Braca dolazi u grad

Naslov originala Vandana Singh YOUNGUNCLE COMES TO TOWN Original English edition published 2005 by Young Zubaan, K-92 Hauz Khas Enclave, New Delhi 110 016, India (www.zubaanbooks.com) in collaboration with Puffin Books India Copyright Š Vandana Singh 2005.

Za izdawe na srpskom jeziku Š Kreativni centar 2008 Biblioteka Svet je jedan kwiga trideset tre}a prvo izdawe Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa mr Qiqana Marinkovi} Ilustracije Milan Pavlovi} Lektor Violeta Babi} Dizajn korica Du{an Pavli} Priprema za {tampu Neboj{a Miti} Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 244 06 59 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 3.000 ISBN 978-86-7781-606-3

Vandana Sing

BRACA DOLAZI U GRAD S engleskog preveo Zoran Penevski

U znak se}awa na deku i baku – Rankora i [ardu Prasad – koji su se doslovno dr`ali ~uvene izreke na sanskritu: Tat tvam asi (To si ti).

Braca dolazi u grad

Jednog ki{nog popodneva tri deteta gledala su kroz otvoren prozor, ste`u}i ru~icama gvozdene re{etke. Ki{a je bila jaka i li~ila je na veliku pokretnu zavesu, pa su zbog we uzane ulice ble{tale, a odvodi pored ivi~waka postajali bujni potoci. Posmatrali su krave koje su jurile da se sklone pod ogromno stablo nima✽ odmah iza ugla i u`urbane kom{ije ispod potpuno mokrih crnih ki{obrana, zatim automobile, rik{e✽✽ i volovske zaprege koji su, bore}i se s poplavqenim kolovozom, prskali prolaznike. Onda je ki{a po~ela da romiwa, a na ulici je ostao samo bik. Crna ko`a mu se presijavala dok je meditirao ispod indijskog ru`inog drveta preko puta.

– Kad }e da do|e? – upitala je devetogodi{wa Sarita po pedeseti put. Wen brat Ravi, koji je bio dve godine mla|i, odgovorio je: ✽

Nim – drvo koje raste u celoj Indiji, a skoro svaki wegov deo ima lekovito svojstvo (prim. prev.). ✽✽ Rik{a – pokrivena kolica na dva to~ka za prevoz qudi, koja vu~e jedan ~ovek (prim. prev.).

5

Vandana Sing

– Do}i }e. Hajde da ga jo{ malo ~ekamo. Volim da posmatram ulicu kad pada ki{a.

– Ua-ua! – slo`ila se s wim beba koja je sedela izme|u wih na {irokoj prozorskoj dasci.

Otac im je rekao da wegov najmla|i brat, svima poznat kao Braca, dolazi da `ivi s wima, a trebalo je da se pojavi tog dana. Niko nije oti{ao na stanicu da ga sa~eka jer Braca nije nikome rekao kada }e da stigne.

– To ba{ li~i na wega – re~e otac uzdi{u}i.

– Sve voli da radi na svoju ruku. Zato je i lutao ove dve godine po ~itavoj zemqi i upadao u nevoqe od kojih bi vam se digla kosa na glavi. Dobar je to momak, ali bi trebalo da se malo skrasi. Zato smo ga mama i ja pozvali da `ivi kod nas.

– A kako se zove? – upitala je Sarita.

– Niko se vi{e toga i ne se}a. Oduvek smo ga zvali Braca, {to mu se dopadalo, mada je malo ~udno {to su ga i roditeqi tako zvali – Braca. A kad boqe razmislim, on se stvarno razlikovao od drugih.

Deci je sve to bilo vrlo zanimqivo. ^ekali su ga jo{ od ru~ka. Tokom popodneva uvek bi neko nai{ao i pro{ao pored wihove ku}e: te berberin, te maser sa uqima za masa`u, prodavac manga i poneki kom{ija. Mlekaxija Ramu do{ao je sa svojom kravom Janaki. Ali od Brace ni traga ni glasa.

– Se}a{ li se bar kako izgleda? – upitao je Ravi Saritu. Braca ih je posledwi put posetio pre nekoliko godina, pre nego {to je oti{ao da studira.

– Ne ba{ – odgovorila je Sarita. – Se}am se da je bio visok i mr{av i da je voleo da ski~i kao majmun. Ali tada sam bila vrlo mala, a ti si bio skoro beba.

6

Braca dolazi u grad

– Ga! – oglasila se beba s nevericom. Ona nije mogla da zamisli brata i sestru kao bebe. Za wu je bilo potpuno nezamislivo da je svet postojao i pre wenog ro|ewa.

Upravo kad je beba sa~inila novu podelu `ivih bi}a (prema broju nogu, u kojoj su automobili i krave pripali jednoj grupi, a qudi, ptice i bicikli drugoj), ne{to joj je privuklo pa`wu. Pridigla se i ispru`ila debequ{kasti prsti}. Neobi~na prilika pojavila se na ulici.

Bio je to visok i vitak ~ovek, koji je na glavi nosio filigranski obra|en limeni tawir kao da je kruna. Ki{a je melodi~no dobovala po tawiru i punila ga dok se voda ne bi prelila na jednu stranu, pa je mladi} morao rukom povremeno da ga ispravqa. Qubazno se osmehivao i posmatrao sve oko sebe sa nekakvim odobravawem, kao da je nevreme bilo ne{to {to je naru~io uz obrok u restoranu. U jednoj ruci dr`ao je {oqu za ~aj, jednu od onih zemqanih posuda koje se jo{ uvek mogu na}i na provincijskim `elezni~kim stanicama na severu Indije. Srknuo bi iz we, zatim bi {oqu izlo`io ki{i, pa ponovo srknuo. Drugom rukom pomagao je ~oveku koji je vukao rik{u, prepunu naslaganih torbi i drvenih sanduka, prekrivenih raskva{enim novinama. @ivo je razgovarao sa ~ovekom koji je vukao rik{u i koji se smejao i gestikulirao. Obojica su bila mokra do gole ko`e, ali kao da toga nijedan od wih nije bio svestan.

Zaustavili su se ta~no ispred ku}e. U tom trenutku mladi} je opazio bika ispod indijskog ru`inog drveta s druge strane ulice i pozdravio ga s dubokim po{tovawem. Bik mu je dozvolio da ga

7

Vandana Sing

po~e{e po glavi i zamukao je kao da mu ne{to govori, na {ta mu je mladi} uzvratio biranim re~ima, potap{ao `ivotiwu s velikim uva`avawem, a zatim se, pre{av{i put, vratio do kapije.

Jednim zamahom otvorio je kapiju, uveo ~oveka s rik{om, pa su wih dvojica kratkom stazom zajedno do{li do ku}e. Stali su ispred stepenica koje su vodile do ulaznih vrata.

– [ta ti misli{, prijatequ, da li }e ovo biti dobro mesto za wih? – upitao je mladi} gledaju}i unaokolo bujno mokro rastiwe i drve}e s kog je kapala ki{a.

– Mislim da ho}e, gospodine. Vidite samo ta stabla! Ovde }e im biti mnogo boqe nego na `elezni~koj stanici.

Tada je mladi} primetio da ga deca sve vreme pa`qivo posmatraju. Toliko se obradovao da mu osmeh zamalo nije prepolovio lice. Kao lud je po~eo da im ma{e, pa je spustio {oqu na stazicu i sko~io na rik{u. Iscepao je novine sa dva velika sanduka i deca su mogla da primete da su to, u stvari, bila dva velika kaveza, napravqena od `ice i drveta, u kojima je ne{to zalepr{alo. Petqao je malo oko vratanaca na kavezima i odjednom se pojavio kovitlac od krila i boja; ptice su izletele: zeleni i `uti papagaji, sitne vi{ebojne munije✽, golubovi duginih boja. Razleteli su se na sve strane i nestali.

Beba se smejala i tap{ala. Deca su pogledala jedno drugo, nasme{ila se, a zatim spustila bebu sa prozorske daske i sjurila se niz stepenice. ✽

Munije – male ptice koje `ive u Indiji (prim. prev.).

8

Razleteli su se na sve strane i nestali.

Vandana Sing

Dole, u predsobqu, Braca im je objasnio na koji je na~in ostao bez ki{obrana, ma{u}i limenim tawirom koji je imao tri rupe.

– Mewao sam se s momkom od koga sam kupio kaveze i mislim da je to bilo po{teno: obi~an ki{obran za ovaj starinski tawir iz kojeg su tri generacije odgajiva~a ptica hranile svoje qubimce i {titile se od ki{e...

Majka tri deteta mu je u isto vreme govorila kako }e da umre od nazeba ako odmah ne ode u svoju sobu da se osu{i. ^ovek koji je vukao rik{u pomogao im je da unesu prtqag i diskutovao o monsunu sa ocem dece, a svi su mogli da osete miris pr`enih pakora✽ iz kuhiwe i umaka od sve`e nane. Na stolu je bio ~ajnik koji se pu{io, kao i mle~ni slatki{i, sjajni od {e}erne glazure, ise~eni u obliku romba.

Braca je pozdravio decu {irokim osmehom, koji je tako prirodno delovao na wegovom licu, onim kojim je privukao decu. Ne obaziru}i se na mokru ode}u seo je na pod, da bi bio na istoj visini s decom, i po~eo da otvara najve}u torbu nasred dnevne sobe. Bila je prepuna neobi~nih stvari, kao {to su: ogromna {koqka koju je na{ao na obali Arabijskog mora, krto par~e korala koje je voda izbacila na pla`u Andamanskih ostrva i skulptura od izuvijane loze koju mu je darovao umetni~ki nastrojen majmun iz jedne {ume iz oblasti Asam...

– Sve je to lepo – re~e otac, gledaju}i s divqewem bo`anstvenu kamenu posudu koju je Braca dobio ✽

Pakore – u{tipci puweni mesom i/ili povr}em (prim. prev.).

10

prilikom posete nekom selu u centralnoj Indiji. – Ali, stvarno, Braco, krajwe je vreme da se smiri{.

Braca je namignuo deci.

– Evo, stariji moj brate, bi}u najmirniji ~ovek na svetu – rekao je. – Pusti}u ~ak i korewe kao drvo banjan i bi}u dosadan kao ra~unovo|a u penziji. A deca }e brinuti o meni. Jelda, deco?

Ravi i Sarita stidqivo su se nasmejali stricu. Beba ga je, me|utim, odmerila svojim dobro poznatim upitnim pogledom, s namerom da proceni da li je ozbiqan i da vidi {ta to s wim nije u redu. Istovremeno je u sebi pribele`ila da je on „~lan porodice“, da je „dvono`ac“ (kao i ptice i bicikli), a „mo`da i kow“.

– Ua-ua! – slo`ila se beba.

11