Luka iz Oluka

Библиотека Хајде да читамо Дејан Алексић ЛУКА ИЗ ОЛУКА Илустрације Бранислав Бркић Уредник Анђелка Ружић Лектор Мирјана Делић Графичко обликовање Оливети Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Фонт Calendula Невена Ђокић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић Штампа Стандард 2, Београд Тираж 3.000 ISBN 978-86-7781-824-1

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 АЛЕКСИЋ, Дејан, 1972 Лука из Олука / Дејан Алексић ; илустровао Бранислав Бркић. – Београд : Креативни центар, 2011 (Београд : Стандард 2). – 38 стр. : илустр. ; 19 cm.

– ( Библиотека Хајде да читамо / [Креативни центар]) Тираж 3.000.

ISBN 978-86-7781-824-1 COBISS.SR-ID 184244236

ЛУКА ИЗ ОЛУКА Дејан Алексић Илустроваo Бранислав Бркић

7 17 27

Нико није волео да се игра с Луком. Ко би уопште хтео да се дружи с тако ћутљивим и досадним дечаком? Уз то, Лука је свој осталој деци био мало … хм, рецимо – чудан. Звали су га Лука из Олука. То име добио је по једној необичној навици. Волео је дуго да седи уз олук своје куће. Никоме није било јасно зашто то ради, али су се сви сложили с тим да му име сасвим одговара. Када је дечацима из комшилука било досадно, забављали су се тако што су низ улицу подругљиво викали Лука из Олука, Лука из Олука…

7

Луку је све то помало нервирало, али се трудио да не обраћа пажњу. Чак би понекад тим дечацима махнуо другарски. А онда би се вратио свом вољеном олуку. У ствари, за њега је тај олук био играчка. Али други то нису знали. Нису могли ни да замисле како игра олуком може да буде занимљива и забавна. Лука се само сагне и у отвор олука нешто каже. Било шта за почетак. Најчешће каже: Здраво. Или: Добар дан. А олук одјекне. Одјекне неким озбиљним и дубоким гласом. Луки се то веома допадало. Тако су његове речи постајале гласније, а све што би рекао звучало би као нешто веома важно. „Ти мора да си мало ћакнут“, рече му једном Нина, девојчица из комшилука. „Ко још разговара са олуком?“

8

Лука се мало постидео. Није ни приметио да му се Нина прикрала иза леђа и да гледа шта ради. „Не разговарам са олуком, него с ветром који живи унутра“, одговори јој Лука. „И шта ти каже тај ветар?“, била је радознала Нина.

9