Školski katalog оd I dо IV razreda 2016/2017

Највећи и најнаграђиванији издавач за децу у Србији

Двадесет пет година искуства у образовном издаваштву Пет европских награда за најбoљ

и уџбеник Члан Европског удружења издавача уџбеника од 2006

и к с л о к Ш

Г О К А IТдоАIV рЛ а зр е д а од

Dušan Pa vlić

© Kreativ ni centar

2 0 1 6 / 2 0 17

УЏБЕНИЦИ ЗА ОНЕ КОЈИ МЕЊАЈУ СВЕТ

МАТЕМАТИКА

I РАЗРЕД

Број 3 (три)

Број 2 (два) Оља има две машне.

На ливади су три прасета.

Колико

Колико стогова сена има на слици?

има на дрвету?

3 (три) 2 (два) Колико чланова има скуп, а колико их имају подскупови?

Овај скуп има два члана.

а)

1 Колико чланова има у скупу? а) б)

в)

2

б) 1

1

1

г) 3

1

3 1 Колико у скупу има:

2 Нацртај два балона. Напиши број 2 испод цртежа.

;

а)

б)

;

в)

Направи картице.

?

3

3 Испиши број 2 у једном реду свеске. Направи картице.

3 2

2

2 Нацртај три медведа и напиши број 3 испод цртежа.

3 Испиши број 3 у једном реду свеске.

4 Којих бојица има више, црвених или жутих?

1 је мање од 2.

2 је веће од 1.

28

29

Шифра: 1nMAT Математика 1, уџбеник Аутор: Јасмина Милинковић

Замена места сабирака 1 Допуни реченице.

2+3=5

+

Први сабирак је број 2. Други сабирак је Збир је

5 На основу слика израчунај. а)

=

Први сабирак је

.

Други сабирак је

.

Збир је

.

0 .

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

+

=

+

=

б)

.

0

2 Повежи линијом сличице као што је започето.

6 Замени места сабирцима, па израчунај збир. а) 4 + 5 =

б) 1 + 8 =

в) 2 + 7 =

г) 3 + 6 =

7 Мила је ставила у косу 2 плаве и 4 црвене шналице. Јела је ставила у косу 4 плаве и 2 црвене шналице. Заокружи тачну тврдњу. а) Мила има више шналица од Јеле.

3 Обој квадратиће као што је започето, па израчунај.

4+2=

5+3=

2+4=

3+5=

б) Мила и Јела имају исти број шналица. в) Јела има више шналица од Миле.

8 Упореди број лешника које ће веверица сакупити на једној и на другој стази. Шта закључујеш?

4 Повежи јахаче и коње као што је започето.

7+1

4+3

2+4

4+2

1+7

7+3

3+7

5+4

4+5

3+4

Одговор:

84

85

Шифра: 1nMAR Математика 1, радна свеска Аутори: Јасмина Милинковић, Ненад Матић 4. КОНТРОЛНА ВЕЖБА

5.

група А

Овде напиши своје име и презиме:

Запиши бројевима и знацима: четири минус три . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Бројеви од 0 до 5. Знаци +, –, =

1.

три плус два . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Упиши у квадратиће број елемената сваког скупа.

Настави да повезујеш као што је започето.

2.

4+1=5 а) Обој онолико кружића колико има играчака на цртежу.

3+2=5

1+1=2

2+1=3

2+2=4

7. Погледај цртеж и напиши одговарајуће бројеве.

б) Напиши број играчака. . . . . . . . .

а)

б) 3 + ..... = .....

3.

Израчунај.

4 + 0 = ......

4

3........

........

..... – 3 = .....

8.

а) Преброј воћке. Нацртај воћку поред одговарајућег броја.

2 – 0 = ......

5 – 5 = ......

5........ Шта смо проверавали

б) Ког воћа има највише? Заокружи.

Коментари наставника/наставнице:

Ученик/ученица уме да: 1. броји и запише број цифром 2. броји и запише број цифром 3. а) броји до 5 и чита број

4.

б) упореди бројеве до 5 (без употребе знакова >, <, =) 4. а) броји до 5 и чита број

а) На свакој коцки доцртај одговарајући број кружића.

б) упореди бројеве до 5 (без употребе знакова >, <, =), ређа бројеве по величини 5. користи знаке – и + 6. сабира до 5, разуме слику и уме да направи математички запис

5

3

7. а) сабира до 5 и направи математички запис на основу слике б) одузима до 5 и направи математички запис на основу слике

4

Шифра: 1KMA Контролне вежбе 1, математика Аутори: Љиљана Вуковић, Сандра Радовановић и Александра Стефановић Креативни центар – Креативнa школа © 2010

2

ок р

ен

и

ст

ра н

у

2

б) Поређај бројеве 2, 5, 3, 4 од највећег до најмањег. . . . . . . . . . . . . .

8. сабира и одузима нулу – рачун до 5. Датум израде контролне вежбе:

Потпис наставника/наставнице:

СВЕТ ОКО НАС

I РАЗРЕД биЉкЕ и жиВоТињЕ наШих ШУМа Шуме су важне зато што производе кисеоник који нам је потребан за дисање. У шумама расту дрвеће и друге биљке и живе неке дивље животиње. Храст је огромно дрво. Плод храста је жир, који је посластица за дивље свиње.

Липа је дрво чији цвет веома лепо мирише. Људи беру цвет липе, суше га и кувају од њега чај. Цвет липе У нашој земљи има много букових и борових шума.

Леска је дрво на којем расту лешници. Веверица воли да једе лешнике и жир. Букова шума

Борова шума

Јелен живи у великим шумама поред река. Храни се лишћем, травом, жиром и другим шумским плодовима. питања и задаци: 1. Које дрвеће расте у твојој улици или оближњем парку? Истражи.

2. Уради задатке у Радној свесци на 16. и 17. страни и сазнаћеш још нешто о нашим шумама.

У шуми живе разне птице и ситне животиње.

Детлић

Сова

Лисица је дивља животиња која живи у шуми. У свеску залепи суве листове и направи овакву слику лисице.

Кртица

26

Шифра: 1nSVE Свет око нас 1, уџбеник Аутори: Симеон Маринковић, Славица Марковић, Весна Рикало

Уџбенички комплет одликује прегледност: јасни симболи који се лако памте, и који су водич кроз садржај; преглед садржаја сваке целине дат је на почетку сваке теме као приказ онога што ће ученици у том делу сазнати, а на крају сваке наставне теме дата је њена систематизација − приказ свега што су ученици имали прилике да науче. Садржаји су представљени линераним и нелинеарним текстовима, а неки од њих приказани су графиконима и табелама.

27

оПасносТи вреЛа вода

играо си се напољу и испрљао руке. одлазиш да их опереш. Кад си окренуо славину, видео си да се вода пуши.

Шта да урадиш?

• Не стављај руке под славину пре него што провериш колико је вода топла!

• Када се вода пуши – значи да је врела. Буди обазрив – не додируј је, јер би могао да добијеш болне опекотине!

• Затвори славину.

• Одврни најпре славину с хладном водом и пусти да вода неко време тече. Тек онда полако подешавај топлоту воде одвртањем и друге славине.

СЛомЉеНо СТаКЛо

НеКоме Је поЗЛиЛо Некоме у кући је

• Ако је неко од одраслих у

позлило. Ти си сам са

близини, одмах га позови!

њим.

• Ако у близини нема одраслих

Шта да урадиш?

особа, позови телефоном службу хитне помоћи на број 194.

поЖар Сам си у кухињи. Хоћеш да пијеш млеко. Сипао си га у стаклену чашу. Чаша ти је исклизнула из руке, пала на под и разбила се у ситне комаде.

• Не дирај сломљено стакло рукама. Могао би да се посечеш!

• Одмах позови маму, тату или неког одраслог у помоћ.

• Ако си бос, не померај се све док не дође неко од одраслих.

• Ако си у ципелама, пажљиво обиђи стакло.

Неко је заборавио

• Одмах позови неког одраслог!

да искључи пеглу.

• Сети се да позовеш телефоном

Ти си сам у кући, a

ватрогасну службу. Њихов број је

испод пегле је већ

193.

почело да гори.

• Ако си сам, брзо изађи из стана!

Шта да урадиш?

Шта да урадиш? паЗи, СТруЈа!

гледаш телевизију и одједном видиш млађег брата како пузи ка утичници. држи татине кључеве и покушава да их гурне у утичницу.

Шта да урадиш?

• Брзо од брата узми кључеве или други предмет који би могао да гурне у утичницу!

• Помери брата даље од утичнице.

• Позови маму, тату или неког старијег и обавести их о томе. Не чекај да се заврши емисија!

• Ако мораш да изађеш из собе да би позвао помоћ, поведи са собом и млађег брата.

Да би избегао опасност, треба да знаш и поштујеш још нека правила понашања. На пример – да ли је добро прилазити непознатом псу? Да ли је добро трчати поред њега?

• Опрезно провери да ли је вода

попЛава

хладна или врела. Ако је врела, Запазио си да је умиваоник пун воде и да се она прелива и лије по поду.

Шта да урадиш?

не улази, одмах позови неког одраслог.

• Ако је хладна, полако приђи и затвори славину. Пази где стајеш да се не оклизнеш.

• Ако не можеш да затвориш славину, полако изађи и зови неког одраслог.

Важни бројеви телефона: Полиција 192 Ватрогасци 193 Хитна помоћ 194

82

83

Весна Картал, професор разредне наставе

чуваМ својЕ ЗдрављЕ Овде нацртај оно што волиш да једеш.

лЕПо ПонаШањЕ Овде нацртај намирнице које не волиш да једеш.

Шта кажеш кад сретнеш некога на улици? Погледај слике и напиши у облачићима шта говоре приказани ликови.

Које две спортске активности највише волиш? Заокружи називе. трчање

пливање

фудбал кошарка

клизање

Зовеш друга телефоном да га питаш да ли хоће да се играте напољу. Шта кажеш ти? Шта каже он? ТИ:

одбојка вожња бицикла

тенис

ОН: ТИ:

Напиши када треба да се оперу руке.

ОН: Желиш да купиш сладолед од чоколаде. Како се обраћаш продавачици?

Зашто је за добро здравље важно добро расположење, забава и смех?

62

63

Шифра: 1nSVR Свет око нас 1, радна свеска Аутори: Симеон Маринковић, Славица Марковић, Весна Рикало

3

српски језик

I РАЗРЕД аа Бб вв Гг Дд Ђђ ее Жж Зз Ии јј кк лл Љљ мм Нн Њњ Оо пп рр сс тт Ћћ уу Фф Хх цц Чч Xх Шш

тт

Т Та ТаТ ТаТа

ТоРТа

Т То ТоМ ТоМа

Оо

Н На НаН НаНа

Нн

око

ПРЕПИШИ.

НоС

ана и тома. тома и ана.

Т о Н

ПРОЧИтаЈ.

дОПИШИ сЛОВа кОЈа НЕдОстаЈУ.

тата има тома има

мама и мома. мома и мама.

•

•

тата и тома имају

•

НаЦРтаЈ сЕБЕ И сВОЈУ ПОРОдИЦУ.

18

19

Шифра: 1nBUK Буквар са наставним листовима Аутор: Симеон Маринковић

Mom~ilo Te{i}

Bo`idar Timotijevi}

SLIKOVNICA

KAD PROLE]E DO\E

Na livadi na{oj kada do|u laste, od cve}a i trava slikovnica raste.

Kad prole}e do|e, Sunce svima ne{to lepo pokloni. [umi i livadi nove zelene haqine.

Pticama vedro nebo i radosni cvrkut.

Leptirima cvetne livade i nova krila. @ivotiwama ‡ {iroka poqa i {ume, i mnogo hrane. A ~oveku pokloni sve to i mnogo, mnogo radosti.

Za{to?

Zato {to onda sve `ivo na zemqi po~ne da: gugu~e, zuji, kvoca, klik}e, kukuri~e, kokoda~e, laje, piju~e, pi{ti, }u}ori, cvr~i, ~avrqa, cvrku}e, {i{ti, peva, {apu}e i tepa...

Sunce tada, kao u~iteq, svakome zada neki zadatak. ‡ Ko spava ‡ da se probudi. ‡ [to je tmurno ‡ da se razvedri. ‡ Ko je zimovao u rupi ‡ da proviri. ‡ Ko je gladovao ‡ da se najede. ‡ [to je posa|eno ‡ da proklija. ‡ [to je na drvetu ‡ da prolista. ‡ [to je u jajetu ‡ da prokquvi.

Kad prole}e do|e, sve naboqe po|e.

Slikovnica divna od zvon~i}a plava, ogwice, masla~ka i vi`qastih trava.

U wenome krilu prepelica spava, praporcima rose no} je ulep{ava.

Svakoga je jutra vetri} prelistava...

Ispri~aj kako to vetri} prelistava slikovnicu. [ta se sve nalazi u slikovnici?

Slede}e re~enice dopuni re~ima sa umawenim i re~ima sa uve}anim zna~ewem.

Re~ vetri} ozna~ava mali vetar.

To je re~ sa umawenim zna~ewem.

Za veliki vetar rekli bismo vetrina ili vetru{tina. To su re~i sa uve}anim zna~ewem.

Mala glava je ..., a velika ... .

ogwica ‡ vrsta {umske i livadske biqke praporac (obi~no u mno`ini) ‡ {upqa metalna loptica s kuglicom unutra koja zvecka pri protresawu; ovde ozna~ava kuglicu rose nalik na praporac vi`qast ‡ visok, tanak i vitak

Mala torba je ..., a velika ... .

Mali kow je ..., a veliki ... .

Mali lonac je ..., a veliki ... . re~i sa umawenim zna~ewem, re~i sa uve}anim zna~ewem

Smisli i napi{i u svesci koje bi ti zadatke zadao svetu.

[ta Sunce poklawa prirodi i ~oveku u prole}e? [ta se doga|a u prirodi kad stignu pokloni od Sunca?

}u}oriti ‡ ~avrqati, }askati cvr~ati ‡ pu{tati glas „cvr“ (kao cvr~ak) ~avrqati ‡ govoriti, pri~ati tepati ovde zna~i: ne`no se obra}ati nekome

Koje je zadatke Sunce zadalo svetu?

Koje su poruke ove pri~e?

pri~a, poruka pri~e

Re{i zadatke u Radnoj svesci (Zabavna gramatika 1) na strani 52.

48

49

Шифра: 1nCIT Читанка 1 Аутор: Симеон Маринковић, Славица Марковић

Забавна граматика садржи контролне листове за проверу знања Obave{tajne, upitne i zapovedne re~enice

Pisawe pri~e prema slikama Gledaj slike i napi{i pri~u. Daj naslov svakom poglavqu pri~e.

Opi{i Anu. Koristi obave{tajne re~enice.

Ana je danas vesela.

Smisli naslov za celu pri~u.

Naslov prvog poglavqa:

Naslov drugog poglavqa:

Napi{i jo{ neka Tintilinova pitawa.

Gde je Ana?

Naslov tre}eg poglavqa:

Napi{i {ta jo{ Ana uzvikuje s prozora.

Tintiline, odmah do|i ku}i!

Kad napi{e{ pri~u, odgovori na pitawa.

• Ko je glavni lik u tvojoj pri~i?

• Vreme radwe:

• Ko su ostali likovi u tvojoj pri~i?

• Mesto radwe:

42

43

Шифра: 1n GRA Забавна граматика 1, радна свеска Аутор: Симеон Маринковић Овде напиши своје име и презиме:

14. КОНТРОЛНА ВЕЖБА

Пажљиво прочитај песму, а затим одговори на питања.

ГОЗБА Био кози рођендан па је госте звала, мачку, пса и квочку и два прасца мала, и у тањир свакоме младог лишћа дала. Гости рекли јадни: Хвала, нисмо гладни.

6

Смисли и напиши још један наслов за ову песму.

7

Подвуци трећи стих у овој песми.

8

Напиши правилно следећу реченицу: коза Цана воли младо лишће

9

10

4

Колико је гостију коза позвала?

2

Чиме је коза понудила своје госте?

3

Ко се најбоље провео на гозби? Заокружи слово испред тачног одговора. а) коза б) мачка в) пас г ) квочка д) прасци

→ →

Напиши позивницу за козину гозбу. Напиши ко позива, кога позива, зашто позива, где и када гости треба да дођу.

Шта смо проверавали

Коментар наставника/наставнице

1. Разуме прочитани текст; уме да пронађе тражену информацију у тексту.

2. Разуме прочитани текст; уме да пронађе тражену информацију у тексту.

3. Изводи закључак о ликовима из текста.

4. Проналази речи у тексту које описују понашање ликова.

4

Подвуци у песми стих који показује да су гости лепо васпитани.

5

По чему се види да су гости у овој песми јадни? Заокружи слово испред тачног одговора.

5. Разуме значење речи на основу текста.

6. Разуме прочитани текст и уме да одреди шта је битно у њему (одређује наслов).

7. Препознаје стих у песми.

ни

ст р

ан

у

8. Употребљава велико слово на почетку реченице и тачку на крају.

ре

а) Били су болесни. б) Остали су гладни. в) Нису били лепо обучени. Креативни центар - Креативна школа © 2010

ок

Шифра: 1KSJ Контролне вежбе 1, српски језик Аутори: Јелисавета Делић, Александра Стефановић, Александра Станић

1

За подвучене речи напиши речи са супротним значењем:

mali prasci gladni gosti

Мирослав Антић

9. Зна речи са супротним значењем.

10. Пише позивницу поштујући њене елементе (ко позива, кога позива, зашто позива, место и време одржавања). Датум израде контролне вежбе

Потпис наставника/наставнице

СРПСКИ ЈЕЗИК ПО КОМПЛЕКСНОМ ПОСТУПКУ A

I РАЗРЕД N

GLASOVI ^ I ]

B

W

V

O

G

P

D

R

\

S

E

T

Yy@

]

Z

U

I

F

J

H

K

C

L

^

Q

KOJI JE TVOJ OMIQENI DAN U NEDEQI?

X

M

NAPI[I [TA OBI^NO RADI[ TOG DANA.

[

16

17

Pro~itaj {aqive pitalice. Odgovore zapi{i punom re~enicom.

Ko bez konca najlep{e prede?

Na moru Mina i Na|a su na moru.

Na|a sa mamom skupqa {koqke.

Mina sa tatom roni.

Najvi{e se raduju kada ugledaju morsku zvezdu i je`a.

Pomozi brodu da doplovi u luku. Pomozi ~amcu da do|e do ciqa.

Pitali mi{a: „U kojem se selu najboqe `ivi?¤ „U onom gde nema ma~aka¤, odgovori mi{.

Objasni za{to je mi{ tako odgovorio.

Nacrtaj porodicu na moru. [ta Mina i Na|a rade na moru?

Odgovore prika`i crte`om.

[ta ti najvi{e voli{ da radi{ na moru?

8

9

mmm

$$ssat ss $sat

V#uk

Ma{a $je $b%ila $u $z#o%lo{kom $vrtu.

Spaz%ila $je $vuka. O&dmah $ga $je $prepoz%nala: – Z&a{to $si $pojeo Crvenkapu?

V#uk $}uti.

– Z&a{to $si $dirao $tri $praseta?

V#uk $podvi $rep.

– Tako $ti $i $treb#a!

Sad $b#udi $u $kavezu, $nevaq%ali $sivi $vu~e!

V#uk $se $okrenu.

Z&na~i $da $se $stidi. Z&na~i $da $vi{e $ne}e $b#iti $takav.

J. Tajc

Mali B#rata

Do~epo $se mali B#rata $o~evoga $sata.

A $sat $je $od $zlata, $pa $ima $i $vrata.

Ala $je $to lepo!

$z%z%z

Mudri dedica Bila je zima. Napoqu je padao sneg.

Baka, {}u}urena pored pe}i, re~e dedi: – Idi u {umu i nacepaj drva.

Deda je obukao bundu, na glavu je stavio veliku {ubaru, na ruke vunene rukavice, a na noge obuo gumene ~izme.

Sa sekirom na ramenu po{ao je u {umu. [uma je bila gusta, a sneg dubok. Deda je sekirom udarao po drve}u i sam

Stalno $radi, $a $vode $i $hleb#a $ne $tra`i.

Jovan Jovanovi} Zmaj

O&b#oj $kru`i} $ispred $naz&iva $b#ajke $u $kojoj $se $pomiwe $vuk.

Pepequga Tri $praseta V#uk $i $sedam $jari}a Sne`ana $i $sedam $patuqaka Uspavana lepotica Crvenkapa

12

R&e{i $z#agonetku $i $napi{i $w%eno $re{ew%e.

govorio: „Ovo je tanko, ovo je predebelo, e ovo }u...“ I sekirom udari jako po drvetu.

Odjednom se za~u neko mumlawe.

– Ko to tamo lupa?

A deda }e na to: – Ko to tamo mumla?

Iza stabla se pojavio medved i zamumlao na dedu:

$$szlato om $som$zlato – Za{to me budi{ iz zimskog sna?

Sad }u da te pojedem!

– Prvo me, medo, probaj da li sam ukusan, pa me onda pojedi! [ta }e{ prvo: nogu, ruku ili glavu?

– Daj ruku!

Deda mu je bacio vunenu rukavicu.

Medved je zagrizao rukavicu i bacio je.

– Ruka ti ni{ta ne vaqa! Daj glavu!

Deda mu je bacio {ubaru. Medved je probao {ubaru, pa i wu bacio.

13

– I glava ti ni{ta ne vaqa! Daj nogu, mo`da }e ona biti ukusnija. Deda je medvedu bacio ~izmu. Medved je zagrizao ~izmu i rekao: – Fuj, deda, mnogo si gadan, ni{ta ne vaqa{, ne}u da te pojedem!

Deda je odsekao drvo, vratio se ku}i i ispri~ao baki kako je prevario medveda. Baka ga je potap{ala po ramenu i rekla: – Ti si moj mudri dedica!

Narodna pri~a {}u}uriti se ‡ skupiti se, zgr~iti se od hladno}e ili od straha mudar ‡ pametan

Vreme radwe u ovoj pri~i je ____________________.

Mesto radwe u pri~i je ____________________.

Likovi u ovoj pri~i su: ____________________.

Prepri~aj pri~u.

Napi{i kako je deda prevario medveda.

16

Шифра: 1KKP Српски језик по комплексном поступку, уџбенички комплет Аутори: Зорица Вукајловић, Зорица Стојановић

17

Комплет обихвата и Словарицу 5

музичка култура

I РАЗРЕД

KOKA I PILI]I JA SAM KOKA SOLISTKIWA.

MI SMO HOR.

SVAKOG JUTRA I JA SAM SOLISTA. Pi, pi, pi, pi, pi, pi, pi, ma - ma, ma - ma, gde si ti?

Re{i ukr{tenicu, pa }e{ saznati kako se zove na{ najpoznatiji de~ji hor.

Ko, ko, ko, ko, ko, ko, da, e - vo, de - co, tu sam ja.

Pi, pi, pi, pi, pi, pi, pi, gladni smo ti, mama, mi.

Ko, ko, ko, ko, ko, ko, da, meni zrno, vama dva.

Muzika: St. P. Korunovi} tekst: G. Tartaqa Zaokru`i crvenim flomasterom one re~i u pesmi koje se pevaju du`e od ostalih.

solista, hor

A. Kora}, Nezgoda tekst: M. Anti}

47

46

Шифра: 1MUZ Музичка култура 1, радни уџбеник Аутор: Владица Илић

PREPOZNAVAWE ZVUKOVA

ZVUK ‡ TON

Zvuci oko nas

Kada kova~ kuje ili peva }uk, sve {to se ~uje naziva se zvuk.

Zaokru`i redom ilustracije bi}a i predmeta ~ije zvukove prepoznaje{.

Kad se ~uje vetar, pa i krava muk, zna}e svako dete da i to je zvuk.

Ako pesmu ~uje{ ili zvona zvon, kada neko svira, to se zove ton.

Muzika: Vl. Ili} tekst: P. Stokovi}

Crvenim flomasterom zaokru`i one ilustracije na kojima neko ili ne{to proizvodi zvuk.

Zelenim flomasterom zaokru`i ilustracije na kojima je prikazano kako neko ili ne{to proizvodi ton.

Koje si zvuke imao prilike da ~uje{ u svojoj okolini? Opona{aj neke od wih.

P. I. ^ajkovski, Igra svirala; Kineski ples

zvuk

ton 9

8

CD садржи све композиције предвиђене програмом

Ликовна култура IGRA^KE

@IVOTIWE MALI SAVETI plastelin

Nacrtaj dve igra~ke koje bi voleo sam da napravi{.

Neka neki delovi tih igra~aka budu obli, a neki rogqasti.

meka grafitna olovka drvene bojice

Posmatraj plodove koje si doneo na ~as, pa razmisli o t ome za koje delove tela `ivotiwe bi ti mogao poslu`iti svaki od wih.

gran~ice, `ir, orah, {i{arke, kesten, ~a~kalice

Plastelin mo`e{ koristiti za spajawe delova i pravqewe de taqa.

keceqa stare novine ili mu{ema

Pogledaj primere na ovoj strani, pa napravi jo{ neke `ivotiwe.

Vrat i glava su napravqeni od gran~ica, a griva od plastelina.

Od kestena se mo`e napraviti telo (trup) kowa, a od ~a~kalica noge i rep.

Noge i rep kowa spoj s trupom pomo}u plastelina.

16

Шифра: 1LIK Ликовна култура 1, радни уџбеник Аутор: Мирјана Живковић

6

Od polovine quske oraha mo`e{ napraviti korwa~in oklop, a glavu, noge i rep mo`e{ oblikovati od plastelina.

Telo je`a mo`e se napraviti od plastelina, a bodqe od ~a~kalica.

Opi{i igra~ke koje si nacrtao.

Koji su delovi igra~aka obli, a k oji rogqasti?

17

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ - радне свеске ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

I РАЗРЕД

Шифра: 1GVA Грађанско васпитање 1 Аутори: Нада Игњатовић Савић и група аутора

P

[

OGA\AM OSE]AWA

TA KAD NE VIDIMO SVI ISTO

Како замишљаш своја осећања? Како она изгледају? Који је број написан љубичастом бојом?

У сваком кругу нацртај по једно осећање: РАДОСТ, ТУГУ, БЕС, СТРАХ.

Понекад нам је тешко да се разумемо јер не видимо све на исти начин!

Замоли неког од укућана да погоди које си осећање нацртао/нацртала у ком кругу. Шта је било најтеже погодити? Шта је било најлакше погодити?

23

22

Шифра: 1CUP Чувари природе 1 Аутор: Станка Брдар

ЧУВАРИ ПРИРОДЕ

UPOZNAJ SVOJE MALE SUSEDE Prirodu delimo s drugim `ivim bi}ima. U tvojoj okolini `ive razne sitne `ivotiwe – pred tvojom ku}om, oko tvoje {kole, u dvori{tu, u parku. To su komarci, pauci, ku}na muva, bubamara, pu`evi, mravi, gusenice i razne bubice. Neke su toliko si}u{ne da mo`e{ da ih vidi{ tek kada pogleda{ kroz lupu.

Kreni u istra`ivawe okoline. Posmatraj i upi{i u bele`nicu koja se nalazi na kraju kwige ono {to si otkrio: kako neke `ivotiwe izgledaju, {ta jedu, ~ega se pla{e i drugo. Neku `ivotiwu mo`e{ i da nacrta{.

Pa`qivo sa malim susedima!

Ne diraj ih!

Oni su ne`ni i pla{qivi.

Ne zaboravi da im izgleda{ kao div. Budi oprezan, jer neke od wih (p~ele, ose) mogu da te ubodu ako ih dira{.

Ne zaboravi da su svi tvoji mali susedi va`ni. Otvori prozor i pomozi muvi, p~eli ili osi koje su zalutale da iza|u iz tvoje sobe.

Mravi `ive u mraviwacima. Prave ih na livadi, pod kamenom ili u deblu drveta. Vredni su i uvek nekud `ure.

Sna`nim ustima kopaju podzemne hodnike, usitwavaju li{}e i nose hranu.

Mravi su ~isti i uredni insekti.

U mraviwaku se ta~no zna ko {ta radi.

Postoje mravi radnici i mravi ~uvari.

Neki radnici imaju zadatak da iznose sme}e iz mraviwaka. Mravi ~esto nose i vuku teret te`i od wih!

Kroz plasti~ne posude provuci tawi kanap (kao {to je prikazano na slici).

U posude stavi razno zrnevqe ili mrvice hleba.

Svoja zapa`awa o pticama koje dolaze upi{i u bele`nicu koja se nalazi na kraju kwige.

Posude oka~i o grane. Ptice }e prvo posmatrati svoju u`inu izdaleka, a potom }e joj oprezno pri}i i po~eti da kqucaju.

Posmatraj slike. Oboj zelenom bojom kru`i} pored onog deteta za koje misli{ da se brine o pticama.

Pored onog koje se ne brine, oboj kru`i} crvenom bojom. Objasni {ta te je navelo da tako misli{.

22

Ново

Л Л л л Љ Љ љ љ Ш Ш

Л Л л л Љ Љ љ љ Ш Ш

У У

У У

23

Шифра: 1LPIS Лепо писање Аутор: Срђан Омерковић

Nastavi s pisawem slova vode}i ra~una o debqini linije.

Р Р

Prona|i skrivena slova na crte`u. Podebqaj ih crvenom bojom i oboj crte`.

Р Р Napi{i slova koja si prona{ao na crte`u.

мл мл млин млин

Nastavi kao {to je zapo~eto.

46

Re{ewe: Д, Е, YЗ, O, M, Б, И i A okrenuto naopako.

ЛЕПО ПИСАЊЕ

U@INA ZA PTICE Ptice koje se u jesen ne sele u toplije krajeve ne raduju se sne`nim pahuqicama. Za wih zimi nema dovoqno hrane. Kada zemqu prekrije sneg, do hrane je jo{ te`e do}i. Vrapcima, zebama, senicama i ostalim pticama iz tvog susedstva mo`e{ pomo}i da lak{e podnesu zimske dane ako im ponudi{ malo hrane.

47

7

српски језик

II РАЗРЕД Rusomir Arsi}

Narodna basna

Nestrpqewe

Lisica i gavran

Dosta mi je zime suve, staze prazne, {ume gluve.

Gavran je na{ao pove}i komad sira i, stoje}i na grani drveta, dr`ao je ~vrsto sir u kqunu.

Lisica to opazi i po{to se privukla drvetu, po~e da hvali gavrana. ‡ Ti si veoma lepa ptica ‡ re~e ona ‡ ima{ prekrasno perje! Niko na svetu ne bi bio tako savr{en kao ti, samo kad bi umeo da peva{!

Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kqun i zagrakta.

Sir mu ispade iz kquna, lisica zgrabi plen i pobe`e. ‡ E, moj gavrane ‡ mislila je ona ‡ ti ima{ glasa i sjaja, ali nema{ pameti.

Dosta mi je jakih slana, maglu{tina sa svih strana.

Nestrpqewe ve} me ste`e, hajde po~ni jednom sne`e.

savr{en ‡ koji nema nedostatke

Da li i ti nekada s nestrpqewem ~eka{ sneg i zimu? Objasni zbog ~ega.

Za{to je de~ak nestrpqiv?

Prona|i u pesmi one re~i koje slikaju suvu zimu, to jest zimu bez snega. To su, na primer, re~i: staze prazne, jake slane i dr. Objasni zna~ewe tih slika.

[ta mu se nije svidelo? Kakav je `eleo da bude?

plen ‡ ono {to je oteto silom sujeta ‡ `udwa za slavom i po~astima

Re{i zagonetku.

Zbog ~ega je gavran ispustio sir?

Koje je osobine pokazao gavran? [ta zna~i biti sujetan?

Gde se doga|a radwa ove basne? Po ~emu se to mo`e zakqu~iti?

Koja je razlika u zna~ewu re~i magla i maglu{tina? Objasni.

Za{to je lisica po~ela da hvali gavrana?

Kako ga je hvalila?

Koja jo{ re~ ima sli~no zna~ewe kao re~ nestrpqewe? Izaberi. lewost uznemirenost dosada

Smisli i navedi poruke ove basne.

Koje je osobine tada lisica pokazala?

Bele p~ele na zemqu sele.

Koliko ova pesma ima strofa? Koliko je stihova u svakoj strofi?

Smisli nastavak ove basne. [ta se dogodilo kada su se gavran i lisica ponovo sreli?

Kako se gavran ose}ao kada ga je lisica hvalila?

pesma, strofa, stih, rima

Koje se re~i u pesmi rimuju? Prona|i ih.

Objasni zbog ~ega je ova narodna pri~a basna.

[ta je lisica stvarno mislila o gavranu?

Re{i zadatke u Radnoj svesci na stranama 28 i 29.

narodna basna

Re{i zadatke u Radnoj svesci na strani 21.

44

45

Шифра: 2nCIT Читанка 2; Аутори: Симеон Маринковић, Љиљана Маринковић, Славица Марковић

BBB, MMM… Ne mo`e da se peva…

Samoglasnici i suglasnici

AAAAAAAA EEEEEEEE IIIIII OOOOOOO UUUUUUUU

Pisawe re~ce LI i re~ce NE

U na{em jeziku postoji pet glasova koji mogu da se pevaju i da sami ~ine slog: A, E, I, O, U. Oni se nazivaju samoglasnici.

LI se pi{e odvojeno u upitnim re~enicama.

LI je upitna re~ca.

Ostali glasovi ne mogu da se pevaju i da sami ~ine slog, ve} slog ~ine sa samoglasnikom. Nazivaju se suglasnici i ima ih dvadeset pet. Ponekad R mo`e da gradi slog i tada se naziva slogotvorno R. Na primer, u re~ima: dr-vo, pr-vak, gr-lo.

Da li ti je hladno?

Mo`e{ li da do|e{?

Da li su im hranu dali

NE se pi{e odvojeno od re~i koje ozna~avaju radwu.

Rastavqawe re~i na kraju reda Re~i se na kraju reda rastavqaju crticom. Crtica treba da se nalazi na granici

Danas ne idem u {kolu.

sloga. Jedno slovo nikada se ne ostavqa samo na kraju reda.

devoj~ica

ogledalo

u~ionica

NE se pi{e sastavqeno sa imenicama i s re~ima kojima se ne{to opisuje.

Podela re~i na slogove To je neznawe i neodgovorno pona{awe.

Re~i najlak{e delimo na slogove ako ih izgovaramo otegnuto, kao u razbrajalicama.

U-{o me-da u du-}an, ni-je re-kô do-bar dan, ve} je re-kô do-bro ve-~e, po-klo-ni se pa u-te-~e.

E-ci, pe-ci, pec, ja sam ma-li zec, ti si ma-la pre-pe-li-ca, e-ci, pe-ci, pec.

Kad se re~i na slogove ne bi delile, one bi se preko strane pre

1. Napi{i u svesci pravilno ove re~enice.

• Dalisume~i}ibilinemirniigladni?

• Jelilijanepravilnopodelilasir?

• Jesulisadame~i}isiti?

• Dalisusvejabukedali?

• Neznamdalisusvedali.

• Jajabukavi{enemam.

li

le .

Re{i zadatke u Radnoj svesci na strani 15.

Sledi druga provera znawa.

15

14

Забавна граматика садржи контролне листове за проверу знања

Шифра: 2nGRU Забавна граматика 2, уџбеник; Аутор: Симеон Маринковић

Glavni delovi re~enice ‡ subjekat i predikat Subjekat kazuje ko vr{i radwu, o kome ili o ~emu se u re~enici govori.

Ana Tintilin To{a

u~i. spava. prede.

Na fudbalskoj utakmici

Predikat kazuje {ta radi subjekat.

1. Napi{i ko {ta naj~e{}e radi u tvojoj ku}i.

Ko radi? (subjekat)

[ta radi? (predikat)

Mama

kuva.

Ko radi? (subjekat)

[ta radi? (predikat)

2. Sastavi Sastavi re~enice re~enice uu kojima kojima }}ee navedene navedene re~i re~i biti biti subjekti. subjekti.

2.

Re~enice potom potom pove`i pove`i uu kratku kratku pri~u. pri~u.

Re~enice

pu`

zec

auto

Posmatraj slike i od zadatih re~i sastavi re~enice.

{uma

Ko radi? (subjekat)

[ta radi? (predikat)

Pavle Marko

ska~e.

Ko radi? (subjekat)

[ta radi? (predikat)

33

32

Шифра: 2nGRA Забавна граматика 2, радна свеска; Аутор: Симеон Маринковић [ATOR

[{

[ je {uma, {e{ir, {iljak, { je {kola, {ator, {ipak. [ je {erpa, {al, {ibica, {e}er, {ljiva i {oljica.

2 2

1

1

2 1 2

1

[ALA [umar {eta {umom: {trap, {trap. [epuri se. [u{ti {iroka {uma. [armira {umara. [ta {u{nu u {ipragu? [eva? [i{mi{? [impanza? [umar {akom {iri {iblje. [ta {u{nu? [ta? [u{nula {arena {ala!

Upi{i slovo [.

A L

E

A H

A R A N

K O

I R

[uma {u{ti.

D O B O {ipak, {trap, {epuriti se, {armirati, {iprag

Шифра: 2ABC Мала абецеда; Аутор: Симеон Маринковић

8

19

Шифра: 2KSJ Контролне вежбе Аутори: Милорад Рикало, Јелисавета Делић

МАТЕМАТИКА

II РАЗРЕД Ново множење са 2

дељење са 2

број точкове по 2 и реци колико их је укупно. Прочитај таблицу множења бројем 2 и потруди се да је запамтиш.

1⋅2=2

2

Један бицикл има 2 точка.

2⋅1=2

Два бицикла по 2 точка, то су 4 точка.

2⋅2=4

4

Прочитај таблицу дељења са 2 и одговарајућу таблицу множења јер су те две операције повезане. Погледај слике и прочитај примере дељења бројем 2.

6

3⋅2=6

2⋅3=6

8

4⋅2=8

2⋅4=8

10

5 ⋅ 2 = 10

2 ⋅ 5 = 10

12

6 ⋅ 2 = 12

2 ⋅ 6 = 12

14

7 ⋅ 2 = 14

2 ⋅ 7 = 14

16

8 ⋅ 2 = 16

2 ⋅ 8 = 16

18

9 ⋅ 2 = 18

2 ⋅ 9 = 18

20

10 ⋅ 2 = 20

2 ⋅ 10 = 20

Три бицикла по 2 точка, то је 6 точкова…

Када чиниоци замене места, производ остаје исти.

2:2=1

јер је

1⋅2=2

4:2=2

јер је

2⋅2=4

6:2=3

јер је

3⋅2=6

8:2=4

јер је

4⋅2=8

10 : 2 = 5

јер је

5 ⋅ 2 = 10

12 : 2 = 6

јер је

6 ⋅ 2 = 12

14 : 2 = 7

јер је

7 ⋅ 2 = 14

16 : 2 = 8

јер је

8 ⋅ 2 = 16

18 : 2 = 9

јер је

9 ⋅ 2 = 18

20 : 2 = 10

јер је

10 ⋅ 2 = 20

1. око две јелке распоређено је 8 поклона. Поред сваке јелке налазе се 4 поклона.

8 : 2 = 4 јер је 2 ⋅ 4 = 8 Тачност дељења проверавам множењем!

2. за 2 мајмуна купљено је 6 банана. сваки мајмун добио је 3 банане.

Задаци за вежбање 1 колико укупно ногу има 7 птица? израчунај сабирањем, па множењем.

6 : 2 = 3 јер је 2 ⋅ 3 = 6

32

Шифра: 2nMAT Математика 2, уџбеник Аутор: Весна Рикало

33

Ново

ǣ Nj Ǜǐ ǘ Nj ǜǝ ǛNjǘNj

1. Уочи правило, а затим нацртај четврти правоугаоник, па га обој.

МНОЖЕЊЕ СА 3 1. Упиши у кућице одговарајуће бројеве. +3 3

1.

2.

3.

Магични квадрат Збир бројева у сваком реду, свакој колони и по дијагоналама (водоравно, усправно и укосо) треба да буде исти.

4.

7

0

5

2

4

6

3

8

1

+3

+3

+3

+3

+3

+3

+3

+3

6

2. Дате збирове запиши као производе.

3+3=2·3 12

3 + 3 + 3 + 3 + 3 + 3 = ................

3 + 3 + 3 + 3 = 4 · .........

3 + 3 + 3 + 3 + 3 + 3 + 3 + 3 = ................

3 + 3 + 3 = ................

3. Напиши производе као што је започето.

2. Реши магични квадрат. Добијене бројеве помножи са 2 и упиши их у одговарајућа поља другог квадрата. Да ли је и то магични квадрат? Провери сабирањем.

2

9

4 15

6

8

2 · 3 = ........

2

3. У свакој корпи налази се 6 јабука. Колико јабука треба преместити из једне корпе у другу да би у једној корпи било 2 пута више јабука него у другој?

............................

............................

............................

4. Израчунај.

4 · 3 = ........

7 · 3 = ........

2 · 3 = ........

9 · 3 = ........

5 · 3 = ........

8 · 3 = ........

10 · 3 = ........

6 · 3 = ........

5. Колико је укупно балона на слици? ........ · ........ = ........

66

67

Шифра: 2nMAR Математика 2, радна свеска Аутор: Весна Рикало

Нови појмови су добро повезани с познатим ситуацијама и искуствима релевантним за ученике и илустровани су великим бројем примера који омогућавају ученицима да уоче кључне карактеристике, специфична обележја и варијације у погледу комплексности. Нови садржаји уводе се постепено, праћени су великим бројем примера и задатака за увежбавање који су организовани по принципу растуће тежине. Радна свеска садржи довољан број задатака и других активности који омогућавају увежбавање новог градива и рад код куће. Налози су врло различити, маштовити и функционални, како у погледу форме, тако и у погледу примера на које се позивају. Дакле, ученици се активирају на различите начине чиме се омогућава боље и квалитетније учење и стално повезивање садржаја са искуством или раније наученим. Др Драгица Павловић Бабић, Филозофски факултет, Београд

Шифра: 2KMA Контролне вежбе 2, математика Аутори: Весна Рикало, Петар Огризовић

9

свет око нас

II РАЗРЕД Како се гаје биљке

ГAЈEЊE КРУШAКA

Човек гаји биљке у воћњаку, повртњаку, на њиви, у винограду, у стакленој башти, у парку, у дворишту или у соби. Да би биљке које гаји биле веће, укусније, здравије и лепше, човек обавља разне послове: сади их на одговарајућем земљишту, орезује их, прска, окопава, ђубри земљиште и на крају бере. Постоје, међутим, и изузеци. Каткад су самоникле биљке укусније и здравије него гајене биљке. Сети се само неoдољивог укуса дивљих јагода. Неке лековите биљке здравије су када их пронађемо у њиховој природној средини, а неке човек никада није успео да одгаји у башти.

САДИ СЕ

ОРЕЗУЈЕ СЕ

ПРСКА СЕ

БЕРЕ СЕ

ЂУБРИ СЕ

ОКОПАВА СЕ

ВАДИ СЕ

ГAЈEЊE ЛУКA

САДИ СЕ ГAЈEЊE КУКУРУЗA

СЕЈЕ СЕ

ОКОПАВА СЕ

БЕРЕ СЕ

КРУНИ СЕ

ГAЈEЊE ВИНОВE ЛОЗE

САДИ СЕ

ОРЕЗУЈЕ СЕ

ПРСКА СЕ

БЕРЕ СЕ

Питања и задаци:

КАМИЛИЦА

НАНА

ХАЈДУЧКА ТРАВА

1.

2.

3.

4.

ДИВЉА ЈАГОДА

Наведи називе места/простора на којима човек гаји биљке? Које послове човек обавља приликом гајења биљака? По чему се разликују гајене од негајених биљака? У Радној свесци уради задатке на страни 19.

11

10

Шифра: 2nSVE Свет око нас 2, уџбеник Аутори: Симеон Маринковић, Славица Марковић

Ваздух − услов за живот

Сунчева светлост и топлота – услов за живот

Прочитај ову песму и напиши које користи имају биљке од ветра.

Прочитај лекцију о сунчевој светлости и топлоти из уџбеника (на страни 32), а затим одговори на питања.

Ветар сејач Ветар дува као луд, а Нада се смеје, мама каже: „Он сад свуд путем цвеће сеје.

Дограбио семење са ливаде зелене, распукао балончић жутоме маслачку.

Булкама је отео ситно црно семе, сеје, сеје, ливаде да буду шарене“.

Ветар дува као луд, а Нада се смеје, нека му је срећан пут када цвеће сеје. Мира Алечковић

Шта мислиш, како би изгледала Земља кад не би било сунчеве светлости и топлоте?

Зашто је биљкама посебно важна сунчева светлост?

Зашто је у огледу с биљком у кутији (из уџбеника на страни 32) из рупе коју смо направили „извирила“ биљка?

Зашто биљке почињу да расту и развијају се у пролеће?

Исеци спиралу од танке хартије. Један крај спирале стави на врх оловке, а други крај оловке држи у руци. Држи оловку изнад топлог радијатора или пећи. Шта си запазио? Напиши. Шта се с биљкама догађа зими?

Шта раде животиње кад наступе хладни зимски дани?

Које си особине ваздуха запазио у овом огледу? Напиши. На које се начине можемо заштитити од јаког сунца преко лета?

39

38

Шифра: 2nSVR Свет око нас 2, радна свеска Аутори: Симеон Маринковић, Славица Марковић

Ликовна култура

VETREWA^A

Napravi vetrewa~u, pa s drugarima iz odeqewa iza|i u {kolsko dvori{te i pokreni je.

20 cm

papir u boji lewir

20 cm

olovka makaze mawi drveni {tap Papir presavij jo{ jednom napola, kao {to je prikazano na slici.

Zatim ga ra{iri.

Du{an Pavli}, Vetrewa~e*

Izre`i papir po linijama koje si dobio savijawem.

Ne re`i do mesta na kojem se linije ukr{taju – ostavi 4 cm od centra, kao {to je prikazano na slici.

Potom savij svaki drugi ugao ka centru.

Vetrokaz pokazuje pravac vetra.

Na Petrovaradinskoj tvr|avi uzdi`e se Sahat kula.

Na wenom vrhu stoji vetrokaz s pokaziva~em strana sveta.

Na nekim vetrokazima nalaze se petao ili strelica – oni pokazuju pravac duvawa vetra.

16

Шифра: 2LIK Ликовна култура 2, уџбеник Аутор: Мирјана Живковић

10

rajsnadla

cm

Sve ~etiri strane papira treba da budu istih dimenzija.

Papir presavij napola.

4

Vetrewa~e slu`e za mlevewe `ita, a pokre}e ih snaga vetra. Najvi{e ih ima u Holandiji. U toj zemqi vetrewa~e slu`e i za slawe poruka. Krila vetrewa~e postavqaju se u odre|eni polo`aj da bi se nadaleko poslala vest o nekom va`nom doga|aju.

Sahat kula, Petrovaradin

* Ilustracija iz kwige Tatjane Rodi} S decom oko sveta 1, Beograd 2007.

Rajsnadlu zabodi u centar, a zatim u drvce.

17

Музичка култура

II РАЗРЕД LIVADSKE PRI^E Zamisli da miri{e{ svoj omiqeni cvet.

Lagano udi{i na nos trude}i se da oseti{ miris.

Zatim lagano izdi{i na usta, paze}i da svojim dahom ne otkine{ latice.

PA^E I P^ELA Jedno pa~e `uto nesta{no je bilo, {arenog leptira ujelo za krilo.

M. [ouc, Zakleo se bumbar tekst: R. \. Vasi}

@alio se leptir p~elici u letu: „Ujeo me, seko, na {arenom cvetu.“ muzika: Vl. Ili} tekst: R. Petrovi}

Koje cve}e raste na livadi u prole}e?

Koje je tvoje omiqeno cve}e?

Kako ono izgleda? Da li miri{e?

Ko izvodi pesmu Zakleo se bumbar?

Da li je pesma tu`na ili vesela?

Koje se `ivotiwe pomiwu u pesmi?

Opona{aj neke od wih.

54

Шифра: 2MUZ Музичка култура 2, радни уџбеник Аутор: Владица Илић

55

CD садржи све композиције предвиђене програмом

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ – Радне свеске ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

Шифра: 2GVA Грађанско васпитање 2 Аутори: Нада Игњатовић Савић и група аутора

Р

Прикажи цртежом како се сада осећаш. Користи боје, облике, линије... Дај назив свом цртежу и запиши га.

E^NIK OSE]AWA

Напиши шта обично осећаш кад ти је лепо. Која су то пријатна осећања?

Осећам се...

Шта осећаш кад ти није лепо? Која су то непријатна осећања? Напиши.

Назив цртежа: 23

22

ЧУВАРИ ПРИРОДЕ

Шифра: 2CUP Чувари природе 2 Аутор: Станка Брдар

BRINEM O @IVOTIWAMA IZ SVOJE OKOLINE

UGRO@ENE @IVOTIWE Za{to je odleteo ibis?

U uglu dvori{ta, pod suvim grawem i li{}em, mogu prezimiti je` i druge male divqe `ivotiwe: bube, pu`evi, razni insekti.

U {umovito-mo~varnoj okolini Obedske bare nekada je `ivelo mnogo ptica. Me|u wima je bila i ~uvena dugonoga ptica ibis. Zbog isu{ivawa i po{umqavawa vla`nih livada, ibisi su nestali. Biqno i `ivotiwsko carstvo u bari i oko we bivalo je sve mawe i mawe.

I druge retke ptice napustile su to pti~je carstvo. Ponekad ibisi navrate u Obedsku baru, ali ubrzo odlepr{aju.

Zimski dani su kratki, pa je pticama koje nisu oti{le u toplije krajeve te{ko da prona|u hranu. Zato nahrani ptice iz svoje okoline.

Plitke posudice napuni raznim zrnevqem i mrvicama hleba. Stavi ih na prozor ili ih oka~i na grane drve}a u blizini svoje ku}e.

Raspitaj se o tome da li u tvojoj okolini postoje retke biqne i `ivotiwske vrste. Saznaj ne{to vi{e o wima.

Crvena kwiga U svetu ima mnogo ugro`enih i retkih biqaka i `ivotiwa o kojima bi svi trebalo da brinu da ne bi nestale. Podaci o wima nalaze se u Crvenoj kwizi.

Ona sadr`i duga~ak spisak ugro`enih vrsta kojima preti izumirawe i onih vrsta kojih je sve mawe. U ugro`ene `ivotiwe spadaju: crni nosorog, xinovska korwa~a, plavi kit, foka, slon, panda, tigar...

Mali saveti Nasrtqive mrave mo`e{ oterati cimetom u prahu. Posavetuj roditeqe da ne koriste otrovni sprej protiv ovih insekata.

La Lavanda i nekoliko zrnaca bibera natera}e mo moqce da se isele iz tvog ormana.

30

Posle ki{e pa`qivo hodaj kako ne bi zgazio nekog pu`a ili ki{ni glistu koji ti se mogu na}i na putu.

Da li zna{?

Bubamara je pravi usisiva~ za biqne `e da va{i. Dnevno mo`e ih pojede 100 tih teto~ina. biqnih {teto~ina.

Da li zna{?

Da li zna{?

Runolist je i kod nas i u svetu za{ti}ena biqka.

Raste na nepristupa~nim, kamenitim liticama Kopaonika.

Nosoroge ubijaju zato {to se wihovi rogovi upotrebqavaju u narodnoj medicini.

U nekim delovima Afrike qudi poku{avaju da spasu tu retku `ivotiwu tako {to joj odsecaju rog.

31

11

српски језик

III РАЗРЕД

Које доба дана називамо предвечерјем? Размисли о томе шта се догађа у природи предвече. Шта примећујеш?

Којим се бојама описује рана јесен?

Септембар

Лаку ноћ У клупи ђаче пише: „Брзо ће магле, кише“. „Позна ме јесен љути“, вели септембар жути.

У жутом ауту дође јесен, донесе грожђе.

позлатити – у пренeсeном значењу: учинити да нешто буде као злато, улепшати

И лишће мог јаблана позлати јесен рана.

Јесен се, јесен рана прострла преко грана.

Прођоше дани врели, миришу плодови зрели.

исткати може да значи и: начинити, створити

У жутом ауту стиже и жуто лишће ниже…

Јесен је, јесен рана од бакра сва исткана.

позан значи: касан

Једног предвечерја, пре него што ће се сакрити за брег, Сунце рече: – Данас много пропутовах и изморих се. Већ је време да легнем. Спава ми се. Лаку ноћ! Чула га рода у врбовом гнезду, па рече својим малима: – Сунце одлази на спавање. И жабе се скривају у барама. И нама је, децо, време да легнемо. Лаку ноћ! На ливади је косио косац. Кад је чуо последње родине речи, оставио је косу, ископао рупу у свежем сену и рекао: – Ливадо, данас сам много косио и уморио се. Сунце зађе. Роде се сабраше по гнездима. Већ је време да и ја легнем. Лаку ноћ!

Душан Костић

Са гране ласта вели: „Скоро ћу да се селим“. Свака строфа ове песме је песничка слика. Сликовито изражавање, најчешће у стиху, назива се поезија.

1. Шта мислиш, зашто је ауто у ком је дошла јесен баш жуте боје?

2. Пронађи у песми још неке речи које говоре о бојама јесени.

3. Зашто песник каже да је јесен од бакра сва исткана?

4. Који стих говори о јесењим мирисима?

5. О чему размишља ласта из песме?

6. О чему пише ђак у клупи? Зашто пише о томе?

7. Зашто се септембар љути?

8. Пронађи у песми речи које се римују.

9. Пронађи у песми две песничке слике које ти се највише свиђају и објасни их.

запажање је уочавање преко чула вида, обраћање пажње на некога или нешто

Посматрај омиљено дрво у јесен. Шта запажаш? Како оно изгледа? Наведи речи којима би описао различите боје лишћа на дрвету. Напиши састав о томе. Види страну 135. поезија

песничка слика

запажање 7

6

Шифра: 3nCIT Читанка 3 Аутори: Симеон Маринковић, Славица Марковић

Скраћенице

Придеви Капа

Неке речи скраћујемо при писању. Обично су то оне речи које често употребљавамо. Скраћујемо их по одређеним правилима.

Ова капа је жута, а ја бих волела да је црвена. Она је велика, а ја бих волела да је мала. Дебела је, а ја бих да је танка. Капа је сестрина, а ја бих волела да је Јанина, јер ја сам Јана.

• Неке речи скраћујемо тако што пишемо само прво слово, без тачке, или прво слово и неки глас из речи, такође без тачке. Такве су, на пример, скраћенице за речи којима се означавају мере. Оне се могу писати и ћирилицом и латиницом.

1. Одговори на следећа питања:

м (m) метар, цм (cm) сантиметар и центиметар, мм (mm) милиметар, л (l) литар, кг (kg) килограм, г (g) грам

Каква је капа?

Каквa би капa још могла бити?

Чија је капа?

Чија би капa још могла бити?

Придеви су речи које стоје уз именице и ближе их одређују по особини или припадању.

• Без тачке пишу се и следеће скраћенице које се често срећу: др (доктор), гђа (госпођа), а састоје се од првог и последњих слова речи или од првог слова и последњег слога речи.

• Неке речи скраћујемо тако што пишемо само прво слово или неколико слова тих речи и иза њих стављамо тачку: г. (господин и година), р. (разред), стр. (страна), бр. (број).

• Скраћенице се праве и од неколико речи или од израза, с тачком на крају: тј. (то јест), и др. (и други), нпр. (на пример), итд. (и тако даље).

• Неке скраћенице састављене су од почетних слова назива и пишу се великим словима, без тачака и размака: ОШ (основна школа).

Описни придеви означавају особину, то јест какво је нешто.

Присвојни придеви означавају припадање, то јест чије је нешто.

Каква је? Каква још може бити? (описни придеви) жута,

Чија је? Чија је још могла бити? (присвојни придеви) сестрина,

2. Прочитај песму Јабука. Зашто је песник у њој употребио толики број придева? Препиши је у свеску без придева. Шта запажаш? Јабука

1. Објасни како ћеш скратити наглашене речи у следећем тексту:

Јабука крупна, сочна, румена. Јабука ситна, жута, зелена...

Марија Илић је ученица III разреда Основне школе „Вук Караџић“. Она је првог октобра 2011. године напунила 10 година. Порасла је, па је сада висока 1 метар и 35 сантиметара и тешка 32 килограма.

Јабука квргава, кисела, глатка, мирисна, сласна, зрела и слатка!

Ал’ има једна златна јабука: то је дедина мала унука. С. М.

Реши задатке у Наставним листовима на страни 46.

3. Смисли на сличан начин и песму о лопти, трешњи, крушки или нечему другом. Користи придеве.

Следе седма и осма провера знања (између две провере треба да прође од 7 до 10 дана).

Реши задатке у Наставним листовима на страни 47.

40

41

Шифра: 3nSJE Српски језик 3, уџбеник Аутор: Симеон Маринковић

Српски језик садржи контролне листове за проверу знања Речи које имају различит облик, а исто или слично значење 1. Повежи речи са истим или сличним значењем. ђак

шиба

спавати

јурити

кућа

пут

викати

шкрабати

прут

тама

трчати

урлати

друм

дом

мрак

ученик

ићи писати

дремати ходати

2. Кажи слично на различите начине. Беба плаче.

Он лаже.

Беба кмечи.

Он

Беба

Он

Беба

Он

Она се плаши. Она се

3. Од речи наведених у првој и другој колони издвој оне речи са истим или сличним значењем које највише одговарају речима у трећој колони. Испиши их. поветарац згодан олуја љубити кикотати се измишљотина красан

вихор брод осмехивати се неистина диван обожавати смешкати се

леп – лађа – ветар – волети – смешити се – лаж –

4. Провери да ли напамет знаш азбуку и абецеду. Настави започети низ. Азбука: А Б Г Аbeceda: A C

Ђ E 23

Шифра: 3nSRS Српски језик 3, наставни листови Аутор: Симеон Маринковић

12

Шифра: 3KSJ Контролне вежбе 3, српски језик Аутори: Милорад Рикало, Јелисавета Делић

МАТЕМАТИКА

III РАЗРЕД Сабирање до 1 000 с преласком преко десетице

Сабирање троцифрених бројева до 1 000 234 + 252 Стотине

247 + 126

Сабираш стотине са стотинама, десетице с десетицама и јединице с јединицама.

Десетице Јединице

Стотине

Десетице Јединице

234 + 252 = 486

247 + 126 = 373

Усмено сабирање

Усмено сабирање

Први начин 234 + 252 = (200 + 200) + (30 + 50) + (4 + 2) = 400 + 80 + 6 = 486 Други начин 234 + 252 = (234 + 200) + 50 + 2 = 434 + 50 + 2 = 484 + 2 = 486

Писмено сабирање

Први начин 347 + 126 = (300 + 100) + (40 + 20) + (7 + 6) = 400 + 60 + 13 = 460 + 13 = 473 Други начин 10 + 3 347 + 126 = (347 + 100) + 20 + 6 = 447 + 20 + 6 = 467 + 6 = 473

Сабираш прво стотине, па додајеш десетице и јединице.

Писмено сабирање

Код писменог сабирања сабирци се пишу један испод другог.

+

S

D

j

2

3

4

2

5

2

4

8

6

Сабираш јединице с јединицама, десетице с десетицама и стотине са стотинама.

2 3 4 +2 5 2 4 8 6

S

D

j

3

4

7

1

2

6

4

6

13

1D

3j

+

Почињеш од јединица!

4

Важно је да потписујеш правилно: стотине десетице јединице испод испод испод стотина десетица јединица

7

7 + 6 = 13 = 1 Д + 3 Ј Тројку пишемо испод јединица, а једну десетицу пребацујемо у колону десетица.

3

Овде је збир јединица већи од 10.

1 347 + 126 473

1 Ево још неколико примера писменог сабирања с преласком преко десетице:

427 + 359 786

26

678 + 215 893

526 + 434 960

27

Шифра: 3nMAT Математика 3, уџбеник Аутори: Александра Стефановић, Весна Рикало

Угао и врсте углова

Врсте углова. Цртање правог угла

Угао. Обележавање и цртање угла

Odredi vrste uglova. Ako u kru`i}e upi{e{ odgovaraju}a slova iz kqu~a, dobi}e{ re~.

C

B

Prav

Tup

O{tar

Z

V

O

 AOB je .............................  DMC je ............................

Pogledaj dobro slike i uo~i obojene delove.

Obojeni delovi obrazuju figuru koja se naziva ugao.

1

R

O

M

D

N

P

 PNR je .............................

1 Na prvoj liniji napi{i oznaku za svaki ugao,

Nacrtaj teme i ta~ke na kracima. Teme obele`i slovom A, a ta~ke na kracima slovima C i D. Dobija se  ..................

U oblasti ugla ozna~i ta~ke B i K. Ta~ke E i F ne pripadaju nacrtanom uglu. Ozna~i ih.

2 Nacrtane su tri ta~ke: O, M i N. Pravim

A

a na drugoj liniji napi{i koja je to vrsta ugla.

B

M

F

R A

D

O

N

G

E

I

T

M

linijama spoj ta~ke O i M i O i N.

упореди ове углове и упиши одговарајући знак: <, > ili =.

O

Zapi{i dobijeni ugao. ............................

N 3 Nacrtana je poluprava AS. Nacrtaj iz

ta~ke A drugu polupravu i obele`i je.

 DAB

 FIT

 DAB

 REG

 NOM

 DAB

 NOM

 FIT

 REG

 FIT

 NOM

 REG

2 Koriste}i ta~ku O kao teme i polupravu Oa kao krak, nacrtaj:

Dobija se ugao:

o{tar ugao

 ...........................

prav ugao

tup ugao

A

S

A je .........................................

AS je.......................................

a

O

4 Date su ta~ke A, B, C i D. Nacrtaj ugao kojem

je ta~ka A teme, a ta~ke B i D nalaze se na kracima ugla. Iz temena A nacrtaj polupravu koja prolazi kroz ta~ku C.

D

a

O

a

O

3 Uz pomo} trougaonika nacrtaj prav ugao.

C B

 MNO

 CDB C

Koliko je uglova dobijeno? ................

A

To su:  ................,  ................ i  .................

N

32

M

D

33

Шифра: 31nMA Математика 3, радна свеска, 1. део Аутори: Александра Стефановић, Симеон Маринковић

Мерење масе 500g

БРАШН

О

200g

g 100 g 100

500g500g

напиши речима коликa је маса предмета на сликaма.

10kg

Подсети се

50kg

БРАШНО 20kg

500g 30kg

500g

500g

Погледај страну 51 у уџбенику.

ШЕЋЕР 10kg

1 kg = 1 000 g 1 t = 1 000 kg

500 g

20 kg

3t

.............................................

.............................................

.............................................

1 Proceni pribli`nu 500g masu 500g predmeta i bi}a predstavqenih na slikama.

Slova 500g pored ta~nih re{ewa upi{i na odgovaraju}a mesta u tabelama.

Dobi}e{ dve dobro poznate re~i.

500g

500g

500g

пшеница

1

2 100 g 1 kg 10 kg 100 kg >1t

Г Ђ л з П

100 g 1 kg 10 kg 100 kg >1t

С Р е М К

6

3 100 g 1 kg 10 kg 100 kg >1t

д у А е Џ

100 g 1 kg 10 kg 100 kg >1t

Њ Ђ П в Р

7

1

2

3

4 100 g 1 kg 10 kg 100 kg >1t

д т е Р А

100 g 1 kg 10 kg 100 kg >1t

е о М т у

8

4

5

5 100 g 1 kg 10 kg 100 kg >1t

и љ о А С

100 g 1 kg 10 kg 100 kg >1t

у о д Џ Б

9

6

7

100 g 1 kg 10 kg 100 kg >1t

К л и Њ А

10

8

9

100 g 1 kg 10 kg 100 kg >1t

М А С љ н

10

19

Шифра: 32nMA Математика 3, радна свеска, 2. део Аутори: Александра Стефановић, Симеон Маринковић

Шифра: 3KMA Контролне вежбе 3, математика Аутори: Љиљана Вуковић, Сандра Радовановић, Александра Стефановић

13

природа и друштво

III РАЗРЕД СЕЛО НЕКАД И САД

ГРАД НЕКАД И САД

Села су насеља која су настала пре градова. Подизана су поред река или близу извора, тамо где је било пашњака и обрадивог земљишта или поред важних путева. У прошлости, као и данас, сељаци су се бавили земљорадњом, воћарством, виноградарством и гајењем стоке – сточарством. Да би добили више обрадивог земљишта, крчили су шуме и исушивали мочваре. Некада су сеоске куће грађене од дрвета, блата и покриване су сламом. Данас се за изградњу сеоских кућа користе цигла, бетон, цреп и други материјали. Пре 100 година у селима је било много више становништва него данас. Многи становници села у међувремену су прешли у градове.

Градови су већа насеља која су у прошлости настајала на раскрсницама путева, на обалама или ушћу река, испод тврђава, близу мостова и на сличним местима. Некада су улице у градовима биле узане, а куће мале и збијене једна уз другу. У градовима су се људи највише бавили занатима и трговином, а ту се налазило и седиште власти. Није се водило рачуна о чистоћи улица и тргова, па су се становници често разболевали од заразних болести. Касније су се градови развијали и живот у њима постајао је лакши, а број становника све већи. Данас највећи број становника Србије чини градско становништво.

Стара кућа на Златибору

Стара сеоска кућа из Поморавља

Београд пре 100 година

Београд данас

Ниш пре 100 година

Ниш данас

Стара сеоска кућа из Војводине

Стари намештај из сеоских кућа Начин живота и начин облачења у селу и граду били су различити. Обичаји и игре у сеоским срединама, као и намештај из сеоских кућа, знатно су се разликовали од свега што се могло наћи у градовима из тог времена. Данас се ни куће у већим селима, ни покућство у њима не разликују од градских кућа и намештаја. Становницима села доступни су сви изуми који модеран живот чине лакшим. И поред тога, у великом броју села у Србији остали су само стари људи, а нека села већ су потпуно пуста.

Куће у градовима градиле су се на другачији начин него у селима. Биле су веће и раскошније уређене.

Питања и задаци: 1. Која су насеља прва настајала, села или градови?

2. Где су подизана прва села?

3. Чиме су се у прошлости бавили људи на селу?

4. По чему се све разликовао сеоски од градског живота?

Стари намештај из градских кућа

5. Шта мислиш, због чега људи напуштају села и одлазе у град?

6. У Радној свесци на страни 52 уради задатке о селу некад и сад.

42

Шифра: 3nPDU Природа и друштво 3, уџбеник Аутори: Симеон Маринковић, Славица Марковић

43

Награда

„Најбољи европски уџбеник“ Франкфурт 2013 КОлиКО траЈе веК

мОЈе истраживање

На ленти времена која представља прошли век (XX век) и почетак XXI века уз помоћ родитеља означи важне датуме и догађаје из прошлости твоје шире породице (датуме рођења прабабе, прадеде, бабе, деде, мајке, оца, брата, сестре, датум свог рођења и друге важне догађаје).

Разговарај с неком старом особом о томе како се живело у време када је она била дете. Запиши следеће: • Име и презиме особе с којом разговараш: • Датум и место њеног рођења:

2015

• Које су игре најчешће играла деца у то време?

2010 2005 2000 1995

• Какве су тада биле дечје играчке?

1990 1985 1980 1975 1970 1965 1960 1955 1950

Допуни следеће реченице и одговори на питања.

• Временско раздобље од 10 година назива се

.

• Временско раздобље од 1.000 година назива се

1945 1940

.

• Које је године почео XXI век?

1925 1920

• Како се тада учило у школи? .

• Које се године завршио XX век?

1935 1930

• Како су деца из тог доба путовала до школе?

.

• Временско раздобље од 100 година је

• Како су се деца тада облачила?

.

• Ком веку припада 1998. година?

1915

.

• Како су се одрасли тада облачили?

1910 1905 1900 42

Шифра: 3nPRS Природа и друштво 3, радна свеска Аутори: Симеон Маринковић, Славица Марковић

43

Музичка култура Награда

„Најбољи европски уџбеник“ Франкфурт 2007

Шифра: 3nMUZ Музичка култура 3, уџбеник Аутор: Владица Илић

14

Шифра: 3nMUR Музичка култура 3, радна свеска Аутор: Владица Илић

CD садржи све композиције предвиђене програмом

ликовна култура

III РАЗРЕД Pogledaj pa`qivo slike.

Neki su oblici pravilni, a neki nepravilni.

Ko{nice, Sirogojno

Ako pa`qivo posmatra{ oblike i pamti{ ih, lak{e }e ti biti da ih nacrta{.

Korpa, XX vek, Crna Gora

Drveni sud za kajmak, XX vek, Sanxak

Ru~kono{a, XIX vek, selo Siga (Homoqe)

[kriwa, po~etak XX veka, Kosovo

Zidni sat, po~etak XX veka, Vojvodina

OMIQENA IGRA^KA Nacrtaj svoju omiqenu igra~ku, koju si doneo na ovaj ~as.

MALI SAVETI Pa`qivo posmatraj svoju igra~ku.Uo~i oblik koji je karakteristi~an za wu.

list iz bloka drvene boje

Dok crta{, stalno posmatraj igra~ku.

43

Шифра: 3nLIK Ликовна култура 3; Аутор: Мирјана Живковић

Шифра: 3nLIR Радни листови и материјал за рад Аутор: Мирјана Живковић

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ – Радне свеске Шифра: 3GVA Грађанско васпитање 3 Аутори: Нада Игњатовић Савић и група аутора

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ U

^IMO O PRIJATEQSTVU

Grupa Vera

„Не иде ми се данас у школу! Не знам шта да радим! Волела бих да се дружим и с једном и с другом истовремено!“

?! Јесам ли ти ја одистински пријатељица? Јеси ли ми ти стварно пријатељ?

Како се осећа?

Шта жели?

Три пријатељице Вера је сваког јутра једва чекала да дође у школу, а данас јој је то стварно тешко пало. До пре неколико дана још је уживала у дружењу и игрању са Зорицом и Аном, а онда се догодило да су се Зорица и Ана посвађале и отад уопште не разговарају. Јуче јој је Зорица љутито рекла: „Јој, Вера, што ме нервираш! Буди или са мном или са Аном! Или си моја или си њена пријатељица! Одлучи већ једном! Шта стално шеткаш тамо-овамо?!“ А њих три су доскора биле нераздвојне. Вера не зна шта да ради јер би волела да се дружи и с једном и с другом истовремено… Хајде да завиримо у Зоричино и Верино срце, да уђемо у њихове ципеле и да покушамо да откријемо како им је. У зависности од тога којој групи припадаш, упиши у облачиће одговоре своје групе.

Grupa Zorica

Како се осећа?

„Јој, Вера, што ме нервираш! Или си моја или њена пријатељица! Одлучи већ једном!“

Зашто то жели? До чега јој је заправо стало?

ТРАГАЊЕ ЗА РЕШЕЊИМА Како би твоја мала група решила ову ситуацију? Поразговарајте и запиши до којег сте решења дошли.

Grupa Zorica Шта је то што је Зорица могла другачије да уради или да каже, па да буду задовољне и да се добро осећају и она и Вера?

Grupa Vera Зашто то жели? До чега јој је заправо стало?

Шта жели?

Шта је то што је Вера могла другачије да уради или да каже, па да буду задовољне и да се добро осећају и она и Зорица?

43

42

Шифра: 3CUP Чувари природе 3 Аутор: Станка Брдар

ЧУВАРИ ПРИРОДЕ

zA[tO JE VODA DRAgOCEnA Вода је свим живим бићима неопходна за живот.

Питка вода одувек је била веома важна за људе. Они су стално трагали за њом. Најпре су тражили изворе, а касније су почели да копају бунаре. У бунарима се скупља вода која се налази у земљишту. Копају се у близини кућа, у баштама и на другим местима. Људи често украшавају бунаре и око њих саде цвеће. На основу тога можемо да закључимо какав је човеков однос према питкој води.

Бунар Помоћу овог експеримента сазнаћеш на који начин вода доспева у бунар.

На нашој планети сваког дана све је више становника – три пута више него пре сто година – а количина воде иста је као и у преисторијском добу. Може се десити да у будућности не буде довољно питке воде. Због тога ту драгоцену течност треба чувати и штедети. Многи људи у свету немају воду у својим кућама. Зато они копају бунаре из којих је црпу.

– картонски ваљак дужине 10 cm (нпр. картонски ваљак од ролне тоалет-папира) – шира посуда – каменчићи – песак – чаша воде 3. Полако сипај воду преко песка и каменчића.

Иако на Земљи постоји много океана, мора, река и језера, питке воде је мало. Ако би посуда од пет литара напуњена водом представљала сва мора, океане, реке и језера на Земљи, кашичица воде представљала би питку воду.

18

1. На средину посуде постави ваљак који представља ископан бунар.

4. Вода ће после неког времена почети да продире у ваљак.

2. Око њега најпре стави каменчиће, а затим песак.

На сличан начин вода из земље доспева у бунар.

Распитај се одакле долази и куда отиче вода коју трошиш. Воду у свом стану користиш тако што одврнеш славину. Сазнај одакле и на који начин вода стиже до твог стана и куда одатле отиче. Замоли родитеље да ти то објасне, или потражи податке у библиотеци или на интернету.

19

15

српски језик

IV РАЗРЕД Да ли си некада видео/видела свица? Како он изгледа? Знаш ли шта је то воденица? Ко је воденичар? Своје знање провери у речнику.

Свитац пшеничар и воденичар свитац – врста инсекта који светли ноћу

У крилу једне поточаре већ три недеље животаре

пшеничар – свитац који се појављује у време зрења и жетве пшенице

Један млад свитац пшеничар и један стари воденичар.

Сигурно запажаш да се у овој песми мање говори о догађајима, а много више о осећањима и расположењима ликова. Због тога она спада у лирске песме. У лирским песмама преовлађују осећања, расположења и размишљања песника. Основне одлике лирских песама јесу и сажетост, осећајност, сликовитост, мелодичност и ритмичност. Лирске песме, као и друге врсте књижевних дела, могу бити народне (ако их је народ стварао) и ауторске (ако су дело писца).

Пре тога је свитац лутао светлуцајући по пшеници

воденица – млин који покреће вода

А воденичар брашно гутао и чамовао у воденици.

воденичар – млинар који ради у воденици

Мотив је најмања тематска јединица која се не може разлагати, а да притом не изгуби смисао. Мотивима се употпуњујуе слика описа неког предмета, лица или ситуације. Главни или основни мотив водећи је мотив у песми. Он најчешће представља тему песме.

Једне вечери, тихе и просте кад им већ беше самоће доста

поточара – млин, воденица на потоку

1. Који је основни мотив ове песме?

• љубав • пријатељство • храброст • срећа 2. Ову песму можемо поделити на три дела (тематске целине). Пронађи их и одреди тему сваке целине.

3. Зашто песник у првом стиху каже да су свитац и воденичар три недеље животарили? Објасни.

4. На који је начин сусрет свица и старца изменио њихов дотадашњи живот? Наведи стихове који то потврђују.

5. Песник каже: Запали свитац жижак у души бркатог старца, бивше делије. Шта значе ти стихови? Пронађи одговор. а) Свитац је разљутио старца. б) Свитац је развеселио старца. в) Свитац је запалио ватру у воденици.

6. Зашто песник истиче да жрвањ певуши много лепше и веселије откад је свитац дошао старцу у госте? Објасни.

7. Који стихови из песме најбоље исказују снагу пријатељства између старца и свица? Наведи те стихове и објасни их.

Старац позва свица у госте свитац заволе старца и оста.

животарити – живети скромно, без радости и задовољства

Запали свитац жижак у души бркатог старца, бивше делије

чамовати – живети усамљено у тузи и самоћи прост – овде значи: обичан, једноставан жижак – овде значи: пламичак

И од тада му жрвањ певуши много лепше и веселије.

Потом, кад попац дуне у фрулу старац прилегне на ћилим траве

Удан старац џакове носи просипа брашно и купи зрнца

А свитац му запали лулу и светлуца му око главе.

Свитац му дрема у снежној коси и слуша песму његовог срца.

Тако живе у сенци иве на коју слећу јата безбројна

У сутон стари млинар вечера а свитац му над софром сјаји

Свитац пшеничар и воденичар два пријатеља, нераздвојна.

Па су му тврди залогаји слађи од меда и шећера.

Добрица Ерић

делија – крупан, лепо развијен човек, људина жрвањ – млински камен удан – преко дана, током дана, дању софра – сто за којим се једе, трпеза попац – инсект зричак, цврчак ћилим – овде означава оно што подсећа на меку простирку ива – врста врбе

На који начин негујеш пријатељство?

8. Лепо је бити у друштву пријатеља, али је и самоћа понекад добра. Смисли два разлога због којих је понекад добро бити сам. мотив лирска песма народна лирска песма ауторска лирска песма

18

19

Шифра: 4nCIT Читанка 4 Аутори: Симеон Маринковић, Славица Марковић

Глаголи

1. Пронађи глаголе у песми. Утврди у ком су времену глаголи из песме.

Мама спрема, кува, пева. Беба спава, расте, снева. А напољу ветар дува, киша лије, грми, сева.

Ја сам чудо видео

Које речи су именице, а које су глаголи у овом тексту?

Пуж и во се туку, козе кола вуку, свиња брке суче, мачке рачун уче, коњ на грани спава, зец пут преорава, вук на друму проси, а мрав буре носи, рода жабе служи, миш се с мачком дружи.

Глаголи су речи које означавају:

радњу

стање

збивање

кува пева

расте снева

грми сева

Глаголи су променљиве речи и имају посебне облике за различита лица. Дакле, имају друкчије облике за 1, 2. и 3. лице једнине и множине.

Народна песма

Глагол радити Једнина

Множина

1. Ја ради­м.

2. Ти ради­ш.

3. Он, она, оно ради.

1. Ми ради­мо.

2. Ви ради­те.

3. Они, оне, она рад­е.

2. Допуни празна места глаголима у прошлом времену, а затим песму препиши у свеску.

Пуж и во су се тукли, козе су кола ... свиња ... брке ... мачке су рачун ... коњ је на грани ... зец ... пут ... вук ... на друму ... а мрав ... буре ... рода ... жабе ... миш се с мачком ...

Садашње, прошло и будуће време Глаголи могу означавати прошлу, садашњу и будућу радњу, стање и збивање. Зато они имају посебне облике који се у граматици називају прошло време (перфекат), садашње време (презент) и будуће време (футур). Прошло време (перфекат) Садашње време (презент) означава радњу која се означава радњу која се одиграла пре тренутка говора. дешава у тренутку говора.

Будуће време (футур) означава радњу која ће се дешавати у будућности.

1. ја сам певао ми смо певали 2. ти си певао ви сте певали 3. он је певао они су певали

1. ја ћу певати ми ћемо певати 2. ти ћеш певати ви ћете певати 3. он ће певати они ће певати или 1. певаћу певаћемо 2. певаћеш певаћете 3. певаће певаће

1. ја певам 2. ти певаш 3. он пева

ми певамо ви певате они певају

3. Допуни празна места глаголима у будућем времену, а затим песму препиши у свеску.

Пуж и во ће се тући, козе ... кола ... свиња ... брке ... мачке ... рачун ... коњ ... на грани ... зец ... пут ... вук ... на друму ... а мрав ... буре ... рода ... жабе ... миш ... се с мачком ...

глаголи садашње време прошло време будуће време Уради задатке у радној свесци на страни 41.

Уради задатке у радној свесци на странама 39 и 40.

36

Шифра: 4nGRU Забавна граматика 4, уџбеник Аутор: Симеон Маринковић

37

Забавна граматика садржи контролне листове за проверу знања

5 Глаголи Попуни следећу табелу. Садашње време (презент)

Прошло време (перфекат)

Будуће време (футур)

тражим смишљали су помоћи ћу захваљују се разгледали смо причаћемо

Извођење глагола од именица и придева 1. Глаголи се често изводе од именица и придева. Настави започето. пут –

putovati

бео –

se

рука –

beleti

црвен –

зид –

раван –

глас –

оштар –

санке –

мудар –

лето –

глуп –

боја –

хладан –

se

2. Од глагола се изводе глаголске именице. Настави започето низање. учити –

u~ewe

бројати –

трчати –

дисати –

мислити –

сневати –

писати –

гледати – 39

Шифра: 4nGRA Забавна граматика 4, радна свеска Аутор: Симеон Маринковић

16

Шифра: 4KSJ Контролне вежбе 4, српски језик Аутори: Милорад Рикало, Јелисавета Делић

МАТЕМАТИКА

IV РАЗРЕД Читање, писање и упоређивање петоцифрених бројева

10 X 1000

10 X 1000

5

3

2

4

20 000 + 5 000 + 300 + 20 + 4 = 25 324 (двадесет пет хиљада триста двадесет четири)

Истраживачки задатак

Број 25 324 има 2ДХ, 5Х, 3С, 2Д, 4Ј.

1

2

3

Х 0 6 7 2 0

С 0 0 0 6 8

Д 0 0 9 5 0

Да ли знаш?

Пронађи податке о томе у којих пет градова у Србији живи од 50 000 до 100 000 становника. Затим те градове сврстај по величини, почевши од највећег. Податке можеш да пронађеш у географском атласу, енциклопедији (потражи је у школској библиотеци), на интернету...

Прочитај бројеве из табеле. ДХ 8 5 3 4 2

Напиши најмањи и највећи петоцифрен број састављен од цифара 1, 2, 3, 4, 5 с тим да се: а) цифре у броју не понављају б) цифре у броју могу понављати.

10

2

10

Ј

Прочитај бројеве од највећег до најмањег: 28 900, 11 432, 45 600, 54 210, 87 920, 76 920, 65 437, 65 438, 19 000, 91 000.

6

0

Д

5

0

С

0

Х

Прочитај све чланове започетог низа бројева. а) 48 440, 48 450, 48 460 ... 48 700. б) 96 755, 96 760, 96 765 ... 96 820.

1

0

0

ДХ

10

10

1 00

4 1

0

0

1 00 0

10

1 00 0

0

1 00

00

10

1 00 0

10

10

1 00 0

10 00

1 00

00

0

10

0

10

1 00

00

1

1

10

10 10

Ј 0 0 0 8 1

Даисторије ли знаш?математике Из

Напиши цифрама бројеве: осамдесет шест хиљада, тридест две хиљаде деветсто седамдесет један, деведесет пет хиљада четиристо осамдесет, педесет једна хиљада шездесет, двадесет хиљада осамсто један.

Знаци или симболи помоћу којих се записују бројеви називају се цифре. Разни народи кроз историју су користили различите цифре. Ево неких од њих! Индијанци

Римљани

а) Који бројеви одговарају словима? б) Пронађи на цртежу подеоке који одговарају уоквиреним бројевима. А

Б

Ц

I 1

II 2

XX 20

XXX 30

III 3

IV 4

XL 40

V 5

VI 6

L 50

VII 7

LX 60

XC 90

VIII 8 C 100

IX 9 D 500

X 10 M 1 000

Арапи

Д

Словени 1

28 900

Колики је пут прешла посада подморнице Наутилус у роману Жила Верна?

2

3

4

5

6

7

8

9

10 100 1 000 10 000

29 000 29 150

29 400

29 550

12

13

Шифра: 4nMAT Математика 4, уџбеник Аутор: Мирко Дејић, Јасмина Милинковић, Оливера Ђокић

Мерење површинe фигура

МЕРЕ ЗА ПОВРШИНУ 1

Подсети се 1

Na.slici.je.plan.u~ionice..U.pravoj.u~ionici.sve.je.100.puta.ve}e.nego.na.planu,. tako.da.du`ina.od.1 cm.predstavqa.1 m.u.prirodnoj.veli~ini..Izmeri.slede}a. rastojawa,.izra~unaj.wihovu.stvarnu.du`inu.i.obe.mere.upi{i.u.tabelu,.kao.{to. je.zapo~eto.

2

v)

Uporedi.veli~ine.povr{i.A,.B.i.C.sa.slike.i.zaokru`i.ta~ne.tvrdwe. a).Povr{i.A.i.B.su.jednake. b).Povr{i.A.i.C.su.jednake. v).Povr{.B.ve}a.je.od.povr{i.A. A g).Povr{.A.ve}a.je.od.povr{i.C. B d).Povr{.B.ve}a.je.od.povr{i.C.

a).Ako.je.jedinica.mere.povr{ina.kvadrata.K.iz.mre`e,.odredi.povr{ine.figura.na.crte`u..

K

a)

C

A

C

B

D

E

F

b) g)

G Rastojawe.. na.slici

Rastojawe.. u.prirodnoj.veli~ini

1 cm

100 cm.=.1 m

a)..od.katedre.do.zida

I

H

J

b)..od.prve.klupe.do.katedre

PA.=.4K

PC.=.................

PE.=.................

PG.=.................

PI.=.................

v)..od.prve.klupe.do.zida

PB.=.................

PD.=.................

PF.=.................

PH.=.................

PJ.=.................

b)..Koje.figure.imaju.jednake.povr{ine?.

g)..od.zida.do.zida

Figure.C.i.D,.........................................................................................................................................

2

v)..Figura.koja.ima.najmawu.povr{inu.je..................

Re{i.ukr{tenicu.

Vodoravno: pretvori.u.centimetre.

1..10 dm.2 cm 3..8 m.4 dm 2..6 m.2 cm 4..1 m Uspravno: pretvori.u.milimetre.

1..12 cm.8 mm 2..2 cm

Figura.s.najve}om.povr{inom.je.................

2.

3.

1.

1.

4.

4.

2.

3

Proceni.povr{ine.figura.na.slici.

K

8K.<.PA.<.10K

B

3.

3..2 dm.1 cm 4..4 cm.5 mm

C

A

.................<.PB.<. ................ .................<.PC.<. ................

34

Шифра: 4nMRS Математика 4, радна свеска Аутор: Мирко Дејић, Јасмина Милинковић, Оливера Ђокић

35

9

2 a).Koliko.ima.tre}ina.u. ?..................

3

15 Popuni.prazna.poqa.

a).

4 b).Koliko.ima.osmina.u. ?..................

8

g).

10 U.jednoj.~okoladi.od.100 g.~etiri.desetine.~ini.{e}er,.a.25 g.mleko...

1 .m =.

100

.cm

1 .kg =.1 1 000

b).

1 .m2 =.

10 000

d).

1 .

1 000 000

.cm2 =.1.g

v).

1 .ha.=.1.

100

|).

1

.hl.=.1 l

Ostatak.~ini.kakao. a)..Koliko.grama.{e}era.ima.u.100 g.~okolade?................................................................................................... b)..Izrazi.razlomkom.deo.~okolade.koji.~ini.mleko........................................................................................ v)..Koliko.grama.kakaoa.ima.u.100 g.~okolade?.....................................................................................................

3 7 Koliko.je.strana.pro~itao?..........................................................................................................................................

11 a)..Brana.je.pro~itao. .slikovnice.koja.ukupno.ima.21.stranu...

b)..Zapi{i.razlomkom.koji.deo.kwige.nije.pro~itao....................................................................................... v).Koliko.strana.Brana.nije.pro~itao?....................................................................................................................

4 9 Koliko.jo{.sli~ica.treba.da.sakupi.Vlada?

12 Vlada.je.popunio. .albuma.u.kojem.ima.mesta.za.288.sli~ica..

.............................................................................................................................................. .............................................................................................................................................. ..............................................................................................................................................

13 Du`.AB.na.polupravoj.l.jednaka.je.jednoj.petini.du`i.AC..

Obele`i.na.polupravoj.l.ta~ku.C.

A

B

14 Kapibara.je.najve}i.glodar.na.svetu,.duga~ak.oko.

Koliko.je.duga~ak.ovaj.glodar?.

1 .km.=. m 1 000

76

16 U.trci.su.u~estvovala.tri.zeca..Prema.opisu.trke.koji.sledi,.odredi.na.

du`ima.ta~ke.na.kojima.su.ze~evi.zastajali,.obele`i.ih.odgovaraju}im. razlomkom.i.pove`i.sa.odgovaraju}om.slikom.

Beli.zec.je.nakon.tri.osmine.puta.

5 zastao.da.pojede.kupus,.a.na. .puta..

8 stao.je.da.pojede.malo.maj~ine.du{ice.

Sivi.zec.je.nakon.dve.sedmine.puta.

6 zastao.da.pojede.{argarepu,.a.na. .puta.

7

stao.je.da.pojede.kelerabu.

Crni.zec.je.na.pola.puta.pio.vodu,. a.zatim.je.jo{.dva.puta,.na.istim. rastojawima,.zastao.da.pojede.. po.{argarepu.

17 U.jednom.odeqewu.ima.24.u~enika:..

12.ih.je.sme|ooko,.6.zelenooko,.3.su. crnooka,.a.ostali.su.plavooki..Popuni. prazna.poqa.u.tabeli,.a.zatim.na.krugu. oboj.odgovaraju}e.delove.braon,.zelenom,. crnom.i.plavom.bojom.

Boja. o~iju

Broj. u~enika

Deo.ukupnog. broja.u~enika

Boja.. na.krugu

6

1 4

zelena

Sme|a Zelena Crna

l

1 .km...

1 000

Plava

U.novinama.~esto.vi|a{.ovakve.crte`e..Pomo}u.wih.se.mogu. predstaviti.razni.broj~ani.podaci..Ponekad.se.ovakvi. crte`i.nazivaju.torte.ili.pite.

77

Шифра: 4KMA Контролне вежбе 4, математика Аутори: Весна Рикало, Петар Огризовић

17

природа и друштво

IV РАЗРЕД ЗЕМЉИШТЕ СРБИЈЕ

ИЗ ЛЕКСИКОНА

Да се подсетимо:

a ic at

B

четинарске шуме

Tisa

~ a

J

ej

Beg

k

sa Ti

ej.

a

D

I

{

N

m

ra

Ka

o

k

Kolubara

sk o jez er

Pe

o

u

m

m

M va la

o

a

Res

d

ava

i

r V. M a

ok

Tim

j

a

av or

Jezer Peru o }ac

a

v q

Z. Mo

rav

a

e

a

Ibar

avic Mor

Uva m Li

c Zlatarsko jez.

Jez. ]elije

ko i~ en Sj . jez

Ni{

У Србији расту многе биљне врсте које не живе нигде другде на свету. Најпознати­ ја међу њима је Панчићева оморика. Панчићеву оморику открио је 1875. го­ дине на планини Тари чувени ботаничар Јо­ сиф Панчић. Сакупљајући биљке у околини планине, чуо је причу о једном необичном четинару. Мештани су дрво називали оморика. Ме­ ђутим, нико није умео да га одведе на ме­ сто на којем је дрво расло. После двадесет година трагања научник је успео да прона­ ђе неколико стабала. Испоставило се да је откривено дрво било право научно богат­ ство. Не само што га дотад нико није опи­ сао већ тај четинар нигде није растао, осим на обронцима Таре. Панчићева оморика потомак је старих че­ тинара који су давно насељавали тло Европе.

ava

Topl

ica

J.

У земљишту се налазе руде и минерали које човек прерађује и користи. Земљиште Србије богато је и рудама и минералима, а нарочито рудом угља.

ap

Dr

Dunav

P

[ Tamnava

Zvorni~ko jezero

Nera

A

Obedska bara

in

a

Sava

l DT

t

M

D e

va

na

Tam i{

r

a~

Ka

a

S

остале површине

Belo jez.

O

Sava

al

kan

Beg

n

V

v

ina

D

na

rd

DT

Du

\e

O

a

na

l

мешовите шуме

Zl

B

V

^ik

Ka

Земљиште је важно природно богатство. Од плодности земљишта зависе живот­ не заједнице које га насељавају. Што је зем­ љиште плодније, животне заједнице су бо­ гатије различитим биљкама, животињама и другим организмима. Неке врсте организама живе само на одре­ ђеној територији и представљају природно богатство те територије. Посебно природ­ но богатство Србије је Панчићева оморика.

листопадне шуме

Pali}ko jezero

Ras

Земљиште је важан услов живота јер обез­ беђује станиште, храну и воду многим ор­ ганизмима.

Mo ra va

Ibar

Vlasina

a

anic

Vlasinsko jez.

ic

tn a

o s o

P~iw

a

M

K

et o h i ja

Jabl

Batlavsko jez.

Si

Bel Dri i m

v enac

Lep

o

Плодно земљиште омогућава развој по­ љопривреде, што је од изузетне важности за сваку државу. Низијска област Србије одликује се зе­ мљиштем погодним за земљорадњу. Брдско­планинска област углавном је прекривена ливадама и шумама, па је по­ годнија за развој шумарства и сточарства.

Питања и задаци:

 Панчићева оморика

1. Сети се које врсте земљишта постоје и по чему се разликују. Потражи податке о томе у уџбеницима из претходних разреда или у енциклопедијама. Која је врста земљишта погодна за земљорадњу?

Расте на стеновитом и неплодном тлу подједнако добро као и на сувом и мочвар­ ном земљишту. Подноси и мраз и сува лета. Њено стабло витко је и право, а крошња јој је у облику пирамиде. У повољним услови­ ма расте веома брзо и може достићи виси­ ну од 30 до 40 метара. Панчићева оморика је понос Србије и планине Таре, па је у народу позната као краљица Таре.

2. Објасни зашто се земљиште сматра природним богатством.

3. Размисли о томе за коју је врсту делатности погодно земљиште у твом крају. Образло­ жи своје мишљење.

4. На карти шума пронађи биљне заједнице које успевају у твом крају.

5. Зашто је пољопривреда од изузетне важности за једну државу?

6. Уради задатке у Радној свесци на странама 43 и 44. плодност земљишта, пољопривреда  Јосиф Панчић

42

43

Шифра: 4nPDU Природа и друштво 4, уџбеник Аутори: Ивана Васиљевић, ВеснаРадовановић-Пеневски, Александра Блажић

Падање тела

Клатно

Узми два једнака листа папира. Један згужвај, а други немој, па их пусти да падну са исте висине. Зашто је згужвани папир брже пао на земљу? ........................................................................... ...........................................................................

2

........................................................................... ...........................................................................

• Понови оглед тако што ћеш са исте висине пустити металну плочицу и лист папира да падну на земљу. Постави затим преко папира плочицу и пусти их да заједно падну. Метална плочица и папир падају под утицајем Земљине теже. У првом случају плочица лакше савлађује отпор ваздуха и брже пада. У другом случају плочица и папир савладавају исти отпор ваздуха и истовремено падају на тло. Затим згужвај папир, стави га преко плочице и пусти их да заједно падну. Опиши оно што се десило. ........................................................................... ........................................................................... ........................................................................... Упореди падање кише с падањем снежних пахуља. Објасни разлику у брзини падања. ............................................................................................... ............................................................................................... ............................................................................................... Разне рибе и делфини имају тела чији је облик прилагођен кретању кроз воду, а птице су обликом прилагођене кретању кроз ваздух. Која риба са слика брже плива? Зашто? .......................................................................................................... ..........................................................................................................

2

1

• време које је потребно клатну дужине 50 cm да направи 10 осцилација ..............................................................................................................................................................

• време које је потребно клатну дужине 25 cm да направи 10 осцилација ..............................................................................................................................................................

• Које клатно брже осцилује? .............................................................................................................................................................. Напиши закључак о томе како дужина клатна утиче на брзину осциловања. .............................................................................................................................................................. .............................................................................................................................................................. Испитај да ли ће клатно брже осциловати ако га отклонимо под већим углом (као што је приказано на слици). Понови мерења за различите дужине клатна (25 и 50 cm), па допуни дату реченицу. Време које је потребно клатну да направи 10 осцилација за клатно дужине 25 cm је .........., а за клатно дужине 50 cm је ........... На основу добијених резултата изведи одговарајући закључак. Закључак: .........................................................................

Патка гњурац може да зарони и читав метар испод површине воде да би уловила рибу. Да ли се брже креће у ваздуху или под водом?

.................................................................................................

..........................................................................................................

3

Измери:

..........................................................................................................

..........................................................................................................

1

Направи клатно по упутствима из уџбеника, са стране 85.

................................................................................................. ................................................................................................. .................................................................................................

76

Шифра: 4nPRS Природа и друштво 4, радна свеска Аутори: Ивана Васиљевић, ВеснаРадовановић-Пеневски, Александра Блажић

Шифра: 4nMUZ Музичка култура 4, уџбеник Аутор: Владица Илић

18

Шифра: 4nMUR Музичка култура 4, радна свеска Аутор: Владица Илић

77

Музичка култура

CD садржи све композиције предвиђене програмом

ликовна култура

IV РАЗРЕД FROTA@

^UDESNA BA[TA Napravi ~udesnu ba{tu u tehnici frota`a.

MALI SAVETI Prona|i predmete koji imaju hrapavu povr{inu.

Iskoristi wihovu hrapavu povr{inu za stvarawe zanimqivih podloga za kola`.

a vi{e tawih papir (mo`e i u boji) meka grafitna olovka vo{tane boje drvene boje papir iz bloka makaze lepak za papir

57

Шифра: 4nLIR Радни листови и материјал за рад Аутор: Мирјана Живковић

Шифра: 4nLIK Ликовна култура 4, уџбеник; Аутор: Мирјана Живковић

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ – Радне свеске Шифра: 4GVA Грађанско васпитање 4 Аутори: Валерија Живковић, Марина Остојић, Јелена Димитријевић

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ D

RVO DE^JIH PRAVA

Упиши одговоре после разговора на часу.

1. За која сте се права најчешће одлучивали?

На све стране дечја права да одрасле „боли глава“. Демократску школу сада проглашава дечја влада!

2. Зашто сте се одлучивали баш за та права?

3. Наведи примере поштовања тих права.

Исеци картице дечјих права које се налазе на крају радне свеске (Конвенција о правима детета). Пред тобом је дрво дечјих права твоје групе. На корење стабла упишите разлоге због којих је важно бавити се дечјим правима. На сваку од пет грана упишите једно дечје право које је за вас у групи значајно. У поља на плодовима упишите вредности које се остварују захваљујући том праву. Размислите о томе зашто су баш та права важна.

4. Наведи примере непоштовања тих права.

5. Шта све могу да учиним да бих поштовао/поштовала права других?

6. Шта све могу да кажем или учиним како бих подсетио/подсетила друге на то да поштују моја права?

Шта можеш да учиниш да би остварио/остварила своја права? Ево шта Жирафко ради када неко повреди његова права.

Дрво дечјих права Кад вичеш на мене, повређен сам и тужан. Волео бих да водиш рачуна о тону када разговараш са мном. Можеш ли то што желиш да ми кажеш тоном који је пријатан и тако изразиш поштовање према мени?

15

14

Шифра: 4CUP Чувари природе 4 Аутор: Станка Брдар

ЧУВАРИ ПРИРОДЕ

HERBARIJUM

ODAKLE STI@E HRANA

Хербаријум је збирка сувих биљака пресованих између листова папира. Биљке се сакупљају и пресују ради проучавања. Сваки лист у хербаријуму треба да садржи следеће податке: - народни назив биљке - врсту којој биљка припада - ознаку места на ком је биљка нађена - име оног који је биљку прикупио, место и време (датум) сакупљања - име оног који је описао биљку.

Намирнице које свакодневно купујемо у продавницама потичу из разних крајева наше земље, а неке и из других земаља. Током једне недеље уписуј у табелу порекло прехрамбених производа које купују чланови твоје породице. На паковању намирница можеш да прочиташ одакле онe потичу. Потражи на карти места наведена на паковању намирнице и у табелу упиши њихову приближну удаљеност од твог места у километрима (km). понедељак

Да ли знаш? Најстарији сачуван хербаријум потиче из XVI века и садржи око 15.000 биљака. Највећи и најзначајнији хербаријум налази се у Ботаничкој башти у Лондону. У њему има преко шест милиона биљака! Стрелицама спој назив и опис биљке са одговарајућим цртежом. Камилица

Нана

Маслачак

Зова

уторак

среда

четвртак

петак

субота

недеља

Из мог места Из места удаљеног до 50 km Из места удаљеног до 200 km Из места удаљеног до 300 km Из државе удаљене до 1.000 km

Беложућкасти ситни цветови, скупљени у пљоснате цвасти

Ситни цветови с белим латицама и жутим тучком у средини

Рецкави зелени листићи и жути цвет

Разграната стабљика са зеленим, шиљатим и јајастим мирисним листовима

Зашто људи уништавају самоникле биљке (коров)? Самоникле биљке могу бити и корисне. Како? Зашто је важно да јестиве самоникле биљке беремо у пределима који нису загађени? Шта можемо да правимо од маслачка? Какве све користи човек има од чичка?

10

Из државе удаљене преко 1.000 km Који су производи из твоје најближе околине?

Kоји су производи стигли из најудаљенијих подручја? Најбоље је да једеш воће и поврће које расте у околини твог места. Када се оно не довози из далеких крајева, не троши се много горива. На тај начин мање се загађује ваздух, а и цена тог воћа и поврћа обично није висока.

11

19

I РАЗРЕД

ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ 9 Pro~itaj vremensku prognozu.

2. U SVETU @IVOTIWA

1.

Kojim danima }e ti biti potreban kišobran?

2.

Kakvo }e vreme biti u sredu?

3.

Nacrtaj sliku prema slede}oj re~enici:

Upozna}eš: • mi{a koji se `eni • lukavog pacova Racu • psa @u}u s repom punim buva • jednog upornog mrava • jednog u~tivog mrava • `abu koja zna da ~ita • medveda koji ne zna da ~ita • slona koji pere zube...

Leptir je sleteo na cvet.

4.

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

U ponedeqak i petak bi}e obla~no s padavinama, a od utorka do ~etvrtka sun~ano i toplo.

Prema kojoj re~enici je nacrtan crte`? a) U prole}e olista drve}e. b) U jesen li{}e opada. v) Zimi su grane ogolele.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Шифра: 1JSK Језичке школице 1 Аутори: Александра Стефановић, Сандра Радовановић, Александра Станић, Саша Гламочак

5.

Dopuni tekst jednom re~enicom.

Leptir je leteo iznad cvetova.

Tra`io je najmirisniji cvet.

Našao ga je i sleteo na wega. .

Mahnuo je krilima i odleteo.

17

16

II. 1.

II. 2.

1. Krive linije na drvetu podebqaj zelenom, a prave braon bojom.

Izlomqena linija

Kriva linija

Prava linija

MATEMATI^KE STEPENICE

MATEMATI^KE STEPENICE

1. Pove`i linije sa wihovim nazivima.

2. Pored krive linije nacrtaj O, a pored izlomqene Z.

2. Precrtaj sve krive zatvorene linije, kao {to je zapo~eto.

..............

..............

..............

..............

..............

..............

3. Zaokru`i slova koja se pišu i krivim i pravim linijama.

A

3. Upiši na crticu slovo kojim je ozna~ena odgovaraju}a linija, kao što je zapo~eto. prava linija

\

I

otvorena izlomqena linija zatvorena kriva linija otvorena kriva linija

B

V

D

4. a) Slova koja se pišu samo pravim linijama zaokru`i plavom bojom. b) Slova koja se pišu samo krivim linijama zaokru`i crvenom bojom.

\

]

A

Š

Z

V

G I

A

Š

Z

V

O

O

S

B

N M

G

zatvorena izlomqena linija

Шифра: 1MST Математичке степенице 1 Аутори: Р. Продановић, Д. Кузмановић, Г. Николић, В. Цветановић, М. Ћукаловић

] G

B

S

B

4. a) Spoj ta~ke tako da dobiješ re~ TATA. Kakvu si liniju dobio?

Zaokru`i broj ispred ta~nog odgovora.

b) Spoj ta~ke tako da dobiješ re~ MAMA. Kakvu si liniju dobio?

Zaokru`i broj ispred ta~nog odgovora.

1. pravu 2. krivu 3. izlomqenu

1. pravu 2. krivu 3. izlomqenu

T

A

T

A

N

M

M

M 17

16

II РАЗРЕД 9 Ovo je deo Sadr`aja iz kwige Ogledi.

2. U SVETU @IVOTIWA

JEZI^KE [KOLICE

• ma~ka Timotija • ma~ka Tošu • psa @u}u • vrapca Pudika • lisicu na sudu • kreketave `abe • pametne delfine • spretne rakune • jelene na ostrvu Ki...

VODA ..................................................... 7 Zašto nastaju barice ............................ 8 Te~ni sendvi~ ...................................... 14 BIQKE ................................................. 20 Cvet u dve boje...................................... 22 Napravite vrt u tegli .......................... 25 Korewe koje raste cik-cak .................. 26 VAZDUH ................................................ 27 Da li vazduh ima te`inu ..................... 28 Hartija dr`i lewir ............................ 30 Krompir sa pti~jim perima ............... 31

1.

JEZI^KE [KOLICE

Upozna}e{:

SADR@AJ

U kom delu kwige se nalazi ogled o krompiru sa pti~jim perima? a) VODA b) BIQKE v) VAZDUH Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Шифра: 2JSK Језичке школице 2 Аутори: Саша Гламочак, Весна Рикало, Александра Станић, Милорад Рикало

2.

Na kojoj stranici mo`eš da pro~itaš tekst o baricama?

3.

U kom ogledu se nalazi slede}i tekst?

Predla`emo ti da napraviš mali biqni svet. Potrebni su ti tegla, zemqa za cve}e, malo šqunka i razne sitne biqke. a) Cvet u dve boje b) Napravite vrt u tegli v) Korewe koje raste cik-cak Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

17

16

I.8.

I.9.

1. Milena je za Uskrs ofarbala sa mamom 65 jaja.

Posle nekoliko dana videla je da joj je ostalo 31 jaje.

Koliko je jaja razdeqeno tih dana?

a) 31 dinar b) 34 dinara v) 65 dinara

Odgovor: .........................................................................................................................................

g) 99 dinara Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

2. Rešewe jedna~ine 21 + x = 45 je:

3. Rešewe jedna~ine x – 15 = 28 je:

a) 21

2. Iva je u svojoj kasici imala 42 dinara.

Mama joj je u kasicu stavila još 20 dinara.

Koliko sada novca ima Iva u kasici?

3.

Imao sam 45 dinara.

Potrošio sam za ~asopis 12 dinara, a od tate sam dobio još 32 dinara.

Koliko sada imam?

a) 13

b) 24

b) 15

v) 45

v) 28

g) 66

g) 43

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Odgovor: Odgovor: .......................................

.......................................

.............................................................

.......................................

4. a) Upiši broj u svaku sli~icu tako da dobiješ ta~ne jednakosti.

+ 19 = 30

35 +

= 74

4. Odredi nepoznati broj. Zatim slovo koje je u obla~i}u dopi{i u tabelu pored rezultata koji si dobio.

25 ........ +

16 = 76

45

........ +

17

32 = 65

52 –

= 28

– 7=19

b) Saberi sve brojeve upisane na sli~icama.

Zbir je .........................................

28 ........ +

Шифра: 2MST Математичке степенице 2 Аутори: Љ. Вуковић, Р. Продановић, С. Радовановић, З. Тошић

20

15 = 60

33

........ + ........ +10

61 ........ +

........ +

13 = 65 ........ +

........ + 11

20 = 45

= 72

........ +

19 = 31

........ +

5. Saša je neki broj smawio za 28 i dobio je 46. Koji broj je Saša smawio?

60

16 = 97

= 38 12 = 29

52 50

16 = 66

Odgovor: ............................................................................................................................................

41 6. Sowa `eli na kiosku da kupi sendvi~. Sendvi~ sa šunkom košta 45 dinara. Sa šunkom i ka~kavaqem je za 18 dinara skupqi.

Gurmanski sendvi~ sa pršutom je za 20 dinara skupqi od sendvi~a sa šunkom i ka~kavaqem. Koliko košta gurmanski sendvi~?

81 ........ +

16

19 = 60

12

Odgovor: Gurmanski sendvi~ košta ............................ dinara 17

MATEMATI^KE STEPENICE

MATEMATI^KE STEPENICE

1. Lubenice su od diwa skupqe za:

ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ

III РАЗРЕД 6

7

Pred tobom je stranica re~nika iz jedne ~itanke. Prona|i u tekstu navedene re~i i prepi{i wihovo zna~ewe.

1.

Zameni re~i u re~enicama, ali tako da smisao re~enica ostane isti.

Iskoristi sve re~i iz re~nika.

JEZI^KE [KOLICE

Kraqevi} je odva`an.

JEZI^KE [KOLICE

Princ je hrabar.

Zamak je u gori.

A`daja se oglasila.

Xin je sna`an.

RE^NIK

1.

a`daja – zmaj gora – šuma zamak – dvorac oglasiti se – javiti se princ – kraqevi} sna`an – jak hrabar – odva`an xin – div

Šta je avlija?

2. Šta je belutak?

3. Kako se druga~ije naziva brvno?

4. Iz kog je jezika preuzeta re~ autobiografija?

5. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obele`i ih brojevima od 1 do 6.

Шифра: 3JSK Језичке школице 3 Аутори: Милорад Рикало, Славка Јовановић, Александра Станић, Споменка Марковић

bajka

dvorac

a`daja

vitez

gozba

2.

Podvuci u slede}im re~enicama neupravni govor: „Deco, slu{ajte pa`qivo kako Milena govori! Ona zaista ima lep re~nik”, rekla je u~iteqica.

|avolak

6. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obele`i ih brojevima od 1 do 5. golub

grlica

galeb

gnezdo

3.

gušter

poleteti

pozlatiti

pomiriti

Kad za nekoga ka`emo da ima lep re~nik, to zna~i da ta osoba: a) ima kwigu u kojoj su sakupqene mnoge re~i b) poznaje i dobro govori strane jezike

7. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obele`i ih brojevima od 1 do 4.

v) ume da govori slikovito i dobro

poštovati

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

17

16

I.6.

I.6.

Kod mog qubimca cifra stotina je za 2 mawa od cifre destica, i za 2 ve}a od cifre jedinica.

4. Spoj vlasnika sa qubimcem.

MATEMATI^KE STEPENICE

7. Sli~ice sa brojevima od 1 do 500 treba zalepiti u 5 albuma, u svaki po 100. Ana je dobila zadatak da zalepi slede}e sli~ice: 256

329

401

201

491

379

150

380

100

90

Pomozi joj tako {to }e{ ispod svakog albuma napisati brojeve onih sli~ica koje u wega treba zalepiti.

684

246

357

564

5. Re{i ukr{tenicu. Prvo popuni vodoravno, zatim uspravno.

Vodoravno 2. Prethodnik broja 200

1

4. Paran broj izme|u brojeva 798 i 801 5. Najve}a trocifrena stotina 6. Prethodnik broja 120

Prva stotina

Druga stotina

Tre}a stotina

^etvrta stotina

Peta stotina

............................

............................

............................

............................

............................

............................

............................

............................

............................

............................

............................

............................

............................

............................

............................

8.

2

3

4 6

Ne mogu, jer pripadamo razli~itim stotinama.

Hej, 100, do|i kod mene.

Ti si moj prethodnik.

5

Uspravno

7

MATEMATI^KE STEPENICE

Moj qubimac ima paran broj sa neparnom cifrom stotina.

1. Prethodnik najmaweg trocifrenog broja 2. Jedan od brojeva koji se ne mewaju ako im cifre stotina i jedinica zamene mesta

PRVA STOTINA

3. Najve}i trocifreni broj 7. Jedan od brojeva ~ije su sve cifre jednake D R U GA S T O T I N A

6. Ne mogu ti re}i ko mi je simpatija. Ako si dobar matemati~ar, otkrij wegov broj telefona.

Napi{i sve trocifrene brojeve koji pripadaju jednoj, a wihov prethodnik drugoj stotini.

• Ima pet cifara.

• Prve dve cifre su iste kao i posledwa cifra.

To su brojevi:

• Tre}a cifra je najmawa parna cifra.

...............................................................................................................................................................

• ^etvrta cifra je najve}a mogu}a cifra.

Шифра: 1MST Математичке степенице 3 Аутори: М. Мадарас, И. Грошко, П. Глигоријевић, Љ. Чобан, К. Еветовић Бозоки

• Posledwa cifra je omiqena u~eni~ka ocena.

9. Prona|i broj koji ne pripada tre}oj stotini i zaokru`i ga.

256

Telefonski broj je .................................................................

200

201

211

16

289

210

265

300

17

IV РАЗРЕД 8

9 Pogledaj pa`qivo ovu istorijsku kartu.

Marija je tokom vikenda otputovala u posetu drugarici Jasmini, koja `ivi u Vaqevu. Jasmina je napravila plan za taj dan: • prvo }emo oti}i u Tešwar, stari deo Vaqeva

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

• zatim }emo obi}i spomenik pesnikiwe Desanke Maksimovi} • poseti}emo Prvu osnovnu školu u centru Vaqeva • posle ru~ka prošeta}emo se pored reke Gradca • zatim }emo svratiti u poslasti~arnicu Rim na najboqe kola~e • uve~e }emo oti}i na koncert na gradskom trgu. .

Ali, dok su se spremale da krenu na koncert, pala je jaka kiša i koncert je otkazan.

Zaokru`i ono što je ta~no.

1.

a) Ceo plan su ispunile. b) Pola plana su ispunile. v) Jedan deo plana nisu ispunile.

1.

KRSTAREWE

Šta mo`e da se pro~ita sa ove karte?

MORE Zaokru`i DA ili NE

S karte mo`e da se pro~ita:

Шифра: 4JSK Језичке школице 4 Аутори: Споменка Марковић, Слободанка Живковић, Јелисавета Делић, Александра Станић

OBILASCI

STRANE ZEMQE

PLANINA

JEZERO

Kolumbo je dva puta stigao do Amerike.

DA

NE

Vespu~i i Kabral su iste godine plovili do Amerike.

DA

NE

Kartije je stigao do Kanade.

DA

NE

Kolumbo je plovio preko Atlantskog okeana.

DA

NE

TURISTI^KI VODI^

2.

2.

Koja re~ treba da stoji u krugu?

Šta je prikazano na ovoj karti? a) otkri}e Amerike

a) putovawe

b) gusarski napadi

b) geografija

v) put do skrivenog blaga

v) razglednica

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

17

16

I.4.

I.4.

BROJEVI DO MILION

5. Otkrij pravilo i popuni prazna poqa kao što je započeto.

152 100

1. Nastavi da povezuješ kao što je započeto.

151 100

153 100

trocifreni broj b)

784 362 šestocifreni broj

350 000

6 003

250 000

150 000

petocifreni broj 6. Zaokruži Anin i Ivanov broj.

40 000 četvorocifreni broj

MATEMATI^KE STEPENICE

MATEMATI^KE STEPENICE

a)

• Ana: „Moj broj je prethodnik broja 534 000.”

321

a) 534 999

sedmocifreni broj

b) 533 999

v) 534 001

• Ivan: „Moj broj je sledbenik broja 215 999.” a) 215 000

2. Zaokruži slovo ispred odgovora u kojem je broj 972648 tačno razdvojen na klase. a) 97 26 48

b) 9 726 48

v) 972 648

b) 215 998

v) 216 000

7. Koje dve cifre u broju 320 302 treba da zamene mesta da bi se dobio broj trista dvadeset hiqada trideset dva? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

g) 972 6 48

a) 3 i 2

b) 2 i 0

v) 3 i 0

3. Date su cene tri proizvoda u dinarima. Napiši ih rečima.

8. Koriste}i cifre date na kartončićima, sastavi najmawi i najveći petocifreni broj.

5

3

7

0

9

a) Najmawi broj je:

104 526 din.

• auto .................................................................................................................................................

• računar .........................................................................................................................................

• plazma TV .....................................................................................................................................

Шифра: 4MST Математичке степенице 4 Аутори: Љ. Вуковић, И. Грошко, П. Глигоријевић, Љ. Чобан, А. Стефановић

4. a) Napiši broj koji je prikazan na crtežu.

SH

DH

H

b) Najveći broj je:

20 500 din.

859 020 din.

S

D

b) Prikaži na crtežu dati broj.

J

SH

DH

H

S

653 047 16

D

J

9. U tabeli je dat broj stanovnika u nekim naseqima. naseqe

broj stanovnika

Orahovac

125 261

Bukovac

299 299

Hrastovac

45 755

Lipovac

136 778

Jelovac

96 669

Borovac

85 328

Napiši nazive naseqa u kojima `ivi između: a) sto hiqada i trista hiqada stanovnika .................................................................... ....................................................................

b) deset hiqada i devedeset hiqada stanovnika ....................................................................

10. Napiši najveći neparni broj koji pripada šestoj stotini hiqada. ...................................................................

17

21

НА БОСАНСКОМ ЈЕЗИКУ

Šifra: 1nMATB Matematika 1, udžbenik Autor: Jasmina Milinković

Šifra: 1nMARB Matematika 1, radna sveska Autori: Jasmina Milinković, Nenad Matić

I

Šifra: 1LIKB Likovna kultura 1 Autor: Mirjana Živković Šifra: 1nSVEB Svijet oko nas 1, udžbenik Autori: S. Marinković, S. Marković, V. Rikalo

Šifra: 1nSVRB Svijet oko nas 1, radna sveska Autori: S. Marinković, S. Marković, V. Rikalo

Šifra: 2nMATB Matematika 2, udžbenik Autori: S. Marinkovic, Lj. Marinković, D. Begović

Šifra: 2nMARB Matematika 2, radna sveska Autori: S. Marinkovic, Lj. Marinković, D. Begović

II

Šifra: 2nSVEB Svijet oko nas 2, udžbenik Autori: S. Marinković, S. Marković

22

Šifra: 2nSVRB Svijet oko nas 2, radna sveska Autori: S. Marinković, S. Marković

Šifra: 2LIKB Likovna kultura 2 Autor: Mirjana Živković

НА БОСАНСКОМ ЈЕЗИКУ

Šifra: 3nLIKB Likovna kultura 3, udžbenik Autor: Mirjana Živković

Šifra: 3nMATB Matematika 3, udžbenik Autori: A. Stefanović, V. Rikalo

Šifra: 31nMZB i 32nMZB Matematika 3, radna sveska 1. i 2. dio Autori: A. Stefanović, S. Marinković

III

Šifra: Priroda i društvo 3, udžbenik Autori: S. Marinković, S. Marković

Šifra: Priroda i društvo 3, radna sveska Autori: S. Marinković, S. Marković

Šifra: 3nLIRB Likovna kultura 3, radni listovi Autor: Mirjana Živković

Šifra: 4nLIKB Likovna kultura 3, udžbenik Autor: Mirjana Živković

IV

Šifra: Matematika 4, udžbenik Autori: M. Dejić, J. Milinković, O. Đokić

Šifra: Matematika 4, radna sveska Autori: M. Dejić, J. Milinković, O. Đokić Šifra: 4nLIRB Likovna kultura 3, radni listovi Autor: Mirjana Živković

23

НА МАЂАРСКОМ ЈЕЗИКУ

I

Šifra: 1MATM Matematika 1 Szerzők: S. Marinković, Lj. Marinković, D. Begović

Šifra: 1ZMAM Szórakoztató matematika 1 Szerző: Simeon Marinković

Šifra: 1SVEM Környezetünk 1 Szerzők: S. Marinković, S. Marković

Šifra: 2MATM Matematika 2 Szerzők: S. Marinkovic, Lj. Marinković, D. Begović

Šifra: 2ZMAM Szórakoztató matematika 2 Szerző: Simeon Marinković

Šifra: 2SVEM Környezetünk 2 Szerzők: S. Marinković, S. Marković

Šifra: 31MATM i 32MATM Matematika 3 – 1, 2 rész Szerző: A. Stefanović

Šifra: 3ZMAM Szórakoztató matematika 3 Szerzők: S. Marinkovic, D. Begović

Šifra: 3PDRM Természet- és társadalomismeret 3 Szerzők: S. Marinković, S. Marković

Šifra: 41MATM i 42MATM Matematika 4 – 1, 2 rész Szerzők: M. Dejić, J. Milinković, O. Đokić

Šifra: 4ZMAM Szórakoztató matematika 4 Szerzők: A. Stefanović, S. Marinković

Šifra: 4PDRM Természet- és társadalomismeret 4 Szerzők: I. Vasiljević, A. Blažić, V. Radovanović‑Penevski

II

III

IV

24

НА ХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ

I

Šifra: 1MATH Matematika 1 Autori: S. Marinković, Lj. Marinković, D. Begović

Šifra: 1SVEH Svijet oko nas 1 Autori: S. Marinković, S. Marković

Šifra: 1MUZH Glazbena kultura 1 Autor: Vladica Ilić

Šifra: 2MATH Matematika 2 Autori: S. Marinkovic, Mr Lj. Marinković, D. Begović

Šifra: 2SVEH Svijet oko nas 2 Autori: S. Marinković, S. Marković

Šifra: 2MUZH Glazbena kultura 2 Autor: Vladica Ilić

Šifra: 31MATH i 32MATH Matematika 3 Autor: A. Stefanović

Šifra: 3SVEH Priroda i društvo 3 Autori: S. Marinković, S. Marković

Šifra: 3MUZH Glazbena kultura 3 Autor: Vladica Ilić

Šifra: 41MATH i 42MATH Matematika 4, 1. i 2, dio Autori: M. Dejić, J. Milinković, O. Đokić

Šifra: 4SVEH Priroda i društvo 4 Autori: I. Vasiljević, A. Blažić, V. Radovanović-Penevski

Šifra: 4MUZH Glazbena kultura 4 Autor: Vladica Ilić

II

III

IV

25

НА АЛБАНСКОМ ЈЕЗИКУ I

Šifra: 1CUPA Mbrojtësit e natyrës 1 Autorët: S. Brdar

Šifra: 1SVEA Bota rreth nesh 1 Autorët: Simeon Marinković, S. Marković

Šifra: 2CUPA Mbrojtësit e natyrës 2 Autorët: S. Brdar

Šifra: 2SVEA Bota rreth nesh 2 Autorët: S. Marinković, S. Marković

II

III

НА РУМУНСКОМ ЈЕЗИКУ

Šifra: 3CUPA Mbrojtësit e natyrës 3 Autorët: S. Brdar

I IV

Šifra: 4CUPA Mbrojtësit e natyrës 4 Autorët: S. Brdar

26

Šifra: 1SVER LUMEA DIN JURUL NOSTRU Autori: S. Marinković, S. Marković

НА СЛОВАЧКОМ ЈЕЗИКУ

I

Šifra: 1MATS Matematika 1 Autori: S. Marinković, Lj. Marinković, D. Begović

Šifra: 1ZMAS Zábavná matematika 1 Autor: Simeon Marinković

Šifra: MATS Matematika 2 Autori: S. Marinkovic, Mr Lj. Marinković, D. Begović

Šifra: 2ZMAS Zábavná matematika 2 Autor: Simeon Marinković

Šifra: 2SVES Svet vôkol nás 2 Autori: S. Marinković, S. Marković

Šifra: 31MATS i 32MATS Matematika 3 - 1, 2 čast, Autori: A. Stefanović

Šifra: 3ZMAS Zábavná matematika 3 Autori: S. Marinković, D. Begović

Šifra: 3PDRS Príroda a spoločnost, 3 Autori: S. Marinković, S. Marković

Šifra: 1SVES Svet vôkol nás 1 Autori: S. Marinković, S. Marković

II

PRÍRODA A SPOLOČNOSŤ PRE ŠTVRTÝ ROČNÍK ZÁKLADNEJ ŠKOLY

III

IV

Príroda a spoločnosť pre štvrtý ročník základnej školy

www.kreativnicentar.rs

Šifra: 41MATS i 42MATS Matematika 3 - 1, 2 čast, Autori: M. Dejić, J. Milinković, O. Đokić

Šifra: 4ZMAS Zábavná matematika 4 Autori: A. Stefanović, S. Marinković

Šifra: 4PDRS Príroda a spoločnost, 4 Autori: I. Vasiljević, A. Blažić, V. Radovanović-Penevski

27

I РАЗРЕД

Ук рас ите ваш у учи они цу

ПОНО ВО У ПОНУ ДИ 12 зидних постера

rs www.kreativnaskola.rs

rs www.kreativnaskola.rs

rs

rs

rs www. kreativnaskola.rs

rs www.kreativnaskola.rs

rs

rs

rs www.kreativnaskola.rs

rs

rs www.kreativnaskola.rs

rs

rs www.kreativnaskola.rs

rs

rs www.kreativnaskola.rs

rs

rs www.kreativnaskola.rs

rs

Kartografske boje

iznad 2000 metara nadmorske visine od 1000 do 2000 metara nadmorske visine od 500 do 1000 metara nadmorske visine od 200 do 500 metara nadmorske visine do 200 metara nadmorske visine vode rs www.kreativnaskola.rs

rs

rs www.kreativnaskola.rs

rs

rs www.kreativnaskola.rs

rs

Славица Чарапић

ПРОФЕСИОНАЛНИ

ПОРТФОЛИО

За наставнике

наставника, васп итача и стручног сара дника

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-529-0280-4 COBISS.SR-ID 219815948

ПРИРУЧНИЦИ и припреме За све информације јавите се тиму за вашу територију

www.kcskola.rs

Креативни центар • Градиштанска 8, 11120 Београд 35 Продаја: за град Београд – тел. 011 / 24 40 659 • e-mail: jelena.banjanin@kreativnicentar.rs за Војводину – тел. 011 / 24 00 333 • e-mail: jelena.markovic@kreativnicentar.rs 28 за централну Србију и КиМ – тел. 011 / 38 20 483 • e-mail: dragan.nikolic@kreativnicentar.rs