Priroda i društvo. Udžbenik za četvrti razred osnovne škole

ВОДИЧ Да се подсетимо Питања и задаци Оглед Речник Кључне речи

ТЕМЕ 1. ЧОВЕК – ПРИРОДНО И ДРУШТВЕНО БИЋЕ 2. МАТЕРИЈАЛИ 3. МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА 4. ПРОШЛОСТ СРБИЈЕ

2

Човек – природно и друштвено биће Учићемо:

томе зашто је човек природно, друштвено, разумно о и свесно биће;  о расту, развоју и променама у пубертету;  о човеку у дигиталном добу. 

ОВО ЈЕ МОЈ ЧОВЕК ЈЕ ЖИВО ЗАВИЧАЈ БИЋЕ Подсети се шта је природа и каква може бити. Шта припада живој природи? Пронађи на слици елементе живе природе.

Човек је, попут биљака и животиња, живо биће. Он дише, храни се, пије воду, креће се, расте и умире. За људски живот потребни су: кисеоник, вода и храна, светлост и топлота. Човек добија од природе све што му је потребно за живот. Зато је он део природе.

Животиње се рађају и расту све док не постану сличне својим родитељима. Тада и саме добијају потомство.

4

Биљка клија из семена, расте и развија се, а с временом даје цветове и плодове.

Људи од рођења припадају различитим заједницама, као што су породица, одељење, село, град и др. У заједници људи развијају односе једни с другима, користе говор и пи­ смо, поштују правила понашања, имају одређена права и обавезе и осећају припадност заједници. Живот без заједнице био би немогућ. Припадност заједници чини човека дру­ штвеним бићем. Иако и поједине врсте животиња живе у заједницама, људске заједнице су много сло­ женије од животињских.

 Породица Питања и задаци 1. Зашто је човек део природе? Објасни.

2. Шта човека чини друштвеним бићем?

3. Да ли знаш шта све убрајамо у дечја права? Истражи.

 Школски другови и другарице

4. Која права и обавезе имаш у школи?

5. У ради задатке у Радној свесци на страни 12.

природа, жива бића, заједнице 5

РАЗВОЈ ЧОВЕКА Од рођења људско тело расте и мења се. Новорођенче се разликује од својих родитеља. Мало је, нема зубе, не зна да говори, не може да хода ни да брине о себи. До друге године детету порасту зуби, оно прохода и почиње да говори. Од друге до десете године траје пе­риод детињства. Деца настављају да расту и да стичу но­ва знања и вештине. Негде око десете године наступа период у којем тело почиње убрзано да се мења. Тада настају веће разлике између девојчица и дечака. Овај период траје отприлике до петна­есте године и назива се пубертет. После промена на телу наступиће промене у осећањима и на­ чину размишљања. Тако људски организам расте и развија се до двадесет пете године. На раст и развој утичу особине које су наслеђене од родитеља, сопствено понашање (начин ис­ хране, физичка активност и др.), утицај других људи (породице, вршњака, наставника итд.). После периода детињства и пубертета наступа период младости, а затим зрело доба и старост.

2

10 15

25

40

65

Шта се дешава у пубертету Ти си у десетој или једанаестој години живота и налазиш се на почетку периода у којем се тело убрзано мења. Иако кажемо да је пубертет период који траје од десете до петнаесте године, то не значи да ће код све деце наступити у исто време и да ће трајати подједнако дуго, али свакако сви кроз њега прођу.

6

Ево неких промена на телу које можеш очекивати у пубертету:  појачан раст тела у висину;  ширење бокова;  појачано знојење;  појачано машћење коже и косе;  појава бубуљица;  раст длачица испод пазуха и око полних органа;  раст груди;  појава менструације;

 појачан раст у висину;  ширење рамена;  појачано знојење;  појачано машћење коже и косе;  појава бубуљица;  раст длачица испод пазуха и око полних органа;  раст полних органа;  промена боје гласа (мутирање).

Промене на телу праћене су и про­ менама у осећањима и у понашању. Све описане промене у пубертету последица су појачаног рада посеб­ них материја у нашем телу које се на­ зивају хормони. Захваљујући њима, долази до развојних промена које те­ ло детета претварају у тело одрасле особе.

7

Појачано знојење и машћење коже и косе у пубертету настају услед поја­ча­ног рада знојних и лојних жлезда у нашој кожи. Ове жлезде су веома ва­жне јер се знојењем хладимо, а ма­сно­ћа штити нашу кожу од непожељних спољних утицаја.

Груди девојчица расту јер се у њима развијају млечне жлезде, које ће једног дана имати важну улогу у дојењу бебе.

У периоду пубертета можеш се осе­ ћати збуњено и рањивo. Расположење ти се може често мењати, а могућа су и неслагања с родитељима и осећање неприпадања заједници. У таквим ситу­ ацијама млади могу бити спремни на поступке које иначе не би чинили, што их може довести и у опасне ситуације. Уколико се некада осетиш усамљено и тужно и пожелиш да урадиш нешто не­ примерено, обрати се за помоћ особи у коју имаш поверења или стручњаку (школском психологу или лекару).

8

Гласне жице су набори у грлу који нам омогућавају говор. Код дечака у пубертету мењају облик и њихов глас постаје дубљи.

Шта ти можеш да урадиш како би промене у пубертету за тебе биле што пријатније Здрав живот подразумева здраву исхрану, редовну физичку активност, одржавање хигијенe, као и неговање добрих односа с другим људима. Када се осећаш снажно и весело и када те ништа не боли, значи да си доброг здравља. Да би се твоје тело правилно развијало, по­тре­бно је да исхраном свакодневно унесеш у ор­га­низам све неопходне хранљиве материје. Деца твог узраста требало би да имају пет оброка – дору­ чак, ручак, вечеру и две ужи­не.  Не прескачи оброке!  Не једи између оброка!  Нема потребе да једеш када не осећаш глад.  Једи полако и добро сажваћи сваки зало­гај!  Пржена храна садржи непотребне мас­н о­ћ е. Зато су здравија кувана јела.  Избегавај намирнице које садрже много шећера. Физичка активност омогућава правилан раз­в ој тела. Пот­ребу за физичком актив­но­шћу можеш задовољити на ви­ше начина – шетњом, игром, вежбама или активним ба­ вљењем спортом. Осим здраве исхране и физичке ак­тив­ности, за правилан развој изузетно је зна­чајна и хи­гијена тела, одеће и простора у којем жи­виш.  Чак и када ништа не радиш, твоје тело се зно­ји и перу­та, а кожа је изложена разним ути­цајима. Зато нека ти свакодневно ту­ши­ра­­ње постане добра и пријатна навика.  Ако цео дан проведеш у патикама, озно­ји­ће ти се стопала. Детаљно пери стопала и ре­довно мењај чарапе.  Кад год обавиш неку активност и пре не­го што започнеш другу, опери руке.  Није добро размењивати гардеробу с дру­г има.  Посаветуј се са својим стоматологом о пра­вилној хигијени уста.  Немој чекати да неко други сређује тво­ју собу. Не заборави да је редовно про­ве­тра­ваш. Посебно је важно да се што више дружиш с вршњацима. Негуј добре односе у друштву и породици. Дружење и љубав улепшавају живот и помажу да се лакше прође кроз пубертет. Питања и задаци 1. Које су сличности, а које разлике између новорођенчади и њихових родитеља?

3. З ашто сви пролазе кроз пубертет?

2. Наброј периоде развоја у човековом животу.

5. У ради задатке у Радној свесци на странама 13–19.

пубертет, здравље, хигијена

4. Ш та је све потребно за здрав раст и развој? Наведи.

9

ЧОВЕК КАО РАЗУМНО БИЋЕ

Човек је једино живо биће које има способност размишљања. Ову особину човека нази­ вамо разумом. Људи мисле, раде и стварају све оно што им је потребно за живот. За то је заслужан људски мозак, који је развијенији него код животиња. Човек је једино биће које има свест о себи и свом постојању. Зато га и називамо свесним бићем. У раном детињству деца опонашају старије из свог окружења и тако уче. Касније уче­ њем у породици и школи упознају себе и разумеју понашање других, али и појаве у окру­ жењу. Размишљају о наученом и знања примењују у животу. Разумевање нам омогућава да мењамо и себе и природу.

Да ли знаш? Човек је живо биће које има најразвијенији мозак, али то не значи да је његов мозак и највећи. Величина мозга најчешће је сразмерна величини тела. На пример, мозак ки­ та тежак је око девет килограма, мозак слона око пет килограма, док је тежина чове­ ковог мозга око један и по килограм. Величина мозга није пресудна за интелигенцију. Ову особину одређује развијеност великог мозга. Што је број набора на великом мозгу већи, интелигенција је развијенија. Међу најинтелигентније животиње убрајају се чо­ веколики мајмуни и делфини.

10

ЧОВЕК У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ Човек се одувек трудио да прилагоди природу себи и својим потребама. Од постанка до данас правио је различита оруђа и њима ловио, обрађивао земљу, правио куће. Од не­ кадашњег, примитивног оруђа до данашњег, савременог прошло је доста времена.

Некадашњим, примитивним оруђем човек је такође мењао природу, али знатно мање него што то чини данас.

Развој машина и дигитализација омогућили су човеку да у великој мери промени изглед планете.

11

Савремени уређаји које користимо у свакодневном животу, као што су мобилни теле­ фон, компјутер, паметни сат, микроталасна пећница и други, називају се дигитални уређаји јер се покрећу захваљујући малим компјутерима који се налазе у њима и омогућавају њихов рад. Дигитализација је и када преко мобилног телефона користимо мапу града која нас наводи да стигнемо до жељеног места, али и када помоћу два-три клика можемо да дођемо до разних информација за само неколико секунди. Дигитализација је све оно што рачунари могу да ураде за нас. Овакав брз и ефикасан пренос информација омогућава брзу комуникацију и лако долажење до потребних информација. Дигитални уређаји данас су заступљени у свим областима живота и доступни су већини. У дигиталном добу информације се преносе преко мреже – интернета.

Дигитализација омогућава брз и једноставан приступ великом броју информација у ра­ зличитим областима – од посла до забаве. Интернет је огромна „библиотека“ у којој свако од нас може да прочита било коју информацију, али и да је напише. Самим тим веома је важно да разликујемо тачну информацију од нетачне, да препознамо непримерене садр­ жаје и оне садржаје који не одговарају узрасту деце. Те вештине називају се дигитална писменост.

Провођење доста време­ на за компјуте­ром или теле­ фоном нег­а­­тивна је последи­ ца ди­­­ги­талног доба. Зато су од велике важно­ сти за правилан раст и ра­ звој планирање времена и умерена употреба дигитал­ них уређаја, као и редовна физичка активност.

12

Живот без интернета у савременом свету готово је незамислив. Интернет пружа бројне могућности: брз пренос информација, комуникацију, учење и забаву. Међутим, интернет није сасвим безбедан. У тој огромној библиотеци података постоје садржаји који нису прилагођени деци. Такође, нису ни сви људи с којима комуницирамо преко интернета до­ бронамерни. Због тога је веома важно да деца стичу искуство на интернету у присуству родитеља и одраслих пријатеља. Баш као и у свакодневном животу, може нам се десити да на интернету сретнемо дрске и непријатне особе или особе које не познајемо, које се претварају да су нам пријатељи а има­ ју лоше намере. Ако нам се то догоди, важно је да потражимо праву помоћ. Од кога треба тражити помоћ:  Од пријатеља: ако те неко малтретира на интернету, разговор с пријатељима може заиста да ти помогне.  Од родитеља или старатеља: они су ту да те саслушају и да ти помогну у решавању проблема. Уз њихову помоћ такође можеш да увидиш да ли је особа с којом разговараш онлајн опасна.  Преко СОС линије или онлајн центра за помоћ: понекад је веома тешко разговарати о проблемима личне природе. Ако сматраш да у твојој околини не постоји нико с ким можеш да разговараш, постоје СОС линије које можеш да позовеш и да говориш о свом проблему без представљања.  Од школског психолога или лекара: ако си под стресом или осећаш да не можеш да изађеш на крај са емоцијама, замоли родитеље, старатеље или наставнике да ти закажу термин код лекара или школског психолога.  Преко друштвених мрежа: на већини друштвених мрежа пронаћи ћеш странице за помоћ на којима можеш да сазнаш како да пријавиш проблеме или избришеш фотографије и објаве. Преузето из књиге Безбедност на интернету, Луи Стоувел Питања и задаци: 1. Какво је човек биће? Објасни.

2. Која је особина својствена само човеку?

3. Објасни утицај човека на природу некада и сада.

4. Коме се треба обратити у случају нејасних или узнемирујућих садржаја на интернету?

5. Уради задатке у Радној свесци на странама 20–22.

разум, дигитализација, интернет 13

САДРЖАЈ Човек – природно и друштвено биће................................................................................. 3 Човек је живо биће........................................................................................................................... 4 Развој човека..................................................................................................................................... 6 Човек као разумно биће................................................................................................................ 10 Човек у дигиталном добу............................................................................................................... 11 Сети се шта смо научили............................................................................................................... 14 Материјали........................................................................................................................ 15 Смеше............................................................................................................................................... 16 Eлектрична својства материјала................................................................................................... 22 Потрошња електричне енергије.................................................................................................... 24 Магнетна својства материјала...................................................................................................... 27 Запаљиви материјали..................................................................................................................... 30 Сети се шта смо научили............................................................................................................... 34 Моја домовина Србија...................................................................................................... 35 Друштвене одлике Србије............................................................................................................. 36 Становништво Србије..................................................................................................................... 40 Природне одлике Србије............................................................................................................... 44 Воде Србије..................................................................................................................................... 48 Живи свет Србије ........................................................................................................................... 54 Привреда Србије............................................................................................................................ 60 Пољопривреда Србије.................................................................................................................... 62 Природна богатства....................................................................................................................... 65 Сети се шта смо научили............................................................................................................... 74 Прошлост Србије............................................................................................................... 75 Долазак Срба на Балканско полуострво..................................................................................... 76 Србија у доба Немањића ............................................................................................................. 81 Живот Срба под турском влашћу................................................................................................. 92 Први српски устанак...................................................................................................................... 94 Други српски устанак..................................................................................................................... 96 Србија у доба Обреновића............................................................................................................ 97 Први светски рат...........................................................................................................................102 Други светски рат.........................................................................................................................105 Култура и начин живота у Србији у савремено доба...............................................................108

111

ПРИРОДА И ДРУШТВО Уџбеник за четврти разред основне школе Прво издање

Аутори

Илустратори Карте Рецензенти

Лектор Ликовни уредник Технички уредник Уредник Фотографије Издавач

За издавача Штампа

Ивана Голуб Весна Радовановић Пеневски Александра Блажић Коста Миловановић Душан Павлић Душан Павлић Милован Миливојевић Доц. др Ивана Степановић Илић, Филозофски факултет у Београду Зорица Нобл, професор разредне наставе у ОШ „Вељко Дугошевић“ у Београду Весна Рикало, наставник разредне наставе у ОШ „Руђер Бошковић“ у Београду Мирјана Делић Душан Павлић Весна Пијановић Славица Марковић Shutterstock Архива Креативног центра Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Мр Љиљана Маринковић Графостил, Крагујевац

Година штампе

2021

Тираж

5000

copyright

© Креативни центар, 2021

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за наставу Природе и друштва у четвртом разреду основне школе решењем број 650-02-00424/2020-07 oд 19. 1. 2021. Републички геодетски завод дао је сагласност за издавање и стављање у промет ове картографске публикације решењем бр. 034-01-1-152/2020 од 29. 12. 2020.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:3/5(075.2) ГОЛУБ, Ивана, 1974 Природа и друштво 4 : уџбеник за четврти разред основне школе / Ивана Голуб, Весна Радовановић Пеневски, Александра Блажић ; [илустратори Коста Миловановић, Душан Павлић ; карте Душан Павлић, Милован Миливојевић]. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2020 (Крагујевац : Графостил). 111 стр. : илустр. ; 26 cm. - (Креативна школа) Тираж 5.000.

ISBN 978-86-529-0884-4 1. Радовановић-Пеневски, Весна, 1966- [аутор] 2. Блажић, Александра, 1972- [аутор] COBISS.SR-ID 28205577