Petson kampuje

Свен Нурдквист

Петсон кампује Свен Нурдквист

Петсон кампује

Мачак Финдус је нашао шатор на тавану, а чича Петсона је то вратило у оно време када је камповао поред мирног и тихог језера. Од таквог камповања није било ништа, али подизање шатора у дворишту за Петсона, мачка и кокошке било је подједнако узбудљиво.

Наслов оригинала: Sven Nordqvist, Pettson tältar © Copyright Sven Nordqvist 1992 Bokförlaget Opal AB За издање на српском језику, ћирилицом © Креативни центар 2016 Написао и илустровао Свен Нурдквист Са шведског превела Светлана Тот Уредник Славица Марковић Лектор Виолета Бабић Припрема за штампу Небојша Митић Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 Тел.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор Штампа Публикум Година штампе 2016 Тираж 2.000 ISBN 978-86-529-0352-8

Петсон кампује Написао и илустровао Свен Нурдквист

Једнога дана чича Петсон је био на тавану и тражио кесу с пловцима, за коју је мислио да је тамо негде. Мачак Финдус му је, као и обично, помагао. Када је Петсон извукао неку кутију, Финдус је пронашао зелену кобасицу – велику зелену кобасицу од тканине. Скакао је по њој и клатио се тамо‑амо. Када је ишао напред, она се котрљала уназад. Када је ишао уназад, она се котрљала унапред. Када је трчао, она се котрљала брже.

– Види, Петсоне! – узвикнуо је. Петсон је подигао поглед са своје кутије.

– Аха. Пази само да се не стрмекнеш низ…

– Упомоооћ! Кобасица је полетела низ стрме степенице, а мачак се скотрљао за њом.

Петсон је пожурио доле.

– Финдусе! Јеси ли добро? Јеси ли се ударио?

– Дааа – закукао је мачак. – Мислим да сам сломио уши. Зашто ти по тавану леже те кобасице опасне по живот? – грдио га је.

– То је шатор – рекао је Петсон.

– Какав шатор? Шта је то шатор? – питао је Финдус.

– Шатор је кућа од платна у којој се спава када се иде на планинарење по шведским планинама, на пример. Мачак је зурио у чичу као да није баш био сасвим свој.

– У томе се спава када се иде на планинарење? Како? Хода се у сну? С кобасицом над главом … или шта?

– Не, не – рекао је стрпљиво Петсон. – У врећи се налази уролан шатор. Показаћу ти.

Петсон је извукао шатор и развукао га. Када је осетио мирис платна, веома се јасно сетио какав је осећај лежати у шатору, иако је то било тако давно. Како су се забављали кад је био млад! А шта ако би пробао поново? Могао би таман да искористи прилику да испроба свој нови проналазак. Финдус је пронашао улаз у шатор и увукао се унутра.

– Хоћу овде да спавам! – рекао је. – Зар не бисмо могли да одемо на планинарење? Шта су то шведске планине?

– То су високе планине у Лапланду – казао је Петсон.

– Па и ми имамо високу планину иза столарске радионице! Можемо тамо да планинаримо – рекао је Финдус.

– Али то није ништа посебно. То бисмо обавили за петнаест минута – сматрао је чича.

– Али, Петсоне, и не мора да буде нешто посебно. Можемо мало да планинаримо и после да спавамо у шатору.

– А ја бих желео да испробам свој проналазак – рекао је Петсон. – Предлажем да кренемо у дугу шетњу око језера и да на пола пута подигнемо шатор и пецамо, па после можемо да седимо тамо, код језера, док сунце залази, и печемо гргеча на роштиљу.

– Да, тако ћемо! Хајде, идемо! – узвикнуо је Финдус и истрчао.

– Полако. Прво морам да направим мало реда. Шатор, врећа за спавање, ранац, термос с кафом, проналазак који није био сасвим завршен… Требало му је много времена да смисли шта му све треба и да пронађе оно што се морало понети. Мачак је нестрпљиво чекао.

Коначно су кренули – прво мачак, а чича за њим. Док су пролазили поред кокошака, Финдус је узвикнуо: – Ћао, кокошке! Идемо да кампујемо и планинаримо по шведским планинама и пецамо у језеру, а ви не можете с нама.

– Зашто ми не можемо с вама? Петсоне! И ми хоћемо да кампујемо у језеру! – кокодакале су кокошке трчећи за њима.

– Не, то не можете – рекао је Петсон. – Немате снаге да идете толико далеко. Само ћете се изгубити у шуми, а онда ће доћи лисица и појести вас. Остајете овде!

– Хоћемо с вама! – цикале су кокошке. Петсон је потрчао, али су га кокошке пратиле. Беда Андешон је стајала на пашњаку и гледала Петсона и кокошке.

– Не плаши се кокошака, Петсоне! – довикнула је. – Нису оне толико опасне као што изгледају! Петсон је застао. Све је то било баш глупо. Кокошке морају да се врате кући.

Свен Нурдквист

Петсон кампује Свен Нурдквист

Петсон кампује

Мачак Финдус је нашао шатор на тавану, а чича Петсона је то вратило у оно време када је камповао поред мирног и тихог језера. Од таквог камповања није било ништа, али подизање шатора у дворишту за Петсона, мачка и кокошке било је подједнако узбудљиво.