Moj prijatelj šeik u Sturebiju

Наслов оригинала ULF STARK Min vän shejken i Stureby Text © Ulf Stark 1995 First published by Bonnier Carlsen, Stockholm, Sweden Published in the Serbian language by arrangement with Bonnier Group Agency, Stockholm, Sweden За издање на српском језику © Креативни центар 2013 Библиотека Свет је један књига шездесет трећа прво издање Уредник библиотеке Дејан Беговић Уредник издања Наталија Панић Илустрације Сања Дракулић Лектор Ивана Игњатовић Дизајн корица Душан Павлић Припрема за штампу Љиљана Павков Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел.: 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача мр Љиљана Маринковић, директор Штампа Публикум Тираж 2.000 ISBN 978-86-529-0011-4

Издавање ове књиге помогао је Савет за културу Шведске

Улф Старк

MOJ ПРИЈАТЕЉ

ШЕИК У СТУРЕБИЈУ Сa шведског превела Славица Агатоновић

Боксерска рукавица испод носа

– Добра књига шчепа те од прве стране! Натера те и да плачеш и да се смејеш. И ништа на свету не може да те натера да престанеш да је читаш – рекао је тата једног поподнева, кад је Улф хтео да иде напоље. Стајао је у предсобљу у свом белом зубарском мантилу. У руци је држао дебелу књигу коју је узео с полице. Звала се Гроф Монте Кристо. Издалека је мирисала на прашину и тешке речи.

– Ово је француска књига – рекао је. – Мораш да је прочиташ.

– Нећу – рекао је Улф.

– Ако не будеш читао, никада ништа нећеш научити – рекао је тата.

– Нећу – рекао је Улф. Онда је одјурио кроз врата. И сунце га је заслепело чим је изашао на степенице.

5

Улф Старк

Требало је да се тог дана види са својим пријатељима Персијем, Уфеом Рикбергом и Клас-Јераном. То је радио сваког дана. Ниједна књига на свету није могла да га натера да остане код куће по таквом дану, кад сунце сија на небу и кад на Бјернеовом плацу треба да пуца из ваздушне пушке. Улф је осетио мирис свежег хлеба кад је протрчао поред пекаре. И када је дошао до угла улице Шутшерсвеген, бацио је, као и обично, коцку шећера коју је извадио из џепа оном бесном фокстеријеру иза ограде. Затим је раширених руку наставио улицом Шенвиксвеген. Претварао се да је летеће буре. То је кратак буцмасти авион. И то му је одговарало. И он је био прилично буцмаст. Код улице Муксундсгатан опет је склопио крила јер су га тамо остали већ чекали. Перси је клопао зелену јабуку коју је нашао на дрвету, Клас-Јеран се вукао за ресицу ува, а Уфе Рикберг погледао је на свој нов сат марке Certina.

– Доста касниш – рекао је.

– Да. Мало сам поразговарао с татом – рекао је Улф. – Али ћемо сад да се забавимо! Бјерне је био власник ваздушне пушке. Она је била марке Diana и из ње су дечаци испаљивали стрелице које су биле зелене, црвене, жуте или плаве на слике исечене из часописа Бјернеове маме. Али тог дана нису стигли ни до капије.

6

Мој пријатељ шеик у Стуребију

Испред ординације доктора Андрена стајао је Ласе Огрен с рукама на куковима и злобним осмехом на округлом лицу.

– Где сте, говнари?! – рекао је. Ласе је био неколико година старији од Улфа и његових другова. И имао је најмање двадесет килограма више од њих. Имао је пар боксерских рукавица од праве свињске коже и носио их је с братом Хадаром на смену. Сваке друге недеље Хадар је носио десну рукавицу и тада је Ласе морао да носи леву. А осталих недеља било је обрнуто. Требало је пазити оних недеља када је Ласе носио десну рукавицу. Ласе је био и прецизан и јак. Шчепао је Улфа и набио му десну рукавицу под нос тако да је Улф могао да осети мирис свиње.

– Је л’ си видео ово, а?! – рекао је.

– Дааа – рекао је Улф. – Лепа рукавица.

– И тврда – искезио се Ласе. – Хоћеш ли да је пробаш?

– Не, хвала – рекао је Улф. – Већ сам то урадио. Да је то било претходне године, Улф би га одмах ударио. У то време имао је пар чаробних патика које је купио од Персија. Али запалио их је. И зато је коракнуо уназад, ка ординацији доктора Андрена.

– Престани! – заурлао је Перси. – Одбиј од Улфа! Он ми је скоро као брат! Тешко теби ако га пипнеш!

– Шта си рекао?! – загроктао је Ласе.

7

Улф Старк

– Ништа није рекао – рекао је Улф. – Шта данас хоћеш?

– Данас хоћу земичке – рекао је Ласе. И онда су сви отишли у пекару. То је била пекара што се налазила преко пута сиве куће у којој је Улф живео. Сваког јутра Улф је могао да оњуши заводљиве мирисе теста, кардамона и цимета док је трчао у школу.

– Ајде да уђемо – рекао је Ласе. – И кад буде требало да се плати, само ћеш рећи да ставе све то на име твоје маме. Онда се, раширених ноздрва, прошетао по малој продавници. Одмеравао је полице које су биле крцате данским пецивом. Било је и плетеница, пуслица и патишпања с чоколадом. Када је завршио с разгледањем, доста снажно ударио је Улфа у бок.

– Онај тамо! – просиктао је. – И онај! И онај! Климнуо је главом ка свежој плетеници, неким ситним колачима и трима дивним дрезденским галетама. И Улф је гласно рекао да хоће све то и да се све стави на име његове маме.

– Аха, госпођа Старк има госте данас? – питала је госпођица Ларсон, која је ту радила, док је узимала колаче с полица.

– Дааа – рекао је Улф.

– Али она увек сама меси – рекла је госпођица Ларсон.

– Да – рекао је Ласе. – Али данас има мигрену.

8

Стајали су унаоколо и гледали како пециво нестаје у Ласеовим устима

Улф Старк

Када су му пецива и колачи спаковани у браон кесу, Ласе је прешао улицу. Сео је иза великог камена у шумарку. Иза њега је могао неопажено да седи. Понекад би пијани маторци из старачког дома седели тамо и пили пиво. Али се тог дана Ласе навалио на камен и почастио се ситним колачима, галетама и огромном плетеницом док су птичице цвркутале у суседном жбуну.

– Само да знате колико је добро! – рекао је. Улф и његови другови су ћутали. Стајали су унаоколо и гледали како пециво нестаје у Ласеовим устима. Нису нимало добили да пробају. А кад Ласе више није могао да једе, остатак је бацио птицама.

– Мајку му, како сам се најео! – рекао је. – Али мислим да ћу ускоро опет да огладним. Онда је згужвао кесу, мало махао рукавицом и нестао без трага.

– Боже, какав апетит има! – рекао је Клас-Јеран. – Питам се како може толико да поједе а да не пукне.

– А ја се питам шта ће мама да каже – рекао је Улф. Вратили су се на Бјернеов плац и мало су пуцали из ваздушне пушке. Али више није било забавно. И Улф је скоро сваки пут промашио.

– Овако лоше никад ниси гађао – рекао је Перси. – О чему, у ствари, размишљаш?

10

Мој пријатељ шеик у Стуребију

– О томе шта ће Ласе следећи пут хтети – рекао је Улф. Зато што је Ласе сваки пут кад је имао десну рукавицу нешто хтео. Једном је хтео Улфов најбољи јо-јо. А други пут је узео вештачке зубе које је Улф добио од тате, оне с којима си могао језиво да се искезиш ако их ставиш у уста.

– Овако више не може – рекао је Перси. – Мораћемо, једноставно, нешто да смислимо.

– Да. Нешто много паметно – рекао је Уфе Рикберг.

– Да. Баш сам то хтео да кажем – рекао је Клас-Јеран. И онда су отишли кући да смисле нешто стварно паметно.

11