Једна ћушка, један пољупчић | Аргиро Кокорели

Naslov originala: Argyro Kokoreli MIA BOUNIA KAI ENA FILAKI © 2000 ELLINIKA GRAMMATA S.A. Published by arrangement with ELLINIKA GRAMMATA S.A. Athens, Greece

Za Srbiju © Kreativni centar 2006

Biblioteka Svet je jedan kwiga tre}a peto izdawe Urednik biblioteke: Ivan Balenovi} Prevod s gr~kog: Izmina Jelena Radulovi}-Petkovi} Lektura i korektura: Violeta Babi} Ilustracije: Marinko Lebovi} Dizajn korica: Du{an Pavli} Prelom: Vladimir Stankovski Izdava~: Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~a: mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa: Publikum Tira`: 2.000 ISBN 978-86-7781-246-1

Argiro Kokoreli

GLAVA PRVA U kojoj tetka Artemisija zove Renu da kod we provede letwi raspust

Ding-dong! ^uje se zvono. Po{tar! Rena juri da vidi {ta im je doneo. A za wom Mimika, wena mla|a sestra. Uvek ista pri~a! ^im Rena krene da ne{to obavi, prilepak joj se naka~i. Onda ga ona odgurne i ni{tarija po~iwe da pla~e.

– Mama! Mama! – vri{ti, a mama, sva prestravqena, juri. Da se mo`da nije ne{to desilo wenoj qubimici!

– [ta je bilo? Opet ste se posva|ale?

– Gurnula me je i zamalo da se udarim. Evo, ovde! – re~e smrdqiva buba{vaba i pokaza na svoju glavu.

– Reno! – re~e strogo mama.

– Vodi je odavde ili }u je ubiti! Nikako da me ostavi na miru! Nisam je ni pipnula.

– Prestanite ve} jednom da se sva|ate! Izlude}u! – re~e mama i uze pismo iz po{tanskog sandu~eta.

– Od koga je? – upita Rena sva ustreptala.

O~ekivala je odgovor u vezi s biciklom koji

5

Argiro Kokoreli

je mo`da dobila u nagradnoj igri u kojoj je u~estvovala u obli`wem restoranu brze hrane Goody's.

– Tetka Artemisija nam je poslala pismo – re~e mama. – Da vidimo {ta pi{e.

– Tetka Artemisija! Tetka Artemisija! – po~e da ci~i Mimika i htede da zgrabi pismo.

– ^edo moje, jo{ uvek ne ume da ~ita – re~e slatko mama svojoj qubimici.

– A ja umem – re~e Rena koja je upravo bila zavr{ila ~etvrti razred i spremala se da krene u peti.

– Ali mo`da mi pi{e ne{to veoma li~no.

– Tetka Artemisija meni poverava sve svoje tajne, kao i ja woj. Uostalom, na kraju pisma uvek ne{to napi{e i Nikos, moj dragi brat od tetke. I uvek pi{e samo meni li~no!

– Da}u ti kasnije. Idemo sad unutra i budite mirne, da vidim {ta pi{e.

Mama se sme{ila dok je ~itala.

– Dakle, imam za tebe jedno iznena|ewe – re~e Reni dok je savijala pismo.

– Iznena|ewe? Kakvo iznena|ewe? Hajde, mamice, pusti me da pro~itam!

– Ne mo`e{ sve da zna{. I ja imam svoje tajne koje delim sa sestrom.

– Dobro, reci mi onda ono {ta pi{e za mene?

– Zove te da s wima provede{ raspust na planini.

6

— Tetka Artemisija nam je poslala pismo — re~e mama. — Da vidimo {ta pi{e.

Argiro Kokoreli

– A ja? – pobunila se mrgodno Mimika.

– Mi }emo i}i na more, kod bake – ute{ila ju je mama. – A ti, Reno, {ta bi ti?

– S tetkom, s tetkom! – viknula je odu{evqeno Rena i }u{nula sestru, koja se ve} bila rasplakala.

Gluperda jedna, stalno je qubomorna. Uvek joj se prilepi i ho}e da radi sve {to i ona. Ako bi po{la zajedno s wom, pokvarila bi joj svaku igru s Nikosom, a onda bi udarila u dreku i tra`ila mamu.

Nije da ne voli svoju sestru, ali joj ona ide na `ivce. Stalno joj gu`va sveske, pravi budala{tine kad ona pri~a s drugaricama, razmazuje marmeladu i ~okoladu posvuda i nastavqa s kojekakvim glupostima, kreten mali! A mama je nikad ne ka`wava! Koliko je tek to nervira!

– Moj ranac! Gde mi je ranac? Ho}u da se spakujem. Pone}u sa sobom i Fru-Fru. – Zar nije malo rano? – upita mama. – [to se ti~e ma~ke, ostavi}emo je u hotelu za `ivotiwe.

– Ne dolazi u obzir – viknu Rena. – Fru-Fru je moja. Ja sam je odgajila i ne odvajam se od we.

– Zna~i, ne `eli{ na raspust?

– Daj, mama, pa imamo posebnu korpu za transport. A i tetka voli ma~ke jer jedu mi{eve, koji su joj odvratni.

– Mi }emo povesti Fru-Fru! Ho}u Fru-Fru! – ciknula je balavica.

8

Jedna }u{ka, jedan poqup~i}

– Pa da je vu~e{ za rep, a! – viknu Rena.

– Uf! Dosta mi je va{ih sva|a! Brzo, svaka u svoju sobu – izgrdila ih je mama. – A {to se ti~e ma~ke, vide}emo. Pozva}u tetku da vidim da li ho}e da je primi.

– Ja }u da razgovaram s wom telefonom – re~e Rena i zgrabi Fru-Fru u zagrqaj s jastuka na trosedu, bude}i ma~ku iz bla`enog sna.

Artemisija je bila Renina omiqena tetka.

Wu je izdvajala od ostalih tetki, kao {to je i tetka wu izdvajala od ostalih sestri~ina. Verovatno zato {to je oduvek `elela da rodi jednu devoj~icu, ali u tome nikad nije uspela. Rodila je samo Nikosa, i nikog vi{e. Tetka je `ivela sa svojom porodicom u Patri, gde je, do pre nekoliko godina, `ivela i Renina porodica.

To je bilo pre nego {to su se preselili u Atinu, jer je Renin tata tamo dobio boqi posao, s ve}om platom.

Nikos je bio godinu dana stariji od Rene i tetka je govorila da su wih dvoje sisali isto mleko, {to zna~i da je tetka jo{ uvek dojila Nikosa kad se Rena rodila, pa joj je ponekad davala mleko koje je pripadalo wenom brati}u.

To je ~iweno zato {to je wena mama radila u kancelariji, pa nije stizala na vreme da je nahrani. Bili su kao ro|eni brat i sestra. Zato su se toliko i voleli. Jednom prilikom mu je Rena povredila glavu makazama. Mame su im

9

Argiro Kokoreli

pri~ale o tome, ali ona se toga ne se}a. Bila je uzela makaze da mu ise~e jednu loknu, pa da je zalepi za svoju kosu koja je bila ravna. Makaze su joj iskliznule i probu{ile Nikosu rupu u glavi. I gle krvi, ~itava lokva! Stavila je kremu i talk da mu ispuni rupu, da prestane krvarewe. Nikos je sedeo miran kao ovca. U nekom trenutku tetka mu je pri{la da ga o~e{qa i po~ela je da vri{ti. – Igrali smo se doktora – objasnio je Nikos kada ga je pitala {ta se desilo. A onda ih je oboje jako izgrdila. Od tada su postali nerazdvojni. Sad su rasli odvojeno, ali ~ak i da su bili blizu, ne bi i{li u isti razred. Nikos }e po}i u {esti. I pored toga, Rena nije mogla da zaboravi wihove igre ispod velikog tetkinog stola, ekspedicije u mra~nu ostavu gde su se nalazila nebrojena blaga, kao ni ba{tu s gusenicama, leptirima i crvi}ima. Sad su se sretali samo o praznicima, kad bi se ro|aci iz Patre skupili kod Atiwana da se vide i da obave kupovinu. Obi~no su kupovali lepe haqine za tetku, koja je imala zelene o~i, plavu kosu i koja je li~ila na vilu.

I Nikos je bio veoma lep, ali po{to ne postoje vile-de~aci, li~io je na princa.

Nikos joj je nedavno poslao jednu fotografiju u pisamcetu. Kad ju je pokazala drugaricama, potpuno su poludele! Sve su se zaqubile u wega i htele su da se dopisuju s wim. Pazi da im

10

Jedna }u{ka, jedan poqup~i}

ne dozvoli tako ne{to! Nikos je wen, za ceo `ivot!

U pisamcetu je pisalo: Draga moja sestrice, Igram {ah i ko{arku. Krenuo sam i na xudo. [to i ti ne po~ne{ da trenira{? Ovde treniraju i devoj~ice. Zajedno }emo ve`bati, pa }u te nau~iti raznim fazonima, po{to }u znati vi{e od tebe. Da li prati{ Herkula na televiziji? Zanimqivo je, iako mama ka`e da je sve to izobli~avawe istorije i sli~ne gluposti. Meni se on svi|a, kao i Zina, koja izgleda kao da mu je sestra. Ja Herkul, a ti Zina!

Zamisli samo, sve bismo ih razbucali!

Qubim te, Tvoj brat Nikos I tako je Rena krenula na xudo, uprkos tatinom protivqewu, jer on smatra da to nije za devoj~ice. Predomislio se tek kad mu je mama rekla da u dana{wem svetu svaka `ena mora znati da se brani.

Sad, kad Rena bude oti{la na planinu, vide}e Nikos {ta je prava Rena. Bila je talentovana, tako je govorila wena nastavnica xudoa.

Ba{ da vidimo, kad se uhvate u ko{tac, ko zna vi{e... – Mama! Jesi li oprala moj kimono? Pone}u ga sa sobom.

11

Argiro Kokoreli

– Sva{ta – odgovori joj mama, dok je pakovala wen ranac. – Pa ne ide{ tamo da se bije{.

– Da mi ga spakuje{! – insistirala je Rena. – ^ekaj, ~ekaj, {ta to trpa{ u moj ranac? E, ne}u!

Tu odvratnu haqinu sa kragnicama i kai{i}ima?! Ho}u samo farmerke! Nikakvu haqinu, nikakve sandalice. Gade mi se!

– Sad si ve} velika i nisi de~ko – razqutila se mama, koja bi htela da wena }erka ve} jednom po~ne da se obla~i qudski. Kao da u farmerkama izgleda `ivotiwski!

Pala je sitna kavga, pa su do{le do kompromisa da ponese jednu kratku sukwu i bluzicu, kao ne{to malo sve~anije, ako zatreba. Kupile su i Nikosu jedan poklon, lampu otpornu na vodu i nao~are za gledawe u mraku.

– Sutra kre}e{ ranom zorom. Tata }e te odvesti u Patru. Idi sad na spavawe, jer ina~e ne}e{ mo}i da ustane{ – re~e mama i uze joj kwigu iz ruku, uz poqubac.

– Laku no}, mamice – re~e Rena. Ali nikako da zaspi! Sawarila je o Nikosu i o avanturama koje wih dvoje ~ekaju na planini.

Imala je i jednu staru fotografiju, iz vremena kad su vadili zube kon~i}em. Smejali su se priqubqenih glava i pokazivali krezuba usta. Nikos je dr`ao loptu i nosio dres duga~ak do kolena, na kome je pisalo Olimpijakos. Ona je pridr`avala ga}e da joj ne spadnu, jer su joj

12

Jedna }u{ka, jedan poqup~i}

stalno klizile. Oboje su bili u u`asnom stawu i li~ili su na mi{je brabowke. Uvek su se psovali kad bi se posva|ali, ali se nisu ~esto sva|ali. Tada su, naravno, bili u fazi kad su obo`avali da govore ru`ne re~i, pogotovo one koje su zvu~ale pogrdno. Sad su porasli i koristili su samo “idiote” i “some”, jer im se nije svi|alo “kretenu”, re~ koju su ostala deca koristila kao “dobar dan”. Bili su se dogovorili da }e izbegavati tu re~.

Lo{e je bilo to {to su se razdvojili i {to se wihovo prijateqstvo nastavqalo samo kroz posete i dopisivawe. I, iznenada, ~itav mesec zajedno na planini! Jupi! [ta to usred no}i grebe po vratima? A, Fru-Fru! Rena je otvorila vrata polako, da se ne bi ~ulo {kripawe, i uvukla ma~ku u svoj krevet, {to joj je mama strogo zabrawivala da ~ini.

– Fru-Frulice, spavaj – re~e – jer nas sutra ujutro ~eka put.

Ubrzo je, uspavana macinim predewem, utonula u san bez snova.

13