељуга и др.). Од наведених седам падежа номинатив и вокатив су независни падежи зато што могу да се употребе самостално, ван реченице, као засебне речи. Они се не употребљавају с предлозима. Остали падежи су зависни.

12

Наставци у номинативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода, што се види из наредне табеле. Код неких именица јавља се проширење: -ов, -ев, -н, -т и др. између основе и наставка (племе – племена, број – бројеви, друг – другови, дугме – дугмета). Мушки род Једнина

Женски род

Множина

Једнина

Средњи род

Множина

Једнина

Множина

прозор

прозори

жена

жене

село

села

град

градови

ствар

ствари

раме

рамена

кључ

кључеви

рука

руке

дугме

дугмета

1. Подвуци именице у номинативу и напиши службу (функцију) номи­натива у реченици. То је северац.

Ветар дува. Гране се ломе.

Оне су суварци.

Лишће лети високо.

Почела је олуја.

2. Наведи номинатив множине следећих именица: кошаркаш друг

, јунак , орах

, судија , писац

, .

3. Замисли да си познати писац. Наведи у номинативу називе својих романа, прича или песама.

Значења речи * симпатија означава привлачност, топло, нежно осећање према коме или чему, духовну сродност, разумевање, слагање, али и особу према којој се гаји наклоност Слично значење: наклоност, присност, блискост. Пронађи у Речнику српског језика још неко значење речи симпатија. Кључне речи: независан падеж, номинатив

13

Генитив (КОГА? ЧЕГА?) Назив генитив потиче од латинске речи genus, што значи порекло, па га називамо и падеж порекла или припадања. Добија се на питање КОГА? (за живо), ЧЕГА? (за неживо). На пример: за људе – Од кога је позив? Од друга; за предмете – Од чега је столица? Од дрвета. Прочитај следећи текст. Издвој именице које добијаш на питање КОГА? или ЧЕГА? Размисли о значењима која оне имају. Љубав родитеља – два осмеха, позив другарице – парче чоколаде, топлина школе – довољно слободе, зраци сунца – много наде. То је знак среће* и шта ћеш веће. ПРИПАДАЊЕ (ПОСЕСИВНИ ГЕНИТИВ)

ДЕО НЕЧЕГА (ПАРТИТИВНИ ГЕНИТИВ)

ЗНАЧЕЊЕ

Именице које добијаш на питање КОГА? или ЧЕГА? стоје у падежу који се назива генитив. Основна значења генитива су: 1. припадање – то је посесивни генитив; 2. део (количина) – то је партитивни или деони генитив. Деони или партитивни генитив срећемо и у примерима који се могу заменити акузативом: Спремила је чаја. Пио је воде. Набрала је трешања.

(Спремила је чај.) (Пио је воду.) (Набрала је трешње.)

Именице у облику генитива с предлозима могу обављати службу прилошке одредбе за време (пре вечери), место (поред куће), начин (из све снаге) и др. Најчешћи предлози уз генитив јесу: од, до, из, изнад, испод, поред, иза, због итд. На пример: од школе, до школе, из школе, поред школе, мимо школе, изнад школе итд.

14

Наставци у генитиву једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Мушки род Једнина Множина града градова прста прстију дара дарова

Женски род Једнина Множина школе школа руке руку земље земаља

Средњи род Једнина Множина села села имена имена места места

Обрати пажњу • Често се у говору греши у употреби генитива са значењем припадности или порекла. НЕПРАВИЛНО: То је хаљина од моје сестре. – Дошао је професор из историје. ПРАВИЛНО: То је хаљина моје сестре. – Дошао је професор историје.

1. Из следећих реченица издвој именице у генитиву и напиши значење тог генитива. Испред куће мога деде расте неколико стабала јабука. Када се плодови јабука зарумене, уберем по два плода за себе и за сестру. Именица у генитиву

Значење генитива

Значења речи * срећа – осећање потпуног задовољства својом животном ситуацијом и стањем у којем се неко налази Изрази: бити лоше среће; више среће него памети; камо лепе среће; окушати срећу. Пословице: Свако је ковач своје среће. – Ко рано рани, две среће граби. Пронађи у Речнику српског језика још неко значење речи срећа. Кључне речи: зависан падеж, генитив

15

2. Напиши генитив једнине и генитив множине следећих речи. Номинатив тачка једнине

девојка читалац школа

број

планина

ноћ

писмо

Генитив једнине Генитив множине

3. Наведи генитив множине следећих име­­ни­ца: мачка

, јутро

задатак

, момак

, старац

,

, чинилац

.

4. Подвуци именице у генитиву и напиши значење генитива у следећим изразима: кашика соли чаша воде

, кров куће , обала реке

, .

5. Наведи поклоне које би волео/волела да добијеш за рођендан. Употреби генитив.

6. У једном примеру предлог од уз генитив написан је правилно. Остале примере исправи и напиши правилно. сестра од мог пријатеља брат од ујака младунче од антилопе књига од моје другарице

7. Присвојни придев изведен од именице замени присвојним генитивом. речна обала лимунова кора 16

, багремов цвет , врапчев цвркут

, .

Датив (КОМЕ? ЧЕМУ?) Назив датив потиче од латинске речи dare, што значи дати. Зато га називамо и падеж давања. Добија се на питање КОМЕ? (за живо) и ЧЕМУ? (за неживо). На пример: за живо – Коме спремаш поклон? Мајци; за неживо – Ка чему трчиш? Ка реци. Прочитај следећи текст. Допуни леву и десну колону другим именицама које ће, као и наведене, одговарати на питање КОМЕ? или ЧЕМУ? Размисли о значењима истакнутих речи. Шта закључујеш? Иде према, ка… КОМЕ? ЧЕМУ?

Књиге ће дати… КОМЕ? ЧЕМУ?

граду;

другарици;

школи;

наставнику;

друштву;

библиотекару;

Николи.

школи.

УСМЕРЕНОСТ

НАМЕНА ЗНАЧЕЊЕ

Истакнуте именице у горњем тексту стоје у падежу који називамо датив. Датив је зависни падеж. Може се употребити с предлозима или без њих. Основна значења датива су: 1. намена – коме или чему је нешто намењено; 2. усмереност – према коме или чему је нешто усмерено, тј. у ком се смеру креће. С предлозима ка и према може се употребити кад означава усмереност. Размисли о служби коју имају у реченици речи у дативу: Идем пешице према школи. Као што се из овог и већ наведених примера види, када именица у дативу означава усмереност, најчешће има службу прилошке одредбе за место.

17

Наставци у дативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Мушки род Једнина

Женски род

Множина

Једнина

Средњи род

Множина

Једнина

Множина

другу

друговима

жени

женама

месту

местима

ученику

ученицима

руци

рукама

селу

селима

прозору

прозорима

кући

кућама

имену

именима

1. Следеће именице напиши у дативу једнине и дативу множине. Номинатив једнине

свеска

тетка

слика

орао

нога

облак

осмех

Датив једнине Датив множине

2. Допуни реченице облицима датива речи које су дате у загради. Пошли смо у посету Купили смо мојој

. (ујак) од ујака чоколаду. (сестра)

Погледали* смо према (станица, насеље)

с које полази аутобус ка њиховом

У аутобусу сам се насмешила свим

. (путник)

Тата је после уступио место једној

. (бака)

.

Значења речи * погледати – управити поглед према коме, чему, обухватити погледом, гледнути зрази: не хтети кога ни погледати; погледати истини у очи; погледати коме кроз И прсте; погледати очи у очи; погледати се. Слично значење: угледати, видети, запазити, осмотрити, уочити, спазити. Пословице: Погледа као озебао сунце. Пронађи у Речнику српског језика још неко значење речи погледати. Кључне речи: датив

18

3. Препиши из следећих реченица именице у дативу и напиши значење тог датива. На крају године добрим ученицима подељене су књиге. Ја сам другарима дао број телефона. Идем кући, а стално се окрећем према школи.

Именица у дативу

Значење датива

4. Наведи питања која постављаш за датив: а) ако именица означава нешто живо б) ако именица означава нешто неживо

.

5. Подвуци облик датива и одреди зна­чење датива које је употребљено у следећој реченици: Станко приђе дрвету и одломи с њега грану.

6. У следећој реченици одреди у ком па­дежу стоје истакнуте именице и које је значење тих падежа. Л исица јури к јазбини носећи остатак плена лисичићима.

7. О дговори различитим реченицама на питања и употреби датив. Коме или чему често идеш?

Коме или чему нешто често дајеш?

19

Акузатив (КОГА? ШТА?) Назив акузатив потиче од латинске речи accusare, што значи оптужити, а то упућује на онога који трпи радњу, на објекат, па га можемо назвати и падеж објекта. Добијамо га на питање КОГА? (за живо) и ШТА? (за неживо). На пример: за живо – Кога зовемо? Наставника; за неживо – Шта видиш? Реку. Прочитај следећи текст. Размисли о томе коју службу у реченицама имају истакнуте именице. Позови... КОГА?

Понеси... ШТА?

Јанка;

лопту;

Лену;

вијачу;

комшију;

мреже;

другаре.

чоколаду.

СЛУЖБА ОБЈЕКТА

Истакнуте именице означавају трпиоца радње и налазе се у падежу који називамо акузатив. Акузатив је зависни падеж. Може се употребити с предлозима и без предлога. Акузатив најчешће означава трпиоца радње, па именице у акузативу често имају службу правог објекта у реченици (види о томе на стр. 88). Због тога се акузатив назива и падеж објекта. Именице у облику акузатива с предлозима могу у реченици обављати службу прилошке одредбе за време (у недељу), место (на врата), начин (кроз плач) и др. Најчешћи предлози уз акузатив јесу: у, на, о, за, пред, међу, кроз, уз итд. Наставци у акузативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода. Мушки род Једнина

20

Множина

Женски род Једнина

Множина

Средњи род Једнина

Множина

град

градове

руку

руке

место

места

дечака

дечаке

ствар

ствари

село

села

прозор

прозоре

жену

жене

раме

рамена

Обрати пажњу • Прочитај следеће реченице и објасни њихово значење. Смех рађа смех. Успех ствара успех. Уочи разлику између речи у номинативу и речи у акузативу. Коју службу у наведеним реченицама имају именице? Сигурно запажаш да је именица обично у номинативу aкo je у служби субјекта; ако је именица у служби објекта, обично је у акузативу.

1. У наредној басни подвуци именице у акузативу. Гонећи неког лава, ловац упита дрвосечу да ли је видео трагове. Он му одговори: – Показаћу ти самог лава. Овај на то пребледе од страха и цвокоћући зубима рече: – Трагове само тражим, а не лава.

2. Одреди падеж истакнутих речи и њихову службу у реченици. Душанка не памти да је икад видела мајку веселију* него тад… , мајку

Душанка

.

3. Д ате су речи у номинативу једнине, а ти их напиши у генитиву, дативу и акузативу једнине: Номинатив

Генитив

Датив

Акузатив

бик див

У којим су падежима облици наведених именица једнаки? Ако су облици именица једнаки, како ћеш утврдити у ком су падежу у реченици? (Заокружи.) а) према облику речи б) према служби у реченици в) према месту у реченици Значења речи * весео – пун животне радости, радостан, раздраган Израз: весело срце кудељу преде. Слично значење: радостан, озарен, насмејан, расположен, оптимистичан, добре воље.

21

САДРЖАЈ Водич........................................................................................................................................................................2 ГРАМАТИКА.........................................................................................................................................5 Променљиве и непроменљиве речи.....................................................................................................................5 Променљиве речи...................................................................................................................................................7 Именице...................................................................................................................................................................7 Род и број именица............................................................................................................................................9 Писање властитих имена..................................................................................................................................9 Промена именица по падежима (деклинација).......................................................................................... 11 Номинатив (КО? ШТА?)................................................................................................................................ 12 Генитив (КОГА? ЧЕГА?)................................................................................................................................ 14 Датив (КОМЕ? ЧЕМУ?).................................................................................................................................. 17 Акузатив (КОГА? ШТА?)................................................................................................................................ 20 Вокатив (ХЕЈ!)................................................................................................................................................. 23 Инструментал (С КИМ? ЧИМЕ?)................................................................................................................. 26 Локатив (О КОМЕ? О ЧЕМУ?)...................................................................................................................... 29 По чему се разликују локатив и датив......................................................................................................... 32 Основне функције и значења падежа........................................................................................................... 32 Мозгалице........................................................................................................................................................ 33 Придеви................................................................................................................................................................ 34 Род и број придева.......................................................................................................................................... 36 Промена придева по падежима..................................................................................................................... 37 Поређење (компарација) придева................................................................................................................. 39 Правилно писање придева............................................................................................................................. 41 Личне заменице................................................................................................................................................... 43 Промена личних заменица по падежима.................................................................................................... 44 Писање заменица............................................................................................................................................ 45 Бројеви.................................................................................................................................................................. 48 Правилно писање бројева............................................................................................................................... 49 Мозгалице........................................................................................................................................................ 52 Глаголи.................................................................................................................................................................. 53 Подела глагола по трајању радње (глаголски вид) .................................................................................... 53 Подела глагола по прелазности радње (глаголски род)............................................................................. 56 Глаголски облици............................................................................................................................................ 59 Инфинитив....................................................................................................................................................... 59 Инфинитивна (аористна) основа и наставци.............................................................................................. 60 Када се користи инфинитив.......................................................................................................................... 61 Презент (садашње време)............................................................................................................................... 63 Како се гради презент..................................................................................................................................... 64 Презент помоћних глагола............................................................................................................................ 64 Перфекат (прошло време)............................................................................................................................. 67 Футур I (будуће време)................................................................................................................................... 70 Мозгалице........................................................................................................................................................ 73 Непроменљиве речи............................................................................................................................................ 74 Прилози................................................................................................................................................................ 74 Предлози............................................................................................................................................................... 76 Одвојено и састављено писање речце НЕ..................................................................................................... 78 Мозгалице........................................................................................................................................................ 79 Реченица и њени чланови.................................................................................................................................. 80 Предикатска реченица. Просте и сложене реченице..................................................................................... 82 Главни (независни) реченични чланови.......................................................................................................... 84

150

Предикат.......................................................................................................................................................... 84 Субјекат ........................................................................................................................................................... 86 Зависни чланови реченице................................................................................................................................. 88 Објекат.............................................................................................................................................................. 88 Прави и неправи објекат................................................................................................................................ 89 Прилошке одредбе.......................................................................................................................................... 91 Атрибут............................................................................................................................................................. 93 Апозиција......................................................................................................................................................... 95 Како се апозиција може разликовати од других чланова реченице........................................................ 95 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА............................................................................................................................98 Изговор гласова............................................................................................................................................... 99 Акценат вишесложних речи........................................................................................................................ 101 Изговор реченица.......................................................................................................................................... 102 Како припремити и одржати говор............................................................................................................ 103 Предлагање.................................................................................................................................................... 103 Самооцењивање говора................................................................................................................................. 104 Управни и неуправни говор......................................................................................................................... 106 Писмо............................................................................................................................................................. 107 Богаћење речника.............................................................................................................................................. 109 Речи истог или сличног значења (синоними)........................................................................................... 109 Речи супротног значења (антоними).......................................................................................................... 111 Речи с више значења..................................................................................................................................... 112 Речи страног порекла (туђице).................................................................................................................... 113 Препричавање.................................................................................................................................................... 115 Упутства за препричавање књижевноуметничког текста......................................................................... 115 Писмени састав............................................................................................................................................. 119 Причање.............................................................................................................................................................. 120 Описивање.......................................................................................................................................................... 122 Пејзаж............................................................................................................................................................. 123 Портрет........................................................................................................................................................... 125 Ентеријер........................................................................................................................................................ 127 Писање разгледнице, телеграма, оправдања............................................................................................. 129 Анкета о школском распусту....................................................................................................................... 131 Како се пише песма...................................................................................................................................... 132 Мозгалице...................................................................................................................................................... 134 Моје новине................................................................................................................................................... 136 СЕТИ СЕ ШТА СМО НАУЧИЛИ.................................................................................................................. 138 ПРАВОПИС....................................................................................................................................... 143 Коришћење школског правописа................................................................................................................ 143 Писање великог слова................................................................................................................................... 144 Одвојено писање речи.................................................................................................................................. 145 Писање тачке................................................................................................................................................. 145 Писање запете................................................................................................................................................ 146 Писање узвичника......................................................................................................................................... 146 Писање црте................................................................................................................................................... 147 Писање две тачке.......................................................................................................................................... 147 Писање гласа Ј............................................................................................................................................... 148 Писање речце НАЈ......................................................................................................................................... 148 Индекс................................................................................................................................................................. 149

151

СРПСКИ ЈЕЗИК за пети разред основне школе прво издање Аутор Илустратори Уредник Рецензенти

Стручни консултант

Др Симеон Маринковић Мирољуб Милутиновић Брада и Андреј Војковић Славица Марковић Проф. др Станиша Величковић, Филозофски факултет, Ниш Мр Александра Станић, професор српског језика и књижевности, Београд Миодраг Сретеновић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Ј. Ј. Змај“, Стопања Проф. др Срето Танасић

Лектор

Мирјана Делић

Ликовни уредник

Душан Павлић

Технички уредник Издавач

За издавача Штампа

Небојша Митић и Татјана Ваљаревић Креативни центар Градиштанска 8 Београд Tел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Мр Љиљана Маринковић Графостил, Крагујевац

Година штампе

2018

Тираж

3000

Copyright

© Креативни центар 2018

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2) МАРИНКОВИЋ, Симеон, 1941 Српски језик : за 5. разред основне школе / Симеон Маринковић ; [илустратори Мирољуб Милутиновић Брада и Андреј Војковић]. 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2018 (Крагујевац : Графостил). - 150 стр. : илустр. ; 26 cm. - (Креативна школа) Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 3.000. - Регистар. - - Контролни листови : српски језик за пети разред основне школе. 24 стр. : илустр. ; 26 cm ISBN 978-86-529-0562-1 COBISS.SR-ID 264421132

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за српски језик у петом разреду основне школе решењем број 650-02-00079/2018-07 од 16. 4. 2018

9 788652 905621

СРПСКИ ЈЕЗИК за пети разред основне школе

Креативна школа

СРПСКИ

Уџбеник за пети разред основне школе

ЈЕЗИК

5