Kупи ми, купи ми! | Силвија Ронкаља

Библиотека Дуле и Луле Авантуре дечака и змаја Књига четврта Силвија Ронкаља КУПИ МИ, КУПИ МИ! Наслов оригинала Silvia Roncaglia LUMPI LUMPI il mio amico DRAGO Capricci e pasticci Copyright © 2011, Edizioni EL S.r.l., Trieste Italy За издање на српском језику © Креативни центар 2012 Илустрације Роберто Лучани (Rоberto Luciani) Превела сa италијанског Весна Мостарица Уредник Анђелка Ружић Лектор Мирјана Делић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Графипроф Тираж 2.900 ISBN 978-86-7781-917-0

ДУЛЕ И ЛУЛЕ

Авантуре дечака и змаја

Велико хвала једној Марији која ме увек спасава из збркe!

Силвија Ронкаља

Роберто Лучани

ДУЛЕ И ЛУЛЕ

Авантуре дечака и змаја

Купи ми, купи ми!

Лична карта ИME: Луле ПРЕЗИМЕ: Лични Змај ВРСТА: Измишљени пријатељ ДРЖАВЉАНСТВО

МЕСТО БОРАВКА: Дулетова соба : Свет маште

БОЈА:

ПОСЕБНИ ЗНАЦИ : Бљује хладне плам ичке Испушта колуто ве дима из ноздр ва кад је срећан кад се уплаши кад је увређен кад је тужан

кад се забавља кад је бесан

Д

уле је тог дана направио страшну сцену. Био је с мамом у центру града, у куповини,

и у једном излогу случајно је угледао дивне чизмице са сјајним копчама.

– Хоћеш ли да ми их купиш?

– упитао је мајку.

– Не, прескупе су! А већ сам ти купила тренерку и ранац који ти уопште није био потребан.

– Али купи ми, купи ми! Карло има такве, а и Матија има сличне… – наставио је Дуле упорно 5

да набраја све своје пријатеље који су имали чизмице.

– Не треба ти нова обућа, не наваљуј! – рекла је мама. Али Дуле се баш био заинатио. Ето, и то се дешава. Дешава се и најбољој деци. Почео је да удара ногама о под и да кука:

– Желим их зато што

подсећају на оне које има Мачак у Чизмама!

– Да, али ја нисам богата као маркиз од Карабаса! Чак ни у краљевој башти не постоји дрво на којем расту паре! – закључила је његова мајка и ту више ништа није могло да се уради.

6

Дуле је зато обесио нос и, чим су се вратили кући, затворио се у своју собу, али је претходно објавио:

– Много

сам љут, тешко оном ко покуша да уђе! Онда је сео на тепих, с лактовима на коленима и главом наслоњеном на шаке, и јако се концентрисао. Луле, Луле, дођи овамо! Потребан си ми!, помислио је Дуле.

7

И мали плави змај створио се одмах поред њега: био је то његов измишљени пријатељ, његов Лични Змај. Чим би Дуле помислио на њега, он би се појавио и заједно су проживљавали хиљаде авантура.

– Ево ме, шефе! Шта си урадио?

– упитао је Луле, који је био врло проницљив измишљени пријатељ.

– Хоћеш да кажеш: шта је мама урадила? – прогунђао је Дуле, и даље смркнут као тамно небо пред олују.

– Била је неподношљива? – упитао је змај иронично, а уз сваку реч испуштао је из ноздрва пламичке и варнице.

8

Али Дуле није био расположен за препирку и тврдоглаво је потврдио: – Да, сасвим неподношљива! Одбила је да ми купи чизмице као што су ове, погледај! – Листао је своју књигу бајки све док није наишао на слику чувеног мачка који је имао шешир с великим перушкама и величанствене чизмице са сребрним копчама.

– Овакве чизмице, разумеш?

9