Naučite da se ljutite

Едиција Добар родитељ

Nau~ite da se qutite прво издање

Аутор Невена Ловринчевић Илустрације Ивица Стевановић Уредник Наталија Панић Лектор Ивана Игњатовић Припрема за штампу Љиљана Павков Издаје Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Графипроф Тираж 3.000 ISBN 978-86-7781-782-4 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 159.922.73(035) 37.018.1(035) ЛОВРИНЧЕВИЋ, Невена, 1961– Научите да се љутите : родитељски бес – какав је његов утицај на дете и како њиме управљати / Невена Ловринчевић ; илустровао Ивица Стевановић. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2010 (Београд). – 92 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Едиција Добар родитељ) Тираж 3.000. – О аутору: стр. 91.

ISBN 978-86-7781-782-4 а) Родитељство – Приручници b) Родитељи – Деца – Психолошки аспект – Приручници COBISS.SR-ID 176827916

Nevena Lovrin~evi}

NAU^ITE DA SE QUTITE Roditeqski bes: kakav je wegov uticaj na dete i kako wime upravqati

Ilustrovao Ivica Stevanovi}

Sadr`aj UVOD................................................................................................. 7 O EMOCIJAMA I QUTWI........................................................... 9 Kako izra@avamo qutwu....................................................

• RODITEQ “BATINA JE IZ RAJA IZA[LA” ..................

• RODITEQ GALAMYIJA.......................................................

• RODITEQ “I TO MI JE HVALA”, CINIK, KRITIZER............................................................

21 22 25 27

UTICAJ RODITEQSKE QUTWE NA DETE.............................. 33 ZA[TO SE DECA PONA[AJU ONAKO KAKO SE PONA[AJU..........................................................................

• TEMPERAMENT.....................................................................

• UZRAST .................................................................................

• ISKUSTVO.............................................................................

• OKOLNOSTI.........................................................................

36 36 43 46 48

ZA[TO SE RODITEQI PONA[AJU ONAKO KAKO SE PONA[AJU..........................................................................

• ISKUSTVO IZ PRIMARNE PORODICE...........................

• STRES I UMOR.....................................................................

• MISLI OKIDA^I.................................................................

52 52 57 65

KOLIKO STE QUTI?.................................................................. 68 NAU^ITE DA SE QUTITE .......................................................... 75 • PRE QUTWE........................................................................... 76 • ZA VREME QUTWE............................................................... 78 • POSLE QUTWE.................................................................... 80 VO\EWE DNEVNIKA QUTWE..................................................... 82 ZAKQU^AK...................................................................................... 89 O AUTORKI.................................................................................... 91

UVOD

Гор­да­на је ушла у стан на­то­ва­ре­на ке­са­ма из про­дав­ни­це. Ње­но дво­је де­це сва­ђа­ло се на пу­ту до ку­ће, у ауто­мо­би­лу, увла­че­ћи је у рас­пра­ву: „… ма­ма, ка­жи му … стал­но ме иза­ зи­ва!“ Од­мах је ушла у ку­хи­њу. За­вр­ша­ва­ла је с пра­вље­њем руч­ка, ус­пут по­ста­вља­ју­ћи сто. Дан на по­слу био је баш на­по­ ран. Ше­фи­ца, из не­ког са­мо њој зна­ног раз­ло­га, ни­је би­ла за­ до­вољ­на Гор­да­ни­ним но­вим про­јек­том, ко­ји јој је тре­ћи пут вра­ти­ла на до­ра­ду. Де­ца су се и да­ље рас­пра­вља­ла у со­би: „… сад је мој ред за игри­це… Ма­ма­а­аа … ка­жи му!“ По­сле руч­ка, то­ком ко­јег су де­ца гу­ра­ла по­вр­ће на стра­ну, бу­не­ћи се – „За­што сва­ког дру­гог да­на има­мо ову глу­пу бли­тву за ру­чак?“ – скло­ни­ла је су­до­ве у ма­ши­ну. Ко­нач­но, пр­ви тре­ну­ так тог да­на ка­да ће мо­ћи да се опу­сти. Сме­сти­ла се удоб­но у фо­те­љу, са шо­љи­цом ка­фе по­ред се­бе. Већ сле­де­ћег тре­нут­ ка лоп­та јој је про­ле­те­ла по­ред гла­ве и уда­ри­ла у ва­зу, ко­ја је па­ла и раз­би­ла се. Гор­да­ни је пао мрак на очи. Ско­чи­ла је ви­чу­ћи из свег гла­са: „Па мо­же ли чо­век да има два ми­ну­та ми­ра у ку­ћи од вас?! Срам вас би­ло, без­о­бра­зни­ци јед­ни!“ Да­ље се и не се­ћа шта је све ре­к ла. Ни­шта ле­по, сва­ка­ко. Кад је све про­шло и кад су се де­ца, сва упла­ка­на, по­ву­кла у 7

со­бу, Гор­да­на се осе­ћа­ла ло­ше, нај­го­ре током тог да­на: „Шта је ме­ни? Ка­ко мо­гу та­ко ужа­сно да се по­на­шам, да из­гу­бим кон­тро­лу и нешто толико ружно ка­жем сво­јој де­ци? Ка­ква сам ја то осо­ба и … ма­ма?“ Де­си ли вам се да вас љут­ња об­у­зме у тој ме­ри да из­гу­би­ те кон­тро­лу, те се из­ур­ла­те на де­те и/или га уда­ри­те? И по­ сле се осе­ћа­те ло­ше и обе­ћа­те се­би да то ви­ше ни­ка­да не­ће­ те ура­ди­ти? Па он­да опет ура­ди­те исто? Да ли има­те осе­ћај да сте че­сто или ско­ро стал­но љу­ти? Да ли има­те ути­сак да вас се де­те бо­ји? Да ни­сте од оних осо­ба ко­је го­то­во ни­ка­да ни­су љу­те и увек има­ју стр­пље­ња за де­цу, ма ка­ко она би­ла на­пор­на … је­ди­но има­те про­бле­ма са че­стим гла­во­бо­ља­ма (ви­со­ким крв­ним при­ти­ском, бо­ло­ви­ма у сто­ма­ку…)? Да ли ми­сли­те да вас чи­ње­ни­ца што сте љу­ти на де­те чи­ни ло­шим ро­ди­те­љем и да ва­ша љут­ња тра­у­ми­ра де­те? Ако је тако, он­да је ова књи­га за вас!

8

O EMOCIJAMA I QUTWI

Ка­да је Ду­ша­нов тро­го­ди­шњи син пао из чам­ца у ре­ку, Ду­шан је истог ча­са ско­чио за њим. На­рав­но, по­ми­с ли­ли сте. Оно што Ду­ша­нов по­сту­пак ипак не чи­ни са­свим ла­ко ра­зу­мљи­вим је­сте по­да­так да је он не­пли­вач. За наш ра­ ци­о­нал­ни ум ова чи­ње­ни­ца са­свим ме­ња си­ту­а­ци­ју. За­и­ ста, не­ма ни­ка­кве ло­ги­ке у то­ме што је осо­ба ко­ја не пли­ва ско­чи­ла у ду­бо­ку и бр­зу ре­ку да би не­ко­га спа­сла. На­шем емо­ци­он ­ ал­ном уму, ме­ђу­тим, Ду­ша­нов по­сту­пак са­свим је ја­сан: љу­бав пре­ма де­те­ту и страх у си­ту­а­ци­ји ка­да је оно жи­вот­но угро­же­но у пот­пу­но­сти су по­ти­сну­ли све оста­ло, па и нај­сна­жни­ји од свих на­го­на: онај за са­мо­о­др­жа­њем. „Муж убио же­ну и њеног љу­бав­ни­ка, па пре­су­дио се­би“ – на­слов је ко­ји ни­је та­ко ре­дак у штам­пи. Ком­би­на­ци­ја ви­ ше емо­ци­ја, љу­бо­мо­ре, љут­ње и ко зна че­га још, над­вла­да­ ла је ра­ци­о­нал­ни ум. Иако по­не­кад ова­кви до­га­ђа­ји бу­ду по­кре­ну­ти пси­хич­ким обо­ље­њем ак­те­ра, ве­о­ма је че­сто реч о осо­ба­ма ко­је су пре тра­гич­ног до­га­ђа­ја са­свим нор­ мал­но функ­ци­он ­ и­са­ле. Још је­дан до­каз пре­мо­ћи емо­ци­о­нал­ног над ра­ци­о­нал­ ним умом.

9

У на­шем сва­ко­днев­ном жи­во­ту, сре­ћом, рет­ко смо све­ до­ци та­ко дра­стич­них си­ту­а­ци­ја. Из­бо­ри ко­је стал­но чи­ни­ мо (из­бор парт­не­ра, по­сла, од­нос пре­ма де­те­ту, при­ја­те­љи­ ма, ро­ди­те­љи­ма, по­на­ша­ње у сва­ко­днев­ним си­ту­а­ци­ја­ма итд.) на­ста­ју као ком­би­на­ци­ја емо­ци­о­нал­ног и ра­ци­о­нал­ ног у на­ма. Ко­ли­ко год да се ме­ђу­соб­но раз­ли­ку­је­мо по сте­ пе­ну у ком смо спрем­ни да да­мо пре­власт емо­ци­о­нал­ном или ра­ци­о­нал­ном де­лу, ја­сно је да смо у мно­гим си­ту­а­ци­ја­ ма у зна­чај­ној ме­ри во­ђе­ни емо­ци­ја­ма, чак и он­да ка­да смо уве­ре­ни да пра­ви­мо ис­кљу­чи­во ра­ци­он ­ а­лан из­бор. С об­зи­ром на искон­ску сна­гу емо­ци­о­нал­ног, очи­глед­ но је да по­ти­ски­ва­ње и не­га­ци­ја емо­ци­ја не во­де ни­че­му до­бром, то јест да та­ко не­што ни­је мо­гу­ће без не­же­ље­них по­сле­ди­ца. Исто је та­ко ја­сно и да пу­ко пре­пу­шта­ње емо­ ци­ја­ма, уз ис­кљу­чи­ва­ње ра­ци­о­нал­ног ре­зо­но­ва­ња или ње­ го­во сво­ђе­ње на нај­ма­њу ме­ру, уоп­ште ни­је до­бра иде­ја. Шта, да­к ле, чи­ни­ти? По­себ­но с „те­шком“ емо­ци­јом као што је љут­ња? Оно што нам оста­је као со­лид­но ре­ше­ње је­сте да бо­ље упо­зна­мо љут­њу и на­у­чи­мо ка­ко и у ко­јој ме­ри њо­ме да упра­вља­мо. Ти­ме отва­ра­мо мо­гућ­ност за бо­ље сна­ла­ же­ње с њом, та­ко што ће­мо на­ла­зи­ти при­хва­тљи­ве на­чи­не за ње­но из­ра­жа­ва­ње. На тај на­чин омо­гу­ћи­ће­мо се­би да се знат­но бо­ље осе­ћа­мо, али и да по­бољ­ша­мо сво­је од­но­се са осо­ба­ма ко­је су нам ва­жне. То се од­но­си и на ону нај­ва­ жни­ју – на­ше де­те. Да би­смо се по­за­ба­ви­ли упра­вља­њем љут­њом, пр­во мо­ ра­мо да је упо­зна­мо. Да­кле, шта то зна­мо о љут­њи?

10

НЕ­ГА­ТИВ­НИ ПРЕД­ЗНАК. Ла­ко је схва­ти­ти за­што се љут­ња, а по­себ­но бес као њен екс­трем­ни­ји об­лик, свр­ста­ва у тзв. не­га­тив­не емо­ци­је. Љут­ња ни­је при­јат­но осе­ћа­ње. Она чи­ ни да се ло­ше осе­ћа­ју и онај ко­ји је љут и љут­њу ис­по­ља­ва и онај ко­ме је љут­ња упу­ће­на. При­че о то­ме ка­ко се бо­ље осе­ћа­мо ако бе­су да­мо оду­шка, сем под од­ре­ђе­ним усло­ ви­ма (не­по­сред­но ис­ка­за­на љут­ња пре­ма осо­би ко­ја ју је иза­зва­ла, уко­ли­ко нам ре­ак­ци­ја вра­ћа са­мо­кон­тро­лу или је оправ­да­на због на­не­се­не не­прав­де), углав­ном су не­у­те­ ме­ље­не. Вр­ло че­сто, упра­во у од­но­су на де­цу, ис­ка­зи­ва­ње љут­ње ни­је аде­кват­но, те се по ис­ка­за­ној љут­њи не осе­ћа­ мо до­бро. О оно­ме ко­ме је љут­ња би­ла на­ме­ње­на (у на­шем слу­ча­ју – де­те­ту) да и не го­во­ри­мо. ПОД­С ТИ­ЦАЈ. Да би осо­ба би­ла љу­та, по­треб­но је да по­ сто­ји осе­ћај осу­је­ће­но­сти и угро­же­но­сти. При то­ме не ми­ сли­мо са­мо на фи­зич­ку прет­њу. Ако се не­ко пре­ма на­ма по­на­ша не­пра­вед­но, гру­бо, ако нас увре­ди, по­ни­зи или нас осу­је­ћу­је, ве­ро­ват­но ће се ја­ви­ти љут­ња и/или бес. Де­те нам не­ће би­ти из­вор фи­зич­ке прет­ње, на­рав­но. Ме­ђу­тим, с об­зи­ром на са­му чи­ње­ни­цу да је са­свим нор­мал­но то што су де­ца буч­на, што пра­ве не­ред, зах­те­ва­ју ста­лан ан­га­жман, оме­та­ју нам сан – ла­ко је за­к љу­чи­ти за­што су она из­вор осе­ћа­ја осу­је­ће­но­сти ро­ди­те­ља. Код не­што ста­ри­је де­це, ко­ја нас не­ће уз­не­ми­ра­ва­ти ти­ме што ће нас др­жа­ти буд­ ним то­ком но­ћи, упор­ни­је из­ра­же­на не­по­слу­шност чи­ни­ће да се ро­ди­те­љи осе­ћа­ју осу­је­ће­но и љу­то. Ако свом три­на­е­ сто­го­ди­шња­ку пе­ти пут у то­ку јед­ног да­на ка­же­те да ути­ша му­зи­ку (скло­ни пр­ља­ве су­до­ве, из­ба­ци ђу­бре, не за­дир­ку­је мла­ђу се­стру итд.), вр­ло је ве­ро­ват­но да ће­те би­ти љу­ти.

11