Priroda i društvo 3. Udžbenik za treći razred osnovne škole

ллаа о о к к ш ш а а н н в в и и т т а а ККррее

ззаа УУџџббеенниикк еедд ззрр ттрреећћии рраа ооллее шкк ш ооссннооввннее

3

а д о р и р П руштво ид

3

ии друштво Природа 33 Природа и друштво 3 друштво Природа

ииццааННообблл р р о о З З • • ћ ћ и и ккоовв ввииццааММаарр а а л л С С • • ћ ћ и и в ааррииннккоов ССииммееооннММ

а л о к ш а н в и Креат Сим

нковић • еон Мари

Славица

ца Нобл

ћ • Зори Маркови

азред р и ћ е р т за коле ш е н в о н ос

а д о р и р П

о в т ш у р д и

3

ВОДИЧ разговор питања и задаци оглед речник кључне речи

ТЕМЕ 1. ПРИРОДА, ЧОВЕК, ДРУШТВО 1. ДЕО 2. ПРИРОДА, ЧОВЕК, ДРУШТВО 2. ДЕО 3. ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ 4. ПРОШЛОСТ МОГ КРАЈА 5. КРЕТАЊЕ 6. МАТЕРИЈАЛИ

2

Природа, човек, друштво 1. део Разговараћемо о

крају у којем живимо

Учићемо       

о томе шта је рељеф о томе који све облици рељефа постоје о томе по чему се разликују текуће и стајаће воде о становништву нашег краја о производним и непроизводним делатностима о повезаности села и града о саобраћају и саобраћајним правилима

КРАЈ У КОJEМ ЖИВИМ Свако од нас прво упозна крај у коjeм живи и његову околину. Ако желимо да неком опишемо свој крај, треба да наведемо неке значајне податке о њему: назив краја у којем живим важна насеља у крају у којем живим планине и равнице реке, језера, баре

важни путеви и пруге чиме се људи из мог краја баве значајна места из прошлости мог краја шта је за нас нарочито важно.

Марко и Јана, ученици трећег разреда, овако су описали крај у којем живе: Ја живим у Београду. То је главни град наше земље. Налази се на ушћу Саве у Дунав. У близини Београда је планина Авала. Београд чини више насеља. Ја живим у делу града који се зове Нови Београд.

Волим свој крај. Ту је мој дом, моја школа, моје друштво. Радујем се излетима на Авалу и купању на Ади.

Крај из којег сам ја назива се Топлица. Живим у селу Бела Вода крај Прокупља. Кроз мој крај протиче река Топлица. Туда пролазе важни путеви за Ниш, Крагујевац и Приштину. Прокупље је највећи град у Топлици.

Лепо ми је кад негде отпутујем, али се још више радујем повратку у крај у којем живим.

Питања и задаци 1. Провери да ли су Марко и Јана навели све важне податке о свом крају.

2. Ко је, по твом мишљењу, боље описао крај у којем живи? Објасни зашто тако мислиш.

3. У Радној свесци уради задатак на страни 16.

4

РЕЉЕФ МОГ КРАЈА Ако са неког узвишења посматрамо површину Земље, приметићемо да је негде уздигну‑ та, негде равна, док су неки њени делови удубљени. Сва узвишења, равнице и удубљења чине рељеф неког краја.

2.000 m

ВРХ

СТРМИНА ОБРОНАК

0m

500 m 200 m

БРДО БРЕЖУЉАК РЕЧИЦА

ПОДНОЖЈЕ РАВНИЦА

Облици рељефа Узвишења Планина је узвишење више од 500 метара надморске висине. Брдо је узвишење с надморском висином од 200 до 500 метара. Брежуљак је узвишење с надморском висином до 200 метара.

Свако узвишење има подножје, стране (падине) и врх. Подножје је најнижа, а врх највиша тачка узвишења. Падине могу бити благо нагнуте, и тад их називамо обронцима, или стрме, кад их називамо стрминама.

Равнице Низија је велика равница чија је надморска висина мања од 200 метара. Висораван је раван предео на надморској висини изнад 200 метара. Котлина је равно земљиште окружено планинама и брдима. Долина је већа или мања издужена равница између брда, најчешће поред река.

Удубљења Речна корита су удубљења испуњена водом која тече. Клисура је удубљење између стрмих падина високих планина. Кањон је дубоко и уско удубљење које је просекла река, с веома срмим, готово усправним странама.

Надморска висина је висина неког места на копну у односу на ниво мора.

Наведи називе облика рељефа који су најчешћи у твом крају – називе најближих планина, брда, великих равница и друго.

5

Крајеве у којима живимо можемо описати по облицима рељефа који преовлађују у њима. Неки су брдовити, неки планински, а неки равничарски.

У зависности од облика рељефа који преовладавају у крају, разликује се изглед и величина насеља, као и живот људи у том крају. Људи су често градили насеља на местима где је земља плодна, у долинама великих река. У прошлости су градили утврђења на узвишењима како би се лакше одбранили од напада. Око тих утврђења касније су се ширила насеља. На коју од ових слика највише подсећа крај у којем живиш? Објасни како облици рељефа у твом крају утичу на распоред грађевина. Како утичу на живот људи? Објасни зашто је твоје насеље саграђено баш на том месту. Питања и задаци 1. Шта чини рељеф неког краја?

2. Које је највише, а које најниже узвишење?

3. По чему се обронци разликују од стрмине?

4. По чему се низија разликује од висоравни?

5. По чему се котлина разликујe од долине?

6. У Радној свесци, на странама 17 и 18, уради задатке о рељефу. рељеф, узвишења, равнице, удубљења, подножје, стране, врх

6

За оне који желе да знају више Копаоник Копаоник је највећа планина у Србији. Име је добио по томе што су на њему од дав‑ нина копане руде, нарочито гвожђа и сре‑ бра. Највиши врх Копаоника је Панчићев врх. Висок је 2017 метара. Име је добио по научнику Јосифу Панчићу који је на њему сахрањен. На Копаонику расту разноврсне биљке (храст, буква, бор, јела, смрча и др.) и живе бројне животиње (лисица, вук, зец, орао и др.). Има доста извора воде. На Копа‑ онику су подигнути многи хотели и изграђе‑ не скијашке стазе, јер су зими добри услови за скијање, а лети за пешачење.

Пештерска висораван Пештерска висораван највећа је висора‑ ван у Србији. То је огромна планинска зара‑ ван између Ибра и Лима. Окружена је пла‑ нинама Златаром, Јавором и Голијом. Њена надморска висина износи између 1100 и 1200 метара. Дужина те висоравни је 50 ки‑ лометара, а ширина око 35 километара. На њеним пашњацима гаје се овце и говеда, а од њиховог млека производи се чувени сјенич‑ ки сир. Зиме на Пештерској висоравни дуге су и хладне, с температуром и до –40оC.

Ђердапска клисура Ђердапска клисура на Дунаву највећа је у Европи. Дуга је преко 100 километара. Стрме стране уздижу се над реком и до 500 мета‑ ра изнад нивоа воде. Дубина Дунава у Ђер‑ дапској клисури на неким местима достиже и преко 100 метара. Ради изградње хидроцен‑ трале на Дунаву, у Ђердапској клисури на‑ прављено је вештачко језеро.

Панонска низија Панонска низија највећа је равница у Србији. Налази се у Војводини, на месту на којем је некада било Панонско море. У далекој прошлости дошло је до по‑ мерања Земљиног тла, па је Дунав од‑ нео воду тог мора кроз Ђердапску кли‑ суру. Остала је плодна равница, погодна за гајење жита, поврћа и других биљака. Фрушка гора и још нека узвишења били су некада острва у Панонском мору.

километар – јединица за мерење дужине; 1 километар је дужина од 1000 метара

7

ВОДЕ МОГ КРАЈА Текуће воде Воде се у природи јављају у разним облицима. У зависности од тога да ли теку или не можемо их поделити на текуће и стајаће. Текуће воде су воде које теку. То су потоци, речице и реке. Текуће воде извиру из земље, обично на планинама. Та се места зову извори. Од извора тече хладна и бистра вода. То је поток. Потоци су најмање текуће воде. Веће од потока су речице, а највеће текуће воде су реке. Оне теку према другим рекама или према језерима и морима. Место на којем се текућа вода улива у другу текућу или стајаћу воду назива се ушће. Пут воде која тече од извора до ушћа назива се ток. Сви потоци и реке који се уливају у већу реку су њене притоке. Корито је удубљење у земљишту кроз које протиче поток, речица или река.

ИЗВОР ПОТОК

УШЋЕ

РЕЧИЦА

РЕКА

8

Текуће воде имају леву и десну обалу. Да би се оне одредиле, треба да се окрене‑ мо лицем према ушћу, као што је приказано на слици; тада лева рука показује леву оба‑ лу, а десна десну обалу реке. После дуготрајних киша и отапања сне‑ гова водостај текућих вода у кориту пора‑ сте, па могу да се излију. Тада долази до поплаве. Земљиште поред река је најчешће плод‑ но. Веће реке су погодне за пловидбу или риболов. Зато су насеља често грађена на њиховим обалама.

Које реке протичу кроз твој крај? Да ли кроз твоје насеље протиче река? Објасни како река утиче на живот људи у твом крају/насељу.

ЛЕВА ОБАЛА

ДЕСНА ОБАЛА

Питања и задаци 1. Наброј текуће воде.

2. Шта је извор? Шта је ушће? Како се назива пут текуће воде од извора до ушћа?

3. Како једним именом називамо све потоке, речице или реке које се уливају у неку већу реку?

4. Објасни како се одређује лева, а како десна обала реке.

5. Како настаје поплава?

извор, ток, ушће, лева обала, десна обала

водостај – висина нивоа воде у речном кориту; мери се помоћу водене летве, а изражава се у центиметрима (cm)

9

Стајаће воде Стајаће воде не теку, већ само испуњавају удубљења у земљишту. Мочваре су влажни делови копна на којима се плитка вода задржава неко време током године. Баре су плитке стајаће воде. Током лета могу да пресуше, а зими да се заледе. Због мале дубине воде све‑ тлост продире до дна, тако да у целој бари расту водене биљке. Језера су дубоке стајаће воде. Никада не пресушују. Залеђују се само по површини. Светлост не може да допре до највећих дубина, па биљака има само у плитким деловима. Језера по постанку могу бити природна и вештачка. Вештачка језера је направио човек тако што је преградио реке.

МОЧВАРА БАРА

ЈЕЗЕРО

Наведи називе стајаћих вода које се налазе у твом крају. На који начин становници твог краја користе те воде? Питања и задаци 1. Шта је заједничко за текуће и стајаће воде?

2. По чему се текуће и стајаће воде разликују?

3. Како су настала вештачка језера?

4. У Радној свесци, на странама 19–21, уради задатке о водама. мочвара, бара, језеро, природно језеро, вештачко језеро 10

СТАНОВНИШТВО НАШЕГ КРАЈА У нашој Републици Србији већину станов‑ ништва чине Срби. Међутим, у Србији живе и Црногорци, Хрвати, Македонци, Бошњаци, Ал‑ банци, Мађари, Румуни, Словенци, Словаци, Роми, Русини, Бугари, Јевреји и припадници других народа. Сваки народ има свој језик, обичаје, своје песме и приче, књиге, прошлост, народну но‑ шњу и још много тога по чему се разликује од других народа. Наравно, много је више слич‑ ности које ове народе повезују. Важно је да се људи и народи међусобно по‑ штују и да сарађују. Корисно је да се помажу као добри суседи, да размењују знања, иску‑ ства, приче, песме, игре, рецепте за колаче, да се друже. У Војводини, на пример, у неким местима у којима живе и Срби и Мађари, постоји леп обичај да, кад се сретну, Србин поздрави Ма‑ ђара на мађарском, а Мађар Србина на срп‑ ском језику.

Који све народи живе у крају у којем ти живиш? Сазнај како се на језику неког од народа из твог краја каже Добар дан или неки други поздрав. Запиши у свеску и запамти. Употреби га када ти се укаже прилика.

На мађарском се каже BÚJÓCSKA. (бујочка)

Хајде да играмо жмурке!

На румунском се каже DE A V-ATI ASCUNDELEA. (деа вац аскундеља)

Питања и задаци: 1. Који народ чини највећи део становништва Србије?

ДОБАР ДАН!

JÓ NAPOT!

(јонапот)

2. Наведи још неке народе који живе у Србији.

3. По чему се народи међусобно разликују? По чему су сви народи слични?

5. Зашто је важно да се народи међусобно поштују и да сарађују?

6. У Радној свесци, на страни 24, уради задатке о становништву нашег краја. становници, народи 11

ПРОИЗВОДНЕ И НЕПРОИЗВОДНЕ ДЕЛАТНОСТИ Људи живе, раде и стварају у заједницама. Људи деле послове и продају и купују про‑ изводе и услуге. Делатности су послови којима се људи баве. Могу бити производне и непроизводне.

Производне делатности У производне делатности спадају они послови у којима се нешто производи. Пољопри‑ вредници производе воће, поврће и житарице, сточари гаје стоку како би произвели месо, млеко, јаја и друго. Радници у фабрикама прерађују храну и производе намештај, обу‑ ћу, одећу, аутомобиле и многе друге производе без којих је тешко замислити живот. Поје‑ дине занатлије (пекари, кројачи, обућари) производе, па кажемо да се баве производним занимањима.

Пољопривредник

Радник у фабрици

Непроизводне делатности Многи људи баве се пословима у којима се не производе предмети или други про‑ изводи. Зато кажемо да су то непроизвод‑ не делатности. То не значи да су ти послови мање важни. Лекари брину о здрављу људи. Наставници помажу деци и одраслима у сти‑ цању знања и вештина. Научници истражују и на тај начин унапређују живот. Захваљују‑ ћи уметницима (писцима, глумцима, слика‑ рима, музичарима) наш живот постаје леп‑ ши и квалитетнији. Зубарка

12

Сликар

Постоје занимања у којима се пружа‑ ју разне врсте услуга. Трговци набављају и продају производе неопходне за живот, али и оне који служе за забаву и сл. Туристички радници организују путовања, а у хотели‑ ма и ресторанима дочекују нас и услужују угоститељи. Занатлије, као што су фризери, водоинсталатери и сл., баве се непроизвод‑ ним занимањима. Занатлија

Повезаност међу делатностима Делатности су међусобно повезане. Свима су свакодневно потребни производи и услуге многобројних занимања. Делатности најчешће зависе једне од других. Да бисмо сваког ју‑ тра на столу имали хлеб, потребан је труд многих људи. Пољопривредник – ратар који гаји жито уз помоћ научника – стално усавршава квалитет зрна пшенице. Комбајнер жање жито, млинар га меље, пекар пече хлеб, продавац га продаје. Ту су и они који одржавају машине исправним, возачи, чистачи, као и многи други.

Изабери једно производно и једно непроизводно занимање којима се баве људи у твом крају. Разговарајте међусобно о томе на који су начин та занимања повезана.

Питања и задаци: 1. Зашто производна занимања тако зовемо?

2. Наведи још нека производна занимања за која си чуо, а која нису приказана на сликама.

3. Зашто за непроизводна занимања кажемо да су непроизводна?

4. Наведи још нека непроизводна занимања која нису поменута у овој лекцији.

5. У Радној свесци, на страни 25, уради задатке о производним и непроизводним делатностима. производне делатности, непроизводне делатности, повезаност међу делатностима

13

ЉУДСКЕ ОВО ЈЕ МОЈ ДЕЛАТНОСТИ ЗАВИЧАЈ У СЕЛУ И У ГРАДУ Подсети се шта смо у другом разреду научили о насељима. Шта је насеље? Које врсте насеља постоје? По чему се разликују град и село? Да ли је насеље у којем живиш град или село? Које је највеће насеље у крају у којем живиш? Наведи неке од послова којима се баве људи из твог насеља.

Село Насеља се разликују по величини, броју становника и пословима којима се људи баве. У селима се људи најчешће баве пољопривредом. Ратари обрађују земљу и гаје жито – пшеницу, кукуруз, овас, јечам, раж и др. Сточари гаје стоку – говеда, овце, свиње, козе, као и кокошке и друге домаће животиње. Воћари гаје воће, повртари поврће, а пчелари прои‑ зводе мед. Највећи број становника села бави се производњом хране, али има оних који се баве шумарством, трговином, као и сеоским туризмом.

Град Послови којима се људи баве у градовима врло су разноврсни, јер је број становника у градовима већи него у селима. Велики део градског становништва ради у фабрикама и предузећима. У текстилним фа‑ брикама шије се одећа. У фабрикама обуће прави се обућа. У прехрамбеним фабрикама производи се храна. Многи раде у фабрикама аутомобила, намештаја, лекова, папира и др. Многи људи баве се трговином, образовањем и науком, као и стварањем и извођењем уметничких дела.

14

Повезаност села и града Људи и послови у селу и граду нераскидиво су повезани. У селима се производи храна која се продаје на пијацама или прерађује у градским фабрикама. Становници села у гра‑ довима купују производе неопходне за живот, као што су одећа, обућа, материјал за град‑ њу или машине за обраду земље. Иако у многим селима постоје школе, домови здравља, домови културе, мањи спортски клубови и слично, становници села одлазе у град како би наставили школовање, лечили се, бавили се спортом или другим активностима које живот чине лакшим и квалитетнијим.

У сваком крају највеће насеље је обично општински центар. У њему се налазе веће здравствене установе, као што су болнице, многе школе, банке, велике трговинске радње, саобраћајнице и др. То су и културни и спортски центри краја.

Како се зове насеље које је општински центар твог краја? Разговарајте у одељењу о томе како су послови којима се баве становници вашег насеља повезани са пословима околних насеља.

Питања и задаци: 1. Којим се пословима најчешће баве становници села?

2. Наведи неке од послова којима се баве становници градова.

3. Објасни на примеру повезаност људи и послова у селу и граду.

4. У Радној свесци, на страни 26, уради задатке о људским делатностима у селу и у граду. делатности у селу, делатности у граду, повезаност села и града

15

САОБРАЋАЈ Саобраћајна делатност обухвата превоз путника, терета и пренос информација. На основу тога саобраћај делимо на путнички, теретни и информациони. Средства која се користе у саобраћају називају се саобраћајна средства. Она се користе за транспорт путника и терета (робе) копном (путевима и железницом), водом и ваздухом. За пренос информација електронским путем употребљавају се телефон, телеграф, радио, телевизија и интернет. Према ономе по чему се саобраћајна средства крећу, саобраћај делимо на: копнени, ваздушни и водни. Копнени саобраћај даље делимо на друмски и железнички.

Саобраћајна средства У друмском саобраћају за превоз путника користе се бицикли, аутомобили, мотоцикли, аутобуси и друго, а за превоз робе камиони. У железничком саобраћају користе се путнички или теретни возови. Ваздушни саобраћај одвија се помоћу авиона и хеликоптера. За пловидбу у водном саобраћају користе се бродови, лађе, чамци и друго. Све су ово саобраћајна средства.

Саобраћајнице у мом крају Насеља су повезана већим и мањим путевима, а често и железничким пругама. Кроз поједина насеља протичу веће реке којима могу да плове чамци, лађе и бродови. У већим градовима налазе се и аеродроми. Све су то саобраћајнице. Добро је када је насеље повезано са осталим насељима разним типовима саобраћајница. Кад кроз насеље пролазе веће саобраћајнице, то житељима насеља омогућује лакше и брже путовање. Произвођачи тако производе свог рада једноставније могу да превезу до купаца. У већим градовима организован је и градски превоз. Наведи саобраћајнице које пролазе кроз крај у којем живиш. Разговарајте у одељењу о томе како те саобраћајнице утичу на живот људи у вашем насељу. врсте саобраћаја, саобраћајна средства, саобраћајнице 16

САОБРАЋАЈНА ПРАВИЛА И БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ Учесници у саобраћају су возачи, путници и пешаци. Сви учесници у саобраћају одговор‑ ни су за своју и безбедност других у саобраћају. Као пешак, путник или бициклиста и ти си учесник у саобраћају. Зато би требало да познајеш правила и да их се придржаваш.

Правила и препоруке за пешаке У лица се прелази само када се на семафо‑ ру укључи зелено светло. А ко нема семафора, улица се пре­лази на обележеном пешачком прелазу. Прво тре‑ ба да погледаш лево, онда десно. Само ако су возила довољно удаљена можеш да почнеш с преласком. Док прелазиш, наста‑ вљаш да гледаш лево и десно и провераваш удаљеност и брзину возила све док не пре‑ ђеш на другу страну. Ако возила нису на безбедној удаљености од тебе, сачекај да прођу. Никада не претрчавај улицу! А ко поред коловоза нема тротоара, ходај левом страном улице (тако да ти возила до‑ лазе у сусрет). К ад идеш тротоаром, крећи се десном страном, да се не би сударао с другим пешацима.  А ко ти се лопта откотрља на коловоз, не трчи за њом! Најбоље је да замолиш неку одраслу особу да ти је дода.  Н е ходај улицом са слушалицама на уши‑ ма! Нећеш чути звук аутомобила или сире‑ ну, а то су важни знаци упозорења.  А ко не видиш добро, обавезно носи наоча‑ ре када си у саобраћају.  Кућне љубимце не изводи на прометне улице. Могу се узнемирити и направити много не‑ прилика. Никада не истрчавај за њима на коловоз! Само их гласно дозивај.  Када си на улици, избегавај да носиш капу која ти сужава видик.  Не разговарај телефоном док прелазиш улицу. Извини се саговорнику и замоли га да са‑ чека док не пређеш на другу страну улице.

17

Саобраћајни знаци Саобраћајни знаци су обележја на путу која свим учесницима у саобраћају говоре како треба да се понашају да би се саобраћај безбедно одвијао. Ево неколико знакова чије би значење као пешак требало да знаш:

На овом делу пута забрањено је кретање пешака.

Овим знаком означен је део пута на којем постоји опасност од одрона камења.

Буди пажљив/пажљива јер овде треба са пређеш преко пруге која има рампу/баријеру.

Да ли се у вашој околини налази неки од ових знакова? Разговарајте у одељењу о прометним и опасним саобраћајницама из вашег насеља. Направите листу препорука и правила како бисте као учесници у саобраћају били што безбеднији.

Правила и препоруке за бициклисте Пажња! Бициклиста је учесник у саобраћају који користи бицикл као превозно (саобраћајно) средство. Ролери, дечји тротинети, скејт и слично нису саобраћајна средства. Зато је строго за‑ брањено користити их на коловозу. Најбоље је да их користиш на игралишту или на за то посебно уређеним стазама и теренима. Користи заштитну кацигу! Деца до девет година смеју да возе бицикл само на ме‑ стима за игру: у школском дворишту, парковима и игра‑ лиштима. Од девете до дванаесте године бицикл смеш да возиш на посебним местима која се зову „зоне успореног саобраћаја“. И тада са тобом мора да буде неко ко је ста‑ рији од 16 година. Зоне успореног саобраћаја означене су овим саобраћајним знаком:  Провери гуме и исправност кочница пре него што седнеш на бицикл.  Не вози ноћу! Смањена је видљивост.  Не вози коловозом! Сигурније је да возиш бициклистичком стазом.  Избегавај прометне улице.  Не тркај се с другим бициклистима.

18

 Не улећи бициклом у баре.  Када возиш непознатим улицама, смањи брзину да би на време избегао/избегла рупе и шахтове ако их има.  Увек носи пумпу за гуме.  Не држи на бициклу тежак терет, а наро‑ чито не штапове који би могли да се зака‑ че за жице на точку. А

 ко имаш дугу косу, обавезно је вежи да ти не пада на очи док возиш. И носи ка‑ цигу на глави.  Избегавај да возиш у панталонама са ши‑ роким ногавицама, јер могу да се уплету у ланац. Обуј обућу која се не клиза и која не  спада. Носи бициклистичку кацигу. Обавезно  провери да ли је добро закопчана сигур‑ носна копча.

сигурносна копча

Ево неколико саобраћајних знакова чије би значење као бициклиста требало да знаш:

На овом делу пута забрањен је саобраћај бициклом.

Бициклистичка стаза.

Овде се завршава бициклистичка стаза.

Ако имаш питања у вези са саобраћајним правилима, увек можеш да се обратиш одраслој особи. Одговор можеш да потражиш и на интернету, на пример на адреси: http://pazljivko.rs/ Питања и задаци: 1. Зашто је важно успоставити и поштовати саобраћајна правила?

2. Изабери неко од правила и препорука за пешаке и објасни зашто је важно поштовати га.

3. Изабери неко од правила и препорука за бициклисте и објасни зашто је важно поштовати га.

4. У Радној свесци, на страни 27, уради задатке о саобраћају и саобраћајним правилима. саобраћајна правила, безбедност у саобраћају 19

САДРЖАЈ Природа, друштво човек 1. део.......................................................................................... 3 Крај у коjeм живим........................................................................................................................... 4 Рељеф мог краја............................................................................................................................... 5 За оне који желе да знају више......................................................................................................... 7 Воде мог краја................................................................................................................................... 8 Становништво нашег краја............................................................................................................ 11 Производне и непроизводне делатности..................................................................................... 12 Људске делатности у селу и у граду............................................................................................. 14 Саобраћај........................................................................................................................................ 16 Саобраћајна правила и безбедност у саобраћају...................................................................... 17 Сети се шта смо научили............................................................................................................... 20 Природа, друштво, човек 2. део....................................................................................... 21 Вода.................................................................................................................................................. 22 Течно, чврсто и гасовито стање воде ........................................................................................... 24 Кружење воде у природи............................................................................................................... 26 Ваздух............................................................................................................................................... 27 Промене при загревању и хлађењу ваздуха .............................................................................. 29 За оне који желе да знају више....................................................................................................... 31 Мерење температурe воде, ваздуха и тела.................................................................................. 32 Човек и здравље.............................................................................................................................. 34 Животне заједнице......................................................................................................................... 36 Услови живота у станишту............................................................................................................. 38 Међусобни утицаји у животним заједницама............................................................................. 40 Копнене животне заједнице.......................................................................................................... 42 За оне који желе да знају више ...................................................................................................... 45 Водене животне заједнице............................................................................................................. 46 Култивисана станишта .................................................................................................................. 48 Значај заштите животних заједница............................................................................................. 50 Сети се шта смо научили............................................................................................................... 52 Оријентација у простору и времену................................................................................. 53 Сналажење у простору................................................................................................................... 54 Оријентација у простору помоћу знакова из природе ������������������������������������������������������������ 56 За оне који желе да знају више ������������������������������������������������������������������������������������������������������ 57 Умањено приказивање објеката и приказивање из „птичје перспективе“ 58 План учионице................................................................................................................................ 60 План насеља.................................................................................................................................... 61 За оне који желе да знају више....................................................................................................... 63 Географска карта – картографски знаци и картографске боје................................................ 65 Мој крај на географској карти Републике Србије..................................................................... 67 124

Временске одреднице. Датум....................................................................................................... 68 Година, деценија, век..................................................................................................................... 70 Сети се шта смо научили............................................................................................................... 72 Прошлост мог краја........................................................................................................... 73 Како откривамо прошлост............................................................................................................. 74 Породица у прошлости ................................................................................................................. 77 Школа у прошлости........................................................................................................................ 78 Одевање кроз време....................................................................................................................... 79 Исхрана некад и сад....................................................................................................................... 80 Наше светковине............................................................................................................................. 82 Свадбени обичаји у прошлости.................................................................................................... 83 Старе и нове игре............................................................................................................................ 84 Играчке из прошлости................................................................................................................... 85 Село у прошлости........................................................................................................................... 86 Град у прошлости............................................................................................................................ 87 Прошлост града Београда............................................................................................................. 88 Знаменити људи мог краја............................................................................................................. 89 Сети се шта смо научили............................................................................................................... 90 Кретање............................................................................................................................. 91 Кретање и мировање...................................................................................................................... 92 Кретање тела по путањи ................................................................................................................ 93 Како се тела покрећу...................................................................................................................... 94 Шта утиче на кретање.................................................................................................................... 95 Падање тела..................................................................................................................................... 96 Кретање производи звук................................................................................................................ 98 Звуци из природе..........................................................................................................................100 Светлост и сенка...........................................................................................................................102 Сети се шта смо научили.............................................................................................................104 Материјали...................................................................................................................... 105 Материјали....................................................................................................................................106 Промене материјала....................................................................................................................107 Течности.........................................................................................................................................110 Вода и друге течности као растварачи......................................................................................113 Топлотна проводљивост материјала...........................................................................................115 Ваздух као топлотни изолатор ...................................................................................................117 Међусобни утицаји човека и околине .......................................................................................119 Живети одговорно........................................................................................................................120 Сети се шта смо научили.............................................................................................................122

125

ПРИРОДА И ДРУШТВО Уџбеник за трећи разред основне школе Прво издање

Аутори

Илустратори Речник израдила Рецензенти

Др Симеон Маринковић Славица Марковић Зорица Нобл Саша Арсенић Владимир Бурсаћ Виолета Бабић Весна Рикало, наставник разредне наставе у ОШ „Руђер Бошковић“ у Београду Зорица Вукајловић, професор разредне наставе у ОШ „Вељко Дугошевић“ у Београду Љиљана Карановић, професор разредне наставе у ОШ „Славко Родић“ у Бачком Јарку

Редактор и лектор

Виолета Бабић

Ликовни уредник

Душан Павлић

Технички уредник

Марко Хубер

Уредник Фотографије Издавач

За издавача Штампа

Анђелка Ружић Shutterstock Архива Креативног центра Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Дејан Беговић Графостил, Крагујевац

Година штампе

2020

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Тираж

5000

37.016:3/5(075.2)

© Креативни центар, 2020

МАРИНКОВИЋ, Симеон, 1941 Природа и друштво 3 : за трећи разред основне школе / Симеон Маринковић, Славица Марковић, Зорица Нобл ; [илустратори Саша Арсенић, Владимир Бурсаћ]. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2020 (Крагујевац : Графостил). - 125 стр. : илустр. ; 26 cm. (Креативна школа)

copyright

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за наставу Природе и друштва у трећем разреду основне школе решењем број 650-02-00563/2019-07 oд 6. 2. 2020.

Тираж 5.000.

ISBN 978-86-529-0770-0 1. Марковић, Славица, 1967 [аутор] 2. Нобл, Зорица, 1968 [аутор] COBISS.SR-ID 282884876

ллаа о о к к ш ш а а н н в в и и т т а а ККррее

ззаа УУџџббеенниикк еедд ззрр ттрреећћиирраа ооллее шшкк ооссннооввннее

3

а д о р и р П руштво ид

9 788652 907700

и друштво Природа 3 Природа и друштво 3 и друштво Природа 3

ииццааННообблл р р о о З З • • ћ ћ и и ккоовв ввииццааММаарр а а л л С С • • ћ ћ и и в ааррииннккоов ССииммееооннММ