Geografija 7

школа Креативна школа Креативна школа Креативна школа Креативна

Драган Милошевић Драган Милошевић Мирослав Маркићевић Мирослав Маркићевић

ГЕОГРАФИЈА ГЕОГРАФИЈА Уџбеник за седми разред основне школе

Уџбеник за седми разред основне школе

ГЕОГРАФИЈА 7 ГЕОГРАФИЈА 7

Уџбеник седми разред основне школе Уџбеник за за седми разред основне школе

77

школа Креативнашкола Креативна Драган Милошевић Мирослав Маркићевић

ГЕОГРАФИЈА

Уџбеник за седми разред основне школе

7

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ.................................................................... 2

АЗИЈА.............................................................................. 95

РЕГИЈА И РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА............. 7

АЗИЈА – НАЗИВ, ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА.......................................... 96 Порекло назива Азије...............................................96 Географски положај Азије ......................................96 Границе Азије............................................................98 Величина Азије .........................................................98 Разуђеност обала................................................... 100

РЕГИЈА И РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА.....................8

ЕВРОПА.......................................................................... 13 ЈУЖНА ЕВРОПА ....................................................... 14 ДРЖАВЕ НАСТАЛЕ РАСПАДОМ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ...................................... 19 Словенија...................................................................20 Хрватска.....................................................................21 Босна и Херцеговина................................................22 Црна Гора...................................................................23 Северна Македонија................................................24 Србија.........................................................................25

ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ АЗИЈЕ – РАЗУЂЕНОСТ ОБАЛА, РЕЉЕФ И КЛИМА......... 100 Рељеф Азије............................................................ 101 Клима Азије............................................................ 104 ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ АЗИЈЕ – ВОДЕ И ЖИВИ СВЕТ........................................... 109 Воде Азије............................................................... 109 Природне зоне Азије............................................. 111

РЕПУБЛИКА ГРЧКА................................................. 28

СТАНОВНИШТВО АЗИЈЕ....................................... 114

РЕПУБЛИКА ИТАЛИЈА............................................. 32

НАСЕЉА АЗИЈЕ...................................................... 119

КРАЉЕВИНА ШПАНИЈА......................................... 35

ПРИВРЕДНЕ ОДЛИКЕ АЗИЈЕ................................ 123

СРЕДЊА ЕВРОПА.................................................... 40

РЕГИОНАЛНА И ПОЛИТИЧКА ПОДЕЛА АЗИЈЕ.. 127 Државе у Азији....................................................... 127 Регионална подела Азије...................................... 128

САВЕЗНА РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА.......................... 45 ЗАПАДНА ЕВРОПА ................................................. 50 РЕПУБЛИКА ФРАНЦУСКА....................................... 56 УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И СЕВЕРНЕ ИРСКЕ.............................. 61

ЈУГОЗАПАДНА АЗИЈА............................................ 131 ЈУЖНА АЗИЈА......................................................... 137 ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА .......................................... 143

СЕВЕРНА ЕВРОПА................................................... 65

ЦЕНТРАЛНА АЗИЈА............................................... 148

КРАЉЕВИНА НОРВЕШКА....................................... 70

ИСТОЧНА АЗИЈА................................................... 153

ИСТОЧНА ЕВРОПА.................................................. 74

АФРИКА.......................................................................165

РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА............................................... 79 Природне одлике......................................................79 Друштвене одлике....................................................82

ВЕЛИЧИНА, НАЗИВ, ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И РАЗУЂЕНОСТ ОБАЛА АФРИКЕ........ 166 Величина Африке.................................................. 166 Назив Африка........................................................ 166 Географски положај.............................................. 166 Границе и разуђеност обала Африке.................. 168

ЕВРОПСКА УНИЈА – ПРИМЕР ИНТЕГРАЦИОНИХ ПРОЦЕСА................................. 86 Симболи и институције Eвропске уније.................88

РЕЉЕФ АФРИКЕ.................................................... 170 ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ АФРИКЕ – РЕЉЕФ И КЛИМА............................................... 170 Клима Африке........................................................ 172 Воде Африке.......................................................... 176 ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ АФРИКЕ – ВОДЕ, ПРИРОДНЕ ЗОНЕ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ.......... 176 Природне зоне Африке......................................... 178 Животињски свет Африке..................................... 180 ДЕМОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ И УРБАНИЗАЦИЈА АФРИКЕ.................................................................. 182 ПРИВРЕДА, РЕГИОНАЛНА И ПОЛИТИЧКА ПОДЕЛА АФРИКЕ.................................................. 187 Привреда Африке.................................................. 187 Регионална и политичка подела Aфрике............ 190 САХАРСКА АФРИКА И АФРИЧКИ МЕДИТЕРАН.... 193 Географски положај.............................................. 193 Природногеографске одлике .............................. 193 Друштвеногеографске одлике............................. 196 Политичка подела ................................................. 197 ПОДСАХАРСКА АФРИКА – ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ....................... 199 Географски положај.............................................. 199 Природне одлике................................................... 199 ПОДСАХАРСКА АФРИКА – ДРУШТВЕНОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ................. 204 Демографске одлике и урбанизација................. 204 Природни ресурси и одлике привреде............... 205 Политичка подела.................................................. 208

СЕВЕРНА АМЕРИКА...............................................215 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ, ПОДЕЛЕ И ВЕЛИЧИНА АМЕРИКЕ........................................... 216 ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ.......... 220 ДРУШТВЕНЕ ОДЛИКЕ АНГЛОАМЕРИКЕ – СТАНОВНИШТВО И УРБАНИЗАЦИЈА............... 226

ДРУШТВЕНЕ ОДЛИКЕ АНГЛОАМЕРИКЕ – ПОЛИТИЧКА ПОДЕЛА И ПРИВРЕДА................ 231

ЈУЖНА АМЕРИКА....................................................236 ДРУШТВЕНЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕ АМЕРИКЕ.......... 237 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ................................... 248 ДЕМОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ И УРБАНИЗАЦИЈА ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ................................................... 255 Развој градова Јужне Америке............................. 258 OДЛИКЕ ПРИВРЕДЕ И ПОЛИТИЧКА ПОДЕЛА ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ................................................... 261

АУСТРАЛИЈА..............................................................269 АУСТРАЛИЈА – НАЗИВ, ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА........................................ 270 ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ АУСТРАЛИЈЕ...................... 275 ДРУШТВЕНЕ ОДЛИКЕ АУСТРАЛИЈЕ..................... 280 ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ОКЕАНИЈЕ...................... 286

ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ...............................................279 OСНОВНЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АРКТИКА...... 296 Географски положај и назив Арктика................. 296 Откриће Арктика и Северног пола ..................... 297 Природногеографске одлике и природни ресурси Арктика............................. 297 Савремена научна истраживања и разграничење на Арктику................................ 299 OСНОВНЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АНТАРКТИКА......................................... 301 Географски положај, назив и величина Антарктика....................................... 301 Откриће Антарктика и Јужног пола..................... 301 Природногеографске одлике Антарктика.......... 302 Природни ресурси и научна истраживања........ 304 РЕГИСТАР ПОЈМОВА ........................................... 308

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК

На почетку сваке лекције наведени су кључни појмови

Фотографије, карте и илустрације су саставни део градива и олакшавају учење и памћење

Задаци Питања и задаци којима се проверава разумевање и усвојеност обрађених наставних садржаја

Занимљива географија Интересантне информације у вези с наставном јединицом

Преглед градива из поглавља Сажетак обрађеног градива у виду основних теза

Шематски приказ наставне теме Шематски приказ основних појмова из наставне теме – од помоћи је при учењу и преслишавању

На крају књиге налази се регистар мање познатих појмова обрађених у уџбенику

РЕГИЈА И ЧОВЕК И ГЕОГРАФИЈА РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА yy Увод у географију yy Човекова одговорност према планети Земљи

РЕГИЈА И РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА Кључни појмови � објекти � процеси � појаве � регионализација

� регија � хомогена регија � функционална регија � регионална географија

На Земљиној површини налази се велики број различитих објеката. Према пореклу они могу бити природни или друштвени (настали човековим радом). Између тих објеката у простору одвијају се процеси који доводе до одређених појава. Као пример могу се узети град и село као објекти. Између та два типа насеља постоји функционална веза с обзиром на то да становништво из сеоских насеља мора да одлази у град како би задовољило своје потребе (већа набавка, одлазак код лекара, у школу и на посао). Услед тога одвија се дневно кретање становништва према граду (дневне миграције), што представља процес у простору. Због све већег везивања човека за град долази до трајног исељавања са села, што даље доводи до појаве смањивања и гашења сеоских насеља у појединим деловима света. Како се у простору налази велики број различитих објеката, човек је покушао да простор уреди, односно да увиди да ли постоји правилност у распореду објеката у простору. Издвајање неке просторне целине у зависности од типа објеката и процеса који се одвијају на одређеној територији назива се регионализацијом. Регија представља просторну целину која се по својим особинама разликује од околног простора. Термин регија настао је од латинске речи regio, што значи крај, предео или област. Постоје два основна критеријума на основу којих се врши регионализација: на основу типа објекaта и на основу процеса који се одвијаjу између објеката у простору. Када се нека просторна целина издваја према објектима истог типа, онда она представља хомогену регију. На пример, кукурузни појас у Сједињеним Америчким Државама сачињен је од простора пет савезних држава – Ајове, Охаја, Илиноиса, Мисурија и Индијане. Јединствени простор на којем се узгаја кукуруз у САД чини једну регију. Други критеријум на основу којег се врши регионализација јесу процеси који се обављају у простору. Узмимо као пример један град. Између њега и других градова и сеоских насеља одвија се циркулација људи, робе и информација. Са удаљавањем од тог града интензитет поменутих кретања се смањује. Простор који је укључен у Кукурузни појас – пример хомогене регије

8

9 ту циркулацију назива се функционална регија. У оквиру функционалне регије, под утицајем кретања људи, робе и информација, долази до социјалне и економске промене простора. Изграђују се нови путеви, град се шири у околни простор, досељава се ново становништво итд. Код функционалних регија тешко је повући њихове јасне границе, то јест није лако одредити где се завршава зона гравитације једног града, а где почиње зона гравитације другог града. За разлику од првог типа регија, функционалне регије су очигледно хетерогене регије. Регије према величини могу бити различите. Најмање регије би могле одговарати границама насеља, док су највеће регионалне целине на Земљи континенти. Они ће бити предмет нашег изучавања у овом разреду. У зависности од природних и друштвених процеса унутар регије и око ње, њене границе се с временом мењају. Регија може да се повећа, али и да се смањи и да нестане. Пример регије која се смањује могла би бити Амазонија. Она Урбани системи у Шпанији, пример функционалне је издвојена на основу простирања регионализације влажних тропских шума (селваса). Због интензивног крчења шума у последњих неколико деценија површина те регије све се више смањује. Регионална географија је географска дисциплина која проучава природне и друштвене одлике одређене просторне целине – регије. Задатак регионалне географије јесте да издвоји и ограничи конкретну регију и да проучи и објасни утицај природних и друштвених чинилаца у њој. Географски простор се дели на регије како би се оне могле боље разумети и како би се планирао њихов развој. У Србији је регионалну географију утемељио Боривоје Ж. Милојевић поКрчење шума у Амазонији – пример померања границе четком XX века. регије

Боривоје Ж. Милојевић се 1904. године уписао на Географску групу Велике школе, код већ тада чувеног научника Јована Цвијића. Упркос материјалној оскудици, добро је учио, па га је Цвијић убрзо запазио и предложио да као студент буде изабран за асистента у Географском заводу Универзитета. Након студија је радио као гимназијски професор у више школа у Србији, а по препоруци Јована Цвијића стручно се усавршавао у Немачкој. Године 1913. постао је кустос Географског завода Универзитета. Пред Први светски рат, 1914. године, путовао Боривоје Ж. Милојевић је по Пештеру и Сјеничкој котлини јер су га Косово, Метохија, (1885–1967) Стара Рашка и Повардарје, који су непосредно пре тога били ослобођени од Турака, веома привлачили. У тим крајевима до тада није било никаквих географских и етнографских истраживања. Током Првог светског рата био је мобилисан и учествовао је у рату. Током рада на докторској дисертацији слушао је предавања у Швајцарској и с професорима одлазио на стручне екскурзије у Алпе. У Београд се вратио 1919, а докторирао је 1920. године. Од повратка на Универзитет 1920. године до пензионисања 1956. године Боривоје Ж. Милојевић је био кључна личност у српској и југословенској географији. Око њега су се и после пензионисања окупљали научни радници и наставници све до 1962. године. Уз Јована Цвијића, један је од оснивача Српског географског друштва (1910). Био је члан и многих европских географских друштава. Добио је четири почасна доктората на иностраним универзитетима: у Монпељеу, Греноблу, Рену и Прагу. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности. Објавио је преко 200 радова на српском, француском и немачком језику, највише из антропогеографије, геоморфологије и регионалне географије.

Задаци 1. Напиши одговор на датим линијама. Да ли регионална географија припада природним или друштвеним наукама? Образложи одговор.

2. Напиши одговор на датим линијама. Да ли би се једна улица у твом граду могла сматрати малом географском регијом (микрорегијом)? Образложи одговор.

3. Заокружи слово испред тачног одговора. Када се нека просторна целина издваја према објектима истог типа, онда она представља: а) функционалну регију б) хомогену регију в) хетерогену регију.

10

11

Задаци ГРАДИВА ИЗ ПОГЛАВЉА ПРЕГЛЕД Издвајање неке просторне целине у зависности од типа објеката и процеса који се одвијају на одређеној територији назива се регионализацијом. Регија представља просторну целину која се по својим особинама разликује од околног простора. Када се нека просторна целина издваја према објектима истог типа, онда она представља хомогену регију. На основу процеса који се одвијаjу између објеката у простору издвајају се функционалне регије. Најмање регије би могле одговарати границама насеља, док су највеће регионалне целине на Земљи континенти. У зависности од природних и друштвених процеса унутар регије и око ње, њене границе се с временом мењају. Регионална географија је географска дисциплина која проучава природне и друштвене одлике одређене просторне целине – регије.

ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ НАСТАВНЕ ТЕМЕ Географска регија – просторна целина која се по својим особинама разликује од околног простора

Регионална географија

Хетерогене регије

Хомогене регије

Објекти Процеси

Боривоје Ж. Милојевић – утемељивач регионалне географије као географске дисциплине у Србији

Појаве

ЕВРОПА yy Јужна Европа yy Државе настале распадом СФРЈ yy Република Грчка yy Република Италија yy Краљевина Шпанија yy Средња Европа yy Савезна Република Немачка yy Западна Европа yy Република Француска yy Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске yy Северна Европа yy Краљевина Норвешка yy Источна Европа yy Руска Федерација yy Европска унија

ЈУЖНА ЕВРОПА Кључни појмови � европско Средоземље � Пиринејско полуострво � Апенинско полуострво � Балканско полуострво � античка Грчка

� антички Рим � романски народи � словенски народи � прекоокеанске и унутарконтиненталне миграције � развијени туризам

Јужна Европа је специфична географска регија која се по многим природним и друштвеним одликама разликује од других европских регија. Она обухвата три велика полуострва: Пиринејско, Апенинско и Балканско полуострво. Њој припадају и бројна острва у Средоземном мору. Највећа острва су Сицилија (25 708 km2), Сардинија, Крит и Балеарска острва. Велико средоземно острво Корзика и јужни део Француске припадају западној Европи. О тим просторима говорићемо приликом обраде западне Европе. Већи део јужне Европе чини европско Средоземље. Њему не припадају северни делови јужне Европе јер они нису изложени утицајима Средоземног мора. Због тога се границе јужне Европе не подударају с границама европског Средоземља. Западну границу јужне Европе чини Атлантски океан, јужну Средоземно море, источну чине Мраморно море и Црно море, а северну набране планине (Пиринеји и Алпи), јужни обод Панонске низије и река Дунав.

Задатак Пронађи на физичкогеографској карти јужне Европе наведена полуострва, острва, мора, океан, планине и реку.

Јужна Европа

14

15 Под појмом Средоземље подразумевамо далеко већи простор од европског Средоземља. Он обухвата већи део јужне Европе (европско Средоземље), део југозападне Азије (азијско Средоземље) и део северне Африке (афричко Средоземље). Читав тај простор представљао је економско, политичко и културно средиште Старог света. По открићу Америке (крајем XV века) центри светске моћи преместили су се са обала Средоземног мора на обале Атлантског океана. Примат у саобраћају и трговини преузеле су европске државе у Атлантском приобаљу. Прокопавањем Суецког канала 1869. године саобраћајни положај Средоземља постао је повољнији јер је оно поново стекло важну улогу посредника у трговини између лука на обалама Атлантског океана и оних на обалама Индијског океана. После открића великих налазишта нафте у југозападној Азији и северној Африци саобраћајни значај Средоземног мора постао је још већи. У европском Средоземљу настале су две велике цивилизације Старог света – античка Грчка и Рим. За разлику од првих аграрних цивилизација на истоку, оне су свој развој заснивале на поморству и трговини. Путујући Средоземљем, стари Грци и Римљани трговали су вином, маслиновим уљем, грнчаријом и металима неопходним за израду оружја и оруђа. Римљани су овладали простором читавог Средоземља. Бројни градови које су они подигли налазили су се на стратешки важним местима у Средоземљу. Ти градови међусобно су били повезани поморским и копненим путевима. Средиште античке Грчке била је Атина, а центар Римског царства град Рим. Чувена је изрека: Сви путеви воде у Рим. Након смрти цара Теодосија (395. године) Римско царство се поделило на источни део (Византија) и западни део (Западно Партенон – храм посвећен грчкој богињи Атини на брду Акропољ, Атина, Грчка римско ­царство).

Уобичајено је мишљење да су све некадашње арене биле попут модерних фудбалских стадиона, налик највећој сачуваној арени – римском Колосеуму. Та величанствена грађевина могла је да прими од 50 000 до 80 000 гледалаца. Ипак, Circus Maximus је био издуженог облика и много већи – на то тркалиште могло је да дође чак 250 000 поклоника трка двоколица. И римски театри су били импозантни – највећи римски театар примао је 20 000 гледалаца.

Трајно насељавање јужнословенских племена на Балканско полуострво отпочело је средином VI века. Почетком VII века Јужни Словени су преплавили Балканско полуострво и дошли до његових најјужнијих делова – до Пелопонеза. Из великих племенских савеза почетком IX века настале су прве државе балканских Словена. До краја средњег века Јужни Словени су прихватили хришћанство. Продор Турака на Балканско полуострво започео је средином XIV века. У том периоду балканске државе биле су ослабљене унутрашњим сукобима. У јужној Европи живи око 159 милиона становника, што чини око 21% европске популације. Већина становништва јужне Европе припада индоевропској породици народа. Најбројнији су романски народи (Шпанци, Португалци, Каталонци и Италијани). Они живе на Пиринејском и Апенинском полуострву. На Балканском полуострву живе словенски народи (Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Бошњаци, Северномакедонци и Бугари). Албанци, Грци и Баски припадају изолованим групама индоевропске породице народа. У религијском погледу најбројнији су хришћани римокатоличке вероисповести, Романски народи Словенски народи Остали народи а затим православци (они живе Народи јужне Европе на Балканском полуострву). Простор јужне Европе у прошлости су обележиле масовне прекоокеанске и унутарконтиненталне миграције. Прво масовно исељавање становника Шпаније и Португалије отпочело је у првој половини XVI века, када су ти народи кренули у освајање прекоморских земаља. Највише Шпанаца се одселило у Јужну и Средњу Америку, а највише Португалаца у Бразил. Крајем XIX и почетком XX века велики број Италијана, као и Грка, Срба, Хрвата и припадника других балканских народа, емигрирао је у Америку. Унутарконтиненталне миграције обележиле су другу половину XX века. У том периоду велики број емиграната из јужне Европе одселио се у економски развијене државе западне и средње Европе. Последњих година у економски развијеније државе ове регије досељавају се мигранти с других континената, највише из Африке и Азије. Поред наведених спољашњих миграција, за јужну Европу карактеристичне су и унутрашње миграције. Оне су усмерене из привредно неразвијених руралних предела ка привредно развијеним урбаним срединама. У привредном погледу ова регија заостаје за осталим европским регијама. Она није богата рудама и енергентима као неке друге европске регије. Средоземно море не располаже значајним рибљим фондом. Главна риболовна подручја Европе налазе се у водама северног Атлантика. Најзначајније природно богатство јужне Европе јесте њена клима. Поред тога, ова регија има изузетно богато културно наслеђе. Широм регије срећу се бројни културно-историјски споменици из различитих раздобља људске историје. Клима и богато културно наслеђе представљају основу развоја туризма. Јужна Европа је туристички најразвијенија регија Европе. Десетине милиона туриста из целог света сваке године посећују ову регију. Због развоја туризма Плажа Навагио на острву Закинтос, Грчка

16

17 многа мала рибарска насеља на обалама Средоземног мора прерасла су у савремена туристичка средишта, с добрим саобраћајним везама. Дуж континенталне обале европског Средоземља једна на другу надовезују се познате туристичке ривијере. На туристичком тржишту веома су цењена и многобројна острва у Средоземном мору. Поред средоземног приморја, туристи посећују и градска, планинска и бањска туристичка места ове регије. Зимски туризам је развијен у Алпима и Пиринејима. Центри бањског туризма налазе се на Балканском полуострву и Апенинском полуострву. Поглед на далматинску обалу Јадранског Најпосећенији градски туристички центри јужне Евмора и стари град Рагузу, Дубровник, ропе су Мадрид, Барселона, Рим, Напуљ, Венеција, Хрватска Дубровник, Београд, Сарајево и други градови. Најпосећеније и туристички најразвијеније земље регије јесу Шпанија, Италија и Грчка. Брз развој туризма донео је и негативне појаве и промене. Због градње многобројних хотела и друге туристичке инфраструктуре деградирана је природа, а гужве у туристичким местима нису ништа мање од гужви у градовима из којих долазе многобројни туристи. Јужна Европа захвата површину од око 1,4 милиона квадратних километара и у њој постоји 16 држава. Највећи број држава налази се на Балканском полуострву (Грчка, Албанија, Бугарска, Северна Македонија, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска и Словенија). Државе Пиринејског полуострва су Шпанија, Португалија и Андора, а Апенинског полуострва Италија, Сан Марино и Ватикан (најмања држава на свету). Једина острвска држава је Малта. На крајњем југу Пиринејског полуострва налази се прекоморска територија Уједињеног Краљевства – Гибралтар.

Задатак Пронађи наведене државе и прекоморску територију на политичкој карти јужне Европе.

Назив државе Шпанија Португалија Андора Италија Сан Марино Ватикан Малта Грчка Бугарска Албанија Северна Македонија Србија Црна Гора Босна и Херцеговина Хрватска Словенија Укупно

Главни град Мадрид Лисабон Андора ла Веља Рим Сан Марино Ватикан Валета Атина Софија Тирана Скопље Београд Подгорица Сарајево Загреб Љубљана /

Површина 505 370 km2 91 590 km2 468 km2 301 323 km2 61 km2 0,44 km2 316 km2 131 957 km2 110 910 km2 28 748 km2 25 713 km2 88 361 km2 13 812 km2 51 197 km2 56 594 km2 20 273 km2 1 426 693 кm2

Основни географски подаци о државама jужне Европе https://www.worldometers.info/population/europe/southern-europe/

Број становника (2018. године) 46 397 452 10 291 196 76 953 59 290 969 33 557 836 432 089 11 142 161 7 036 848 2 934 363 2 085 051 8 762 027 629 219 3 503 554 4 164 783 2 081 260 158 862 318

Задаци 1. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а ако је нетачна, заокружи Н. а) Најзначајније природно богатство јужне Европе јесте њена клима. Т Н б) Границе јужне Европе подударају се с границама европског Средоземља. Т Н в) Средоземно море је највеће риболовно подручје у Европи. Т Н г) Већи део јужне Европе чини европско Средоземље. Т Н д) По прокопавању Суецког канала 1869. године саобраћајни положај Средоземља постао је повољнији. Т Н 2. Заокружи слова испред тачних одговора. Која од наведених полуострва припадају јужној Европи? а) Балканско полуострво б) Скандинавско полуострво в) Пиринејско полуострво г) Јиланд д) Апенинско полуострво 3. Словом Р означи романске народе јужне Европе, а словом С словенске. Срби Италијани Каталонци Шпанци Бугари Словенци Хрвати Португалци 4. Напиши одговор на датим линијама. Шта подразумевамо под појмом Средоземље? Објасни.

5. Напиши одговор на датим линијама. Наведи највеће туристичке вредности јужне Европе.

18

19

ДРЖАВЕ НАСТАЛЕ РАСПАДОМ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ На простору Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (скраћено СФРЈ) пред крај осамдесетих и почетком деведесетих година XX века догодиле су се крупне економско-политичке промене, које су довеле до њеног распада и грађанског рата. У случају Југославије није поштовано начело територијалне целовитости. Границе њених република постале су границе суверених држава. Током 1991. године бивше југословенске републике Словенија, Хрватска и Македонија (сада Северна Македонија) напустиле су СФРЈ и прогласиле независност, а током 1992. године то је учинила и република Босна и Херцеговина. Бивше југословенске републике Србија и Црна Гора формирале су 27. априла 1992. године Савезну Републику Југославију, која је 2003. године реформисана у Државну Заједницу Србије и Црне Горе. Након референдума о независности спроведеног у Црној Гори та држава престала је да постоји у јуну 2006. године. Тада су настале државе Република Србија и Република Црна Гора.

Кључни појмови � Социјалистичка Федеративна Република Југославија � Словенија � Хрватска � Босна и Херцеговина (Република Српска и Федерација БиХ) � Црна Гора � Северна Македонија � Србија

Државе настале распадом СФРЈ

Задатак У којој су држави рођени ваши родитељи? У којој сте се држави ви родили?

Словенија

Површина: 20 273 km2

Република Словенија је алпска, диБрој становника: 2 081 260 нарска и јадранска држава која се налази (2018. годинe) на месту додира јужне и средње Европе. То је претежно планинска земља, чијим Главни град: Љубљана рељефом доминирају набране планине (Алпи и Динариди). Триглав (2 864 m), највиши врх Словеније, налази се на Алпима, у северозападном делу земље. Низије захватају североисточни део територије Словеније и узан појас уз обалу Јадранског мора. У средишњем делу државе су густо насељене котлине – Љубљанска, Цељска и Велењска. Различити облици крашког рељефа (пећине, вртаче, јаме и реке понорнице) развијени су у области Динарских планина, а глацијални на Алпима (циркови и валови). Иако је Словенија мала држава, на њеном простору заступљени су различити климатски типови. У јадранском приморју влада медитеранска клима, у вишим деловима Алпа и Динарида планинска клима, а у остатку државе умереноконтинентална клима. Речна мрежа Словеније добро је развијена. Реке су брзе и богате водом, што значи да имају велики енергетски потенцијал. Највеће реке у сливу Црног мора јесу Сава, Драва, Крка и Мура, а у сливу Јадранског мора највећа је Соча. На простору Алпа налази се већи број ледничких језера. Најпознатија су Бохињско и Бледско језеро. По прекривености територије шумом, Словенија је у Европи на трећем месту, после Финске и Шведске. Шуме прекривају више од половине њене површине. Словенија је етнички најхомогенија од свих држава насталих на простору бивше Југославије. Словенци чине више од 90% становништва државе, а од осталих народа најбројнији су Срби, Хрвати, Бошњаци и Италијани. Скоро 60% словеначке популације живи у градовима, а највећи су Љубљана, Марибор, Цеље, Крањ, Порторож Постојнска јама, једна од највећих и најлепших пећина у Европи и Копар. Од свих земаља насталих распадом Југославије Словенија је привредно најразвијенија. У нижим брдовитим и равничарским пределима развијена је земљорадња, а у планинским пределима сточарство. Минерално богатство ове земље је скромно, па се за потребе словеначке индустрије сировине углавном увозе. Осим у хидроелектранама и термоелектранама, око трећине електричне енергије произведе се у нуклеарној електрани Кршко. Међу индустријским гранама најразвијеније су хемијска, дрвна и прехрамбена индустрија, електроиндустрија и индустрија апарата за домаћинство. У услужним делатностима привреде запослено је око 64% радно активног становништва. Триглав, највиши врх Јулијских Алпа и Словеније

20

школа Креативна школа Креативна школа Креативна школа Креативна

Драган Милошевић Драган Милошевић Мирослав Маркићевић Мирослав Маркићевић

ГЕОГРАФИЈА ГЕОГРАФИЈА Уџбеник за седми разред основне школе

Уџбеник за седми разред основне школе

ГЕОГРАФИЈА 7 ГЕОГРАФИЈА 7

Уџбеник седми разред основне школе Уџбеник за за седми разред основне школе

77