Meteorologija

.

n

n

n

aznaj i probaj

n

koji su predznaci lepog vremena, a koji lošeg kako se vrše meteorološka merewa i osmatrawa {ta se doga|a pri kretawu velikih vazdu{nih masa kakve prognoze vremena postoje kako qudi uti~u na klimu

.S

n

..

Saznaj:

...

.. S a z n a j

n

n

n

n

Nedeqko Todorovi}

n

da odredi{ dnevni hod temperature da odredi{ smer i brzinu vetra da prepozna{ rod oblaka da izra~una{ udaqenost grmqavine od mesta na kojem se nalazi{ da koristi{ meteorolo{ke karte

Meteorologija

Probaj:

www.kreativnicentar.rs

i probaj

MeTeorOlogija Nedeqko Todorovi}

..

.

Edicija Saznaj i probaj

Meteorologija prvo izdawe ideja: Qiqana Marinkovi} autor: Nedeqko Todorovi} • ilustracije: Ivica Stevanovi} • grafi~ki dizajn: Du{an Pavli} recenzent: dr Dijana Plut • urednik: Milena Trutin • lektor: Mirjana Deli} • tehni~ki urednik: Qiqana Pavkov za izdava~a: Dejan Begovi}, izvr{ni direktor izdava~: KREATIVNI CENTAR, Gradi{tanska 8, Beograd telefoni: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59 www.kreativnicentar.rs • e-mail: info@kreativnicentar.rs {tampa: Publikum tira`: 2.000

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 551.5(02.053.2) TODOROVI], Nedeqko, 1952 Meteorologija / Nedeqko Todorovi} ; ilustrovao Ivica Stevanovi}. – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Edicija Saznaj i probaj) Tira` 2.000. – Re~nik: str. 30–31. – Registar.

ISBN 978-86-7781-711-4 1. Stevanovi}, Ivica [ilustrator] a) Meteorologija COBISS.SR–ID 171021836

Pa kako opet ki{a?!

N e d e q k o To d o r o v i }

MeTeorOlogija Ilustrovao

Ivica Stevanovi}

Ki{a `aba ili nekih drugih `ivotiwa retka je pojava koja mo`e da prati jako nevreme.

SADR@AJ 5 ... O meteorologiji 6 ... ^itawe znakova prirode 8 ... Meteorolo{ka merewa i osmatrawa 9 ... Postavi merne instrumente 10... Dnevnik merewa i osmatrawa 11 ... Odredi dnevni hod temperature 12 ... Istra`i kako se mewa vazdu{ni pritisak 13 ... Prati promene vla`nosti vazduha 14 ... Vetar 14 ... Odre|ivawe smera vetra 15 ... Odre|ivawe brzine vetra 16 ... Oblaci 17 ... Odre|ivawe roda oblaka 18 ... Pra}ewe obla~nosti 18 ... Gde je udario grom?

Bez brige!

U pitawu je najobi~nija muwa – prirodna pojava‌ Uostalom, za nekoliko miliona godina samo }e vam se kasti...

19.... Padavine 20... Izmeri koliko ki{e padne u toku dana 20... Atmosferski front 21 .... Prognoza vremena 21 .... Da li }e sutra padati ki{a?

22 ... Nau~i da koristi{ meteorolo{ke karte i simbole 24 ... Zaslu`ni za razvoj meteorologije 26 ... Lepe strane posla 26 ... Te{ke strane posla 27 ... Kako se {koluje{ za meteorologa 27 ... Gde sve mo`e{ da radi{ kao meteorolog 28 ... Ako postane{ meteorolog, mo`e{ otkriti...

30 .. Re~nik 32 ... Indeks

Uff, bre, al’ sam maler!

Pa gde ba{ sad da me sna|e nevreme?!

Hej! Pazi malo!

O

METEOROLOGIJI

erovatno si nekad pokisao dok si se vraćao iz škole. Otišao si po divnom sunčanom jutru, ali si na posledwem času video kako je nebo postalo tmurno. Kada si krenuo iz škole, počela je kiša i kući si stigao mokar do gole kože.

Kažeš sebi: Da sam prethodnog dana slušao vremensku prognozu, to se možda ne bi dogodilo.

Mnogim qudima vremenske prilike veoma su važne. Građevinarima je teško da rade po velikoj hladnoći. Zemqoradnicima je za uzgoj biqaka potrebna kiša, a za žetvu suvo vreme. Moreplovci i piloti izbegavaju oluju, a planinarewe može biti veoma opasno po grmqavini i magli. Zbog toga svi oni pažqivo prate izveštaje o vremenu i na osnovu wih planiraju svoje poslove.

Iz ove kwige saznaćeš na koji se na~in vr{e meteorolo{ka merewa, kako se osmatraju različite prirodne pojave i kako se pomoću dobijenih rezultata prognozira vreme. To će biti tvoji prvi koraci u meteorologiji – nauci koja se bavi vremenskim prilikama.

V

U nekim zemqama često se javqa tornado – jak vrtlog vazduha u kojem brzina vetra dostiže i do 400 km/h. Tada je od presudne važnosti da svi budu na vreme obavešteni o kretawu nepogode kako bi mogli da zaštite svoju imovinu i odu u skloništa.

… o oo ee! uq se ar ti [ ra v

Muuu…

5

^ITAWE ZNAKOVA PRIRODE udi su dugo `iveli u stalnom strahu od prirodnih nepogoda. Smatrali su da su one izazvane dobrom ili lošom voqom natprirodnih bića, pa su prvi bogovi starih naroda bili bogovi Sunca, groma, vetra, kiše... Međutim, posmatrawem pojava u atmosferi zapazili su da se promene vremena dešavaju prema određenim pravilnostima i da su praćene mnoštvom predznaka, kao što su izgled neba i oblaka ili ponašawe životiwa. Iako ta de{avawa nisu umeli naučno da objasne, prenosili su znawa o wima s generacije na generaciju u vidu narodnog predawa.

Q

Stari Grci su verovali da vrhovni bog Zevs sakupqa oblake na vrhovima planina i na zemqu šaqe kišu, muwe i gromove.

PREDZNACI LEPOG VREMENA Neb o, obl aci , vet ar i gomilasti oblaci.

• Sredinom dana pojavquju se mal • Nebo je uve~e rumeno. aci zla}ane boje.

• Uve~e se pojavquju vlaknasti obl i vetar.

• Duva severni ili severoistočn • Vetar se uveče stišava.

Zemqa

@i vi sve t • Laste visoko lete.

• Pčele se kasno vraćaju u košnic u.

• Cvetovi livadskih biqaka otvore ni su do kasnog popodneva.

• Uve~e leti mnogo slepih miševa .

• Petlovi mnogo kukuriču od ran og jutra.

• Rosa se ujutru dugo zadržava.

• Dim se diže pravo uvis.

• Jutarwa magla leti brzo nestane.

Vra}ajte se nazad, bando raspu{tena!

Sunce, Mesec, zvezde • Sunce je ujutru jasne žute boje.

• Sunce na zalasku je jasno.

• Zvezde se noću dobro vide.

• Na Mesecu se vide tamne mrqe.

6

Razleteli su se kom{ijini slepi mi{evi … predznak lepog vremena…

PREDZNACI LO[EG VREMENA @i vi sve t

Zemqa • Rosa naglo nestaje.

• Posle kiše zemqa i krovovi se puše.

• Prave se vihori prašine po sparnom danu.

• Dim iz dimwaka povija se ka zemqi.

• Komarci ujedaju češće nego obi čno.

• Gliste izlaze iz zemqe.

• Laste lete nisko, obleću oko kuć a i cvrkuću.

• Vrapci se kostreše.

• Cvetovi livadskih biqaka izju tra su zatvoreni.

Nebo, oblac i, vetar • Nebo je ujutru rumeno na istoku.

• Visoki paperjasti oblaci dolaze sa zapada.

• Pojavquju se veliki oblaci nalik na kule.

• Vetar se uveče pojačava.

• Duvaju zapadni, jugozapadni i južni vetrovi.

Sunce, Mesec, zvezde u crveno • Sunce je pri izlasku ili zalask i duguqasto. e.

• Vidi se malo zvezda i one treper seca i Sunca.

• Vide se obojeni krugovi oko Me

Proveri koliko su pojave u prirodi siguran predznak lepog ili lo{eg vremena. To će ti biti lakše ako napraviš tabelu sličnu ovoj koju ti predlažemo. Zabeleži znakove koje si zapazio i pretpostavke o mogu}em razvoju vremenskih prilika. Redovnim beležewem znakova koji su dati na ovim stranama, ali i nekih drugih za koje si ~uo, moći ćeš da proveriš koliko je koji od wih pouzdan za predskazivawe vremena.

Kalendar predznaka vremena vodi bar po nekoliko dana u različitim godišwim dobima.

Datum Predznaci vremena

Ve}ina ovih narodnih verovawa ima i nau~no obja{wewe. Predznaci lepog vremena u vezi su s visokim vazdu{nim pritiskom. Kada je leti pritisak visok, vazduh je prozra~an, a zimi se može pojaviti magla.

Opadawe vazdušnog pritiska prati povećawe vlažnosti vazduha, pa atmosfera nije prozračna.

Votsone, gde si?

Kakvo vreme o~ekujemo Kakvo je vreme bilo

7

.

n

n

n

aznaj i probaj

n

koji su predznaci lepog vremena, a koji lošeg kako se vrše meteorološka merewa i osmatrawa {ta se doga|a pri kretawu velikih vazdu{nih masa kakve prognoze vremena postoje kako qudi uti~u na klimu

.S

n

..

Saznaj:

...

.. S a z n a j

n

n

n

n

Nedeqko Todorovi}

n

da odredi{ dnevni hod temperature da odredi{ smer i brzinu vetra da prepozna{ rod oblaka da izra~una{ udaqenost grmqavine od mesta na kojem se nalazi{ da koristi{ meteorolo{ke karte

Meteorologija

Probaj:

www.kreativnicentar.rs

i probaj

MeTeorOlogija Nedeqko Todorovi}

..

.