Autobiografija by Kreativni centar

cmyk

^itawe kwiga iz na{e biblioteke Pustolovine mo`e da bude prava pustolovina.

Najve}i srpski humoristi~ki pisac: "Sumwivo lice", "Gospo|a ministarka", "Narodni poslanik", "Mister dolar" i dr. Ro|en je u Beogradu, detiwstvo proveo u Beogradu i Smederevu. Napisao je mnogo kwiga, ali je ova najsme{nija. Govori o wegovom `ivotu, od ro|ewa do `enidbe.

Za{to? Zato {to su to najlep{a kwi`evna dela. Zato {to se u wima putuje kroz vreme i razne krajeve. Zato {to se susre}u zanimqive li~nosti i doga|aji.

Daroviti ilustrator iz Beograda. U ovoj kwizi hteo je da pro~ita Nu{i}a izme|u redova i da se ma~uje sa wegovim smehom.

Zato {to se slikovito upoznaje kultura i mudrost naroda. Zato {to se u wima otkriva lepota i bogatstvo jezika. Zato {to se zaviruje u `ivot i radionicu pisca. Zato {to se tu naziru i novi pustolovni putevi.

Urednici u "Kreativnom centru", radili su na prikupqawu dokumenata i pisawu tekstova na marginama i u "Pustolovnom dodatku" kwige.

Dok je dizajnirala unutra{wost kwige, bilo joj je pustolovno izme|u teksta i ilustracija.

Biblioteka PUSTOLOVINE Branislav Nu{i}: Autobiografija drugo izdawe Priredili Simeon Marinkovi} i Slavica Markovi} Ilustrovao Dobrosav Bob @ivkovi} Korektor, lektor i redaktor obja{wewa mawe poznatih re~i Violeta Babi} Dizajn i prelom teksta Mirjana @ivkovi} Dizajn korice Du{an Pavli} Izdaje Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel./faks: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

e-mail: info@kreativnicentar.rs Glavni i odgovorni urednik Dr Simeon Marinkovi} Za izdava~a Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Grafiprof, Beograd, Crnotravska b. b. Tira` 1.500

Copyright © Kreativni centar, 2001. ISBN 978-86-7781-042-9 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-312.6 NU[I], Branislav (1864–1938) Autobiografija / Branislav Nu{i} ; [priredili Simeon Marinkovi} i Slavica Markovi} ; ilustrovao Dobrosav Bob Жivkovi}]. - 2. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Grafiprof). - 283 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka Pustolovine) Tira` 1.500. - Pustolovni dodatak : str. 255-281 ISBN 978-86-7781-042-9 1. Marinkovi}, Simeon [уредник] a) Nu{i}, Branislav (1864-1938) Autobiografija COBISS.SR-ID 171207180

2001

PREDGOVOR

a mislim da uop{te nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako ìvot ~ove~ji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o wemu uop{te i ne pi{e. Ali se meni predgovorom vaqa opravdati {to sam preduzeo ovaj posao — pisawe biografije — kojim se obi~no bave propali politi~ari, prognani vladari, besposleni penzioneri, biv{e dvorske dame i ~lanovi Akademije nauka. I eto, toga opravdawa radi, ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru. U jedno doba, nastala je bila ~itava hajka na mene. Sve {to je dobilo svrab za pisawe uzelo je da se ~e{e o mene, tako da sam postao bio neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su — to se ve} razume — po~iwali kritikom svoja literarna ve`bawa. Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na taj na~in stvorili donekle reputaciju ~oveka bez duha i talenta, po~e se {aputati da mi ta reputacija daje dovoqno kvalifikacija za ~lana Akademije nauka i umetnosti, te sam svakoga ~asa mogao o~ekivati da budem i izabran. Pa, kako svaki akademik mora da izradi svoju autobiografiju, i, kako je na{im akademicima za taj posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i vaàn posao nisu dovr{ili, te se ni dan-danas ni{ta ne zna ni o wihovom ìvotu ni o wihovom

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

Autobiografija

autobiografija je delo u kome pisac sam opisuje svoj ìvot. biografija ili ìvotopis je opis ìvota neke li~nosti. Akademija nauka - dru{tvo izabranih nau~nika, umetnika i kwièvnika. U Beogradu je

Knez Mihailo otvara prvi sastanak Srpskog u~enog dru{tva 1864. godine; te godine je ro|en i Branislav Nu{i}.

1841. godine osnovano prvo nau~no dru{tvo koje se zvalo Dru{tvo srbske slovesnosti. Zadatak dru{tva je bio {irewe nauka na srpskom jeziku i usavr{avawe srpskog narodnog jezika. Uspe{no je radilo do 1864. godine kada je umesto wega osnovano Srpsko u~eno dru{tvo. Srpska kraqevska akademija nauka osnovana je 1886. godine po prestanku rada Srpskog u~enog dru{tva. Akademiju sa~iwavaju akademici, kojih je u po~etku moglo biti 25, a od 1891. godine 34. Branislav Nu{i} je postao ~lan Srpske kraqevske akademije 1933. godine.

radu na nauci â&#x20AC;&#x201D; to sam odlu~io da za vremena priberem gra|u za svoj ìvotopis. Eto, to me je, uglavnom, rukovodilo kada sam seo da pi{em ovu kwigu. Opis svoga ìvota otpo~eo sam sa ro|ewem, nalaze}i da je to najprirodniji po~etak. Polaze}i od toga fakta, ja se nisam upu{tao u stvari koje su prethodile mome ro|ewu, po{to o tome verovatno i nema nikakvih podataka. Autobiografiju sam zavr{io ènidbom, nalaze}i da posle ènidbe ~ovek i nema autobiografije.

Biografi kwi`evnika i umetnika imaju u tome pogledu

neobi~nu sli~nost sa ma{amodama i kroja~icama. I kod wih postoji onaj kroja~ki ukus: "ovo vam lepo stoji!"

Uostalom, vreme od ro|ewa do ènidbe i jeste jedan period (sa mnogo potperioda) u istoriji ~ovekovoj. Onako, otprilike, kao {to u istoriji Srba vreme od doseqewa na Balkansko poluostrvo do propasti carstva na Kosovu ~ini jedan veliki period sa mnogo potperioda. âk bi se i u ìvotu ~ovekovom taj period od ro|ewa do ènidbe mogao, kao i u istoriji, zvati period "od doseqewa do propasti". Kao {to bi se i period koji zatim nastaje mogao tako lepo i u ìvotu, kao i u istoriji, nazvati: period "robovawa i patwi". Stoga sam se ja i zadrào samo na prvome periodu: od doseqewa do propasti. Daqi opis moga ìvota poverio sam jednome svome prijatequ, vrlo talentovanome i otmenome gospodinu, za kojega sam se uverio da nijednu stvar ne kazuje onako kako je ona bila, ve} je uvek dopuwuje, name{ta i zamazuje, ne bi li je ulep{ao. Takvi su qudi neobi~no podesni za biografije kwièvnika i umetnika, jer je kod tih biografija pravilo da se svaka stvar tako ulep{a kako bi veliki pokojnik potomstvu izgledao {to uzvi{eniji i {to plemenitiji. Biografi kwièvnika i umetnika imaju u tome pogledu neobi~nu sli~nost sa ma{amodama i kroja~icama. I kod wih postoji onaj kroja~ki ukus: "ovo vam lepo stoji!" te biografiju tako kroje i doteruju kako bi {to lep{e stojala onome o kome pi{u. Ako je dami ruàn struk, kroja~ica }e napraviti hiqadu ma{nica da ga pokrije; ako je kwièvniku ru`na pro{lost, biograf }e izmisliti hiqadu anegdota da je zamaè. Ako dama ima malo grbava le|a, kroja~ica }e joj izmisliti takav kroj da se to i ne opazi; ako umetnik ima malo grbav moral, biograf }e izmisliti takva obja{wewa da }e takav moral izgledati kao vrlina.

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

Autobiografija

ma{amoda ili modiskiwa zna~i: ona koja izra|uje i prodaje ènske {e{ire. Tada su {e{iri bili obavezan deo ènske garderobe. (Na fotografijama je unutra{wost jednog beogradskog modnog salona s po~etka 20. veka i jedan od modela {e{ira iz tog vremena.) anegdota je kratka pri~a o nekom zanimqivom doga|aju, obi~no iz ìvota znamenitih qudi.

Veliki medved (Velika kola) je jedno od najve}ih sazve`|a na severnoj nebeskoj hemisferi. Od sedam najsjajnijih zvezda pet pripada istoj zvezdanoj struji. Pomo}u Velikog i Malog medveda lako se pronalazi zvezda Severwa~a (posledwa zvezda na repu Malog medveda). Rembrant (Hermens van Rajn) - 1606 -1669; holandski slikar i grafi~ar, jedan od najve}ih umetnika sveta. Tvorac je ogromnog broja portreta i ubraja se u najve}e portretiste ~ije se slike smatraju pravim remekdelima evropskog slikarstva. invencija je sposobnost, smisao za pronala`ewe originalnih re{ewa, dosetqivost. plener - slika ra|ena u prirodi, obasjana sa svih strana svetlo{}u. Palada Atina - u starogr~koj mitologiji Zevsova k}i, bogiwa mudrosti, za{titnica grada Atine. Bila je veoma pametna i uvek je pomagala heroje. Podu~avala je zanatlije, potpomagala je pesnike, nau~ila je `ene da pletu.

Se}am se, na primer, jednoga slu~aja kojega sam ja savremenik i svedok a koji sam zatim prera|en ~itao u biografiji. Lirski pesnik N. N. jedno jutro, tre{ten pijan, sreo se sa svojim budu}im biografom. Veliki pokojnik bivao je ~esto puta u ìvotu sviwa, ali je ovom prilikom naro~ito bio zabrqavio, tako da nije umeo ~ak ni ku}u da na|e. — Slu{aj, prijatequ — re}i }e on, posr}u}i i naslawaju}i se svom teìnom na budu}eg biografa — oni {to su pili sa mnom napustili su me, stoke bo`je, pa nema ko da me odvede ku}i. A ja, vidi{, znam na nebu da na|em Velikog medveda, ali svoju ku}u ne mogu nikako da na|em! Ta je epizoda u biografiji ("Uspomene na pokojnog N. N.") glasila ovako: "Jednog jutra, sreo sam ga sumorna i bri`na; ~elo mu je bilo mutno, a o~i — one o~i kojima je on tako duboko ponirao u du{u ~ovekovu — bile su pune nekog ~udnog izraza bola i prekora. Kada sam mu pri{ao, on se osloni na mene i re~e mi: — Posr}em, posr}em kroz ìvot, jer su me svi prijateqi napustili. Ah, lak{e mi je na}i pute nebeske no staze ìvota. Ose}am se usamqen, povedi me, povedi me!" I na to je biograf nadovezao svoj op{iran komentar, obja{wavaju}i dubinu misli u ovim re~ima pokojnikovim. U biografiji jednog slikara ~itao sam kako je u ìvotu imao te{kih neprilika usled sukoba zastarelih pogleda na{ega dru{tva sa wegovom uzvi{enom umetno{}u. Ove su neprilike ~ak imale uticaja i na sam pravac rada wegovog. Dotle portretista Rembrantovih boja i manira i kompozitor zama{nih invencija, pre{ao je odjednom na plener pun sunca i svetlosti. Me|utim, meni je poznat jedan od tih sukoba wegove uzvi{ene umetnosti sa zastarelim pogledima dru{tva. On je sedeo kod jednog kroja~a, koji mu je za ~etrdeset dinara mese~no, sem sobe, davao svako jutro po jednu kafu i uz to mu besplatno peglao pantalone. Iz blagodarnosti prema toj pa`wi, on je izradio portret kroja~ev i wegove ène. Verovatno tom prilikom, nastalo je i malo bliè poznanstvo izme|u wih, te mu je od toga doba kroja~eva èna sluìla kao model. I kroja~a nije nimalo bunilo kada bi zatekao svoju ènu sa pozori{nim {lemom na glavi i kopqem u ruci, u poloàju Palade

6 BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

Autobiografija

Atine, ali su se u wemu pobunili zastareli pogledi na{ega dru{tva kada ju je jednom zatekao u poloàju spartanske kraqice Lede a slikara kraj we kao labuda. Tom prilikom je kroja~, bez obzira na to {to }e do}i u sukob sa uzvi{enom umetno{}u, tako isprebijao labuda kako moè samo jedan ~ovek zastarelih pogleda u~initi. Onom istom utijom kojom mu je svako jutro peglao pantalone ispeglao mu je ovom prilikom rebra, a {iva}om iglom sistema "Singer i komp." toliko ga izbo da je slikar morao {est nedeqa leàti u bolnici, i od toga doba je sasvim napustio portrete i kompozicije a Ë&#x2020; odao se pleneru, iskori{}uju}i kao modele krave, koze i `drebad, uveren da na taj na~in ne}e do}i u sukob niti sa zastarelim pogledima na{ega dru{tva niti pak sa qubomornim kroja~ima. To isto, samo malo druk~ije, i sa jednim kompozitorom. îtao sam mu biografiju, po kojoj je u wegovoj aktivnosti, posle prvih sna`nih i emotivnih kompozicija, nastala bila izvesna stagnacija, posle koje je komponovao liturgiju. Biograf tu stagnaciju obja{wava neda}ama bra~noga ìvota, jer ga wegova biv{a supruga nije umela dovoqno da razume. Kompozitor je imao da spremi jednu sopranistkiwu za izvesno solo u jednoj svojoj kompoziciji. To je spremawe ne{to poduè trajalo i, na kraju, sopranistkiwa izgleda da je dobro shvatila solo, ali ga kompozitorova èna nije shvatila. I mesto aplauza i kite cve}a, {to je sopranistkiwu o~ekivalo na koncertu, kopozitorova je èna, na glavnoj probi, razbila o wenu glavu nov novcat ki{obran. I posle toga slu~aja, a usled toga {to ga supruga nije dovoqno razumela, nastala je ona stagnacija u kompozitorovoj aktivnosti, posle koje je komponovao liturgiju, i to ne toliko iz ose}awa pobo`nosti koliko {to je sudijama duhovnoga suda, prilikom brakorazvodne parnice, dao re~ da }e komponovati novu liturgiju ako spor u wegovu korist re{e. Eto, tako se kroje haqine velikih qudi; eto, tako se pi{u biografije u kroja~kim radwama za izradu biografija. I to je dobra strana tih biografa, koju istorija kwièvnosti prili~no iskori{}uje, ali ti biografi imaju i jednu r|avu stranu, koju po{to poto treba suzbiti ili je bar onemogu}iti. Ti biografi, naime imaju obi~aj da se posle smrti koga poznatijeg ~oveka uvuku u wegovu ku}u i sa jednom policijskom

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

Autobiografija

spartanska kraqica Leda - po helenskom mitu veoma lepa `ena spartanskog kraqa Tindareja. U wu se zaqubio Zevs, koji je sa wom odr`avao odnose pretvoren u labuda. Mnogi slikari i vajari inspirisani su tim mitom.

utija je starinska naprava za gla~awe rubqa, odela i sl., tj. pegla. (Na fotografijama su stare utije (pegle) kakve su bile u to vreme.)

liturgija je najva`nije bogoslu`ewe u pravoslavnoj crkvi, slu`ba bo`ja. Ovde se, me|utim, misli na muziku koja se izvodi na liturgiji.

{kolska svedoxba je svedo~anstvo, pismeno uverewe o postignutom uspehu koje {kola na kraju {kolske godine izdaje u~eniku.

kalendar ovde ozna~ava kwigu ili ~asopis koji izlazi obi~no jednom godi{we i sadr`i zabavni deo, ali i niz rubrika popularnih u narodu (lekarske, kulinarske, poqoprivredne i druge savete, pregled va{ara, crkvenih praznika i dr.). Na slici je naslovna strana jednog kalendara iz 1879. godine.

revno{}u ispreturaju mu fioke i sve hartije i hartijice koje se po ku}i nalaze. No i to im je malo, ve} razviju pravu sudsku istragu, te po~nu po celome svetu pribirati pokojnikova pisma, {kolske svedoxbe, priznanice i sva druga dokumenta, pa ih zatim, sa istrajno{}u jednoga pasioniranoga islednika, de{ifriraju, komentari{u, obja{wavaju, obr}u re~i, preme}u re~enice i, na kraju krajeva, na osnovu novih podataka, tako izmoluju pokojnika i tako prevrnu biografiju, koja je dotle bila napisana, da biv{a biografija li~i prosto na prevrnut kaput, sa grudnim xepom koji je s leve strane grudi pre{ao na desnu, sa novom somotskom jakom i sa novom postavom. Jer vaqa znati da te biografske kroja~ke radwe ne kroje samo nove biografije, ve} vr{e i sve ostale poslove: prera|uju stare, peglaju, vade fleke, prevr}u ih i krpe tamo gde se na kojoj biografiji pojavila rupa. Ja se, na primer, se}am biografije jednoga na{eg zaslu`nog ~oveka, priznatoga nau~nika, profesora Stojana Anti}a, koja je u svoje vreme bila sasvim uqudno napisana i koju je, kao {to sam ~uo, i sam pokojnik, dok je bio ìv, pro~itao u jednom kalendaru i nije se bunio protiv we. Po toj biografiji, pokojnik se rodio 1852. godine u Petrovcu, od majke Angeline i oca Miqka, koji je bio sviwarski trgovac. Stojan je svr{io osnovnu {kolu u Petrovcu, niù gimnaziju u Poàrevcu, vi{u i Veliku {kolu u Beogradu. Kako je po struci bio prirodwak, to mu je odmah, ~im je postao nastavnik, dodeqeno da predaje nema~ki jezik i gimnastiku, i u tom pravcu je razvio toliko svoju delatnost da je ~ak i izradio jednu iscrpnu nau~nu studiju o tragovima srpskih re~i u sanskritskom jeziku. Na dvadeset godina docnije, po{to su se biografi do~epali raznih wegovih privatnih pisama, ja sam na osnovu "novih podataka" ~itao sasvim drugu i druga~iju wegovu biografiju. Po toj novoj biografiji, pokojnik se nije zvao Stojan, nego Spira; on je pogre{no nosio prezime Anti}, jer wegovo je prezime u stvari Nikoli}. Wegova se majka nije zvala Angelina, jer mu je to bila ma}eha, ve} Marija; wegov se otac nije zvao Miqko, ve} Mijat, i nije bio sviwarski trgovac, ve} pop. Pokojni se Spira nije rodio u Petrovcu, u poàreva~kom okrugu, ve} u Rekovcu, jagodinskom okrugu; niù gimnaziju nije u~io u Poàrevcu, ve} u Jagodini;

8 BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

Autobiografija

Velika {kola je imala tri fakulteta ili odelenija: filosofijski, tehni~ki i pravni i u vreme kada je Nu{i} bio wen student prava sva tri fakulteta trajala su po ~etiri godine. U~ewe na fakultetima bilo je podeqeno po granama srodnih nauka. (Na slici je Kapetan-Mi{ino zdawe, nekada{wa Velika {kola, u kome se danas nalazi rektorat Beogradskog univerziteta. (Fotografija je snimqena oko 1865. godine.)

Veliku {kolu nije u~io u Beogradu, jer je svr{io ratarsku {kolu u Kraqevu. Kao nastavnik nije predavao nema~ki jezik i gimnastiku, ve} hri{}ansku nauku i notno pevawe. Pokojnik nije pisao studiju o tragovima srpskih re~i u sanskritskom jeziku, ve} o uticaju {uma na klimatske odnose. Mene, verujte, ne bi iznenadilo kada bi ti biografi, na osnovu podataka koje su sabrali iz pisama i drugih svojeru~nih napisa, koji bi zaostali iza smrti koga velikog ~oveka, utvrdili da pokojnik uop{te nije ni postojao. Jer, moète misliti {ta su sve ti biografi kadri prona}i u privatnim pismima pokojnikovim, a naro~ito u onima koja je pisao dok jo{ ni sam nije slutio da }e biti veliki pokojnik. Jer, kad ve} neko postane veliki ~ovek, on onda, razume se, i svoja privatna pisma ude{ava tako da bi se mogla objaviti, otprilike kao {to se èna koja je stekla priznawe da je lepa ude{ava da bi tome i odgovorila. îtao sam tako, na primer, pismo jednog velikog ~oveka, akademika, koji je od svoga kirajxije traìo nepla}enu kiriju. Veliki je ~ovek u pismu svome kirajxiji pisao kako je ìvot sa svoje materijalne strane odista odvratan, kako dnevne brige zamaraju velike du{e i jo{ puno drugih aforizama o ìvotu, a sve s obzirom na eventualno {tampawe toga pisma. Kad je tako napisao puno ru`nih stvari o ìvotu, pre{ao je na frazu: "ali postoji izvestan red stvari u ìvotu koji se ne da izbe}i" i, na osnovu te fraze, traìo je od kirajxije tromese~nu du`nu kiriju. Razume se da je kiriju dobio tek kad je sreo li~no kirajxiju i usmeno ({to se ne moè {tampati) mu opsovao sto bogova i popretio da }e ga kao ma~ku isprebijati. Drugi jedan veliki ~ovek, iz obazrivosti da mu se ne {tampaju pisma posle smrti, zavr{avao ih je uvek frazom: "Molim da mi po pro~itawu ovaj list hartije vra-

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

Autobiografija

sanskrit (sanskrt) je jezik indijske klasi~ne kwi`evnosti od 500. godine pre n. e. do 12. veka; verovatno najstariji indoevropski jezik. kirajxija je onaj koji stanuje u tu|oj ku}i i za to pla}a kiriju.

cmyk

^itawe kwiga iz na{e biblioteke Pustolovine mo`e da bude prava pustolovina.

Za{to? Zato {to su to najlep{a kwi`evna dela. Zato {to se u wima putuje kroz vreme i razne krajeve. Zato {to se susre}u zanimqive li~nosti i doga|aji.

Daroviti ilustrator iz Beograda. U ovoj kwizi hteo je da pro~ita Nu{i}a izme|u redova i da se ma~uje sa wegovim smehom.

Urednici u "Kreativnom centru", radili su na prikupqawu dokumenata i pisawu tekstova na marginama i u "Pustolovnom dodatku" kwige.

Dok je dizajnirala unutra{wost kwige, bilo joj je pustolovno izme|u teksta i ilustracija.