Zabavna gramatika 3 - radni udžbenik

ZABAVNA• GRAMATIKA za tre}i razred osnovne {kole peto izdawe autor

Dr Simeon Marinkovi}

ilustrovao

Miroqub Milutinovi} Brada

recenzenti

Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Ana Milosavqevi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu Mr Sla|ana Ili}

lektor likovni urednik priprema za {tampu izdava~

Mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Neboj{a Miti} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

urednik

Mr Aleksandra Markovi}

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:811.163.41-028.31(075.2)

za izdava~a {tampa tira` copyright

Mr Qiqana Marinkovi} Publikum 10.000 Ÿ Kreativni centar, 2009

MARINKOVI], Simeon, 1941 Zabavna gramatika 3 : [za tre}i razred osnovne {kole] / [Simeon Marinkovi} ; ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. - 5. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). - 78 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm Podatak o autoru preuzet iz kolofona. Tira` 10.000.

ISBN 978-86-7781-365-9 COBISS.SR-ID 156689932

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u tre}em razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00142/2008-06.

I ovo je prava sre}a ‥ gramatika sti`e tre}a.

U dru{tvu smo opet finom, sa Anom i Tintilinom.

Predstavi se ‡ napi{i ne{to o sebi (ime)

Opi{i: (prezime) svoje o~i ‡ (umetni~ko ime)

svoju kosu ‡ svoje lice ‡ ode}u koju ima{ na sebi ‡

(adresa)

Navedi: igre koje voli{ ‡

muziku koju voli{ ‡

svoj omiqeni sport ‡

svoja omiqena jela ‡

svoj hobi ‡ Ovde nacrtaj svoj portret ili zalepi fotografiju.

2

1. NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E

Ve`bamo: ‡ vrste re~i ‡ obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne re~enice ‡ potvrdne i odri~ne re~enice ‡ vi{ezna~nost i gra|ewe re~i ‡ imenice ‡ zajedni~ke i vlastite ‡ upravni i neupravni govor

Tvoj zadatak }e biti: ‡ da napi{e{ sastav o svojoj zami{qenoj pustolovini ‡ da zamisli{ da si slavni pisac ‡ da napi{e{ sastav o sebi ‡ da re{i{ zagonetnu ukr{tenicu

VRSTE RE^I U pesmi Tihomira Prodanovi}a pravom linijom podvuci imenice, a talasastom glagole.

Pitawe Pita Bata ma~ka: ‡ Zna{ li {ta je ta~ka?

A ma~ak mu `ut, namrgo|en, qut, repom dao znak da on nije |ak.

Napi{i {aqivu ~estitku jednom zecu za ro|endan.

3

OBAVE[TAJNE, UPITNE, ZAPOVEDNE I UZVI^NE RE^ENICE

Posmatraj slike i napi{i re~enice. Vodi ra~una o znacima .

!?

obave{tajna: upitna: uzvi~na:

zapovedna: upitna: obave{tajna:

potvrdna: odri~na:

Prepi{i latinicom re~enice i na kraj svake od wih stavi odgovaraju}i znak ‡ [ta to radi{ ‡ Gledam kroz prozor ‡ Otvori ga ‡ Kakav divan dan

4

.!?

POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE

Oboj gospodina Krompirovi}a i gospo|u Jabuku Rumenovi}. Zatim ih opi{i.

U opisivawu koristi potvrdne i odri~ne re~enice.

Gospodin Krompirovi} je krupan. On nije mr{av.

Gospo|a Rumenovi} je mr{ava. Ona nije krupna.

5

VI[EZNA^NOST RE^I

Napi{i {ta imenica jezik ozna~ava u slede}im re~enicama.

Ujeo sam se za jezik.

Imenica jezik u prvoj re~enici ozna~ava

On zna mnogo jezika. @uqa me jezik na cipeli.

Sastavi re~enice koriste}i re~i koje imaju vi{e zna~ewa. glava

On je glava porodice. Kwiga ima pet glava.

ruka noga srce

GRA\EWE RE^I

Od navedenih imenica napravi druge imenice i glagole kao u datom primeru.

list

imenice

glagoli

listi}

listati

zid brod ku}a put

6

broditi

IMENICE ‥ ZAJEDNI^KE I VLASTITE

Tvoje ~udno putovawe ili pustolovina Zamisli da ima{ brod koji se zove Zimba i da sa prijateqima koji se zovu

putuje{ preko mora

koje se zove

u neku daleku ~udnu

zemqu koja se zove

.

Ovde nastavi pri~u o tom putovawu.

Prepi{i imenice iz svoje pri~e. zajedni~ke imenice

vlastite imenice

brod

Zimba

prijateqi more

7

Zamisli da si slavni pisac.

Opi{i kako `ivi{ kao slavni pisac.

Ovde nacrtaj sebe kao slavnog pisca.

Napi{i na ovim kwigama svoje ime i naslove svojih dela.

8

UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR

Napi{i kako ti kao slavni pisac odgovara{ na Tintilinova pitawa u intervjuu za TV. Pazi na znake navoda (izme|u wih stoje navedene re~i).

Tintilin: „[ta misli{ o sebi kao piscu?“ Ti: „

“

„Kako je to biti slavan pisac?“, pita Tintilin. „

“, odgovara{ ti.

Tintilin: „Koje kwige preporu~uje{ deci?“ Ti: „

“, pita Tintilin.

„

“, odgovara{ ti.

Tintilin: Ti:

Sada ovaj dijalog prebaci u neupravni govor.

Tintilin me je pitao {ta mislim o sebi kao piscu.

Ja sam mu odgovorio da

9