Rang-lista sreće

Наслов оригинала Marcella Blasiol LA GRADUATORIA DELLA FELICITÀ Copyright © 2012 Edizioni EL S.r.l., Trieste Italy За издање на српском језику © Креативни центар 2014 Библиотека Свет је један књига седамдесет три прво издање Уредник библиотеке Дејан Беговић Уредник издања Наталија Панић Илустрације Сара Нот (Sara Not) Лектор Ивана Игњатовић Дизајн корица Душан Павлић Припрема за штампу Љиљана Павков Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел.: 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Mр Љиљана Маринковић, директор Штампа Графостил, Крагујевац Тираж 2.000 ISBN 978-86-529-0099-2

Mar~ela Blaziol

RANG-LISTA SRE]E Превод сa италијанског Весна Мостарица

15. новембар 1992. године, на тепиху у дневној соби – Прво уради домаћи – каже моја мајка. Исправљам.

– Прво уради домаћи – каже Соња. Написала сам Соња уместо моја мајка. Моја мајка се зове Соња. Мајка ми мирише на старе чипке, као оне које бака Ђема вади из своје комоде. Не свиђа ми се ни моја мама. То ми мирише на кашицу од јабуке са шећером, коју не једем већ једанаест година. И онда је зовем Соња. Наравно, не у управном говору. Разлику између управног и неуправног говора добро је објаснила учитељица у трећем основне и то је нешто у шта сам сигурна. А мало је тога у шта сам сигурна. Наравно, чудно је што је зовем Соња. Као шпароге на торти са шлагом.

– Али тако је одлучено, саслушање завршено – кажем као што каже судија на ТВ-у.

5

Марчела Блазиол

Соња сваког дана гледа ТВ. Серије са судијама и адвокатима и сапунице. Годинама. Преостаје један проблем. На контролном из математике мени увек остане да решим један проблем, а понекад и два проблема. Изразе решавам једном, двапут, три пута, увек с различитим резултатом. Проблем који остаје јесте следећи: ако Соња прочита овај дневник, можда ће се увредити кад види да је тако зовем. Али не мора да значи. Њој се не свиђа чипка, а ни кашица од јабуке са шећером. А не мора да значи ни да ће га читати.

– Немам времена за читање – говори Соња.

6

15. новембар 1992. године (2), на сточићу у дневној соби – Урадила сам, мама – одговорила сам кад је она рекла: Прво уради домаћи. Увек тако одговарам, и кад сам већ урадила домаћи, и када немам ништа за домаћи, и кад га нисам урадила, и кад немам шта да радим касније. Она обично више не истражује и то је лепо од Соње.

– Или лоше – сматра моја другарица Аличе. – Моја мама – објашњава Аличе, која учи три сата дневно, укључујући и недељу, белу недељу, плаву недељу, а искључујући само Божић, Ускрс, Велику Госпојину и дан свеца заштитника кварта у којем станује – она сваког дана контролише моју бележницу са оценама, поправља задатке, испитује ме и с времена на време – каже баш тако, с времена на време – припреми ми писмени контролни. Који смор, помишљам тада, али јој то не кажем, наравно. Завидела бих Аличе да ме задаци интересују и да желим да ми други помажу.

7

Марчела Блазиол

8

Ранг-листа среће

Али истина је да мене задаци мало занимају. И Соњу мало интересују моји задаци. Или, боље речено, она ми постави неко питање с времена на време, али мислим да фолира. Деси се ипак понекад да се изненада заинтересује. То су најгоре ситуације. Ако се заинтересује за историју, у стању је да ме натера да поновим три века за пола сата. Помешају се векови и миленијуми, добијене и изгубљене битке, закони и периоди безакоња и добијем огромну папазјанију. Соњино интересовање се буди крајем полугођа, дакле два пута годишње. То је онај трагикомични тренутак показивања оцена. Трагичан – јер крећу серије казни као грмљавина, и то грмљавина кад јој време није, пре свега у јануару. Комичан – јер су казне смешне. Од свих казни највише ми се свиђа она – да останеш у соби и учиш тачно два сата с мачком Дијегом.

9

Марчела Блазиол

– Тако ћеш истовремено припазити на мачка – каже она. – Да ми не уништи пресвлаку на каучу. Док сам ја кажњена, Соња иде код козметичарке, фризера или да купи себи нешто. Мачак обично током те казне нађе испод кревета клупче црвене вуне које ми је дала бака Ђема, извуче га и хоће да се игра са мном. Бака је променила идеју о боји џемпера који ми плете и изабрала је канаринац-жуту. Кад мачак Дијего не извуче клупче и кад жели да мало одспава на карираном ћебету на мом кревету, ја пронађем клупче црвене вуне и позовем га да се игра. Мачак Дијего је једина животиња коју имам. Уосталом, у нашем стану у граду не би ни могло да их буде много. Осим златних рибица у акваријуму. Имала сам их бар пет, можда шест. Последњу сам после неколико месеци нашла изврнуту с трбухом нагоре. Наћи рибицу изврнуту с трбухом нагоре врло је тужно и ја сам још због тога тужна. Птичица у кавезу могла би да се држи, можда пре у дневној соби него у кухињи, али Соња каже да јој је жао птичице у кавезу и бар у томе могу да се сложим с њом. Друга казна на крају полугођа јесте пеглање моје одеће, коју она, то јест Соња, после поново испегла. То је једна од њених фикс-идеја – савршено пеглање. Она чак пегла крпе за чишћење орманчића, 10

Ранг-листа среће

па оне за чишћење регала, оне за брисање стакла, оне за брисање пода. Крпе стоје на полици савршено сређене, по врстама, а уз сваку је цедуљица. Постоји и кулинарска казна, како она то зове кад је расположена за тешке речи, а то значи помоћ у припреми ручка једном недељно, ручка који она редовно не једе. На дијети је једне недеље, а друге није, а онда кад није, смишља дијету за ону недељу кад јесте. А током те недеље за ручак једе мирођију и артичоке и пије много лимунаде.

11