Put

Ĺ ta kineski filozofi mogu da nas nauÄ?e o dobrom Ĺživotu

majkl pjuet kristin gros-lo

PUT Šta kineski filozofi mogu da nas nauče o dobrom životu Autori: Majkl Pjuet i Kristin Gros-Lo Prvo izdanje Naslov originala: Michael Puett and Christine Gross-Loh The Path A New Way to Think About Everything Copyright © Michael Puett and Christine Gross-Loh, 2016 Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2016 Prevela sa engleskog Mirjana Popov-Slijepčević Urednik Natalija Panić Lektor Ivana Ignjatović Dizajn i korice Dušan Pavlić Priprema za štampu Ljiljana Pavkov Izdaje Kreativni centar Gradištanska 8, Beograd tel.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković, direktor Štampa Grafostil, Kragujevac Godina štampe 2016 Tiraž 1500 ISBN 978-86-529-0355-9

Majkl Pjuet i Kristin Gros-Lo

Put Šta kineski filozofi mogu da nas nauče o dobrom životu Prevela sa engleskog Mirjana Popov-Slijepčević

Za JD, Suzan, Dejvida, Meri, Branona, Konor i Meg M. P. Za Bendžamina, Danijela, Miju i Anabel K. G.-L.

Čovek širi put, a ne put čoveka.

Konfucije, Besede

Sadržaj Uvod ix Predgovor 1 1. Doba samozadovoljstva 5 2. Doba filozofije 15 3. O međuljudskim odnosima: Konfucije i rituali kao da 23 4. O odlukama: Meng-ci i hiroviti svet 53 5. O uticaju: Lao-ci i stvaranje svetova 85 6. O vitalnosti: Unutrašnji trening i biti kao duh 115 7. O spontanosti: Džuang-ci i svet preobražaja 135 8. O čovečanstvu: Sun-ci i uređivanje sveta 155 9. Doba mogućnosti 173 Izrazi zahvalnosti 189

Uvod

Jednog prozračnog jesenjeg jutra 2013. počela sam da slušam predavanja o kineskoj filozofiji na Univerzitetu Harvard. Trebalo je da napišem za Atlantik članak o tome zašto su predavanja o tako malo poznatoj materiji treća po popularnosti među studentima, posle ekonomije i informatike, koje su, očekivano, bile na prvom i drugom mestu.

Profesor Majkl Pjuet, visok, energičan čovek četrdesetih godina, stajao je na bini Teatra Sanders govoreći s mnogo žara pred više od sedamsto studenata. On svoja izuzetno zanimljiva predavanja drži bez ikakvih beležaka ili slajdova – pedeset minuta čiste priče svaki put. Studenti ne dobijaju nikakvo štivo osim prevoda reči samih filozofa: Konfucijevih Beseda, Dao de đinga, Meng-cijevih spisa.* Ne moraju da imaju bilo kakvo predznanje iz kineske istorije i filozofije ili * Imena kineskih mislilaca data su prema knjizi: V. V. Maljavin, Kina: istorija, kultura, religija, prev. T. Trikić, Beograd 2008.

ix

MAJKL PJUET • KRISTIN GROS-LO

posebno interesovanje za tu oblast. Potrebno je samo da budu otvoreni i voljni da se posvete drevnim tekstovima.

Kurs je poznat po smelom obećanju koje profesor daje svake godine na prvom predavanju: „Ako ideje iz ovih tekstova shvatite ozbiljno, one će vam promeniti život.“ Doktorirala sam istoriju istočne Azije na Harvardu i držala sam studentima predavanja o kineskoj filozofiji.

Ta materija nije mi bila nova. Ali dok sam tog dana i narednih nedelja slušala Majkla Pjueta, shvatila sam da on te ideje oživljava na način koji nikada ranije nisam videla.

On je od studenata tražio ne samo da se hvataju ukoštac sa idejama mislilaca već i da dozvole da te ideje dovedu u pitanje neke od njihovih osnovnih pretpostavki o sebi i svetu u kojem žive.

Majkl Pjuet predaje o kineskoj filozofiji i na drugim univerzitetima i u organizacijama širom sveta. Posle svakog predavanja slušaoci mu redovno prilaze u želji da saznaju kako te ideje mogu da primene na sopstveni život i realne situacije: na odnose s drugima, svoje karijere, porodične probleme. Oni shvataju da ti principi predstavljaju novo viđenje dobrog i smislenog života, viđenje koje se umnogome kosi s njihovim dotadašnjim mišljenjem.

Takvo viđenje na mnoge je pozitivno uticalo. Pjuetovi studenti su mi ispričali kako su im te ideje promenile život.

Neki su rekli da su počeli drugačije da gledaju na svoje odnose s drugima i da shvataju kako i najmanji potezi imaju dalekosežno dejstvo na njih same i na sve oko njih. Jedan student je to ovako objasnio: „Profesor Pjuet mi je otvorio x

PUT

vrata za nov način interakcije s drugima, način mirenja sa svojim osećanjima, stvaranja kod sebe i drugih osećaja smirenosti, koji ranije nisam imao.“ Ovi uspešni mladi ljudi koji se pripremaju da jednoga dana postanu vodeće snage društva, bez obzira na profesiju, kažu da su te ideje promenile njihov pristup najvažnijim životnim odlukama i životnom putu. Bilo da se odluče za finansije, bilo za antropologiju, prava ili medicinu, njih su te ideje opremile novim oruđem i donele su im nov pogled na svet, drugačiji od onog s kojim su rasli, otvorile su nov prozor ka smislu života i njegovim beskrajnim mogućnostima.

Jedan student mi je rekao: „Veoma je lako imati izgrađen stav prema nekom krajnjem cilju i peti se lestvicama ka nekom vrhu o kojem se sanja – bilo da je to određen položaj, bilo da je određeno mesto u životu. Ali je ovo zaista snažna poruka: živeći drugačije, možeš sebi da otvoriš mogućnosti za koje nikada nisi ni pomišljao da postoje.“ Nisu samo filozofski tekstovi ono što oblikuje ove studente. Za njih je inspiracija i sam Majkl Pjuet. Poznat je po svojoj ljubaznosti i skromnosti, kao i po posvećenosti napretku svojih studenata. To su osobine koje proističu neposredno iz njegovog višedecenijskog proučavanja kineskih mislilaca. „On u potpunosti otelovljuje njihovo učenje“, rekao je jedan student. Šta je to zbog čega ova filozofija ima takav uticaj na one koji je proučavaju? Nijedna od ovih ideja ne odnosi se na prihvatanje sebe, pronalaženje sebe ili poštovanje određenih uputstava radi postizanja jasnog cilja. U stvari, te su xi

MAJKL PJUET • KRISTIN GROS-LO

ideje prava antiteza takvom razmišljanju. Nisu određene, obavezujuće, velike. Pre bi se moglo reći da su povezane s menjanjem iz osnova na nepredvidljiv, nezamisliv način.

Jedan student je rekao da postoji mnogo toga za šta mislimo da je ukorenjeno i urođeno, a saznanje da to nije uvek tako na njega je delovalo oslobađajuće: „Možete da usvojite nove navike i bukvalno promenite način na koji vidite svet, reagujete na njega i komunicirate s drugima. Shvatio sam da tu moć navike ili ’rituala’ možete iskoristiti kako biste postigli ono za šta nikada niste mislili da je moguće, s obzirom na svoje mišljenje o tome ko ste.“ Dugo smo kinesku filozofiju gledali pogrešnim očima, skloni da je smatramo neodvojivom od „tradicionalnog sveta“ i stoga nevažnom za naš savremeni život. Ali kao što ovi studenti mogu da potvrde, učenja drevnih kineskih filozofa primoravaju nas da preispitamo mnoga uverenja koja uzimamo zdravo za gotovo. Ideje kineskih filozofa o tome kako ljudi pristupaju svetu – kako se odnose prema drugima, kako donose odluke, prihvataju uspone i padove u životu, pokušavaju da utiču na druge, biraju da vode svoj život – danas su važne isto koliko i pre dve hiljade godina. U stvari, važnije su nego ikada.

Majkl Pjuet i ja smo shvatili da te ideje mogu svima nama da pomognu i tako je nastala ova knjiga. Na stranama koje slede pokazaćemo kako nam učenja ovih kineskih filozofa pružaju mogućnost da na nov način razmišljamo o sebi i svojoj budućnosti.

Kristin Gros-Lo xii

Put

Predgovor

Konfucije. Meng-ci. Lao-ci. Džuang-ci. Sun-ci. Možda su vam neki od ovih mislilaca poznati, a za druge verovatno nikada niste čuli. Jedan je bio birokrata koji je postao učitelj i proveo život podučavajući male grupe učenika. Drugi je lutao od provincije do provincije dajući savete lokalnim vladarima. Za trećeg se kasnije mislilo da je bog. Njihovi životi i dela danas nam izgledaju nerazumljivo, daleko od našeg modernog života.

Uostalom, šta bi nas kineski filozofi koji su živeli pre više od dve hiljade godina mogli naučiti o umetnosti življenja?

Verovatno o njima razmišljate, ako to uopšte činite, kao o smirenim, mudrim ljudima koji su „prosipali“ dobroćudne fraze o harmoniji i prirodi. A mi danas vodimo dinamičan, slobodan, moderan život. Naše vrednosti, način života, tehnologija i kultura potpuno su drugačiji od njihovih. Šta ako bismo vam rekli da svaki od tih mislilaca pruža potpuno kontraintuitivan stav o tome kako postati bolji 1

MAJKL PJUET • KRISTIN GROS-LO

čovek i kako stvoriti bolji svet? Šta ako bismo vam rekli da vam ideje iz ovih izvanrednih tekstova iz drevne Kine, ako ih shvatite ozbiljno, mogu promeniti život? To je glavna tema ove knjige: učenja drevnih kineskih filozofa – koji su rešavali probleme veoma slične našim današnjim – pružaju suštinski nov ugao gledanja na to kako da vam život bude dobar.

Uglavnom mislimo da radimo pravu stvar kada razmišljamo o sebi, pronalazimo sebe i određujemo kakav treba da postane naš život. Odlučujemo o vrsti zanimanja koja najviše odgovara našoj ličnosti i sklonostima. Razmišljamo o tome kakva bi osoba predstavljala dobar izbor za nas.

I mislimo da će nam, ako sve to pronađemo – svoje pravo biće, zanimanje za koje smo predodređeni i srodnu dušu – život biti ispunjen. Negovaćemo svoje pravo biće i sprovodićemo plan za sreću, prosperitet i lično zadovoljstvo.

Shvatali mi to ili ne, ovo viđenje o tome kako stvoriti dobar život utemeljeno je u istoriji, konkretno u kalvinističkoj ideji iz XVI veka o predestinaciji, Božjim izabranicima i Bogu koji je za svakog pojedinca napravio plan. Kalvinisti su odbacivali poštovanje rituala, smatrajući ga praznim i formalnim, a umesto toga isticali su iskreno verovanje u ovo više božanstvo. Danas više ne razmišljamo o predestinaciji, Božjim izabranicima, niti – bar to ne čine neki od nas – o samom Bogu. Ali veliki deo našeg sadašnjeg razmišljanja jeste nasleđe tih ranih protestantskih stavova.

Mnogi od nas sada smatraju da svako treba da bude jedinstvena osoba koja poznaje sebe. Mislimo da treba da 2

PUT

budemo autentični, odani istini koju težimo da pronađemo u samima sebi, a ne u višem božanstvu. Cilj nam je da budemo ono za šta smo rođeni da budemo.

Ali šta ako nas ove ideje, za koje mislimo da poboljšavaju naš život, zapravo ograničavaju?

Filozofiju često povezujemo sa apstraktnim, čak i neupotrebljivim idejama. Ali snaga mislilaca o kojima je reč u ovoj knjizi leži u činjenici da su oni svoja učenja često ilustrovali konkretnim, običnim aspektima svakodnevnog života. Smatrali su da se baš na tom svakodnevnom nivou dešava veća promena i da tu počinje ispunjen život.

Nadamo se da ćete dozvoliti da mislioci o kojima ovde govorimo dovedu u pitanje neka od vaših najčvršćih ubeđenja. Možda ćete u nekim njihovim idejama odmah pronaći smisao, a u drugim nećete. Naravno da ne očekujemo da ćete se složiti sa svim onim što ćete pročitati. Ali i samo upoznavanje sa idejama koje se toliko razlikuju od naših omogućava nam da shvatimo kako su naše pretpostavke o dobrom načinu života samo jedne od mnogih. A kada to shvatite, nećete moći da se nepromenjeni vratite svom starom životu.

3

1 Doba samozadovoljstva

Određeno viđenje istorije postalo je opšteprihvaćeno.

Do XIX veka živelo se u takozvanim tradicionalnim društvima. U njima se uvek unapred znalo čime će se ko baviti.

Ljudi su se rađali u već postojećoj društvenoj strukturi, koja je određivala njihov život: ako bi se rodili kao seljaci, ostajali bi seljaci; ako bi se rodili kao plemići, ostajali bi plemići. Porodica u kojoj su rođeni određivala je koliko će novca i moći imati i na taj način životni put bio im je zacrtan od dana rođenja.

Priča se nastavlja: u Evropi XIX veka ljudi su se konačno oslobodili takvih ograničenja. Prvi put smo shvatili da smo svi pojedinci koji mogu racionalno da razmišljaju. Možemo samostalno da odlučujemo i da imamo kontrolu nad svojim životom. Kao razumna bića, možemo da stvorimo svet nezapamćenih mogućnosti. Kada je to postalo jasno, kaže priča, rođen je moderni svet.

5

MAJKL PJUET • KRISTIN GROS-LO

Ali ako su neki od nas i otišli napred, druge kulture su zaostale ili bar mi tako mislimo o njima. Za mnoge od nas klasična Kina predstavlja poslednje tradicionalno društvo, društvo u kojem se tražilo poštovanje strogo definisanih društvenih uloga kako bi se živelo u stratifikovanom, uređenom svetu.

To je onda svet koji verovatno nema čemu da nas nauči.

Naravno, ovakvo tumačenje tradicionalnih društava uopšte i posebno Kine ponekad dobija romantizovan prizvuk: Mi smo sada otuđeni jedni od drugih, a ljudi su u tradicionalnom svetu smatrali da žive u skladu s kosmosom.

Mi smo se odvojili od sveta prirode i nastojimo da ga kontrolišemo i njime vladamo, a ljudi su u tradicionalnom svetu pokušavali da žive u skladu s prirodom.

Ovo sentimentalno viđenje tradicionalnog sveta takođe nema čemu da nas nauči. Ono jednostavno pretvara ta takozvana tradicionalna društva u nešto nalik na uspomene koje bude nostalgiju. Možemo da odemo u muzej, da vidimo egipatsku mumiju i pomislimo: Baš je zanimljiva, a za drevnu kinesku rukotvorinu: Baš je neobična.

Zanimljive su za gledanje, ali ne bismo voleli da se vratimo u ta vremena – u svet koji one predstavljaju. Ne bismo voleli da u njemu živimo ili da izvlačimo bilo kakve pouke iz tih tradicionalnih svetova jer oni nisu moderni. Mi smo ti koji su konačno sve shvatili, a ne oni.

Ali kao što ćete videti, mnogi naši stereotipi o tim „tradicionalnim“ društvima zapravo su pogrešni. A od prošlosti možemo mnogo toga da naučimo.

6

PUT

Naše viđenje istorije nije opasno samo zato što nas je navelo da odbacimo veliki deo ljudskog postojanja kao nevažan već i zato što mislimo da ideje koje danas prevlađuju jedine podstiču ljude na to da odrede svoj život i da su stoga jedine ispravne. Činjenica je da postoji širok spektar stavova o tome kako se život može voditi po sopstvenom nahođenju.

Kada to prihvatimo, „moderno“ će za nas postati ono što stvarno jeste: jedna od mnogih priča, satkana od određenog vremena i mesta. Na taj način postaje nam dostupan čitav svet različitih mišljenja – onaj koji dovodi u pitanje neke od naših najdražih mitova.

Mit: Živimo u eri slobode kakva nikada nije postojala Većina nas smatra da smo suštinski slobodni, onako kako naši preci nisu bili. Nakon što smo se mi na Zapadu u XIX veku odvojili od tradicionalnog sveta, konačno smo mogli sami da odlučujemo o tome kako da organizujemo svet. Proveli smo dva veka rvući se s raznim suprotstavljenim ideologijama: socijalizmom, fašizmom, komunizmom i demokratskim kapitalizmom. I kada su sve te ideje, osim jedne, u velikoj meri bile diskreditovane, konačno smo stigli do „kraja istorije“. Po padu Berlinskog zida 1989. činilo se da neoliberalizam odnosi prevagu kao jedini ispravan način organizovanja sveta – onaj koji na najbolji način omogućuje procvat i napredak.

Ali šta onda da radimo s nesrećom, narcizmom i strahom koji rastu u razvijenom svetu? Rekli su nam da će 7

MAJKL PJUET • KRISTIN GROS-LO

mukotrpan rad dovesti do uspeha, ali se jaz između bogatih i siromašnih u velikoj meri povećao, a društvena pokretljivost opada. Život nam olakšavaju razne vrste fascinantnih i impresivnih uređaja, postigli smo nezapamćen napredak u medicini, ali smo suočeni sa ekološkim i humanitarnim krizama koje dostižu zastrašujuće razmere.

Nekoliko decenija kasnije naš veliki optimizam je nestao.

Nismo više tako sigurni u način na koji smo organizovali svet.

Koliko smo onda stvarno shvatili? Da li će istoričari ovu eru opisati kao vreme prosperiteta, jednakosti, slobode i sreće? Ili će pak početak XXI veka definisati kao doba samozadovoljstva: vreme u kojem su ljudi bili nesrećni i frustrirani, u kojem su bili svedoci uvećavanja kriza, ali nisu reagovali na to smatrajući da ne postoje primenljive mogućnosti?

Kineski filozofski tekstovi opisani u ovoj knjizi pružaju alternativu ovom „dobu samozadovoljstva“. Ali to nisu koherentne ideologije koje bi, na primer, zamenile demokratiju. To su pre kontraintuitivna opažanja o čoveku i njegovom mestu u svetu. I mnogi od tih tekstova zapravo su nastali kao odraz protivljenja ideji o življenju u skladu s bilo kojim prevlađujućim sistemom mišljenja.

Otprilike od 600. do 200. godine p. n. e. eksplozija filozofskih i verskih pokreta širom Evroazije dovela je do pojave veoma raznovrsnih vizija ljudskog procvata. Za vreme tog perioda, nazvanog gvozdenim dobom, mnoge ideje koje su nastale u Grčkoj pojavile su se i u Kini i obrnuto.

8

PUT

U stvari, kao što ćemo videti, u Kini su se pojavila mišljenja veoma slična mišljenjima koja su danas uvrežena na Zapadu. Ali su u Kini takvi stavovi poraženi, a pojavile su se nove ideje, one koje su im suprotstavljene i koje govore o drugačijem putu ka dobrom životu.

Treba imati u vidu da „kineski“ stavovi nisu ništa više suprotstavljeni „zapadnim“ stavovima nego što su tradicionalne ideje suprotstavljene modernim idejama.

Proučavajući ove koncepcije, saznaćemo ne samo da se mnogo pre modernog doba raspravljalo o tome kako da se najbolje organizuje svet već i da postoje istinske različite mogućnosti u razmišljanju o tome kako da se dobro živi.

Mit: Znamo kako da odredimo pravac u kojem će se kretati naš život Kada je reč o planiranju sreće i prosperiteta, mi na Zapadu naučeni smo da se oslanjamo na svoj racionalni um i da verujemo kako do rešenja možemo doći pažljivim kalkulisanjem. Kada se suočimo sa životnom neizvesnošću, utehu nalazimo u verovanju da prevazilaženjem osećanja i pristrasnosti i svođenjem svog iskustva na merljive podatke možemo da iskoristimo šansu i suprotstavimo se sudbini. Uzmimo najpopularniji pristup moralnim, etičkim dilemama – imamo reprezentativnu hipotetičku situaciju za koju treba da pronađemo racionalno rešenje. U čuvenom eksperimentu s vozom rečeno nam je da zamislimo kako, stojeći pored skretnice, posmatramo približavanje zahuktalog voza. Vidimo da će on udariti grupu od petoro 9

MAJKL PJUET • KRISTIN GROS-LO

ljudi koji se nalaze na šinama ispred njega. Ali ako povučemo ručku, možemo da skrenemo voz na drugi kolosek, gde jedna osoba leži. Da li da dozvolimo da voz zgazi tih petoro ljudi ili da povučemo skretnicu i spasemo ih – svesno birajući da ubijemo onu jednu osobu koja leži? Šta bi bilo ispravno?

Ovakva pitanja zaokupljala su filozofe i moraliste celoga života. O implikacijama je napisano bezbroj eseja, pa čak i nekoliko knjiga. Scenario nam dozvoljava da odlučivanje svedemo na jednostavan skup podataka i jedan izbor. Većina nas misli da se tako donose odluke.

Sa izvođenjem ovakvih misaonih eksperimenata pokušalo se i u klasičnoj Kini. Ali naši kineski mislioci nisu bili naročito zainteresovani za njih. To je lepa intelektualna igra, zaključili su, ali takve igre možete da igrate po ceo dan i one neće uticati na vaš obični, svakodnevni život.

Sigurno neće uticati.

Mi ne živimo kao što mislimo. Odluke ne donosimo kao što mislimo. Čak i kada biste se jednoga dana našli pored pomenute skretnice i videli da će voz koji dolazi nekoga zgaziti, vaša reakcija ne bi imala nikakve veze s racionalnom kalkulacijom. U takvim situacijama prevagu odnose naša osećanja i instinkti, koji upravljaju i manje spontanim odlukama, čak i kada mislimo da smo veoma oprezni i razboriti: Šta treba da jedem za večeru? Gde treba da živim?

S kim ću se venčati?

Videvši da ovakav pristup ima ograničenja, kineski filozofi krenuli su u potragu za drugim mogućnostima.

10

PUT

Odgovor, po njihovom mišljenju, leži u izoštravanju naših instinkata, vežbanju emocija i angažovanju u stalnom procesu samopoboljšavanja kako bismo kasnije u svim situacijama – i ključnim i uobičajenim – reagovali na pravi, moralan način. Takvim reagovanjem podstičemo pozitivne reakcije onih koji nas okružuju. Ovi mislioci su smatrali da na taj način svaki susret i svako iskustvo pružaju priliku da se aktivno stvara nov, bolji svet.

Mit: Istina o tome ko smo leži u nama Posle raspada starih aristokratskih verskih institucija ljudi iz gvozdenog doba tragali su za novim izvorima istine i smisla. Poput njih, i mi u našem dobu mislimo da smo se oslobodili starih načina razmišljanja koji ograničavaju i tražimo nove izvore smisla. Sve češći savet bio je da se ta viša istina potraži u sebi. Cilj samoostvarene osobe sada jeste da pronađe sebe i da živi „autentično“, u skladu sa unutrašnjom istinom.

Opasnost koju to sa sobom nosi krije se u verovanju da ćemo svi prepoznati svoju „istinu“ kada je vidimo i da ćemo tada ograničiti svoje živote u skladu s tom istinom.

Sa svim tim ulaganjem u samodefinisanje rizikujemo da svoju budućnost izgradimo na veoma suženom osećaju u vezi s tim ko smo – onim što vidimo kao svoju snagu i slabost, onim što volimo i što ne volimo. Možda bi mnogi kineski mislioci rekli da na taj način gledamo samo mali deo onoga što potencijalno jesmo. Uzimamo u obzir ograničen broj svojih emocionalnih stanja u određenom 11

MAJKL PJUET • KRISTIN GROS-LO

vremenu i na određenom mestu i dozvoljavamo da nas one zauvek definišu. Time što mislimo da je ljudska priroda monolitna ograničavamo svoj potencijal.

Mnogi kineski mislioci takođe bi rekli da vi niste jedinstveno, celovito biće i da ne treba o sebi tako da razmišljate. Recimo da mislite da ste osoba preke naravi, neko ko lako pobesni. Mislioci koje ćemo ovde upoznati rekli bi da ne treba da kažete: „Pa, ja sam jednostavno takav“, i da prihvatite sebe kao takvu osobu. Kao što ćemo videti, možda vi niste po prirodi prgava osoba. Možda ste samo upali u kolotečinu, usvojili određene obrasce ponašanja i dozvolili da na osnovu njih formirate mišljenje o tome ko ste. Izvesno je da imate potencijala da budete nežni ili spremni na praštanje isto koliko i da budete besni.

Ovi filozofi bi od nas tražili da shvatimo da smo svi složeni i da se stalno menjamo. Svaka osoba ima mnogo različitih i često protivrečnih emocionalnih stanja, želja i načina reagovanja na svet. Naše emocionalne sklonosti razvijaju se gledanjem ka spolja, a ne ka unutra. One se ne gaje kada se povučete iz sveta da biste meditirali ili kada odete na godišnji odmor. Formiraju se u praksi, onim što radite u svakodnevnom životu – načinom interakcije s drugima i aktivnostima kojima se bavite. Drugim rečima, mi nismo samo ono što jesmo – mi sebe sve vreme možemo aktivno da poboljšavamo.

Naravno, ovo nije jednostavan zadatak. To zahteva da promenimo svoj stav prema sopstvenom delovanju i tome kako se stvarna promena dešava. To takođe nije 12

PUT

brz proces: promena dolazi postepeno, zahvaljujući istrajnosti. Dolazi tako što učimo da širimo vidike kako bismo mogli da razumemo složen splet činilaca (veze u kojima smo, druženje, posao i druge životne okolnosti) koji oblikuju svaku datu situaciju i polako preobražavaju naše interakcije sa svim onim što je oko nas. Prošireni vidici omogućuju nam da se ponašamo na način koji postepeno donosi pravu promenu.

Mada nam je rečeno da prava sloboda dolazi kada otkrijemo ko smo u svojoj suštini, to „otkriće“ je mnoge od nas zapravo zarobilo u „dobu samozadovoljstva“. Mi sami sebi stojimo na putu. *** Da li ovo znači da nam je onda potreban sasvim nov plan za to kako da živimo i kako da organizujemo svet?

Naprotiv, filozofi koje ćemo proučiti često su svoje ideje ilustrovali običnim aspektima svakodnevnog života, tvrdeći da se upravo tu dešava velika promena. Rukovodeći se time, uvrstili smo u ovu knjigu mnoge svakodnevne primere kako bismo oživeli njihove ideje. Ali ovi mislioci nisu želeli da te ilustracije budu shvaćene kao obavezujući saveti, što nije ni naša namera. Umesto toga, one treba da pokažu kako mnogo toga od pomenutog već radimo – samo to ne radimo dobro. Kada preispitamo ove aspekte svog života, shvatićemo koliko su te ideje zaista praktične i ostvarljive.

13

Verujemo da moramo da

uradimo nešto

veliko kako bismo promenili sv

oj život.

, međutim, Veliki kineski mislioci . početi od onog malog o am or m da ju ra at sm

Nešto ćemo promeniti sa mo ako počn od malih pro emo mena u svom životu. najširem krugu Majkl Pjuet, profesor s Harvarda, predstavlja ske filozofije i čitalaca svoj popularni kurs iz klasične kine s mogu voditi pokazuje kako nas ideje kineskih filozofa i dana kim misliocima na putu ka dobrom životu. Kurs o drevnim kines što dovodi u jedan je od najpopularnijih na Harvardu zato šta je potrebno pitanje sve savremene pretpostavke o tome kineskih filozofa za lični i društveni razvoj. Susret sa učenjima znali da postoje, otvoriće nam mogućnosti za koje nismo ni na promenimo učiniće nas boljim osobama i pomoći da iz kore svoj život.

ji jedan ispravan Ideja ove knjige ne sastoji se u tome da posto a stvaramo tako put, već samo putovanje koje neprekidno iznov u skladu s tim. što sve sagledavamo na nov način i delujemo

ISBN 978-86-529-0355-9

9

788652

903559