Kako postati dobar govornik

Edicija Kreativna {kola

Posveta

Kako postati dobar govornik

Ovaj rad je posve}en dragoj uspomeni na Suzan D`esiku Rod`ers, u znak zahvalnosti za to {to mi je pru`ila osnove kreativnog i istra`iva~kog rada, kao i Bobu Bartonu, koji me je tim putem dalje vodio.

prvo izdanje Autor Keti Mijata (Cathy Miyata) Naslov originala

Speaking Rules!

Copyright© 2001 Cathy Miyata English edition published by Pembroke Publishers Limited Za izdanje za Srbiju i Crnu Goru Copyright©Kreativni centar 2004 S engleskog prevela Biljana Doj~inovi}-Ne{i} Lektor Nata{a Markovi} Redaktor Sla|ana Ili} Grafi~ki dizajn Neda Doki} Priprema za {tampu Ljiljana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 Tel. 011/3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: infoªkreativnicentar.co.yu www.kreativnicentar.co.yu Za izdava~a Mr Ljiljana Marinkovi}, direktor [tampa BRANMIL, Beograd Tira` 2000 ISBN 86-7781-319-5

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 371.332-057.874(076) 808.5-057.874(076) 159.946.3-057.874(076) MIJATA, Keti Kako postati dobar govornik : nastavne igre, ve`be i aktivnosti koje }e va{im |acima pomo}i da postanu dobri govornici i pripoveda~i / Keti Mijata ; ²s engleskog prevela Biljana Doj~inovi}-Ne{i}³. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2004 (Beograd : Branmil). - 148 str. ; 29 cm.

- (Edicija Kreativna {kola) Prevod dela: Speaking Rules! / Cathy Miyata. - Tira` 2.000. - Registar.

ISBN 86-7781-319-5 a) Retorika - U~enici osnovnih {kola Priru~nici COBISS.SR-ID 116556300

Zahvalnosti i napomene Pri~a "Eli Mi~el sre}e Smrt" preuzeta je iz Kanadskog godi{njaka za decu, uz dozvolu izdava~a.

Pri~a "@ena koja ni{ta nije jela" objavljena je uz dozvolu pripoveda~a Masako Suejo{ija iz Sakure u Japanu.

Pesma "Mra~ni ~as" objavljena je uz dozvolu pesnika D`ima Beneta iz Toronta, Ontario. @elim da se zahvalim svojoj urednici Kejt Revington na ve{tini i znanju, kao i ~lanovima svoje grupe za pisanje, na stalnoj podr{ci – Lindi, Silviji, Gizeli, Rej~el, Esteli, D`imu, Stivu, En, Nen i Su. Blagosloveni bili.

Keti Mijata

Kako postati dobar govornik Nastavne igre, ve`be i aktivnosti koje }e va{im |acima pomo}i da postanu dobri govornici i pripoveda~i

Sadr`aj Uvod: Javni nastup – ili smrt?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Suo~avanje sa strahom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Kako koristiti ovu knjigu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Kako se pripremiti za zahteve publike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Strate{ki pristup usmenoj komunikaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Razumeti {ta je umetnost u tehnici i ve{tini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Obratite pa`nju na dodatne koristi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Ve`bi i pohvala nikad dosta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Deo A Klju~ne oblasti u usmenoj komunikaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1. Zami{ljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Osnove kreativnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Razumevanje ma{te. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

U kontaktu s ma{tom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Proba: PRISETITE SE SNOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Preliminarna ve`ba: UKLJU^IVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ve`be zami{ljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kori{}enje pri~e radi zami{ljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodatak programu: PISANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14 15 16 17 17 18 25 29

2. Aktivno slu{anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Odgovornosti slu{aoca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tehnika: POZITIVNO TELESNO SLU[ANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Proba: PROVERA PERCEPCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tehnika: DAVANJE I PRIMANJE SLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tehnika: POSTAVLJANJE PITANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodatak programu: OTKRIVANJE PREMA IZLAGANJU . . . . . . . . . . . . . . .

32 32 33 34 35 37

3. Pam}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Pam}enje nasuprot recitovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Po~nite s pri~anjem pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Proba: PREPRI^AVANJE PRI^E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ve{tine pam}enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ta sa zaboravljanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako prevazi}i veliki strah od zaboravljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vreme za recitovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodatak programu: MAPIRANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

39 40 40 42 43 45 46 47

3

4. Uspostavljanje odnosa s publikom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Priznati publiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Proba: KAKO OSTVARITI KONTAKT O^IMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Tehnika: KONTAKT O^IMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Tehnika: U^E[]E PUBLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Dodatak programu: OBRASCI POZIVANJA I ODGOVORA . . . . . . . . . . . . 56

5. Govor tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Kako poslati pravu poruku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Proba: KAKO RE]I DIREKTNO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Tehnika: TELESNI STAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Tehnika: IZRAZ LICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Tehnika: GESTIKULACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Dodatak programu: PANTOMIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

6. Mogu}nosti glasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Otkrijte {ta sve mo`e glas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Zagrevanje glasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Proba: OPIS LJUBIMCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Tehnika: JA^INA GLASA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Tehnika: VISINA GLASA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Tehnika: TEMPO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Tehnika: UPOTREBA TI[INE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Dodatak programu: PRAVLJENJE ZVUKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

7. Sa~uvati pribranost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Ovladati nervozom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Proba: GOVOR TELA – NAMERAN ILI NESVESTAN? . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Tehnika: KONTROLISANJE NERVOZNIH POKRETA I STRAHA . . . 80 Tehnika: EFEKTNE PRVE RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Tehnika: DOBAR ZAVR[ETAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Tehnika: OPU[TANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Dodatak programu: KRETANJE PO ODRE\ENIM ZNACIMA . . . . . . . 86

8. Improvizovanje

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Sigurnosna mre`a za govornike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Proba: NA POSAO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Tehnika: SPONTANOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Tehnika: USREDSRE\IVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Tehnika: DONO[ENJE ODLUKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Dodatak programu: DELOVATI ODMAH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 4

9. Interpretiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Zna~enje iza re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Proba: STVARANJE ZNA^ENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Tehnika: TON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Tehnika: STAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Dodatak programu: STVARANJE ATMOSFERE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

10. Kritika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Kritika nasuprot kritizerstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105 Proba: PROVERA SUBJEKTIVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Preliminarna ve`ba: STVARANJE OSNOVNIH KRITERIJUMA . . . . . 106 Tehnika: GOVOR KOJIM SE NE SUDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Dodatak programu: REPOVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

Deo B A sada – nastup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

11. Ocenjivanje nastupa

...............................................................

112

Rad sa rubrikama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Ocenjivanje vr{njaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Samoocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Refleksivno ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

12. Rad na sadr`ini

.....................................................................

122

Strast kao potpora cilju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Biranje teme za govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Biranje pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Procenjivanje du`ine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Kako napisati govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Kako koristiti kartice-podsetnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Stvaranje odnosa prema materijalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Poznavanje publike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Uklapanje strasti i prijem~ivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

13. Zavr{etak... i po~etak

..............................................................

132

Pove}avanje uloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Okupljanje probne publike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Biranje najboljeg vremena za izvo|enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

5

Neka izvo|enje bude ne{to posebno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Treniranje izvo|a~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Izvo|enje izvan u~ionice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Govoriti u javnosti celog `ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Dodatak: Pri~e za u~enike-pripoveda~e Stru~na literatura

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137

.......................................................................

142

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

6

Uvod: Javni nastup – ili smrt?

"Radi}u sa vama osam nedelja", objavila sam dok su me |aci {estog razreda obazrivo posmatrali, "a na kraju }e svako od vas imati izlaganje od pet minuta pred odeljenjem. Sam".

Dok su im moje re~i dopirale do svesti, de~ak u prvom redu je pognuo glavu. Malena devoj~ica pr}astog nosi}a, koja je sedela u poslednjoj klupi je glasno uzdahnula. Visoki de~ak s moje desne strane piljio je kroz prozor s u`asnutim izrazom na licu. Napetost se uvukla me|u u~enike kao gusta i te{ka magla. Na lica im se utisnuo strah. Kao da sam ~ula kako njihove neizgovorene misli vri{te preko cele sobe: "Ona ho}e da mi stanemo pred odeljenje i govorimo!"

Pro~istila sam grlo i poku{ala s novim pristupom: "Da li ste znali da je kod ve}ine ljudi u Severnoj Americi od svih strahova najprisutniji strah od smrti?"

Svi su me bledo gledali. "Da li znate koji je na drugom mestu?"

Neki u~enici su odmahnuli glavom. Jedan de~ak je klimnuo.

"Koji?", upitah ga.

"Strah od javnog nastupa", odgovorio je ozbiljnim glasom, tvrdo ste`u}i pesnicu.

Nasme{ila sam se: "Ta~no. To na{ rad stavlja tik do same smrti, zar ne?"

"Ja bih se odlu~io za onaj prvi", promrmlja de~ak ispred mene i polo`i glavu na klupu.

Suo~avanje sa strahom Hrabrost je pru`anje otpora strahu, ovladavanje strahom, a ne njegovo odsustvo.

Mark Tven

Otprilike tako ve}ina u~enika do`ivljava javna izlaganja. Oni su upla{eni i neprijatno im je dok stoje pred publikom i govore. Pla{e se da }e se obrukati i biti poni`eni, da }e pokvariti sliku o sebi, {to mo`e ugu{iti njihovu `elju da rizikuju. Mogu ih mu~iti glavobolja i tikovi izazvani nervozom, kao i napadi panike.

Govoriti u javnosti je mo`da najte`a stvar koju nastavnici o~ekuju od svojih u~enika. Kao nastavnici, nikada ne tra`imo da se u~enik popne na gredu i izvede zvezdu bez ozbiljne pripreme. Pa za{to bismo onda o~ekivali da taj isti u~enik stane, izlo`en i ranjiv, pred isto taku nepripremljenu publiku svojih vr{njaka i dr`i im pa`nju?

Kako postati dobar govornik je knjiga o tome kako pomo}i u~enicima da steknu samopouzdanje i da ovladaju situacijom. U knjizi su opisani postupci i tehnike i u~enicima su data uputstva kako da postanu uspe{ni javni govornici i kako da budu efikasni u komunikaciji. Knjiga }e omogu}iti vama i va{im u~enicima da se suo~ite sa strahom od javnog nastupa, kao i da u`ivate u ose}aju mo}i. Uzbudljivo je biti svedok promena kod |aka posle samo nekoliko igara ili ve`bi. Njihove o~i sijaju, oni se sme{e i po~inju da izdi`u glave. Smeju se zajedno i po~inju da rizikuju.

Sve je rizik u javnom nastupu. Zbog opasnosti da }e se obrukati, biti ismejani, biti izlo`eni sudu svojih drugova, u~enici bivaju ranjivi i ose}aju se neprijatno.

Ali moraju da rizikuju ako `ele da razviju samopouzdanje, da izgrade samopo{tovanje i da bolje vladaju raznim situacijama.

7

Zanimljivo je {to ve}ina ljudi koja se pla{i javnog nastupa ne mo`e ~ak ni da odredi ~ega se to pla{i. Oni se, jednostavno, pla{e. Nije re~ o tome da im je `ivot ugro`en. Ni{ta stra{no se ne}e dogoditi ako ustanu i govore. Pa ipak, taj veliki strah je stvaran.

Suo~iti se sa strahom predstavlja izazov. Kao {to je Frenklin Ruzvelt prikladno formulisao: "Jedino ~ega treba da se pla{imo jeste sam strah". Ali, kako se ~ovek suo~ava sa strahom?

Mo`ete pomo}i svojim u~enicima da izi|u na kraj sa rizikom. Kada je moja sestra odlu~ila da ide na splavarenje, ~itava porodica je vri{tala od smeha. Ona je bila velika kukavica i niko nije mogao da je zamisli kako poku{ava ne{to tako.

Instruktori su, me|utim, sve vreme morali da se bore sa strahovima u~esnika.

Oni su znali kako da postepeno vode splavare, u zavisnosti od toga koliko su splavari spremni. U~esnici su mogli da biraju stepene rizika, ozna~ene brojevima: broj jedan je bio spori poto~i}, a broj {est su bili Nijagarini vodopadi. Za neke je broj jedan bio sve {to su u po~etku mogli da savladaju, a neki bi po~eli od broja pet. Svako je morao negde da po~ne da bi prevazi{ao svoje strahove i da bi se kretao navi{e na lestvici. Isto je i u slu~aju javnog nastupa.

U~enici }e osetiti veliko zadovoljstvo zbog dobrog komuniciranja i ovladavanja pa`njom publike, kre}u}i se na skali rizika korak po korak. Oni }e se suo~avati sa svojom ranjivo{}u i otkri}e da su trenutno sposobni tek za spori poto~i}. Na kraju }e preuzeti rizik te`e vo`nje i nau~i}e da naporno rade na ve{tinama pomo}u kojih }e dr`ati situaciju pod kontrolom. Oni }e zaranjati sve dublje i sve br`e u zapenu{ane vode, poku{avaju}i da se slu`e novim tehnikama i ve{tinama sa sve ve}im uverenjem da ih mogu savladati. Ko zna... mo`da }e jednog dana neko od njih i}i i na vodopade.

Ova knjiga se bavi i pitanjem razvoja u~tivih, svesnih i obave{tenih ~lanova publike. I govor i slu{anje zajedno ~ine komunikaciju. Oboje tra`e ve{tine i obuku, ne samo dobre manire. To su, pored ~itanja, najva`nije ve{tine koje }e koristiti u~enici da bi dobro govorili i komunicirali. Te `ivotne ve{tine su uvek na ceni.

Kako koristiti ovu knjigu Kako postati dobar govornik se usredsre|uje na deset klju~nih oblasti u kojima se razvijaju tehnike neophodne za efikasan govorni~ki nastup i slu{anje. Te oblasti su: • zami{ljanje, • aktivno slu{anje, • pam}enje, • uspostavljanje odnosa sa publikom, • govor tela, • mogu}nosti glasa, • pribranost, • improvizovanje, • interpretiranje i • kritika.

Ove oblasti su predstavljene u prvom delu knjige, ozna~enom slovom A, od prvog do desetog poglavlja.

Metode koje razvijaju ove ve{tine prilago|ene su radu sa u~enicima od ~etvrtog razreda do kraja srednje {kole. Nije neophodno da va{i u~enici urade sve

8

Bilo mi je potrebno vi{e vremena da nau~im svoju pri~u.

Moli, peti razred

Trebalo nam je vi{e vremena za rad na srednjem delu predstave, vi{e nego na po~etku i kraju.

Brajan, deveti razred

ve`be iz svake oblasti da bi postali uspe{ni. Mo`da }ete otkriti da je va{e odeljenje veoma jako u jednoj oblasti kao {to je interpretacija, a slabo u nekoj drugoj, recimo u govoru tela. ^ak i unutar jedne oblasti u~enici mogu imati razli~ite ve{tine i sposobnosti. Na primer, u poglavlju o kori{}enju glasa, va{oj grupi mo`da ne}e biti potrebna obuka za primenu tempa i visine, ali }e joj biti korisno da nau~i kako se primenjuje }utanje.

Ako niste sigurni da je va{em odeljenju potrebno da se razvije u odre|enoj oblasti, napravite odgovaraju}e probe koje }e vam omogu}iti da odredite ja~e i slabije strane grupe. Slobodno izaberite ve`be u skladu sa potrebama u~enika i u skladu sa svojim ciljevima. Ponekad }ete mo`da dozvoliti grupi da odlu~i na ~emu `eli da radi. ^esto mi se de{ava da, kada pitam |ake da li znaju {ta im treba, oni ka`u: "Prevazila`enje treme". Zbog toga bi trebalo da provodimo vi{e vremena u~e}i |ake tehnikama za postizanje pribranosti.

Svako od ovih deset poglavlja usredsre|enih na klju~ne oblasti sastoji se od pet delova: • uvoda, koji daje osnovne informacije, anegdote i sugestije, kao i pregled tehnika i ve{tina koje su u vezi s tom obla{}u; • probe, koja na bazi posmatranja ili provere omogu}ava procenu jakih i slabih strana odeljenja u odre|enoj oblasti; • razvojnih ve{tina, koje obuhvataju igre namenjene parovima i timovima, aktivnosti u razredu i ve`be za parove i male grupe, ~iji je cilj ja~anje i razvijanje specifi~nih ve{tina i tehnika; • dodataka programu sastavljenih od igara, aktivnosti i ve`bi i • lista za brzu procenu uspe{nosti nastavnika i u~enika.

U koji deo nastavnog programa spadaju ove klju~ne oblasti?

Neki izvo|a~ki programi • Tradicionalno javno nadmetanje u govorni~kom nastupu • Festival pripovedanja • Pesni~ka priredba • Nadmetanje u laganju • Duel u zagonetanju • Pri~anje viceva

Istra`ivanje, razvoj i procena ve{tine usmene komunikacije su deo nastavnog programa iz jezika i knji`evnosti. S druge strane, dobar deo ocena iz svih predmeta dodeljuje se u~enicima na osnovu usmenog odgovora. Ako bi se ovladavanju ovih ve{tina posvetilo samo petnaest do dvadeset minuta nedeljno tokom ~itave {kolske godine, to bi donelo veliki napredak.

Ove ve{tine se mogu razvijati kao ve`be izra`avanja u toku polugo|a u trajanju od pet, osam ili deset nedelja. Na kraju se mo`e odr`ati posebno izvo|enje. Ako neki razredni nastavnici iz aktiva ~etvrtog razreda ili iz starijih razreda osnovne {kole, `ele da u~estvuju u tom projektu, mogu da za u~enike stvore brojne mogu}nosti za dru`enje, ve`bu i razvoj.

Ove ve{tine ne moraju biti ograni~ene samo na ve`banja u u~ionici. One se mogu uvrstiti u program dramskih grupa, u program profesionalne orijentacije, mogu se primeniti kod uputstava ili te~ajeva za podsticanje samopouzdanja, ili se mogu dodati vannastavnom programu za obuku rukovodilaca. Ima mnogo prilika za primenu uspe{ne komunikacije i za u`ivanje u njoj.

Kako se pripremiti za zahteve publike

Bilo mi je potrebno da me ohrabrite. Sada mogu da pripremim izlaganje.

Hana, deveti razred

U~enju i razvijanju ume}a izlaganja treba pri}i postepeno, kao i bilo kojoj drugoj kompleksnoj ve{tini ili zanatu. Ne mo`ete svirati koncert za flautu dok ne shvatite koji kraj instrumenta treba prisloniti uz usne, gde staviti prste, po kojim notama svirati, a onda morate mnogo ve`bati. Isto va`i i za usmeno izlaganje. Ako jednostavno ka`ete u~eniku da stane pred publiku i seti se {ta treba da ka`e, da treba da zvu~i zanimljivo i da gleda u publiku dok govori, ne mo`ete se nadati uspehu. Instrument na kome taj u~enik svira je njegovo sopstveno telo, 9

Dopalo mi se {to niste zahtevali da odmah krenemo i {to ste nam dozvolili da radimo u malim grupama.

Amar, deseti razred

na{timovano prema emocijama, a kada je publika prisutna, taj "instrument" ~esto ume da postane nepredvidiv.

Publiku defini{em kao skup od najmanje osmoro ljudi, ili onoliko koliko je potrebno da morate da povisite glas da biste im odr`ali pa`nju dok svi sedite za stolom za ru~avanje. Ako je za stolom samo ~etvoro, mo`ete voditi konverzaciju a da pri tome ne podi`ete mnogo glas ako dodajete gestikulaciju ili stojite.

Ako je za stolom jo{ dvoje ljudi, mora}ete da se tome blago prilagodite. Ako je jo{ ~etvoro, oseti}ete potrebu da se uve}ate. Mo`ete se iznenada osetiti neprijatno u sredi{tu pa`nje; ose}ate da treba da poja~ate glas i namerno gledate oko stola da biste uklju~ili sve mogu}e slu{aoce. Ako ne mo`ete da se uve}ate dovoljno da "zabavite" grupu, ona }e se razbiti u manje celine, ~iji ~lanovi razgovaraju i me|usobno se zabavljaju.

Publika od osmoro ljudi mo`e izgledati mala, ali ona izaziva stres. Svakih novih osmoro u publici zahteva mnogo vi{e od onoga ko govori. Zato bi bilo suvi{e o~ekivati od nepripremljenog u~enika da stane ispred celog odeljenja od mo`da trideset do ~etrdeset drugova. Mnoge od igara i aktivnosti u prvom delu knjige zahtevaju rad u paru ili u manjoj grupi. Rad u tim grupama }e omogu}iti u~enicima da eksperimenti{u i da ve`baju specifi~ne tehnike koje se koriste u izlaganju, pre nego {to budu morali da se suo~e sa celokupnom publikom.

Grupe se onda planski pro{iruju da bi se u~enicima omogu}ilo da se prilagode.

Imajte na umu da pojedine igre i tehnike mogu da se izvedu i da se ve`baju samo u grupi ve}oj od petoro, jer zahtevaju ve}u publiku da bi bile potpuno realizovane i da bi se njima ovladalo. Jednostavne ve{tine kao {to su probe ispred mla|e publike i grupni nastupi, istra`uju se u drugom delu knjige.

Strate{ki pristup usmenoj komunikaciji

Nau~ila sam kako da pri~am koriste}i izra`avanje i pokrete.

Te ve{tine mogu da koristim u pri~anju pri~a i da proverim slu{a li me publika. To mi je stvarno pomoglo. Kada ne{to ka`em bratu on mi je ranije govorio da umuknem, ali sada me slu{a...

D`ilijan, peti razred, u~enica sa posebnim potrebama

Uspe{na komunikacija nije ne{to {to se "tek desi". Ona je rezultat kompleksnog skupa ve{tina koje se razvijaju, usavr{avaju, ve`baju, podsti~u i prilago|avaju okolnostima. Neki u~enici potpuno prirodno usavr{avaju ove ve{tine. Setite se u~enika koji je glavni zabavlja~ u razredu. On zna kako da privu~e pa`nju i da je zadr`i, kako da zabavi grupu, pa ~ak i da je nasmeje. Mogu li se te ve{tine preusmeriti tako da odgovaraju razli~itim okolnostima? Svakako da mogu. Ah, da, ~ujem vas kako to ka`ete, ali taj u~enik ima dara (ma koliko taj dar bio neprikladan). A {ta je sa mojim izuzetno stidljivim u~enikom, {ta sa u~enicima kojima srpski nije maternji jezik? [ta je sa u~enicima sa specijalnim potrebama koji ~ak i ne ~itaju? To je poslednja stvar na svetu koju bi `eleli!

I ti u~enici mogu usavr{iti ove ve{tine ako se problemu pri|e strate{ki. Treba ih uveriti da ne}e biti ba~eni pred svoje drugove bez ozbiljne pripreme, uputstva i podr{ke. Dok radite na programima koje vam predstavljam u ovoj knjizi, preporu~ujem vam da u u~ionici postavite grafikone i liste kao podsetnike na ve{tine i tehnike koje razvijate. Tra`e}i od u~enika da vode dnevnike u kojima bele`e svoje reakcije i napredak u razli~itim ve{tinama, pomo}i }ete im da razmi{ljaju o napretku i da procenjuju svoj uspeh.

Razumeti {ta je umetnost u tehnici i ve{tini U ~itavoj knjizi govorim o razvoju i primeni odre|enih tehnika i ve{tina. Ove dve re~i se koriste kao sinonimi u re~nicima, ali ipak postoji jedna va`na razlika me|u njima.

10

Re~ ve{tina u engleskom (skill, prim. prev.) je islandska re~ koja se odnosi na nau~enu radnju. Zanatlije i profesionalci koji su u svojim oblastima stru~ni, smatraju se ve{tim. Oni dobro rade svoj posao i verovatno se drugima ~ini da je to lako. To je razlog za{to mi, kao odrasli, tra`imo iskusne majstore za popravku krova, zidare ili hirurge.

Koren re~i tehnika je, me|utim, technikos, gr~ka re~ koja ozna~ava na~ine stvaranja u umetnosti. Genijalne tehnike slikara, muzi~ara ili glumca izdvajaju ih od drugih na tim poljima kao majstore svog ume}a ili kao zvezde. Zato se re~ tehnika odnosi na umetnika.

Koristi}u, me|utim, re~i tehnika i ve{tina kao sinonime, uprkos razlici u njihovom poreklu i zna~enju: mislim da svaki zanat, profesija ili posao imaju svoje briljantne zvezde, a ne samo umetnosti. Ipak, budite svesni toga da je sposobnost da se jasno govori i predstavlja, kao {to je Aristotel ukazao, umetnost.

Ima}ete u~enike koji }e u tome zablistati i istaknuti se kao nadareni i talentovani. Vi{e puta sam videla u~enike koji ne ~itaju, i one sa posebnim potrebama, disleksijom, pa ~ak i sa dijagnozom hiperaktivnosti kako napreduju u usmenim izlaganjima. Oni nisu mogli da ~itaju ili ra~unaju, ali, hej, ne da su umeli da izvode! Svi u~enici }e imati koristi od ovde ponu|enog iskustva, svi }e ste}i sigurnost i unaprediti ve{tine neophodne da iza|u na kraj sa zahtevima javnog nastupanja, ali neki }e biti zvezde. Pustite ih, neka budu. Oni }e drugim u~enicima biti uzor i vi }ete im omogu}iti da njihov talenat, ~esto zanemaren ili zakopan u sistemu obrazovanja, zablista.

Obratite pa`nju na dodatne koristi Mnoge igre i ve`be koje su ovde ponu|ene blisko su povezane sa knji`evno{}u i knji`evnim ve{tinama. Nastavnici s kojima sam radila otkrili su da su se sposobnosti u~enika da interpretiraju pri~e, pi{u kreativno i razumeju knji`evnost pobolj{ale, po{to su koristili ove igre i ve`be. ^ak se razvilo i intereso-

Usredsre|enost u~enika na usmeno izra`avanje je imala direktan uticaj na njihovu ve{tinu pisanja.

Gospodin Piters, nastavnik u petom razredu Dogodila se stvarna promena u tra`enju vrste literature koja se pozajmljuje iz biblioteke.

Gospo|a Houlit, nastavnica i bibliotekarka Moji u~enici su postali otvoreniji i postigli su bolji sklad izme|u svojih i tu|ih ose}anja.

Gospo|a Ferou, nastavnica u osmom razredu Nema sumnje da su svi pobolj{ali svoju ve{tinu komuniciranja, i {to je jo{ va`nije, mislim da mnogo vi{e po{tuju sposobnosti drugih.

Gospo|a Pentri, nastavnica u devetom razredu U~enici su tra`ili da radimo drugu pri~u – entuzijazam je bio izuzetan ~ak i me|u onima koji su najvi{e oklevali. Samopouzdanje u~enika je naglo poraslo, kao i njihovo interesovanje za ~itanje.

Gospodin Simons, nastavnik u {estom razredu

11