Kaži teti "Dobar dan"

Biblioteka Svet je jedan kwiga sedma четврто izdawe Jasminka Petrovi} Ka`i teti „Dobar dan“ Glavni urednik Simeon Marinkovi} Lektura i korektura Violeta Babi} Ilustracije Dobrosav Bob @ivkovi} Grafi~ko oblikovawe kwige Du{an Pavli} Prelom Qiqana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: infoªkreativnicentar.rs Za izdava~a Mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 2.000 ISBN 978-86-7781-233-1 Copyright © Kreativni centar 2003

Jasminka Petrovi}

Izgubqena ekspedicija

– Deda, je l' mo`emo da se sankamo na ulici?

– Mo`ete, kad vam do|u roditeqi.

– Ali oni }e da do|u tek uve~e, a nama se sad sanka!

– Dobro, a {ta vam fali da se sankate u dvori{tu?

– Pa, nizbrdica, deda!

– Napravite vi, blago meni, nizbrdicu ovde, u dvori{tu. Vidi koliko imate prostora! [ta bi neka deca dala da imaju ovako lepo dvori{te?!

Ne znam {ta bi neka deca dala da imaju ovako lepo dvori{te, ali znam da smo mi spremni ~ak i na batine, samo da se sankamo na ulici. Me|utim, deda zakqu~ao kapiju i stavio kqu~ u xep. [ta }emo sad? Sednemo na sanke nasred dvori{ta, tu`ni a jo{ vi{e quti. Vreme prolazi, noge nam zebu, a ruke mrznu.

5

Za mnom se polako formira le`e}a kolona polumrtve dece koja stewu, jau~u, cvile i vrlo te{ko di{u.

Ka`i teti „Dobar dan“

– Hm, mo`da i nije tako lo{a ideja o izgradwi privatne nizbrdice! – ipak stavi Dragana dedin predlog na razmatrawe.

Kada nema{ ni drugu ni tre}u varijantu, brzo se odlu~i{ za prvu, jednu jedinu koju ima{. Tako je nizbrdica bila izgra|ena za tili ~as.

– A gde je nizbrdica, tu je i sne`ni grad!

– uvodi nas Marina brzo u novi projekat.

Dodu{e, oko sne`nog grada smo se malo namu~ili. Najte`e nam je palo zidawe mosta preko ledenog jezera. Taman jedan deo sagradimo, drugi nam se sru{i. I tako sto puta.

Sto prvi put se iznerviramo i sru{imo sve, i most i grad i nizbrdicu, pa sednemo na vrh sne`ne ru{evine da se odmorimo. Uto se ja dosetim: – Kao, mi smo izgubqena ekspedicija na nekoj planini. Ostali smo bez hrane, vode, obu}e i ode}e.

Brzo se bacimo svi u sneg i jedva di{emo od iznemoglosti.

– Moramo da uspemo, izdr`ite jo{ malo, imamo jo{ samo 1000 km do prvog mesta! – jedva {apu}em puze}i kroz sneg.

Za mnom se polako formira le`e}a kolona polumrtve dece koja stewu, jau~u, cvile i vrlo te{ko di{u.

– Imamo jo{ samo 800 km! – bodrim ih ja.

7

Jasminka Petrovi}

– Ne mogu daqe! – okre}e se Zorica na le|a i po~iwe polako da izdi{e.

Sre}om, imala sam kod sebe jednu bombonu, te sam joj produ`ila `ivot za jo{ 100 km. Onda je opet po~ela da umire, ali po{to nisam imala vi{e slatki{a po xepovima, morala je da se odupre beloj smrti kako je znala i umela.

Upravo smo se odmarali i prikupqali snagu za daqi put, kad se iza ku}e pojavio Bil, nema~ki kratkodlaki pti~ar. Radosno nam je pri{ao ma{u}i repom, s molbom da i wega ukqu~imo u igru. Mi smo ga, naravno, oberu~ke primili.

– Vuk, vuk, upomo}! Upomooo}! – povikali smo svi uglas.

Bil nas je istog ~asa sve rastrgao i skoro pojeo. Onda se zadovoqno i veselo okrenuo i oti{ao u svoju ku}icu. Mi smo ostali da le`imo u snegu, raskomadani i krvavi, sve dok po{tar nije zazvonio na kapiji. Tada je do{la baba da mu otkqu~a.

– Upomo}, upomo}! – zapoma`emo iz daqine. – Rastrgao nas je vuk, a i gladni smo, `edni i…

– … i polumrtvi! – dodaje Sa{a.

– Ni nu, ni nu, ni nu! Sti`emo, izdr`ite jo{ malo! – dovikuje lekarska ekipa iz kola hitne pomo}i.

8

Ka`i teti „Dobar dan“

Na svu sre}u, bili su odli~no opremqeni.

Imali su ~itavu hirur{ku salu na rasklapawe, te su svi ~lanovi ekspedicije vrlo brzo i vrlo uspe{no bili operisani. Kad smo se probudili iz anestezije, ~uli smo dedin glas iz daqine: – Dosta ste se vaqali po tom snegu, razbole}ete se! Ulazite u ku}u! Pustite bar po{tara, o'ladi se ~oveku kafa!

9