Čitanka 3

а л о к ш а н в и Креат

ззиикк ССррппссккии јјее ззрреедд рраа ззаа ттрреећћии ш шккооллее ооссннооввннее

а к н а т Чи 3

3 3 Читанка

ррккооввиићћ а а М М а а ц ц и и в в ввиићћ •• ССллаа о о к к н н и и р р а а М мееоонн М ССиим

а л о к ш а н в и Креат

зик Српски је зред ра за трећи школе основне

а к н а т 3 Чи инко

ар Симеон М

рковић

ца Ма и в а л С • вић

Водич Процена нивоа задатака одређена на основу наставничког искуства: задатак основног нивоа задатак средњег нивоа задатак напредног нивоа домаћи задатак речник кључне речи

2

1

НИГДЕ НИЈЕ КÔ КОД КУЋЕ

ЧИТАЋЕШ • текстове који говоре о дому и породици, о другарству и пријатељству, о школи без насилништва УЧИЋЕШ O TOME • шта је лирска песма • шта је басна, шта је роман • шта је поређење, а шта персонификација • шта је рима • шта је ауторска, а шта народна бајка • које су главне одлике драмског текста

Објасни шта је то дом. Зашто је теби дом важан? Наведи три разлога. Бранко Халуса

Жеља девојчице Да могу као пчелица летети с цвета на цвет тражећи капље медене, цели бих обишла свет. Ма куда стигла далеко, у срцу осећам свом, да бих се, као пчелица, вратила у свој дом. капља је кап, капљица

Зашто девојчица жели да буде као пчелица? Зашто девојчица жели да обиђе свет? Шта мислиш, како се девојчица осећа када је далеко од свог дома? Колико строфа има ова песма? Колико стихова има свака строфа? Девојчица у песми упоређује се са пчелицом: Да могу као пчелица летети с цвета на цвет. То је стилска фигура поређење. Њом се упоређују два појма, као што се чује и у народном говору: висок као бор; итд. То казивање чини лепшим. Рима је гласовно подударање слогова на крају стиха. Рима помаже да песма лепо звучи, али и да се у песми нешто посебно нагласи. У овој песми римују се речи: цвет − свет свом − дом. ети се речи које се римују с наведеним речима. Настави као што је започето: С песма − чесма, мед − … , трава − … , крила − … , жеља − … д задатих речи састави пословице о дому. О • дому али дођи пођи свуда •у је најбоље добро свуд а

дому

а крају читанке налазе се правила за изражајно рецитовање. Н Прочитај их и одреди како треба рецитовати песму Жеља девојчице. Научи песму напамет. стих, строфа, рима, поређење 4

Које су твоје две велике жеље?

Како се дочекују гости у твојој кући? Како се понашаш кад ти друштво дође у госте? Русомир Арсић

Стигô врапцу цењен гост Стигô врапцу цењен гост, с дугог пута другар кос.

Сочно лишће са ливаде и црвиће ситне, младе.

Трчка врабац, стреса росу, да припреми ручак косу.

Кос дремуцка и цвркуће: – Нигде није кô код куће.

цењен значи: поштован трчкати – ићи брзо тамо-амо дремуцкати – спавати лаким сном

Како врабац дочекује коса? Зашто врабац трчка? Објасни шта значи цењен гост. Како се понаша кос у гостима? Зашто је кос рекао: Нигде није кô код куће? а основу ове песме смисли кратак текст за глуму. Одреди шта ће говорити врабац, Н а шта кос током читаве посете. ад знаш значење речи трчкати. С Објасни значење још неких речи из исте породице: трчкарати, претрчати, дотрчати, истрчати, потрчати, затрчати се. У овој песми неке се речи римују. Пронађи их. Смисли још неке речи које се римују с речима: кос, роса, ливада, цвркуће. Ко је аутор ове песме? Упореди песму Жеља девојчице с песмом Стигô врапцу цењен гост. (Упоређуј строфе, стихове и риме.) Да ли ћеш за те песме пре рећи да су сличне или да су различите? Зашто? рима, аутор 5

Којим се бојама описује рана јесен?

Душан Костић

Септембар У жутом ауту дође јесен, донесе грожђе.

Са гране ласта вели: „Скоро ћу да се селим“.

И лишће мог јаблана позлати јесен рана.

У клупи ђаче пише: „Брзо ће магле, кише“.

Прођоше дани врели, миришу плодови зрели.

„Позна ме јесен љути“, вели септембар жути.

Јесен је, јесен рана од бакра сва исткана.

Јесен се, јесен рана прострла преко грана. У жутом ауту стиже и жуто лишће ниже…

исткати може да значи и: начинити, створити позан значи: касан Ово је лирска песма. Зашто? Зато што на сликовит начин, песничким сликама казује о осећањима и мислима. Шта мислиш, зашто је ауто у ком је јесен баш жут? Пронађи у песми још неке речи које говоре о бојама јесени. Зашто песник каже да је јесен од бакра сва исткана? Који стих говори о јесењим мирисима? О чему размишља ласта из песме? О чему пише ђак у клупи? Зашто пише о томе? Зашто се септембар љути? Која све осећања запажаш у овој песми? Наведи их. Упореди прву и последњу строфу песме. По чему су сличне, а по чему различите? Пронађи у песми две песничке слике које ти се највише свиђају и објасни их.

Посматрај омиљено дрво у јесен. Шта запажаш? Како оно изгледа? Наведи речи којима се могу описати различите боје лишћа на дрвету. Напиши састав о томе. Види страну 120. лирска песма 6

Сети се шта је то басна. Које басне већ знаш?

Лафонтен

Градски и пољски миш Градски и пољски миш су били добри пријатељи, али су се ретко виђали, јер је један живео у граду, а други у пољу. Једног дана дође градски миш оном пољском у госте. Овај га лепо прими и радосно дочека. Кућица је била мала, али безбедно скривена усред поља, а поље је мирисало на свежу траву и цвеће. Гост се дивио лепоти природе и радовао сусрету с пријатељем. Дуго су два миша причала, а онда је домаћин позвао госта за сто. Соба је била скромно намештена, а на столу само једно јело – кукуруз.

– Одавно нисам јео кукуруз – рече гост – и признајем да је сладак, али ти треба да дођеш код мене и видиш како господска трпеза изгледа. Пољски миш, наравно, обећа да ће доћи и испрати госта. Кад је обавио све послове у пољу, пребаци завежљај преко рамена и крену у град да посети пријатеља. Весело је звиждукао газећи меком травицом и уживао у топлом сунцу. За њим остадоше поља и сеоски кровови, а пред њим искрсну град, велики и пун застрашујуће галаме. Кад је стигао до куће свога пријатеља, пољски миш закуца на врата. Градски миш му отвори опрезно и позва га да брзо уђе.

– Тихо! – опомену га одмах шапатом. – Прођи брзо кроз ходник и гледај добро да те не опазе! Уђоше у одају заиста раскошно намештену. У тој кући све је блистало од богатства и удобности, па се пољски миш постиде своје скромне кућице у пољу. Поглед му тада паде на велику кришку жутог сира и хтеде да је дохвати, али га домаћин зграби за шапу и повуче.

– Не додируј! – шапну престрашено. – То је мишоловка! Ако се у њу ухватиш, готов си! Кад је дошао себи од страха, пољски миш се нађе пред најбогатијом трпезом коју ни у сну није могао замислити. Чега ту све није било! И сира, и пилећег печења, и млека, и шунке, и разноврсног воћа! Требало је само да пружи шапу и изабере. Пољски 7

миш то и учини, али у том часу … осети иза себе неку другу, огромну, претећу шапу с канџама, па шмугну у угао. Био је то кућни мачор кога је привукао неочекивани плен. Ово је била последња кап! Пољски миш тихо отвори врата и утече натраг у поље, шапнувши своме пријатељу: – Хвала ти за раскош, богатство и изобиље! Мени је ипак важнија здрава глава на рамену и мој мир у природи. раскошно значи: свечано, богато шмугнути значи: брзо и неопажено побећи утећи значи: побећи, умакнути По чему се у басни види да су градски и пољски миш били добри пријатељи? Зашто су се пријатељи ретко виђали? та се из наведених реченица може закључити о животу пољског миша? Ш • Кућица је била мала… Соба је била скромно намештена.

• На столу само једно јело – кукуруз.

• Весело је звиждукао газећи меком травицом. Наведи делове текста који говоре о животу градског миша. Зашто се пољски миш у гостима постидео? Када се уплашио? Шта значи израз последња кап? Шта је за пољског миша била последња кап? Пронађи реченицу у којој је пољски миш исказао оно што му је најважније. Шта је, по твом мишљењу, поука ове басне? Упореди живот пољског и градског миша. Има ли у њима супротности? Објасни. Смисли другачији наслов за ову басну. Од задатих речи састави пословицу. без слободе човек

воде риба

без

као

ву басну можемо поделити на три дела: О • у гостима код пољског миша; • пољски миш путује у град; • у гостима код градског миша. Препричај сваки део сажето (кратко), у што мање реченица. басна, поука, пословица, сажето препричавање 8

Сети се шта су то бајке. Које бајке браће Грим су ти познате? Која ти се од тих бајки највише допада? Браћа Грим

Пчелиња матица Два царева сина пошла једном по свету да траже пустоловине, па почели живети неумерено и распусно, те се никако нису враћали кући. Трећи, најмлађи син, кога су звали Тупавко, крену на пут да потражи браћу. Али кад их најзад пронађе, они га стадоше исмевати што се усудио да се са својом малом памећу пробија кроз свет кад то не полази за руком ни њима двојици, који су кудикамо паметнији. Ипак, сва тројица продужише заједно пут, па наиђоше на један мравињак. Двојица старијих хтедоше да га разрију, па да гледају како мали мрави у страху миле тамо-амо и склањају јајашца, али Тупавко рече: „Оставите их на миру! Не дам да их уплашите!“ Они онда наставише пут и дођоше до једног језера по којем је пливало много, много патака. Два старија брата хтедоше да ухвате коју, па да их испеку, али ту Тупавко то не дозволи него рече: „Остави их на миру! Не дам да их убијате!“ Најзад дођоше до једног пчелињег гнезда, у којем је било толико меда да је цурио низ стабло. Двојица старијих хтедоше да наложе ватру испод дрвета и да погуше пчеле како би могли извадити мед. Али их Тупавко опет одврати од тога рекавши: „Оставите их на миру! Не дам да их погушите!“ Најзад три брата дођоше у један дворац, где су по стајама наишли на окамењене коње, а нигде се нису видели људи. Прођоше тако кроз све стаје, док на крају не стигоше пред једна врата која су била закључана с три катанца. Насред врата било је мало окно кроз које се могло погледати у собу. Унутра видеше неког седог човечуљка како седи за столом. Позваше га једанпут, двапут, али их он не чу. Најзад га позваше и трећи пут. Он онда устаде, откључа катанце и изађе. Али није проговорио ни речи, већ их је одвео до једног богато постављеног стола. Кад су се најели и напили, отпратио је свакога у посебну собу. Сутрадан ујутру седи човечуљак уђе к најстаријем, махну му руком и доведе га пред једну камену плочу на којој су била исписана три задатка које је ваљало извршити, па да се дворац ослободи чаролије. Први је гласио: у шуми под маховином леже бисери цареве ћерке; има их хиљаду. Требало их је сакупити, а ако макар и један једини буде недостајао кад сунце зађе, онај који их је тражио претвориће се у камен. Најстарији брат отиде онамо и поче тражити, али кад је дан минуо, нашао је тек стотину; и десило се онако како је писало на плочи: претворио се у камен. Сутрадан се други брат подухвати задатка, али није прошао много боље од најстаријега: не нађе распусно значи: неморално, непристојно минути значи: проћи, завршити се подухватити се значи: прихватити се неког посла 9

више од двеста бисера и претвори се у камен. Најзад дође ред и на Тупавка. И он поче тражити по маховини, али било је тешко налазити бисере, а ишло је веома споро. Он онда седе на један камен и заплака. И док је тако седео, наиђе с пет хиљада мрава онај мрављи цар коме је он спасао живот и сићушни мрави за тили час пронађоше све бисере и сакупише их на гомилу. Други је задатак био да се из језера извади кључ од собе у којој је спавала царева кћи. Кад Тупавко дође до језера, допливаше оне патке које је он спасао, загњурише и извадише кључ из дубине. Трећи је пак задатак био најтежи: између три уснуле цареве ћерке требало је изабрати најмлађу и најљупкију. Оне су, међутим, личиле једна на другу и ни по чему се нису разликовале, сем по томе што су јеле различите слаткише пре но што су заспале: најстарија комад шећера, средња мало сирупа, а најмлађа кашику меда. Тада долете матица оних пчела које је Тупавко заштитио од ватре, па свим трима пређе преко усана и најзад се задржа на уснама оне која је јела мед, те тако царевић виде која је права. И тад чаролије нестаде, сви се пробудише из сна, а ко беше окамењен, опет доби људско обличје. И Тупавко се ожени најмлађом и најљупкијом принцезом и постаде цар по смрти њеног оца, а његова браћа добише друге две сестре.

10

Шта је бајка? Каква је разлика између ауторске и народне бајке? аведи три добра дела која је најмлађи царев син Н Тупавко чинио животињама. апиши која је три задатка требало извршити да би се Н дворац ослободио чаролије. Како су старија браћа извршила постављене задатке? Како је најмлађи брат испунио задатке? Ко му је помогао у томе? о чему су се разликовале три цареве кћери у овој П бајци? а који је начин откривено која је царева кћи најмлађа Н и најљупкија? оја од наведених пословица највише одговара поукама К ове бајке?

• Ко тражи веће, изгуби из вреће.

• Добро чини и добру се надај. Сети се једног • На муци се познају јунаци. свог доброг дела.

бајка, ликови у бајци, поука, пословица 11

Зашто неке животиње спавају зимским сном? Које су то животиње? Бранислав Црнчевић

Љутито мече Месец обуо чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте, па целе ноћи небом језде. Доле, у шуми, једно мече замишљено, већ треће вече, гледа у звезде.

А онда тихо, тихо рече: „Баш ми је криво што сам мече“.

Мече се љути већ трећи дан што га терају у зимски сан и замишљено стално ћути. Тата се љути, мама се љути и сви му веле: „Откад постоје мед и пчеле, откад постоје сунце и вече нисмо видели такво мече“.

„Узећу“, каже, „тротинет, идем међ децу, међу свет. Нећу да спавам. Нећу, и тачка. Што не спавају зец и мачка?“

„Шта ћеш да радиш“, мама га пита, „кад лишће сасвим, сасвим пожути и снег напада изнад рита?“ А мече ћути. „Шта ћеш да радиш“, бака му вели, „кад свет од снега сасвим побели?“ Тата се љути, мама се љути, а мече ћути. Одједном мече љутито рекло шта га је пекло: „Нећу да спавам, нећу, и тачка. Зашто не спавају зец и мачка? И птица изнад наших глава зашто не спава?“ јездити значи: јурити, брзо промицати 12

Сад мама ћути и тата ћути и сви су страшно забринути. Мече се љути:

Месец обуо чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте, па целе ноћи небом језде. А једно мече већ треће вече неће да спава. Гледа у звезде.

аведи речи којима је описано време и место догађања у овој песми. Н Које је то годишње доба? бјасни значење песничке слике: О Месец обуо чизмице жуте, Облаци обукли плаве капуте. Оно што је неживо у овим песничким сликама (месец, облаци) представљено је као живо, са људским особинама (обува се, облачи се). То је стилска фигура персонификација (реч персона значи особа). Ова стилска фигура, као и поређење, помаже да казивање буде лепше. Објасни зашто се мече љутило. Како показује своју љутњу? Како се понашају његови родитељи? Шта говоре? Наведи шта је све мече желело да ради. З амисли да си мечету мама или тата, сестра или брат. Објасни како ћеш мечету помоћи. Дочарај својим речима изглед месеца и облака из ове песме. На кога те подсећа ово мече? забери од понуђених речи три које највише одговарају значењу глагола пећи И из следећих стихова: Одједном мече љутито рекло шта га је пекло… бринути, плашити, мучити, љутити, болети. аучи неке строфе напамет. Н Вежбајте у одељењу изражајно читање по улогама и рецитовање ове песме. Прочитај упутства за изражајно читање и рецитовање на страни 120.

Због чега се ти обично љутиш?

описивање, време догађања, место догађања, песничка слика, персонификација 13

Да ли некоме пишеш када негде отпутујеш? О чему волиш да пишеш? Јованка Јоргачевић

Никад два добра Лица: поштар, Бранкица, Ђока, Милкица, теткица из летовалишта, деца

I слика Конферансије: Нико овде није био зао, ни пакостан, а ипак је једна велика завист кружила од једног малог летовалишта до великог града … и од великог града до малог летовалишта… (Кад се дигне завеса, позорница је празна. С леве стране наилази поштар с торбом и писмима и продужује ка десној страни. Иза кулиса се чује Бранкичино дозивање.) Бранкица: Чика поштаре! Чика поштаре! (Поштар застаје на средини позорнице. Бранкица стиже задихана.) Поштар: Шта је, мала? Бранкица: Чика поштаре, молим вас, има ли штогод за Бранкицу Недељковић? Поштар: За Бранкицу Недељковић?… Чекај, сад ћу ја да видим. (Претура по писмима.) У којем броју ти станујеш? Бранкица: У броју дванаест… Поштар: Аха … дванаест… Ево, десет … једанаест … Бранкица Недељковић! Тачно! Ево једне дописнице с мора! (Пружа јој писмо.) Бранкица: Јао! Хвала вам, чика поштаре! Како га дуго чекам! (Бранкица остаје на средини позорнице и чита писмо. Поштар пролази и нестаје на десној страни. Наилази Ђока с десне стране.) Ђока: Од кога си то, Бранкице, добила писмо? Бранкица: Писала ми Милкица из летовалишта… Ћути кад читам… Ђока: Милкица! Хи! Из летовалишта. Баш ме занима како се досађује. Тамо нема никакве забаве. Устани, лези, пливај, излази – све на команду. Зато нисам ни ишао с ђацима… Па шта пише? Браникица: Па чекај. Нисам још ни ја све прочитала… Ђока: Читај наглас, да и ја чујем… Бранкица (чита полако и гласно): „Драга моја Бранкице, опрости што се нисам раније јавила. Нисам имала времена. На летовању је тако дивно да се не може описати. Купамо се и пливамо цели дан…“ Ђока: Их, баш по цео дан… А за ручак, а одмор после ручка… конферансије је водитељ програма 14

Бранкица: Чекај, што си досадан. Ако каже цео дан, онда цео дан… (Чита.) „Имамо и сандолине, па се возимо…“ Ђока: Их, што ја волим да се возим сандолином! Бранкица: „Научила сам и да се гњурам! Наловила сам пуно шкољки и јежева дубинских, љубичастих и жутих…“ Ђока: Ух, што ја нисам тамо! Да видиш шта бих ја тек уловио… Она то све покупи на обали кад се вода повуче… Бранкица: Мислиш кад је осека… Ђока: Дабоме, кад је осека… Бранкица: Ти мислиш, ако је моја другарица, не уме да се гњура!… Чекај да прочитам све… (Чита.) „Донећу свима у дворишту по једну шкољку, и теби, и Ђоки и Рајку… А сад вас све поздравља и воли и очекује ваше заједничко писмо ваша Милкица.“ (Жалосно.) Јеси ли видео како се они лепо забављају… А ми? Ђока: Ми. Ништа. Више ми се не иде ни у биоскоп, ни у циркус … ни уопште. Бранкица: Милкица вади шкољке и јежеве… Па то је да човек пукне! Ђока: Стварно да пукнеш од муке… Хоћеш ли јој писати? Бранкица: Па морам. Нема смисла да јој не пишем. Није она ништа крива што ми нисмо хтели са школом… Идем одмах да јој пишем… Ђока: Стварно ми дође да пукнем! Бранкица: А ти мислиш да је мени лакше…

II слика (Трпезарија летовалишта. На средини сто, са стране клупе. Милкица седи у средини. Неколико деце са стране… Вече је. Деца су уморна. Нека се поднимила на сто. Нека читају књигу.)

I дечак: Јао што сам уморан! Једва чекам да спавам…

I девојчица: Мене све боле руке и леђа од пливања…

II дечак: А види ове жуљеве од веслања!

II девојчица: Јао, што је страшно! Кад ће то проћи?! (Улази теткица с писмима. Деца скачу.) Деца: Јао, писма! Писма! Теткица: Писма, децо! Полако само. Без галаме…

I дечак: Има ли, теткице, нешто за мене?

I девојчица: Теткице, за мене?

II дечак: Прво мени! Теткица: Сви ћете добити… Полако. (Прозива.) Стефановић Светозар!

I дечак: Моје! поднимити се значи: ослонити се лактом о нешто придржавајући главу длановима 15

Теткица: Костић Споменка! (Добија друга девојчица.)

II дечак (прилази и узима писмо): Ово је моје. Познајем рукопис. (Отвара и чита писмо.) Теткица: Радић Милкица! Милкица: То је за мене! Јао! Два писма! Девојчице: Ко ти је то још писао, Милкице? Милкица: Сигурно другарица! Јесте. Од Бранкице. Сва деца: Шта пише? (Теткица одлази, а деца се скупљају око Милкице.) Милкица: Чекајте, сад ћу да видим… То ми она одговара на писмо…

I дечак: Их! Шта може да пише! Сигурно да се досађује…

II дечак: Не бих сад био у граду… Милкица (чита): „Драга Милкице, ја и Светлана ти заједно пишемо и просто ти завидимо.“ I дечак: Него шта, морају да завиде!

I девојчица: Па ћути, пусти да чита! Милкица (чита): „Код нас нема никаквих новости. Ишла сам трипут у биоскоп. Давали су се цртани филмови…“ Сва деца (задивљено): Јао, цртани филмови! Благо њима… Милкица: „… Пре три дана је долазио теча из Зрењанина, па је водио мене и Светлану у циркус. Нисам ти рекла да је у наш град стигао циркус. Гостује још недељу дана и жао ми је што га нећеш затећи…“ I девојчица: Јесте ли видели, децо!

II дечак: Јао, циркус! Милкица: Па ћутите… „Програм је много леп: дресирани медведи, само бели, нису црни, па слонови, јао, па кловнови … да видиш само како су смешни…“ I дечак: Е баш нема смисла! Кад нисмо тамо – долази циркус!

II дечак: Мени је криво због цртаних филмова… Страшно волим цртане филмове!

I девојчица: Ја никад нисам видела дресиране медведе!

II дечак: Као да сам их ја видео! Милкица (плачљиво): А ја толико волим цртане филмове… Седам пута сам гледала Снежану и Гуливера … па то је да човек пукне од муке!

II дечак: Баш, да пукне! ­ уке! Сви: Ништа друго него да пукнемо од м ЗАВЕСА

16

Сигурно сте запазили да се овај текст разликује од песме или приче. То је драмски текст. У драмским текстовима радња се одвија помоћу разговора између ликова. Између драмских ликова постоји сукоб. Такви текстови намењени су извођењу у позоришту, на телевизији, филму или на радију. Препричај овај текст у неколико реченица. Који су главни, а који споредни ликови у овом тексту? Како се проводе Бранкица и Ђока, који нису отишли на летовање? Шта они мисле о друштву које је отишло на море? а ли су Милкица и њено друштво задовољни што летују на мору? Д Шта они мисле о проводу деце која су остала код куће? Да ли су писма и једне и друге групе деце била искрена? Због чега? та мислиш, да ли је Милкица била искрена када каже у писму: Ш Ја и Светлана ти заједно пишемо и просто ти завидимо? Образложи. Шта значи бити завидљив? Ко је у овом тексту завидљив? Због чега? Зашто се овај текст назива Никад два добра? забери народну пословицу која одговара овом тексту. И • Тешко дому у ком слоге нема.

• Не може и вук сит и све овце на броју.

• Више вреди знати него имати. З амисли да ваше одељење треба да изведе овај драмски текст на школској приредби. Како би, по твом мишљењу, требало да изгледају костими за ову представу? Објасни како би изгледала позоришна сцена постављена за догађаје на мору, а како за догађаје код куће. оделите се у одељењу у групе. П Припремите се за извођење овог текста у учионици.

Шта мислиш, зашто људи некада завиде једни другима? драмски текст, главни и споредни ликови, позоришни костими, позоришна сцена, народна пословица 17

Садржај НИГДЕ НИЈЕ КÔ КОД КУЋЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Жеља девојчице, Бранко Халуса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Стигô врапцу цењен гост, Русомир Арсић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Септембар, Душан Костић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Градски и пољски миш, Лафонтен. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Пчелиња матица, браћа Грим. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Љутито мече, Бранислав Црнчевић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Никад два добра, Јованка Јоргачевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Dobar drug. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Cvrčak i mravi, Lafonten. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Учионица без насилништва. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Реч-две о Питеру, Ијан Макјуан. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Нови фризерски салон, Љ. Поповић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Мачак отишао у хајдуке, Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 СЕТИ СЕ шта смо научили. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 ЛЕПЕ РЕЧИ И ДОБРА ДЕЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Чардак ни на небу ни на земљи, српска народна бајка. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Умемо ли да слушамо саговорника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Марко Краљевић и бег Костадин, народна епска песма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Орање Mарка Kраљевића, народна епска песма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Занимање Марка Краљевића, Бранко Стевановић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Како сам доживео народне јуначке песме, Милутин Миланковић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Зима, Душан Васиљев. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Себични џин, Оскар Вајлд. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Дечак и вук, Светлана Велмар-Јанковић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Кратке народне умотворине. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Суђење, Лаза Лазић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Корњача и зец, Езоп. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 СЕТИ СЕ шта смо научили. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

КО СЕ ВОЛИ ТАЈ СЕ ПИШЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Љубавна песма, Милован Данојлић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Шта је највеће, Мирослав Антић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Prva ljubav, Dragomir Đorđević. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Бајка о дечаку и месецу, Бранко В. Радичевић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Замислите, Душан Радовић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Лед се топи, Александар Поповић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 На пашњаку, Јохана Шпири . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Домовина се брани лепотом, Љубивоје Ршумовић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 СЕТИ СЕ шта смо научили. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 ТАЈНЕ СВЕТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Какве је боје поток, Григор Витез . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Изокренута прича, Бранко Ћопић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Химна Светом Сави. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Свети Сава и сељак без среће, народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Свијету се не може угодити, народна приповетка. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Шта је отац, Драган Лукић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Камен, Сергеј Михалков. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 А зашто он вежба, Душан Радовић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Баш-Челик, народна бајка. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Од читања се расте, Јасминка Петровић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 СЕТИ СЕ шта смо научили. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Правила за изражајно читање и рецитовање ������������������������������������������������������������������������������ 120 Правила за добро писање �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 120 ИНДЕКС АУТОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

ЧИТАНКА

за трећи разред основне школе Прво издање

Аутори Илустрације Речник израдила Рецензенти

др Симеон Маринковић Славица Марковић Никола Витковић, Добросав Боб Живковић Виолета Бабић Весна Рикало, наставник разредне наставе, ОШ „Руђер Бошковић“, Београд Зорица Нобл, професор разредне наставе, ОШ „Вељко Дугошевић“, Београд мр Милорад Рикало, професор српског језика и књижевности, Железничка техничка школа, Београд

Лектор

Виолета Бабић

Графичко обликовање

Душан Павлић

Технички уредник

Небојша Митић, Марко Хубер

Издавач

Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Уредник

Славица Марковић

За издавача Штампа

Дејан Беговић Графостил, Крагујевац

Година штампе

2020

Тираж

5000

Copyright

© Креативни центар, 2020

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82(075.2) ЧИТАНКА 3 : српски језик за трећи разред основне школе / [приредили] Симеон Маринковић, Славица Марковић ; илустровао Никола Витковић, Добросав Боб Живковић.

- 1. изд. - Београд : Креативна школа, 2020 (Крагујевац : Графостил). - 121 стр. : илустр. ; 26 cm. - (Креативна школа) Тираж 5.000. - Регистар.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за наставу српског језика у трећем разреду основне школе решењем број 650-02-00559/2019-07 oд 11. 2. 2020.

ISBN 978-86-529-0768-7 COBISS.SR-ID 282901772

а л о к ш а н в и Креат

ззиикк ССррппссккии јјее ззрреедд рраа ззаа ттрреећћии ш шккооллее ооссннооввннее

а к н а т Чи 3

9 788652 907687

3 3 Читанка

ррккооввиићћ а а М М а а ц ц и и в в ввиићћ •• ССллаа о о к к н н и и р р а а М мееоонн М ССиим