Odbrana i vojevanje

SADR@AJ Snaga vojske i ve{tina ratovawa 2

Ba{tinici i pronijari – vlasteoska vojska 4

Najamnici – profesionalni vojnici 6

Oprema ratnika 8

Naoru`awe ratnika

Izdaje KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.co.yu

10

Logistika 13

Tvr|ave i zamkovi 14

Opsada i odbrana utvr|ewa

Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor Biblioteka OVAKO SE @IVELO Sredwi vek

18 ODBRANA I VOJEVAWE

Priprema i polazak u rat 22

Zastave i grbovi 24

Sukob s neprijateqem 26

Kosovska bitka 30

Indeks 32

Hronolo{ka tablica

Autor dr Marko Popovi} Ilustrator Miroqub Milutinovi} Brada Urednik edicije dr Vesna Biki} Grafi~ki dizajn Danijela Paracki Du{an Pavli} Lektor i redaktor Ivana Igwatovi} Grafi~ka priprema D_sign, Beograd [tampa Publikum, Beograd Tira` 3.000

OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK

OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK

Marko Popovi}

ODBRANA I VOJEVAWE

Snaga vojske i ve{tina ratovawa Kowanik

Od najstarijih vremena borbe za opstanak obele`avale su tokove razvoja qudskih zajednica. Tako je bilo i u sredwem veku, koji je trajao ~itavih hiqadu godina.

U velikim seobama i ~estim ratovima stvarane su prve sredwovekovne dr`ave, a me{awem doseqenih varvarskih plemena sa starosedeocima nastajali su narodi koji danas naseqavaju evropske zemqe. Opstanak u tom nesigurnom svetu zavisio je od vojne organizacije i ve{tine ratovawa. U ranijim razdobqima sredweg veka du`nost svakog sposobnog ~lana zajednice – roda ili plemena – bila je da uspe{no rukuje oru`jem. Kasnije, sa uspostavqawem feudalnog dru{tvenog poretka, a posebno s ja~awem dr`avne organizacije, ratni~ki stale` dobio je poseban zna~aj.

Od ja~ine i organizovanosti vojske zavisile su snaga i stabilnost dr`ave, kao i ugled vladara me|u susedima.

Detaq freske iz Pe}ke patrijar{ije

^esti ratovi i nesigurnost nisu zaobi{li ni srpske zemqe.

U vreme naseqavawa u oblasti zapadnog i centralnog Balkana na{i preci morali su veoma brzo da prilagode ratnu ve{tinu znawima suseda, preuzimaju}i ne samo na~in organizacije vojske ve} i boqe vrste naoru`awa. U po~etku, pre obrazovawa sredwovekovne dr`ave, postojale su plemenske ili oblasne vojske, kojima su komandovali `upani, a ~esto i vojvode. Tokom ve}ih i zna~ajnijih pohoda, kao i prilikom odbrane od neprijateqskih invazija, u vojsku su stupali svi sposobni stanovnici, bez obzira na godine.

Minijatura iz vizantijske hronike HRABRI VOJNICI Me|u susedima Srbi su va`ili za hrabar i ratoboran narod, s kojim nije bilo lako vojevati ni velikim i sna`nim dr`avama, kakva je bila Vizantija. I kasnije, po~etkom XV veka, u vreme sve ~e{}ih sukoba s Turcima, vojni~kom silom prevazilazili su druge okolne narode, kao {to je to zabele`io jedan pisac. Me|utim, vladalo je uverewe da su Srbi najboqi kada ratuju na sopstvenoj teritoriji i brane svoju zemqu, dok su u~e{}e u vojnim pohodima u udaqenijim oblastima nevoqno prihvatali.

2

ORGANIZACIJA VOJSKE Srpska vojska dobila je ustaqenu organizaciju u doba Nemawi}a, to jest nakon uspostavqawa sredwovekovne dr`ave, a ta organizacija postepeno se usavr{avala. Ve} tada vidovi vojnog anga`ovawa bili su jasno izdvojeni, u skladu sa obavezama razli~itih slojeva stanovni{tva prema vladaru i dr`avi. Vojska se sastojala, kao {to je to bilo uobi~ajeno i u drugim dr`avama sredwovekovne Evrope, od dva osnovna borbena roda – pe{adije i kowice. Znatno brojnija bila je pe{adija, koju su sa~iwavali slabije opremqeni i lak{e naoru`ani ratnici, poreklom iz siroma{nijih slojeva stanovni{tva. Udarnu silu predstavqala je kowica, koja je s vremenom dobijala sve ve}i zna~aj. U poznim razdobqima sredweg veka elitne jedinice ~inili su kowanici PO VIZANTIJSKOM MODELU u te{kim oklopima.

Ustrojstvo je u velikoj meri preuzeto iz Vizantije BA[TINI^KA i s vremenom se nije zna~ajno VOJSKA promenilo, sve do turskih osvajawa.

VLASTELA – KRAJI[NICI VLASTELA – BA[TINICI

PRONIJARI

SLOBODNI ZEMQORADNICI I STO^ARI

NAJAMNI^KA VOJSKA STRANI NAJAMNICI DOMA]I NAJAMNICI

Vojne jedinice su, kada je re~ o unutra{woj organizaciji, bile podeqene po dekadnom sistemu.

Najmawa jedinica brojala je 10 vojnika i na ~elu joj se nalazio desetnik – desetar – kao i u na{oj sada{woj vojsci. U ve}oj jedinici bilo je 50 vojnika, s pedesetnikom na ~elu. Dvema takvim jedinicama komandovao je satnik. Ve}u formaciju ~inilo je hiqadu qudi i wome je zapovedao tisu}nik. Sve vojne stare{ine bile su iz redova doma}e vlastele. One su, pored ispuwavawa ratni~kih obaveza, ~esto obavqale i civilne slu`be, kao, na primer, satnici.

Stare{ine s tim ~inom, u svojstvu dr`avnih velmo`a, upravqale su pojedinim oblastima i u~estvovale na saborima koje je sazivao vladar.

3

Ba{tinici i pronijari – vlasteoska vojska Qudstvo s vlasteoskih poseda ~inilo je glavninu sredwovekovne vojske i u Srbiji i u drugim evropskim zemqama. Na poziv vladara, vlastela je bila obavezna da se sa svojim vojnicima okupi na mestu s kojeg se polazilo u ratni pohod. Broj vojnika koje je vlastelin opremao i vodio u rat zavisio je od veli~ine wegovog poseda.

Za vojsku je odabiran samo deo qudstva – izdr`qivi, spremni i odani pojedinci.

Du`nost svakog vlastelina bila je da svoje vojnike obu~i za borbu i da ih opremi.

Glavninu pe{adijskih jedinica ~inili su sebri, seqaci, uglavnom skromnije opremqeni i lako naoru`ani, dok su imu}niji qudi, iz vlasteoskog stale`a, ratovali na kowima.

BA[TINA I PRONIJA U sredwovekovnoj Srbiji nasledni vlasteoski posed nazivao se ba{tinom, a posed koji je za ste~ene zasluge vladar dodeqivao svojoj vlasteli na do`ivotno u`ivawe – pronija.

Sebri

U mirnim vremenima sebri, zavisni seqaci na vlasteoskim posedima, obavqali su svakodnevne poslove na zemqi, ali ni tada nisu zanemarivali borila~ke ve{tine. Posebne prigode za ve`bu bile su narodne zabave i igre, a omiqene discipline bacawe kamena s ramena i nadmetawe u ga|awu strelama ili kopqima, dok se snaga odmeravala rvawem.

Veoma popularne bile su i trke na kowima.

Pripadnici vlasteoskog stale`a imali su vi{e mogu}nosti da se posvete vojnoj obuci, naj~e{}e na vite{kim igrama i turnirima odr`avanim povodom razli~itih svetkovina, u dane praznika. Takmi~ewa su se odvijala na posebnom mestu koje se nazivalo poteci{tem.

Obi~no su to bile samo ogra|ene poqane ispred gradskih bedema, pokraj zamkova ili na rubovima naseqa. Tu su organizovane trke na kowima, kada su procewivane ve{tine jahawa i rukovawa oru`jem, a posebno ve{tina ga|awa kopqem u trku. Omiqeno je bilo takmi~ewe kowanika pod punom ratnom opremom; oni su u trku isturenim kopqem skidali rukavicu oka~enu na motku. Najboqi strelci takmi~ili su se tako {to su poku{avali strelom da pogode metu kroz tri prstena postavqena u niz.

Scena turnira, reqef na ste}ku

Na turnirima koje je za svoju vlastelu prire|ivao car Stefan Du{an najboqi i najve{tiji takmi~ari darivani su pozla}enim i srebrnim pojasevima i skupocenom ode}om.

4

Svojevrstan vid ratni~kog nadmetawa bili su dvoboji, koji su ~esto opisivani u narodnim pesmama i istorijskim dokumentima.

U dvobojima na bojnom poqu, pred sudar sukobqenih vojski, ili ispred bedema opsednutih gradova iskazivalo se juna{tvo i predskazivala predstoje}a pobeda. Jedan od starijih opisa dvoboja poti~e iz vremena srpsko-vizantijskog ratovawa 1151. godine. U toku bitke sam vizantijski car zapo~eo je dvoboj sa srpskim `upanom, koji je smatran izuzetno hrabrim ratnikom.

Posle du`e borbe `upan „udari cara po licu i razbi mu gvozdeni vizir za o~i koji visi sa {lema, a ovaj mu ma~em odse~e ruku“.

U narodnim pesmama ostala su sa~uvana veoma `iva se}awa na dvoboje Kraqevi}a Marka, kao i nekih drugih velmo`a tog doba.

„Potego{e sabqe okovane, Jedan drugom juri{ u~ini{e: Manu sabqom Kraqevi}u Marko, Deli Musa buzdovan podbaci, Prebi mu je u tri polovine, Pak pote`e svoju sabqu naglo, Da udari Marka Kraqevi}a, Al’ podbaci topuzinu Marko, I izbi mu sabqu iz bal~aka.

Potego{e perne buzdovane, Stado{e se wima udarati; Buzdovan’ma pera oblomi{e, Baci{e ih u zelenu travu, Od dobrijeh kowa odsko~i{e, [~epa{e se u kosti juna~ke I pogna{e po zelenoj travi.

Namjeri se junak na junaka, Deli Musa na Kraqi}a Marka.“ Narodna pesma Marko Kraqevi} i Musa Kesexija

O dvobojima se govori i u jednom ~lanu Zakonika cara Du{ana: „U vojsci sva|e da ne bude.

Ako li se posva|aju, dvojica da se biju, a niko drugi da im ne pomogne u tu~i. Ako li ko pote~e i pomogne u tu~i, da se kazni…“ Ova careva odredba imala je za ciq da oja~a vojni~ki duh, ponos i odlu~nost boraca, ali i da spre~i {ire sukobe unutar jedinica.

ODBRANA GRANICA

Odbrana dr`avnih me|a bila je poverena qudstvu s poseda koje je vladar posebno dodeqivao u grani~nim oblastima.

Vlastelin kraji{nik bio je, po zakonu, du`an da {titi granicu od [lem razbojni~kih bandi i vojnih odreda neprijateqski raspolo`enih suseda. Prilikom ve}ih napada u grani~ne oblasti dolazio je i srpski vladar sa svojom vojskom, prete`no sastavqenom od najamnika.

5