Biblioteka ПРИНЦЕЗА СОФИЈА Kwiga četvrta
Принцезин глобус Prvo izdawe
Urednik Anđelka Ružić Дизајн Душан Павлић Ilustracije Bojana Stojanović Lektor Mirjana Delić Priprema za štampu Tatjana Vaqarević Izdavač Kreativni centar Gradištanska 8, Beograd tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača Qiqana Marinković, direktorka Štampa Grafostil, Kragujevac Godina štampe 2019 copyright © Креативни центар 2019 Tiraž 1500
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 АЛЕКСИЋ, Весна, 1958 Принцезин глобус / Весна Алексић ; илустровала Бојана Стојановић. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2019 (Крагујевац : Графостил). - 42 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Библиотека Принцеза Софија / [Креативни центар, Београд] ; књ. 4) Тираж 1.500. ISBN 978-86-529-0722-9 COBISS.SR-ID 279661324
Илустровала Бојана Стојановић
Одједном
malom kraqevstvu svi su žeqno iščekivali važan događaj! Došlo je vreme da Sofija, kraqeva mezimica, pođe u školu. Ovo je uzbudqiv i vrlo važan trenutak za svako dete, pa tako i za pravu princezu. O, radovala se ona celog leta zato što su je tata i mama pustili da ide u običnu školu sa svojim drugarima: Lanom, Stefanom i Lukom. I dok su se topili avgustovski dani ispuweni igrom, počele su i mawe pripreme za školu. Princeza je odabrala crveni ranac, i sveske, i pernicu, kao i nove cipele, a dvorski 5
krojač Mali Žika već se latio šivewa svečane haqinice. Na raskošnom dvoru na brdu zavladali su tiha radost i neko fino užurbawe i uzbuđewe, a princeza se osećala važnijom nego inače. Biće konačno đak! I sve je bilo lepo do jedne tople večeri kada je sunce sporo tonulo iza brda i kada je princeza Sofija ugledala prve zlatne listove na travi, a kowušar Lepi Milence joj usput dobacio: – Još koji dan se igrate, moja princezo, a onda – škola! Sve to podsetilo je Sofiju da će stvarno morati u školu i ona se odjednom sasvim snuždila. Izgledalo je to kao kada ogroman oblak, bez najave, zakloni sunce i plavo nebo u trenu postane tamno i sivo. – Ana, pokaži mi prstom na kalendaru kada će se TO dogoditi! – zamolila je iste večeri svoju dadiqu. 6
7
Ana nije isprva razumela o čemu mala princeza govori jer je bila u velikom poslu raščešqavawa wenih zamršenih kovrxa, koje su dosezale sve do struka. – To sa onim … znaš… – ponovila je kao nehajno princeza. – S kojim to onim? – upitala je dadiqa Ana. – Pa, mislim to sa školom i prvim septembrom… – Aha … evo, ovde je prvi septembar – pokazala je Ana prstom brojku na kalendaru, loše prikrivajući smeh. Princezi Sofiji odjednom nije bilo ništa smešno. Videla je samo kolonu brojki do TOG broja, a ona nije bila naročito duga… Tačnije, kad je prebrojala tu kolonu, videla je da staje na pet prstiju jedne šake. Ana se pravila da ništa ne razume, pa je komandovala da požure na večeru. 8
– Vaše kraqevsko visočanstvo – obratio se kraq sa osmehom princezi Sofiji, uzeo ju je u naručje i podigao uvis. Čim tako počne, Sofija je znala da se šali i da će u trenu smisliti neku veselu zgodu. – Slušam Vas – prihvatila je princeza igru – ali me prvo spustite na stolicu. – Naša kuvarica, gospođa Olga, spremila je ribu za večeru… – počeo je tata kraq, nežno je vraćajući na mesto. – Samo to? – prekinula ga je princeza Sofija. – I puding od vanile sa ušećerenim breskvama za đaka! Vidite li vi ovde nekog đaka? Sofija se osvrnula oko sebe i videla za stolom samo mamu i dadiqu Anu. – Ne vidim nikakvog đaka – odgovorila je. – Ali me puding zanima! 9
– Pardon … za budućeg đaka koji sedi s nama za stolom i zove se Sofija – rekao je kroz smeh tata kraq.
10
– Oh, ne poznajem tog đaka! – nastavila je Sofija. – A, vidite, ja ga znam! To je ovaj ovde što se pravi nevešt! – Dobro – konačno je priznala princeza. – To sam ja! Igrica s tatom bila je završena, ali ovoga puta Sofiji i nije naročito prijala. Kao ni večera koja je tek bila poslužena. – Nešto mrqaviš… Da niste dole, u gradu, pojeli neki sladoled krišom? – upitala je kraqica majka. Sofija je odmahnula glavom. – Umorila se samo… – rekao je kraq i kao da se ponovo setio škole: – E pa, Sofija, danas sam čuo važnu vest, završeni su veliko spremawe i krečewe! Imaš sreće, kćeri, sačekaće te baš lepa škola. Sigurno se mnogo raduješ! – izrecitovao je. 11
U tom trenutku Sofiji je ispala ušećerena breskva sa kašičice i sletela pravo u krilo. – Radujem se … ali pogledajte šta mi se desilo! – Ništa strašno – rekla je kraqica dodajući princezi salvetu. – Ni prvi ni posledwi put! Da li sam u pravu, Ana? Ana je klimnula glavom i veselo dodala: – Zamolio me je krojač Mali Žika da sutra kupimo svilene trake i dugmiće za Sofijinu haqinu. Biće baš divna! Odjednom, Sofiji je još jedna breskva upala u krilo. To je bilo gotovo nepodnošqivo! Još gore je bilo to što su se svi blagonaklono smeškali i pravili da nisu ništa videli. Kraqica joj je opet, bez reči, dodala salvetu, ali joj je pogled i daqe bio pun te dosadne, tihe radosti 12
koju je Sofija primećivala kod svih. Da joj je bar dala neki ukor, kao što je inače radila! Ovako – ništa! Šta im je tako lepo u vezi s tim?!, mislila je Sofija. – A sutra stižu radni sto, lampa i stolica – rekao je zadovoqno kraq. – To ćemo odmah postaviti u tvoju sobu, da se navikneš na vreme na kutak u kojem ćeš učiti. Znaš, kad pođeš u školu, nećeš moći samo da se igraš već ćeš morati i da učiš i da radiš domaće zadatke… – Znam, znam – promrsila je princeza. Ovoga puta joj nije ispala breskva iz pudinga, ali je zato glasno štucnula. Puding je bio ukusan, ali nije lako klizio niz grlo. U grlu se nešto stislo 13
i to nešto zapretilo je da pokvari taj divni dan, u kojem je bilo i jahawa, i vožwe rolerima, i krišom pojedenog sladoleda, čak i na brzinu odigrane video-igrice kod Stefana. Odjednom, večera se odužila kao taj dugi letwi sumrak u kojem sunce nije htelo da potone do kasnih sati. Tako, kada se konačno završila, Sofija je hitro izašla pred dvorsku kapiju. Još se nije uhvatio ni prvi mračak i wen dobar drug Petar, zapovednik straže, bio je na dužnosti. Stajao je ispred kapije u svom plavom kapetanskom odelu, sa zlatnim epoletama. Dugi brci su mu se prijateqski mrdnuli. To je samo ličilo na osmeh jer stražari ne smeju da prave nikakve grimase. Ne smeju ni da pričaju. Sve je to princeza Sofija dobro znala, ali je woj bio preko potreban prijateqski savet. 14
15
– Reci mi, Petre, jesi li ti išao u školu? – upitala je Sofija i odmah potom dodala: – Znam da jesi. I znam da umeš da čitaš. I znam da umeš da jašeš kowa. I znam da umeš da radiš na kompjuteru. I znam da znaš da gledaš na sat. I u kalendar. E, vidiš, znam i ja sve to, osim da gledam na sat i u kalendar. I sad, zbogедно te лепо dveмало stvari ja moram краљевство има својуda лепу малу принцезу по имену Софија. krenem u školu! То краљевство је право, а не као из Onaj malopređašwi osmeh kodа приче. И принцеза Софија је права, не као из приче. Али и она, zapovednika straže као и сва друга деца, има Petra najednom se неке своје бубе и проблеме. А како их решава па то је smeh. pretvorio u …pravi за причу! –баш Ne, nemoj ništa da mi kažeš, znam da ne smeš, i zato ću ja tebi ovo reći u poverewu – nastavila je ozbiqno princeza Sofija i žustro
Ј
9 788652 907229
16