Muzika traži uši

Dejan Aleksi}

MUZIKA TRA@I U[I drugo izdawe Ilustrovao Dragan Bibin Urednik Sla|ana Ili} Likovni urednici Du{an Pavli} i Andrej Vojkovi} Lektor Aleksandra Markovi} Priprema za {tampu Marko Huber Izdaje Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 Tel.: 011/244-06-59, 382-04-64, 382-04-83 www.kreativnicentar.rs Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Grafiprof Tira` 2.000 ISBN 978-86-7781-645-2

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-93-32 ALEKSI], Dejan (1972) Muzika tra`i u{i / Dejan Aleksi} ; ilustrovao Dragan Bibin. - 2. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Grafiprof).

- 54 str. : ilustr. ; 23 cm. - (Pri~am ti pri~u) Tira` 2.000.

ISBN 978-86-7781-645-2 COBISS.SR-ID 171548428

Dejan Aleksi}

MUZIKA TRA@I U[I Ilustrovao

Dragan Bibin

SADR@AJ PRAZNA PRI^A. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 MOQAC UGOSTITEQ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 DVE UKOSNICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 JEDNOM JE JEDAN DE^AK ZEVNUO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 PROBLEM S KAMILOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 POSAO ZA LI[]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 LIMENI PETAO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 PRI^A O IZGUBQENOJ CRTICI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 MESTO ZA LEPTIRA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 @AK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 UPITNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 SLU^AJ KLEMPAVE KU]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 KO JE IZMISLIO PLA^ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 LIPA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 MUZIKA TRA@I U[I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 TELEFONSKI RU^AK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 PRI^A ZA LAKU NO] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

5

PRAZNA PRI^A ije jednom bio jedan neko. I ne samo da nije bio taj neko, nego nije bilo ni zamka u kome (zbog toga) nije `iveo, ni a`daje koju (zbog toga) nije ubio, ni princeze koju (opet zbog svega toga) nije spasao.

Kad se sve sabere, nije bilo ni~ega da bi se napisala ova pri~a.

Tako je ona ostala prazna. I stoga je morala da ode kod doktora koji prazne pri~e le~i od praznine. A taj doca je bio kao iz pri~e. Imao je }elu, cvikere i nalivpero.

– Dobar dan – re~e doktor kada je Pri~a u{la u ordinaciju.

Potom malo spusti cvikere i boqe je pogleda.

– Dobar dan – uzvrati Prazna Pri~a.

– Da poga|am – nastavi gospodin doca. – Vi mora da ste jedna vrlo prazna pri~a.

Na te re~i Pri~a se stra{no sneveseli, jer je shvatila da je wena praznina toliko o~igledna.

– No, nema razloga za poti{tenost – stade je te{iti ovaj izuzetni lekarski znalac. – Sve se mo`e popraviti. Najpre mi recite otkad ste prazni.

Prazna Pri~a je potpuno otvorila svoje prazno srce i otkrila doktoru da je prazna oduvek. Po`alila mu se kako je u dru{tvo ne primaju druge pri~e, koje u sebi imaju vukove, zmajeve i za~arane pe}ine sa blagom. Doca je pa`qivo slu{ao i kuckao nalivperom o sto. A to je zna~ilo da razmi{qa.

– Dobro – re~e naposletku – stvar je jasna. Mora}emo ne~im da vas ispunimo. Kakva pri~a `elite da budete?

To pitawe samo je jo{ vi{e zbunilo Pri~u, jer ona nije imala pojma o tome kako `eli da izgleda. Jedino joj be{e stalo do toga da ne bude prazna.

– Rado bih, ako nemate ni{ta protiv, ubacio jedan doga|aj u vas.

Pri~a nije rekla ni{ta.

– @elite li stra{an, sme{an, avanturisti~ki, qubavni ili neki sasvim peti doga|aj?

N

6

Pri~a je i daqe }utala. Otkud prazna pri~a mo`e da zna kakav doga|aj `eli?! Doca je za to vreme preturao po svojoj kutiji za doga|aje.

– O, zaboga! – uzviknu on iznenada i izvadi jednu veoma staru fotografiju.

– Ovo sam ja kad sam bio mali – re~e i rasplaka se. Prazna Pri~a vide na toj fotografiji de~aka sa pli{anim medom u naru~ju.

– Lep neki meda – re~e ne`no Prazna Pri~a.

– Lep, nego {ta! Ali izgubio sam ga odavno i vi{e ga nikada nisam na{ao, i sada sam ga se setio, i mnogo sam tu`an, i mnogo sam usamqen, i sve tako redom...

7

I Praznoj Pri~i je sve to bilo mnogo tu`no. Zato ona re~e: – Molim lepo, onda }u ja biti pri~a o de~aku koji je izgubio pli{anog medu i na{ao ga posle mnogo vremena!

Docino lice se skroz-naskroz ozari. Po{to obrisa suzne o~i, on vrati cvikere na vrh nosa, zadenu nalivpero za xep i po~e{a se po }eli. – Vi ste, dozvolite, najlep{a prazna pri~a koju sam ikada izle~io od praznine.

Posle toga su doca i Prazna Pri~a, koja vi{e nije bila prazna, oti{li na sok od maline. Pri~ali su o vukovima, zmajevima i za~aranim pe}inama sa blagom. A to uop{te nisu prazni razgovori.

Naro~ito ako se uz wih pije sok od maline.

8

MOQAC UGOSTITEQ edan genijalni moqac do|e jednog dana na sjajnu ideju da otvori restoran. Tako i u~ini. Svom restoranu dao je ime @aket. Napravio je i reklamu: Ako vam glad smeta, svratite do „@aketa“!

Wegov restoran visio je na tihom, mirnom mestu u plakaru.

Na jelovniku behu razne |akonije – levi rukav s man`etnom, duplo {tepani xepovi, cvetom ukra{en rever (kaput je nosio dever), filcana postava na be~ki na~in, kragna à la France i druge neodoqive poslastice o kojima svaki moqac sawa.

Sve to be{e veoma ukusno i gosti su navra}ali u sve ve}em broju.

Moqac je ponosno gledao kako mu posao cveta, ali nije zadovoqno trqao ruke, jer moqci nemaju ruke. Iz istog razloga ni gosti nisu mogli prste da poli`u, iako bi to rado u~inili pored toliko raznovrsne i ukusne hrane.

Naravno, kao i u svakom restoranu koji dr`i do ugleda, i u @aketu je svirao veoma solidan moqa~ki orkestar. Uglavnom starogradsku muziku. A najomiqenija pesma be{e ona koja po~iwe stihovima:

J

Sve {to ~ovek prede, {ije ili kroji, moqac }e da jede, pa }e da se goji...

Bilo je tu i gostiju iz dalekih, toplih krajeva, koji tako rasko{ne specijalitete nisu probali nikada u `ivotu.

– Blago vama koji `ivite ovde! – re~e jedan ugledni moqac, koji je upravo stigao iz dalekog sun~anog grada na moru. – Vi se ovde tako lepo gostite, a kod nas je hrana preslana. Eto, ju~e sam ru~ao jedne kupa}e ga}e i smu~ilo mi se od tolike soli!

– A zamislite tek ovo – nadoveza se moqac koji je va`io za velikog svetskog putnika. – Stanovnici ostrva Tuvalu obla~e se samo u li{}e! Tamo bi moqci pocrkali od gladi!

9